Genadij Petrovi Malahov

METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I BIOSINTEZE

(KRETANJE, GLADOVANJE, DISANJE I VODENE TERAPIJE)

PREVOD S RUSKOG

Beograd 2007.

SADRAJ

Opte o kretanju Hodanje Tranje T r a n j e i regeneracija srca T r a n j e i ienje u n e kesice T r a n j e i jaanje psihikih sposobnosti G i m n a s t i k e v e b e i atletski trening Profilaksa i leenje oboljenja k i m e n o g stuba V e b e za k i m u i trbune miie V e b e z a dekompresiju d e l o v a k i m e V e b e za poveanje pokretljivosti b l o k i r a n o g segmenta kime V e b e za razvijanje tonusnih miinih v l a k a n a kimenog stuba V e b e za razvijanje trbunih miia O d r a v a n j e organa trbune duplje M a s a a unutranjih organa Zakljuak i praktine preporuke GLADOVANJE Post, gladovanje i dijetalna terapija P o s t k a o prirodni metod leenja bolesti Aktiviranje fiziolokih m e h a n i z a m a t o k o m gladovanja S a v r e m e n o tumaenje p r e p o r u k a Isusa Hrista o postu P r a v i l a gladovanja P o s t i spas Zakljuak DISANJE- Opte o disanju P r o c e s disanja elijsko disanje

KRETANJE

7 7 16 20 26 29 30 33 41 51

51

54 56 57 57 60 64

67 67 74 80 98 104 124 137 143 143 152 160

CI i P r a n a Disanje i rad m o z g a M e t o d izbora hranljive p r a n e " M e t o d izbora disajne p r a n e " M e t o d A . Streljnikove J o g i n o disanje S a t - n a m " Bhastrika pranajama M e t o d stvaranja d u h o v n e energije" Zakljuak

163 174 176 196 196 204 207 209 216 221 221 222 227 229 238 242 242 247 251 257 263 266

KRETANJE
U ivom svetu sve je ivo i raduje se ivotu da bi ivelo u elektrinim i magnetnim stru janjima, u kojima se nalazi sva ivotna snaga i volja... Moja snaga - to su elektrine i magnetne struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom telu. P. K. Ivanov

VODENE TERAPIJE
Uvod ; ' M e h a n i z m i uticaja vode na oveiji o r g a n i z a m Razvojni m e h a n i z a m vodenih terapija Rastvarajui i odstranjujui m e h a n i z a m vodenih terapija V o d e n e terapije za normalizaciju krvotoka Efekti v o d e n i h terapija Z a g r e v a j u i i vlaei efekat v o d e n i h terapija Energijski i stimuliui efekat v o d e n i h terapija Lekoviti efekat v o d e n i h terapija Terapije s parom Zakljuak i preporuke T e r m i n o l o k a objanjenja

OPTE O KRETANJU U uvodu prvo emo da razmotrimo sredstva i m e t o d e treninga koje su namenjene za poveavanje ovekove ener gije i poboljavanje biosinteze elija. U svetskoj praksi postoje brojne injenice koje potvr uju ovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i graevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer, Galina Sergejevna atalova i njeni istomiljenici izveli su niz eksperimenata. Grupa od 4 oveka na elu sa Satalovom obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kav kaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog lana grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i 1,5 kilogram suenog voa. Posle zavrenog putovanja bili su veseli i ivahni i nisu ni malo omravili. U vezi s eksperimentom Covek i pustinja" preli su 1 130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) za etiri dana. Ishrana eksperimentalne grupe atalove bila je nisko1 P r i m e d b a prevodioca.

kalorina s malo belanevina i nije bila vea od 1.000 kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 dula (kJ) po oveku; jeli su kae od krupice, suvo groe, med, orahe, pirinane orbe s miriljavim travama, pili zeleni aj. D n e v n o su pili 2-2,5 litra tenosti. Nasuprot njima kontrolna grupa sportista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu Akademije medicinskih nauka ( A M N ) SSSR-a. D n e v n i obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800 - 1 7 . 2 2 0 kJ). Hrana je bila zasiena belanevinama, mas tima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa s o b o m u pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso, kockice za supu, koncentrate pudinga s okoladom i pirinem, eer, kakao, keks... Jeli su etiri puta dnevno, a grupa atalove svega 2 puta. Svaki lan je, shodno preporukama, zbog vruine popio i do 10 litara vode. Z b o g toga je samo polovina sportista prela celu marrutu. Za vreme peaenja kroz pustinju imali su malo povieni krvni pritisak, a za v r e m e mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloeni i loe su se oseali. K o d svih lanova grupe atalove nivo krvnog pritiska i puis nisu prelazili granice ovekove normale. Pritom su se odlino oseali i bili veoma d o b r o radno sposobni. U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola Brega. On je preao peice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti, u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u p o d n e iznosila +54C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pri premljen vagon s j e l o m , piem i slanim tabletama. Pol B r e g je gladovao za vreme peaenja. Od 10 mladih, zdravih sportista, nijedan nije doao do kraja marrute - bez obzira na to to su redovno dorukovali i pili hladnu vodu. S a m o je Pol B r e g uspeo da pree tu marrutu. Ostajao sam sam na velikoj razdaljini od ostalih sportista i oseao se sve kao bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i za to vreme pio je samo toplu vodu u malim koliinama. 8

Posle toga prenoio je u atoru i ujutro se vratio obratnom marrutom i nije konzumirao hranu! J. A. Anrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, inte resantno opisuje svoj eksperiment u kojem je nauio kako da aktivira biosintezu za vreme dueg tranja i da se snabdeva energijom iz okolnog prostora. Z b o g toga je lako trao, a i telesna teina mu se poveala posle tranja za nekoliko stotina g r a m a ! Na kraju ovog uvoda vano je da uoimo, da bi orga nizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi se dobro aktivirala biosinteza elija, treba se m n o g o kretati (nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledei uslov - koa mora uvek da bude ista. Satalova takoe istie da u h l a d n o m vazduhu i hladnoj vodi ima veoma m n o g o ener gije. Pol Breg smatra da je unutranja istoa o r g a n i z m a primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na osnovu svog eksperimenta, istie da je posledica dvostru kog (i neto veeg) poveavanja pulsa prilikom kretanja u odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje ener gije i za aktiviranje biosinteze elija. Na osnovu hipoteze profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane m l e k o m i u ovekovom organizmu stvara se krv samo za v r e m e veih fizikih napora. Upravo, prilikom kretanja, tranja, inten zivnog rada na sveem vazduhu nastaju j a k e oksidaciono-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, j a k a i m l a d a krv. U knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju opisana je bioenergija i biosinteza. Ali, radi jasnoe, ponoviu koji se m e h a n i z m i aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosinteze prilikom kretanja. 1. Prilikom kretanja plazma naeg organizma v e o m a uoljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora, s bujicama nabijenih estica koje se kreu od povrine Zemlje navie i od stratosfere nanie ka povrini Zemlje. To 9

prouzrokuje hiperpolarizaciju m e m b r a n a elija koje akti viraju biosintezu. 2. S a m o kretanje dclova tela u jajastom p l a z m a t i n o m kokonu (auri) 2 podsea na obrtanje rotora ruku i nogu - u statoreplazmatinoj sferi. Ponovo je aktiviran m e h a n i z a m hiperpolarizacije m e m b r a n a elija. 3. Poveavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom sluaju telo je stator, a rotorkrv. 4.Poveavanje sranih kontrakcija od 60-70 do 200-240 otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom. 5. Pojaano disanje za 20-30 puta u poreenju s miro vanjem, najjai je mehanizam koji dostavlja slobodne elek trone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom kou je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma daje dopunski potencijal elektronima koji se kreu disajnim putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoa plua. U toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja podstie elijsku biosintezu. 6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za v r e m e intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu. 7. Aktiviranje receptora u organizmu p o m a e akupunkturnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elek trone. 8. Pojava znoja na koi, a samim tim i stvaranje dopun skih elektrinih kontakata omoguuje da se unosi vie ener gije kroz kou u odnosu na mirovanje. 9. Razaranje protoplazme elija i drugih struktura u toku kretanja - katabolizam, stimulie proces obnavljanja i superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jed nostavnu istinu: kretanje j e - n a j j a i stimulator katabolinih procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma
2 Primedba prevodioca.

aktiviraju b i o s i n t e t i n e - anaboline procese. Dete nikad ne bi odraslo kad se ne bi m n o g o kretalo. U toku evolucije na organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i pot p u n o je m o g a o da opstane, samo ako je bio izloen raz liitim vibracijama, psihikim stresovima, sabijanjima, i renjima i drugim fizikim i gravitacionim dejstvima. To nije udno kad znamo da na organizam predstavlja povrinu velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj zapremini. Tako 10 1 5 elija oveijeg organizma zajedno s koloidnim mi elijama, koje se nalaze u njihovoj protoplazmi (micelije u suvom stanju tee ukupno 5 kg), obuhvataju povrinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200 hektara!). Na toj ivoj povrini" dolazi do raznovrsnih oksidaciono-obnavljajuih reakcija. Da bi te reakcije bile normalne (pravilne), potrebno je da tenost neprekidno cirkulie po toj povrini koja dostavlja organizmu hranljive materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje treba nesmetano da cirkuliu slobodni elektroni i da se eliminie metabolina ljaka, izbacuje ugljenikova kiselina itd. Te ogromne povrine oroavaju se preko sistema kapilara ukupne duine 100.000 kilometara! Kod oveka, koji je teak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!) tenosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tenost izvan elija i u elijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoelijskih mikroorganizama, koji ive u moru, za istu koliinu ( 1 0 1 5 ) neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO 7 litara morske vode! B e z obzira na to to 1 c m 3 krvi u kapilarnom krvotoku kontaktira s povrinom od 7.000 c m 2 , preko koje se obavlja difuzija i aktivno prenoenje gasova i hranljivih materija, to nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s elijama organizma. Proces prenoenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih materija iz krvi u elije obavlja se u tri etape: . 1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz zidove kapilara u meduelijsku tenost; U

10

2) Difuzija i aktivno prenoenje kiseonika iz meuelijske tenosti kroz membranu elije; 3) Prenoenje kiseonika i hranljivih materija u samoj eliji do mesta njihove upotrebe. Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja se difuzija i aktivno prenoenje ljake i ugljen-dioksida iz elije u krv. Usporeno dolaenje plastinih materija, energijskih i mineralnih materija, kiseonika, h o r m o n a i fermenata prou zrokuje smanjenje ivotne snage i dovodi do neusaglaenog delovanja elija i organizma. Usporeno izdvajanje mokraevine (urata), hlornog natrijuma, vode, kalcijuma, ui itd. dovodi do ozbiljnih po vreda - trovanja organizma svojim produktima za ivotne aktivnosti. Svakog trenutka vie miliona elija o d u m i r e u oveij e m organizmu. Ti mikro-leevi treba na v r e m e da se eliminiu i neutraliu, ne smeju se ni u k o m sluaju nago milavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspa danja (raspadanje leeva) stvaraju veoma otrovne materije protamini. Oni prodiru u meuelijsku tenost, krv i limfu, raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opti z a m o r i n e m o . A k o sc od ovcka osea veoma neprijatan zadali trulei na leinu, naroito prilikom razgovora, to znai d a j e u njemu navedeni proces u p u n o m razvoju. Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju u m o r organizma i nazivaju se toksini u m o r a " (po Zalmanovu). Ljudi koji se malo kreu, tako rei zdravi, vrlo brzo se umaraju od jednostavnog fizikog i u m n o g rada. im manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odremaju. Na taj nain, u organizmu se neprimetno nagomi lavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infek tivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj 12

unutranjoj sredini elije prelaze na ishranu bez kiseonika, otkidaju se od centralnih regulatora i poinju da se r a z m n o avaju kao elije raka. U ustajaloj tenosti izvan elija nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo pojaavaju taj proces. Sad nam je j a s n o zato 35 litara tenosti treba nepre kidno da cirkulie u naem organizmu i dostavlja elijama sve to im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno. Sa svoje strane, personal koji opsluuje" elije: jetra, plu a, koa, bubrezi i creva - treba da budu isti i zdravi da bi na vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: h o danje, tranje, gimnastika itd. - omoguuju da se m n o g o struko pojaa cirkulacija tenosti u organizmu. U toku kre tanja miii obavljaju kontrakcije, potiskuju tenost u krvo tok i p o m a u prenoenje venozne krvi u srce. V e o m a poja ana cirkulacija krvi i disanje oksidiu, ispiraju i eliminiu toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara ive p o v r i n e " moe da funkcionie na viem nivou poboljava se kvalitet ivota. Stoga na tom planu nita ne m o e da zameni kretanje. Nije sluajno d a j e poznati fizio log I. P. Pavlov rekao: Kretanje moe da zameni skoro sve lekove, ali nijedan lek ne m o e da zameni kretanje". Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari iz vedskog grada Malmea uspeli su da polugodinjim sportskim fizikim vebama, bez upotrebe bilo kojih drugih sredstava, izbave iz zone rizika" 100 ljudi koji su imali predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus). 3 Ovo p o s e b n o trebaju da imaju u vidu dijabetiari. Fizike vebe pokazale su se kao najbolje metode za normalizovanje razmene ugljenih hidrata. E. van Aaken, onkolog izuavao je u toku 6 godina ponaanje 500 starijih trkaa i 500 ljudi iste starosti koji se nisu bavili tranjem. Za to v r e m e 29 ljudi, koji se nisu bavili
3 P r i m e d b a prevodioca.

13

tranjem, obolelo je od raka i veina ih je umrla, a od trkaa samo su etvorica obolela od raka. Profilaktini efekti fi zikih vebi u odnosu na oboljenja od raka, m o g u se obja sniti pojaanom cirkulacijom tenosti, normalizovanjem kiseonikovog reima i pojanim dostavljanjem bioregulatora - hormona do elija. Sve to pomae normalnom odravanju ivota u elijama, a samim tim i spreava nastajanje onkolokih oboljenja. Spektar kretanja je veoma irok, a njegovo lekovito dejstvo mnogostrano, te ga je n e m o g u e opisati. E v o j o nekoliko interesantnih primera. ovek je oboleo od poliartritisa ake ruku. R e d o v n o sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da ozdrave prsti ruku. Z o t o v N. P., roen 1894. godine, penzionisan 1945. z b o g sranih mana, teke kontuzije kime i mnogih drugih tekih oboljenja odluio je da ponovo stvori sebe ". Savla ujui j a k e bolove u kimi uspeo je sistematskim sportskim treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi 5 hiljada poskakivanja! Zatim je poeo redovno da tri i uestvuje na takmienjima (pa i maratonskim). U tradi cionalnoj trci na trasi Pukin - Lenjingrad 1978. godine osvojio je svoju petu zlatnu medalju. Takoe je poznat i podvig Valentina Dikulja. P o m o u fizikih vebi i vebama sa dizanjem tereta obnovio je traumatizovanu kimu i postao je j u n a k - u d o koji je de monstrirao jedinstvene primere snage. Svetski ampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u sobraajnoj nesrei s motociklom zdrobio je nogu i, prema j e d n o g l a s n o m miljenju lekara, mogao je da hoda samo p o m o u taka. Ali on ne samo da se regenerisao ve se vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera. Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog u m n o g rada dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan nauni rad, 14

ve ga je kombinovao s redovnim fizikim v e b a m a koje nije ranije upranjavao. Rezultat toga - iveo je j o 30 godina i upravo u tim godinama postigao svoja najzna ajnija otkria iz bakteriologije. Prilikom patoloko-anatomske obdukcije dokazano je da j e , posle izliva krvi u m o z a k pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala samo j e d n a polovina mozga. Interesantan primer je i ivot A. A. Mikulina. E v o staje rekao o sebi: Moja majka, moj otac i moji blii roaci nisu doiveli duboku starost, a meni je ve 90 godina. I kao to vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sauvao sam sveinu stvaralakih misli. Objanjenje za to je to sam to konano shvatio pre 50 godina: ne s m e se iveti stihijski, biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se, ne konzumirati alkohol i ne puiti. Poeo sam dosledno da primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao nau nik i kao inenjer-konstruktor zainteresovao za probleme poveavanja ivotne sposobnosti organizma ". K o s m o n a u t G. T. Beregovoj obavio je 95-asovni let bez obzira na to to mu je bilo skoro 50 godina. P r e m a parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmonauta, ali je postao kosmonaut. Evo ta kae o sebi: Odav no sam shvatio da je ovek po prirodi malo lenj. On podsvesno tei da svaki put uradi, ne ono to je potrebno, ve o n o to on eli. Postavio sam sebi zadatak da dostignem deset godina mlae od m e n e i etverostruko snanije i da se svestrano fiziki pripremim. Zaista samo sam to arko zaeleo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno sam se borio protiv prethodnog naina ivota i sopstvene zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi rekli, da i oni, lekari, nisu oekivali da fizikim aktiv nostima u m o m starosnom dobu m o g u da postignem izvan redne zdravstvene rezultate. I na kraju, poslednji primer kojeg je naunik, sekretar instituta gerontologije A M N SSSR-a, Konstantin Sarkisov 15

ispriao novinaruSovjetskog sporta": Jednom sam se na kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine suvonjav, mukarac-deak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kae to, to pet puta nedeljno veba u sportskoj dvorani s linim trenerom i da za to plaa 75 dolara. D v e treine sume plaa mu O U N j e r one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i da radi pod bilo kojim uslovima. Z b o g toga mora da b u d e u odgovarajuoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi". Zakljuak: Da bi na rad bio produktivan i da j e d n o stavno normalizujemo ivot neophodno je da se stalno kre emo.

HODANJE Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija m e t o d a za sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je u odnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je m n o go vee. Treba hodati intenzivno, ali prema linoj potrebi. U toku hodanja treba postii lake znojenje i odravati ga. To je prvi simptom koji ukazuje na to da ste u metodi efikasnog prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojaana cir kulacija tenosti i disanje omoguie vam da v e o m a efi kasno eliminiete ljaku umora iz organizma i da leite sredinu izvan elija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezul tate nego 15 minuta tranja. Nije sluajno d a j e Pol B r e g smatrao hodanje kraljem" vebi i savetovao da se od m a lena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) i da to rastojanje treba udvostruiti. Nikakve spoljanje situa cije ne smeju da vas spree u vaim svakodnevnim etnjama 16

ubrzanim t e m p o m . Putujui po svetu i drei predavanja Breg je uvee etao po hodnicima i po stepenicama hotela u kojem je boravio. Za v r e m e hodanja uoeno je nekoliko specifinih dejstava: od miinih kontrakcija do inercionih napora teno sti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu mi inih kontrakcija. V e n o z n a krv cirkuliui kroz kapilare, gubi skoro sav pritisak koji nastaje z b o g sranih kontra kcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utie pumpanje koje nastaje pri kretanju dijafragme (venoznog srca") za v r e m e disanja. To se neznatno ispoljava zbog cirkulacije krvi navie koje je protiv sile zemljine tee. Stoga je priroda na priblino svaka 4 centimetra stvorila posebne ventile-depove na unutranjim povrinama vena od prstiju ruku do r a m e n a i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogu uju proputanje krvi samo u j e d n o m smeru - navie, prema srcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Pri svakoj kontrakciji miia nogu ili ruku, koja nastaje pri hodanju, vene se zbog kontrakcije miia skupljaju i krv cirkulie navie. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dejstvom sile zemljine tee, usmerava nanie, ali ventili u obliku polumeseca (ventili-depovi) se zatvaraju i ne doz voljavaju joj da tee nanie. D a k l e , tako radi miina pum pa. Ona potiskuje l a v prema srcu i p o m a e drugom, venoz n o m , srcu dijafragmi. R a z m o t r i m o i ulogu inercionih sila. Najoigledniji pri mer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - ep se m o e izbiti udarom dna flae (boce) o zemlju. Ta pojava se objanjava koliinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tenosti i njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali osetivi otpor, kretanje menja s m e r u suprotnu stranu izbacuje ep. To isto deava se i s venoznom krvlju pri hodanju, a j o j a e pri tranju. U ovom sluaju, kao otpor slue ventili u obliku polumeseca. Nije sluajno da ih je veoma mnogo u 17

udovima ruku i nogu. Te inercione sile omoguuju da se hrana promea u elucu i crevima, u - u unoj kesici (mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloi. Rit mino pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zi dove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije usled ega nastaje njihovo normalno premetanje (prela enje). Unutranji organi: jetra, bubrezi, mokrana beika, una kesica, pankreas - ukratko, za v r e m e intenzivnog hodanja itav sadraj trbune duplje se trese, zvekee, ispira se krvlju i zasiuje energijom, a Toksini u m o r a " se efi kasno eliminiu i ovek se posle due etnje osea zdravijim i spokoj nij im. Inercione sile imaju vanu ulogu u masai meuprljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nije dna masaa tako dobro ne leci meduprljenske diskove kao hodanje i tranje. Ritmino skupljanje i irenje omoguuje ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva k i m e . Nedovoljno kretanje utie na nedovoljno masiranje nave denih tkiva organizma, zbog ega ta tkiva, usled zagae nosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost (postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun kcije, skupljaju se i steu. Ukratko, gube se funkcije meuprljenskih diskova, pa i celogpodruja (oprunog) 4 aparata k i m e shodno zakonu o ograniavanju funkcija. O t u d a ishialgija i teka pokretljivost zglobova. Ljudi koji u poetku teko hodaju brzim t e m p o m , m o g u da izvode jednostavne vebe. Podii se na vrhovima nonih prstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo se spustiti na pod. Osetiete udar, potres. Inercione sile, koje tada nastaju prouzrokovae niz prethodno opisanih efekata. To potresanje tela ne srne da se uradi vie od j e d a n p u t u
4 Primeclba prevodioca.

sekundi. Mnogi uestali potresi onemoguuju prikupljanje dovoljne koliine krvi u meuprostorima izmeu venoznih ventila i z b o g toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju krvi. Previsoko odvajanje peta od poda m o e da izazove nepoeljan efekat na kimene diskove, a posebno na traumatizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da o d m o r e 5-10 minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gimnastika veoma je korisna licima koja preteno sede i p o m a e im da spree m n o g a oboljenja unutranjih organa - od tromboflebitisa do infarkta. vrsto gaenje petama po zemlji pri hodanju podstie efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja ljake iz organizma i obnavljanja tkiva, poeleete da se bre kreete, i prei ete na tranje. Primer V. Kravcova pomoi e v a m da proverite snagu jednostavnih vebi. Pre 10 godina imao sam prvi srani udar, posle kojeg nisam m o g a o da se oporavim 7 godina. N i s a m se samo jedanput opratao od ivota. Primio sam brojne injekcije (!) i po 20 dana leao u bolnici". Pre tri godine odluio je da se pobrine za sopstveno zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, poeo sam da h o d a m i da postepeno poveavam tempo hodanja i raz daljinu stalno kontroliui puis i disanje. Posle 25 dana, na sveoptu radost lekara, otputen sam iz bolnice j e r je moje zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajue. Od tog m o m e n t a poela je moja prava borba sa samim sobom, s mojim tetnim navikama, a bilo ih je m n o g o : ljubav prema obilnoj hrani i elja da to due spavam i gledam televizijski program 4-5 sati neprekidno... Nastojei da poveavam t e m p o i duinu laganog tranja, analizirao sam ne samo rezultate svojih treninga, ve sam razradio i sopstveni sis tem leenja.JTcao sam najmanje dva kilometra samo ujutru, 19

18

ne obazirui se na vremenske uslove, s prekidima od j e d n e do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godine shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ii polako, pos tepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako loe oseao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za reanimaciju. Poboljala se razmena materija, koa je postala elastina, a vid nije oslabio. A na sitnice" kao to su prestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih res piratornih oboljenja ( A R O ) uopte nisam obraao panju. Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72 otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija i tahikardija, n e m a astmatinih napada, esti bolovi u srcu skoro su prestali i vie me ne uznemiravaju napadi stenokardije. I m a m 61 godinu, ali sam v e o m a bodar, zdrav i pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom sreom i za brzo ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo joj tenji da ozdravite i postii ete najveu sreu u vaem ivotu z d r a v l j e ! "

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opte reenju organizma tranjem. Uticaj tranja na endokrini i nervni sistem oigledan j e . Tranje omoguuje da se regulie ritmian rad navedenih sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je dui ciklini antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara due tranje bez urbe. Poznato je da se veina krvnih sudova nalazi u vertikalnom poloaju, i d a j e u kapilarnom krvo toku, za v r e m e mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru p o p r e n o g preseka miia otvoreno priblino 30-80 kapilara. U toku tranja, kad ovek stalno savlauje zemljinu gravi taciju poskakujui i sputajui se u vertikalan poloaj, krvo tok u krvnim sudovima se takoe njie" i ulazi u rezonancu s tranjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije zaspali" kapilari. Broj otvorenih kapilara moe biti do 2.500. Takva mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojaava se cir kulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih elija u kojima reguliu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema, a k a o rezultat toga je pojaavanje aktivnosti svih sistema organizma koji se bolje usklauju i balansiraju. Po pravilu, posle dueg tranja (30 minuta i vie) javlja se oseaj sree (euforije). Rezultat toga je pojaani rad hipofize koja proizvodi posebne h o r m o n e - endorfine. Oni su u razliitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma! Endorfini izazivaju prirodan oseaj blaenstva, ispoljavaju protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle zavrenog tr anja traje od 30 do 60 minuta. Za pojaanu proizvodnju endorfina postoji specijalan metod. Maksimalno fiziko optereenje u trajanju 12-15 minuta poveava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica. Taj efekat veoma dobro se uoava kod lica koja m n o g o tre niraju. Tranje na 5 kilometara s pretravanjem j e d n o g kilo metra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj nain tranje predstavlja odlinu metodu protiv depresije. 21

TRANJE Jednostavno tranje znatno vie utie na na organizam nego hodanje. Krvotok se mnogo jae pojaava otuda i akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljava se disanje - otuda odstranjivanje ljake, izvanredno ispiranje celog tela istom krvlju, a inercione sile su znatno vee nego pri hodanju. A k o tranje traje dugo, dolazi do disajne acid o z e - otuda poboljavanje biosinteze u elijama. Vie struko se poveava lekovit efekat, kojeg su ljudi uoili od davnih vremena. Do n a s su doprle predivne rei iz drevne Elade, uklesane u kamenu: yyAko hoe da bude jak-tri, ako hoe da bude lep tri, ako hoe da bude pametan trci . 20

Tranjem u toku treninga smanjuje se broj sranih kon trakcija, srce postaje j a e i ekonominije funkcionie. H o rmoni nadbubrenih lezda, koji se stvaraju za v r e m e fizi kog optereenja, blagotvorno utiu na rad srca. Rezultat toga je da ovek s usporenim pulsom m n o g o lake kontrolie svoje emocije, a poveani adrenalin ne ispoljava tetan uticaj na njegov organizam, kao to se to deava licima koja se malo kreu. M o e se trati u bilo koje vreme dana. D a k l e , ujutru, kad se u krvi nalazi poveana koliina h o r m o n a , tranje predstavlja prirodan nain pranjenja suvinih h o r m o n a a to p o m a e organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se tri posle napornog dana uvee, tada se smanjuje napetost, organizam se oputa i dopunjava energijom, smanjuje se preterani apetit i zbog toga ete zaspati mirnim s n o m . S obzirom na to da se pri duem ritminom tranju puis stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se ire periferni krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Stoga je tranje odlian nor mal izator arterijskog pritiska. Tranje normalizuje procenat kiseline u elucu. Pri smanjenoj sekreciji eludanog soka, ispijte au struktuirane ili namagnetisane vode pre tranja ona e pojaati sekretnu funkciju eluca. Trite najmanje 30 minuta, a naj vie 1 sat. D u e tranje, prema zakonima raspodele ener gije, m o e priguiti ionako slabu sekreciju. Kad je sekrecija poveana ili normalna, m o e t e pre tranja ispiti au ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se neutralisala poviena kiselina. Stoga se m o e trati m n o g o due do 2 sata. Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva tranja, m o e se rei d a j e tranje posebno efikasno protiv hipertonije i hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije, ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

osteohondroze, ira u elucu. Osim toga, tranje usporava proces starenja j e r aktivira biosintezu u elijama, norma lizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira i regulie rad endokrinih lezda, jaa imuni sistem pove ava zatitne sile organizma, puni energijom organizam i efikasno pomae protiv prekomernog i nekontrolisanog konzumiranja hrane. Radi toga, ako uvee imate prohtev za jelom, moete ga umanj iti laganim tranjem u trajanju od 20 do 40 minuta. Apetit e se smanjiti za 1-2 sata i zadovoljiete se malim obrokom hrane. Usled aktiviranja organizma i njegove zasienosti ener gijom poveae se stvaralaki potencijal, naroito u toku s a m o g tranja. U toku tranja pojavljuju se u glavi slobodne i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: ...pri tranju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta, postavljam stvaralaki zadatak, itam odgovarajuu lite raturu, a u toku tranja razmiljam o svemu, smiljam for mulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju tr anja, lanak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi samo da to zapiem". Moete trati nosei mali diktafon i o d m a h zapisivati sopstvene misli proitane iz. informativ nog polja. Cesto se deava da sve to je bilo j a s n o i shva tljivo u toku tranja, brie se ili kasnije gubi j a s n o u j e r nema te energije koja sve razjanjava, a koju je omoguilo tranje. Postoje brojne varijante tranja. Na primer, evo seanja I. Hvoevskog kako je trao P. K. Ivanov. On je trao neobino i svojstveno. Posle nekoliko koraka laganog tranja, usledilo je brzo tranje s ispruenim r u k a m a i nogama koje napree celo telo. Brzo tranje 40-50 metara, a zatim ponovo oputeno tranje. To je uradio 4-5 puta. Ivanov je smatrao da takvo tranje koristi ljudima koji se bave u m n i m radom i vei deo vremena provode sedei. 23

22

On preporuuje takvo tranje 2-3 puta dnevno. O n o je v e o m a efikasno pre polivanja ili smrzavanja u z i m s k i m uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom mrazu. Ivanov je razradio i varijantu tranja za jaanje vratnih prljenova i leda. To je bilo tranje s glavom zabaenom unazad i zabaenim rukama pozadi u vidu krila uz j a k o naprezanje celog tela. Bilo je i tranje koje smiruje. To je tranje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i njihovim krunim pokretima u smeru napred-nazad, slino krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da posmatram kako Porfirije Kornejevi tri i ini mi se da on m o e da izmisli bezbrojne varijante tranja". Komentar u v e z i trcanjem P. K. Ivanova. Maksimalno naprezanje tela u toku tranja aktivira receptorni aparat organizma i dostavlja veliku koliinu slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. Pri tranju prethodno dolazi do zagrevanja, otvaranja pora na koi i znojenja, a to sve dovodi do aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje poma e elektronima da se prikupljaju i cirkuliu u organizmu. Probajte i sami ete se uveriti. Karlos Kastaneda posebno opisuje tranje s n a g e " koje je nauio od svog Uitelja. Lea moraju biti ispruena, a trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku tranja k o l e n a se podiu skoro do samih grudi. Pri takvom tranju korak je mali i oprezan, to vam omoguuje da trite veli k o m brzinom ak i nou i da se ne bojite da ete da padnete. Z b o g takvog tranja ovek radi kao dinamo-maina sna no proizvodei energiju i drmanje celokupnog organizma. V e o m a efikasna je kombinacija tranja uz razliite mi saone predstave, odnosno meditaciono tranje i ostale vari j a n t e tranja. Evo nekoliko varijanata: Prote rivanje energije" u toku tranja. Treba da za mislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji 24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto. A k o se duboko unesete u to, moete doi u stanje da i fiziki oseate kako vam energija ulazi u telo i snano se u s m e r a v a p r e m a odabranom mestu. Na tom mestu poinje da se poja ava toplota i osea se pulsira uje krvi. Na primer, P. K. Ivanov je primenjivao tranje s oseaj em pritiska vazduha na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se j e d n o m prilikom n a g u t a o " vazduha, a to je primenjivao i prilikom gladovanja. Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u redu, na primer jetra, u toku tranja zamiljajte da pri udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine u m o r a , ljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima), a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organi z m a zajedno s vazduhom koji izdiete. K a d osetite da ste dovoljno oistili jetru, postupajte obratno. Za v r e m e udisaja zamiljajte da se punite belom ili utom (boje sunca) zaslepljujuom energijom, a d a j e pri izdisaju zgunjavate i aljete u bolesnu jetru. Posle zavrene vebe tranja, moete pretrati mak simalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamiljajui da ste iz baeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za pojaano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog raspoloenja. Posle bilo kojeg brzog tranja, treba pretrati j o 1-1,5 kilometar u laganom tempu. T o m prilikom opu stite celo telo, a rukama mlatarajte kao bi. U poetku tranja kod m n o g i h se ljudi uoava jaka ustegnutost i usiljenost. Protiv toga moete da se borite, ako u toku tranja vodite rauna da ispravite kimeni stub im osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo to je n a v u e n o " na njega lako i slobodno mlatara. Mora se voditi rauna o oputanju prstiju ruku, zatim - aka, pod laktica itd. Na taj nain ete opustiti ruke. Zatim opustite 25

miie lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova do cevanica (golenica). U toku tranja mogu se izgovarati razliite sugestije. Na primer, Ja sam zdrav", Ja sam pun snage", Ja lako trim i radujem s e " i m n o g o , mnogo drugih sugestija. Na primer, autor se pridrava sledeih sugestija: Ja sam v e o m a mlad, Gospod mi je u grudima, Gospod je sa m n o m " , i pritom zamiljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se u sebi pevajui otegnuto. Pogled ima takoe veliki znaaj u toku tranja. A k o gledate m a l o vie iznad horizonta, tada se postepeno javlja oseanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podiete u visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, tranje e biti oteano. Pogled, nezavisno od vas, ili isputa energiju vaeg tela nanie, ili je podie navie - eto zato nastaju takvi efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javie se efekat uvlaenja u cev". Probajte i sami se uverite.

TRANJE I REGENERACIJA SRCA R a z m o t r i m o primer narodne doktorke N a d e d e Aleksejevne Semjonove na koji nain moe da se regenerie srce p o m o u tranja. Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s n e d o voljnim kretanjem i obilnom upotrebom belanevinastih produkata naroito mlenog porekla. Ako je ovek uz to, po svojoj konstituciji Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom probavom, pri takvom nainu ivota u njemu nee oksidirati belanevine do stadijuma m o k r a e (urara), koja se lako izbacuje iz organizma, ve se zadrava" na stadijumu m o krane kiseline, a koja se u medicini naziva S R B - reaktivna belanevina. Mokrana kiselina teko se izbacuje iz orga n i z m a i taloi se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se 26

taloe u miiima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji progresivno dovodi oveka do oboljenja od Behterove b o lesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali taloe u sranim m i i i m a i zaliscima, oni e prouzrokovati reumokarditis koji p r e m a stepenu progresije prelazi u srane m a n e . N a d e d a Aleksejevna roena je u porodici pastira. Ima li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepra vilne ishrane je bila d a j e ona za 14 godina ivota prebolela sve bolesti koje se m o g u preboleti, a u 14-oj godini posle preleane teke angine s pneumonijom, lekari su postavili dijagnozu reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i od B o t k i n o v e bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj godini hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo lovi u srcu i jaki bolovi du kime. Na kraju je u Rostovskoj konsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: m a n e mitraln o g zaliska srca i poetni stadijum Behterove bolesti. N o g e su joj se stalno koile, bolela je glava pri naglom podizanju i savijanju, pojavljivale su se crne m u i c e " u oima i imala je vrtoglavicu. Kad je iz rada Zigfrida Milera Srotov dijetalni metod leenja" saznala da se m o k r a n a kiselina m o e izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv reumatizma. Evo njene prie: Ranije mi je bilo bolno da se nakaljem i nasmejem sve je prestalo. Probe na r e u m u poele su da pokazuju smanjivanje reaktivne belanevine , , C " u k r v i . A k o su 1980. godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana dva , a posle j o j e d n e godine - j e d a n znak ,,x", da bi 1983. godine postala uesnik u m e u n a r o d n o m svetskom maratonu na Olimpijskoj stazi u Moskvi. K a d sam izbacivala mokranu kiselinu iz srca, zamiljala sam da mi je srce napunjeno kristalima mokrane kiseline kao s t o j e zemika napunjena suvim groem. Upravo tako je opisano u n a v e d e n o m radu. A k o se odjednom iz srca izbaci mokrana kiselina, srani miii postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog ega sam 27

poela da se bavim tranjem. Kad sam se izleila, otila sam doktorki da zakljuim bolovanje. Reumatolog, koja je slu ajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u izleenje i ustajanje iz pepela", pa je briljivo poela da mi meri puis i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu. Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo v r e m e oseala potiljkom". Sada moj barometar" nije r a d i o . ' Doktorka je upitala: Kako ste uspeli da u 43-oj godini sauvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga sauvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam biva reumatiarka. Ali doktorka je odbrusila: Bivi reumatiari ne postoje, reumatizam je n e i z l e i v ! " - Ali doktorko,ja stojim pred Vama". M o g u e je da je doktorka i u pravu uobiajenim m e t o d a m a leenja reumatizam se ne moe izleiti, a pri rodnim metodama to je ve druga stvar, i mogue je. Da bi dopunila tranje, Semjonova je drala dijetu osiromaenu belanevinama, iskljuila iz ishrane sve mlene produkte i upotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kao lek) 5 za jaanje sranog miia. M u m i e je upotrebljavala po sledeem: koliko imate godina, toliko treba da uzmete grama m u m i e . A k o imate 30 godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama za 10 dana, i to svakog dana da uzimate m u m i e u suvom stanju 100 miligrama (na vrh kaiice veliine glave palidrvca) ujutro na jedan sat pre jela i isto toliko uvee dva sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i tako j o dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako se zavrava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatim se pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne upotrebite navedenu koliinu m u m i e (onoliko grama koliko imate godina). 5 28 Primedba prevodioca.

