OBRAZOVANJE

EDUCATION

NOVITETI U TERMIKIM POSTUPCIMA REZANJA

Autori: Vlado Martinovski, dipl.ing i Milica Anti, dipl.ing Postoji vie postupaka termikog rezanja i pripreme ivica leba, a najee se koriste rezanje gasom, elektrinim lukom, plazmom i laserom, koji su slini odgovarajuim postupcima zavarivanja. Sa slike 1 vidljivo je kako se posljednjih godina menjao trend odabira opreme za rezanje u svetu. Dok je 1990.godine, 70% sve prodate opreme imalo ugraen gasni reza, a samo 5% laserski, u 2005. na gasne rezae otpada jo svega 20%, a laserski se u nekom od oblika ugrauju na gotovo 25% svih prodatih ureaja za rezanje.

Slika 1: Trend odabira opreme za rezanje u svetu Na slici 2 su prikazana podruja primene postupaka termikog rezanja laserskim snopom, plazmom i i kiseonikom i gorivim gasom, na razliitim vrstama metala.

Slika 2: Podruja primene postupaka termikog rezanja

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

75

OBRAZOVANJE GASNO REZANJE

EDUCATION

Gasno rezanje je postupak razdvajanja metala njegovim sagorevanjem u struji kiseonika, uz istovremeno oduvavanje produkata sagorevanja (troske), slika 3. Da bi metal sagorevao treba ga zagrejati do temperature paljenja (poetka sagorevanja). Gasno rezanje metala spada u termike postupke, pri emu se radna temperatura postie sagorevanjem gorivog gasa (acetilen, propan/butan, zemni gas,) Osim toga, sagorevanjem gorivog gasa dobija se deo toplote kojom se radna temperatura odrava, a znaajan deo toplote dobija se sagorevanjem metala koji se ree. S obzirom na to, da se gasno rezanje zasniva na sagorevanju metala, postoje odreeni uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi proces rezanja mogao da se odvija: Metal mora da bude podloan oksidaciji. Temperatura sagorevanja metala treba da bude nia od temperature topljenja. Temperatura topljenja oksida treba da bude nia od temperature topljenja metala. Toplotna provodljivost metala mora biti mala.

To znai da toplota sagorevanja metala treba da bude dovoljna da, zajedno sa toplotom plamena, kontinualno odrava temperaturu sagorevanja. Od konstrukcionih materijala, ove uslove najbolje ispunjavaju niskougljenini i niskolegirani elici. Temperatura sagorevanja ovih elika zavisi od njihovog sastava, i pribliava se temperaturi topljenja sa porastom sadraja ugljenika, slika 4. Da li se neki elik moe uspeno i kvalitetno gasno rezati, moe se proveriti izraunavanjem ekvivalentnog ugljenika iz empirijske formule:

Cek = %C +
pri emu je za Cek < 0,3% uslov ispunjen.

% Mn % Ni %Cr % Mo %V + + + + 6 15 5 4 4

Tabela 1: Temperature predgrevanja osnovnog matetrijala u zavisnosti od debljine i Cek Ekvivalentni ugljenik [%] < 0,3 0,30,4 0,40,5 0,50,6 > 0,6 Temperatura predgrevanja za debljine do 50mm [C] max 100 100200 200350 Temperatura predgrevanja za debljine preko 50mm [C] max 100 100200 200350 350500

Slika 3: ematski prikaz gasnog rezanja

76

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Slika 4: Promena temperature sagorevanja i temperature topljenja elika

