Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

R. alovid

Upravljanje lancima snbdevanja

Raspoloivo za obedanje Available to promise

Apstrakt
Raspoloivo za obedanje predstavlja vaan koncept u menadmentu lanca snabdevanja i znai predlaganje dostupne koliine i datuma isporuke za porudbinu kupca. Raspoloivo za obedanje (engl. Available-ToPromise ili ATP) je poslovna funkcija koja prua odgovor na zahteve klijenata u vidu raspoloive koliine traenog proizvoda i datuma isporuke, a na osnovu raspoloivosti svih neophodnih resursa. Raspoloivo za obedanje utvruje da li je potrebnu koliinu koju kupac naruuje mogude zadovoljiti iz trenutno raspoloive zalihe, te ukoliko jeste, do kojeg datuma de kupac ovu robu imati u svom skladitu. Raspoloivost zalihe veoma je vaan koncept, jer suprotno praksama velikog broja kompanija, roba koja je trenutno na zalihama ne znai i da je raspoloiva, a roba koja jo nije na zalihi moe biti smatrana raspoloivom. Kljune rei: Raspoloivo za obedanje, Dostupno za obedanje, Push-pull strategija

1. Uvod
Napredne informacione tehnologije i rairena logistika infrastruktura preoblikuju globalno poslovno okruenje. Kupci i prodavci mogu danas da dele informacije i razmenjuju odluke u relanom vremenu dok se proizvodi mogu prevesti globalno sa mesta na mestu u nekoliko dana. U cilju da se stekne konkurentska prednost u novom, odnosno promenjenom poslovnom okruenju, kompanije redefiniu svoje poslovne modele, ne samo da bi povedavali back-end efikasnost logistike, ved i da se pobolja front-end zadovoljstvo kupaca. Raspoloivo za obedanje je poslovna funkcija na vrhu ovog trenda, jer igra vanu ulogu u direktnom povezivanju zahteva kupaca sa resursima preduzeda i mora proceniti kompromis izmeu front-end i back-end performansi.

Poznata je injenica da je zadovoljstvo kupaca jedan od najvanijih pokretaa uspenog poslovanja. Kompanije dobro znaju da je troak dobijanja novog kupca daleko vedi od troka zadravanja postojedeg kupca, pa tako ne udi da su CRM sistemi kroz poslednjih nekoliko godina postali pravi hit. Ono to je malo poznato je da i ERP sistemi, dolaze sa modnim funkcijama namenjenim izmeu ostalog povedanju zadovoljstva kupaca. Jedna od takvih funkcionalnosti je obedavanje naloga, koja omoguduje predvianje datuma otpreme robe kupcu, nezavisno od toga imamo li tu robu raspoloivu na skladitu, ili je robu tek potrebno nabaviti od dobavljaa, odnosno proizvesti u sopstvenom proizvodnom pogonu.

Obedavanje naloga (engl. Order Promising) oslanja se na funkcionalnost planiranja zalihe i dolazi u dve razliite forme: raspoloivo za obedanje i mogude za obedanje. U ovom radu de biti razmatran pojam Raspoloivo za obedanje. 2. Push-pull okvir Sve vie, kompanije gledaju na upravljanje lancem snabdevanja kao jako oruje u borbi protiv konkurencije, i tako dolazi do pomeranja fokusa sa minimiziranja trokova na maksimizaciju profita. Uz ovu promenu, postoji i rastudi trend za promenu poslovnih procesa i korporativne organizacije od kompanije orijentisane na proizvod prema kompaniji orijentisanoj na kupca. Karakteristike ovog trenda ukljuuju i veliki izbor proizvoda, kao i usvajanje Make-to-Order (MTO) i Assemble-to-Order (ATO) strategija proizvodnje. Tradicionalne funkcije planiranja kao same nisu sposobne da usklade ponudu i tranju u okruenju gde imamo veliki miks raznolikih proizvoda i koliinski veoma male porudbine, jer nije mogude precizno predvideti kratkorone zahteve i efikasno pripremiti gotove proizvode po meri kupca primenom jednostavne Make-to-Stock (MTS) strategije. Napredna ATP, dakle, moe da igra vitalnu ulogu u mapiranju zahteva kupaca i resursa preduzeda. Pre nego to se pree na opis ATP strategija u vie detalja, potrebno je na jednostavan nain opisati Push-Pull okvir. Osnovna razlika izmeu funkcija ATP se zasniva na push-pull strategiji. Postoje dva osnovna mehanizma kontrole du lanca snabdevanja: Push-control i Pull-control. Push-control se sastoji od mehanizama za planiranje proizvodnje i distribuciju proizvoda koji se zasnivaju na prognozi budude tranje. Primer je tradicionalna odreivanje na osnovu Master plana proizvodnje. Push-baziran pristup je fundamentalno ogranien na zavisnost od prognoze, koje mogu biti netane. Bruto ATP predstavlja ukupnu ponudu na raspolaganju, Neto ATP predstavlja zalihe preostale da podre nove zahteve, nakon to su postojedi zahtevi