T R A N J E I I E N J E U N E KES1CE U toku dueg i redovnog tranja u unoj kesi ci nastaju jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kamenii, oni se u toku tranja meusobno sudaraju (kao sitan novac u depu), drobe se i m o g u lako da se izbacuju kroz uni kanal. Da bi pojaao izbacivanje unih kamenia, autor je razradio sledei metod. Svakodnevno tranje u trajanju od 30 do 60 minuta u toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gla dovati po sledeem: no, spavate 12 sati; dan 12 sati, ujutro tranje kao obino; no - 12 sati spavate i sledeeg dana ujutro ponovo trite. Za vreme gladovanja pijte samo namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetestosatno gladovanje nimalo ne smanjuje energiju ve, obratno, dodaje je. Posle tranja o d m a h otiite u parno kupatilo i dobro se isparite (prema linoj potrebi, najvanije je da ne preterate, ve da osetite j a k o oputanje celog tela, malaksalost). K a d se vra tite iz kupatila kui, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara priprem ljenog sveeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od jabuka). Zatim jedite kao obino: salatu ili dinstano povre, kau ili proklijale itarice. Glavna doza soka, naroito od cvekle, efikasno ispira i isti kanale jetre i unu kesicu - izaziva dijareju (proliv). Kiseli ukus j a b u n o g soka daje jetri i unoj kesici dopun sku energiju i tenost za ispiranje unih kanala. Z b o g toga kod vas e se obavezno pojaviti dijareja. U tenoj stolici videete tvrde kamenie u obliku sitnih oblutaka najrazno vrsnijih boja. Produite tako 3-6 nedelja. Ako imate bolove s desne strane ispod lopatice - oni e prestati. Upravo tu signaliziraju" tvrdi kamenii une kesice. Prestali bolovi ukazae na ienje u n e kesice. Posle godinu dana to se m o e ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mukanja ui) una kesica radie mnogo bolje i potpuno e 29

obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe koje imaju kamenie u unoj kesici.

TRANJE I JAANJE PSIHIKIH SPOSOBNOSTI uveni Duhovni uitelj savremenosti Sri inmoj (stru njak za meditaciju) 6 , m e d u ijim uenicima je i Karl Luis, etverostruki olimpijski ampion u Seulu i Janis Kuros, najjai supermaratonac planete, kae da se umetnost tranja m o e uporediti s ovekovim naporima koji su usmereni na stalan unutranji rast i razvoj. Na cilj je da sve v r e m e idemo dalje, dalje i dalje. N a e mogunosti su neograniene j e r se u n a m a nalazi Beskonani Boanski Z a e t a k " , kae inmoj. Raznovrsne smetnje koje nastaju u oveku u toku tra nja ine dobni osnovu za unutranji rast i razvoj voljnih osobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savla ivanju sopstvene lenjosti. ovek se polako unosi u vebe tranja i osea veoma pozitivno poboljanje zdravlja. U poetnoj etapi svakog tranja savlauju se razliiti nepri jatni oseaji kao to su oseaji teine i umora. Dalje, prema stepenu treniranja oni nestaju, ali se m o g u pojaviti drugi oseaji bola na mestima energijskih epova. To se najee deava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovu zagaenost. Da biste savladali te prepreke, moraete da primenite metod crpljenja metabolita", a zatim proterivanje energije" ili neto slino tome. To nije nita drugo, nego drugi nain unutranje stimulacije. S t o j e vei tempo tranja, vie se poveavaju negativni oseaji u m o r a i nedostajanje vazduha. Uite se da ih savladate. I na kraju, kad se
6 30 Primedba prevodioca.

organizam potpuno oisti od ljake stvara se idealna unu tranja sredina zasiena mikroskopskim elektrinim kon taktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upo trebe, deblokira se biosinteza elija iz ugljen-dioksida i azota, a tranje postaje lako i prijatno. Osetiete k a k o krv cirkulie u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,utiskuje" u vas kroz kou, posebno kroz teme glave. Telo se isto i p r o z r a n o " rastvara u okolnom vazduhu, koji se od otrog i hladnog (naroito zimi) pretvara u nean i topao. Javlja se oseaj lakoe, predivne sree, neogranienih m o gunosti i saznanja. K o d nekih se m o e pojaviti n e k a slika iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slino su doivljavali i drugi. Na primer, 24-godinja moskovljanka Galina Vlasova, koja je za 12 sati pretrala vie od 117 kilometara, kae: Tokom tranja oseala sam neverovatnu lakou i ogroman duevni zanos. I j o neto to se ne moe opisati r e c i m a " . Za vreme dueg ritminog tranja realizuju se znaajne zakonitosti - granine vrednosti dinamike stvaraju statiku (Jang prelazi u jln). ovekovi napori miia, posle od reenog vremena, izazivaju unutranji m i r koji vas dovodi do transa. Trati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno - da ne elite da prekinete tranje. Pri meditiranju u sedeem poloaju dolazi do obratnog spoljanji mir prou zrokuje unutranje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija poinje j a e da struji u telu, i ono poinje polako da se njie u ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se elja da se meditacija neogranieno produi. Da bismo proirili priu o meditacionom tranju, naveemo neke detalje iz ivota vajcarkinje Helene Bestrajher, uenice Sri inmoj a. Njeni opti podaci: starost - 51 go dina, visina - 168 centimetara, teina - 50 kilograma, vrsta posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. O n a se hrani prirodnim produktima, uglavnom povrem, voem i ita31

ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, j e d a n sat meditira, a u est sati ujutro izlazi da veba i tri naj manje 4 sata. U 11 sati poinje da radi u restoranu, u kojem ne samo da organizuje r a d k u v a r i m a i kelnerima, ve i s a m a m n o g o radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog dana pretri 3 0 - 4 2 kilometra. Sedmog dana tri super maraton, na primer, 100 kilometara oko Cirikog jezera. H e l e n a tvrdi da joj tranje omoguuje da se osea kao deo Prirode, da postepeno ulazi u unutranji svet tranja, da poveava strp ljenje, i stalno oseanje unutranjeg mira i zadovoljstva. Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona obavezno u pono meditira i u 1 sat posle ponoi odlazi na spavanje da bi u 5 sati ujutro poela sve iz poetka. U zakljuku o tranju beskrajnoj temi - m o e se dodati i sledee. Ako u toku tranja manipuliete svojim disanjem, ono e postati odlian nain za nagomilavanje ugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze elija iz u g ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporuuje bez razloga tranje uz stepenice ili tranje u planini sa zadravanjem disanja. Usled takvog tranja brzo se nagomilava ugljenikova kiselina, aktiviraju se metabolini procesi, pobuuju unutranji receptori i kao posledica - dolaenje slobodnih elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju organizam, zasiuju ga energijom i poboljavaju opte oz dravljenje. Uopte, u toku tranja preporuuju se kratki izdisaji. Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora. Cesto se deava da nemate prostor za tranje. Ne treba jadikovati trite u mestu, kao to je to radio Pol Breg u repu aviona u toku duih avionskih letova. Tranje je veoma dobro opisano u knjizi ienje or ganizma na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnut unapred, a petama udarati po zadnjici. Z b o g takvog tranja javljaju se veoma j a k e inercione sile (cirkulacije) u celo32

k u p n o m telu, koje su posebno j a k e u pravom crevu. A k o imate p r o b l e m e s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada e vam takvo tranje m n o g o pomoi - ono bukvalno razdrmava ceo organizam. A k o se u toku tranja zadiava disanje s kratkim izdisajima, efekat e biti j o jai. Takvo tranje treba praktikovati postepeno od 15 sekundi pa do 10-15 minuta i vie. D r u g a varijanta za tranje u mestu, jeste tranje s visoko podignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni po emu u odnosu na prethodno tranje. Zakljuujui, naveu poslovicu: nee da tri dok si zdrav, trae kad oboli".

GIMNASTIKE VEBE I ATLETSKI TRENING Svet kretanja je bezgranian. Ritualni plesovi su bili prvobitne gimnastike vebe. Prvobitni (primitivni) ljudi su p o m o u njih usavravali svoje motorne mogunosti (mo gunosti kretanja), koje su im omoguile da se suprostavljaju navalama stihije. Kasnije, naroito u Drevnoj Grkoj, fizike vebe su uzdignute u kult. Pomou njih oblikovali su svoje telo, razvijajui mu proporcionalnost, gipkost, brzinu i snagu. Savremeni aerobik je dete plesa, kretanja i gim nastikih vebi. Posebno odabrane kompleksne vebe (mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omoguuju da se objedine korisni uticaji vebi ciklusnog karaktera za izdr ljivost s vebama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj muzikog ritma i emocija ini interesantnim taj trening te se ovek bolje optereuje. S obzirom na to da vebe deluju naizmenino na raz liite grupe miia, one dovode do ispiranja celog tela krv lju. Ovakve vebe posebno se preporuuju enama, omla dini i starijim ljudima. Vano je da uoimo da se tim ve33

baraa realiziiju efekti ispiranja organizma krvlju, inercionih sila, poveavanja gipkosti, u m e r e n e acidoze (poveavanje kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja o r g a n i z m a ) 7 i velike emocionalne zasienosti. Razliite vebe, koje se izvode sa spoljnim optere enjima, nazivaju se atletski fiziki (kultivirani) treninzi". Jako naprezanje miia razara protoplazmu elija, troi ma terijale u elijama, i na kraju jako aktivira biosintetike procese. Pri kontrakciji miia s jakim naprezanjem bolje se razmenjuju tenosti izvan elija s krvlju, u m n o g o m e se poveava krvotok u aktivnim miiima, to omoguuje da se brzo obnavljaju traumatizovane tetive i miii. Posebno bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne m o g u uporediti s pojaavanjem krvotoka kao pri radu s optereenjima. Pri t o m e m o e se stvarati izolovan snaan krvotok u razliitim grupama miia i postii odgovarajui efekti s odreenim ciljem. Dui i dovoljno intenzivan trening s optereenjima (na prezanjima) takoe pomae stvaranje endorfina, na to uka zuju brojni vodei kulturolozi. Slabost treninga s optere enjima je u tome, to se pri treniranju stvaraju m a l e iner cione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. U celini to je veoma snaan nain za obnavljanje zdravlja, poboljavanje biosinteze i poveavanje energije. Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izleenja ljudi od tekih oboljenja p o m o u gimnastikih vebi. E v o j e d n o g takvog primera. Anatolij Semjonovi Aleksejcev sam se preporodio. Kao dvogodinji deak doiveo je t r a u m u u slabinskom delu kime - udario ga je n o g o m razjareni faista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu: aktivni proces tuberkuloze desnog plunog krila i k i m e . Zatim gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leima i
7 Primedba prevodioca.

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspeli da ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuen da celog ivota nosi specijalni korzet od koe i metala i da se kree p o m o u taka. Po savefti j e d n o g sportiste, 1961. go dine poeo je da trenira sa tegovima, j e r je verovao u takve vebe. U poetku s lakim tegovima, a kasnije sa sve teim i teim tegovima. Telo je postepeno o j a a l o - k o r s e t i take su odbaeni. Pria je kratka, ali je trebalo uloiti m n o g o na pora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovao snaan torzo (gornji deo oveijeg tela) 8 i Anatolij je poeo da uestvuje na takmienjima iz teke atletike i dostigao je propisane sportske n o r m e za kandidata za majstora sporta. D a n a s je on lep ovek, ima porodicu i ivi normalnim ivotom. Evo ta Vladimir Fokin kae o sebi. I m a m 60 godina. Radim kao bravar. esnaest godina bavim se dizanjem tegova, lakom atletikom i odbojkom. I uvek sam smatran za ampiona prodrljivosti. Posle tre ninga m o g a o sam da popijem 20 aa mleka i pojedem 10 porcija razliite hrane. Moja teina je 1965. godine bila tano 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti rei? Ali, ja sam se osvestio i konzumirao manju koliinu hrane. D a n a s , pri teini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vege tarijanskih produkata uglavnom cvekle, argarepe i ku pusa. D n e v n o pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret h o d n o obavezno malo osuim. eer i so ne upotrebljavam. Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. D o r u kujem u 13.3o sati. Doruak se sastoji iz vinegreta (salata od cvekle i k r o m p i r a ) 9 s hlebom. Ustajem u etiri sata ujutro i j o zaraujem taj doruak. Oko sedam sati veeram - orahe s cveklom, kupusom ili argarepom. Pred spavanje, obino oko 23.oo popijem aj od nane (mente) zaslaen sa
8 9 Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

34

35

s u p e n o m kaikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Z b o g toga se moja motorna aktivnost poveala. Svakodnevno v e b a m dva sata hatha-joge, a jedan sat atletiku, i sve to radim uz priblino troasovno spavanje u toku 24 sata. Ne oseam nikakvo optereenje organizma ak ni za v r e m e profilaktinih gladovanja". Fizike vebe pokazale su se kao veoma efikasne m e tode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90 hiljada ena u SAD, pokazala su da su fizike vebe efi kasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu, nego smanjenje teine kao to se ranije tvrdilo. Istraivanja su pokazala da ene, koje intenzivno fiziki vebaju makar j e d a n p u t nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vebaju. M e h a n i z a m dejstva velikog fizikog optereenja je sledei: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. K a d dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu, fmktozu itd. Monosaharidi se ukljuuju u sloenu elijsku r a z m e n u . Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio ukljuen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan prvom i estom atomu ugljenog hidrata treba dodati delie fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spre man da uestvuje u procesu razmene stvarajui vodu, ugljen-dioksid a, pri t o m e , izdvaja i energiju. Da bi sve te reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek troni i kiseonik. A k o ih nema dovoljno, zavisno od stepena nedostatka, uoava se j e d a n ili drugi oblik dijabetesa. Da bismo se spasili od dijabetesa, treba da oistimo unutranju sredinu organizma od toksina u m o r a " koji ometaju kre tanje slobodnih elektrona. To se m o e postii niskokalo rinom ishranom i hranom koja sadri malo belanevina. U hrani treba da preovlauju monosaharidi tipa fruktoze, koji za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fi zikim vebanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za v r e m e opte reenja aktivirae prirodnu biosintezu u elijama i ovek e biti ponovo zdrav. Najvanije je to shvatiti, a zatim to i uraditi. Treniranje s optereenjem odlino pomae. Evo ta misli uvena amerika bilderka Korina Everson o leenju dijabetesa. Tim Belknap, bilder je dijabetiar. Pre 10 godina osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporu ujem da se bavite gradom tela. Upravo pomou atletskih vebi moete postii uspeh u borbi protiv bolesti, j e r fizike vebe deluju slino insulinu. Treba da vebate srednjim t e m p o m i da u toku treninga uvek upranjavate vebe aero bika za srce i plua i, naravno, vebe za poveavanje mi ine mase. Upravo zato fizike vebe mogu postati klju p o m o u kojeg ete nauiti da kontroliete bolest pa i da spreite razvoj nekih oblika dijabetesa". Atletske vebe kombinovane s pravilnom ishranom v e o m a dobro pomau obnavljanje traumatizovanih zglo bova. Shodno tome treba izabrati niz vebi koje omoguuju da se izolovano i direktno optereuje povredeni zglob. Na poetku to su jednostavna kretanja, a zatim manja opte reenja. To se obavlja vie puta s malim intervalima odmora (15-30 sekundi), to omoguuje da se na tom mestu stalno odrava intenzivni krvotok. Zatim se teina optereenja postepeno poveava i j o vie se ponavljaju pojedine vebe i serija vebi. Rezultat takvih optereenja u vezi sa povredenim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i j a k krvo tok, miii bukvalno nabubre od krvi i javlja se oseaj pec kanja (ako se intenzivno i dugo veba). Sve to prouzrokuje da se na povredenom mestu prvo pojaava katabolizam (razgradnja protoplazme, elija itd.), poveava stvaranje ugljenikove kiseline, krv donosi veu koliinu hranljivih materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje ak tivira fermentne reakcije. Oseaj i bola kao peckanje, nadrauju receptore i privlae veu bujicu slobodnih elektrona na 37

tom mestu i pojaavaju sve reakcije za obnavljanje povreenog tkiva. Ti mehanizmi omoguuju obnavljanje, reklo bi se, neizleivih oteenih tetiva, zglobova i miia. Primer F r e n k a Riardsa, koji navodi J. P. Vlasov u lanku P o klonjen drugi ivot" (asopis F i S " , broj 1, 1989.g.), oi gledno to potvruje. ... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do prstiju. D v a rebra od slomljenih rebara probila plua...Pri svemu t o m e on ak nije izgubio svest... Nesrean sluaj na poslu odjednom je poremetio Riard o v e planove - i sportske i line. Sada se sve svodi na podnoenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine pre nesrenog sluaja, 1970. godine, Frenk Riards, englez os vojio je j e d n u od najveih titula. On je - Mister U n i verzum"... Posle pola godine otputen je iz bolnice. Riards kae: Izaao sam iz bolnice u kojoj s a m omravio 26 kilograma, tanije bez 26 kilograma iste muskulaturne mase". Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu i osuen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi j o 7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom transplantacija kostiju, spajanje kostiju p o m o u rafova i metalnih ploica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i veoma esto - postelja. N e m o , bolovi i postelja... S a m o 1981. godine Riardson se rastao od klinika i lekara. On pria: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kou navuenu preko kostiju". ak je i sam liio na kostur u odnosu na ranije snanog oveka. Stepen oteenja organizma nije toliko depresivan, koliko je beznadean s take gledita buduih aktivnosti. M n o g i bi se zadovoljili ivotom bez patnji i mogunosti da m o g u sebe da opsluuju bez pomoi drugih, ali Riardson je odluio drugaije. On je atleta. Na njegovim ramenima su uoljivi tragovi napornih (surovih) 38

treninga. On zna na koji nain rad obnavlja i vaspitava organizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran mukarac kojem su moguna sva fizika optereenja. To je veoma ohrabrujui san - j e r na nesreu, on je neprimetno preao ve etrdesetu godinu ivota. Sa uzrastom nastaje i otpor da se prihvate optereenja, smanjuje se izdr ljivost i ograniava sposobnost miine m a s e za p r o m e n e . Poeo sam od najlakih vebi za levu nogu, bukvalno sa optereenjem koje nema nikakvu teinu i u poetku je bilo vrlo teko. Ali to je bilo sve ime sam sebi m o g a o da p o m o g n e m . Da nisam zapoeo takav trening, ostao bih bogalj i osudio bih sebe na patnje...". Jo kad me ne bi bolele noge: koa na jedva sraslim paliima kostiju. Treniranje ukazuje na potrebu za dopunsko teenje i operacije se po navljaju sledee godine: ponovo jedna za drugom. Posledica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista n e m o i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgo vara uzrastu petogodinjeg deaka, ali i taj teret mu oteava ruke, izaziva astmu (guenje) i bolove. U miiima nema snage, umesto miia - koa, kosti i oiljci od bezbrojnih operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, a trei odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega tri meseca Riards je dobio 6,5 kilograma iste muskulaturne tenosti. Poveava se izdrljivost, primetno se razrauju zglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma. Posle tri meseca trenira po etverostrukom sistemu(tri dana rada, a etvrti - odmor). Telo postepeno privruju miii koji iz dana u dan jaaju. U samopregornom sopstvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posledice nesrenog sluaja su otklonjene, kao da ih uopte nije ni bilo. On je ponovo snaan ovek i njegova ramena mogu da izdre bilo koji teret... Ali Riardsu to nije dovoljno, on h o e da se bori za titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-

cards dostiu velike razmere i optereenja. Treninzi ga proseno kotaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan od najveih rashoda energije koji m o e da podnese ovek u obinim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira vie hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osa kaene n o g e koja nije podnosila uobiajena optereenja. Jedan od uvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl, bilder savetovao mu je da trenira miie nogu odnosno, da s njima radi ceo dan od devet sati ujutro do est uvee, j e r n e m a nita bolje za rast miia nogu od ok-terapije". Za prvih trideset minuta Riards je morao da uradi 20 razliitih unjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila pauza od trideset minuta. Riards je morao da popije napitak koji je bio obogaen proteinima i vitaminima. Posle pauze usledilo je ponovo 20 unjeva za pola sata i ponovo pauza od pola sata. I tako od devet sati ujutro do est uvee. Posle takvog treninga Riards nije bio u stanju da se pomeri i itav dan bi odleao u postelji. Bil me je upozorio da e u poetku noge omraviti i da u toku prve nedelje dana treba da ih potpuno odmorim, a zatim da preem na svoj nor malan ciklus treninga. I miii nogu su se poveavali i poveavali!..." Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima vie od etrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmienju za zvanje Mister Univerzum". Sad imate optu sliku o mogunostima atletskog tre ninga i, ako imate jaku elju ili kad vas bolest pritera uza zid", znajte d a - i z l a z postoji i da sve to moete da ostvarite. Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodno naprezanje miia, a da ne doe ni do kakvog spoljnjeg kretanja. To se naziva statinim ili izometrinim napre zanjem. Takoe, to odlino utie na ovekov organizam i omoguuje mu da usavrava nervno-miini m e h a n i z a m , iji rezultat je da ovek, koji nema hipertrofirane miie, 40

ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuoljivije na sebi primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se, takoe, koristiti radi opteg leenja organizma, podmlaivanja i produavanja ivota (na primer, na primeni takvih naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban kineski metod Traktat o formiranju miia"), dok su za leenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamine at letske vebe.

PROFILAKSA I LEENJE OBOLJENJA KIMENOG STUBA Poslovica kae: ovek je toliko mlad i zdrav, koliko mu je mlada i zdrava kima". Zato to se elektrini impulsi, koji rukovode radom elija organa, kreu od kimenog stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kime za opte zdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godina ivota, svaki peti ovek boluje od radikulita jednog od brojnih sindroma osteohondroze. Uopte oboljenja kime, a upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su patnji koje su, u j e d n o m ili drugom stepenu, praktino sastavni deo sudbine svakog savremenog oveka. Da bismo potpuno shvatili sr problema i izbegli nepri jatnosti, upoznaemo detaljnije kimu (si. 1). K i m a je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinanih prljenova. U kimi se, kao u futroli", nalazi kimena modina. Od kimene modine odvajaju se dva para nervnih zavretaka koji kao vratni, grudni, slabinski i ulini nervi prolaze izmeu kimenih prljenova i inerviraju odgo varajue organe. K i m a ima glavnu potpornu i oprunu funkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese koji nastaju pri hodanju, tranju i skokovima, j e r meuprljenski diskovi neutraliu deo optereenja (si. 2) i odgovarajua 4i

savijanja s a m e kime. Takvom amortizacijom ne oteuje se k i m e n a modina, srce, jetra i ostali organi koji se nalaze u grudnoj i trbunoj duplji. Pritom kima uestvuje u svim osnovnim motornim radnjama. Kimeni stub je veoma sloen i vaan ivotni sistem, iji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinanih prljenova koji su meusobno povezani meuprljenskim dis kovima, zglobovima, tetivama i ojaani miiima. Miii vrata i kime sastoje se iz dve vrste miinih vlakana. Za statiki rad za dranje glave i kime u potrebnom poloaju odgovorna su tonusna miina vlakna, a za kretanje - fi-

zika. K i m e n a modina predstavlja vaan ivotni deo sa 31-33 para nerava koji se granaju od nje i opsluuju" sve vane ivotne organe i celo telo. Prvih sedam vratnih prljenova su najpokretljiviji i trpe najvee optereenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na meuprljenski disk, izmeu petog i estog vratnog prIjena, iznosi 11,5 kg/cm 2 , a istovremeno pritisak na disk, koji se nalazi izmeu petog slabinskog i prvog prljena kista 2 (sakruma), iznosi 9,5 kg/cm . Z b o g toga je vratni deo veoma osetljiv. Sledeih 12 grudnih prljenova, iako su vri, obrazuju masu pokretnih zglobova j e r se za njih privruju rebra sa po dva zgloba. U grudnom delu kime ima ukupno 120 zglobova. Zamislite kakva je to sloena arnirna konstruk cija za koju je vano obezbediti pravilnu koordinaciju rada! Pritom, ako samo jedan zglob bude izbaen iz stroja, usled bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i naruava svu harmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svako dnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela 42 43

sasvim neophodan. To se m o e postii samo p o m o u fizi kih vebi. Slabinski deo sastoji se iz pet prljenova - debelih i masivnih. Nervni zavreci, koji izlaze iz prljenova na tim mestima, kao da se nalaze izmeu ekia i nakovnja, i treba imati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene v o d o m i njihovog prenoenja, premetanja nametaja u sta nu, meuprljenski disk izmeu 4. i 5. slabinskog prljena trpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije udno, to ba tu najee dolazi do patolokog procesa. M n o g o rede se deava s krstima (sakrumom), u kojima se nalaze 4-6 meusobno sraslih prljenova. I na kraju, trtina kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih (zakrljalih) 1 0 prljenova. Oni mogu da se traumiraju prili k o m pada na trtinu kost i da prijinavaju velike patnje. Pokreti prljenova obavljaju se oko tri ose: savijanje-opruanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kruni pokreti. Mogunosti takvih pokreta zavise od niza faktora, od kojih je glavni - stanje meuprljenskih diskova. Meuprljenski diskovi predstavljaju uloke-amortizer e , koji se nalaze izmeu tela prljenova, i prema svojoj posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju verti kalan pritisak. Oni imaju sloenu grau: periferni deo sa stoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kolagenskih vlakana, koja su zbog vee vrstine rasporeena u horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrine bele linije niu se u slojevima po hrskavici koja podsea na opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa lii na staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To prljenovima i daje mogunosti opruge kojom se m e u sobno odmiu, amoitizuju udare i ravnomerno rasporeuju optereenje po celoj povrini zglobne povrine prljenova.
10 P r i m e d b a prevodioca.

Posle informacija o kimi, razmotrimo i njenu pato logiju. Naziv o s t e o h o n d r o z a " potie od kombinacije latin skih rei: o s t e o n " - kosti i h o n d r o s " - hrskavica, a zavr etak z a " oznaava degenerativno-distrofini proces. D e generacija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisu svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna regeneriu se u grubo zarastajue tkivo, a kotano tkivo, sa svojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u skle rotinu masu slinoj kamenu. Distrofija je posledica naru avanja ishrane tkiva k i m e usled neistoa, nepravilne ishrane, statinog naina ivota, preoptereen)a, prekomernog hlaenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljno razvijeni miii lea, trbuha, vrata i noenje torbi u rukama aktiviraju patoloke procese . Zato to meuprljenski dis kovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi, hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevashodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i dis trofija. Zatim se patoloki procesi prenose na kotano tkivo k i m e , i uvlae u defektan krug brojne zglobove i tetive. Kao rezultat toga meuprljenski disk s r a z m e m o se sma njuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgo vorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, sui se, usled ega se tela prljenova zbliavaju i svojim kotanim izboinama poinju da pritiskuju nervni zavretak. Njegovo nadraivanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom osteohondroze, a ima ih oko 60! Pri potiskivanju nervnog zavretka, koji upravlja ili stimulie neki organ, funkcija tog organa moe da se smanji do 6 0 % . Meutim, sva podmuklost osteohondroze je u t o m e , to degenerativne i distrofine promene u kimi nastaju postepeno i neprimetno. ovek se obino osea zdravim i obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podi zanju tereta, zbog kojih se optereuju meuprljenski dis kovi i viestruko poveavaju, oni vie ne m o g u da izdre 45

44

optereenje, poputaju i prignjeuju nerv. U tom m o m e n t u ovek osea jak bol i ne m o e da se okrene ili ispravi. Posledica toga je da se u naoj zemlji (Rusiji) 1 1 svake godine upuuje oko 100 hiljada ljudi na procenu inva lidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatrai p o m o u bolnicama za teenje osteohondroze. I to nije samo sluaj u naoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj vedskoj, koju naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohon droze, upuuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti. To je za dravu velika nesrea koja moe da se uporedi sa velikim katastrofama. Zavisno od toga, na kojem delu je prignjeen nerv, oteuju se i odgovarajue funkcije organizma. A k o je to u vratnom delu, m o g u da se pojave jaki bolovi u glavi i u vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izraena m e t e o roloka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, r a m e n i m a i u zglobovima lakata. Ako nastane oteenje u g r u d n o m delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas n a v o d n o boli srce, ili eludac, ili bole creva. Takvi bolesnici m o g u se godinama leiti od nepostojeih oboljenja, upuivati na novija i sve novija istraivanja, uzimati inostrane lekove, ali sve je to beskorisno. Zato ima mnogo vie takvih bolesnika, nego to se moe i pretpostaviti. Ipak vredi upranjavati vebe za kimu, izvriti potrebnu korekciju i prividni bolovi e trenutno prestati. Meutim, postoji i dragi nain ote enja grudnog dela kime, kad se ne javljaju bolovi, ali se stvarao pogoravaju funkcije organa. Specijalisti m a n u e l n e terapije (kostolomci") tvrde da kod veine dece nastaju oboljenja probavnih organa zbog promena u kimi. N a u nici objanjavaju d a j e takvo ispoljavanje ranih s i m p t o m a mogue zato to dolazi do sveopte hemikalizacije" pro dukata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

antibiotika, a u povru i vou razliita ubriva. N a hleb, u savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se pretvara u neprijatelja broj jedan za stanovnitvo koje ga esto konzumira u velikim koliinama. Sve to b o g a t s t v o " sposobno je da se nagomilava u tetivama i meuprljenskim diskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i soli tekih metala iz tetiva i meuprljenskih diskova, pot rebno je primenjivati metodu za dubinsko ienje i obnav ljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane otee nje u slabinskom delu, kliniki simptomi mogu biti naj raznovrsniji bol se as koncentrie u slabinskom delu i ne dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, as se sputa niz n o g u od miia zadnjice do petne kosti, as se javlja pri kretanju, m o e se pojaviti nou, as vam se odjednom javlja neizdrljiv bol na prednjoj povrini butine, as se preseljava na mii lista noge i ispoljava se kao bolni gr. Uopte, tei oblik osteohondroze slabina moe da uskrati m n o g e ovek o v e ivotne radosti, upamtite t o ! U stvari, zbog slinih oteenja kime, m o g u da se narue koordinacije pokreta, moete da osetite kao da v a m mravi gmiu po telu, da se javi bezrazlona drhtavica ili suvino znojenje i dr. Sad je na redu da razmotrimo sredstva za leenje i jaanje kime. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni kostolomci (savremeno specijalisti za m a n u e l n u tera piju"). Njihov talenat sastoji se iz v e o m a retke kombinacije o g r o m n e fizike snage i neobine osetljivosti prstiju ( N . Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). P o m o u njihovih ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadugodinjoj medicini, oni postavljaju prljenove i meuprljenske diskove u poloaj, koji je, prvo, svojstven kimi, a drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma efikasna metode leenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veoma malo, drugo, oni, jednostavno iz fizikih razloga, mogu da ukazu p o m o samo manjem broju ljudi. Na taj nain . 47

11

P r i m e d b a prevodioca.

46

Samojlenko je za 10 godina izleio 120.000 ljudi, a svake godine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u sluaju kad vam poprave kimu, n e m a nikakvih garancija da, ako se spotaknete, okliznete ili prilikom prenoenja kote napunjene vo d o m , ne pomerite opet diskove i da p o n o v o budete pri nueni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Z a t o se m o r a t e sami brinuti o takvom vanom organu oveijeg tela - kimi. I to ne p o v r e m e n o , ve stalno o d n o s n o , potreb no je svakodnevno. A k o prekinete vebe za spreavanje osteohondroze, patoloke reakcije e postepeno preovladati reakcije zdravlja i sve poinje opet iz poetka. Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naunoistraivakom institutu za fiziku kulturu, pokazala su da j e d n o vebanje u toku nedelje pozitivno utie na kimu, ali tek posle tri i vie vebanja u toku nedelje efekat dolazi do stabilnog izraaja. Prema tome, p o m o u fizikih vebi m o r a m o da resimo nekoliko problema: a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na meuprljenski disk, deblokirati meuprljenski segment, ojaati tetive i miie i na taj nain smanjiti intenzitet degenerativno-distrofikih procesa. b) Aktivirati reakcije za izleenja, ubrzati rast zdravog kolagenog tkiva u raeuprljenskom disku, ojaati kotano tkivo, poboljati krvotok, podstai rast miinog steznika (korzeta). c) Povremeno istiti hrskavicu i tetive od patogenih taloga koji hranom dospevaju u njih. U t o m e e vam pomoi sledee klasifikacione vebe: 1. Vebe namenjene za dekompresiju defova kime. To m o e biti istezanje - visenje na razboju ili na vedskim lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot12 P r i m e d b a prevodioca.

kloni glavom u razliite strane, okretanja glave; za grudni deo podizanja i sputanja na razboju - sklekovi; za slabinski deo - podizanje n o g u visei na vedskim lestvama, p o m e ranje nogu u tom poloaju u stranu i kruno. 2. Vebe za poveavanje pokretljivosti blokiranog seg menta kime na bilo kojem njenom delu. Kebati postepeno istezanje blokiranog segmenta p o m o u njihanja, otklona i zaokreta. U poetku treba vebati oprezno, a zatim pove avati amplitudu pokreta. 3. S obzirom na to da kima pridrava tonusna i fizika miina vlakna, treba upranjavati dinamine i izometrijske vebe. Za vratni deo korisni su otkloni i kruni pokreti sa spoljnim optereenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.), stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u t o m poloaju - poza r i b e " jogista. Za grudni deo - razliiti otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza zmije", most, a takoe i ljuljanje leei na trbuhu - joga luk". Za sla binski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi kovaa"slabine se statino odlino treniraju. Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i miie lea, izleili ih i isprali od n e i s t o a - t r e b a pojaati krvotok. U tu svrhu korisne su vebe namenjene za vee griipe miia podizanje tereta manje teine na razboju do 10 puta zaredom, otkloni preko kozlia - omiljena veba dizaa tegova koja im omoguuje da zalee veoma teke traume slabinskog dela kime. I na kraju, istezanje na razboju. Veba nazvana zlatna ribica" veoma je korisna za uvebavanje tonusnih vlakana cele kime, a veba se od 5 do 20 sekundi. Na kraju obavezno upranjavati vebe za jaanje trbune presije. B e z njih, va trening kimenog stuba nee biti potpun. 4. Plivanje razliitim stilovima u toploj vodi omoguuje da olako i pravilno postavite" sve prljenove na njihovo 49

48

mesto i obnovite njihovu meusobnu pokretljivost. ovekovo telo gubi teinu u vodi, a u toploj vodi miii se lako oputaju i oslobaaju pritisnute i blokirane meuprljenske diskove. Ljudi, koji esto boluju od komplikacija osteohondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu. Hladna voda moe da izazove dopunske miine spazme i iskomplikuje bolest. 5. Vebe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti kime. O v e vebe su vebe - asane jogista i druga istezanja. Preporuujem vam da od navedenih vebi izaberete od svake klasifikacije po 1-2. Dobiete kompleks vebi koji e vam omoguiti da svestrano jaate kimu. P r e m a stepenu uvebanosti usloavajte vebe i poveavajte optereenje. Opte trajanje takvog kompleksa vebi ne srne biti ni manje od 10 minuta niti vee od 30 do 40 minuta. 6. Da sami razradite meuprljenske diskove pomoi e vam raznovrsne vibracione vebe vibrogimnastika, hodanje i tranje. Ritmina skupljanja, koja nastaju u toku tranja (hodanja itd.), primoravaju meuprljenske diskove da otiu (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tenost, to znatno poboljava njihovu ishranu i ujedno uvebava njihove oprune - g i p k e osobine. Bez slinih uvebavanja, nalazei se uvek na j e d n o m osloncu, oni gube ta svojstva. Preporuuje se da redovno pijete tenost i ne dozvolite da organizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma veoma snano se ispoljava na stanje hrskavinog tkiva, tetiva i zglobne tenosti. 7. Periodino dubinski istite organizam gladovanjem. Gladovanjem moete kvalitetno da oistite hrskavino tkivo od tetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje naglo poboljava gipkost, a sedmodnevno veoma pojaava.

V E B E ZA K I M U (si. 3, 4 i 5) 1 T R B U N E M I I E (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju slabinskog dela. V e b u izvoditi 2-3 puta u toku dana 10-15 sekundi.

2. Poluvienje (noge na p o d u ) na razboju ili na pritkama vedskih lestava. Opustiti se, oseati istezanje g r u d n o g dela kime.

3. Visiti o najvioj pritci v e d s k i h lestava. Zabaciti n o g e unazad, p o l a k o i h p o m e r a t i levo-desno, i k r u n o pokretati noge.

4. U p o r na a k a m a na p i s a e m stolu, laktovi ispod rebara, n o g e ne odvajati od poda. Naginjui trup p r e m a stolu, osetiti istezanje slabinskog dela kime. Drati se u n a p r e g n u t o m stanju 8-10 s e k u n d i . V e b u izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Leei na trbuhu s i s p n i e n i m rukama, istezati se k a o da rasteete grudni deo. U i s t e g n u t o m poloaju zadrati se 5-8 s e k u n d i . Uraditi 5 puta. 6. Leei na leima sa ispruenim m k a m a na podu, istegnuti se i potruditi se da rastegnete slabinski d e o k i m e . Z a d r a t i se u i s t e g n u t o m stanju 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta. Slika 3 Vebe za ciekompresiju deiova kime

50

51

1. Stojei, s m k a m a za pojasom, u r a d i t i 10 ot klona u l e v o i u d e s n o .

7. potrebi.

Stojei, boni otkloni ulevo. J e d n a ruka

podignuta, a druga oputena. Vebati p r e m a linoj

2. R u k e za pojasom. N a g n u t i se u n a p r e d i dodir nuti p o d dlanovima, a zatim se vratiti u p o e t n i poloaj.

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). M a h a t i d e s nom nogom unapred i unazad. Poveavati amplitude.

9. esti na p o d s ispruenim n o g a m a . Sagnuti se i dotai d l a n o v i m a ruku v r h o v e prstiju na n o g a m a . Osetiti zatezanje slabina. Svaki p u t p o m a g a t i se r u k a m a da biste se to vie sagnuli. 10. esti na p e t e . Sagnuti se u s l a b i n s k o m delu, ispruiti ruke u n a p r e d i dodirnuti d l a n o v i m a p o d . Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u slabinama. 11. Lei na Polako saviti levu privui je r u k a m a rastezanje slabina. leda i ispruiti r u k e du trupa. n o g u i r a v n o m e r n o , ali silom, p r e m a grudima, i pri t o m osetiti Isto uraditi i sa d r u g o m n o g o m .

