Vazduni saobraaj ili zrani promet je proces premjetanja, odnosno prijevoza osoba i/ili stvari zranom plovidbom, kao

i bilo koja druga upotreba ili djelovanje u zranom prostoru.

Podjela [uredi - ]
Osnovna podjela zranog prometa je ona na civilni i vojni. Vojni zrani promet je zrani promet u kojem sudjeluju vojni zrakoplovi, a koji iskljuivo slui u vojne svrhe. Civilni zrani promet je sav zrani promet osim vojnoga zranog prometa i dijelimo ga na:

Javni zrani promet u koji spada linijski i povremeni prijevoz osoba ili

stvari.

poetna strana

na osnovu informacija iz knjige "Letovi straha" od autora Dejvida Gera

TERORIZAM U VAZDUHU
Terorizam u civilnom aviosaobraaju. Sama pomisao na tempiranu bombu sakrivenu u akt-tani, ili na napadaa naoruanog nekim vatrenim orujem ili noem, koji preuzima komandu nad putnikim avionom, dovoljna je da izazove jezu ak i meu onima iskusnima i estim putnicima na aviolinijama. Terorizam, kao i sudari aviona u letu, nepovoljni vremenski uslovi i mehaniki otkazi su prave pretnje vazduhoplovstvu uopte. Zbog toga, reavanju problema terorizma kao i svih ostalih opasnosti koje ugroavaju sigurnost letenja treba pristupiti odgovorno i sa injenicama. U istoriji civilnog vazduhoplovstva je zabeleeno vie razliitih tipova napada. Oni se razlikuju po tome kakvi su se ciljevi eleli ostvariti i po tome kakvo je sredstvo bilo upotrebljeno za sabotau ili za preuzimanje kontrole nad civilnim letom. Prvo se poelo sa prinudnim sletanjima, otmicama, da bi se proirilo i na najstraniji vid terorizma sabotae. Broj otmica aviona se umnogome uveao posle Drugog

Prvi sluaj sabotae aviona dogodio se 28. marta 1933. godine, na britanskom avionu Armstrong Vitvort Argosi (kao na slici), kompanije Imperial Airways pod imenom City of Liverool oznake G-AACI koji je leteo na liniji od Brisela do Londona.

Pretpostavlja se da je to uradio jer je bio u velikim dugovima, takoe bio je poznat i da se bavio rasturanjem i korienjem opojnih sredstava. Ipak, nije bilo dovoljno dokaza da ga dovedu u direktnu vezu sa padom ovog aviona. Drugi sluaj sabotae, te 1933. godine se dogodio 10. oktobra kad je poginulo svih 7 osoba usled sabotae na letelici NC-13304, Boing 247 amerike kompanije United Air Lines. To se dogodilo na teritoriji SAD na domaem letu na liniji Njuark, Nju