uraunati. Pull-zasnovani model, sa druge strane, dinamiki alocira resurse kao odgovor na aktuelne porudbine kupaca. Pull-control sastoji se od mehanizama koji se izvravaju kao odgovor na zahteve korisnika (porudbine). U principu, pull-control je inherentno bolji kod smanjivanja zaliha, povedanja fleksibilnosti i poboljanja odgovaranja na zahteve kupaca. Push-control je povezan sa povedanjem proizvodnje i efikasnosti proizvodnje, poboljanje stabilnosti i smanjenje vremena odgovora na zahteve klijenata. Dublje posmatranje, pokazuje da vedina praktinih proizvodnih sistema koristi oba, push-control i pull-control, koristedi prednosti svakog i eliminiudi mane oba. U zavisnosti od stepena kastomizacije proizvoda, vreme realizacije proizvoda (lead-time) moe se podeliti u dve komponente. Prva komponenta obuhvata one proizvodne resurse raspoloive nakon pushcontrol aktivnosti. Druga komponenta podrazumeva one aktivnosti koje se izvravaju nakon to je primljena porudbina od kupca. Tako da postaje oigledno da svaki proizvodni okvir mora definisati push-pull granicu. Svaka nedoslednost izmeu push-control i pull-control mehanizama moe dovesti do neravnotee izmeu ponude i tranje, to se posebno ogleda u okruenjima gde postoji velika raznolikost proizvoda sa malim obimom proizvodnje. ATP je poslovna funkcija koja koordinira potranju i ponudu preko postavljanja push-pull granice. Kako se mesto i priroda push-pull granice promenila u poslednjih nekoliko godina, tako se promenila i priroda potrebne ATP funkcionalnosti. 3. Raspoloivo za obedanje Avilable to promise Funkcija Raspoloivo za obedanje (engl. AvailableTo-Promise ili ATP) utvruje da li je potrebnu koliinu koju kupac naruuje mogude zadovoljiti iz trenutno raspoloive zalihe, te ukoliko jeste, do kojeg datuma de kupac ovu robu imati u svom skladitu.

ATP moe doslovno da znai "ogranienje prihvatanja porudbina". Raspoloivost zalihe vaan je koncept, jer suprotno praksama velikog broja kompanija, roba koja je trenutno na zalihama ne znai i da je raspoloiva, pa roba koja jo nije na zalihi moe biti smatrana raspoloivom. Raspoloiva zaliha nekog artikla u odreenom trenutku ukljuuje trenutnu zalihu, uvedano za sva oekivana zaprimanja artikla do tog trenutka, umanjeno za sva oekivana smanjenja do tog trenutka, uzimajudi u obzir i rezervacije. To znai da ukoliko na zalihi imamo 10 komada odreenog artikla, a na sutranji dan imamo oekivanu isporuku 5 komada, raspoloiva zaliha na sutranji dan nije 10 komada, ved 5. Funkcionalnost ATP posmatra raspoloivu zalihu kako bi utvrdila da li kupac moe dobiti traenu robu do oekivanog datuma isporuke. Pri tome sistem uzima u obzir parametre poput Vreme isporuke za kupca (kojim za svakog kupca moemo redi koliko traje isporuka) te Vreme rukovanja pri izlazu iz skladita (gde definiemo koliko vremena traje otprema sa odreene lokacije). Ukoliko roba nije raspoloiva na zalihama, niti de biti raspoloiva do trenutka kada ju je potrebno otpremiti kupcu, ATP nede dati rezultate, i tu na scenu stupa funkcionalnost mogude za obedanje (engl. Capable-To-Promise ili CTP). Za razliku od ATP-a, CTP ne gleda na raspoloivost zaliha, nego na parametre planiranja popunjavanja zaliha, te definie najraniji mogudi datum isporuke robe kupcu ukoliko bi se ta roba danas naruila. CTP datum isporuke Da bi CTP uspeno izraunao taan datum isporuke, u obzir uzima sve parametre kao i ATP, te dodatno jo i:

Vrijeme rukovanja pri skladitenju (kojim za svaku lokaciju definiemo koliko vremena traje uskladitenje robe na lokaciji) Sigurnosno vrijeme protoka (kojim definiemo dodatni vremenski buffer prilikom primanja robe) Proraun vremena protoka (kojim definiemo specifino vreme potrebno za nabavku od narudbe do primanja) kao i parametre popunjavanja zalihe o kojima smo govorili u prethodnom nastavku. Ukoliko se artikal popunjava sopstvenom proizvodnjom, tada je proraun najranijeg datuma isporuke kupcu daleko kompleksniji, te ukljuuje simuliranje itavog proizvodnog procesa koji se odvija u pozadini, potpuno transparentno za korisnika. U sluaju da se uz artikle koriste i jedinice skladitenja CTP de prilikom prorauna datuma isporuke uzeti u obzir posebne parametre definisane na jedinici skladitenja, to znai da u obzir moe uzeti itav lanac snabdevanja koji ukljuuje eksternu i internu logistiku. Primjenom funkcionalnosti ATP odnosno CTP, sistem omoguduje korisnicima postizanje dva posebno vana cilja. Prvi je povedanje efikasnosti upravljanja zalihama, koje se postie kroz eliminaciju nepotrebne zalihe i omogudavanje just-in-time scenarija (naravno, ukoliko priroda posla ovako neto uopte omoguduje). Kompanije koje nisu u mogudnosti uspostaviti just-in-time upravljanje zalihom esto to kompenzuju visokim nivoima zaliha, to se negativno odraava kako na novane tokove, tako i na koliinu administrativnog opteredenja skladita. Drugi cilj koji ATP i CTP postiu je povedanje zadovoljstva kupca. Ukoliko je mogude kupcu uvek obedati precizan datum isporuke robe, bez vedih sumnji moe se raunati na to da de takav kupac radije kupovati 3

robu od vas, nego od konkurencije, koja jo uvijek radi sa runim planiranjem zalihe i velikom nepreciznodu obedavanja datuma raspoloivosti. 4. Raspoloivo za obedanje Available to promise (ATP) poslovni primeri Osnovna poslovna uloga ATP funkcije jeste da obezbedi odgovor na zahteve kupaca za porudbom zasnovan na raspoloivosti resursa. Kako bi kupci dobili pouzdan odgovor, ATP sistem mora osigurati da obedana koliina moe biti

isporuena u obedanim rokovima. Prema tome, ATP sistem mora ukljuiti obe mogudnosti: obedanje porudbine i ispunjenje porudbine. Dodatno, ATP sistem treba da bude u mogudnosti da dinamiki prilagoava koridenje resursa i dodeljuje prioritete u porudbinama kupaca, kao i da kordinie snabdevanje i zahteve u cilju maksimizacije profita. U nastavku je na slici prikazan nain funckionisanja ATP sistema.

Poslovni primeri Ovde de biti prikazano nekoliko primera primene ATP u poslovnoj praksi. Svaki primer ima svoje specifinosti koje se ogledaju u formatu porudbine kupca, strategiji odgovora na zahteve kupca, kompleksnosti problema i pristupu alokaciji resursa. 4.1. Toshiba ATP sistem za elektronske proizvode Ovde de biti opisan ATP sistem za specifian elektronski proizvod (EP) koji se proizvodi u Toshiba korporaciji. Lanac snabdevanja za pomenuti elektronski proizvod se sastoji od vie fabrika za zavrnu proizvodnju i testiranje koje su smetene u Japanu, i koje snabdevaju elektronske

proizvode direktno domadim poslovnim kupcima. Koristi se Assemble-to-Order (ATO) okvir, proces proizvodnje obuhvata nekoliko hiljada modela proizvoda, dok veliine porudbina idu od malih, koje se sastoje od nekoliko jedinica proizvoda, do velikih, koje se sastoje od nekoliko stotina jedinica. Narudbine se generiu sa jedne od nekolicine prodajnih mesta i sve su procesirane od strane jednog centralnog procesnog sistema porudbina. ATP sistem prikuplja porudbine u intervalu od pola sata (tzv. batch interval) i vrada potvrde prodajnim mestima na kraju svakog ATP kruga (u intervalu od pola sata). Potvrde porudbina se daju i do deset nedelja pre isporuke.