3. R u k e o p u t e n e uz telo. Okretati trup u j e d n u i u drugu stranu. Osetiti zatezanje miia u s l a b i n a m a .

4. R u k e niz butine. Podignuti i saviti n o g u LI kolenu, zaokrenuti se u stranu i s t o p a l o m savijene n o g e osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8 sekundi obratiti panju na zatezanje miia butina, zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa d r u g o m n o gom. Ponavljati p r e m a linoj potrebi.

12. Lei na lea i ispruiti r u k e d u trupa. R a v n o m e r n o saviti n o g e u k o l e n i m a i s n a n o privui butine p r e m a grudima. Drati z a t e g n u t e " slabine 5-10 sekundi. Ponavljati n e k o l i k o puta. 13. Lei na leda sa savijenim n o g a m a . opiru o kolena. Pokuati saviti R u k e se

5. Poetni stav: uspravni sa o p t u e n i m r u k a m a niz butine. Saviti n o g u u kolenu, uhvatiti se r u k a m a za k o l e n o i privui butinu p r e m a trbuhu. Panju u s meriti na natezanje miia slabine.

n o g e savlaujui

otpor ruku. N a p r e z a n j e zadrati 5-10 s e k u n d i . V e b u ponavljati 2-5 puta. 14. K l e k n u t i na kolena, t m p ispravljen, ruke unapred. O k r e n u t i se p r e m a p e t a m a i d e s n o m rukom

6. R u k e na pojasu. Pokretati zadnjicu u n a p r e d unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi p r e m a li noj potrebi.

dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u poetni poloaj i to p o n o v i t i u drugu stranu. P o s t e p e n o , pri svakoj radnji, p o v e a v a t i zanoenje tela. Vebati p r e m a linoj potrebi.

53

15. Lei na lea, n o g e savijene, r u k e i s p r u e n e u stranu. Otkloniti o b e butine u d e s n o , zatim u l e v o . P r i t o m glavu i m k e ne odvajati od p o d a . P o t r u d i t e se da sastav ljena koljena svaki p u t pribliite to vie p r e m a p o d u . Vebati p r e m a linoj potrebi. 16. Stojei stav, j e d n a noga oslonjena na sto, sto licu, uraditi boni otklon p r e m a oslonjenoj nozi. P o s t e p e n o poveavati a m p l i t u d u otklona. Isto u r a d i t i i s d r u g o m n o g o m . V e b u ponavljati 5-10 puta. Slika 4 Vebe za poveanje pokretljivosti blokiranog segmenta kime

6.Stojei, zabaciti ruke iza lea i stegnuti ih m e u s o b n o prstima, napregnuti ruke. Z a m e n i t i polo aj ruku i ponavljati isto. V e b u ponavljati 5-10 puta. 7.Zlatna r i b i c a " - j e d n a od najefikasnijih vebi za razraivanje t o n u s n i h v l a k a n a k i m e n o g stuba. P r o t e g n u v i se, i s t o v r e m e n o odvojite r u k e i n o g e od p o d a . Z a d r i t e se u t o m poloaju 3-10 sekundi. P o navljati najvie do 7 puta. S.Asana Z m i j a " . Lei na trbuh i u d a h n u v i , p o l a k o i r a v n o m e r n o , s a m o uz naprezanje lenih m i ia, podii se navie. R u k a m a se s a m o pridravati. U krajnjem poloaju istegnuti se to j a e i zadrati disanje. N o g e ne savijati i ne odvajati od p o d a . 9.Zauzeti stav etveronoke. R u k e na pritci v e d s k i h lestava, leda ispruena. Istegnuti se u slabi n a m a i zadrati se u tom poloaju 5-10 sekundi. Ponavljati n e k o l i k o puta. O v a v e b a je laka od sled e e vebe. 10. A s a n a L u k " . U h v a t i t i rukama n o g e n a nain p r i k a z a n na slici i r u k a m a ih zategnuti do krajnjeg poloaja. Z a d r a t i se u z a t e g n u t o m poloaju n e k o l i k o sekundi. Oputajui se uiniti izdisaj. 11.Lei na trbuh, ruke d u trupa. P o d i i trup i ruke iznad p o d a . Zadrati se u tom poloaju 3-10 sekundi. Ponavljati p r e m a linoj potrebi. K o n i p l i kovanija varijanta o v e v e b e j e k a d s e r u k e d r e s a strane, a ne iza tela. 12.Tea varijanta p r e t h o d n e vebe. P o d i g n u t i trup iznad poda, na nain prikazan na slici, i zadrati "' se u tom poloaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta. 13.Leei na l e i m a sa savijenim n o g a m a , _ istegnuti se u s l a b i n s k o m i g r u d n o m delu kime. R u k e ispruiti, o s l o n a c na r a m e n i m a i glavi. Z a d r a t i se u tom poloaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta. 14.Komplikovanija varijanta od p r e t h o d n e - vebe. Trajanje i ponavljanje v e b e je isto kao i za p r e t h o d n u vebu.

1. Lei na leda i ispruiti r u k e u stranu. N a p r e gnuti vratne miie i sagnuti glavu. I s t o v r e m e n o saviti v r h o v e stopala p r e m a sebi. Z a d r a t i se u t o m n a p r e g n u t o m poloaju 5-10 sekundi. V e b u ponavljati 3-5 puta. 2. Postaviti ispod lea valjkasti uzglavak i p o d i i ruke iza glave. P r o t e g n u t i se i zadrati se u t o m p o l o aju 2-3 sekunde. V e b u ponavljati 5-10 puta. 3. esti na p e t e i uhvatiti se a k a m a ruku za cevanini stopalni zglob. Saginjati se p o l a k o u n a p r e d d o k elom ne d o d i r n e t e p o d . Prebaciti d e o t e l e s n e t e i n e na glavu. Ostati u t o m poloaju 10-30 s e k u n d i p o s t e p e n o poveavajui optereenje. 4. Stoj na r a m e n i m a i potiljku. Z a d r a t i se u t o m poloaju 10-30 sekundi. M o e se ponavljati 3-7 puta, zavisno od linog raspoloenja.

5. Sedei na stolici s r u k a m a iza glave, p r o t e g n u t i se i zadrati se u tom poloaju 3-5 s e k u n d i . V e b u p o navljati 3-5 puta.

54

55

8.1z leeeg poloaja podizati i p o l a k o sputati 15 .Ova veba o m o g u u j e da se d o p u n s k i r a z r a d e tonusna vlakna trbune presije. N o r m a t i v i za o v u v e b u isti su k a o i za dve p r e t h o d n e vebe. noge iza glave. V e b u izvoditi 5-15 puta. Ponav ljati p r e m a linoj potrebi. 9.esti na stolicu b e z naslona, n o g e uvrstiti ispod nogara, uhvatiti se r u k a m a iza glave (ili stavi ti ruke za pojas - laka varijanta). P o l a k o se razgi bavati, oputajui se to je m o g u e n i e i p o d i u i se. V e b u ponavljati 10-25 puta. lO.Vienje na razboju. Podizati ispruene n o g e p o d p r a v i m u g l o m . V e b a t i p r e m a linoj potrebi od 5 do 15 puta. T e a varijanta - zadrati p o d i g n u t e noge u t o m poloaju 5-10 sekundi. 1 l.Poskakivanja. Privlaiti kolena p r e m a tr b u h u . V e b a t i p r e m a linoj potrebi. Slika 6 - Vebe za razvijanje trbunih miia

16. Ova veba o m o g u u j e jo v e e optereenje tonusnih miia trupa n e g o p r e t h o d n e v e b e . N o r m a t i v i su isti k a o i za p r e t h o d n e vebe.

Slika

5 -

Vebe za razvijanje tonusnih miiu ili

vlakana kimenog stuba

1. P o e t n i stav: stojei s r u k a m a za p o j a s o m . N a i z m e n i n o podizati ispruene n o g e i d l a n o m su p r o t n e ruke (desna n o g a - leva ruka i o b r a t n o ) 1 3 dodirnuti vrhove prstiju p o d i g n u t e noge. Broj p o n a v ljanja p r e m a linoj potrebi. 2. B i c i k l " . O v o je najlaka varijanta izvoenja ove v e b e . Okretati p e d a l e " 2 0 - 1 2 0 s e k u n d i . 3. K o m p l i k o v a n i j a varijanta p r e t h o d n e v e b e . 4 . R u k e niz trup, n o g e ispruene. N o g e p o d i g n u t i iznad p o d a u visini od 40 c e n t i m e t a r a i n a i z m e n i n o podizati i sputati n o g e zadravajui se u t o m poloaju - j e d n a noga gore, druga d o l e i o b r a t n o . Ponavljati 15-30 puta. 5. N o g e ispruene i p o d i g n u t e , r u k e n i z trup. Vebati m a k a z i c e " - u n a k r s n a kretanja n o g a m a . Ponavljati 15-30 puta. 6. N o g e ispruene, ruke niz trup. Podii n o g e p o d uglom 30-35 stepeni i zadrati ih u t o m p o l o a j u 10-30 sekundi. 7 . N o g e i s p r u e n e , r u k e n i z t r u p . P o d i g a v i is p r u e n e noge u visinu pod u g l o m 70-80 s t e p e n i u odnosu na pod, potrudite se da rukama istovre m e n o dohvatite none zglobove. Vebu ponavljati 10-25 p u t a . 13 P r i m e d b a prevodioca.

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim sta njem vae kime, moete samostalno da birate odgova rajue vebe i upranjavate ih po nekoliko minuta dnevno. Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji e bolje od ovih vebi uiniti meuprljenske diskove, tetive i miie vae kime jaim, izdrljivijim i gipkijim. To se m o e postii jedino fizikim vebama.

ODRAVANJE ORGANA TRBUNE DUPLJE Trup se naelno moe podeliti na dva dela - gornji i donji. Granica izmeu njih je dijafragma. Iznad dijafragme nalazi se grudni ko u kojem su smetena plua i srce; ispod je trbuna duplja u kojoj su smeteni: eludac, tanko i debelo crevo, jetra i una kesica, bubrezi i mokrana beika, slezina i pankreas (guteraa) i polni organi. Kao to se vidi, u trbunoj duplji nalazi se mnogo vanih ivotnih organa 57

56

koji su razmeteni u odgovarajuem m e u s o b n o m poretku. Bilo koje pomeranje, sputanje i t o m e slino naruava nji hove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra vilan rad i zastoj susednih organa. Z b o g toga m o r a da postoji odreeni pritisak u trbunoj duplji, koji ne samo da odrava organe trbune duplje na svojim mestima, ve po m a e i kimi da odrava pravilan poloaj. Snani miii trbune presije stvaraju p n e u m a t s k i " jastuk u trbunoj d u p lji. Taj jastuk je oslonac za kimu i ne dozvoljava prljen o v i m a da se pomeraju sa svojih stalnih" mesta i titi meuprljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bis mo sumirali prednosti snanih miia trbune presije, svelo bi se na sledee: 1. Snana trbuna presija optimalnim unutranjim trbunim pritiskom pomae evakuisanje ui iz u n e kesice. Atonija (mlitavost) une kesice (slabost radnog tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja u i stvara kamenie - oboljenje od kamenia u ui. Fizike vebe poveavaju tonus une kesice, a takoe i spoljanji pritisak na unu kesicu i une kanale. Kao rezultat toga u bre i u veoj koliini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala, koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalano crevo. (Ovo posebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od diskinezije unih kanala). Iz fiziologije n a m je poznato da u, koja se sliva u creva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u vidu masnih estica koje su povezane sa unom kiselinom. A k o je malo ui i nema procesa emulzovanja ili je on nedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, koje prepotereuju jetru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi sa mlitavim trbuhom treba da znaju da im preti opasnost da obole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih i da z a r a d e " distrofiju jetre. 2. U sluaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 mili metara ivinog stuba, u pankreasu moe da se zadri hemij58

ski v e o m a aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalno zdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uklju uju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormon koji smanjuje nivo eera u krvi. Nedostatak insulina prouz rokuje dijabetes. To je j o jedan primer tesne povezanosti snage miia trbune presije s efikasnou rada organa trbune duplje. 3. Poveavanjem snage trbune presije jaa dijafragma (venozno srce"). Kad ona ojaa, poveava se amplituda njenog kretanja, koja izaziva j a k e pritiske na organe trbune duplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su miii trbune presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, u trbunoj duplji nastaje slaba cirkulacija meutkivne tenosti venozne krvi, koja nagomilava toksine umora", prouzro kuje zastoj i pretvara trbunu duplju u ustajalu m o v a r u " . Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuje skrivene zatvore i trovanje celog organizma. Slab rad dija fragme (venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi i prouzrokuje varikozno proirenje vena na nogama i h e m o roide. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih bolesti) P r e m a tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisi zdravlje, jeste snaga miia trbune presije - simptom ne samo zdravlja, ve i o m a oveka. Setite se poslovice drev nih mudraca: Veliki trbuh ne daje bolju pamet". Postoje veoma brojne vebe za trbuh i nije potrebno da ih ovde navodimo. Najvanije je, da u toku tih vebi - t r e b a da osetite naprezanje miia trbune presije u kojima se javljaju oseaji bola kao peckanje. Trbuni miii veoma dobro se razrauju (pa i svi miii), kad se u njima, pos tepenim ponavljanjima vebi, u poetku javlja oseaj zagrevanja koji zatim prelazi u oseaj peckanja, a miii buk valno nabubre od krvi. Upravo takav trening pomae brem jaanju bilo kojih miia i rastu miine mase. 59

MASAA UNUTRANJIH ORGANA Zato to organi trbune duplje imaju meku konzisten ciju (bubrezi, jetra, lezde za unutranju sekreciju) ili su uplji (eludac i creva, una kesica i mokrana beika) - u njima se nagomilava krv (depo krvi - slezina i jetra) i tenost sa velikom koncentracijom materija (u unoj kesici i mokranoj beici), i nagomilavaju hranljive kae u t a n k o m crevu i ekskrementumum u debelom crevu. Sve te aku mulacije" imaju tendenciju zastoja koji omoguuju stva ranje tvrdih taloga i razvijanje raznovrsne patologije. Tu osobinu prvi su uoili drevni jogisti i izmislili m n o g e vebe koje, p o m o u miia trbune presije i dijafragme i poza tela, omoguuju skupljanje i rastezanje organa trbune duplje, otklanjaju pojavu zastoja, pojaavaju krvotok, meaju te nosti i p o m a u kretanje hranljivih masa i ekskrementuma. Te vebe su - najbolji metod za leenje organa trbune duplje, a otuda i celog organizma. N a v o d i m o najjedno stavnije, najdostupnije i najefikasnije vebe. 1. Uddijana bandha (slika 7). Poetni stav: stojei; blago se nagnuti unapred, sagnuti noge u kolenima, osloniti se rukama na kolena i duboko izdahnuti. Pritom trbuh mak simalno uvui u upljinu grudnog koa. Zbog tog pokreta organi trbune duplje ne samo da e se sakupiti (stegnuti), ve e se i povui navie i namestiti se na svoje mesto, ako su bili oputeni. Ovu vebu moete izvoditi pri izdisaju posle uvlaenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvui. Ve bu ponavljati nekoliko puta, a posle toga udahnuti i malo se odmoriti, ili posle uvlaenja trbuha, polako i ravnomerno udahnuti - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zatim po novo izdisaj-uvlaenje, a posle udisaj-isturanje. Takve po krete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a lica koja boluju od diskinezije unih kanala, zatvora i slabe probave i mnogo vie puta. Prirodno, treba vebati na gla60

dan stomak, obino ujutro. Ove vebe je upranjavala G. S. atalova po nekoliko hiljada puta dnevno, da bi postigla idealan rad eludano-crevnog trakta i tano postavila pup ani energijski centar na njegovo mesto. 2. Nauli (si. 8). Ova veba je sloenija i efikasnija od prethodne. Izvodi se u istom poloaju kao i prethodna veba, s tim to se posle uvlaenja trbuha, isprueni miii trbuha isturaju (napreu) i na sredini trbuha stvaraju miinu pregradu (greben"). Pritiskajui naizmenino rukama na kolena (prema stepenu usavravanja upravljaete time slo bodno), primorajte tu pregradu da se pokree s j e d n e u drugu stranu jer odlino masira organe trbune duplje. Vebu izvoditi pri izdisaju. U sloenijim varijantama prethodne dve vebe postoje sledei pokreti: pri vebanju uddijane slobodno vebanje trbuhom - gore-dole, a pri vebanju nauli kruni pokreti u m e s t o bonih. 3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza. Najprostiji oblik te poze j e : esti na pod, noge ispruiti unapred i maksimalno ih rairiti u stranu. Izdahnuti i, 61

a) P o e t n i poloaj. b) M e d u p o l o a j , koji se p o t p u n o m o e k o ristiti za unutranju m a s a u u p o e t n o j etapi i uve- bavanja. c) Unutranja m a s a a u o v o m poloaju je m n o g o j a a n e g o u p r e t h o d n o m poloaju. T o j e sledei m e d u p o l o a j p r e zauzimanja z a v r n o g poloaja.

usukavi trup (ue naginjui se) okrenuti se udesno (zadnjicu i n o g e ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo j a e , pomaite se ukama. Jednom n i k o m oslanjajte se na pod da biste se pridravali (moe se drati i iza lea), a drugom pritiskajte koleno s ciljem da pojaate usukivanje (upredanje). Zadrite se u usukanom poloaju i polako i ravnomerno diite. Pri svakom izdisaju potrudite se da se malo usuete (zaokrenete) da biste pojaali pritisak na desnu stranu. Posle 1-5 minuta taj poloaj promeniti u drugu stranu. To omoguuje da se izvri pritisak na levu stranu trbune duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tom desna strana se istee i aktivno snabdeva krvlju. Pri skup ljanju (kompresiji) odstranjujete ljaku (neistoe), ustajalo i nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hranIjivim materijama. Ovde se uoava efekat sunera: skupIjanje-ceenje i otputanje-upijanje. 4. Paun (si. 10). Ova sloena veba za odravanje ravnotee s upiranjem laktova na trbuh m o e se zameniti lakom vebom. Kleknuti na kolena, ake ruku staviti izme u kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (oko p u p k a ) , pomerajui postepeno centar tee tela unapred. Pri t o m laktovi se o p i m o trbuh i stvaraju j a k pritisak koji m o e privremeno da zaustavi krvotok u aorti, v e n a m a i u bub renim arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podii 62

d) Zavrni poloaj a s a n e P a u n " . U n u t r a nja m a s a a je najjaa u o v o m poloaju.

Slika [0-Paun:

Na slici je p r i k a z a n redosled vebanja o v e asane.

se i ponavljati vebu j o 3-5 puta. Posle oslobaanja aorte od pritiska, krv veoma j a k o cirkulie kroz bubrene arterije i ispira bubrege. Na taj nain odlino se masiraju enski polni organi, mokrana beika i pravo crevo. 5. M a s a a pomou pesnica (si. 11). esti n a p e t e , ake ruku stisnuti u pesnice i postaviti ih ispred trbuha na butine koje pribliiti jednu uz drugu. Polako udiui i izdiui sagnuti se unapred. Pri t o m e pesnice e upreti u trbunu duplju i izvriti njeno sabijanje. Zatim se, polako udiui ispravite - pesnice e izai iz trbune duplje. Takvo po v r e m e n o sabijanje izvrsno masira donji deo trbuha uzlazni i silazni d e o debelog creva, mokranu beiku, polne organe i p o m a e im da se izlee. Vebu ponavljajte najmanje 50 puta. Redovno upranjavanje ovih jednostavnih vebi p o boljae vae zdravlje i omoguiti vam m n o g e godine do brog ivota.

Zakljuak i praktine preporuke U o v o m poglavlju razmotrili samo uticaj fizikih vebi na ovekov organizam. Ali da biste vebe pravilno primenjivali i da bi vam lino to vie koristile, treba da ih odaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ih menjate, takoe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom i godinjim dobom. Razmotrimo i te vebe. 1. Vebe za jaanje miia trbune presije i kimenog stuba treba da svakodnevno upranjavaju svi ljudi bez ob zira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s kon stitucijom Sluzi" treba da poklone trbuhu veu panju, a lica s konstitucijom Vetra " kimi. K o d prvih je usporena probava, a k o d drugih postoji sklonost ka stenjavanju. Lica s konstitucijom ui" treba da poklone istu panju i trbuhu i kimi. Sa starenjem tee se veba i zbog toga treba poveati v r e m e trajanja vebi. Setite se kako je poveavao opte reenje N. Amosov. U poetku je luadio 500 pokreta. To se pokazalo nedovoljno. Poveao je na 1.000 pokreta i efekat je bio vidljiv. 64

2. Hodanje, tranje, aerobik, atletska gimnastika i vebe za gipkost preporuuju se sledeim redosledom: u mlaem dobu tranje, pokretne igre, atletska gimnastika (za ene aerobik). U zrelom dobu - umereno tranje, atletska gimnastika s manjim optereenjima, vebe za gipkost. U starijem dobu hodanje, due tranje umerenim t e m p o m , jogi vebe. Vie jednostavnih fizikih vebi, rad na sveem vazduhu u vonjaku i u povrtnjaku. Zimi - intenzivnije vebanje za zagrevanje organizma: brzo tranje, laka atletika. Leti - putovanja, tranje, pli vanje, vebe za gipkost. U letnjem periodu vebe ne treba j a k o da zagrevaju va organizam. 3. Lica s konstitucijom Vetra" (kod njih preovladuje brzina i naglost) vebe treba da izvode usporenim tempom i aktiviraju anaboline procese: v e b e s optereenjima, vebe za gipkost i plivanje. Te vebe e im omoguiti da urav notee prirodnu smirenost, suzdranost i kataboline pro cese. Licima s konstitucijom Sluzi" bolje koriste vebe koje traju d u e : tranje, atletske vebe s optereenjima brzim t e m p o m vie puta (15-20). One e umanjiti njihovu pri rodnu sklonost ka debljanju (anabolini procesi) i uinie ih vitkijim i ivahnijim. Lica s konstitucijom ui" (sklona pregrejavanju or ganizma) treba da upranjavaju umereno tranje, brzo hodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjim optereenjima. A k o to imate u vidu, moete uravnoteiti svoju indi vidualnu konstituciju i ne dozvoliti da se pobudi jai ivotni princip (doa) i podri slabiji. Biete harmonina, urav noteena linost i predivno ete se oseati. Ali ako budete rob jakih ivotnih principa vae konstitucije, moete se deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na primer, ako 65

ovek s konstitucijom Sluzi" bude izvodio atletske v e b e usporenim tempom sa velikim teretima, koji stimuliu i j a k e anaboline procese, on e liiti na ormar. Ako se ovek s konstitucijom Vetra " b u d e brzo kretao i dugo trao - on e j o vie omraviti. Izgledae kao palidrvce ibice - mrav i mastan. Ako ovek s konstitucijom ui" bude m n o g o igrao tenis i trao maraton za vreme letnjih vruina -izazvaeprepobuivanje i tako j a k e toplotne sposobnosti orga n i z m a da m o e prouzrokovati toplotni udar, poremeenje probave i poremeenje psihe. N a d a m se da ste shvatili sutinu i da ete se pridravati principa za zdrav ivot, a ne da udovoljavate svojim prohtevima i podleete promenljivom pomodarstvu leenja.

GLADOVANJE
Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirne mnogo postie, ali ono moe i da ubije. Samo ako iznutra oseti glad, stei e njegovo pravo znanje i snaga. Ganea

POST, GLADOVANJE I DIJETALNA TERAPIJA Arhimandrit Nikifor u kapitalnom delu Biblijska enci klopedija (Moskva, 1891. godine ) ovako opisuje Post": U sluaju bilo koje ljudske opasnosti, drutvene ne sree Judejci (Jevreji) 1 4 imali su obiaj da poste, i to se iz religioznih pobuda smatralo obavezom, tj. uzdravali su se od konzumiranja hrane, molili se bogu i prinosili itve... Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se ne samo uzdravanjem od konzumiranja hrane, nego i od svih drugih ulnih potreba". P r e m a tome, re post oznaava z a b r a n u " . U dananjem smislu post oznaava odricanje od konzumiranja bilo kakve hrane u odreenom vremenskom periodu. U tom vremenskom periodu n e m a rei ni o kakvoj posnoj hrani". Upotreba posne h r a n e " u periodu p o s t a j e najgrublje naruavanje i izopaenje u smislu tog pojma. Pojam gladovanje podrazumeva nekoliko varijanata: 1. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana. 2. Stanje zimskog sna ivotinja i letarginog sna (obam r l o s t i ) 1 5 kod ljudi.
14 P r i m e d b a prevodioca. 15 P r i m e d b a prevodioca.

66

67

3. Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre enom vremenskom periodu s ciljem teenja ili s religioz nim ciljem. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana moe se obaviti u dva sluaja: a) Konzumiranje hrane slabog kvaliteta, koja sadri male koliine nezamenjivih aminokiselina, mineralnih materija, vitamina i si. b) Konzumiranje hrane koja ne sadri potreban mini m u m kalorija. U prvom sluaju nekvalitetna ishrana je neprimetna, ali sigurno izaziva najraznovrsnije poremeaje zdravlja i raz voj odreenih oboljenja. Na primer, nedostatak belanevina - izaziva distrofiju, nedostatak vitamina C - skorbut i tako dalje. U drugom sluaju, zbog stalne nedovoljne ishrane, brzo i neracionalno se troe masne i druge rezerve organizma, koje takoe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt. Slini sluaj i gladovanja uoeni su i u koncentracionim logorima za vreme blokade Lenjingrada. U tim sluaj ima bile su i raznovrsne g l a d n e " dijete: engleska", fran cuska", b o d o v n a " itd. Takvi sluaj i gladovanja i m e t o d e smanjenja teine ne daju lekovito-profilaktian efekat, ve obratno, omoguuju uslove za raznovrsnu patologiju. Stanje zimskog sna ivotinja i ietarginog sna ljudi preorjentie organizam na unutranji kvalitetni m e t o d is hrane. Njihov organizam u tom periodu e k o n o m i n o troi masne zalihe. Savremena nauna istraivanja pokazala su da ivotinje za vreme zimskog sna, bez ikakvog tetnog uticaja na zdravlje, podnose poveane doze otrova, radio aktivnog zraenja, ne umiru i ne boluju od veslakog inficiranja mikrobima. To odraava vii nivo funkcionisanja 68

organizma kao j e d n u od varijanata zatite od nepovoljnih uslova ivota (sua, zimski period). Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre enom vremenskom periodu u budnom stanju s odreenim vodenim i motornim r e i m o m svojstveno je samo oveku. Pritom treba razgraniiti sam proces gladovanja koji ima j a s n o izraena tri stadijuma. Prvi stadijum - iritiranje od hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i trei stadijum iscrpljenost organizma. Razmotrimo ih redom. Prvi stadijum. ovek se odri e hrane. eludac mu je prazan, a u crevima su se odavno rastvorile sve hranljive materije. U krvi su takoe smanjene hranljive materije. G l a d n a " krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalazi u mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira i utie na eone delove kore mozga, koji su odgovorni za ishranu. Iritiranje postepeno obuhvata i druge delove mozga i dominira nad drugim zahtevima. oveku se javlja veliki prohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su ka traenju hrane. Voljnim naporima ili odreenim terapijama ovek savlauje taj stadijum koji, zavisno od individualne konstitucije, traje 1-4 dana. Drugi stadijum. Iz fiziologije n a m je poznato da, posle perioda iritiranju, u centralnom nervnom sistemu nastaje pe riod koenja. To se deava i u sluaju gladovanja kora m o z g a savladavi navalu emocija gladi prelazi iz stanja iritiranja u stanje koenja. Oseaj gladi potpuno nestaje i ukljuuju se posebni fizioloki mehanizmi z a , j e d e n j e " sopstvenog tkiva. U prvom redu koriste se m a s n e zalihe i tkivo na kojem su nastale p r o m e n e zbog bolesti. Vana ivotna tkiva i organi: nervni sistem i srce ne gube svoju teinu (si. 12). U toku tog vremenskog perioda organizam gubi do 2 5 % sopstvene teine. K o d oveka taj period iznosi 40-50 dana i smatra se fiziolokim korisnim rokom gladovanja. Na kraju o v o g stadijuma, kad je organizam iskoristio sve 69

G u b i t a k t e i n e organa i tkiva u toku gladovanja do m o m e n t a smrti, u p r o c e n t i m a , u odnosu na p o e t n u teinu, je sledei: salo - 97, slezina 60, j e t r a - 53,7, miii - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koa - 20,6, creva - 18, p l u a - 17,7, p a n k r e a s - 17, kosti - 13,9, n e r v n i sistem - 3,9 i s r c e -3,6. K a d gladujete i o n e m o a t e - pogledajte sliku B u d e , to e v a m dati s n a g u i s i g u r n o s t za povoljan ishod, a t a k o e i o d l u n o s t da i dalje gladujete. E t o takav postaje ovek na kraju korisnog fiziolokog p e r i o d a gla dovanja.

rezervno tkivo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u vidu oseaja neobuzdane (divlje) gladi. To je p o s e b n o opi sano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavi 40 dana i noi, n a p o s l e t k u o g l a d n e o " - drugim recima nestrpljivo je eleo da j e d e . Jak oseaj gladi i ienje sluzokoe usta i jezika ukazuju na zavretak dragog stadijuma, o d n o s n o p o t p u n o ienje organizma i to je znak da treba konzumirati hranu. Trei staijum. Ako ovek ignorie prirodne simpto me zavrenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi do iskoritavanja vanih ivotnih organa i tkiva i prouzrokuju se nepovratne patoloke promene u organizmu pa i smrt od iscrpljenosti. Pri tome smanjenje teine organizma dostie 40-45%. Gladovanje u periodu od 25 do 30 dana dovodi do gubitka samo 12-18% sopstvene teine, to jest m n o g o nie

ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najee se koriste u lekovite svrhe. Na osnovu navedenog j a s n o je da se radi leenja moe koristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se i primenjuju u praksi. Termin dijetalna terapija" (DT) prvi je predloio pat rijarh sovjetske kole gladovanja profesor Jurij Sergejevi Nikolajev doktor medicinskih nauka, kad je razjasnio da u sutini n e m a nikakvog gladovanja, ve da postoji kvalitetna ishrana organizma na osnovu sopstvenih rezervi i pobolj ane biosinteze i kad elije m n o g o kvalitetnije asimiliraju liranljive materije, a takoe ugljen-dioksid i azot iz vaz duha! Tada se otklanja napon u imunom sistemu, obnavlja genetski aparat, poboljava biosinteza i potpuno se isti organizam. Sve to preporouje oveiji organizam. P r e m a tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom terapijom podrazumeva se j e d n o te isto potpuno uzdr avanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim, pa i minimalnim koliinama u odreenom vremenskom periodu. Postoji nekoliko varijanata gladovanja: gladovanje bez konzumiranja Inane i vode suvo; gladovanje pijenjem v o d e i klistiranjem obino; gladovanje iskljuivo klistiranjem - varijanta obinog; gladovanje bez pijenja vode (klistiranja i tenosti) ali s polivanjem tela, p r i m e n o m kupki i vlanih umotavanja polusuvo; gladovanje upotrebom sopstvene mokrae - minsko. Dijetalne metode leenja su metode leenja sokovima i odvarima, a koja se pogreno nazivaju gladovanje". U tim sluajevima ovek nita ne j e d e , a u toku nekoliko dana pije samo odreene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalni metod leenja takoe je iz date kategorije. Upotreba antistresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanja takoe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iako odlino isti organizam. 71

70

V a n o je zapamtiti -konzumiranje m i n i m a l n e koliine hranljivih kalorija, ukusnih zaina, a u nekim sluajevima i kad se nalazite pored hrane, ne omoguuje organizmu da kvalitetno pree na unutranju ishranu i nee zadejstvovati dubinske mehanizme koji obezbeduju asimilaciju ugljenik o v e kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojaavanje biosinteze. Gladovanje se razlikuje po nainima primene. Pasivna primena - ovek lei u postelji, malo se kree i to samo radi linog opsluivanja; aktivan reim - kad ovek svakodnev no radi, ide u etnju itd., k a o da ne gladuje; gladovanje s povienom fizikom aktivnou - kad ovek u d a n e gla dovanja, obratno, poveava fiziko optereenje s ciljem breg ukljuivanja mehanizama za kvalitetnu unutranju ishranu i breg postizanja efekta. Poslednji nain glado vanja m o g u primenjivati ljudi koji imaju iskustva u tome. Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesena, tromesena, prilikom p r o m e n e godinjih doba, j e d a n p u t u go dini, frakciona (posebne n a m e n e ) 1 6 i na postove. Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata; mesena do 3 dana; tromesena i prilikom promene go dinjih doba od 3 do 10 i vie dana; frakciona gladovanja primenjuju se radi postizanja izrazitog efekta teenja i obi no se primenjuju tri puta, a u p a u z a m a izmeu gladovanja primenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organizma i produenje efekta koji je postignut za v r e m e gladovanja. Autor frakcionog metode gladovanja Vojtovi G. A. ovako objanjava sutinu te metode. U prvoj etapi gla dovanja, gladuje se u toku polovine vremena o d r e e n o g za fizioloko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, sledi ishrana za obnavljanje organizma koja traje j e d a n i po put d u e - 30 dana. Ako se ovek hrani samo biljnom h r a n o m , uspeh gladovanja produava se i za v r e m e ishrane (ne sma njuje se biosinteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u
16 Primedba prevodioca.

veoj duini trajanja - 22-25 dana. Pauza 1,5-2 meseca. Rokovi su odreeni zato to postoji prolongirani uspeh gladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksimalna i postepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po put d u e od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranije pre isteka tog roka. Dui rok ishrane, prirodno, smanjuje taj efekat i sledee gladovanje poinje od nule. U drugoj etapi gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutranji nain ishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanje organizma zapoinje trea etapa gladovanja, koja traje do p o t p u n o g ienja jezika, i koja dokazuje d a j e organizam p o t p u n o oien i osloboen od svih hroninih oboljenja. To gladovanje obino traje od 10 do 20 dana. Za ljude, koji imaju malu telesnu teinu, prvo gladov anje traje krae - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane za obnavljanje organizma, dobiju u teini, drugo gladovanje traje vremenski kao i kod ostalih 22-25 dana. Vojtovi kombinuje dopunsko gladovanje s magnet n o m terapijom. Tako se, p o m o u magnetnog impulsnog ureaja dopunski zrae arita oboljenja i tumori, to veoma stimulie proces regeneracije koji se pri prostom gladovanju slabo obavlja ili uopte ne postoji. Organizam prilikom gladovanja odlino asimilira tu dopunsku energiju i upo trebljava je u svoju korist. Frakciono gladovanje je dobro jer ne poveava telesnu teinu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna teina pro gresivno se smanjuje. K a o rezultat toga ljudi skloni deb ljanju ne samo da normalizuju svoju teinu, ve je i sma njuju za 2-3 kilograma u odnosu na normalnu teinu. To v e o m a snano aktivira njihov organizam, njihova teina se ne poveava, ve se odrava na j e d n o m nivou, a suvine m a s n e elije organizma o d u m i r u - o d n o s n o manje ih j e . Stoga se ovek ishranom za obnavljanje organizma ne goji, iako se m a s n e elije popunjavaju j e r ih je manje. M a s n e elije poinju da se unitavaju samo posle acidozne krize. 73

72

Posle potpuno primenjenog frakcionog gladovanja u orga nizmu se normalizuje koliina masnih elija. Ostaje ih t o liko, koliko ih je bilo u mladosti i ovek izgleda vitko i mladoliko. Unitavanje masnih elija m o g u e je s a m o gla dovanjem. Svemogue dijete samo iscrpljuju m a s n e elije, a kad ovek pone normalno da se hrani, one se brzo obnav ljaju i ovek se ponovo deblja. Prema roku trajanja, gladovanja se dele na: kraa 24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i dua - od 7 do 40 i vie dana. Adelinu da Silva, brazilski fakir, 1969. godine pos tigao je rekord u dobrovoljnom uzdravanju od hrane 111 dana. On je za 57 godina ivota bez konzumiranja h r a n e proveo vie od 3 godine. Ustvari rokovi, kalendarski ciklusi i m n o t v o drugih okolnosti za gladovanje zavise od individualne o v e k o v e konstitucije.

na z a p a d pred najezdom hordi Dingis-kana. Oni su poneli sve D r e v n e zapise i ikone. U tom manuskriptu otkriva se medicinska delatnost Isusa Hrista i njegovi saveti za post. U skraenom obliku naveu te savete, koji, kako se ispo stavilo, prethode savremenim preporukama. ,,I tada je m n o g o bolesnih i paralizovanih prilo Isusu i reklo mu: Ako Ti sve zna, Ti nam m o e kazati zato m o r a m o da patimo od mnogih bolesti? Zato s m o lieni zdravlja u kojem uivaju drugi ljudi? Uitelju, ilei nas i da p o n o v o postanemo snani i da nas naa nesrea ostavi zauvek". Hristos im odgovori da su ljudi sinovi Majke-Zemlje i zato moraju potovati njene zakone. Jer vas je vaa majka rodila i Ona vas odrava u ivotu. Ona vam je dala vae telo i niko osim nje ne m o e da vas izlei. ...Veljzevul, knez svih demona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Coveijih Sinova. On iskuava i sablanjava Coveije Sinove, obe avajui im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve to zaele. On obeava slavu i ugled, ulna uivanja i rasko, predivna j e l a i izobilje vina, bune orgije i dane koji e se provoditi u praznovanju i lenjosti. U vezi sa tim, on iskuava sve ljude prema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad oveiji Sinovi postanu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti, tada e on Coveijim Sinovima naplatiti za sva uivanja i za sva blaenstva koja nam je Majka-Zemlja dala u takvom izo bilju... On ih liava disanja, krvi, kostiju, oveijeg tela, utrobe, oiju i uiju. Disanje Coveijih Sinova postaje spo rije s prekidima i bolesno i zaudara na disanje neistih (prljavih) ivotinja. Krv Coveijih Sinova postaje gua i iri odvratan smrad, slian smradu vode u movari... Nji hove kosti se deformiu, postaju krhke, spolja se prekrivaju vorovima a razlazu iznutra... K o a im je postala masna i oteena... Njihova utroba puni se velikim neistoama, koje stvaraju trule bujice, koje zaudaraju, i u kojima se raz75