Destinacija Kuba! Otmice aviona u tadanjim komunistikim zemljama i prebezi u tzv. slobodni svet, bili su i razumljivi, to se deavalo i meu Kubancima posle pobede Fidela Kastra 1959. godine. Oni su prvih godina Kastrove vlasti beali u Sjedinjene Amerike Drave to im je bila najblia i najbolja destinacija. Meutim ovi prebezi su sa protekom vremena postali dvosmerni. Naime dolaskom Fidela Kastra na vlast SAD su se po prvi put u tom veku suoile sa jednom neprijateljski raspoloenom nacijom koja se nala tu, veoma blizu, praktino na njihovom kunom pragu. Suprotno orijentisani reimi u ovim dvema zemljama uinili su da ostrvo Kuba postane pravi raj za one koji su se ogreili o zakon u SAD, za politike disidente i one kojima se nija dopadala zapadnjaki nain ivota. Nekoliko ovakvih incindenata prebega na Kubu desili su se ranih ezdesetih godina, da bi dostigli svoj maksimum kasnih ezdesetih i poetkom sedamdesetih. 1968. godine dogodilo se ak 21 otmica aviona koji su bili prisiljeni da slete na Kubu, dok se sledee godine ovaj broj otmica popeo na brojku od ak 68! Svi su oni otimani da bi se spustili na Kubansko tlo, meutim iako je velika veina aviona letela iz pravca SAD prema Kubi, bilo je tu i letelica avio-prevoznika iz raznih latino-amerikih drava: kolumbijskih, brazilskih, ileanskih, argetinskih, meksikih, itd... Otmice su se deavale stalno jedna za drugom. U SAD-u se desilo ak da na razliitim stranama, otmiari koji inae nisu imali nikakve veze jedni sa drugima otmu razliite avione i to u istom danu, u okviru svega nekoliko sati razlike. Preuzeli su kontrole nad tim avionima traei svoj odlazak na Kubu. Analizom broja ovakvih primera otmica aviona od strane onih iji je cilj bio da se domognu Kube dolazimo do brojke od preko 230 otmica! Da bi ih opisali sve bilo bi nam potrebno itavo jedno specijalno izdanje asopisa. Ipak, sada za kraj izdvojiemo jedan svakako veoma interesantan dogaaj koji je vezan za fenomen Kube. Dogodio se 10. februara 1991. godine na letu Boingom 737 kompanije Southwest Airlines, od Oklanda do San Dijega u Kaliforniji. Jedan od putnika je ignorisao zabranu puenja koja vai na svim domaim letovima na teritoriji SAD-a. Neuviavni putnik se u poetku raspravljao sa posadom aviona da bi se na kraju toliko iznervirao zbog toga to mu nisu dopustili da zapali cigaretu, da je lanovima posade doturio cedulju na kojoj je pisalo da poseduje eksploziv, da trai 13 miliona dolara i (naravno) let na Kubu. Putnik je, inae, bio nenaoruan a nije ni imao stvarnu nameru da uradi to kako je samo iz besa pretio. Kasnije je izjavio da se samo alio! FBI-ju svakako to nije bilo nimalo smeno tako da je putnik, po

Linijskim zrani promet ukljuuje redovni komercijalni prijevoz osoba i/ili stvari, koji je dostupan svima pod jednakim uvjetima, a obavlja se na unaprijed utvrenim linijama, prema unaprijed utvrenom redu letenja i po objavljenim cijenama i opim uvjetima prijevoza. Povremeni zrani promet ukljuuje komercijalni prijevoz osoba i/ili stvari koji nije linijski, a koji se obavlja uz posebno ugovorene uvjete (arter prijevoz (pojedinani ili serijski)), taksi-prijevoz, panoramski letovi i sl.
Domai zrani promet je promet koji se obavlja u zranom

prostoru neke drave.

Meunarodni zrani promet je promet koji se obavlja u zranom

prostoru iznad teritorija dviju ili vie drava.

Poseban zrani promet u koji spada zrani promet koji nije

ukljuen u javni zrani promet.

Filipovi, B. (1979) Otmica vazduhoplova u svetlu normi meunarodnog vazduhoplovnog prava. Beograd: Savez udruenja pravnika Jugoslavije Gainovi, R. (1996) Kakoprotiv terorizma. Beograd: Mladost Gainovi, R.. (2005) Terorizam. Beograd: Draslar partner O'Connor, R. (1995) Security forces, A nightmare come true. London: Airport Support, British Pejanovi, L. (2003) Terorizam i protivteroristika dejstva u vazdunom saobraaju. Beograd: VIZ Quarrie, B. (1994) The worlds elitte forces. London: Ostopus Books Ltd Zlatari, B. (1974) Otmica aviona i drugi oblici ugroavanja meunarodnog civilnog zranog prometa. Zagreb: Informator

lanak: 1 od 1

Vojno delo
2006, vol. 58, br. 1, str. 52-64

Terorizam u meunarodnom vazdunom saobraaju

Gainovi Radoslav

Saetak

Rad je posveen savremenom terorizmu u meunarodnom vazdunom saobraaju, kao i problemima antiteroristi klasifikacija otmica vazduhoplova u svetu. Pored politiki motivisanih izvrilaca (terorista), potencijalni otmiari vazduh indiferentnost. Poznato je da su motivi teroristike aktivnosti (kao unutranja snaga koja teroristu pokree na aktivno zatite, tako i onima koji se bave naukom, pa je i taj problem neophodno detaljno analizirati. Ukazuje i na odluujui z otetog vazduhoplova. U zakljuku se potencira nezamenljiva uloga pregovarakih timova u talakim situacijama, izazovima: kako ouvati kolektivnu bezbednost stanovnitva ikako zatititi graane od sve tee kontrolisanog politikog