Za elektronske proizvode, Toshiba koristi poslovnu praksu da nikada ne odbija porudbinu. Ukoliko porudbina ne moe biti ispunjena u roku zahtevanom od strane kupca, onda se daje datum mogude isporuke ili se obezbeuje deo isporuke u zahtevanom roku, a ostatak u naknadnom roku. U cilju naglaavanja na zadovoljstvo korisnika za elektronskim proizvodima, Toshiba u svojima modelima odluivanja za ispunjenje zahteva za porudbinom rangira prekoraenje dogovorenog roka isporuke daleko ispred bilo kojih trokova zaliha. Ponekad prodavci alju pseudo porudbine kako bi rezervisali kritine resurse za predviene budude zahteve visokog prioriteta. Proces obedanja isporuke deli vreme od prijema porudbine do momenta isporuke na tri intervala, koji se mogu nazvati: fiksni proizvodi, fleksibilni proizvodi, fleksibilni resursi. Interval fiksnih proizvoda traje dve nedelje. U ovom intervalu je postavljen fiksni raspored i uzima se u obzir raspoloivost kapaciteta proizvodnje i raspoloivost kritinih materijala. Postavljanje fiksnog rapsoreda dovodi do stabilizacije proizvodne dinamike i omogudava da se sav potrebni materijal postavi na mesto. Bilo koje obedanje isporuke napravljeno u ovo vreme mora da se uklopi u fiksni postavljeni raspored proizvodnje. U intervalu fleksibilnih proizvoda, dva tipa resursa, kapacitet i materijal se uzimaju u obzir. Kapacitet se posmatra kao kapacitet proizvodnje u razliitim fabrikama i transportni kapacitet od fabrike do prodajnih mesta. Kapacitet proizvodnje se daje dnevno na nivou fabrike u pogledu maina-sati i dostupnosti ljudskih resursa, dok se transportni kapaciteti specificiraju kao nedeljna maksimalna koliina koja se moe transportovati od fabrika do prodajnih mesta. Sva obedanja isporuke u ovom intervalu moraju da zadovolje ogranienja na raspoloivost resursa i materijala. Interval fleksibilnih proizvoda traje od dve nedelje do dva meseca. U intervalu fleksibilnih resursa, koji pokriva rokove preko dva meseca, jedino

ogranienje koje se razmatra je proizvodni kapacitet. 4.2. Dellova praksa dvostepenog obedanja isporuke Dell kompjuterska korporacija je poznata po svom direktnom poslovnom modelu koji omogudava sklapanje kastomizovanih kompjuterskih sistema na osnovu narudbine kupaca i zatim ih alje direktno iz fabrike do kupca. Dell u osnovi segmentira svoje kupce u Transaction, Relationship i Public/International segmente kupaca u okviru kojih ima vie kanala prodaje: Home&Home office, Small business, Medium&Large business, State&Local government, Federal government, Education, Healthcare. Na osnovu ovakve raspodele, Dell je u mogudnosti da zadovolji specijalne potrebe kupaca u svakom kanalu. U vedini Transaction potroakih kanala, Dell koristi praksu dvostepenog obedanja isporuke koja je iroko usvojena od strane e-commerce kompanija. Na sajtu www.dell.com postoji patentirani on-line konfiguracioni servis koji omogudava kupcima da sami konfiguriu svoj raunar birajudi processor, memoriju, operativni system, itd. Kao rezultat prethodno navedenog imamo sluaj da Dell potencijalno mora da rukuje sa vie hiljada mogudih konfiguracija za svaki tip proizvoda. Blisko saraujudi sa svojim dobavljaima, Dell je u stanju da zadovolji porudbinu svakog kupca u Just-in-time reimu prema tanoj specifikaciji kupca. Dell alje gotovo real-time odgovor putem e-mail-a o uspenom prijemu narudbine i okvirno oekivano vreme isporuke, a nekoliko dana kasnije kupac dobija precizno vreme isporuke. Ovakva strategija dvostepenog obedanja isporuke je veoma popularna u e-komerce poslovima., kompanije prvo daju inicijalnu soft potvrdu porudbine, a zatim nakon provere raspoloivosti neophodnih resursa alje se hard potvrda sa vremenom isporuke traenih proizvoda. Vreme odgovora na