Ureaj (gorionik) za gasno rezanje je tako konstruisan da omoguava pravilno stvaranje smee kiseonik-gorivi gas, plamena za zagrevanje i dovoenje posebne struje kiseonika za rezanje, slika 5. Gorionici su oblikom prilagoeni za runo i mainsko rezanje. Od kljunog znaaja za uspeno rezanje su mlaznice, koje mogu da budu veoma raznovrsne i prilagoene specifinim zahtevima (mlaznice za razliite gorive gasove, za razliite debljine, za posebne uslove). U koncepcijskom smislu, postoje dva tipa gorionika za rezanje: gorionici kod kojih se goriva smea stvara unutar gorionika u tzv. meakoj komori i gorionici kod kojih se goriva smea stvara unutar mlaznice. Gorionik za runo gasno rezanje je komplikovaniji od gorionika za zavarivanje, mada su neki delovi isti, kao npr. dra (rukohvat). Osnovna razlika je u cevima koje treba da obezbede dovod smee gorivog gasa i kiseonika i nezavisni dovod kiseonika za sagorevanje, kao i u mlaznici ija konstrukcija treba da obezbedi isticanje gasova. Zato se gorionik za rezanje sastoji od cevi za dovod smee gasova, ukljuujui meaku komoru i injektor, cevi za dovod kiseonika za rezanje, propusnim ventilima za dovod kiseonika i gorivog gasa i mlaznice sa centralnim otvorom za kiseonik i perifernim otvorima za smeu.

Slika 5: Gorionik za gasno rezanje ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

77

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Dve osnovne varijante dvodelne mlaznice (prstenasti otvor ili vie otvora za dovod smee) prikazane su na slici 6. Centralni otvor konusnog oblika daje ravnomerniju struju kiseonika i bolji rez, a za vee brzine rezanja koriste se mlaznice sa aerodinaminim profilom sredinjeg kanala (Laval-ova mlaznica). Standardne dvodelne mlaznice se proizvode u razliitim veliinama, zavisno od debljine materijala koji se ree. Jedna od kombinacija koju daje proizvoa data je u tabeli 2.
Tabela 2: Standardne mlaznice za rezanje spoljne (veliina) unutranje (veliina) debljina materijala (mm) 1 1-2 310 / 1030 2 3-4 3060 / 60100 3 5 100200 4 6 200300

a) Slika 6: Dvodelna mlaznica za rezanje (a) sa jednim prstenastim otvorom (b) sa vie otvora

b)

a) Slika 7: Mlaznice sa razliitim profilom centralnog otvora (a) cilindrini (b) konusni

b)

Slika 8: Aerodinamina mlaznica

Kod runih gorionika postoji mogunost primene pomonih alata da bi se obezbedio stalni poloaj mlaznice za rezanje, ime se postie kontrolisan pravac i ugao rezanja, slika 9.

78

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Automatsko rezanje zahteva sloene maine (slika 10), koje su ekonomine u serijskoj proizvodnji. Automati za rezanje su u novije vreme sa optikim ili numerikim voenjem. Zadata kontura, koju prati optika glava na uporednom stolu, ili raunar sa programiranom putanjom koja se prenosi na gorionike za rezanje, moe da bude pravolinijska ili vrlo sloena.

Slika 9: Dodatni alat ("kolica") gorionika za mehanizovano rezanje

Slika 10: Automati za gasno rezanje sa optikim i numerikim voenjem gorionika

TEHNOLOGIJA GASNOG REZANJA Gasno rezanje se izvodi u vie faza: metal se prvo zagreva plamenom, sve do postizanja temperature paljenja (poetka sagorevanja) koja za elike iznosi 13001350C, na zagrejano mesto se usmerava mlaz kiseonika za sagorevanje metala, pri emu se prenik i protok mlaza odreuju prema debljini materijala, kada se na poetnom mestu rezanja sagori metal po celom preseku, gorionik se pokree brzinom koja omoguava stalni kontakt mlaza kiseonika i troske i kontinualno sagorevanje. Pravilan proces rezanja se odvija konstantnom brzinom sa neprekidnim mlazom produkata sagorevanja (oksidi u obliku rastopljene troske), slika 11. Pri tome, plamen koji okruuje mlaz kiseonika, ima zadatak da anulira efekat odvoenja toplote kroz metal van zone rezanja, a mlaz kiseonika mora da sagorevanjem metala obezbedi dovoljno toplote da sagorevanje (rezanje) ostane neprekinuto.

a) poetak rezanja (A-A'-1)

b) zavretak rezanja (B-B'-2)

c) redosled rezanja (1-2-3)