POST KAO PRIRODNI METOD LEENJA BOLESTI Gladovanje je najuspenija metoda za leenje obolelih. Ako bi se sva dostignua sav re mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na drugi gladovanje, znatno vie bi prevagnulo gladovanje. G. A. Vojtovi Najpoznatiji popularizator gladovanja u lekovite svrhe bio je Isus Hristos. U najdrevnijem manuskriptu Jevandelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana", kojeg je izdao u dananje vreme E d m o n d Sekli (Pjeriljar, Lozana) sa staroslovenske kopije, koja se nalazi u kraljevskoj biblioteci Habsburga, a koju su izneli ruski svetenici iz Rusije beei 74

m n o a v a bezbroj poganih crva (ovde se imaju u vidu bakte rije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, oveiji S i n j e izgubio ivot zbog sopstvenih greaka, j e r nije m o g a o da naui da uvaava zakone svoje Majke, ve je stalno inio greke j e d n u za drugom". Ljudi su zamolili Hrista da im ispria o zakonima ivota, iako su se neki usprotivili, j e r se oni pridravaju zakona Mojsija. ,,I Isus im je odgovorio: Ne traite Zakon u vaoj Pisa niji, j e r Zakon je - ivot, a Pisanije je - mrtvo. ...Bog je napisao svoje zakone, ne na listovima knjiga, ve u vaim srcima i u vaem Duhu. Oni se odraavaju u vaem disanju, vaoj krvi, vaim kostima, vaoj koi, u vaim utrobama... i u bilo kojem najmanjem delu vaeg tela. Oni su prisutni u vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama, u sunevim zracima i u d u b i n a m a i na visinama. Svi oni slue vama, da biste mogli da shvatite Re i Volju ivog Boga. ...Oni nisu prisutni u vaoj prodrljivosti, niti u vaem pijanstvu, niti u nainu vaeg ivota kojeg rasipate u izobilju i u raskoi; a najmanje u traenju bogatstva i posebno u mrnji prema vaim neprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato R e Boja i Njegova Snaga ne m o g u da uu u vas j e r u sebi stvarate m n o g o loih misli; takoe u vaem telu nastaju prljavtine... Ako elite da R e ivog Boga i njegova snaga prodru u vas, ne oskrnavljujte vae telo, niti vau svest, j e r telo je H r a m Duha, a Duh je H r a m Boga. Zato vi treba da oistite Hram, da bi se u njega m o g a o useliti vladika hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da biste izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti, koja potiu od Satane, povucite se pod okrilje neba Gospodnjeg. Sami se preporodite i uzdrite se od hrane j e r Ja vam govorim istinski: Samo postom i molitvom m o e se isterati Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj d o m i postite u samoi i neka niko ne vidi da postite. ...Postite sve dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer 76

istinski vam govorim: dok ne obavite post, neete se oslo boditi vlasti Satane i svih bolesti koje potiu od njega. Postite i molite se usrdno (revnosno), iz sveg srca, i nadajte se da ete od ivog Boga dobiti snagu, i od nje svoje izleenje. Za vreme posta izbegavajte Coveije Sino ve i vratite se u drutvo anela vae Majke-Zemlje: Jer onaj koji marljivo trai, taj e i nai! Traite ist vazduh u umi ili u polju, j e r tamo ete nai Anela Vazduha. Izujte se i skinite odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo. Zatim diite polako i duboko, da bi A n e o Vazduha prodro u vas. Ja v a m istinski govorim: Aneo Vazduha isteruje sve neistoe iz vaeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. I tada e svi neprijatni mirisi i neistoe izai iz vas k a o dim od plamena... Jer istinski vam govorim: Aneo Vazduha je Svetac, on isti sve oskrnavljeno i pretvara sve to isputa neprijatan miris u prijatan miris. Posle Anela Vazduha - traite Anela Vode. Izujte vau obuu i dozvolite Anelu V o d e da oblije vae telo. P o t p u n o se predajte u njegove ruke, koje vas uljukuju (uspavljuju) onoliko puta, koliko puta vae disanje pri m o r a v a vazduh da cirkulie. Neka vae telo, ljuljajui se, talasa vodu. Ja vam istinski govorim: Aneo Vode isteruje iz vaeg tela sve neistoe koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. I sve neistoe i odvratni mirisi e otei od vas daleko, k a o to se prljavtina s odee, koja se pere u renoj vodi, odnosi rekom i nestaje u daljini. ...Ali, nemojte da mislite da je dovoljno samo da vas Aneo Vode obgrli spolja, ...unutranja prljavtina je - j o groznija, nego spoljanja. Zato onaj koji se isti samo spolja, ali ostaje neist iznutra, podsea na grobnicu ukraenu ivopisnim slikama, a unutra napunjenu velikom pakou. Ja vam istinski govo rim: dozvolite Anelu V o d e da vas takoe osveta iznutra, da biste se izbavili od svih prethodnih svojih grehova; i tada ete postati tako isti iznutra, kao s t o j e rena pena koja se poigrava pod zracima sunca. 77

Da biste to postigli, uzmite veliku tikvu sa dugakom vreom koja odgovara ovekovoj visini; oistite tikvu iznu tra i napunite je renom vodom zagrejanu Suncem. Obesite tikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred A n e l o m Vode i priekajte dok kraj vree ne prodre u vau zadnjicu, da bi voda prodrla u vaa creva. Ostanite na kolenima na zemlji pred Anelom Vode i molite Boga ivota da vam oprosti sve prethodne vae grehe i molite Anela Vode da oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti koje ga ispu njavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njom izbacilo iz vaeg tela sve stoje nastalo od Satane i sve s t o j e neisto i neprijatnog miris. I, to ete videti sopstvenim oima i nosem omirisati sve prljavtine i neistoe, koje oskrnavljuju Hram vaeg tela. I vi ete, takoe, shvatiti koliko je u vama bilo grehova i i koliko ste bili mueni brojnim bolestima. Ja vam istinski govorim: osvetenje vodom oslobodie vas svih bolesti. Svakog dana posta ponavljajte ienje vodom, sve dok ne vidite d a j e voda, koja istie iz vaeg tela, postala ista kao to je pena reke. Tada zagnjurite vae telo u tekuu vodu i zahvalite se Bogu ivom to vas je oslobodio svih grehova. Sveto ienje koje obavlja Aneo Vode, oznaava pre porod za novi ivot. Jer tek od tada vae oi e da pro gledaju, a ui da uju. Ipak, posle tog ienja, nemojte vie da greite, da bi celu venost Aneli Vazduha i V o d e mogli da borave u vama i da vam slue u bilo koje vreme. Ali, ako posle svega tog, u vama ostanu tragovi neistoe, raunajui i vae prethodne grehove, pozovite Anela Suneve Svetlosti. Izujte se, skinite svu odeu i dozvolite Anelu Sun eve Svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako i duboko, da bi Aneo Suneve Svetlosti m o g a o da prodre u vas. On tada isteruje iz vas sve s t o j e neprijatnog mirisa i neisto i to vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I sve neisto i neprijatnog mirisa otii e od vas, kao to se noni mrak povlaci pri blesku izlazeeg Sunca. 78

Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti dati su oveijem Sinu da bi mu sluili, ... takoe su osveteni i njihovi zagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje nae; i zato ih ne razdvajaj te, j e r su ih sjedinili N e b o i Zemlja. I neka vas ta tri brata-anela uvaju svakog dana i budu s v a m a u toku vaeg posta. I kad Aneli Majke-Zemlje ovladaju vaim telom tako da u njega mogu ponovo da uu vladike hrama, tada e svi odvratni mirisi brzo da napuste vae telo kroz vae disanje i vau kou, a ustajale vode (pune trulei) 1 7 e istei kroz vaa usta i kroz vau kou, kroz zadnjicu i prednju stranu tela. I, to ete videti sopstvenim oima, nosem omirisati i sopstvenim rukama opipati. I kad se svi grehovi i neistoe odstrane iz vaeg tela, vaa krv e postati toliko ista kao krv Majke-Zemlje, koja je slina peni reke koja se poigrava pod zracima Sunca. Vae disanje postae isto kao miris cvea, a vaa koa postae ista kao ljuske rumenih plodova voaka; svetlost vaih oiju postae j a s n a i bletava kao sjaj Sunca u nebeskom plavetnilu. I tada e svi Aneli Majke-Zemlje sluiti vama, a vae disanje, telo i vaa krv bie objedinjeni s disanjem, telom i sa krvlju Majke-Zemlje. Va D u h bie objedinjen s D u h o m Oca Nebeskog". Posle takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hrista: Reci n a m , koje grehove treba da izbegavamo da vie nikad ne bismo oboleli?" Odgovorio j e : Hranite se svim onim to se nalazi na Bojem stolu: plodovima drvea, zrnevljem i lekovitim travama, mlekom ivotinja i m e d o m . Sva druga hrana - delo je ruku Satane koje navodi na greh, izaziva oboljenja i smrt. Kad bogata hrana, koju ete nai na Bojem stolu, podari vaem telu Snagu i Mladost, - bolest vas nee dotai. I zaista, stari Mafusail je konzumirao hranu sa Bojeg stola,
17 Primedba prevodioca.

79

te ako je i vi komzumirate, Ja v a m obeavam da e v a m B o g ivota podariti toliko dug ivot na ovoj Zemlji koji je podario i patrijarh u".

AKTIVIRANJE FIZIOLOKIH MEHANIZAMA TOKOM GLADOVANJA

Vrhunac leenja sastoji se u metodi kojom treba da se u organizmu omogue uslovi u ko jima e organizam sam da se aktivira i obnavlja svoje organe. Sve, to spolja samo privremeno stimulie organizam (liormoni, vetaki vitami ni, biostimulatori i tome slino) je medicinsko arlatanstvo. Teite ka prvom, a bojite se dru gog. Iz predanja Ganee Savremena nauka uloila je ogroman trud u izuavanju procesa, koji se deavaju u oveijem organizmu prilikom gladovanja. Georgij Aleksandrovi Vojtovi, j e d a n od naj pametnijih ljudi savremenosti, uspeo je potpuno da uopti procese i prodre u njihovu sutinu. Za izlaganje materijala u o v o m poglavlju koristiu njegove podatke i proiriti ih s drevnim i sopstvenim stavovima. Problem je veoma sloen, i na prvi pogled, mogu da ga pravilno shvate samo visokoobrazovani ljudi. Ostalima savetujem da ovo proitaju onoliko puta, koliko je potrebno da im se pojavi elja da sami gladuju. Tek tad ete stvarao ovladati o v o m materijom, a metodama ete ovladati posle nekoliko godina prakse. To su dve razliite stvari i molim vas da ih ne poistoveujete. 80

Podmlaivanje organizma. ta se deava u organizmu za v r e m e gladovanja? Pobuuje se centar gladi, po principu dominante (glavne k o m p o n e n t e n e k o g zbivanja) 1 8 raspros tire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, koji aktivira p u l t " za upravljanje endokrinim i neivnim sistemom organizma - hipotalamus. Hipotalamus aktivira najvaniju lezdu unutranje sekrecije - hipofizu koja poinje pojaano da produkuje hormon rasta (somatotropni h o r m o n ) . Usled toga u organizmu dolazi do niza efekata: 1 Aktiviranje hormona rasta titaste lezde smanjuje intoksikaciju, to jest aktivira se antitoksina funkcija orga nizma. 2 - Regulisanjem uticaja hormona rasta na pankreas spreava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovu drugih fermenata, koje produkuju miii listova nogu. To poboljava razlaganje glukoze u uslovima fotosinteze. im se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju. 3 H o r m o n rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina, koje poboljavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukleinske kiseline pomau bolju asimilaciju masti i prekidaju sve alergijske reakcije. D r u g i m recima, za vreme glado vanja ne uoava se antagonizam belanevina. 4 - Ako n e m a antagonizma belanevina, smanjuje se optereenje imunog sistema, koji u tom periodu odmara i obnavlja svoje funkcije. 5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga nizmu, koji poinju da produkuju veu koliinu narkotinih materija (endorfina) i alkohola. ovek se osea u d o b n o i prilikom gladovanja nema elju za tim materijama. Eto zato gladovanje, bez prethodne pripreme, efikasno p o m a e u borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti. U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledeim gladovanjima m n o g o ranije (3-5 dana), u organizmu se 18 Primedba prevodioca. 81

pojaava rad prethodno navedenog m e h a n i z m a koji stvara oseaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktiviraju hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici normale. To se obavlja zato to se maksimalno ukljuuje drugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Sutina pro cesa i njegovi efekti su u stedeem. U organizmu, koji gladuje zbog poveane proizvodnje hormona rasta, pobolj ava se biosinteza koja u poetku dovodi do pojaanog razlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. To znai, da se u prvom redu stvaraju nezasiene masne kise line koje ine osnovu mnogih vitamina, h o r m o n a i drugih biolokih aktivnih materija. Prirodno je da ih elije orga nizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konani produkti raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ketonskim teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, m e njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema kiseloj sre dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju m o g u da asi miliraju elije ili da bude izbaena kroz plua napolje. Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima m a s t i ) 1 9 ne dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz elija i on se u njima taloi. Akademik M. F. Gulij je ustanovio da prilikom promene kiselo-alkalne ravnotee (KAR) prema kiseloj sredini elije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-dioksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da elije, koje asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri promeni K A R krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s ugljen-dioksidom , aktivno zasiuje elije organizma i t i m e doprinosi boljoj biosintezi belanevina i drugih jedi nj enj a. Na osnovu toga organizam poinje da asimilira ketonska tela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. N a r a staj ua keto-acidoza upravo pomae taj proces. Kao rezultat

toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C 0 2 ) i azot, koji se nalaze u organizmu, ve i oni koji dolaze iz vazduha! Dalje poveanje keto-acidoze utie na elije da poveavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju m e m b r a n a elija i pojaavaju biosintezu, te zbog toga se za njih ujednaava poveano stvaranje ketonskih tela produkovanjem aminokiselina. Do toga obino dolazi posle 5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima m n o g o ranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), posle kojeg se kisela sredina organizma odrava na odreenom nivou. Upravo u tom periodu biosinteza ovekovih elija podsea na biosintezu biljnih elija. ovekove elije su potpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjive aminokiseline. Kvalitetno poboljana biosinteza sama stvara takve elije i u koliini, koja ne moe da se proizvede nainom ishrane! To i odreuje injenicu kvalitetne ovekove unutranje ishrane u toku gladovanja. Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajui se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju ugljenika. Eto ta su reguliua keto-acidoza i efekti koje ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno aktivira biosinteza, organizam m o e da egzistira m n o g o bolje na prostoj hrani, nego kad je zasien izbalansi r a n i m " belanevinama i drugim materijama. Ako bismo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi sanih fiziolokih mehanizama na organizam, one bi se ispoljile u: remontu naslednog aparata, poboljanju biosinteze, obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljava se imunitet i probava), obnavljanju m e m b r a n a elija (one poprimaju oblik kao kod mladih, a takoe obnavljaju se elijske barijere), poveanju broja elija i njihovog kvaliteta 83

19 o v e k u t o m periodu se osea na aceton.

82

u eludano-crevnom traktu i unitavanju masnih i suvinih elija. ovek se posle pravilnog gladovanja osea mladim, vraa mu se mladalaka gipkost i poboljava zdravlje. O univerzalnom dejstvu opisanih m e h a n i z a m a m o e se zakljuiti na osnovi brojnih eksperimenata koje je Suren Avakovi Arakeljan izveo na ivotinjama. Evo nekoliko citata iz lanka Ziveemo trista g o d i n a ? " 2 0 - Hiljadu japanskih koka-rekorderki odivelo je, kako bi se reklo, svoj vek. Jaja vie nisu nosile, ostavljene su za meso. Upravo te bezperspektivne starice" dali su Arakeljanu. Poelo je sedmoduevno fizioloki korisno glado vanje - F K G (tako naunik formulie gladovanje s u p o trebom antistresnog preparata). 2 1 To je bio rizik. Ne samo za japanke". Vie od 1,5 tone mesa - dravno dobro, i Ara keljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo je udo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja k o k o k a m a je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Ptice su postale energinije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im je postao v i s o k - s k o r o pilei. A najvanije, podmladivanje (ovde se m o e slobodno upotrebiti ta re) je vratilo kokoke u zaboravljeni period davne mladosti poele su da nose jaja. Evo nekih brojanih podataka iz zvaninog izvetaja: m e s e c dana posle F K G 6 3 % kokoki je poelo da nosi jaja, a 22 nakon j o mesec dana - ve 91 % . Prema t o m e gladovanje ne ubija. Naprotiv, razumno' i kontrolisano gladovanje vraa mladost. Proavi jednomeseno F K G kokoke su poele da ive u proeku do 18 godina umesto prirodno odreenih est. ivotni vek vrste trostruko je produen! Prirodno, rad se nije ograniio samo
20 a s o p i s T r u d " , 2. o k t o b a r 1984. g o d i n e 21 Antistresni preparat o p i s a n je u knjizi Ishrana i h r a n a " . C e l i s h o d n o s t njegove p r i m e n e kod ivotinja p r o u z r o k o v a n a j e p o t r e b o m d a se neutralise stres od gladi u periodu p o t r e b e za h r a n o m . 22 To ukazuje da i kod ivotinja postoje i n d i v i d u a l n e razlike.

na kokoke. Krava, koja daje tri hiljade mleka godinje, obino ivi 9 godina. Ako se iz nje p o m u z e devet hiljada litara godinje, njen ivot je krai - etiri godine. Ali do voljno je da joj se omogui da se samo jedan mesec godinje odmori, primenivi pri tome F K G , - i njen ivotni vek e se utrostruiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vreme etiri meseca prekida", dobiemo 60.000 litara, a da ne govorimo o tome, da se ivotinja posle gladovanja privikava da manje j e d e . Ovo poglavlje zavriu recima velikog specijaliste za regeneraciju udova ivotinja, doktora biolokih, nauka, pro fesora L. V. Poleaeva koji je razradio metod obnavljanja izgubljenih apa i repova ivotinja: Gladovanje to je proces poveavanja fizioloke regeneracije, obnavljanja svih elija i poveavanja njihovog molekularnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su biohemijske promene u toku gladovanja i reparativnoj regeneraciji veoma sline. U oba sluaja postoje dve faze: razaranje i obnavljanje. U oba sluaja razaranja karakte ristino je preo vladi vanje raspada belanevina i nukleinskih kiselina nad njihovom sintezom, p o m a k o m pH prema kise loj strani, acidozom i drugim pojavama. Faza obnavlja, takoe se u oba sluaja karakleriepreovlaivanjem sinteze nukleinskih kiselina nad njihovim raspadom i vraanjem pH u neutralno stanje. Iz uenja o regeneraciji poznato je da pojaanje faze razruavanja dovodi do pojaanja faze ob navljanja. Z a t o se sa dovoljno argumenata m o e razmatrati lekovito gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fizio loke regeneracije. U osnovi lekovitog gladovanja je optebioloki proces koji dovodi do obnavljanja i podmlaivanja tkiva celog organizma. Odstranjivanje ljake iz organizma. Posle stadijuma pobuivanja mozga od centra gladi, nastupa obratni proces koenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do j a k o g opu85

84

tanja organizma koje traje do zavretka fiziolokog koris nog roka gladovanja. Jako oputanje organizma - to je najvaniji postupak drevnih lekara pre pri mene bilo kakvih terapija ienja. ljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije t v r d o " sedele u usamljenim uglovima naeg organizma, poinju polako da izlaze. Z a t o to sad bujicu ljake, metabolita i drugih materija elija u krvotoku ne ometa bujica hranljivih materija u eliji, one se m n o g o aktivnije izdvajaju. A s obzirom na to da se biosinteza u elijama snano aktivira, elije poinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asi milirane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje elijskih barijera sada doprinosi mnogo boljem izboru materija iz meuelijske tenosti i spreava proputanje stranih mate rija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - ob navljanje ugljenika, omoguuje da se taj proces vie povea. T a k o se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta vie, nego obino! Bujice ljake, toksina, pesticida, tetni joni kalcij uma, suvian natrij um, teki metali i radionukleidi snano streme ka krvotoku. Na Tadekistanskom institutu za gastroenterology u dokazano je da u toku gladovanja nastaje splanjavanje i kamenii izlaze iz u n e kesice. Jetra se odlino isti - na glavni filter lavi. Na primer, prema podacima V. Volkova, lekara-gastroenterologa, u periodu ivota od roenja do zrelog doba (detinjstvo, deatvo, mladost) 5 0 % elija j e t r e je ve za prljano. Smatra se da je to zdrava jetra, j e r ona raspolae velikim rezervama. U periodu zrelosti zagauje se od 5 0 % do 6 0 % elija - nagomilava se skrivena patologija. K a d doe do zagaenosti od 6 6 % do 7 5 % elija jetre - to je ve javna patologija i starenje organizma. Zagaenost iznad 75%) elija jetre - to je starost i smrt. Z b o g toga to se elije raspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"oslo baanja stranih materija koje se snanom bujicom kroz 86

u n e kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napo lje. Mnogi e se zapanjiti kad se posle briljivog ienja creva iz njih, posle nedelje i vie dana gladovanja, pojaano budu izbacivali crnilo, sluz i druge prljavtine. Toliko da znate, to se oslobaa naa jetra. U vezi s tim, to se obnav ljaju elije u jetri priblino za dve nedelje, stoga i treba gladovati dve nedelje radi ienja jetre. Resorbuju se skrivena arita infekcija: infiltrati, zgus nuti gnoj i tako dalje. Najvie se izbacuje gnoj iz gajmorovih sinusa, ako je ovek prethodno esto bolovao od kijavice. A k o se u tom periodu pri me nj uju razliita sredstva, koja ubrzavaju metabolizam (raspadanje i sintezu elija) - fi zika optereenja, magnetna terapija, poveava temperaturu tela (sauna, kupka s vruom vodom), uzimaju po savetu Ajurvede zagrevajui" hraolj i vi dodaci u vidu napitaka (vodeni odvar i ekstrakt od ljute paprike, cimeta, umbira), a takoe unose u organizam tenosti radi boljeg ispiranja ljake (moe se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blago zakiseljenu limunovim sokom (to se m o e raditi samo s ciljem ubrzanja ienja i za krai period gladovanja radi boljeg rastvaranj a mokrane kiseline, soli kalcij uma itd.), ili unosi struktuirana, prolijeva, namagnetisana voda, koja bo lje ispira organizam; ili sopstveni urin, koji na tom planu bolje dejstvuje od svih zajedno uzetih tenosti, - ienje e biti m n o g o bre i efikasnije. Izbacivanje ljake koja se ranije nataloila u krvi, priro dno, odrazie se i na oveije lino oseanje. ovek se loe osea, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti simptomi uka zuju da u nama poinje proces ienja. Treba trpeti, primeniti terapije ienja (klistire), ee piti, etati na sve e m vazduhu i radovati se to j o uvek imate dovoljno snage koja e vas osloboditi od ljake i uiniti da budete istiji i zdraviji. Nikad nemojte odjednom due gladovati, j e r izbaci vanje ljake m o e biti tako snano - da organi za izluivanje 87

ne m o g u s time da se izbore i nastaju trovanja, osipi i ozbiljniji poremeaji. Nekoliko kraih gladovanja oraoguie vam da se oistite od ljake i pripremite za neto due (osrednje) gladovanje, koje e biti lake. U vaoj podsvesti ostae pozitivno iskustvo o primeni takvog gladovanja i ustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suvie dugo gladovanje na s a m o m poetku sa snanim izbacivanjem ljake slabou i drugim neudobnostima, obratno, i osim vae elje da to zaboravite ostae vam stalno u podsvesti. Kao rezultat toga na p o d s v e s n o m nivou pojavie se konica, koja e uvek da se aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesno nadvladati ili slomiti tu konicu veoma je sloeno (posebno kad ovek nije upoznat s ponaanjem svesti), i na kraju krajevu u oveku za ceo ivot ostaje pogreno miljenje o gladovanju. Veoma m i j e ao takvih ljudi kojima bi pravilno gladovanje podarilo drugi ivot. ienje organizma od ljake, u prvom redu, p o m a e normalizovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlosne kopije fizikog tela tela misli). Na osnovu izloenog

materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo da stvara fiziko telo, ve i upravlja njime. Mikrolaserski zraci, koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, a odbijeni zraci vraaju informaciju o t o m e na koji nain nastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno korigovati. U procesu ivotne aktivnosti organizma u svakoj eliji organizma postepeno se nagomilavaju strane i suvine mikroestice (leevi" elija, metaboliti itd.). Oko svake es tice stvara se njeno hronalno polje. S t o j e vie takvih stranih estica u naem organizmu, kompaktnija su ta strana hronalna polja koja izobliavaju i gase lasersku mikropulsaciju od h r o m o z o m a i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazva li su to efektom ogledala pokrivenog p r a i n o m " (si. 13). Uporedujui to s ogledalom, oni su govorili d a j e slika sve tee i tee vidljiva, s postepenim padanjem praine na ogle dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravilno oslikavalo predmete. I eto gladovanja, a takoe i niz drugih terapija ienja koje omoguuju da oistimo nae unu tranje ogledalo" - holografsko telo koje odmah izjedna ava i obnavlja funkcije i rad fizikog tela, j e r n e m a vie p r a i n e " koja je to ometala. Isti efekat omoguuje da se obnovi i pobolja stanje unutranjih tenih sredina organizma od ijeg kvaliteta, u prvom redu, zavisi prostiranje energije u kanalima akupunkturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kou. Iz fizike z n a m o da, to je ia i ureeni ja struktura provo dnika elektrine struje, bolje se i bez gubitaka po njemu kreu elektroni. Slino se deava i nama ako u kanalu i m a m o mnogo praine". Ako se u kanalu nalazi m n o g o praine", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako je on ist - sve je u redu, elektroni se slobodno kreu, ne rasejavaju se i u velikoj koliini dospevaju do radnih orga na. Isto se odnosi i na kou. Ako su na koi miteseri,

88

bubuljice, ili je o n a masna ili, obratno, suva, ispucala i hladna, kroz nju prodire mala koliina slobodnih elektrona i organizam zbog toga strada. Da bi se koa oistila, treba odstraniti kolemiju ispod koe, to e poboljati njenu is hranu, oistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado vanje odgovara tome: proiavaju se unutranje sredine, krvotok, nervna stabla, koa, poveava osetljivost receptom oko akupunkturnih taaka, veoma se izotrava ulo mirisa. Osim toga, uvebava se sposobnost organizma da bre po ne da uzima energiju iz okoline, a takode se poveava i snaga organizma. Postepeno, kao rezultat takvih treninga (to jest regularnih, sistematskih gladovanja), ovek se navi kava da bude bez hrane 2-3 i vie dana ne gubei apsolutno nita. On je takode snaan, izdrljiv, zdrav i u m n o sve. Ako ukratko rezimiramo proiavajue dejstvo gla dovanja, videemo da se ono sastoji u sledeem: unitava se trula mikroflora i obnavlja normalna kao kodjogista i dugovenih ljudi; isti se koa i iste se tene sredine i unutranji organi od svega nepotrebnog i tetnog (prirodno je da se od prvog gladovanja ne postie najbolja istoa, bez obzira na to to je trajanje gladovanja 40 dana). To obezbeuje normalnu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delova tela. Tetive postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve nave deno naglo poboljava energiju organizma. Evo primera P o l a B r e g a : Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. dana sam osetio j a k e bolove u mokranoj beici, posebno nepri j a t n e pri mokrenju. Dao sam mokrau na analizu i pokazalo se d a j e mokraa prezasiena s D D T i drugim toksinima. 90

Kad su ti otrovi izali iz mene, osetio sam ogroman priliv energije. Beonjae su mi postale bele kao sneg, a koa je poprimila svetlu boju. Seam se, otputovao sam u P a s a d e n u na planinu Vilson, ija je visina 1800 metara i popeo se na vrh planine- apsolutno bez nikakvog napora. Spustivi se trkom nanie, osetio sam ogromno olakanje. S moje take gledita, gladovanje j e - j e d i n i nain da se organizam oslo bodi svih otrovnih materija koje proizvodi industrija". Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti. Efekti ienja gladovanjem s ovim se ne zavravaju. Oni veoma snano utiu na psihike i u m n e procese. Pojave kolemije (si. 15) toliko su rasprostranjene i pod mukle da ih je veoma teko i pretpostaviti. Krv, koja se zgusnula usled kolemije, m o e da se zaustavi u kapilarnom krvotoku mozga i da izazove razne poremeaje u disanju i ishrani odreenog dela mozga. Promenjena hemizacija dela m o z g a ve sasvim drugaije utie na oveka. To se moe ispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, ma nije, straha i niza drugih kompleksa sve do kriminaliteta s 91

izopaenom surovou. Nauna istraivanja ve su pot vrdila tu injenicu, da je kod veine mladih ljudi m o z a k j a k o zagaen, pa odatle, potie neprikladno ponaanje, grubost i zavisnost od razliitih vrsta opojnih sredstava: nikotina, alkohola, narkotika, kate, j a k o g aja i preglasne muzike. Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - ovek j e d n o stavno treba da odgladuje, da se oisti i postae apsolutno drugaiji. Izgubie oseaj za kolektivni ivot, agresivnost, pojavie se potpuno drugi interesi i nee imati potrebu za razliitim vrstama stimulansa. Utvreno je da gladovanje obnavlja piramidalne elije mozga pa i da ih poveava. To je dokazao I. A. Aravskij. Ako se p o n o v o obratimo Polu Bregu, kod njega e m o nai sledee: Meni i mojim uenicima, koji su svesno i u p o r n o gladovali, iroko su se otvorila vrata ka d u h o v n o m i inte lektualnom savrenstvu. Ako sam danas itao knjigu, njen sadraj se tako jasno urezao u moj m o z a k k a o da drim knjigu pred sobom. I m a m fotografsko pamenje. V e posle trodnevnog gladovanja primetiete kao da je veo spao s vaeg uma. Moete loginije rasuivati, bre donositi naj bolje odluke. Sve to vam je ranije predstavljalo ozbiljan problem postae j a s n o i jednostavno. Posle gladovanja n e ete se niega bojati, a to, to vas je ranije muilo lako e se savladati s prosvetljenim u m o m . Pamenje postaje otro kao ilet. M o e t e se setiti ime na, m e s t a i dogaaja koji su se desili pre vie godina. Postaete sposobniji u samoobrazovanju. Posledica m o g sopstvenog programa gladovanja postala je unutranja har monija uma i ja sam, oseajui se spokojnijim i bezbrinijim, u slozi sa samim sobom i sa svetom. Cistei svoje telo i duu, vi se uzvisujete i postajete linost koja pozitivno misli". Gladovanje je najefikasaniji nain za reavanje pro blema koji se odnose na usklaivanje odnosa m e d u ljudima, 92

poev od problema u porodici, kolektivu pa do meunacio nalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz plua oveka lui 150 i vie materija. Ako je ovek hronino bolestan, kroz plua se u poveanoj koliini lue toksini date bolesti. Ljudi, koji se nalaze u blizini tog oveka, to oseaj u i u podsvesti se trude da budu to dalje od njega i da rede kontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz slabu probavu", i razdraenost ak i pri samo j e d n o m pogledu na takvog oveka. Nastaju konflikti razdor u porodici, raspad kolek tiva, a kod ljudi raznih nacionalnosti i shodno t o m e razli itih naina ishrane takoe se lue razliite materije (to odaje specifian miris) i izaziva se mrnja i odbojnost. Organizam se posle gladovanja isti i postaje zdraviji. K r o z plua se lui znatno manje toksinih i stranih materija i ljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se m e u s o b n o slau. Gladovanje u nizu sluajeva dobro pomae protiv psi hikih poremeaja: razliite vrste izofrenije, depresije, katatonije itd. izofreniju obino lece m e t o d o m oka (elektrookovi, insulinski okovi). Pri tome dolazi do nagle pro m e n e biohemije elija mozga. Gladovanje u periodu acidozne krize takoe izaziva biohemijske p r o m e n e u eli j a m a , ali ne tako naglo i prirodno. Stresovi, kao to su preplaenost, gnev, strah, posledice u vidu emocija od raznih trauma (na primer, poroaja) itd., dovode do izoblienja u holografsko m telu u vidu z a m r e n o s t i " laserskih mikrozraka. Takav vor" m o e da se zadri za ceo ivot i da ometa kvalitetan oveiji ivot. Za v r e m e gladovanja p o d uticajem oputanja v o r o v i " se spontano razvezuju. Otklanja se uzrok energijski klie patoloke emocije koji je prouzrokovao vor". Dalje se strukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju i nestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava ovek j e zdrav. Jo je I. P. Pavlov ukazivao, d a j e pri teenju psihiki obolelih ljudi potreban mir - glavna terapija protiv bolesti. 93

Radi stvaranja takvog mira predloen je metod leenja s n o m i druge m e t o d e za stvaranje vetakog zatitnog koenja. Prelazak organizma, za vreme gladovanja, na unutranju ishranu predstavlja odlino mirovanje celog nervnog siste ma. Istovremeno se postie dugotrajno i duboko oputanje organizma. Upravo zato hemijska b u r a " u unutranjim sredinama, duboko i dugotrajno oputanje organizma i mi rovanje nervnog sistema doprinose normalizaciji psihikog oveijeg stanja u toku gladovanja. Navedene prednosti gladovanja ine gladovanje nezamenjivom metodom za sva vremena, p o m o u koje prosvetljeni um m o e percipirati najdublja saznanja o tajnama ivota i o ivljenju. Buda, Mojsije, David, Hristos i brojni drugi ljudi sve do dananjih dana (P. K. Ivanov) svesno su gladovali s ciljem sticanja mudrosti - najree osobine na svetu. Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon stitucije oveka, posebne preporuke. Potrebno je s v a k o g dana pri duem intenzivnom hodanju, makar j e d a n p u t da se preznojite. To vrlo teko polazi za rukom j e r su za v r e m e gladovanja koa i sluzokoa s u v e " G. A. Vojtovi. Kod j e d n o g broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//. autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobro izraeni i poinju pravovremeno (re je o stadijumima po buivanja na hranu, poveane i kompenzirane acidoze, prim, autora). U takvim sluajevima leenjem se postie najbolji terapeutski efekat. K o d nekih pacijenata ti sta dijumi su ili dobro izraeni, ali vremenski zaostaju, ili pra vovremeni, ali slabo izraeni. To su ljudi iji su glavni nervni procesi inertni ili suvie pokretni. Efikasnost nji hovog leenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljaju usporeno ili su nestabilni. I m a i bolesnika kod kojih se ne m o g u posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je sma njena. Obino leenje doziranim gladovanjem daje nez natne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev. 94

K a d ovek pone da gladuje i kad raspadanje struktura njegovog tela preo vlada n a d njihovom sintezom (do acidozne krize ovek dnevno omravi 1 kilogram i vie, posle acidozne krize, kad se acidoza kompenzuje samo 100-150 grama), pojaava se ivotni princip Vetar". Spoljanji simptomi pojaanja sue kou i sluzokou i poveavaju zimogroljivost organizma. Z a t o u organizmu ljudi s izraenom konstitucijom Sluzi" (iji su glavni ivotni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz i hladnoa), a takoe i u organizmu ljudi s izrazitom kon stitucijom Vetra" (u njihovom telu preovladava suvoa i hladnoa, a glavni ivotni procesi su veoma brzi), uporedo s povoljnim procesima, uoavaju se nepovoljna nagomilavanja hladnoe i suvoe koja znatno smanjuju uspeh glado vanja. Ljudi u ijem organizmu dominiraju ta dva principa uopte ne uoavaju bilo kakve povoljne promene, - sve se ponitava hladnoom i suvoom. Samo ljudima s dobro izraenim ivotnim principima Sluzi-Zui" i neto loijim Zui-Vetra", a takoe i uravnoteenim licima, gladovanje prouzrokuje najpovoljnije p r o m e n e u organizmu i stimulie njihovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti i preporuivali su gladovanje s odreenim r o k o v i m a i pod odreenim uslovima provoenja uzimajui u obzir samo individualnu konstituciju. Pri gladovanju v e o m a je poeljno stimulisati suzbijeni jedinstveni izvor, koji d a j e t o p l o t u - Z u " . Neznajui za to, Vojtovi preporuuje da se on raspaljuje" p o m o u dueg intenzivnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajui to v e o m a dobro, preporuuju uzimanje odvara i ekstrakte koji imaju izraene ljute", v a t r e n e " ukuse biber, paprika i umbir. Upravo te finese ne omoguuju nekim odvanim ljudima, koji gladuju shodno optim priznatim m e t o d a m a , da postignu stabilne pozitivne rezultate. Sledee preporuke p o m o i e vam da u praksi postignete maksimalnu korist od gladovanja. 95