zahtev klijenata iz Relationship segmenta je daleko kradi. 4.3. Maxtor ATP primena kod proizvodnje hard diskova U jednoj od svojih fabrika, Maxtor korporacija nudi hard diskove svojim kupcima za dalju ugradnju u desktop raunare, servere, potroaku elektroniku, mrene ureaje, itd. Maxtor B2B relacije su zasnovane na partnerstvu sa svojim kupcima. U ovakvoj postavci, porudbine kupaca se ne posmatraju kao posebne koliine sa rokovima isporuke, ved se umesto toga specificira samo ukupna naruena koliina za svaku nedelju sa minimalnim i maksimalnim ogranienjima. U svom procesu obedanja i ispunjenja narudbe, Maxtor ne odlae kupce za naredne nedelje, to moe smanjiti narudbe kupaca. Dok se porudbine kupaca obedavaju nedeljno, proces ispunjenja narudbina se izvrava na dnevnom nivou kako bi se omogudila bolja iskoridenost resursa i planiranje proizvodnje. 5. ATP modelovanje Koristiti ATP sisteme za ostvarenje obedanja porudbine i ispunjenja porudbine podrazumeva komplikovane zahteve modelovanja u razliiitm poslovnim okruenjima. U ovom delu, bide sistematski sumirane dimenzije implementacije, razmatrani faktori koji utiu na implementaciju ATP i definisane push-pull ATP strategije. 5.1. Dimenzije implementacije ATP Glavne dimenzije koje razdvajaju razliite ATP modele: ATP podrka odluivanju ATP funkcija moe da obezbedi mogudnost jednostavnih upita ili specifinih odgovora na narudbe koje se razmatraju. Ukoliko je obezbeena samo mogudnost upita onda se od kupca oekuje da formulie upit na osnovu raspoloivih informacija.

ATP prostor odluivanja Primarna svrha ATP funkcije jeste da prui odgovor na narudbine kupaca. Postoje dva nivoa odgovora, prvi podrazumeva direktan odgovor kupcu, dok drugi podrazumeva sve osnovne aktivnosti koje je neophodno izvriti u pozadini kako bi se ispunila oekivanja kupca. Fundamentalna odluka povezana sa narudbinom kupca jeste da li narudbinu prihvatiti ili ne, ako pretpostavimo da je narudbina prihvadena, dolazi do novih odluivanja vezanih za datum isporuke, koliinu, kapacitet, transport, da li razdvojiti narudbinu na vie delova... koja od navedenih komponenti de biti obuhvadena ATP funkcijom zavisi od politike same organizacije. ATP obim izvrenja Lanac snabdevanja se sastoji od mree dobavljaa, mree porizvoaa i mree distributera. ATP obim izvrenja se odnosi na stepen ukljuenosti elemenata lanca snabdevanja u okviru ATP modela. Distribucioni ATP (dATP) obuhvata distribucionu mreu ukljuujudi distribucione centre i trgovce unutar lanca snabdevanja. Proizvodni ATP (mATP) obuhvata i distribucionu mreu i proizvodnu mreu, dok SupplyChain ATP (scATP) obuhvata celokupan lanac snabdevanja sa distribucionom, proizvodnom i mreom dobavljaa. ATP reim izvrenja Izdvajaju se dva osnovna reima izvrenja: serijski reim (batch) i real-time reim. Pod serijskim, paketnim ili batch reimom narudbine se prikupljaju u serijama koje traju odreen vremenski interval (batching interval) i na kraju tog intervala se izvrava ATP funkcija koja treba da prui odgovor na svaku narudbinu kupca iz posmatranog intervala (u zavisnosti od grane industrije interval moe biti sat, dan, nedelja itd.). U real-time reimu, ATP funkcija se izvrava za svaku individualnu narudbu kupca. Kada kupac poalje zahtev za nabavku, prodavac moe obedati datum isporuke i koliinu, na osnovu interakcije sa 6