... Povratak u arhivu za AVGUST 2011.god. ODTAMPAJ KOMENTAR

09.08.2011.GOD. UPOZORENJE NA MOGUNOST POJAVE TERORISTA SA EKSPLOZIVNIM IMPLANTIMA Obavetajne slube ukazuju da je opasnost ove vrste realna
Rat protov terorizma je oblast koja se, kako to smo se uverili, nikada nee zavriti. Koliko god napreduju mere koje onemoguavaju teroriste da realizuju svoje namere, toliko su oni, ini se za jedan korak ispred organa bezbednosti. Da li je mogue otkriti svaki pokuaj teroristikog napada i da li smo u potpunosti zatieni od zlokobnih namera teroristikih grupa da unesu eksplozivne i toksine namere u vazduhoplov, najbolje govori vest koja se pojavila u britanskoj tampi a koju su nam prosledile, putem mree razmene podataka, IFALPA kolege iz BALPA. Naime, pria o teroristima koji imaju ugraene eksplozivne implante naravno, kao i uvek do sada kree sa podruja SAD. Amerika agencija za bezbednost saobraaja je pozvala na oprez aerodromske organe bezbednosti na mogunost pojave osoba koje u sebi imaju eksplozivne implante. Ovu vest je preneo Daily Telegraph. Obavetajne slube su ve par godina unazad upozorovale da je ovakva vrsta "transporta" eksploziva do aviona mogua, meutim, sada postoje osnovane sumnje da se pripremaju samoubilake teroristike akcije uz "pomo" putnika koji e biti "nafilovani" eksplozivom. asopis Daily Mail prenosi izjave eksperata za eksploziv podseaju da je samo dvesta do trista grama eksploziva dovoljno da se nalazi u implantu dojke ili stomaku putnika, ako je u pitanju mukarac, da se "bez greke" raznese letelica u vazduhu. Ako ovom pridodamo da se eksploziv moe provercovati u, na primer, priboru za insulinske zavisnike, dolazimo do zakljuka da se teroristima danas otvaraju nove mogunosti da obave svoj cilj, a to je obaranje aviona, to po pravilu privlai veliku medijsku panju. Kako stati na put buduim teroristima? U lanku objavljenom u International Herald Tribune-u Brian Knowlton i Nicola Clark naglaavaju da je reenje problema spreavanja terorista sadrano u merama predostronosti aerodromskih slubi bezbednosti, kao i u operativnom radu "profajlera" koji odreuju kritinu grupu ljudi na koju e organi bezbednosti obratiti posebnu panju prilikom "rutinske kontrole". ak ni najnovija tehnologija skenera koja omoguava "brisanje" sloja po sloja odee i koe prilikom skeniranja nee bitno unaprediti mere bezbednosti, jer uvek se nae nain da se se implant sakrije, zakljuuju eksperti iz domena

bezbednosti. Ako ovom pridodamo fenomen prirasta putnika u avio saobraaju, jasno nam je da se mora pronai reenje u okviru kontrole korisnika usluga koje nee usporavati protok putnika u vazdunom saobraaju. Pre par meseci smo imali pred nama plan o razvrstavanju osoba po nivou kritinosti po avio saobraaj, pri emu su lanovi posada bili "stavljeni" u grupu ljudi koju ne treba detaljno pregledati. Moda je to ispravno reenje koje e, barem nama, umanjiti svakodnevno maltretiranje tokom polaska na let.

Tekstove pie i za njih odgovara Velimir Isakovi