Slika 11: Pravilan izbor poetka, zavretka i redosleda rezanja ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

79

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Osnovni parametri gasnog rezanja su protok (uslovljen veliinom otvora unutranje mlaznice), pritisak kiseonika za rezanje i brzina rezanja. Navedeni parametri se biraju prema debljini materijala, mada brzina rezanja donekle zavisi i od sastava osnovnog materijala. Pritisak kiseonika za rezanje bitno utie na stabilnost procesa, tako da njegovom odreivanju treba posvetiti posebnu panju. Brzina rezanja presudno utie na pravilno sagorevane materijala po celom preseku i odravanje stalne temperature rezanja. Osim od debljine, brzina rezanja zavisi i od veliine mlaznice (protoka kiseonika). Kao posledica slaganja brzine kretanja gorionika (brzina rezanja) i brzine sagorevanja materijala po dubini, dolazi do zaostajanja (otklona) mlaza izraenim vidljivim, povijenim brazdama na povrini reza, slika 12. Otklon nema bitnijeg uticaja na kvalitet rezanja ako je njegova vrednost u granicama 5-15% debljine materijala, ali kod veih otklona brzina rezanja mora da se smanji.

Slika 12: Otklon mlaza produkata sagorevanja

Rezanje pojedinih materijala Od konstrukcionih materijala uslove za kvalitetno gasno rezanje najvie ispunjava elik, i to niskougljenini i niskolegirani. Rezanje je lake, to je u eliku manje ugljenika, jer se porastom njegovog sadraja smanjuje razlika izmeu temperature sagorevanja i temperature topljenja. Debljina osnovnog materijala koji se gasno ree su standardno od 3 do 300mm, a mogu dostii i 1500mm. Gasno rezanje nema bitnijeg uticaja na svojstva niskougljeninog elika, dok u sluaju elika sa veim sadrajem ugljenika moe da se uoi pojava zakaljenog sloja u okolini ivica reza (zona uticaja toplote). Legirani elici oteano se reu gasno, pri emu je po pravilu neophodno predgrevanje i naknadna termika obrada. Analiza uticaja legirajuih elemenata na mogunost rezanja elika sprovodi se izraunavanjem ekvivalentnog ugljenika Cek po datoj empirijskoj formuli. U odreenim sluajevima se mogu koristiti specijalni gorionici koji imaju mogunost dovoenja eleznog praha u zonu reza, ime se poveava koliina toplote dobijene sagorevanjem. Specijalne tehnike gasnog rezanja Specijalne tehnike se prvenstveno odnose na rezanje debelih ploa (preko 300 mm debljine), naslaganih limova, lebljenje i podvodno rezanje. Osnovni problemi pri rezanju debelih limova su, da se obezbedi dovoljna koliina gasova i odgovarajua oprema. Dovoljna koliina gasova (prvenstveno kiseonika) je neophodna da se ne bi prekinuo proces rezanja, jer je njegovo nastavljanje na debelim limovima izuzetno teko. Specijalnim gorionicima rezane su ploe debljine do 1500 mm. Rezanje naslaganih limova (slika 13) se esto koristi da bi se utedelo vreme i gasovi. Kako potronja kiseonika nije proporcionalna debljini lima, to je oigledno mogua znaajna uteda istovremenim rezanjem vie tanjih limova (do 13mm). Rezanje naslaganih limova takoe se koristi za vrlo tanke limove (ispod 3mm) koji pojedinano ne mogu da se reu. Ukupna debljina naslaganih limova ne treba da pree 150 mm.