ATP sistemom u realnom vremenu. Proces je izazvan potrebom da se proveri dostupnost resursa pre nego to se obavee na isporuku po pristigloj porudbini. 5.2. Faktori koji utiu na implementaciju ATP Dimenzije implementacije ATP, opisane u predhodnom delu, jasno utiu na prirodu implementacije ATP. Meutim, prikladnost potencijalnog ATP modela zavisi i od niza drugih karakteristika povezanih sa osnovama poslovanja. Ovde de kljuni faktori biti podeljeni u kategorije i bide dato objanjenje kljunih faktora. 5.2.1. Front-end faktori Mnogi front-end faktori igraju bitnu ulogu u dizajniranju ATP funkcionalnosti. Odnos sa kupcima se moe kategorizovati na vie naina. Kategorizacija na partnerske odnose i transakcione odnose se koristi kako bi se napravila razlika izmeu dugoronih stratekih alijansi ili ugovaranja snabdevanja i povremenih kupovina (transakcija). Takoe se pravi razlika izmeu business-to-business (B2B) i business-toconsumer (B2C) odnosa, jer oni mogu da imaju znaajan uticaj na prirodu ATP. Termini ecommerce i tradicionalni odnos sa kupcima se koriste da se naglase razliita oekivanja u brzini obedavanja narudbe. Svaka od kategorizacija ima uticaj na bitne faktore povezane sa ATP strategijom i izborom odgovarajudeg modela. Front-end faktori se mogu podeliti: Fleksibilnost u specifikaciji narudbine (fleksibilnost poruivanja) - Fleksibilnost u konfiguraciji, definisanju datuma isporuke, kanjenja, koliine i razdvajanje narudbine je obino veda u sluaju partnerskih ili B2B odnosa. Zbog toga su sofisticirani ATP modeli koji mogu u potpunosti iskoristiti fleksibilnost poruivanja najbolji za koridenje u ovakvim sluajevima.

Odgovor na zahtev kupca - Odgovor na zahtev kupca predstavlja vreme koje protekne od slanja narudbine kupca do momenta davanja obedanja. Kod e-commerce odnosa (posebno kod B2C), kupci uopteno oekuju da dobiju odgovor odnosno obedanje isporuke u vremenu koje odgovara brzini interneta, to znai da ATP sistemi u ovom sluaju trebaju biti implementirani da pruaju odgovore u realnom vremenu kako bi zadovoljili ovaj zahtev kupaca. Meutim, veoma mali broj ATP sistema danas obezbeuje tzv. hard obedanje u realnom vremenu, a sve zbog obrade velikog broja informacija i optimizacije u realnom vremenu. Umesto takvog pristupa, vedina sistema za obedavanje isporuke koji pruaju neposredan odgovor koriste dvostepeni pristup, na taj nain to se odmah prua meki odgovor (obedanje), a kasnije zatim tvrdi odgovor nakon prijema serije porudbina u definisanom intervalu i izvrenja ATP modula. Profitabilnost i prioritet U principu, proizvoa preferira vedi profit u smislu kvantiteta, jedinine cene ili i jednog i drugog. Meutim, u kratkom roku prioriteti mogu ponekad mogu zameniti kriterijume zasnovane samo na profitu, posebno kod B2B i na partnerstvu zasnovanim odnosima. Dobro osmiljen prostor za odgovor kupcu, npr. koridenje diferenciranih kanala prodaje, moe se koristiti za efikasno balansiranje izmeu profitabilnosti i drugih kriterijuma. Pouzdanost obedavanja isporuke Kupci pod B2B i B2C obino imaju razliit prag tolerancije za pouzdanost obedavanja isporuke. Generalno, u B2B relacijama, pouzdanost u obedanjima koliina i datuma isporuke je vanija, jer loe isporuke narudbina (po pitanju koliine i rokova isporuke) veoma nepovoljno utiu na plan proizvodnje i druge bitne procese u lancu snabdevanja.

5.2.2. Back-end faktori Slino kao i kod front-end faktora, postoje i backend faktori koji odreuju izbor modela i ATP strategiju. Back-end faktori se odnose na dobavljae i proizvodne procese. Proizvodni okvir Osnovna proizvodna strategija koja se krede u rasponu od make-tostock (MTS), make-to-order (MTO), assembleto-order (ATO), do configure-to-order (CTO), ima moda i najznaajniji uticaj na prirodu ATP funkcionalnosti. Na primer, raspoloivi gotovi proizvodi ine osnovni ATP resurs u MTS okruenju, dok raspoloivi materijali i proizvodni kapaciteti se dodeljuju od strane ATP sistema u ATO i MTO okruenjima. Raspoloivost resursa se moe klasifikofati na etiri nivoa: 1. lokalno skladite gotovih proizvoda 2. udaljeno skladite gotovih proizvoda 3. planirana proizvodnja gotovih proizvoda 4. nerasporeeni proizvodni kapaciteti (ukljuujudi raspoloive materijale i proizvodne kapacitete)