Ljudi s konstitucijom Vetra" treba krajnje oprezno da primenjuju metodu gladovanja i da uopte ne gladuju u godinjim dobima u kojima je princip Vetra" najbolje izraen u Prirodi (suva, hladna zima). Njima se ne pre poruuje da gladuju vie od 3 dana zaredom i vie od 24 sata u toku dve nedelje. Samo primenjujui vodeni metod (topli napici, klistiri, tople kupke) i u povoljnom godinjem dobu (toplo i vlano prolee i ujesen, sparno i kiovito leto) oni mogu da gladuju 5-7 i vie dana. Ako ne slede te savete, kod tih ljudi dolazi do prepobudivanja telesnog Vetra", to izaziva naglo i jako mravljenje, slabost, iscrpljenost, mrnjenje, emboliju, slabu pokretljivost zglobova i nesposob nost da se obnovi telesna teina. Na psihikoj bazi to izazi va strah, uznemirenost, nervozu, i naruava ciklini tok va nijih ivotnih procesa - sna i nesanice, poremeaj menstru alnog ciklusa i tome slino. Ljudi s konstitucijom sluzi" mogu slobodno i lako da gladuju u toplom i suvom godinjem dobu. Gladovanje e odstranjivati sluz i dati lakou njihovom organizmu. Toplo godi- nje doba uravnoteivae hladna svojstva, koja nasta ju usled gladovanja, i aktivirae procese razmene. Ceo taj kompleks veoma povoljno e se odraziti na organizam. Oni mogu da gladuju najvie do dva dana nedeljno, pod uslovom da se za to vreme vie kreu, da se nalaze u toplom ili da primenjuju vrue, ali suve terapije tipa saune. U suvo i toplo leto oni m o g u da gladuju do 40 dana, i svakog dana glado vanja oseae sve veu i veu lakou i snagu. Ako oni budu gladovali za vreme hladnog i vlanog godinjeg doba i slabo se kretali, j a k o e se mrznuti. Viak sluzi koja je u njima, usled su voe i hladnoe, zgunjavae se i stvarati tvrde tumore i ciste, a moe doi i do zgrunjavanja krvi, pove anja krvnog pritiska i si. Na psiholokoj bazi ispoljie se dugotrajna depresija, razoarenje u metode leenja i uopte u ivot. Ljudi s konstitucijom ui" mogu primenjivati sred nje rokove gladovanja - do 5 dana zaredom i ne vie od 36 96

sati u dve nedelje. Samo primenjujui vodeni metod (malo topliji napici, klistiri iste temperature, mlak tu) u povoljno godinje doba (toplo i vlano prolee, zima, jesen, pro hladno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se to zanemari, tada pojaani telesni Vazduh " (gasovi, MS) ras paljuje u" (koja se sastoji iz primarnih elemenata Va tre " i Vode ") sve jae i jae, zato to ovek manje upotreb ljava tenost i zato to je klima suvlja i toplija. Pojaana V a t r a " sui krv i druge tenosti u organizmu i izaziva une poremeaje. Ako t o m e dodate i naruavanje nekih ciklinih funkcija organizma - k a o to je nesanica i pore meaj menstrualnog ciklusa, postae vam odmah jasan smi sao pogubnosti takvog gladovanja. Na psihikoj bazi ispo ljie se u vidu gneva, bezrazlone razdraenosti, mrnje i vrtoglavice. Gladovanje najbolje pomae ljudima s izrazitim dvoj nim principom " nagoni oveka na prodrljivost, a Sluz" omoguuje predispozicije za gojenje. Oni mogu da gladuju u toku cele godine, bez bilo kakvih posledica, i due - do 40 dana. Suvo gladovanje jedanput nedeljno u trajanju od 42 sata za njih je potpuno prihvatljivo. Ta gladovanja dae im lakou, suzbiti sluz, poboljati probavu i izotriti u m . Kao to je praksa pokazala, redovno gladovanje i s duim traja njem primenjuju ljudi kod kojih preovladava konstitucija Sluzi-ui". Najizrazitiji zastupnik te konstitucije je Porfirij Ivanov. Ali Pol B r e g je imao slabiji ivotni princip Sluzi" u poredenju s ui", te je stoga bio pristalica srednjeg gladovanja (7-10 dana). Ako vi shodno para m e t r i m a " odgovarate datom konstitucionom tipu, smelo ponite da gladujete i postepeno poveavajte vreme trajanja gladovanja. Sad nam je sasvim jasna sutina raznovrsnog glado vanja. Suvo gladovanje odgovara ljudima s konstitucijom Sluzi"; p r i m e n o m vode (pijenje, klistiranje) - ljudima konstitucije ui"; gladovanje" uz konzumiranje sokova 97

i odvara - ljudima konstitucije Vetra"; za Sluzi-ui" i uravnoteeni tip - obino gladovanje. Upamtite, sve treba da bude odabrano individualno, j e r je samo u t o m e garancija uspeha. Podeavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konsti tuciji, a ne sebe neijem sistemu.

ona poinje da truli, a toksini u m o r a " ne mogu uspeno da se izbacuju. Zbog toga se od oveka iri neprijatan miris, a njegovo disanje postaje kratko i die kroz usta. 2. Da bismo se izbavili od bolesti, Hrist preporuuje da se telo oisti prirodnim procesom - gladovanjem. D a biste izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti... stavite se pod okrilje neba Gospodnjeg. Preporodite se sami i uzdrite se od h r a n e " . Komentar. Vratite se u svoj dom i postite u samoi, i neka niko ne vidi kad postite". Prema tome, prvi uslov je samoa, da vam ljudi, koji ne vide smisao gladovanja, ne bi naneli tetu svojim glupim saoseanjem koje bi podsvesno dejstvovalo. Drugi uzrok samoe je u iskuenju tela". P o kazalo se da kontakt oveka, koji gladuje, s aerozolima h r a n e ,a posebno i sa lekovima moe da smanji efikasnost gladovanja za 50%-70%. Ustvari, o t k r i v e n j e daljinski uticaj razliitih materija na oveiji organizam. P o m o u raz novrsnih eksperimenata uoeno je da se protiv glavobolje ne mora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno je da imate kontakt sa tabletama do 15 minuta, a u nekim sluajevima dovoljno je samo da pogledate na tabletu analgina! 2 3 Z b o g toga se preporuuje da se udaljite od boravita ljudi, da ne bi bilo kakvi aerozoli i druge materije ispoljavale na vas la tentni negativan efekat. Odricanje od hrane omoguuje vam da se preorjentiete na endogenu (unutranju) ishranu, da obnovite biosintezu - o d n o s n o da se preporodite. 3. Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova iskvarenost i dok svi Aneli Majke-Zemlje ne dou da vam slue".
23 E l e k t r o p u n k t u r n a dijagnostika, homeopatija i f e n o m e n dejstva na daljinu". Lupiev N . L . C e r t a n o v s k a tipografija", M o s g o s p e a t ( M o s k o v s k a dravna tamparija, M S ) , 1990. god.

SAVREMENO TUMAENJE PREPORUKA ISUSA HRISTA O POSTU Sad, kad smo upoznali mehanizam uticaja gladovanja na oveiji organizam, m o e m o uspeno da t u m a i m o pre poruke (savete) Isusa Hrista. 1. Ako Ti sve zna, Ti nam moe rei - zato m o r a m o da patimo od tolikih bolesti? Uitelju, izlei nas da p o n o v o dobijemo snagu i da nas nae nevolje ostave zauvek". Hrast im je odgovorio, da su ljudi - stvorenja Maj ke-Zemlje i zato se moraju pridravati njenih zakona. Ona v a m je dala telo i niko osim nje ne m o e vas izleiti". A ljudi, ogrezli u tatini, u trci za ulnim uivanjima, ignoriu te zakone i tokom ivota tako i rade, prave j e d n u greku za drugom. Za takav nain ivota plaaju sopstvenim zdrav ljem. Disanje Coveijih Sinova postaje kratko, isprekida n o , bolesno, poinje da zaudara ... i tako dalje. Komentar. Hrist je ukazivao na opti uzrok oboljenja. Z b o g razvratnog naina ivota, prejedanja, neizbalansirane hrane s ugljenim hidratima i belanevinama, s j e d n e strane, i vitaminima i mineralnim materijama, s druge strane ( r u j e i rafinirana hrana, i njeno osiromaenje vitaminima grupe B), oveiji organizam se brzo zaguuje neasimiliranim hranljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu biosintezu. Rezultat natrpavanja" organizma u k u s n o m , ali n e svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u elom orga nizmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnoavaju bakterije,
98

99

K o m e n t a r . Ovde je re o rokovima gladovanja. Ako su oni suvie kratki, Aneli Majke-Zemlje, u vidu snage za obnavljanje, nee moi kvalitetno da obave svoj posao i u v a m a e ostati patologija - Veljzevulova iskvarenost ". 4. Traite ist vazduh u umi ili u polju... Izujte se i svucite odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo. Zatim diite polako i duboko da bi Aneo Vazduha prodro u vas... Aneo Vazduha isteruje sve neistoe iz vaeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri t o m e e svi loi mirisi i neistoe izai iz vas kao dim od p l a m e n a " . K o m e n t a r . Obnaeno telo m n o g o bie prima energiju iz okoline kroz kou. Z b o g odee mi uvamo toplotu, ali g u b i m o energiju kvalitetne plazme, koja se konstantno prazni zbog nae odee. Obnaivi se, o d m a h ukljuujemo na jajasti omota u potpun reim rada. Obnaivanje tela ukazuje i na to, da gladovanje treba primeniti u toplom godinjem d o b u - najpovoljnijem za gladovanje. Sporo i duboko disanje p o m a e razvoju disajne acidoze, kod koje elije kao i kod keto-acidoze podstiu fiksa ciju C 0 2 i azota i pojaavaju biosintezu. Obnaivanje tela i sporo duboko disanje o d m a h akti viraju dva procesa koja su energetskog znaaja: biosinteza iznutra daje energiju (Aneo Vazduha prodire u vas"), a spolja se ukljuuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se 150 materija, koje se izbacuju kroz plua, obilno u s m e ravaju napolje iz t e l a - k a o dim od plamena (setite se, proces luenja amonijaka iz tela poveava se za 1.000 p u t a ! ) . 5. Izujte obuu i dozvolite Anelu V o d e da obgrli vae telo... N e k a vae telo, njiui se, talasa vodu. I sve to je neisto i sve to smrdi istei e iz vas u daljinu, k a o to se prljavtina s odee, koja se pere u renoj vodi, odnosi niz vodu i gubi u daljini". K o m e n t a r , Ovde se opisuje s a m o proces ienja debe log creva. o v e k ulazi u vodu do kolena (eto zato mora da 100 se izuje, a ne da svue odeu), une, da se zadnjica zagnjuri u vodu a zatim radi posebne vebe - oputajui anus i podiui dijafragmu pri izdisaju usisava v o d u u debelo crevo (si. 16). U zadnjicu m o e se staviti cevica. Zatim zatvara anus (vadi cevicu) i radi razne pokrete trbuhom (nauli, uddijana-bandhu brzim t e m p o m ) . Ti pokreti talasaju v o d u u debelom crevu i p o m a u bolje ienje debelog creva. Posle toga voda se isputa. Ta terapija se ponavlja d o k god ne pone da izlazi ista voda - kao rena pena, koja se poigrava pod zracima sunca". T o m m e t o d o m postie se: prvo, brzo ienje debelog creva; drugo, ako n e m a niega u debelom crevu (preko noi ceo sadraj probavnog trakta asimiluje se i sputa u debelo crevo, zato se sve nagomilava i zadrava s a m o u njemu), brzo prestaje oseaj gladi i organizam prelazi na endogenu ishranu; tree, znatno se raiava gornji put za ienje - preko jezika i plua. A k o se na vreme ne odstrani sadraj debelog creva, on e, 101

asimilirajui se, poeti da izlazi kroz plua i usta, i pri t o m e e izazivati slabost i nemo organizma. Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvim drugaiji cilj. S v a k o g dana posta ponavljaj ienje vo dom, dok god ne vidi d a j e voda, koja istie iz tvog tela, tako ista, kao to je ista pena reke". Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omoguuje bolje ienje organizma kroz debelo crevo (vidi taku 3.); drugo, kontrolie tok ienja organizma. Svakodnevno iz bacivanje sveg to je strano i patoloko u vodi ukazuje da se proces ienja produuje. im je poela da izlazi ista voda - t o je znak da je izbaena patologija. Odreivanje zavretka gladovanja po istoi vode sigurniji je pokazatelj kvali tetnog ienja i obnavljanja organizma, nego po jeziku i oseanju gladi. 7. Ako i posle toga u v a m a ostanu tragovi neistoe, imajui u vidu i vae prethodne grehe, pozovite Anela Suneve Svetlosti. Izujte se, svucite vau odeu i dozvolite A n e l u Svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako i duboko, da bi Aneo Svetlosti m o g a o da prodre u vas. On isteruje iz vaeg tela sve smrdljivo i neisto, koje vas oskrnavljuje i spolja i iznutra. I sve neisto i smrdljivo otii e od vas, kao to se noni mrak povlai pri pojavi svetlosti izlazeeg Sunca". Komentar. Ovde se ima u vidu proces isterivanja pato gene crne energije iz organizma. Pod procesom ulaska An ela Suneve Svetlosti podrazumeva se da sunevi zraci prodiru kroz kou u va organizam i obasipaju ga bletavom svetlou. T o m e doprinosi i sporo disanje - o d n o s n o kon centracija potrebnih misaonih predstava. 1 tada, stvarno suneva energija izgriza" i izgoni crnu energiju iz orga nizma - kao to se noni mrak povlai pri pojavi svetlosti izlazeeg Sunca. 8. Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati o veijem Sinu, da bi mu sluili... I n e k a vas ta braa-aneli 102

uvaju svakodnevno i borave s v a m a u toku celog vaeg posta". Komentar. Pod tri Anela podrazumeva se proces bio sinteze, za koju je neophodan vazduh (ugljenikova kiselina i azot), voda i suneva svetlost (energija). Procesi biosinteze p o m o u vazduha, vode i suneve svetlosti treba neprekidno da traju tokom gladovanja, j e r e vas uvati" od bolesti i odravae ivotnu sposobnost vaeg organizma. 9. Reci nam, od kojih grehova treba da se klonimo, da nikad vie ne ugledamo bolesti?" Komentar. Glavni greh je u naoj nepravilnoj ishrani. A k o se prejedamo, hranimo neizbalansirano i k o n z u m i r a m o m n o g o hrane s belanevinama, tada e biti spreen proces biosinteze, ovek e se zagaditi ljakom, puniti sa sluzi i obolee. Stoga treba jesti hranu koja e minimalno spreiti biosintezu elija. D r u g i m recima, treba konzumirati hranu koja izaziva m i n i m u m specifino-dinaminih reakcija hra n e , a koje vode ka pojaanom disanju. Produkti, koje je n a v e o Isus Hristos, upravo tako deluju na na organizam. A produkti, kao to su m e d i kajsije, uopte ne gue biosintezu, j e r ne sadre krob i belanevine. Otuda na organizam samostalno i kvalitetno bira sve to mu je potrebno i u optimalnoj koliini - belanevine iz vazduha, glikogen i masti iz ugljenih hidrata: meda i kajsija. Mineralne mate rije su upravo potpuno zastupljene u tim produktima. Ako se pritom doda i sopstveni urin, organizam e postati autonomniji sa snanom biosintezom i, prirodno, m o e m n o g o due da ivi. Asketski nain ivota i nain ishrane p o m a u odra vanje biosinteze na visokom nivou i zbog toga su oni veoma cenjeni i dalje se cene, i nita bolje od njih nije izmiljeno. Rezultat takve ishrane i naina ivota je da stvarno dolazi do izjednaenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Ze mlje". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od 103

njih stvarate sopstveno telo. Izmeu vas i Prirode n e m a posrednika - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sa njom i u vama spontano nastaju razliita savrenstva (sidd h e ) : dobra ujnost, vidovitost itd.

PRAVILA

GLADOVANJA

Postoje odreena pravila za gladovanje. Neka pravila su prethodno navedena a sad e biti konkretno razmotrena. A k o se pridravate tih pravila, olakaete svoje gladovanje i poveaete njegovu efikasnost. Nepridravanje tih pravila (iz neznanja ili ako ih ignoriete) moe dovesti do loih rezultata i tekih posledica. Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretska priprema; praktino gladovanje u etapama; postovi i spa senja: Teoretska priprema sadri: a) podatke o uticaju gladovanja na oveiji organizam; b) gladovanje i individualna konstitucija; c) osobenosti razliitih naina gladovanja. Zato to su prvo i drugo pitanje ve objanjeni, zadr a e m o se na treem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja obino gladovanje, suvo gladovanje, urinsko gladovanje, gladovanje" pomou sokova i Srotov dijetalni metod. Obino gladovanje. Ono se primenjuje o v a k o : ovek ne konzumira hranu, pije samo vodu. K a o dopuna za to m o e da primeni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople vode. Koliinu tenosti, koju pije, odreuje sam ovek i ona iznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fizioloki aspekti ovog gladovanja izloeni su ranije. Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba ne konzumira hranu (sve zavisi od individualne konstitucije i pripremljenosti za gladovanje) i odrie se unoenja tenosti 104

za krae v r e m e - n e pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se, da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego kroz gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja vodom vlaiti kou i ispirati usta. Vlaenje koe m o e biti: polivanjem, tuiranjem, kupkom, trljanjem ili zamotavanjem u mokre arave. Prilikom takvog gladovanja dopunski se aktivira niz mehanizama, koji pomau brzo i kvalitetno ienje. Raz motrimo ih detaljno. 1. Z b o g nepristizanja vode u organizam, pojaavaju se ivotni principi V e t a r " i u " . A poto se u " sastoji iz dva primarna elementa - V a t r e " i V o d e " u njoj dolazi do pobuivanja Vatre". Pojaani Vetar" raspiruje" telesnu V a t r u " koja sagoreva toksine u m o r a " , rastvara infiltrate (posle injekcija, operacija itd.), m a s n o tkivo, tumore, isti creva i pojaava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne dozvoliti telesnoj V a t r i " da isui sluzokou i pokvari (,,prep e e " - kako su govorili drevni lekari) krv i druge ivotne sokove. Ovakvo gladovanje je umetnost balansiranja na grani. Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju koliko 23 snano m o e da besni unutranja V a t r a " . 2. Z b o g dehidracije organizma dolazi do jake konku rencije za vodom izmeu elija tela i patogenih mikro organizama. elije tela, kao domain, oduzimaju vodu mikroorganizmima i osuuju ih na smrt zbog dehidracije. Taj m e h a n i z a m brzo spreava raznovrsne infekcije. 3. Dehidracija organizma brzo zgruava krv. Nastaje razlika u osmoznom pritisku izmeu krvi i meutkivne tenosti, usled ega dolazi do energine difuzije vode iz
23 S h o d n o Ajurvedi, u z i m a n j e tenosti u vidu aja i odvara od biljaka, koje imaju ljuta i zainska svojstva - dumbir, crvena p a p r i k a i biber i njima sline biljke, p o m a e da se potpali telesna V a t r a " . U z i m a n j e t a k v o g aja p o s e b n o p o g o d u j e ljudima koji stalno n u n u i s usporenom probavom.

105

meuelijske tenosti u krv. Voda tekui odvlaci i ljaku, i time doprinosi ienju organizma. 4. R e d o v n e vodene terapije utiu na kou da ona snano radi na iisisavanju". Time se postie obratni efekat (kontra efekat) - umesto obi- nog protoka tenosti iz dubine orga nizma prema porama koe potiskuje se voda od 96 miliona pora na koi prema centru tela. P r o m e n o m smera toka tenosti isti se koa, poboljava cirkulacija u njoj, to utie na pojavu zatitne energije i bolju asimilaciju slobodnih elektrona. 5. Navedeni mehanizmi najbolje uvebavaju akupunk turni sistem, proiavaju njegove kanale a usled pojave super provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od koe do centralnog dela. Rezultat toga je da j e d a n efekat, p o m a ui drugom i sumirajui se, uveliko radi na izleenju orga nizma. A kao rezultat tog poveavanja energije u orga nizmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajue reak cije, poveava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, a potrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije) brzo i sigurno odstranjuje produkte oksidacionog proces. Takvo gladovanje omoguuje da se 1 dan gladovanja izje dnai sa 3-4 dana obinog - vodenog gladovanja. Izraeniji je i naknadni efekat podmlaivanja. M e u t i m treba veoma oprezno zapoeti takvo gladovanje i zapamtiti, da se, u tom sluaju, v e o m a optereuju bubrezi i creva, a takoe i srce. A k o su oni slabi ili bolesni, treba ih prethodno ojaati. Urinsko gladovanje je vrhunac svih gladovanja. Ako svi prethodni naini omoguuju da se organizam oisti i izlei, urinsko gladovanje - omoguuje obnavljanje organa koje je bolest naruila! Detaljno o urinu opisano je u knjizi Urinoterapija", a za sada ograniiemo se na efekte, koji se postiu njegovom p r i m e n o m . Urinsko gladovanje primenjuje se ovako: ovek ne j e d e , ali potpuno ili delimino pije izlueni urin. M o e se 106

upotrebiti i voda. Masaa tela i klistiri (100-200 grama jedanput ili nekoliko puta dnevno) s ukuvanim urinom do 1/4 prvobitne zapremine j o vie poveava efikasnost tak vog gladovanja. ovek, u toku m i n s k o g gladovanja, je u slinoj situaciji kao i plod trudnice koji u njenoj utrobi pliva u urinu i guta ga. Urin, zbog svog gorkog ukusa, toplih i prosuujuih svojstava, namenski deluje na sve sluzne i tvrde tvorevine, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u vidu, da patoloki izmenjeno tkivo, u nekim sluajevima m o e da izvlai soli urina iz komprese. Zato budite oprezni sa k o m p r e s a m a (oblogama). To se preteno odnosi na za putene poliartritise. Urinsko gladovanje podrava rad srca, razreuje krv i znatno smanjuje optereenje bubrega. Moe se slobodno preporuiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce. Z b o g purgativnih svojstava urina, ovek za vreme glado vanja ima redovnu stolicu, a urin odlino ispira na glavni filter" - jetru, obnavljajui je. Ako se pri takvom gladovanju primenjuju mikroklistiri (100-200 grama) sa urinom koji je ukuvan do 1/4 prvobitne zapremine, kroz debelo crevo dolazi do oslobaanja orga n i z m a od sluzi mukosaharinske i belanevinaste prirode, koja e u vidu staklaste m a s e da izlazi napolje. Sluz e izlaziti u pregrtima, otkidati talog", polipe i ostalu pato logiju koja se nalazi na zidovima debelog creva. Odlino se zaleuju hronini kolitisi - j e r sluz, taloei s e " u zidove debelog creva, liava ga hranljivih materija i oteava krvo tok, a mi z n a m o da slani rastvori dobro rastvaraju m u k o saharidno-belanevinastu sluz. Ukuvani urin je najbolji sla ni rastvor koji stvara sam organizam. K r o z zidove debelog creva iste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija, raanje i normalizuje krvotok. Pijenjem urina i posredstvom masae, usled efekta in terferencije i daljinskog dejstva, unitava se najraznovrsnija patoloka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organizmu. 107

Z b o g toga to urin predstavlja teno tkivo organizma, u kojem se koncentriu kako nepotrebne, tako i korisne m a t e rije za organizam (hormoni, vitamini, enzimi, soli, materije koje organizam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), on predstavlja idealan graevinski materijal. Sve nepotrebno i tetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadravaju zidovi creva (jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentrie se i deluje kao purgativ, a sve s t o j e potrebno podlee ponovnoj asimilaciji i iskoriava se. Sa svakom narednom upotre bom urin postaje sve istiji i istiji. Tako, pojaavi kruni ciklus sopstvene tenosti, mi ispiramo ceo organizam ne troei energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belan evine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanje tkiva i organa naruenih od bolesti. Armstrong, poznati urinoterapeut, uverio se na osnovu brojnih primera da urin obnavlja ne samo plua, pankreas, m o d a n o tkivo, srce itd., ve i omotae i sluzokou organa. Urinsko gladovanje, u odnosu na prethodno opisana glado vanja m n o g o lake se podnosi, a efekat je m n o g o vei. Gladovanje pomou sokova. U optem smislu rei ovaj nain gladovanja" ne moe se nazvati gladovanjem s razloga koje smo prethodno naveli. To je leenje p o m o u sokova ili odvara, za vreme kojeg se postie jaka alkalizacija organizma (u sluaju terapije sokovima) i zbog toga se ispiraju kiseli produkti razmene i ljaka. Gladovati se m o e s najraznovrsnijim sokovima i odvarima. Zavisno od individualne konstitucije, sok od groa preporuuje se ljudima konstitucije Vetra"; sok od nara (mogranja), mahovnice, o d v a r od ipaka, limunov sok razreen s vodom ljudima konstitucije u i " i jabukov sok - ljudima kons titucije Sluzi". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od go dinjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog glado vanja" popije se litar ili litar i po soka. Sok se m o e razblaiti s vodom (najbolje s odmrznutom i n a m a g n e t i s a n o m ) . 108

M o e se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat. Evo njegovog recepta: na 1 kilogram telesne teine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntus), 0,01 mili litar ekstrakta nane (mente), 2 grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako ste teki, na primer, 80 kilograma i gladujete 3 dana, uzimajte po prora unu 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tri dela i uzimajte po jedan deo jedanput dnevno. Srotov dijetalni metod leenja. Ovaj metod otkrio je Ivan rot poetkom X I X veka, seljak iz Slezije (Austrija). Istraivanja mehanizama lekovitog dejstva, koja je izvrio doktor medicinskih nauka Zigfrid Miler, potvrdila su d a j e v e o m a efikasan Srotov metod u borbi protiv hroninih obo ljenja. Sutina tog metode je u tome, to kod hroninih obo ljenja imamo posla s iskrvarenirn s o k o v i m a " (to jest toliko izopaenim da ih unutranje sredine organizma ne prepoz naju) i, ako elimo da imamo stvarnu korist, treba podstai ienje s o k o v a " i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srot rekao: Bez ienja n e m a izleenja". Nain leenja, kojeg je on predloio, sastoji se iz etiri razliita pristupa: 1 vlana toplota; 2 - po mogunosti ishrana sa to manje belanevina; 3 periodino smanjivanje unoenja tenosti; 4 - periodino doziranje odreene koliine vrlo razreenog vina. Vlana toplota. Ona se postie umotavanjem pacijenta u vlane i hladne arave, preko kojih se stavlja ebad, perine ili jorgani. Umotavanje m o e biti lokalno, ogra nieno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata vei deo povrine tela. U veini sluajeva umotava se preko noi ili na 3-8 sati. U prvom m o m e n t u u dodiru hladnih vlanih arava s koom, ovek osea jaku hladnou, koja se brzo zamenjuje s prijatnim oseanjem toplote. U tom sluaju

treba da se j a k o znoji, i to jae, to je bolje. Posle u m o tavanja sledi suvo trljanje i treba odleati j o neko v r e m e u postelji. Za vreme takvih umotavanja koa j a k o upija vodu iz mokrih arava, a aravu predaje loe sastojke krvi. K o d nekih ljudi, aravi se tako natope patogenim materijama, da zaudaraju, a kod j a k o zagaenih ljudi m o g u se pojaviti ospe na koi pa i irevi. Glavni efekat vlanih umotavanja je stimulisanje akupunkturnog sistemajer toplota i vlaga na koi omoguuju da se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i do stavljaju do koe, ime se i objanjava pojava unutranje toplote i obilnogznojenja. Snanijin ( h l a d n o a ! vlaga) daje svoju suprotnost jang (toplotu i kretanje). Dijeta. Srotje preporuivao prostu, jednolinu hranu za v r e m e leenja - bajatu (suvu) belanevinu. Odmah emo se ograditi, j e r kvalitet hleba je u to vreme bio sasvim druga iji, bio je monolitan i nije sadrao termofilni kvasac. N a hleb nije pogodan za takvo leenje i stoga treba konzumirati dobro ukuvane kae, koje treba osuiti da budu kao lepinje. Cilj takve dijete je da ona sadri malo belanevina, zato to patogena taloenja preteno sadre belanevine. Otuda je patogena belanevina ila na resintezu elija, a izbacivalo se ono to nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimi lacije, zahteva tenost koju organizam isputa u vidu probavnih sokova. Ta tenost se filtrira i nekodljiva je za pljuvane lezde. Svako konzumiranje takve hrane priv lailo j e " vodu iz organizma, to je podsticalo ispiranje ljake, a takoe poveavalo konkurenciju za vodu izmeu organizma i patogenih mikroorganizama. Monolitne osuene lepinje i kae vre neznatno alkalisanje unutranje sredine organizma, koje pozitivno utie na rastvaranje taloga kiselih mukopolisaharida i belane vina.
110

To u celini podsea na sedmi makrobiotiki metod ishrane po Osavi. Uzdravanje od uzimanja tenosti. O ovom nainu gladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te emo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom proble matikom postavio stroge zahteve. Potpuno uzdravanje od uzimanja tenosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana. Iskustvo je pokazalo da taj period leenja dugo traje i da se sasvim dobri rezultati postiu pri uzdravanju od uzimanja tenosti u toku 1-2 dana. N a r a v n o , u ostale dane ovek to ne kompenzira obilnim uzimanjem tenosti, ve pije u m e r e n o . Periodino doziranje vrlo razreenog vina. Z a t o , to mokrana kiselina i mukopolisaharidi, koji su rastvoreni u tkivima, poinju da dospevaju s mesta svog taloenja u krv, dolazi do pogoranja hroninog oboljenja. Ponavljaju se bolesti i razliiti poremeaji, pogorava se opte samooseanje itd. Drugim recima, nastaje intenzivno ienje (dolazi do krize u organizmu). Da bi to prikoio", Srot daje vrlo razreeno vino, j e r alkohol i vinska kiselina imaju svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokranu kiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da privremeno otklone kom plikacije. K o d oveka se javlja oseaj toplote, snage, p o boljava se raspoloenje i on produuje leenje. Umesto vina, mogu se davati pripremljeni svezi sokovi od povra i voa j e r oni ispoljavaju slino dejstvo. To leenje traje 4-6 nedelja (kao i fizioloko glado vanje). Ako se ovek u tom periodu ne izlei ili ne postigne zadovoljavajue poboljanje zdravija, pauzira 8-10 dana, iu tom vremenu ovek se normalno hrani. Posle toga, glado vanje se ponavlja po drugi ili ak i trei put. Ako i posle toga nema poboljanja, ovek se odmara nekoliko nedelja i po navlja gladovanje. Naglasimo o d m a h da oveiji organizam uspeva da n a p a k u j e " toliko mokrane kiseline i mukopolisaharida, da 111

pravo i kvalitetno ienje nastupa tek posle 3-4 tridesetodnevna ili etrdesetodnevna gladovanja! Zato nikad n e mojte misliti da ete savladati bolest u prvom naletu. U poetku e izlaziti ljaka sa redom konzistencijom, zatim e se rastvarati gua, a onda j o kompaktnija (slinoj pokorici) i na kraju poinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisani taloi. Proces ienja i izleenja uslovljava slobodnu ener giju i vreme, a to je veliki rad za nekoliko godina unapred. Kad kod vas postane jezik roe boje, koa svilenkasta, odiete prijatnim mirisom, a zglobovi postanu gipki kao u deteta od 5 godina i potpuna n e u m o m o s t od fizikog i u m n o g rada - tek tada ste oistili i izleili svoj organizam kako treba. Praktino gladovanje u etapama. Predstoji n a m da razmotrimo sledea pitanja: period pre gladovanja; poetak gladovanja; proces gladovanja; prestanak gladovanja i pe riod posle gladovanja (tj. ishrana za obnavljanje i naknadne preporuke za metod ishrane). Period pre gladovanja. Ovom periodu se, po pravilu, ne poklanja dovoljna panja, ali bez razloga. Ako se osvrnemo na analogno iskustvo iz Prirode, ono e nam ukazati na niz interesantnih jinenica. Na primer, pre nego to p a d n u u zimski san, medvedi halapljivo jedu razne trave i korenje, koji ne samo da iste njihov eludano-crevni trakt , ve ostaju celu zimu u njihovim crevima i podvrgavaju se pre radi mikroflore, dostavljaju mikroelemente i bioloki aktiv ne materije u organizam. Takav z a p u a " od trava o m o guuje medvedima da, posle zimskog sna, bez tekoa idu u toalet". N a r o d veoma ceni medvedi z a p u a " i koristi ga kao lekovito sredstvo. Period pre poetka gladovanja je period od 2 do 3 nedelje, U tom periodu ovek se moralno priprema za pred stojee gladovanje, i zato se kod njega postepeno javlja jaka motivacija i orijentacija u podsvesti, koje e mu omoguiti da lake podnese tekoe i neugodnosti gladovanja. 112

Pre gladovanja potrebno je promeniti nain ishrane i vie konzumirati sirovu biljnu hranu. U hladno v r e m e kor istiti blago dinstano povre. T o m ishranom prethodno ete oistiti eludano-crevni trakt, to e vam omoguiti da za v r e m e gladovanja znatno smanjite bujicu toksina iz debelog creva. Osim toga, organizam stvara zalihu mineralnih i bioloki aktivnih materija, a vlaknasto vezivno tkivo bolje e da adsorbira toksine. Poetak gladovanja. Poetak gladovanja je period od 2 do 4 dana gladovanja. To je jedan od najvanijih momenata i ako ga uspeno savladate, moi ete redovno da gladujete i dobij ate sve pogodnosti kojima vas gladovanje dariva. To se posebno odnosi na ljude s izraenom konstitucijom Vetra " i ui". Primaran zadatak j e - priguiti oseaj gladi. Po pravilu, veoma teko ga mogu svi uspeno savladati u j e d n o m volj n o m naporu. Ako se oisti eludano-crevni trakt od osta taka hrane, oseaj gladi nestaje mnogo bre. Zato to se sva hrana probavlja i nagomilava u debelom crevu u toku noi, vano je upravo iz njega odstraniti hranu. Prethodno nave dena preporuka Isusa Hrista za ispiranje debelog creva, u stvari, i slui u tu svrhu. U sadanje v r e m e ono se moe zameniti s ispiranjem debelog creva pomou Esmarhovog loneta, odnosno primeniti nekoliko klistira zaredom (3-5). Svaki klistir primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako veliki ciklus klistira omoguuje vam da kvalitetno oistite debelo crevo i da postignete da ista voda izlazi na kraju klistiranja. S ciljem poboljanja ienja, umesto vode, moete upotre bljavati ukuvani urin do 1/2 ili 1/4 njegove prvobitne zapremine. Na primer, 0,5 litara ukuvanog urina do 1/4 i 1 litar vode, ili 1 litar ukuvanog urina do 1/2 na 1 litar vode. Urin i vodu pomeajte u Esamarhovom lonetu i tom smeom se ispirajte. Autor je primenio Sank-prakalanu po opteusvojenom m e t o d u radi ienja celog probavnog trakta i bio je veoma 113

zadovoljan. Vi to isto moete primeniti pre gladovanja, koristei osoljenu vodu ili razliite odnose urina i osoljene vode. Nikolajevska kola gladovanja" preporuuje da prvog dana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza purgativa (magnezijuma ili soli B a r b a r a " najmanje 60 gra ma rastvoriti u 300-400 grama vode i odjednom popiti) usled osmoznih procesa j a k o privlai vodu u eluda no-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu ljaku. To olakava ienje u prvoj etapi. Posle uzetog purgativa, nastaje veliki gubitak vode u organizmu. Stoga, odmah posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagnetisanu vodu. Sto je voda koja dolazi u organizam istija i to je bolje struktuirana, to e ona j a e usisavati" ljaku i bolje ispirati organizam. Zatim ne uzimajte bilo kakav purgativ, j e r se zbog gubljenja vode naruava razmena jona u orga nizmu, koja se ispoljava u vidu munine pa i povraanja. S ciljem spreavanja dehidracije organizma, popijte potrebnu koliinu vode (obino do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke i m n o g o suvine tenosti u organizmu, obratno, treba da se uzdravaju od uzimanja veih koliina vode, da je piju p o m a l o zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu u norm a 1 n i m kol i i n am a. Drevni Rgipani, uoi gladovanja, primenjivali su sred stva za povraanje, koja prema njihovom miljenju bolje otklanjaju oseaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra anjem, j a k o umanjuje oseaj gladi. Pri t o m e taj mehanizam pomae brem ukljuivanju gornjih kanala za ienje. Iz prakse redovnih gladovanja saznaete da se, u prvom redu, u toku gladovanja s toksinima i ljakom prekriva sluzokoa na jeziku i u usnoj duplji. Postoji j o jedan nain za poetak gladovanja, koji su primenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i vie dana glado vanja ispija se sva dnevna (a i celodnevna - 24 sata) mokra 114

a. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, prirodno i bez potresa protemje i otkiseljava ekskrementum, otklanja razliite oto ke, normalizuje mikrofloru i ini m n o g e koristi u orga nizmu. Opisane terapije za poetak gladovanja omoguuju da se organizam ve sledeeg dana preorijentie na endogenu ishranu i da potpuno neutralise oseaj gladi. U retkim slua jevima oseaj gladi zadrava se u toku nedelje dana, pa i u toku celog perioda gladovanja. To je mogue u sluaju kad je debelo crevo zagaeno talogom", kojeg obini klistiri nedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinski klistiri. To je j o jedan argument vie za pripreme pred poetak gladovanja. Na sreu, to se ne deava esto. Nave deni naini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomau da se unite patogene mikroflore eludano-crevnog trakta za 3-4 dana. Naini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An eo V o d e ) pomae bolje razlaganje masti. Radi odstranjiva nja suvinog natrijuma iz organizma, koji se konzervisao" U elijama ljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar vode, osim koliina koje se preporuuju u navedenim slu ajevima. Zatim se pijenje vode poveava do 2 litra dnevno (24 sata). Meutim, koliina vode odreuje se prema indi vidualnoj konstituciji; s konstitucijom ,,Sluzi." piti manje, s konstitucijom Vetra" i ui" - malo vie. Da bi e smanjile pojave acidozne krize, m o e se 3-4 dana piti mine ralna voda ili voda zasiena ugljen-dioksidom. Bikarbonati, koji se nalaze u mineralnoj vodi, ublauju razvoj acidoze. Za v r e m e gladovanja vie upotrebljavaj ti namagnetisanu vodu - ona energijski veoma dobro pothranjuje organizam. Proces gladovanja. Kad prestane oseaj gladi dolazi do niza uzastopnih prestrojavanja u organizmu. Poveanje acidoze. Na endogenu, tj. unutranju, ishranu na osnovu korienja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo115

sfere, organizam se ne prilagoava o d m a h , ve u roku od 6 do 10 dana (kod sledeih terapija gladovanja 3-5 dana). Zato, to organizam prilikom gladovanja poinje da proiz vodi eer, sopstvene masti i belanevine, u krvi se nago milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (mas ne kiseline, aceton), ostaci" belanevina, ljake, toksini i dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiu na samooseanje: javlja se glavobolja, slabost, opta nemo. Te pojave mogu postepeno da se poveavaju u periodu od 6 do 10 dana gladovanja. Kompenzirana aeidoza. Poinje acidozna kriza, posle koje se ovek odmah (ponekad posle j e d n o g sata) osea m n o g o bolje. To znai d a j e aeidoza postala kompenzirana, odnosno stvara se dovoljno eera koji p o m a e da se isko riste belanevine i masti bez stvaranja produkata nepotpune asimilacije masti. Aeidoza se pri tome neto smanjuje, elije organizma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutranju ishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha. Covek sada mnogo manje gubi u teini i lako podnosi gladovanje, dok god ima rezerve masti i belanevina u organizmu. To je za oveka kvalitetno sasvim drugi princip unutranje ishrane i obezbeenja energijom koji ini uda izleenja. Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba vezan reim kretanja, koji e da snabdeva organizam slo bodnim elektronima, pojaava oksidaciono-obnavljajue procese, pospeuje cirkulaciju tenih sredina i p o m o u po j a a n o g disanja izbacuje oko 150 raznovrsnih materija koje su u gasovitom stanju. Dehidriranost u toku gladovanja samo pogorava stanje onog koji gladuje. V o d e n e terapije kao to su polivanja, tuiranja, kupke, kontrastna tuiranja i banje (saune) preporuuju se za po boljanje ienja od ljake" kroz kou. Treba da se prime njiiju j e d a n p u t ili dva puta dnevno, a sauna j e d a n p u t u 2-3 116

dana. Te preporuke treba da se razmatraju u o d n o s u na oveiju individualnu konstituciju i godinje doba. Vojtovi G. A. istie da sauna, radi leenja u periodu gladovanja, nije kontraindikativna kao kod ishemije srca i hipertonije. Klistiri. U vezi sa primenom klistira, razliite kole gladovanja imaju razliita miljenja. Neke preporuuju da se primenjiiju klistiri, a neke ne preporuuju. N a a kola preporuuje da se primenjiiju klistiri, naroito prilikom du eg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posle dejstva purgativa. Neki autori preporuuju da se primenjiiju dvaput dnevno - ujutro i uvee. Prilikom klistiranja odstra njuju se neistoe i u, koje dospevaju u debelo crevo. U toku gladovanja u se izbacuje iz eluca u vidu une kiseline, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se ras tereuju uni kanali, una kesica i uni kanali jetre. V e o m a esto izbacuje se sitno kamenje i pesak. Boles nicima, koj i imaju kamen u ui, preporuuje se da za v r e m e gladovanja svakog dana lee jedan sat na desnom boku s termoforom ispod boka. To naknadno omoguuje maksi malno rastereenje u n e kesice. Ako se uz to pije sopstveni urin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu jetre, efekat e biti znatno vei. Tu terapiju najbolje je primeniti preko noi, j e r e se u tom sluaju razdrobiti krupno kame nje i bie izbaeno bez ikakvih tekoa i komplikacija. Veina autora preporuuje primenjivanje klistira na jednostavan nain Esmarhovo lone s 1,5-2 litra tople prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hipermangana, da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanja ne koristiti limunsku kiselinu i jabukovo sirce. Ali, m n o g o efikasnije i jednostavnije je primenjivati dvaput dnevno mikroklistire s ukuvanim urinom p o m o u g u m e n o g prica u kojem m o e da se ulije 100-150 grama urina. Sve zavisi od kvaliteta tenosti. Prvo, to je prirodna tenost organizma; drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava otki117

dajui" efekat i efekat privlaenja k sebi; tree, u njoj su se zbog prokuvavanja stvorile bioloke aktivne materije koje zaleuju zidove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvanim urinom snano privlae na sebe razliite taloge sluzi, i otkidajui polipe (pri obinom gladovanju slabo se otki daju), lece i zaleuju teki kolitis, otklanjaju liemoroide i, etvrto, hrani organizam energijom (slobodnim elektroni ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonus zidova creva i mikroflora i bizo se rastereuju bubrezi. Ja ne poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis tira s urinom ukuvanim do 14 prvobitne zapremine. Pol Breg ne preporuuje primenjivanje klistira, obja njavajui da na organizam ima sopstveni snaan sistem za ienje. Ali u prvoj etapi, kad je organizam slab i zagaen, klistiri p o m a u organizmu. Kad organizam ojaa, kratko trajna gladovanja m o g u se, zaista, primenj i vati bez klistira, mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju. Upamtite t o ! Ljudima s konstitucijom Vetra" veoma su neophodni klistiri; poeljni su za ljude s konstitucijom ui", a bez klistira m o g u ljudi s konstitucijom Sluzi". Preporuujem vam da ih primenjujete s ukuvanim urinom, a u svim drugim varijantama da lino odluite. Preporuuje se ispiranje usta prohladnom v o d o m , m o e i s odvarima od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to neznatno u poreenju s ispiranjem usta sopstvenim u r i n o m . Urin dezinfekuje i izvlai gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa i iz nosnog drela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20 minuta. ee ispirajte i nosno drelo. Kiseli mukopolisaharidi i belanevine u gajmorovim (bonim) sinusima tako su nabijeni, da e izlaziti u slojevima i u gnojnim grudvicama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oi - oi poi nju da se gnoje na hladnoi. ee ih ispirajte sopstvenim urinom i gnoj e se brzo eliminisati. 118