Slika 13: Rezanje naslaganih limova

Slika 14: lebljenje ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

80

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Izrada lebova-lebljenje (na pr. uklanjanje greaka na zavarenim spojevima) je specifina, ali esta primena gasnog rezanja, slika 14. Za ovaj posao se koriste standardni gorionici za rezanje, ali sa specijalno oblikovanim mlaznicama. Njihov zadatak je da sagore metal do odreene dubine, na eljenoj duini. Za podvodno rezanje koristi se modifikovana konstrukcija gorionika sa dodatnim kanalom za vazduh pod pritiskom. Uloga vazduha je da vazdunim mehurom izoluje mesto rezanja od okolne vode, ime se obezbeuju radni uslovi kao kod obinog gasnog rezanja. Najei gorivi gas, koji se koristi za podvodno gasno rezanje je vodonik. Za manje dubine (do 5m) moe se koristiti acetilen. Greke pri gasnom rezanju Usled pogreno odabranih parametara ili nepridravanja propisane tehnologije nastaju razne vrste greaka pri gasnom rezanju. Najee greke prikazane su na sl. 13.
a) b)

c)

d)

e)

f)

g)

h)

Slika 15: Greke rezanja: a) nedovoljno predgrevanje i brzina rezanja, b) predugaak plamen predgrevanja, c) nedovoljan pritisak kiseonika, d) previsok pritisak kiseonika i mali otvor mlaznice, e) nedovoljna brzina rezanja, f) prevelika brzina rezanja, g) promenljiva brzina rezanja, h) loe nastavljanje.

REZANJE PLAZMOM Plazma predstavlja etvrto agregatno stanje i sutinski je elektrino provodljiv, disociran i visokojonizovani gas. U zavarivanju i rezanju se koristi kao relativno tanak mlaz, energije velike gustine (preko 9000A/cm2) Pri rezanju plazmom visoka temperatura mlaza plazme topi i delimino sublimie radni predmet, a rastop se oduvava iz reza kinetikom energijom gasa koji izlazi iz mlaznice, slika 16. Plazmeni mlaz se dobija provoenjem odreenog gasa kroz elektrini luk. Elektrini luk se uspostavlja izmeu elektrode koja je spojena na - pol i radnog komada. Konvencionalni proces rezanja plazmom odvija se u nekoliko sekvenci: 1. Kroz gorionik se puta manja koliina plazma gasa (Ar kao pilot gas). 2. Visokofrekventnom strujom se ukljuuje pilot luk male snage, koji se stvara izmeu elektrode (katoda) i osnovnog materijala (anode). U ovom luku dolazi do inicijalnog stvaranja plazma gasa. 3. Aktivira se glavni luk izmeu katode i radnog komada (anode) i puta pun protok plazma gasa (meavina Ar/H2 ili N2). Iskljuuje se visokofrekventni izvor. Mlaz plazme, koji se stvara prolaskom kroz glavni luk, temperature reda veliine od 14000 do 25000C, predaje toplotu radnom komadu usled rekombinacije, konvekcije i radijacije, topi i isparava metal na mestu dodira. 4. Kinetika energija plazma gasa oduvava rastopljeni metal i stvara rez. Razlikuju se dva osnovna postupka rezanja plazmom: inertnim gasom i oksidujuim gasom. Od inertnih gasova se koriste Ar i N2, kao i meavine Ar/H2 i Ar/N2. Katoda je u ovom sluaju od volframa. Od oksidujuih gasova se koriste kiseonik i komprimovani vazduh. Katoda je od hafniuma ili cirkonijuma.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

81

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Slika 16: ematski prikaz grionika za plazma rezanje

a)
Slika 17: ematski prikaz dva tipa gorionika za plazma rezanje a) sa preneenim lukom, b) sa nepreneenim lukom

b)

Postoji veliki broj tipova plazma gorionika. Oblik im je prilagoen za runo ili mainsko rezanje. Njihova klasifikacija je data u tabeli 3. Za rezanje se najjee koristi plazma gorionik sa direktnim i preneenim lukom, kojim mogu da se reu svi elektroprovodljivi materijali (slika 17). Plazma gorionik sa nepreneenim i indirektnim lukom koristi se za rezanje predmeta malih debljina (ispod 1 mm) i materijala koji nisu elektroprovodljivi (npr. keramika).