Tipovi resursa ATP modeli alokacije obuhvataju tri tipa resursa: materijali za proizvodnju, proizvodni kapaciteti (kapacitet fabrike, ljudi i maine) i distribucioni resursi, to direktno utie na prirodu potrebnog modela. Na primer, u nekim sluajevima, proizvodni kapaciteti moraju biti modelirani u detalje i ATP problem se moe posmatrati kao problem rasporeda proizvodnje, dok u drugim sluajevima, distribucioni modeli se mogu pokazati kao najpogodniji. 5.2.3. Faktori IT infrastrukture Izvrenje ATP zahteva informacije iz lanca snabdevanja kao to su narudbine kupaca, raspoloivost resursa, informacije o proizvodnim procesima, zalihama, itd. Brzina izvrenja ATP direktno zavisi od brzine dobijanja povratnih informacija. Dakle, IT infastruktura i sistemi za pradenje celokupnih poslovnih procesa kao to su ERP (Enterprise resource planning) , MES (manufacturing execution system) i drugi sistemi su od sutinskog znaaja za uspenu realizaciju izabrane ATP strategije. tavie, generisanim ATP izlazima, takoe su neophodni napredni poslovni sistemi koji bi efikasno izvravali i implementirali dobijene rezultate.

Raznovrsnost proizvoda i zajedniki resursi Kompanije esto nude vie proizvoda ili iroku lepezu slinih modela koji dele iste materijale i proizvodne kapacitete. Obedanje isporuke gotovih proizvoda podrazumeva raspodelu deljenih (zajednikih) resursa. Stepen raznolikosti proizvoda i kompleksnost povezanosti proizvoda i resursa direktno utiu na kompleksnost ATP problema alokacije resursa. Obim sistema Proces ispunjenja narudbe moe obuhvatiti razliite lokacije irom lanca snabdevanja. Maloprodavci, velikoprodavci, skladitari, proizvoai, pa ak i dobavljai mogu imati alternativne lokacije, pa se u sloenijim sluajevima, nain zadovoljenja niza narudbi moe posmatrati i kao problem upravljanja distribucijom.

SAP napredno planiranje i optimizacija

6. Push protiv Pull ATP modela Postoji mnogo naina da se potencijalno klasifikuju razliiti ATP modeli. Na primer, iz logistike perspektive, moemo klasifikovati ATP modele du dimenzije izvrenja u transport/ distribucije, zahteva materijala, model koordinacije lanca snabdevanja, itd. Iz perspektive operacionih istraivanja, moemo podeliti ATP modele, na osnovu prostora odluivanja i strukture problema, kao zadatak transporta (transportni model), mreni, alokacije 8

resursa, model ranca ili model upravljanja prinosom. Meutim, vano je napraviti razliku ATP modela na osnovu njihove funkcionalne uloge u poslovnom procesu obedavanja isporuka. Stoga se usvaja push-pull okvir i ATP modeli klasifikuju u dve osnovne kategorije: 1. Push-zasnovani ATP modeli 2. Pull-zasnovani ATP modeli Kljune razlike ukljuuju ne samo vremensku dimenziju implementacije modela, ved i granularnost alokacije resursa. Push-zasnovani ATP modeli su dizajnirani tako da proaktivno alociraju raspoloive resurse u klase potranje i da pripreme mogudnost pretraivanja baza podataka za obedanje bududih zahteva kupaca. Nasuprot tome, Pull-zasnovani ATP modeli se koriste kako bi se direktno odreagovalo na aktuelne porudbine kupaca i kako bi se odredili detaljni parametri za odgovor na svaku porudbinu. Obe kategorije ATP modela de u nastavku biti detaljnije opisane. 6.1. Push-zasnovani ATP modeli U predvianju bududih potencijalnih narudbina od kupaca, push-zasnovani ATP model prealocira raspoloivost na niem nivou (obino resursi koji ukljuuju materijale, proizvodne kapacitete, distribuciju) u raspoloivost na viem nivou (na primer, gotovi proizvodi na odreenom mestu u odreeno vreme), a sve na osnovu prognozirane potranje. Izdvojene koliine de se koristiti kao podrka bududim obedanjima isporuke koje su iznad aktuelnih narudbina. Glavna prednost koridenja push-baziranih ATP modela jeste to da su preraunate odnosno predviene koliine u vie vremenskih perioda odmah na raspolaganju ime omogudavaju pouzdan sistem obedanja isporuka u realnom vremenu. Druga znaajna prednost jeste mogudnost da se panja usmeri sa dugorone zarade, analizirajudi dnevne zahteve i odluujudi o obedavanju isporuke kroz naglaavanje profitabilnije kategorije potranje u prealokaciji