Za vreme gladovanja ne treba se obui u odelo od sintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnog prostora i nadrauje kou. Ne treba biti u vezi s h r a n o m , j e r e se uspeh gladovanja smanjiti za 5 0 % ! Neki ljudi, za v r e m e gladovanja, vole da posmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumira. Pri tom misle da im je j a k a volja i da ih ne privlai hrana. Ipak, u stvarnosti se ukljuuju odreeni mehanizmi - masti prodiru (u vidu znoja) u eludac i priguuju oseaj gladi. Ne obmanjujte se p o v e a n o m " snagom volje i ne kradite 5 0 % uspeha gladovanja. Ako elite da doprinesete gladovanju, masirajte svoje telo ukuvanim urinom i postii ete iznenaujue rezultate. A k o nemate vremena, masirajte m a k a r ruke, noge, lice i vrat. Energija e se jednostavno shvati u vas, poveae stvaralaku aktivnost u vaem telu i obnavljae ga. Za ljude, koji su ve vie puta gladovali i imaju iskustvo u t o m e , postavlja se pitanje u vezi sa skraivanjem roka gladovanja i istovremeno poveanje njegovog uinka. U svakodnevnom ivotu malo ko uspe da izdvoji tri puta godinje po 18-20 i vie dana za kvalitetno gladovanje (ono se preporuuje ljudima koji posebno lako podnose glado vanje). 1 ovde, koristei optebioloki zakon: pojaanje faze unitavanja, pro uzrokuju pojaanje faze obnavljanja, te sto ga m o e m o m n o g o da skratimo rokove gladovanja i pove a m o njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja b u d e m o obavljali veliki deo umerenog fizikog rada: tr anje 30-60 minuta dnevno, vebe s optereenjima za izdr ljivost, polivanje hladnom vodom, vebe asane jogista, laki radovi u vrtu itd., sve to nas j a k o optereuje. Velika fizika aktivnost pomae stvaranju i nagomilavanju ogrom ne koliine ugljenikove kiseline, a acidoza se m n o g o bre razvija i u kombinaciji s gladovanjem omoguuje da se obavi ogroman fizioloki rad za kratko vreme. Jedan dan 119

takvog aktivnog gladovanja izjednaava se sa 2-4 dana obinog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sopstvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do bro pomae plivanje u moru - izvoru energije i planinska klima. Prestanak gladovanja. U idealnom sluaju, s glado vanjem treba prestati tek posle pojave vujeg" apetita, ienja jezika ili kad posle klistiranja istekne ista voda. U praksi je potvreno da samo pojedinci mogu gladovati, dok je za veinu ono neprihvatljivo. Glavni uzroci su j a k o zaga enje organizma ljakom, koja pri brzom i snanom izlasku m o e usmrtiti oveka, i rokovi gladovanja. D a n a s m a l o ko moe dozvoliti sebi da gladuje 40 ili ak 50 dana. Z a t o je frakciono gladovanje, prema Vojtoviu i drugi naini glado vanja prema Bregu kao i slini njegovim nainima, naj pogodnija varijanta. Dakle, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i jezik pokriveni su toksinim talogom i treba ga oistiti. Neki preporuuju da se bajat hleb natrlja enom belog luka, da se dobro savae, a zatim ispljune. Tako treba postupiti neko liko puta. Cen belog luka moe se zameniti s j a b u k o m . Pljuvaka, koja se obilno lui, brzo isti usnu duplju od toksinog taloga, dok fitoncidna svojstva ena belog luka ili j a b u k e neutralizuju otrove. Posle gladovanja, ishrana treba da ima dva cilja: akti virati probavne funkcije i nadoknaditi gubitak teine (to ne treba porediti s debljanjem) zbog gladovanja. Kako se postepeno gubi probavna funkcija organizma, pri prelasku na unutranju ishranu, isto tako se postepeno i obnavlja. Unutranja ishrana se postepeno gubi, a obnavlja se sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnav ljanja ishrane ni u k o m sluaju ne srne preopteretiti hranom, 120

j e r ona nije u stanju da se asimilira i u krajnjem sluaju izlazie u savakanom obliku. Da bi se olakala probava, treba konzumirati hranu koja se lako asimilira, koja je bo gata struktuiranom vodom, fermentima, vitaminima, mine ralnim solima i koja, na osnovu svojih ivih" svojstava, sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeri pozitivnog prestanka gladovanja potvruju da takvu hranu ine svezi sokovi od povra, a posebno sok od argarepe. Delotvorno deluje i med razblaen sa struktuiranom vodom. Sokovi od voa svojim kvalitetom zaostaju za navedenim produktima j e r nemaju dovoljno mineralnih soli i sadre dosta eera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koriste minerale iz organizma. Ako ste gladovali p o m o u urina, nemojte prestati da upotrebljavate urin, ve samo smanjite obroke. Ne preporuuje se konzumiranje kuhinjske soli u toku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovi katego riki zabranjuje upotrebu soli da bi se spreilo naruavanje vodene i mineralne ravnotee. Zavisno od vremena trajanja gladovanja, ishrana p o m o u sokova traje od 1 do 2-4 dana. Prvog dana moete piti sok pomean sa struktuiranom vo dom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili isti sok po 100-150 grama u j e d n o m obroku. Zatim u roku od 2 do 4 dana ponite oprezno da konzumirate salate od sveeg povr a i malo voa. Vojtovi preporuuje da se s biljnom hra n o m koristi i vea koliina enova belog l u k a 2 4 (10-15 gra m a ) , ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja. Na taj nain se spreavaju svi truleni i toksini procesi, koji nastaju prilikom gladovanja, a u momentu njegovog pres tanka. N a m a je ve poznato, da je posle belog luka po fitoncidnim svojstvima, na treem mestu argarepa, koja ne samo da odlino izlazi na kraj sa tim procesima, nego i ispira ceo organizam od ljake, odrava dezinfekcionu funkciju
24 U s l e d j a n s k i h svojstava, en b e l o g luka naglo aktivira o r g a n i z a m , pojaava funkciju d o e ui".

121

jetre, i dopunski jaa prvu liniju odbrane' 1 - sluzokou unutranjih organa i organe za izluivanje. Takode je potrebno da se organizam snabde s pro duktima koji sadre vie biolokih aktivnih materija i vita mina, i koji su bez kroba i koncentrisane belanevine. I ovde je veoma korisna upotreba proklijale penice. Ako je upotrebljavate u manjim koliinama od 2 do 3 dana, uneete u organizam ne krob, ve sladni eer sa svim mineralima, vitaminima, feimentima i drugim potrebnim materijama koje neuobiajeno snano jaaju organizam. Ljudi sa ma lom telesnom teinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tom periodu dopunski, irz sokove i povre, konzumirati napitke pripremljene od pivarskog kvasca: pola ae pivarskog kvasca, pola ae vode, 2 supene kaike eera. Sve pomeati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 minuta. im se pojavi pena, m o e se odjednom ispiti puna aa. To moete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledeeg: proklijala penica bolje pomae u zimskom, hladnom vremenu (ona deluje zagrevajue na organizam), a napitak od kvasca pomae u toplom godinjem dobu (on rashlauje). I na kraju, posle 3-5 dana, moete konzumirati kae skuvane u vodi, u koje dodati malo istopljenog maslaca j e r on pojaava probavim vatru". Osim morskog kupusa, u kae ne stav ljajte druge produkte. A kao rezultat takvog konzumiranja hrane vi ete akti virati probavni sistem, bez oteenja organizma, odgajiti pravilnu mikrofloru i stei prirodne navike za ukuse. G l a d o vanje p o m a e brzu i kvalitetnu promenu svih probavnih fermenata pri prelasku na novu vrstu hrane. Posle metode gladovanja treba poveati telesnu teinu, a ona e se najbre sama poveati u prvim danima posle gladovanja, ako konzumirate svezu biljnu hranu (u z i m u dinstanu), koja e vam dati najbolji graevinski materijal" koji stvara nove elije pune ivota. Ako konzumirate ku122

vanu gajiti gubi ete brzo

i meovitu hranu, vi ete, umesto stare trulei", od novu trule". U toku metode gladovanja, kojom se 4-10 kilograma suvinog i starog, balasthog tkiva, vi ishranom za obnavljanje stei novu telesnu teinu i obnoviti svoje telo.

Posle nedelje, nedelje i po dana prei ete na pravilnu ishranu: tenosti pre jela, salate (u zimu, malo dinstanog povra), kae, orasi, mahunarke, malo belanevinaste hrane (jaja, meso, mlad kravlji sir i si.). Sada emo razmotriti j o j e d n o vano pitanje. Da bi se kvalitetno produilo gladovanje, ne upotrebljavajte mlene produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog sloene asi milacije i poveane alergizacije organizma, blokiraju ui nak naknadnog dejstva gladovanja), a takoe ne konzu mirajte jaja, ivinsko meso, crveno meso i mesne prera evine. Poboljana biosinteza elija normalno e funkcionisati i iz biljne hrane koristiti sve to je potrebno orga nizmu. Setite se, da za vreme gladovanja organizam stvara takve materije, koje ne moe da proizvede prilikom ishrane. Gladovanjem se kvalitetno sintetizuju sve aminokiseline i n e m a nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje se tano onoliko, koliko je potrebno organizmu. Unosei be lanevinaste produkte ivotinjskog porekla, poremeujemo taj mehanizam i dospevamo u potpunu zavisnost i nezamenljivost". Ako primenjujemo pravilnu ishranu (bez belanevina ivotinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb i si.), i povremeno gladujemo, odraemo biosintezu na najviem nivou, iveemo dugo i neemo bolovati. S obzirom na to da se u toku gladovanja poveava lakoa i suvoa u telu, odnosno dolazi do prestimulacije ivotnog principa ,, Vetar", iji se viak nagomilava u de belom crevu i koji moe, u prvim danima posle prestanka gladovanja, da izazove zatvor i oviji ekskrenientum, autor preporuuje da se primene mleno-masni klistiri (20 grama 123

maslaca, rastopljenog u 100-200 grama mleka i jedanput dnevno uneti u debelo crevo pomou irigatora) ili klistiri s istom koliinom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroida (koji se od toga m o g u ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije Vetra" i ui". Na taj nain otkloniete razne k o m plikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja. Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gla dovanja.

Veliku N a u k u o postovima, koja je toliko izmenjena - da se ne m o e prepoznati. Ovde treba imati u vidu tri postavke: 1. Zato se postovi primenjiiju upravo u odreene dane? 2. Protilaktino-lekoviti efekat posta. 3. Poboljanje oveijeg genetikog fonda. T a k o e e biti rei o spasenjima (spasenju) i njegovoj ulozi u oveijem ivotu. Z a t o se postovi p r i m e n j u j u u o d r e e n e d a n e ? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, poeemo, reklo bi se, od sasvim druge teme - na koji nain radijacija oteuje na organizam? Radijacija predstavlja snano zraenje energije, koju, zbog njene snage prilikom prodiranja u organe, elije organizma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njima prouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje ato ma ih molekula pod dejstvom jonskih estica. Z b o g toga se u elijama stvara masa radikala koji poinju da oteuju njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dezoksiribonukleinske kiseline - D N K (si. 17) i ribonukleinske kiseline ( R N K ) . Kad se to desi, a to se deava uglavnom u elijama eludano-crevnog trakta koje se brzo dele, elije prestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem poinje da ih unitava kao strano telo. U tkivima se razvija destruktivni proces. U takve mikrorupe", nastale usled prethodno nave d e n o g procesa, lako prodiru infekcije (kojih ionako ima sasvim dovoljno u eludano-crevnom traktu) i nastaje sepsa, koja prouzrokuje smrt organizma. Naunici su obavili niz interesantnih eksperimenata na pacovima. Jednu grupu pacova su ozraivali ili im davali h r a n u koja je sadravala radionukleide, a zatim ih ostavili da gladuju. Radi uporeenja podvrgli su gladovanju i grupu
25 R a d i k a l svojstva. bioloki veoma aktivan deli molekula, njihova koji, sjedjinavajui se s m o l e k u l i m a D N K , blokira bioloka

P O S T I SPAS Grei onaj, koji smatra da je post samo uzdravanje od hrane. Pravi post je udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, gneva, obuzdavanje pohlepe, neizricanje kletvi, lai i krivokletstva...
sv. J o v a n Zlatousti

... prljavtina prodire duboko u nae telo i esto je uzrok fizike i duevne bolesti.
Dipak Copra

O terminu post" ve je bilo rei. Post oznaava zabra nu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdravanje s a m o od hrane ivotinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali Petra Prvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Naj pametniji ljudi, koji su iveli u davnini na teritoriji Evropske Rusije, ustanovljujui sistem postova, postavili su nekoliko vanih ivotnih ciljeva i m n o g e su uspeli i da ostvare. Sad nam ostaje da razmotrimo, tanije da osavremenimo tu 124

125

apsolutno zdravih ivotinja. Fizioloki rok gladovanja pacova je 12 dana. Kontrolna grupa zdravih ivotinja, posle tog roka, potpuno je izumrla, a ozraeni pacovi preiveli su 24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti ni rei o njihovom izumiranju. Istraivai su bili prinueni da ih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i briljivo analizirali i na osnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju izvanredno, kao mlade, zdrave ivotinje i nemaju na sebi nikakva ote enja od radioaktivnosti! Zato se to deava? Zato to se pri gladovanju, u toku pojaane biosinteze, potrebna energija (po Isusu Hristu - Aneo Svetlosti") i radijacija, koje nisu ranije asimilovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvara u blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehanizama, koji tite organizam od radijacije za vreme gladovanja. Evo nekoliko: 126

1. S poveanim stvaranjem alkohola, organizam obnav lja elijske membrane. Obnavljanje elijskih m e m b r a n a nije nita drugo, do pojaanje elijskih barijera. Z b o g toga sledea radioaktivna zraenja ispoljavaju slabiji razarajui ui nak na elije. 2. Povean sadraj ugljen-dioksida smanjuje u elijama jonizaciju izazvanu radioaktivnim zraenjem. 3. elije eludano-crevnog trakta najranjivije od radi jacije, a koje se brzo dele, u toku gladovanja naglo uspo ravaju svoje deljenje. One su prinuene da se brzo dele zato to u procesu probave podleu uticaju svojih probavnih fermenata, oteuju se i ljute. Organizam, na osnovu brzog deljenja tih elija, obnavlja zidove eluca i creva. U toku gladovanja toga nema. elije eludano-crevnog trakta od maraju, a energija, koja se ranije troila na ubrzano deljenje, sada se izdvaja za obnavljanje unutranjih struktura, re m o n t " raskidanih spirala D N K i R N K . To p o m a e i poja ana biosinteza unutar elija zbog fiksacije C 0 2 u njima, ali to se ne deava u reimu ishrane. Z b o g toga, elije ne izumiru, ne otkida ih sopstveni organizam i pri prelasku na reim ishrane, kao da se nita nije deavalo, ponovo se dele i kvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u reimu ishrane, procesi deljenja i obnavljanja elija unutranjih struktura ne m o g u da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to j o vie pogorava. 4. Praktina ispitivanja dokazala su da se radijacija i radionukleidi izbacuju iz oveijeg organizma za svega 12-14 dana gladovanja. T o m prilikom ovek znatno manje gubi telesnu teinu, nego prilikom obinog gladovanja. Rezultat, ve navedenih procesa, koji se postie pri gladovanju, je potpuno reavanje problema radioaktivnog zraenja. Z b o g toga je A. I. Vorobjov, akademik, posle ernobila odluio da primeni gladovanje kod ljudi koji su oboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u 127

eludano-crevnom traktu). Presaivanje kotane sri i j a k e terapije antibioticima u takvim sluajevima su skoro bezperspektivne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljali svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja je p o m o g a o u sluaju, za koji su bile n e m o n e druge, naj suvremenije (amerike i japanske) varijante leenja! I to nije nita udno, j e r navedene varijante leenja" - plod su vetake dedukcije, a gladovanje j e - pravi prirodni proces i n e m a nita zajednikog s tim varijantama. Posle ovog uvoda preimo na glavno pitanje - zato se postovi primenjiiju u strogo odreenom godinjem periodu? Ako uporedimo datume postova sa znacima Zodijaka, videemo da se tri od etiri posta podudaraju sa ognjenim z n a c i m a " . Boini post (40 dana) podudaran je sa z n a k o m Strelca"; Uskrnji, Veliki, asni ili proleni post (48 dana) sa z n a k o m O v n a " ; Uspenski post - post za Veliku Gos pojinu (14 dana) sa znakom Lava", a Petrov post (trajanje posta je nejednako i varira od 8 do 42 d a n a ) 2 6 nastupa u najtoplijem godinjem dobu - letnja suneva prekretnica (solsticijum) 2 7 . U navedenim periodima iz K o s m o s a dolazi vea koliina energije na Zemlju (si. 18) koja, dejstvujui slino radioaktivnoj, moe da izazove poremeaje u radu organizma. Setite se rada ievskog A. L. Zemaljski eho sunanih b u r a " i m n o g o toga e vam odmah biti j a s n o . A k o se u to v r e m e posti, kosmika i poveana koliina suneve energije bie upotrebljena za stvaranje pojaanje bio sinteze. Ako se i dalje konzumira hrana, energija e, ne
26 Petrov post pada u v r e m e najnapornijih poljskih radova, a n j e g o v o variranje je u vezi sa usklaivanjem p r i r o d n i h r i t m o v a . U g o d i n a m a kad je velika aktivnost sunca, kad ima v e o m a m n o g o energije, trajanje posta se p o v e a v a . U hladnim g o d i n a m a , o b r a t n o , smanjuje se trajanje posta. O v d e n e m a n i k a k v e i z m e n e teksta - s v e je po zakonima Prirode. 27 Primedba prevodioca.

asimilujui se, izazvati oteenja u elijama, a slobodni radikali e priguivati rad elija i podrivati ivotni po tencijal celog organizma. Stoga bakterije i virusi u tom periodu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i s u s p e h o m napadaju oslabljeni organizam. Upravo u tom periodu, u elom svetu javljaju se epidemije gripa (prolee i poetak zime) i kolere (leto). U godinama kad je aktivno sunce, ti procesi su toliko izraeni, d a j e u Srednjem veku zbog njih umro veliki broj stanovnika Evrope! M o e se gladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija poviene prirodne energije i gladovanja postie najbolji efekat, akti129

128

virajui vatreni p r i n c i p " koji se u toku gladovanja gasi (setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci apsolutno su sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledimo. Prolllaktino-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na jaanju zdravlja post zauzima centralno mesto i u m n o g o m e prevazilazi druge prirodne metode leenja. Postovi su, pre svega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopolisaharida i suvinih belanevina iz organizma, koje ine glavnu patoloku sluz u organizmu i pro uzrokuju kolemiju. Odranije nam je poznato, d a j e kolemija (lepljivost) osnova za razvoj praktino svih oboljenja. Osim toga, post reava drugi vaan zadatak pojaanje biosinteze i poveanje osetljivosti" organizma na hranljive materije. Prvo emo razmotriti protivkolemijski efekat posta. Svako godinje doba, zbog promene klimatskih uslova, ispoljava specifian uticaj na oveiji organizam , u k o m e se ve obavljaju odgovarajui procesi koji ispoljavaju svoj uticaj na stanje sluzi u organizmu: sluz m o e da se razblauje, zgunjava, da zasiuje krvotok ili da se vraa u tkivo. Sve to su razliite varijante kolemije. Da bi bilo jasnije uporediemo Ruski sistem posta s Tibetskim pre porukama protiv kolemije. Radi toga uporedimo godinja doba u Rusiji i na Tibetu i to sve paljivo analizirajmo (si. 18). Veliki post. U toku zimskog perioda za ishranu se uglavnom koristi hrana, koja ima puno kroba i belanevina, a takoe i masti. Ona utie na nagomilavanje sluzi u orga nizmu koja se, usled hladnoe, prenosi iz krvotoka u tkivo i tu se taloi sabija. U martu-aprilu nastupa sezona S l u z i " . Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i ona poinje da tee. K o d nas su se ak i meseci tako nazivali: mart -protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja) 2 9 , april
2 9 P r i m e d b a prevodioca.

vodolija (kini mesec) . Takav proces je i u naem orga nizmu nataloena i malo sabijena u tkivima sluz poinje da se kree. Njeno pojaano dospevanje u krvotok i odstra njivanje kroz gornje disajne puteve i plua preoptereuje te organe, a vlano, prohladno vreme, obratno, pomae da se sluz zadri u organizmu. U p o r e d o oba procesa, prirodni i unutranji podstiu pobuivanje ivotnog principa Sluzi". A k o su procesi onemogueni, oni, pri obinom reimu is hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibetanci, radi profilakse za sezonu Kraj Z i m e " , preporuuju da se pije prokuvana topla voda, odvar od umbira (umbir j a k o zagrevajue i isuujue" sredstvo), vodi s u r o v " nain ivota - tj. primoravati sebe na napore, fizike vebe i trljati se da bi se odstranila sluz. Nai preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogo odlunije i pametnije. Zato unositi neto spolja s ciljem da se sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omoguiti organizmu uslove, u kojima je prinuen da se sam aktivira i da z b o g toga p o j e d e " svu sluz. Gladovanje najbolje akti vira organizam. Gladujui organizam se sam isti prirodnim p u t e m s preciznom unutranjom kontrolom. Vetake tera pije, koje predlau Tibetanci, ne mogu tako kvalitetno da oiste organizam, a j o manje da ga aktiviraju. Petrov post. Prema tibetskom gleditu, u periodu letnjeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, oveija snaga slabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vruine ak ne elite ni da jedete. Radi uravnotei vanj a organizma i obezbeenja unutranjeg komfora, Tibetanci preporuuju da se pije prohladna voda i da se njome polivate, da se obuete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), da due boravite na prohladnim mestima ili u senci drvea pri slabom vetru. Sobe treba aromatizirati, j e r mirisi pove avaju efekat hlaenja.
30 Primedba prevodioca.

130

131

Gladovanje u to vreme je korisno iz sledeih razloga: 1. Glad hladi organizam, a hladnoa prilikom glado vanja uravnoteava atmosfersku egu (letnji solsticij um). 2. Glad sui organizam, to uravnoteuje atmosfersku vlagu (zaparu), izazvanu intenzivnim isparavanjem vode iz bazena i s povrine Zemlje. 3. Glad olakava organizam, to uravnoteava prirodnu t e i n u " prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa rom). 4. Dubinsko slabljenje, prouzrokovano egom, bolje stimulie ienje dubinsko ienje organizma. Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci nagla avaju, da posle vrhunca ege, kad poinje intenzivno ota panje snega na planinama, isparavanje vode s k o p n e n e p o vrine Zemlje itd., dolazi do velikog oduzimanja toplote s kopnene povrine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske pro m e n e pri emu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja vode) zaklanjaju prostor za prodiranje sunevih zraka, pa odatle,dolazi do j o veeg hlaenja kopnene povrine Z e m lje. Nagla promena temperature od ege do hladnoe nepovoljno utie na ivotnu delatnost oveijeg organizma. Zato je u Cud-i", u poglavlju Sezonski nain ivota", reeno: Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode, od vetra i hladnoe isparavanja s zemlje i mutne vode gue vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu. Jedi hranu sa glavnim ukusima, vrue, masno i si. Pij aj sa sunih mesta, ivi na gornjem spratu kue i u toplom. U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva olujni". Kod nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna. Stoga i nai drevni mudraci, radi podizanja telesne vatre", konzumiraju produkte koji imaju zagrevajua svojstva. M e d stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno titi 132

organizam od vlage koja se javlja u letnjem godinjem dobu. Jabuke m o g u biti kisele i slatke. Kiseo ukus stvara toplotu, pobuuje apetit i stimulie probavu. Sladak u k u s jaa i poveava telesnu snagu, produuje ivot. Orasi imaju vrua svojstva", sladak ukus i masnou - t o je prirodni produkt koji vam omoguuje da odolite hladnom vremenu. P o m o u tih produkata nai daleki preci SPAAVALI SU SE od nepovoljnih uticaja prirode u pojedinim godinjim dobima. Zato su ih i nazivali S P A S O M ili S P A S E N J E M (medeno, ja bukovo) j e r poveavaju telesnu toplotu i gue sluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimulie apetit i probavne sposobnosti organizma, koje su prethodno uguene olujom"; i na kraju, orahovo spasenje p o m a e da, prethodno oien organizam od sluzi i s poveanom spo sobnou probave, dobro asimilira orahe i zbog toga vie j a a organizam. Sada je jasan i redosled spasenja - ona slue kao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje o veijeg organizma posle najtoplijeg godinjeg doba koje poveava destruktivne procese u organizmu (na primer, vruina najvie stvara slobodne radikale). Spasenja ukazuju i na to, da u drugo vreme, naroito u periodu vruine, ti produkti ne pogoduju oveku, j e r j o vie poveavaju unu tranju telesnu vruinu, koja, pojaana sa spoljanjom vru inom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako se pobuuje ivotni princip ui"). To je razlog z a s t o j e bilo dozvoljeno da se med, j a b u k e i orasi upotrebljavaju s ciljem zagrevanja, samo u odreeno vreme, tj. krajem leta, ujesen, u zimu i poetkom prolea. Takva ishrana stimulisala je ishranu organizma i nije guila njegovu biosintezu. Pri tak voj ishrani sagorevali su kiseli mukopolisaharidi i suvine belanevine, i znatno pojaavali profilaktian efekat glado vanja. Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogorodiin post). Krajeni leta vreme je, po pravilu, suvo i 133

toplo. To su povoljni uslovi koji stimuliu ivotni princip ui". Vratimo se ponovo Cud-iu": Za v r e m e letnjeg prohladnog vremena, sunevi zraci mogu iznenada da uznemire telo i da nagomilavaju u, koja e se u j e s e n pokrenuti. Da biste je smirili, jedite slatko, gorko i oporo, obucite se u odeu natopljenu mirisom kamfora, santala, vetiverije, a u kui rasprskavajte vodu s mirisima. Gladovanje, u to vreme, omoguuje organizmu da iz baci unu ljaku, koja je nastala zbog upotrebe zagrevajuih produkata (meda, jabuka i oraha) i tople, suve klime i na taj nain spreava moguu pojavu unih poremeaja u jesen, kad je funkcija jetre najslabija i priguena nepo voljnim klimatskim uslovima 3 0 . Posle U s p e n s k o g (Bogorodiinog) posta sledi j e d n o dnevni Ivanov post. Boini post. Sa zahlaenjem i snienom spoljanjom temperaturom, u oveijem organizmu nastaje potiskivanje kiselih mukopolisaharida i belanevina iz krvotoka u tkiva i njihovo taloenje, koje je preduslov za oboljenja Vetra" (zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne sprei, tada se u zimu, usled hlaenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzro kuju iijas, slabu pokretljivost, poremeaj cirkulacije krvi, trombozu i drugo. Gladovanje omoguuje ienje orga nizma i spreava brojna oboljenja. Takav post treba ostvariti u toplom i ee koristiti zagrevajue vodene terapije (vrue kupke, vlanu saunu i si.). Postovima se spreava nagomilavanje lepljivih materija u organizmu i omoguuje da se pravovremeno izbacuju iz
30 S h o d n o teoriji ,,U-sin" (pet p r i m a r n i h e l e m e n a t a ) .

organizma. Ako postite, te materije se pod uticajem klime godinjeg doba prebacuju iz krvotoka i taloe u tkivu, u kojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremeuju cirkulaciju kr vi i ishranu i izazivaju teka oboljenja. Na taj nain s l u z n e " bolesti deluju na u n e " , a one na bolesti vetra " i dovode do tekih, zaputenih oblika poliartritisa, sranih mana, paraliza, kojima je vrlo teko suprostaviti se,' iako mogu lako da se spree, ako se profilaktino gladuje i pravilno hrani. Profilaktino-lekoviti uinak postova je v e o m a jak i omoguuje obnavljanje i normalan rad organa i oveijeg organizma. Odlino se obnavljaju endokrine lezde i nervni sistem, obnavlja kontraktivna sposobnost sranog miia (koja se ne m o e postii nikakvim lekovima), vaskularni sistem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona, odrava se velika osetljivost elija prema hranljivim mate rijama zbog pojaane biosinteze, a takoe i mnotva drugog, to produuje stvaralaki oveiji ivot. Poboljanje genetikog fonda. ienje oveijeg or ganizma, izleenje hroninih oboljenja i konstantno odr avanje biosinteze elija na visokom nivou omoguuje da se r e m o n t u j u " nasledne osobine i unite slabi i defektni geni. Post vam pomae da se izleite od neplodnosti i impo tencije, koja je posledica veoma j a k e zagaenosti orga n i z m a ili poremeaja biosinteze. Zato zdravi ljudi raaju zdravu decu, kod kojih odlino funkcionie intelektualni aparat. S obzirom na to da se preporuuje polno uzdravanje za v r e m e posta, post utie na natalitet i omoguuje da se izbegne zaee u nepovoljnom vremenskom periodu. Ana liza datuma roenja ljudi razliitih asocijalnih grupa poka zala je da na period zaea u dane posta dolazi: 7 2 % samo135

134

ubica, 6 2 % - kriminalaca, 7 2 % - ekstrasensa (medu kojima 8 4 % ljudi s promenljivom psihom). Ogromna energija, koja u to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utie na for miranje fetusa (vidi poglavlje ivot od zaea do roenja" u knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju"). P r e m a astrolokim podacima, znak Ovna odgovoran je za formiranje glave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se deavaju u to vreme, m o g u da se prenesu na oveka u vidu negativnih psihikih osobina: samouverenost, lakarazdraljivost i naglost. Znak Lava odgovaran je za formiranje kime i uprav ljanjem srcem. Psihiki poremeaji mogu biti u vidu o h o losti (nadmenosti) i vlastoljublja. Znak Strelca formira ku kove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim sistemom. Na psihikoj bazi poremeaj moe da se ispolji u vidu manije veliine i sklonosti za avanturizme. Da bi se izbegla pojava slinih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polno uzdravanje. Zato je zaee posle posta, u vreme kad se obnavljao organizam bilo omogueno da na svet dou fiziki jaki i intelektualno obdareni ljudi. Prosudite sami, brojni dugoveni ljudi rodili su se u zimu u znaku Vodolije i Ribe, a koji su zaeti u periodu posle Velikog posta. Prema p o d a c i m a G. J. Vasiljeve i V. P. Kaznaeva od 1800 uvenih fiziara, astronoma i matematiara, maksimalan broj datuma nji hovog roenja takode je bio u znaku Vodolije i R i b e ! 3 1 Shodno tome, postovi i spasenja omoguuje oveku da se pravilno ukljui u energiju Kosmosa, da produi kvali tetan ivot i da nastane narod nadaren pameu. Imajte u vidu i istinitu injenicu koja potvruje da su Rusi doli do veine fundamentalnih otkria u svetskoj nauci, i da se ta nauna otkria, sada, koriste u elom svetu.
31 l a n a k O uticaju k o s m i k i h faktora na biosferu i p r o b l e m e k o l o k o g kalendara' 1 . Z b o r n i k naunih r a d o v a V A G O i G A O A N S S S R , d r u g o izdanje.