Slika 18: ematski prikaz grionika za plazma rezanje

82

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

OBRAZOVANJE

EDUCATION

U novije vreme je razvijeno vie razliitih postupaka plazma rezanja, kao to je korienje dva nezavisna gasa (jedan kao radni, a drugi kao zatitni), korienje vazduha umesto uobiajenih plazma gasova i ubrizgavanje vode radi efikasnijeg suavanja mlaza, slika 18. Tabela 3: Klasifikacija plazma gorionika za rezanje PLAZMA

PLAZMA GORIONICI ZA

PLAZMA GORIONICI ZA Snaga luka

Nain hlaenja

Vrsta plazma gasa

Varijante procesa Ar/H2 meavina, sa sekundarnim gasom, suva

Materijal katode

Oblik katode

Uticaj razliitih zatitnih gasova na rezanje plazmom Primena pojedinih gasova za rezanje plazmom zavisno od vrste materijala pre svega zavisi od karakteristika gasova kao na pr. energija disocijacije, jonizacija, toplotna provodljivost, specifina masa. Presudan uticaj na kvalitet reza ima istoa gasa. Ugljenini elici: Vazduh kao plazmeni gas: visoka produktivnost, manje oneienje azotom i oksidima na povrini reza Kiseonik kao plazmeni gas: visoka produktivnost, rezna povrina bez oneienja azotom Cr-Ni elici: Vazduh kao plazmeni gas: visoka produktivnost, prihvatljiv kvalitet reza, potrebna naknadna dorada ako sledi zavarivanje Meavina ArH2/ArH2N2 kao plazmeni gas: vrlo ista povrina reza Aluminium: Vazduh kao plazmeni gas : visoka produktivnost, prihvatljiv kvalitet reza Meavina ArH2 kao plazmeni gas: izuzetan kvalitet povrina reza
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

83

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Vazduh se esto koristi kao plazmeni gas: zato to je relativno lako dostupan, vek trajanja potronih materijala je prihvatljiv, a kvalitet reza je prihvatljiv za veinu materijala. Kod ugljeninih elika moe doi do pojave nitriranja ili oksidacije koja se obino javlja na aluminijumu i nerajuem eliku Azot daje izvrstan kvaliteta reza na aluminijumu i nerajuem eliku. Kvalitet reza na veini ugljeninih elika je loeg kvaliteta zbog pojave nitriranja na povrini kao i formiranja ljake. Vek trajanja potronog materijala je izvrstan. Azot zahteva vei napon (i energiju) kod prelaska u stanje plazme, ali je zato energija plazme velika. Argon-vodonik meavina se koristi radi poboljanja kvalitete reza na nerajuim elicima i aluminijumu. Vek potronog materijala je izvrstan. Premalo H2 daje grublju povrinu reza i zaobljen gornji rub reza, a previe H2 daje glatku gornju stranu reza ali na donjem rubu ostaje deo rastopljenog metala. Argon osigurava lagano uspostavljanje luka i njegovu stabilnost, dok mu je s druge strane sadraj energije manji i cena neto vea. Kiseonik se koristi za dobijanje veoma kvalitetnog reza na ugljeninim elicima. Ivice reza su bez azota i imaju dobru zavarljivost, deformabilnost i mainsku obradivost. Do nedavno, vek dodatnih materijala je bio u granici prihvatljivosti. Danas je trajanje potronih materijala poboljano. Smanjivanje tetnosti po ivotnu sredinu kod plazma rezanja Osnovni nedostaci plazma rezanja su stvaranje zagaivaa u vidu NOx, buka i radijacija svetlosti male talasne duine. Ublaavanje dejstva navedenih nedostatka izvodi se na vie naina. Plazma rezanje pod vodenom zavesom Zatita se izvodi pomou specijalne izvedbe plazma gorionika i radnog stola koji prikuplja vodu. U gorionik se injektuje voda koja okruuje mlaz plazme, slika 19a. Vodena zavesa absorbuje azot-okside i donekle smanjuje svetlosno zraenje. Najbolji rezultati se postiu na debljinama osnovnog materijala 60 do 80mm. Plazma rezanje u vodenom sloju Radni sto, na kome je ploa koja se ree, ispunjen je vodom. Povrina ploe se nalazi do 100 mm pod vodom. Plazma gorionik je sa sekundarnim gasom ili injekcijom vode, slika 19b. U ovom sluaju je potrebno da energija plazme bude vea nego kod rezanja na vazduhu. Reu se ugljenini elici do 15mm debljine, a legirani elici do 20mm. Kao i predhodnom sluaju, voda absorbuje azot-okside i smanjuje svetlosno zraenje ali i znaajno smanjuje buku. Povrina reza je bez oksida, sa minimalnim termikim deformacijama. Kod odreenih vrsta elika, treba voditi rauna o zakaljivanju. Plazma rezanje kroz vodeni mlaz Svrha vodenog mlaza, koji je u sadejstvu sa plazma gorionikom, je da vri brzo hlaenje i odvoenje rastopljenog metala iz zone reza. Plazma gorionici koji se pri tome upotrebljavaju su sa injekcijom vode. Kod ove vrste rezanja gorionika stoji, a radni komad se kree po x i y osi.

