Ambrozije Josipovi,aaaaaaaaaa Avtobus se lijeno truckao po zagorskin bregin, a mi unutron smo bili cili sritni i veseli.

Nakon to smo posjetili Zagreb, i vidili na Trg nae Republike, koji se nekad zva po onomu oviku na konju, vidijo ja sliku u staroga Antuke, mislin da je bijo neki ban, ta li, i nakon obilaska dvajetri slastiarne i tri evabdinice, tako da se zna da smo bili u Zagrebu, utrpali smo se u avtobus i krenili prema cilju naega puta. Na put je bijo dugaak, ali je cilj bijo svjetli! Posjetit rodnu kuu, talu i kuicu od pasa, naega najveoga sina svi naroda i narodnosti Ambrozija Josipovia, poznatoga i iz povjesnih knjiga, te poglavito poznatoga to mu je ak i uko spasijo ivot. A njegova kua je bila u Kumrocu! To van je negdi izmeu Zagreba i Ljubljane, a to znan, jerbo kad smo poli iz Zagreba traili smo tablu na kojoj pie Ljubljana. Nemote me pitat zato nema table Kumroc, bie zato to je drug Ambrozije bijo skroman, pa nije tijo da svak zna di se je on rodijo. Ali to je na njegovu nesriu znala naa uiteljica Verica, koja je bila toliko stara, da je ini mi se i Moi Pijadi predavala u osnovnoj! Pa je undak i nas povela da vidimo to udo od kue di se je rodijo najvei sin.Majkemi ja to sa najvein sinon nikako nisan svaa! Mene uilo u kui dakako, da je samo jedan sin u povjesti svita bijo tako velik i najvei, i dobar i da nas stalno gleda sa nebesa, a ovi stalno prde da je drug Ambrozije isto najvei sin. Pa sad ti budi pametan??? Ko tute koga jebe? Irudami, moja baba ima sliku ovoga naega najveoga sina, i virujte nimalo ne lii na druga Ambrozija! I ovi ima kri, a Ambrozije ima zvizdu. I ovi ima sve noge a drugu Ambroziju govnad slovenska okinila jednu! I tako smo se mi truckali u avtobusu naega poznatoga prevozitelja avtobuson Avtoprijevoza iz Sinja, vozijo nekakvi brkat ovik, koji nan nije tijo upalit muziku nego smo morali sami pivat. I pivali smo! Sve one narodnooslobodilake: Pijoniri maleni, U tunelu usrid mraka, a najvie smo pivali pismu o hrabrosti dotine drugarice Mare koja ie vako: Sidi Mare na kamen studencu Stiskla noge,neda pizde njemcu A u zoru ranu Dala partizanu! Ali drugarici Verici iz nekoga razloga ta pisma nije bila draga. Morebit je bila ljubomorna na hrabrost i odvanost , a nadasve predanost narodnooslobodilakoj borbi kod drugarice Mare. Ja neznan jeli tako, ali mi se ini da je. U naemu pivanju je proa put brzo, i undak smo se odvojili sa velike teste, na neku malu, seljaku. Sa seije je uto povika Matan:Stani ofer Bogtida zdravlje, pia mi se

Ovi sa brinan mu je odgovorijo kratko i jezgrovito:Ou kurac! Tute je zavrila njijova konverzacija, a Matan se je upia. Cili.I one okolo sebe je upia. Jerbo ga je izvadijo kad je poajo prima vratiman misle da e brko stat. Nedugo zatin smo vidili tamblu na kojoj je pisalo velikin slovin:KUMROVEC.To je bijo cilj naega puta. Izali smo iz avtobusa, postrojili se i jopet sasluali kratku povjest naega druga Ambrozija. Koju je priala drugarica Verica. I undak nas je nabrzinu ispitala; di je drug Ambrozije se rodijo, kliko je ima pasa, a kliko krava, kome je ukra glavu od gudina i ostala pitanja. Undak nas je povela prima rodnoj kuu. Ne njezinoj, nego druga Ambrozija. A isprid kue, on stoji, ustvari njegov kip u prirodnoj veliini, negdi tri metra cirka. Tada ja vidin da je drug Ambrozije stvarno velik ovik. Vei i od moga ujke koji je ima dva metra i igra koarku u Jugoplastike.A ja mislijo da je ujko najvei. E,pa nije! Drug Ambrozije je vei! Eto ujko, to ti je istina,pa ga jebi.Doi pa vidi! I dok smo tako odali okolo, kupovali znake i jo neke ine, a ak je bilo kupit i leptira klepetavaca, sve mi se inilo da koda smo u nas na derneku. Ali nije to bijo dernek, to je bijo svjetli cilj naega puta. Do kojega smo doli zguvani, ispiani, ispovraani i brnjasti, ali sve to nije bilo vano. Vano je to da smo vidili kuu naega druga Ambrozija koji nas je oslobodijo. On sam! I jo podikoji partizan! Njijove kue nismo gledali! Nisu ni bitne! Odaju okolo kue, pa u tagalj, pa iz taglja, odjedanput se naen na testi, jerbo san prigladnijo pa san u gostjoni priko puta tijo kupit sengi. Uto pridamnon, na tri-etri metra se zaustavi crni mercedes, spusti zadnje staklo i iz dubine avuta se ukae bila rukavica.I rukavica pokae na mene! Ja upitan rukavicu:Jel ja? Rukavica odgovori:Ti, nego ko majkumuboju! i pokae mi doi. Ja doen do prozora kad unutron sidi neki stari ovik, i neka baba koja ima frizuru koda su joj rode na glavi gnjizdo svile. Znade li ti ko san ja?- upita me taj stari ovik neman pojma ni blage veze- reen ja iskreno jer su me uili da nikad ne laen Stvarno nezna???- upita ponovo stari Neznan barba, majkemi- zavapin ja, i sve se mislin ta si se mene uvatijo, ima jo dice A zato si ti doa vamo?- ponovo pitanje Di? Na testu? Poa san kupit sengi-odgovorin ja pokunjeno Ne to, nego zato si doa u Kumrovec?- upita ovik iz avuta Da vidin kuu druga Ambrozija- odgovorin ja sritno, i sve se mislin da e me sad pustit na miru E pa ja san drug Ambrozije Josipovi!- ree stari, a ja pogledan u kip i ladno mu reen:Jesi kurac! Nimalo ne lii, a i manji si! Mislijo si mene zajebavat samo zato to san dite,a?

Vidno uzrujana ona baba neto promrlja, a ona dva to su sidila naprid pogledaju u mene u udu. Tada doe neki barba milicajac i kae mi da koji kurac ja zajebavan druga Ambrozija. Tada me probije ladni znoj, a on me pomazi po glavi te me priupita:A oklen si ti? Iz Ajmockoga!- odgovorin tiho, sjeban jo od maloprije, gledan u pod i utan kamenie A kako se zove? Kral- odgovorin ja Kral- ponovi drug Ambrozije-a da ti nisi od onih Krala to su bili u domobranin,a? Nisan drue Ambrozije, moji su bili u ustaan irudami Neznan zato mi je nakon toga izleta aa uteka u njemaku, a did u belgiju, znan samo da nikad vie me nisu vodili nigdi na izlet, pa ni u Kumrovec!