Zakljuujui o Nauci o gladovanju, moe se konstatovati, da je ona, u stvari, Boansko uenje, kojim ovek m o e da se izjednai s B o g o m . Ostaje vam samo da pamet no primenjujete to uenje i da uivate u dragocenim daro vima - dobrom zdravlju i velikoj mudrosti

ZAKLJUAK Zakljuujui ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekih ljudi koji su gladovali. Ali poto je gladovanje - j e d n o od intimnih oseanja, koje sadii m n o g e nijanse, a koje m o g u biti sluajno izostavljene, odluio sam da opiem lino iskustvo u gladovanju. Poeo sam da gladujem prema Bregovim preporukama. U poetku sam nekoliko puta gla dovao po 24 sata, a zatim trodnevno. Shvatio sam znaaj perioda gladovanja i produio da gladujem. Usput sam proitao mnogobrojne knjige o gladovanju i teoretski se pripremio. Zatim sam se odluio na 7-dnevno gladovanje, k a k o je preporuio Pol Breg. U tom periodu gladovanja nisam primenio klistire, omravio sam, postao laki, ali je naknadni efekat izleenja bio nedovoljan. Creva su, za vre me gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo i zaostali sadraj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je u mesecu aprilu. Zatim sam produio metod gladovanja j e d a n p u t nedeljno, a u avgustu sam zapoeo 10-dnevno gladovanje. To sam ve uradio sa klistirima, pio sam malo vode, j e r posle klistira nisam oseao potrebu za vodom. D e s e t o g dana ujutro odjednom sam osetio neobinu lakou i euforiju, koje nikad nisam doiveo u ivotu. Naalost, to stanje je trajalo svega 20-30 minuta, ali sam ga dobro zapamtio. Po pravilu, posle gladovanja hemoroidi su mi nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eksk r e m e n t u m a . Z b o g neega, prvih dana defekacije ekskre137

136

mentura je bio suv, nadraivao je anus, sve je prskalo, upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja. Jeo sam pred defekaciju, kao to je i preporueno voe, p o v r e i kae. Utvrdivi da su ti rokovi kratki, zimi sam primenio 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno proitao rad H. Seltona Gladovanje vam m o e spasiti ivot". Glado vanje sam primenio u januaru (neki autori su tvrdili da je gladovanje zimi bolje) i pri tome sam se svakog dana polivao vodom iz bunara, a zima je bila veoma hladna. Koa je poela da mi se mnogo ljuti, a posle svakog polivanja moja koa je bukvalno gorela". Klistire, takode, nisam neto naroito primenjivao. Opte stanje je bilo dobro i bio sam veoma oputen. Oko 16. dana bilo mi je loe, oseao sam vrtoglavicu. Primenio sam klistir i izbacio okamenjeni ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mi se povratilo samooseanje i mada se jezik nije oistio, imao sam elju da jedem. Posle 18 dana gladovanja, prestao sam da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora, koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem kon zumirajui pomorande. Ranije sam ih nabavio, i u poetku posle gladovanja sam ih vakao, pijui sok i bacajui os tatak ploda, a zatim sam ih drugog dana j e o . Dalje sam preao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propisano u preporukama. Mnogo sam smanjio telesnu teinu. S visi nom oko 190 cm, teio sam 78 kilograma. Kad sam prvi put otiao u toalet posle gladovanja, bio sam iznenaen moj ekskrementum je mirisao na voe. Dalje se sve ponavljalo suvi ekskrementum je delovao nadraujue na debelo crevo i raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Teinu sam, narav n o , obnovio na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedelje primetio sam da mi je ispucala zubna gle. To me je ogor ilo i pojaalo panju, te vie nisam gladovao na due vreme, zakljuivi, da tu neto nije u redu. Iste godine, ali u prolee, prvi put sam oistio jetru i video sam, koliko je 138

kamenja i drugog izalo iz nje gladovanje, avaj, nije moglo kvalitetno da oisti jetru i bude tako efikasno, kao to su to bila naknadna ienja jetre. Dalje sam produio da gladujem j e d n o m nedeljno po 24 sata (ponekad i due) i uglavnom sam se redovno pridravao tog programa tokom 2-3 godine. Ponekad sam primenio trodnevno gladovanje i na linom iskustvu se uverio, da gladovanje nije bezazlena stvar, a d a j e ienje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo do kraja 1991. Ja sam ve iz sve snage primenjivao urinoterapiju, gladovao po tri dana na urinu i oseao sam se veoma dobro. 1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godine, zapo injem na osnovu unutranjeg instinkta 7-dnev'no gladova nje na urinu i klistirima s ukuvanim urinom (mikroklistiri po 100-150 grama), polivam se hladnom vodom, i maksimalno se fiziki zalaem. I mada je bilo teko, ali rezultati i sve to je iz m e n e izlazilo, bili su zapanjujui. To gladovanje m i j e dalo ogroman podstrek, pobudilo me na osmiljavanje is kustava u gladovanju. Postalo mi je j a s n o da treba gladovati uz velika fizika optereenja i da se prethodno treba oistiti i uveliko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva puta dnevno po 100-150 grama i tranje s inercionim napre zanjima ine velika uda, bre orijentiu organizam na unu tranju ishranu i odlino iste. Posle svakog mikroklistira iz m e n e je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuvani urin je izvlaio tu sluz iz organa trbune duplje, istei istovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u vezi s polnim lezdama potiu od nagomilavanja sluzi i kile na p r e p o n a m a - takoe, rezultat nagomilavanja sluzi na tim delovima tela je u vezi s njihovom poremeenom i nedo voljnom ishranom. Dnevni ciklus urina odlino isti jetru, a kao rezultat toga je da se posle tranja eludano-crevni trakt sam akti vira i izbacuje staru u koja podsea na mazut. elije jetre, 139

ubrzano se obnavljajui, potiskuju iz sebe sav nepotreban sadraj, organizam se odlino ispira krvlju, zasiuje ugljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku ener giju - intenzivno se obnavlja. Dalja primena mikroklistira posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nas taje zbog vika ivotnog principa Vetar", i ne javljaju se nikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja. Posebno treba rei o blagotvornom uticaju takvog gla dovanja na ceo eludano-crevni trakt. Gladovanje j e , s a m o po sebi, veliki obnavlja elija probavnog trakta, a pijenje urina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobi majke pliva u sopstvenoj mokrai i guta j e . Porodiljska mokraa priprema eludano-crevni trakt za m l e n u ishra nu. Primena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zaleuje u p o r n e kolitise, otkida polipe i druge taloge i patologiju. Ja s a m sopstvenim oima video polipe, sluz i sve crnilo koje je izalo iz m e n e . Upamtite, ako ne otklonite te o t p a d n e m a t e rije iz debelog creva, ve jednostavno preete na pravilnu ishranu, polipi e se prestrojiti na novu ishranu, pri emu se unutra stvara sluzna sredina koja titi patologiju, ona kao da odlazi u dubinu, ali e kao i dotada podrivati snagu orga nizma. Gladovanje i urin omoguuju takve uslove, u kojima e organizam sam pojesti tu sluz i polipe, ili e ih izbaciti napolje. Zato, to sam m n o g o godina posvetio vebanju s tego vima i posebno privikao organizam na veliku koliinu hra ne, m e n i je bilo vrlo n e u d o b n o " da prestanem da kon z u m i r a m hranu i zaponem gladovanje. Saznavi da treba prethodno da se oslobodim od ostataka brane, poeo sam da primenjuje Sank-prakalanu i sve je bilo dobro, a ponekad sam prvog dana gladovanja primenio nekoliko veih klistira s urinom - takoe je nestao oseaj gladi, i taj proces se nastavio sam po sebi. Sledei problem za m e n e bio je izbor vremena za gla dovanje. Paljivo analizirajui hrianske postove, ajurved140

ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo koje mi je ukazalo da je bilo veoma uspenih i manje uspenih gladovanja, zakljuio sam, a zatim i potvrdio u praksi, da treba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksimalna koliina energije, to jest u vreme prolaska stihije Ognja". Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom periodu. Uopte, to su prirodni periodi, u kojima organizam nema potrebu za h r a n o m , jer mu je dovoljna spoljna energija. Takva preorijentacija omoguila mi je da izbegnem sve neprijatne posledice, koje izaziva gladovanje, da izvuem maksimalnu korist i da kvalitetno usmerim svoje telo i nain ivota. Trebalo m i j e mnogo vremena da razmislim o problemu prestanka gladovanja i koje nae produkte treba najkorisnije da konzumiram. Veina preporuka stranih iskustava odnosi se na voe i druge produkte, kojih kod nas vie nema, a osim toga i ne pristiu nam. Na primer, greke u m o m 18-dnevn o m gladovanju bile su: nepravilan izbor v r e m e n a gla dovanja - zima, primenjivanje hladnih terapija koje poja avaju rashladne i isuujue faktore gladovanja, i ishrana p o m o r a n d a m a prilikom prestanka gladovanja - produkti koji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojaalo faktore raspada, da je skliznula" zubna gle. U hladno godinje doba, ni u kom sluaju, ne srne se prestati glado vanje s produktima koji hlade organizam. I tako sam posle nedeljnog gladovanja poeo s produktima koji, obratno, zagrevaju organizam: m e d s toplom vodom, koliina je individualna za svakoga, a zatim konzumiram proklijalu penicu u kojoj ima m n o g o ivotne energije i vitamina grupe B. Dalje sam j e o salate (u toplo godinje doba) ili dinstano povre (u hladno), zatim kae kuvane u vodi, dosoljavao sam ih s morskim kupusom. Koristim povre i kae ute ili narandaste boje (argarepa, prekrupa, proso), j e r u njima ima vie sunane energije nego u drugim produ141

ktima. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebitno. Ta hrana, ne samo d a j e bila jednostavna, ve i najbolja koju sam konzumirao. Sad se ushiujem snagom gladovanja, lako i svesno gladujem, kontroliem ceo proces i dobijam to, to Ja hou da dobijem od gladovanja. Vi takoe moete da koristite informaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da postignete dobre rezultate, a ne da govorite gladovanje mi ne od govara". Upamtite istinu, Vi treba da pristupite njemu, a ne ono Vama.

DISANJE

Udiui vazduh. Ti udie Venost, a iz diui, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosre je disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi Zakon.
M e d i t a c i o n i stihovi

OPTE O DISANJU U ovom poglavlju demantuju se razliite protivurenosti u vezi s tumaenjem veoma sloenog i vanog procesa kao to je disanje i sa savremene take gledita potpuno istinito se rasvetljava njegova sutinu. Pogrena tumaenja nauke o disanju iskljuila su dva meusobno povezana procesa, koja su istovremena razmena gasova i razmena energije organizma s okolnom sredinom, koje se ostvaruje kroz nosnu upljinu i plua, ali imaju potpuno razliite fizioloke mehanizme. Zato disanje treba razmatrati u svetlu ta dva procesa. Shodno tome, disanje je sloen i neprekidan bioloki proces, koji predstavlja razmenu gasova izmeu organizma i gasovite sredine koja ga okruuje. Zadatak je itavog oveijeg disajnog aparata u tome da u organizam unese kiseonik ( 0 2 ) , elemenat neophodan za ivot, a da izbaci ugljen-dioksid ( C 0 2 ) . Pre nego to razmotrimo aspekat razmene energije i gasova pri disanju, razmotrimo u celini disajni proces, ana tomiju disajnih puteva i niz osobina, u vezi s tim procesom. 142 143

Na najvioj taki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju se skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se zadnje elije sitastog labirinta (unutranjeg u h a ) 3 2 i kroz otvore sitaste kosti gde se sputaju mirisni nervi iz upljine lobanje. P r e m a tome, deo za mirise ogranienje povrinom gornje i delom srednje koljke. Ostali deo nosne duplje je u oblasti disanja. Vazduna struja, podiui se uvis kroz nosne otvore, svojom glavnom m a s o m prolazi kroz srednji nosni kanal i u vidu duge se sputa otpozadi i odozdo i usmerava kroz hoanu (zadnji otvor nosne duplje) 3 3 u nosnu duplju. Time se postie dui kontakt vazduha sa sluzokoom. Strujei kroz nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i proiava. V a z d u h se vlazi skoro do potpunog zasienja p o m o u nosne sluzi koju lui sluzokoa nosa (oko 500 grama vlage dnevno). Dalje vazduh Struji kroz drelo, grkljan i dospeva u dunik, koji je u obliku hrskavieve cilindrine cevi duine 10-12 cm i prenika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18 hrskavinih poluprstenova u obliku slova , , C " m e u s o b n o spojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutranji zid dunika je obloen trepljastim svetlucavim epitelom, koji spre ava sitnim stranim telima ulazak u dunik. Pokreti dlaica svetlucavog epitela omoguuju da se izbaci praina i druga strana tela dospela u dunik, ili da ih, zbog velike apsorpcione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unu tranje kanale. Dunik se rava u dve bronhije, a ove se opet dalje granaju na brojne bronhiole - sitnije kanale za strujanje vazduha. Za razliku od dunika, bronhije na svojim zido vima , imaju miina vlakna. Sa smanjenjem veliine otvo ra, miini sloj je razvijeniji, a vlakna koso rasporeena;
32 Primedba prevodioca. 33 Primedba prevodioca.

Slika

19 - Unutranji nos sa tri nosna kanala:

a) P o g l e d s p r e d a ; b)

P o g l e d sa strane. Strelice oznaavaju strujanje v a z d u h a k r o z k a n a l e .

Radi lakeg izlaganja, proces disanja podeliemo na tri stepena: spoljanje disanje, transportovanje gasova putem krvi i tkivno disanje. Spoljanje disanje obavlja se kroz sledee organe: nos, nosnu duplju (drelo), traheje (dunik), bronhije, plua i plune alveole, dok se 1-2% razmene gasova obavlja kroz kou i probavni trakt. Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organizam prihvata nosna duplja. Anatomski nos se tretira k a o spoljanji i unutranji (nosna duplja). Spoljanji nos - to je ono to vidimo na licu. Sastoji se od hrskavica pokrivenih koom. U nozdrvama se koa previja prema unutranjosti nosa i postepeno prelazi u sluzokou nosa. Unutranji nos - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve j e d n a k e upljine. U svakoj nosnoj duplji nalaze se po tri nosne koljke: donja, srednja i gornja. Te koljke u svakoj nosnoj duplji ine posebne nosne kanale: donji, srednji i gornji. Svaki nosni kanal, osim proputanja vazduha, ima i d o p u n s k e funkcije. 144

145

kontrakcije tih miia ne izazivaju samo suavanje otvora bronhija, ve i njihovo skraivanje, pa otuda uestvuju u izdisaju. U zidovima bronhija nalaze se sluzne lezde koje su obloene svetlucavim epitelom. Zajednikim r a d o m slu zne lezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura po m a u u vlaenju povrine sluzokoe, rastvaranju i izba civanju lepljive sluzi kod patolokih procesa, a takoe po mau u izbacivanju estica praine i mikroba koji su dospeli u bronhije strujanjem vazduha. Vazduh se, strujei kroz opisane vazdune kanale, pro iava i zagreva do temperature tela i dospeva u alveole (si. 20), u kojima se mea s vazduhom koji se tu nalazi i dobija 100-procentnu relativnu vlanost. Razmena gasova izmeu spoljanjeg vazduha i krvi u pluima vri se uglavnom u alveolama, kojih ima vie od 700 miliona; one su prekrivene gustom mreom krvnih kapilara. Svaka alveola ima prenik 0,2 mm, a debljinu zidova - 0,04 mm. Opta povrina, na kojoj se razmenjuju gasovi, u proeku iznosi 90 m 2 . 146

V a z d u h dospeva u alveole na osnovu p r o m e n e zapremine plua usled disajnih pokreta grudnog koa. T a k o se pri udisaju zapremina plua poveava, pritisak vazdulia u njima postaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmo sferski vazduh se unosi u plua. Pri izdisaju zapremina plua se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje vei od atmosferskog i vazduh se izbacuje iz plua. Za v r e m e udi saja pritisak u vazdunim kanalima je 10-25 mm vodenog stuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40 mm vodenog stuba vei od atmosferskog. Sto su intenzivniji udisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia u pluima pri udisaju, i povean pritisak v a z d u h a p r i izdisaju. Sam mehanizam disanja funkcionie uz uee dija fragme i meurebarnih miia (si. 21). Dijafragma miino-tetivna pregrada razdvaja grudni ko od trbune dup lje. Njena glavna funkcija je stvaranje negativnog pritiska u grudnom kou i pozitivnog u trbunoj duplji. Krajevi dija fragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dija fragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se m o e uporediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznad slezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka pluima. K a d se miina vlakna dijafragme skupljaju, obe njene kupole se sputaju, a bona povrina dijafragme odvaja se od zidova grudnog koa. Centralni tetivni deo dijafragme 147

sputa se veoma malo. Usled toga poveava se zapremina grudnog koa odozgo nanie, dolazi do pranjenja i vazduh ulazi u plua. Skupljajui se dijafragma pritie organe trbune duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura se trbuh. Kad se miina vlakna dijafragme oputaju, obe kupole se podiu navie, potiskivane organima trbune duplje, u kojoj je pritisak uvek vei od pritiska u grudnom kou. Skupljanje miia trbune presije j o vie pojaava taj pri tisak. Radi toga smanjuje se zapremina grudnog koa, stvara se pritisak i vazduh izlazi iz plua. Kontrakcijom medurebarnih miia koji podiu rebra izuzev prvog koje ostaje nepomino, poveava se zapre mina grudnog koa, odnosno plua. Na taj nain plua m o g u da udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos, dunik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja vazduha. Grudni ko se suava i primorava plua da izbace vazduh, zadravajui ipak izvestan ostatak tog v a z d u h a (oko 1 litar). Meurebarni miii, miii trbuha i dijafragma pomau da se uradi forsiran izdisaj. Zavisno od toga, koji su miii aktivirani za v r e m e disanja, razlikuju se etiri vrste disanja: donje, srednje, gornje i meovito.

Donje disanje (si. 22), ili trbuno", dijafragmalno" kad u disajnim pokretima uestvuje samo dijafragma, a grudni ko se ne pomera. Pri t o m e se, uglavnom, vri venti lacija donjeg dela plua i delimino srednjeg dela. Srednje disanje (si. 23), ili r e b a r n o " , kad u disajnim pokretima uestvuju medurebarni miii, a grudni ko eiri ustranu i malo se podie navie. Pri t o m e dijafragma se malo podie. Gornje disanje (si. 24), ili kljunjano", kad se disa nje vri samo zbog podizanja kljune kosti i r a m e n a navie, a grudni ko je nepokretan i dijafragma delimino uvuena. Pri t o m e se preteno vri ventilacija vrhova plua i donekle srednjeg dela plua. Meovito disanje (si. 25), ili potpuno disanje jogista", objedjinava sve ve navedene vrste disanja i vri ravnomernu ventilaciju svih delova plua. Pri mirnom disanju sve alveole istovremeno ne ues tvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One se otvaraju pri pojaanom disanju za vreme rada miia i pri uticaju razreenog vazduha na organizam (u planinama). Prema tome, u pluima, kao i u kapilarima krvotoka, na malom nivou aktivnosti dolazi do naizmeninog ukljuiva-

148

149

nj a u rad as jednih, as drugih funkcionalnih jedinica" (tj. alveola). Plua se, u odnosu na dubinu udisaja i izdisaja, razliito pune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u pluima posle maksimalnog izdisaja, naziva se p r e o s t a l i m . Z a p r e m i n a udisaja i izdisaja pri mirnom disanju je 500 mililitara i naziva se d i s a j n i m vazduhom. Razlika izmeu disajnog vazduha i preostalog vazduha koji se izdie samo pri maksi m a l n o m izdisaju, naziva se r e z e r v n i m vazduhom, a koli ina vazduha koju ovek moe da udahne iznad srednjeg udisaja, naziva se d o p u n s k i m vazduhom. Vazduh, koji ne uestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazdunim kana lima, naziva se t e t n i m p r o s t o r o m . Njegova zapremina iznosi priblino 150 mililitara. Zbir disajnog, rezervnog i dopunskog vazduha naziva se ivotna z a p r e m i n a p l u a . Vazduh, koji se udie, je smea alveolnog i atmosfer skog vazduha koji se nalazi u vazdunim kanalima. A k o bi se sabirao izdiui vazduh po uzastopnim koliinama za jedan izdisaj, tada se dobij a sledee: u poetku izlazi vazduh iji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se poveava procenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat kiseonika. Na s a m o m kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ug ljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se obja njava time, to vazduh koji se izdie ne sadri samo vaz duh, koji popunjava alveole i koji uestvuje u razmeni gasova s krvlju, ve i vazduh tetnog prostora. U odnosu na stepen ventilacije plua, postoji povr insko i dubinsko disanje. Pri povrinskom disanju koristi se samo disajna vazduna zapremina, a pri dubinskom, osim disajne, koristi se dopunska i rezervna vazduna zapremina. Zavisno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pri povrinskom disanju frekvencija je 16-18 puta u minuti, a pri d u b o k o m i s p o r o m - 4-8 puta. Odmah u naglasiti da duboko i brzo disanje ispira iz organizma ugljen-dioksid, 150

iji deficit izaziva suavanje bronhija i krvnih sudova u organizmu, dovodi do kiseonikog gladovanja modanih elija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijski pritisak, naruava razmenu materija. Fiziolog D. Henderson brojnim eksperimentima na ivotinjama je dokazao tetnost takvog disanja, ubijajui ih brzim i dubokim disanjem. Eks perimenti su obavljeni poetkom XX veka. Coveije disanje se menja tokom ivota. Ono je u ra n o m deijem dobu povrinsko. Proporcije tela i unutranjih organa ograniavaju razvoj plua za vreme udisanja. Vaz duh, koji deca izdiu u ranom dobu, sadri vie kiseonika a manje ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek vencija disanja je vea, to je dete mlae: kod novoro eneta - od 40 do 50-55 puta u minuti; kod deteta od 1 do 2 godine - 30-40; od 6 godina - 20; od 10 godina - 18-20. Tip disanja kod novoroeneta i odojeta je - dijafragmalni (donji), od 2 godine - meoviti rebarsko-dijafragmalni, a od 8 do 10 godina kod deaka se javlja prven stveno dijafragmalno disanje, a k o d devojica - kljunjano" (gornje). Disajna funkcija je u najviem stadijumu posle polne zrelosti i do 40 godina starosti. Posle 40 godina starosti uoava se involucija u pluima. Tako se u bronh ij ama javlja atrofija sluzokoe i tkiva ispod sluzokoe sa zamenjivanjem njihovog m a s n o g i sklerotinog vezivnog tkiva, zakreavanje hrskavica. To smanjuje elastinost bronhijalnih ka nala i tonus. U samom plunom tkivu nastaje atrofija, koja istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, a posledica toga je irenje alveola zbog smanjenja otpora njihovih zidova na atmosferski pritisak. Tako k o d novo roenadi prenik alveola iznosi 0,05 m m , kod odraslog oveka ve 0,2-0,25 m m , a u starosti se poveava do 0,34 m m . Naravno, sve to se odraava na disanje koje postaje sve dublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepenim priblia vanjem oveka smrti ono postaje jo dublje. 151

Zakljuujui o optim podacima o disanju, naglasimo da su plua ne samo organ za disanje, ve i organ za izluivanje, regulisanje temperature teta i da uestvuju u stvaranju fiziolokih aktivnih materija koje su potrebne za regulisanje koagulacije krvi i razmenu belanevina, masti i ugljenih hidrata. Sto je organizam istiji, to plua bolje izvravaju svoje mnkcije, a u suprotnom sluaju o n a su uglavnom zauzeta funkcijom luenja na tetu ostalih fun kcija.

PROCES DISANJA Posle prvog stepena disajnog procesa spoljanjeg di sanja, razmotri emo drugi stepen - transportovanje gasova putem krvi. Razmena gasova izmeu plua i krvi vri se usled raz like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhu kod oveka se normalno sadri 5-6% ugljen-dioksida, ki seonika - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procen tualnom sadraju kiseonika i optem pritisku od j e d n e atmo sfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm ivinog stuba ( m m .st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi koja dospeva u plua je svega 60-75 mm .st. Navedena razlika u pritisku sasvim je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6 litara kiseonika u minuti. Ta koliina je dovoljna za obav ljanje najteih fizikih radova. Za vreme mirovanja u krv dospeva oko 300 mililitara kiseonika. N a p o n (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznoj krvi plunih kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm .st., a u alveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm .st. Kroz ivotinjske m e m b r a n e ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta bre nego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm .st. je dovoljna da odstrani ugljen-dioksid pri najteem miinom radu. 152

U krvi, koja istie iz plua, skoro sav kiseonik se nalazi u hemijskom vezanom stanju s hemoglobinom, a nerastvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pigmenta - h e moglobina - u krvi omoguuje da se, pri maloj sopstvenoj zapremini tenosti, prenosi znatna koliina gasova. Uz to hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vre se bez nagle p r o m e n e frziko-hemijskih svojstava krvi (koncen tracije ugljenikovih jona i osmoznog pritiska). Zapremina kiseonika u krvi odreuje se prema koliini kiseonika koja moe da vee hemoglobin. Reakcija izmeu kiseonika i hemoglobina je povratna. Kad je hemoglobin vezan s kiseonikom on prelazi u oksihemoglobin. Na visi nama do 2000 metara iznad morske povrine arterijska krv je zasiena kiseonikom od 96 do 9 8 % . Pri mirovanju miia sadraj kiseonika u venoznoj krvi koja dotie u plua iznosi 6 5 - 7 5 % od sadraja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Pri napregnutom radu miia, ta razlika se poveava. Pri pretvaranju oksihemoglobina u hemoglobin menja se boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-ljubiasta i obratno. Sto je manje oksihemoglobina, krv je tamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoa pop rima sivkasto-modru boju 3 4 . Zasienje organizma kiseonikom m o e se izraziti for m u l o m : 0 2 = K (Pa Pk); gde je Pa parcijalni pritisak kiseonika u alveolnom vazduhu, Pk parcijalni pritisak kiseonika u krvi, a K - individualna konstanta. Sada emo detaljno analizirati pokazatelje te formule. P a " alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da se ne menja i mi praktino ne m o e m o na njega da utiemo, ali zato na P k " - parcijalni pritisak kiseonika u krvi m o e m o
34 Koristei ta svojstva m o e t e kontrolisti stepen zasienosti o r g a n i z m a k i s e o n i k o m p o s l e disajnog treninga. A k o j e konjuktiva oiju svetio crvene boje - sve je n o r m a l n o , a a k o nije - trening je slab ili n e p r a v i l n o vebate.

153

j a k o da utiemo. Poveanje temperature znatno poveava brzinu predaje oksihemoglobina kiseoniku i slabo se ispoljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s kiseonikom u pluima. Smanjivanje P k " podstie poveavanje zasieno sti krvi kiseonikom. T o m e doprinosi i p o m a k kiselo-alkalne reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. P o m a k p r e m a alkalnoj strani, obratno, dovodi do poveanog vezivanja kiseonika s krvlju, usled ega oksihemoglobin slabije pre daje kiseonik tkivima. Najvaniji uzrok p r o m e n e reakcije krvi je sadraj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svoje strane, zavisi od prisustva ugljen-dioksida u krvi. to je vie ugljen-dioksida u krvi, vie je i ugljenikove kiseline, pa p r e m a t o m e vei je i p o m a k K A R krvi prema kiseloj strani, ime se poboljava zasienje krvi kiseonikom i olakava njegovo prenoenje oksihemoglobinom u tkiva. Pri t o m e ugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjaa od svih ve navedenih faktora koji utiu na zasienost krvi kiseonikom i njegovo prenoenje u tkiva. Ali p o s e b n o sna an uticaj na P k " ima rad miia ili poveana aktivnost organa, koja izaziva poveanje temperature, znatno stva ranje ugljen-dioksida, a time i vei p o m a k prema kiseloj strani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u tim slu ajevima dolazi do najvee zasienosti krvi i celog orga n i z m a kiseonikom. ,,K" - individualna oveija konstanta, zavisi od mnogih faktora, od kojih su glavni: opta povrina m e m b r a n a alveola; debljina i svojstva s a m e m e m b r a n e ; kvalitet hemoglobina i psihiko stanje oveka. R a z m o t r i m o te pojmove detaljno. 1. Opta povrina m e m b r a n a alveola (slika 26), kroz koju se vri difuzija gasova, menja se od 30 m 2 pri izdisaju do 100 m 2 pri dubokom udisaju. 2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavise od pri sustva sluzi na njoj, koja se lui iz organizma kroz plua 154

(slika 27), a svojstva same m e m b r a n e zavise od njene gip kosti, koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od oveije ishrane. 3. Iako su u hemoglobinu heminske grupe (koje sadre gvoe) kod svih ljudi iste, globinske (belanevinaste) su razliite, to se i odraava na sposobnost hemoglobina da vezuje kiseonik. Najbolju sposobnost vezivanja hemoglo bin ima u periodu unutamtrobnog ivota. Dalje se to svoj stvo gubi ako ga specijalno ne uvebavamo. 4. Zato, to u zidovima alveola postoje nervni zavreci, to razliiti nervni impulsi, izazvani emocijama i si., m o g u znatno da utiu na propustljivost alveolnih membrana. Na primer, kad je ovek potiten, on teko die, a kad je veseo vazduh sam prodire u plua. Z a t o je veliina ,,K" (individualna konstanta difuznog koeficijenta kiseonika) kod svakog oveka individualna i zavisi od uzrasta, naina disanja, istoe organizma i oveije emocionalne stabilnosti. Veliina ,,K" kod j e d n o g istog 155

oveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara kiseonika u jednoj minuti. R a z m e n a kiseonika izmeu krvi i tkiva je slina raz meni izmeu alveolnog vazduha i krvi. Zato to tkiva nepre kidno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Z b o g toga kiseonik difundira (prelazi) iz tkivne tenosti u elije, koje ga upotrebljavaju. Osiromaena kiseonikom tkivna tenost u dodiru sa zidovima kapilara prouzrokuje difuziju kiseo nika iz krvi u tkivnu tenost. Sto je vea r a z m e n a u tkivu, manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 to je ta razlika izmeu krvi i tkiva vea, to e vea koliina kiseonika dospevati iz krvi u tkivo pri j e d n o m te istom pritisku kiseonika u kapi larnoj krvi. Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podsea na pro ces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki vima pri oksidacionim procesima, difundira se u m e u tkivnu tenost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se difundira kroz zidove kapilara u krv, u kojoj je njegov pritisak j o manji, nego s t o j e u meutkivnoj tenosti. Pro lazei kroz zidove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se delimino direktno rastvara u krvnoj plazmi, kao gas koji se dobro rastvara u vodi, a delimino se vezuje s razliitim bazama i stvara bikarbonate. Te soli se zatim razlazu u plunim kapilarima s izdvajanjem slobodne ugljenikove kiseline, koja se brzo disocira pod uticaj em fermenta ug ljene anhidraze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, z b o g razlike parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vaz duha, ugljen-dioksid prelazi u plua iz kojih se izbacuje. Glavna koliina ugljenikove kiseline prenosi se uz uee hemoglobina, koji u reakciji s ugljeninom kiselinom stvara bikarbonate, a samo se mali deo ugljenikove kiseline pre nosi p l a z m o m . Ve je ranije ukazivano d a j e glavni faktor, koji regulie disanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Poveanje 156

C 0 2 u krvi, koji dospeva u mozak, poveava osetljivost disajnog i pneumotaksinog centra. Poveanje aktivnosti disajnog centra pojaava kontrakciju disajne muskulature, a poveane aktivnosti pneumotaksikog centra -uestalo di sanje. Kad se C 0 2 ponovo normalizuje prestaje stimulacija tih centara i frekvencija i dubina disanja vraaju se na normalan nivo. Taj mehanizam dejstvuje i u suprotnom pravcu. Ako ovek instinktivno uradi nekoliko dugokih udisaja i izdisaja, sadraj C 0 2 u alveolnom vazduhu i krvi toliko se smanjuje, da kad prestane da die, duboko disajni pokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizuje sadiaj C 0 2 u krvi. Zato organizam tei ka ravnotei, i ve u alveolnom vazduhu odrava parcijalni pritisak C 0 2 na kon stantnom nivou. Sada emo razmotriti niz vanih karakteristika, koje utiu na krvotok i razmenu gasova u pluima pri udisaju i izdisaju. Na sve organe koji su smeteni u grudnom kou prenosi se negativni pritisak, koji stvaraju plua svojim gipkim privlaenjem. To privlaenje posebno utie na dotok krvi u srce, zato to se rasteu tanki zidovi vena. Pri maksimalnom udisaju pritisak u grudnom kou opada ispod atmosferskog do 130-180 mm vodenog stuba. Toliko veliki negativni pritisak u grudnom kou izaziva privlaenje" krvi u krupne vene to olakava dotok krvi u srce. Ako se zadri disanje pri udisaju, tada u srce i plua dolazi vie krvi, a postaje i vea ventilaciona povrina plua (oko 100 m 2 ) . Zato, to u tkivima dolazi do konstantnog rashodovanja kiseonika, to e biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha u krv i ostvarie se pri manjem parcijalnom pritisku u alveo lama. Ugljen-dioksid e se, pri zadravanju disanja, u poet ku j a e difundirati u plua, ali poto se on otuda ne odstra njuje (zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak uporeuje 157

s istim pritiskom u krvi i dolazi do njegovog p o s t e p e n o g poveanja u organizmu. Sa svoje strane poveana koncen tracija ugljen-dioksida u krvi p o m a e kivnu oksidaciju i bolje vezivanje i prenoenje kiseonika p o m o u hemoglo bina. Z a t o zadravanje disanja pri udisaju odlino stimulie razmenu gasova u organizmu i p o m a e zasienje organizma s kiseonikom. Za vreme izdisaja i zadranog disanja, pri izdisaju do lazi do drugih promena. Za vreme j a k o g izdisaja, pritisak u pluima se poveava iznad atmosferskog i dovodi do pritis kanja upljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled toga dotok krvi u srce se smanjuje i oteava. Ako se pri t o m e j o zadri disanje pri izdisaju srce e raditi na p r a z n o " kao p u m p a u kojoj nema vode. Prirodno, to e se negativno odraziti na njegov rad i ceo krvotok (naruie se funkcija k i v n o g pritiska srca). Plua su za vreme izdisaja i zadranog disanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva m a l o krvi i smanjuje se ventilaciona povrina (oko 30 m 2 ) . Kiseo nik praktino ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se iz krvi ne prebacuje u plua. To naglo poveava koncentraciju ugljen-dioksida u krvi koji stimulie disajni centar, a preko hemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Poveanje ug ljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo poveava koncentraciju vodonikovih jona. Znai, organizam odjed n o m poinje da upotrebljava elektrone univerzalnu ener giju svega ivog. Podizanje temperature tela i znojenje za vreme zadranog disanja pri izdisaju su prvi i glavni simptom pobuivanja energije organizma! Otuda zadrano disanje pri izdisaju - snano stimulie optu energiju orga nizma. A k o se disanje razmatra s pozicija jin-jang, tada je udisaj (irenje, poveanje prostora, lakoa, hlaenje) fin proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, teina, po veanje unutranje toplote) jalig proces. Za v r e m e zadr158

a n o g udisaja aktivira se fin p r o c e s - p o v e a v a n j e kiseonika u krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u plua (nagomi lavanje, prelazak iz unutranjeg u spoljanji). Za vreme z a d r a n o g izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju (asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva ranjem energije (prelazak iz spoljanjeg u unutranje, radni ciklus). Polazei od do sada izloenog, proistiu sledee prepo ruke: 1 - Nikad ne zadravajte disanje u maksimalnom udi saju, j e r ono m o e prouzrokovati rastezanje plunog tkiva, poveanje prenika alveola, a to e se uopte nepovoljno odraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksi malni udisaj, uradite ga bez zadranog disanja. Zadravanje disanja pri udisanju preporuuje se u granicama 70-80% dubine m a k s i m a l n o g udisaja. Pri tome, ukoliko je ovek stariji, utoliko se smanjuje dubina udisaja u korist rebara. Pri udisanju radite vie dijafragmom, a u m e r e n o meurebarnim miiima i ramenima. 2 - Nikad ne zadravajte disanje na maksimalnom izdi saju,jer je to siguran uzrok koji e da poremeti rad srca. Ako treba da uradite maksimalni izdisaj, uradite ga b e z zadr a n o g disanja. Zadravanje disanja pri izdisaju preporuuje se u granicama 70-80% maksimalnog izdisaja. S t o j e srce slabije, manja je trajanje zadranog disanja pri izdisaju. Izdiui, radite vie s dijafragmom - to masira unutranje organe i srce. Koliko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na iskustva Jogista, tada se glavna disajna veba izvodi ovako 1 : 4 : 2 , gde je 1 - vreme udisaja, 4 - zadrano disanje pri udisaju 4 puta vee od vremena udisaja i 2 - vreme izdisaja za 2 puta vee od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadr a n o g disanja. Sve je po fiziologiji od i do. 159

Diui u ritmu 1 : 4 : 2, jogisti samo poveavaju v r e m e i vebaju tri vrste pranajame. Pranajama, pri kojoj udisaj, zadrano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred stavlja nii oblik pranajame. Posledica takvog disanja je znojenje tela i odstranjivanje neistoa iz organizma. K a d v r e m e udisaja, zadranog disanja i izdisaja dostie 24, 96 i 48 sekundi to se naziva srednjom pranajamom. Takvim disanjem telo poinje da drhti zbog prolaska snane ener gije. I na kraju, vii oblik pranajame predvia najdue vre me udisaja, zadranog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144 i 72 sekunde. Zbog praktikovanja vieg oblika pranajame, ovek osea levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv velikog blaenstva. ELIJSKO DISANJE Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentacioni proces u svakoj eliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hidrati, m a s n e kiseline i aminokiseline na ugljeninu kiselinu i vodu, a osloboena bioloki korisna energija se koristi za ivotnu delatnost elija. Bioloki korisna energija je tok elektrona, koji se sa veeg energijskog nivoa sputa na nii energijski nivo. To se deava ovako: p o d dejstvom fenuenata, molekuli hran ljive materije (ugljenih hidrata, masti, belanevina) odu zimaju protone (tj. atome vodonika), a zajedno s njima i elektrone. Taj proces je poznat pod nazivom dehidracija 3 5 . Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se naziva akceptorom 3 6 . Dalje, drugi fermenti oduzimaju elek35 Predaja elektrona p r e k o sistema za prenoenje elektrona vri se n i z o m u z a s t o p n i h reakcija oksidacije-obnavljanja koje se u o p t e nazivaju bioloka oksidacija". 36 Specifina jedinjenja, koja obrazuju sistem p r e n o s a elektrona i koja n a i z m e n i n o oksidiraju i obnavljaju se, nazivaju se c i t o h r o m i m a " .

trone od primarnog akceptora i prenose ga na drugi i tako dalje, dok se potpuno ne potroi energija elektrona ili dok se ne uskladiti u vidu energije hemijskih veza ( A T F ) 3 . Na kraju krajeva kiseonik reaguje s j o n i m a vodonika i elek tronima koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se izbacuje iz organizma. Taj tok elektrona dobio je naziv elektronske kaskade". Radi bolje oiglednosti, on se moe predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad okree turbinu - daje energiju, dok je potpuno ne preda. Na samom vrhu je v o d a " hranljiva materija, iz koje e se uzimati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - odraena v o d a " - elektroni i protoni sa smanjenom energijom, sjedi njeni s kiseonikom (voda) i ono to ostaje od supstrata podlee luenju. Sada razmotrimo taj proces sa stanovita destrukturizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehidraciji jedan ili drugi ferment m o e da otcepi samo odreene a t o m e vodonika, koji zauzimaju odreeni prostorni poloaj u molekuli. Niz takvih uzastopnih cepanja razlae materije sloene strukture na osnovne sastojke. Vezivnu energiju, koja se oslobaa, koristi na organizam za sopstveno jaanje - odravanje sopstvene strukture belanevina, masti, ug ljenih hidrata idr. Na taj nain, destruktuirajui hranljive materije, organizam odrava strukturu sopstvenog tela na stabilnom nivou. A k o je hrana prethodno bila destruktuirana (termika obrada, soljenje, suenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada e za na organizam preostati m n o g o manje energije, zatvo rene u preostalim prostoru im vezama. Stoga se snaga ishra-

37 A T F : m o l e k u l zvani adenozim-trifostat, p o k r e t a ivota, nukleotid gradi blok n u k l e i n s k e kiseline.