Slika 19: Gorionici za plazma rezanje koji umanjuju tetnosti plazma luka

84

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

OBRAZOVANJE

EDUCATION

Slika 20: CNC ureaj za rezanje plazmon bez zatite od plazma luka

Slika 21: Plazma rezanje pod vodom

Nastavak u sledeem broju: poglavlje REZANJE LASEROM

LITERATURA: [1] [2] [3] [4] Grupa autora, The Welding Engineer s Current Knowledge, GSI SLV, DVS , Nemaka , (2000) Grupa autora, Laser, Vikipedija, datoteke, (2011) Propagandni materijali proizvoaa A comparison of the termal cutting processes, H. Mair i F.-C. Plebuch, Hoellriegerlskreuth, Thermal Cutting E29/95 (1995)

TEST ZA PROVERU TEORIJSKOG ZNANJA ZA POSTUPAK ZAVARIVANJA :

111 - RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENOM ELEKTRODOM 1. Izvor toplote pri elektrolunom zavaivanju je:
Elektrini luk Elektrini otpor Hemijska reakcija Kovaka vatra

2. Elektrini luk je:

Izolator Elektrino pranjenje u gasovima (provoenje struje kroz jonizovani gas pod dejstvom elektrinog polja) Proizvod hemijske reakcije Razlika potencijala

3. Transformatori za zavarivanje imaju uglavnom:

Ravnu statiku karakteristiku Strmu statiku karakteristiku Rastuu statiku karakteristiku Padajuu statiku karakteristiku

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86

85

OBRAZOVANJE

EDUCATION

4. Duinu elektrinog luka u toku zavarivanja treba:

Odrati to ujednaenijom Varirati od minimalnih do maksimalnih veliina Odravati to duom Nema nikakvog uticaja

5. Koji legirajui elemenat u eliku najbitnije utie na zavarljivost?

Ugljenik Hrom Mangan Fosfor

6. Koje elektrode treba obavezno suiti?

Sa celuloznom oblogom Sa bazinom oblogom Sa rutilnom oblogom Sa kiselom oblogom

7. Manja ugaona deformacija, manji utroak energije i dodatnog materijala pri izvoenju sueonog spoja postie se:
Pri jednostranom zavarivanju sa V pripremom Pri dvostranom zavarivanju sa X pripremom Zanemarljiv je uticaj pripreme spoja Bez ikakve pripreme

8. Parametri zavarivanja kod postupka 111, biraju se pre svega na osnovu:

Vrste ureaja za zavarivanje Vrste i debljine osnovnog materijala, tipa spoja i poloaja zavarivanja Tipa obloge obloene elektrode Zahteva naruioca

9. Zatitna maska titi zavarivaa od:

Elektrinog luka Gasova koji se stvaraju pri zavarivanju Strujnog udara Poara

10. Uverenje o kvalifikaciji zavarivaa po EN 287-1 vai:

Neogranieno 3 meseca Dve godine uz obaveznu estomesenu overu od strane poslodavca, a moe se produiti za naredni dvogodinji period ako je rad zavarivaa pod stalnom kontrolom adekvatnim metodama ispitivanja bez razaranja 6 meseci

86

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 75-86