resursa. Meutim, poto je veda zavisnost od prealokacije, a manja zavisnost od reaktivnih pullbaziranih modela, osnovno ogranienje jeste odluivanje koje je zasnovano na (nepreciznim) prognozama tranje. Rezultat neefikasnosti se pogorava kako se povedava sloenost strukture proizvoda, sloenost proizvodnih procesa, ili kako distributivne mree rastu. 6.2. Pull-zasnovani ATP modeli Pull-zasnovani ATP modeli vre dinamiku alokaciju resursa u direktnom odgovoru na aktuelne porudbine kupaca. Modeli ovog tipa mogu da variraju od jednostavnog pregleda baze podataka do sofisticirane optimizacije. Svrha pullzasnovanih ATP modela jeste da omogudi najbolje iskoridenje postojedih resursa (ukljuujudi sirovine, proizvode u procesu proizvodnje, gotove proizvode, pa ak i proizvodne i distributivne kapacitete) kako bi ispunili narudbinu kupca u odreenom periodu kroz lanac snabdevanja. Vremenski period u pull-zasnovanim ATP modelima je obino veoma kratak, tako da kompanija mora upotrebiti sve informacije i znanja o dostupnosti proizvodnih resursa. Pullzasnovani ATP modeli su odgovorni za usklaivanje komplikovanih zahteva kupaca sa diverzifikovanom raspoloivosti resursa. Konkretne odluke obino se odnose na to koju narudbinu prihvatiti i za svaku prihvadenu narudbinu, koju koliinu i koji datum isporuke obedati. Glavna prednost pull-zasnovanih ATP modela jeste njihova sposobnost da se ublai nesklad izmeu popunjavanja resursa na osnovu prognoza i koridenja resursa na osnovu narudbina. Osim toga, primenom pull zasnovanih ATP modela, proizvodni sistem moe da zadri fleksibilnost i brzo odreaguje na posebne zahteve kupaca. Meutim, ponavljanje izvrenja pull-zasnovanih ATP modela tokom vremena predstavlja neku vrstu "greedy" algoritma, i kao takav, moe ponekad biti suvie kratkovid. Ekstreman sluaj bi bio ATP sistem u 9

realnom vremenu, gde bi se svaka porudbina prihvatala i resursi alocirali za svaku porudbinu kako pristie. Kratkovida priroda ovakvog pristupa moe se ublaiti prelaenjem na serijski mod ATP (batch mode ATP), gde se narudbine prikupljaju tokom odreenog intervala, a potvrde se daju za porudbine iz odreenog intervala. Naravno kako se duina intervala povedava, vreme odziva na narudbine kupaca se takoe povedava, to predstavlja degradaciju usluge prema korisniku, tako da u zavisnosti od industrijske grane i tipa proizvoda treba paljivo odrediti duinu trajanja intervala. U zavisnosti gde je pozicionirana push-pull granica i koliko je kompleksna mrea lanca snabdevanja, razliite strategije ATP se mogu koristiti, pravilnim strukturiranjem pushzasnovanih i pull-zasnovanih ATP modela. U principu uvek de postojati push komponenta i pull komponenta, ali znaaj i kompleksnost osnovnih modela de se razlikovati u zavisnosti od konteksta. 7. Zakljuak Oblast ATP jo nije dobro uspostavljena kao oblast istraivanja. Pojam ATP je vie povezan sa skupom poslovnih praski i softverskih proizvoda. Meutim, nedavni programi istraivanja su poeli da ATP definiu kao oblast istraivanja i poeli da razvijaju ATP modele i da dobijaju rezultate. U ovom radu, kao i u srodnim istraivanjima, ATP modeli su okarakterisani ili kao push ili kao pull modeli, dok se u poslovnoj praksi najede koriste oba modela i pokuava da se postavi granica izmeu njih. Dalje, postalo je jasno da su ATP modeli popunili dosta "nia" nizvodno u vremenu od modela kontrole zaliha. Moe se primetiti da dva pravca istraivanja, naime, pojedini modeli upravljanja prihodima i neki on-line modeli raspodele, potpadaju pod ATP domen. Dalje interesovanje za istraivanje oblasti ATP zasigurno de otvoriti nove bogate i korisne pravce istraivanja.

8. Literatura [1] Handbook of Quantitative Supply Chain Analysis: Modeling in the E-Business Era 2004, Available to promise, Michael O. Ball, Chien-Yu Chen, Zhen-Ying Zhao [2] Global Available-to-Promise with SAP, Functionality and Configuration, Sandeep Pradhan and Pavan Verma [3] A Database Engine for Flexible Real-Time Available-to-Promise, Christian Tinnefeld, Jens Krueger, Jan Schaffner, Anja Bog

10