160

161

ne ne sastoji u kalorijama, ve u strukturi hrane. D u i n a ivota ne zavisi od site, ve od struktuirane hrane. Shodno tome, elijsko disanje predstavlja proces stva ranja elektrona, tj. elektroenergije. E. B o l j e napravio prora une, koji pokazuju koliko se elektrine energije stvara u organizmu pri cepanju supstrata na vodu i ugljen-dioksid. Polazei od upotrebe kiseonika od strane organizma od raslog oveka u stanju mirovanja (264 cnrVmin), i injenice, da svaki atom kiseonika za stvaranje molekule v o d e zahteva dva atoma vodonika i dva elektrona, Bol je izraunao, da svake minute u svim elijama tela u molekulima asimilovanih hranljivih materija u procesu bioloke oksidacije prelazi u kiseonik 2,86 x IO 2 2 elektrona, tj. ukupna j a i n a struje dostie 76 ampera. To je impozantna veliina: j e r kroz obinu sijalicu od 100 vati prolazi struja jaine samo oko 1 ampera. Prelaenje elektrona iz supstrata u kiseonik odgovara razlici potencijala 1,13 volti; volti pomnoeni s amperima daju vate, tako d a j e 1,13 x 76 = 85,9 vati. Prema tome, snaga energije koju upotrebljava oveiji organizam priblino je jednaka snazi koju ima 100-vatna sijalica, ali se ipak pri tome u organizmu koristi znatno manje struje pri znatno manjim naponima. Polazei od navedenog, razjasanimo ulogu nekih m a t e rija u ivotnom procesu. Hranljive materije namenjene su za stvaranje strukture naeg tela, a one koje su izloene destrukturizaciji daju n a m energiju u obliku elektrona. Konani produkti destrukturizacije hranljivih materija su: Voda koja nam daje sredinu za ivotne procese; Ugljen-di oksid - regulator ivotnih procesa (menja KAR, aktivira genetiki aparat elije, utie na asimilaciju kiseonika u organizmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, ima skro m n u ulogu - izbacuje iz organizma elektrone sa smanjenim 162

energijskim potencijalom u vidu konanih produkata des trukturizacije - ugljen-dioksida i vode. S pozicije biogenih elemenata, ugljenik (18%) je veza koja spaja kiseonik (70%) i vodonik (10%). Ne azot, ve ugljen ik je osnova ivota. Z b o g toga organizam tei svim silama da ga sauva, orjentiui sav disajni proces na stabil no odravanje ugljenika u vidu ugljen-dioksida i drugih njegovih jedinjenja. Smanjivanje ugljenika i njegovih jedinjenjau organizmu odmah se ispoljavana sve ivotne vane procese, izazivajui brojna oboljenja. Eto tako se ostvaruje trei stepen disanja - elijsko. Pri kojem se najvea koliina ugljen-dioksida dobij a konzu miranjem hrane koja sadri ugljene hidrate, a najmanja - od m a s n e i belanevinaste hrane.

CI" I PRANA" Sasvim je nejasno ta se podrazumeva pod pojmovima c i " i prana". Njihov opis daje se u nerazumljivoj ter minologiji koja je teko primenljiva u praksi. U n e s i m o novine u tu veoma staru teoriju. U drevnim kineskim traktatima govori se o tri dragocenosti": ci, czin i Senj. Ci, czin i enj - to je naziv za energije, koje odravaju oveiji ivot i od kojih n e m a nita dragocenijeg na svetu. 1. Osnovna energija - ci, odrava organizam i nastaje iz hrane. 2. Velika energija czin je glavna oveija energija. O n a izaziva udisaj i izdisaj, skuplja se u grudima i odstra njuje se kroz nos i drelo. 3. Duhovna energija - enj, nastaje prilikom zaea. Ako se enj odrava - ivot, a ako se gubi - smrt. 163

U drevnim induskim zapisima - Vedama i Upaniadama, takoe se navodi o nekoliko vrsta energije - p r a n e , koje odravaju oveiji ivot. U njima se kae da se prana nalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru. Posebno se istie univerzalna energija K o s m o s a - Kundalini Sakti : glavna energija koja odrava oveka. K u n dalini akti - najfinija od svega finog, ona uva tajnu nastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje besmrtnost - nektar) 3 8 , koja istie iz Brahmana. Njenim sijanjem ozarena je Vasiona. U svakom dejstvu uma ili tela ovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti". U o d n o s u na oveka, u induskim zapisima, takoe se govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener giji Kundalini. 1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i odrava fiziko oveije telo. 2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i odrava pransko (energetsko) oveije telo, dajui snagu svim fiziolokim procesima u organizmu. 3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u oveijem organizmu. Logino ona se moe uporediti s holografskim oveijim telom. P r e m a tome, mi smo uvezali u jedinstvenu e m u drevne kineske, induske i savremene traktate s kojima se ve m o e raditi. Sad razmotrimo svaku od tri energije. Hranljiva prana - energija, koja je predstavljena u hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija hrane u elijama oveijeg organizma sa stvaranjem slo bodnih elektrona i jeste osnovna c i " koja odrava fiziko telo
38 Primedba prevodioca. 164

Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze u prostoru oko nas. Mi ivimo u okeanu prepunom elektrona (500-5000 u c m 3 ) . To je velika energija" - czin. Energija Kundalini holografsko polje koje nosi infor maciju o svim ivotnim procesima u organizmu. To je enj. Proces stvaranja energije iz hrane ve smo razmotrili, k a o i elijsko disanje. D i s a j n a p r a n a - slobodni elektroni i aerojoni, koji dospevaju u na organizam zajedno s vazduhom. Do toga dolazi na sledei nain (si. 28): kad vazduh prolazi kroz nosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenu sluzokou skoro sa svim telesnim organima dolazi do upijanja (apsorpcije) tih elektrona, a preko nervnih kanala - do stimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem se nalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja, pri ijem nadraivanju se alju snani nervni impulsi u mirisne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. S mirisnih glavica elektrini potencijali predaju se na drugi nivo komutacije (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje na trei nivo - limbiki sistem u hipotalamusu. Ni j e d a n od drugih analizatora (vid, sluh, ravnotea, pipanje, ukus) na tercijarnom nivou ne zavrava se u hipotalamusu, ve na odgovarajuim somatosenzornim delovima kore mozga. Hipotalamus - udo prirode, hibrid nervnog i endo krinog sistema. S j e d n e strane - to je tipino nervno tkivo, koje se sastoji iz elija nervnog s i s t e m a - n e u r o n a . Te elije, posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svim delovima nervnog sistema. S druge strane, hipotalamus je tipina endokrina lezda koja lui specijalne h o r m o n e . Nje ni h o r m o n i reguliu rad hipofize - lezde-regulatora mnogih delova endokrinog sistema, a endokrini sistem regulie ak tivnost svih biolokih procesa u organizmu. Zahvaljujui 165

neobinoj grai, hipotalamus pretvara brze signale, koji dolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reak cije endokrinog sistema. Zato je hipotalamus - glavni regu lator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa i energetske razmene. Ovde je vano da se shvati sledee: hrana, koja dospeva u organizam, posebno termiki obraena, nee se probav ljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti probavnih fermenata. Uopte aktivnost naeg organizma, nje gova otpornost na nepovoljne spoljanje faktore zavisi od aktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami po sebi i njih treba aktivirati. Zbog ega oni postaju aktivni? Aktivnost fermenata zavisi od dva faktora: upravlja kog i energetskog. Organizam mora da upravlja brzinom fermentacionih reakcija i da dostavlja energiju pojedinim sistemima. Upravljanje se postie pomou endokrinog sis tema, a dovoenje potrebne energije p o m o u akupunkturnog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s velikom kinetikom energijom. Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris, hipotalamus, hipofiza, endokrini sistem, fermenti o m o guuje da se upravlja unutarelijskim reakcijama; a posred stvom lanca: plua, akupunkturni sistem, fermenti - snabdevanje unutarelijske reakcije energijom u vidu slobodnih elektrona s velikom kinetikom energijom. O t o m e govore induski zapisi i kineski traktati, iako osnovna energija" nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od velike ener gije" - glavne oveije energije, koja dospeva kroz nos, drelo, plua i skuplja se u grudima. Zato se i deava, da fizika snaga i ivotne manifestacije ne zavise toliko od hrane, koliko od pravilnog disanja 3 9 . U tome je sutina
3 9 T o j e d o k a z a n o s a v r e m e n i m n a u n i m istraivanjima. Proitajte po glavlje o a k u p u n k t u r n o m sistemu.

a) V a z d u h , koji dolazi u n o s n u duplju p r e k o mirisa s t i m u l i e h i p o t a l a m u s a on hipofizu. b) Hipofiza lui h o r m o n e koji upravljaju a k t i v n o s t i m a e n d o k r i n o g sistema. H o r m o n i e n d o k r i n o g sistema upravljaju a k t i v n o u elijskih t e r m en a ta. c) Iz p l u a u krv d o l a z e kiseonik i s l o b o d n i elektroni u p u n k t u r n i sistem. d) Z a v r n i nivo disanja - elijski. P o m o u spoljanjeg disanja m o e m o regulisati tok svih unutarelijskih p r o c e s a : n a g o m i l a v a t i C O , , aktivirati unutarelijske p r o c e s e i elijsku sintezu. aku-

166

disanja (pranajame). Upravljajui disanjem (pranajamom), mi upravljamo telesnim funkcijama. Z b o g toga se disanje (pranajama) u sistemu Joge nalazi iznad kretanja (asana). Odavde slede dva zakljuka: s t o j e vea povrina plua, vea koliina slobodnih elektrona moe dospeti u na orga nizam; to se due vremena zadrava ta povrina plua, vea koliina elektrona e prodirati u organizam. Sad nam je postao jasan ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predloili drevni jogisti. Glavno, pri udisaju je - potpuno rairiti plua, ali ih ne rastezati. Zadrano disanje pri udisaju omoguuje pro putanje maksimalne koliine slobodnih elektrona kroz plu ne m e m b r a n e , a trajanje zadranog disanja omoguuje da se aktiviraju receptori u organizmu i u pluima i z b o g toga oni mnogo bolje apsorbuju i prenose elektrone u akupunktumi sistem. Zadatak izdisaja je - izbaciti iz plua to je m o g u e vie vazduha koji ne sadri slobodne elektrone (aerojone), ali pri t o m e ne izbacivati ugljen-dioksid. Zato se izdisaj vri dva puta due i vie s povlaenjem dijafragme navie. I j o j e d n o vano objanjenje. Disanje se aktivira i za v r e m e fizikog rada. Na primer, tranja. Zadejstvuju se potpuno isti mehanizmi: kroz nos - hipotalamus itd., a kroz plua - akupunkturni sistem itd., ali se ne postie takav efekat u nagomilavanju energije i jaanju tela. Zato? Kad ovek tri ili fiziki radi, kinetika energija elektrona se troi za odravanje aktivnosti fermenata, tj. oni odmah pro rade i rasejavaju se u vidu toplote. Drugi je sluaj kad ovek sedi bez ikakvih pokreta i die, postepeno produujui zadr ano disanje pri udisaju, to omoguuje da se organizmu dostavi poveana koliina slobodnih elektrona. Poto se oni ne rashoduju, oni cirkuliu u akupunkturnom sistemu i do v o d e do porasta snage tog sistema. Vie energije nago milava se u akrama, zadebljavaju akupunkturni kanali i iri se i postaje kompaktnije plazmeno telo (pransko telo). U p

ravo zato se statino vebanje u Jogi i Cigunu (stajanje uspravno) vie ceni, nego dinamika. Zato ako ste nepokretni z b o g bolesti, a moete da diete, imate veoma dobre anse da pravilno diui zasiujete svoj organizam energijom i da savladate svoju bolest. D u h o v n a energija (energija Kundalini) - je najfiniji oblik energije koja je prisutna u naem telu. Jogisti kau da ivot nije nita drugo, nego visokofrekventna struja, koncentrisana u mozgu i n kotanoj sri i koja preko nerava dospeva u sve uglove tela. Da bih samom sebi razjasnio sutinu ovog pitanja, vra tio sam se na embrionski stadijum i pogledao kako se stvara centralni nervni sistem. U poetku se stvara elijska ploa, koja se naziva embrionalnim diskom. Na njenoj sredini nastaje primarna nervna ploa, koja ve ima segmente. Svaki segment je odgovoran za formiranje specifinih struktura mozga. Nervna ploa brzo raste, njeni krajevi se zadebljavaju i izdiu iznad p r i m a m e elijske ploe, a posle nekoliko dana se pribliavaju jedna drugoj i srastaju po srednjoj liniji, stvarajui nervnu cevicu. Na tom kraju cevice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri specijalizovana nadimanja - primami modani mehurovi. Ostali deo nervne cevice pretvara se u kotanu sr. Proavi kroz niz uzastopnih metamorfoza, nervna cevica se pretvara u mozak i u kotanu sr. Nervna materija mozga sastoji se 8 0 % iz vode. K o d odraslog oveka gornji kraj cevice ima fini otvor. Tako, m e k o t e m e " (fontanela) kod dece poslednje se okotava od svih kostiju lobanje, a kod uvenih senzitiva (na primer, kod Vange) ono nije ni zaraslo. Jogisti to mesto na temenu nazivaju Brahma-Rand h r a " (Brahmina r u p a " ) . Autor daje sebi za pravo da da sledee tumaenje te energije i proces njenog nagomilavanja. Ta energija nije nita drugo do hronalno polje oveka, koje u sebi sadri 169

Strelice, koje padaju na oveka, su hrononi razliitih frekvencija. O d m n o t v a hronona, na o r g a n i z a m apsorbuje s a m o h r o n o n e p o t r e b n e frekvencije. Ti hrononi se k o n c e n t r i u u nervnom s i s t e m u o d a k l e p o n o v n o zrae radi stvaranja holografskog tela.

potpunu informaciju o svim ivotnim procesima organizma. Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, j e d n o od m n o gih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u zra cima Kirlijana". Da bi konstantno postojalo osvetljavanje" holograma (si. 29), potreban je odgovarajui konstantan dotok te ener gije spolja. Hronalnih zraenja u prostoru o k o nas ima previe (si. 30), a najjae zraenje potie od Sunca. Zadatak naeg organizma je da, od mnotva tih zraenja, izabere zraenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara naem o r g a n i z m u 4 0 . Voda odlino prima i otputa hronalnu ener g i j u - ona je njen kondenzator. Kosti predstavljaju filter koji
40 U d a t o m sluaju re je s a m o o j e d n o m ispoljavanju u n i v e r z a l n e K u n d a l i n e akti.

Crvenkasto-uta boja u p r a v o i sadri h r o n o n e o d g o v a r a j u e frek vencije. A n e o Svetlosti, po I. Hristu, nije nita d r u g o n e g o zraenje h r o n o n a koji nas p u n e energijom. O s n o v n i uslov za biranje h r o n a l n e ener gije je - o b n a i t i svoje telo.

proputa i naknadno kondenzuje (po principu efekta upljih struktura) hronone odgovarajue frekvencije. Nervno tkivo, koje se nalazi u kotanoj futroli" je rezonator-akumulator i preraspodeljiva te energije, pri emu hronalnu energiju najbolje odabire i akumulira glava. Hronalna materija v o l i " da se koncentrie (da se zgu njava) na granicama razdvajanja sredina, a na glavi i u samoj glavi ima ih nekoliko. Tako se kosa ne samo kon centrie, nego i usmerava u glavu. Povrina velikog mozga 171

170

je puna brazda i vijuga koje znatno poveavaju njegovu povrinu, a shodno tome poveava se i povrina koncen tracije. Oblik lobanje je kao i oblik jajeta da bi p o m o g a o zatvaranje" i koncentraciju h r o n o n a 4 1 . Otuda se sva energija preraspodeljuje nanie po k i m e n o m stubu i dalje se koristi za stvaranje rukovodeeg modela - holografskog tela. Prema drevnim indijskim zapisima, glava je - najva niji deo tela, iz koje struj i nanie nebeski nektar" - yfsoma\ koji daje telu ivot. Navedeno objanjenje autora u izvesnoj meri objanjava taj proces i preporuuje da se svesno radi u tom pravcu. Neki ljudi oseaju zraenje hronalne energije, koja im s visine pada na glavu. Na primer, evo ega se sea P. K. Ivanov (Istorija P a r e k a " ) : Nailazio sam na takvo strujanje vazduha, da nisam morao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trao sam vrlo brzo po posejanoj penici, a s visine sam uvlaio vazduh u sebe da bih se zasitio i da ne moram da j e d e m . M o g a o bih zamoliti oveka da neto pojedem, ali ja nisam bio tada taj ovek koji bi iveo zbog pareta hleba ja sam u to v r e m e iveo zbog Vasione, koja je na moje telo padala s visine. Kako se kae, ne u obrve, ve u same o i ! " Oseaj pritiska na glavu veoma pomae asimilaciju hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevnih mu draca, naroito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu ili upredene pramenove kose na glavi. Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz orga nizma se zrae hrononi sa smanjenom potencijalnom ener gijom, a na njihovo mesto iz glave i kotane sri dolaze novi. Na taj nain organizam konstantno filtrira" kosmiko zraenje, birajui ono koje mu je potrebno, destruktuira ga
41 N a tom principu zasnovan j e Rajhov a k u m u l a t o r " , koji o m o g u u j e da se energija akumulira i da se p o m o u nje lece ljudi.

(smanjuje energiju hronalne estice), stabilise svoje holo grafsko telo na raun energije destrukturizacije, a preraeno zrai napolje u vidu razliitih polja: elektrino, toplotno, magnetno itd. Eto, i tu je protivurenost izmeu kompaktnog - fizi kog i finog - holografskog tela. Hrana jaa fiziko telo, ali svojim hologramom g a s i " fino holografsko telo. To je zato to se u organizam unosi hrana druge rezonantne frekven cije nego to je naa. To dovodi do guenja kao i u prvom sluaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama, M S ) omoguuje odabiranje produkata ishrane odgovara juih frekvencija. Ako vam se spava posle jela (pod uslovom da se niste prejeli), to znai da ta hrana nepovoljno utie na vas. San obnavlja, jaa hologram. Umerena, pra vilno odabrana hrana i uzimanje sopstvenog urina veoma jaa holografsko telo, ali smanjuju fiziko. Izmeu ta dva tela treba pronai odgovarajuu ravnoteu koja e doprineti optem boljitku. U zakljuku bih istakao, da je oveiji organizam biomaina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane, vazduha i kosmikog zraenja. Pri tome, duhovna energija (jedan od oblika Kundaline) odrava holografsko telo i upravlja disajnom i bran lj ivom energijom. Disajna prana odrava pransko (energijsko) telo i kontrolie procese nasta janja energije iz hrane. Hranljiva prana (energija hrane) odrava fiziko telo, a njeni finiji sastavni delovi jaaju pransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije) moraju biti meusobno uravnoteene, i samo u tom sluaju m o e se postii savreno zdravlje i maksimalno trajanje ivota.

172

173

DISANJE I RAD MOZGA Rad mozga u m n o g o m e zavisi od vrste disanja. Frek vencija disanja i naizmenino disanje kroz levu ili desnu nozdrvu mnogo utiu na funkcije mozga. N a mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, M S ) leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama koje su joj svojstvene. N a v o d i m o nekoliko njihovih funk cija: Leva hemisfera mozga Logika ili analitika funkcija Diskretnost Reitost Raunanje Uzastopnost (naizmeninost) Desna hemisfera mozga Emocionalna ili intu itivna funkcija Neprekidnost Cutljivost Geometrija Paralelnost

usavravaju i harmonizuju. U tom sluaju nam p o m a e i disanje. Retko ko se upitao, zato i m a m o dve nozdrve i j e d n o grlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljanjih disajnih organa na oveijem embrionu trudnice i razjasnio da, u poetku, oveiji embrion ima j e d a n otvor koji se zatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao to su nedavno naunici ustanovili, da disanje kroz levu nozdrvu pomae hlaenje mozga, a kroz desnu - zagrevanje. Viegodinja iskustva jogista ukazuju na to, da svaka nozdrva, kroz koju se preteno die, stimulie odgovarajui deo tela. Shodno tome, diui naizmenino kroz j e d n u i drugu nozdrvu, m o e m o da harmonizujemo rad mozga. U drevnoj i kod nas malo izuavanoj Svara-jogi (jogi zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa nje kroz levu nozdrvu je lunarno zraenje, po prirodi en stveno (jinsko), i ono hrani i isti. Prema tantrama, leva strana je magnetna, enstvena i emocionalna po prirodi. Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme arkog (toplog) dana, preporuuje se da leva nozdrva bude otvorena, da bi se izbalansirala sunana energija koja nam dospeva u dnevno vreme. U traktatu D n a n a Svarodaja" preporuuju se radnje koje poboljavaju blagostanje u to v r e m e i kad se die kroz levu nozdrvu. O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledee. Di sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunano zraenje, muko (Jangsko) po prirodi, ruilako (destruktivno, pogub no) i na osnovu toga, ono privremeno poveava ivotnu snagu i izdrljivost. D e s n a strana (desno) smatra se elek trinom, m u k o m i racionalnom po prirodi. Disanje kroz desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noi pre poruuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz balansirao uticaj hladne noi na organizam. Disanje kroz desnu nozdrvu preporuuje se za fiziki rad, rasprave (bo175

S obzirom na to da je na ivot vezan i za jezik, re, analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimulie svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno, za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocionalnih stimulusa i intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnim nivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je funkcija te hemisfere, takoe, vana kao i leve. Z b o g toga gubi se unutranja harmonija i ovek se razvija jednostrano. Upravo zbog tog razloga veina ljudi je lakovema, povrna i ne prodire u sutinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u procesu leenja - niko nee ozbiljno da radi na sebi ve oekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne ele da p r e u z m u obavezu i odgovornost za odravanje sopstvenog zdravlja i poro dinog blagostanja - oni preivljavaju. Zato veina ljudi treba da stimuliu desnu hemisferu mozga s ciljem da je 174

renje) i takmienja (utakmice). Aktivirajui disanje kroz levu nozdrvu danju, a kroz desnu nou, m o e se poveati ivotna snaga i produiti ivot. Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, posmatrajte se u ogledalu kad vam je zapuena jedna nozdrva. Obino se stie utisak da je odgovarajua polovina tela nemona i odrvenela.

M E T O D IZBORA H R A N L J I V E P R A N E " Metod izbora hranljive p r a n e " treba sbvatati kao pro ces stvaranja povoljnih uslova u organizmu radi kvalitetne destrukturizacije hrane na elijskom nivou (elijsko disa nje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod voljne likvidacije dubokog disanja Butejko K. P., disanje kroz cevicu i disanje embriona". M e t o d B u t e j k o . Konstantin Pavlovi Butejko nije slu ajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti i dobra m o opaanja pomnoeni sa znanjem omoguili su mu da to uspeno uradi. Butejko se oduvek interesovao za medicinu i on se posle zavrene srednje strune kole upisao u viu medicinsku kolu. Za vreme kolovanja u vioj medicinskoj koli k o d njega se pojavila zloudna (maligna) hipertonija opteg oblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesanica, bolovi u srcu i mnogo drugog. Budui da se sam bavio problemima te bolesti, izraunao je da bi mogao da ivi priblino godinu i po dana. Kao lekar znao je d a j e leenje m e d i k a m e n t i m a beskorisno. Za tu godinu i po dana treba da pronae neto to nije trivijalno, a koje bi mu spasilo ivot. Butejko je poeo da eksperimentie - disao je snano punim pluima, duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepoonica, pogoranje rada srca i opta slabost. Kad je, obratno, 176

usporavao disanje, oivljavao je posle nekoliko minuta. Nou izmeu 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja je nauno potvrena. Stoer tog metoda je dejstvo uglje nikove kiseline u organizmu, a uzrok oboljenja - duboko disanje koje tu kiselinu ispira iz organizma. Butejko je zatim u laboratoriji Klimatske biologije", koja je u sastavu Sibir skog odeljenja Akademije nauka, pomou savremenog ure aja koji istovremeno snima 24 parametra o stanju oveijeg organizma, detaljno izuio funkcionisanje bolesnog i zdravog organizma. Dobijeni podaci obraeni su na elek tronskim raunalima i dobijene su matematike zavisnosti izmeu funkcija. U jednostavnom i dostupnom metodu is traivanja rezultati su pokazali: 1. Poveanje dubine disanja ne poveava kiseonik u elijama naeg organizma, ve obratno. Z b o g toga, to se ugljen-dioksid 25 puta bre ispira iz organizma nego kiseo nik, dolazi do njegovog deficita. Rezultat je pogoranje uslova prelaska kiseonika iz hemoglobina u tkiva (Verigo-Borov efekat) i nastupa kiseoniko gladovanje celog organizma. 2. Promena unutranje sredine elija, zbog ispiranja ug ljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vitamina! Z b o g toga se ometa razmena materija i energije u orga nizmu osnovi ivota. 3. Smanjivanje ugljen-dioksida u elijama pobuuje e lije (smanjuje prag pobuivanja). To pobuuje nervni sis tem sa svim tetnim posledicama koje otuda nastaju. 4. Zatitna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or ganizmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do nngomilavanja sluzi u organizmu. Polazei od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji jedna bolest - duboko disanje i da ona ima 150 simptoma! N a v o d i m o nekoliko simptoma bolesti dubokog disanja koji 177

nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja m e t o d o m voljne likvidacije dubokog disanja (VLDD). Nervni sistem: glavobolja (ponekad slina migreni), vrtoglavica, nesvestica (ponekad s epileptinim grevima); naruen san, nesanica, sanjivost i drugo; um u uima, slabljenje pamenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdraljivost, slaba koncentracija, oseanje bezrazlonog straha, apatija, oslabljen sluh, parestezija (ukljuujui potpuni gu bitak svih osetljivosti, najee osetljivosti udova), trzanja u snu, tremor, tik (gr); pogoranje vida, poveanje starake dalekovidosti, razliita svetlucanja u oima, mrea pred oima itd., poveanje interokularnog pritiska, bolovi pri pokretanju oiju navie ili u stranu, prolazna razrokost; radikuliti itd. Vegetativni nervni sistem: diencefalne i vegetodistonine krize, izmeu ostalog: znojenje, zimogroljivost, naglo hlaenje i zagrevanje, bezrazlona drhtavica, nesta bilnost telesne temperature tipa termoneuroze itd. Endokrini sistem: simptomi hipertireoze, debljanje ili mravljenje, pojave patolokog klimaksa, naruavanje m e n strualnog ciklusa, toksikoza trudnoe, fibromi, impotencija itd. Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadi astme), napadi astme pri fizikom optereenju i za vreme mirovanja, uestalo duboko disanje uz uee dopunske disajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za v r e m e mirovanja, disajna aritmija ili povremeni oseaj nedostatka vazduha, oseaj nepotpunog udisaja, oseaj ogranienosti pokretanja grudnog koa (stenjenost u grudnom kou), strah od zaguljivosti, oteano disanje kroz nos za v r e m e mirovanja i pri manjem fizikom optereenju, rinitis po tipu vazomotornog rinitisa, sklonost prehladnim oboljenjima, a u vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvi kaalj ili sa sluzi, suvoa u ustima ili u nosnom drelu, 178

hronini tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, eoni sinuzitis, akutni emfizem plua, intersticijalna pneumonija, bronhoektaze, spontani pneumotoraks, gubitak oseaj a mi risa, razliiti bolovi u grudnom kou, poremeaj u dranju tela, deformacija grudnog koa, oteenost iznad kljunjae (emfizema vrhova plua) itd. Srano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahikardija, ekstrasistolija, paroksizmalna tahikardija, spazam krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belanevine u mokrai, dizuretine pojave, nikturija i druge, hlaenje, zimogroljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelu srca, stenokardija, poveanje ili smanjenje arterijskog pri tiska, teleangiektazija, varikozno proirenje vena i hemoroida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s tim i krvarenje desni, esta krvarenja iz nosa itd., oseaj pulzacije u raznim delovima tela, pulzirajui umovi u uima, vaskularne krize,infarkt miokarda, insult, poveano zgruavanje krvi, trombi (tromboflebitis), smanjenje alkalnih re zervi krvi, elektrolitni poremeaji, eozinofilije, hiper- ili hipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pri tiska kiseonika u arterijskoj krvi u poetnom stadijumu bolesti i suprotne promene na zavrnom stadijumu bolesti itd. Sistem probave: smanjenje, poveanje i poremeaj apetita, suvino luenje pljuvake ili suvoa u ustima, pore meaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i eluca (bolovi u desnoj podrebrici, u podbradku itd.), kolitis (zatvori, prolivi), diskinezija unih kanala, goruica, esto podrigivanje (recidiv, M ) , muka, povraanje, meteorizam, neki oblici gastritisa i ira na elucu i dvanaestopalanom crevu itd. Kotano-miini aparat: slabost miia, bizo fiziko zamaranje, podmukli bolovi u miiima, grenje miia, najee grenje miia nogu (miia listova nogu i miia stopala), drhtavica raznih grupa miia, pojaanje ili slab179

ljenje tomisa miia, atrofija miia, bolovi u cevastim kos t i m a itd. Koa i sluzokoa: suvoa koe (ihtioza), pustulozne ospe (akne), koni svrab, ekcem, psorijaza, sklonost glji vinim oboljenjima, bledilo koe sa sivom nijansom, akrocijanoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski blefaritis, cijanoza (modrenica) itd. Poremeaji u razmeni: debljanje, mravljenje, lipomatoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloenje soli u zglo bovima po tipu gihta (kostobolje), taloenje holesterina na koi (najee na obrvama), hipoksija tkiva, skriveni otoci, poremeaj tkivne razmene po tipu alergijskih reakcija itd. Pre nego to zaponemo izlaganje o metodi VLDD-a, preciziraemo pomou cifara s t a j e duboko disanje. Tabela 1.
UTICAJ DISANJA NA OVEIJE ZDRAVLJE

Primedba: FP - frekvencija pulsa u minuti; FD - frekvencija disanja u m i n u t i (broj udisaja i izdisaja); % CO - p r o c e n a t sadraja ugljen-dioksida u alveolnom vazduhu; AP automatska pauza, s p o n t a n o z a d r a n o disanje p o s l e izdisaja (najvanija karakteristika,

p o t o pri tim p a u z a m a se ne gubi ugljenikova kiselina); KP - k o n t r o l n a pauza z a d r a n o g disanja p o s l e srednjeg izdisaja do prve p o t e k o e ; VP - voljna pauza, z a d r a n o disanje od prve p o t e k o e do g r a n i n e (iz p a u z e izlaziti eim, ali ne d u b o k i m disanjem, diui kroz m a l o z a p u e n nos); MP - m a k s i m a l n a pauza, zbir KP i V P .

N a v e d e n a tablica prikazuje nivo stanja naeg zdravlja. T a k o , na primer, ako vam je frekvencija pulsa (FP) 60 ud/min; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauza posle izdisaja (AP) - 4; maksimalna pauza (MP) - 120 sek., to znai da kod vas sadraj ugljen-dioksida u alveolama plua iznosi 6,5 procenata i vi ste potpuno zdrav ovek. Ako su vai pokazatelji iznad norme - vae zdravlje je iznad proeka. A k o su pokazatelji ispod norme - vi ste ovek koji duboko die i vae zdravlje je ispod normalnog nivoa. To je, u stvari, predpatoloko stanje. Zavisno od toga, koliko ti pokazatelji odstupaju iznad ili ispod propisane n o r m e vi ste izvanredno izdrljivi ili bolesni. Zdrav ovek die na sledei nain: udisaj, izdisaj i automatska pauza (AP) koja nastaje spontano. Zatim se proces ponavlja. Butejko ceo metod svodi na to, da se obolelom oveku, koji duboko die, vrati automatska pau za. Iz prakse je poznato da se automatska pauza obnavlja posle 3-godinjih redovnih vebi. O n a treba stalno da se k o n t r o l i e - tada je uspeh zagarantovan. Vebanje prema datoj metodi: udobno esti, leda is pravljena, povui vrat navie, m k e staviti na kolena ali da se ne dodiruju. Tada se maksimalno opustiti i smiriti disanje i puis. Pri oputanju posebno prekontrolisati oputanje rame na, ruku (posebno pregibe ruku i ake), lice (naroito miie oko oiju i elo), noge (naroito stopala), miie grudnog koa, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vebanja

180

181

m n o g o napreu lea, naslonite ih na naslon, ali da budu uspravna. Sad izmerite frekvenciju vaeg puis (FP), frekvenciju disanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Jo j e d n o m napo minjem, da kontrolnu pauzu, tj. zadrano disanje posle o b i n o g izdisaja treba zadrati do prve potekoe. A k o to budete due drali, dobiete netane poetne podatke. Tako, ako je vaa KP - 15 sekundi (norma - 60 sek.), 60 : 15 = 4, pokazuje da vi pri svakom udisaju udiete 4 puta vie vazduha nego to je p o t r e b n o 4 2 . Sva ta merenja zapiite u svesku i dalje ete prema njoj proveravati proces vebanja. Kad zauzmete odgovarajui poloaj za vebu, ponite postepeno da smanjujete dubinu disanja dovodei je do prestanka disanja. T o m prilikom treba da se osea blai nedostatak vazduha. Spoljanje disanje treba da bude neprim e t n o . Smanjenje dubine disanja pomae podizanje oiju navie (podbradak se ne podie) i blago napuivanje usna. Postoje brojna uputstva za primenu metode VLDD-a, u kojima su date razne varijante vebanja. Zato u se osvrnuti n a z v a n i n i i z v o r - a s o p i s Priroda i ovek", br. 5 od 1989. u kojem je lanak K. P. Butejka ienje disanjem". Dubinu disanja treba smanjivati est puta dnevno u 24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo asova, od toga dva ciklusa u nonim asovima. U svakom ciklusu pet poku aja (proba), a najbolje je vebati tako da u toku pete m i n u t e ve ne moete da diete u izabranom reimu. V r e m e probe
42 Z a t o , t o B u t e j k o a p s o l u t n o ne u z i m a u obzir energijski aspekt disanja i sve svodi na ispiranje ugljenikove kiseline iz o r g a n i z m a , to dolazi do raznih terminolokih obrtaja koji ne odraavaju s t v a r n u sutinu disanja. Streljnikova u z i m a u obzir s a m o energijski aspekt, ne uputajui se u o p t e u fiziologiju i ulogu ugljenikove kiseline. R a d i toga s e autor, izlaui m e t o d e m a k s i m a l n o p r i b l i n e originalu, koristi njihovim mislima, koje ne odraavaju stvarnost, ali vi treba o t o m e d a b u d e t e upoznati.

se dalje poveava do 10 minuta. Kad ovladate tim ritmom preite na drugi stepen i ponovo se trudite da j o vie smanjite dubinu disanja i diite u novom reimu disanja u poetku do pet, a zatim do deset minuta. Takvih stepena smanjivanja disanja je nekoliko. Da preete s jednog reima na drugi moete samo u sluaju da ste potpuno savladali prethodni reim i da se ne vratite na prethodno disanje. Prema tome, vi ste tokom 5 minuta (a kasnije 10) smanjivali dubinu disanja. Zatim izmerite K P . To je jedna proba. Dalje ponovo smanjujete dubinu disanja u toku 5 minuta i izmerite KP - to je druga proba, i tako redom do pet proba. Posle pete probe, zavren je prvi ciklus vebi koji je trajao 5 proba po 5 minuta, plus vreme potroeno na KP i ukupno vreme jedne vebe 30 minuta u sluaju 5-minutne probe i oko j e d n o g sata u sluaju 10-minutne probe. Posle zavrene vebe izmerite FP i F D . Svaki ciklus (veba) izgleda ovako: Prvi ciklus - u 24 sata (pono) FP = FD = KP = (tj. podaci na poetku vebanja). T, = K P , = (T, to je vreme probe koje je 5 ili 10 minuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe). T2 = KP2 = T3 = KP3 = T4 = K P 4 = T5 = KP5 = Sada j o izmerite FP i F D . Drugi ciklus (vebanje) je u 04.oo asa i sve se ponav lja. Vebe u toku dana (24 sata) zavravaju se proraunom K P s aritmetika sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata. Tu cifru takoe zapisati u svesku i posle toga prema tim podacima pratiti dinamiku uspeha vebanja. Kriterij umi pravilnog vebanja su: manji nedostatak vazduha na poetku 5-minutne probe koji prelazi u veoma 183

182

izabranom reimu"); oseaj toplote s prelaskom na znojenje i ak znojenje; poveanje KJ? od jedne do druge probe iz dana u dan. Na samom poetku vebanja KP se m o e poveavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znai da organizam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomilao za vre me vebanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentrisao u krvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nas tavite da vebate i KP e poeti polako da raste. Takav program treba da sledite dok god ne postignete lako zadravanje disanja do 60 sekundi. Posle toga moete vebati 2 puta dnevno tokom godine dana. Vebe treba da traju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uvee pre veere. Posle godinu dana preite na j e d n u vebu u trajanju od 1 sata i to pre veere, a ujutro pro veri te lako zadrano disanje (KP) koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godine prekidate vebanje (a moe se i produiti) i radite sledee: 1 - proverite ujutro K P , da ne bude nia od 60 sekundi i 2 upranjavajte lake fizike vebe koje pomau nagomila vanje ugljenikove kiseline u organizmu. Ako vam KP ujutro pone da opada, obavezno utvrdite uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vebajte prema ve navedenim pravilima. Na poveavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP uti u: 1. Hronini tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhitis i pneumonija. 2. Sve to sadri puno kofeina: kafa, kakao, aj, oko ladne bombone. 3. Antibiotici, spazmatici i drugi slini lekovi. 4. Alkohol, nikotin i narkotici. 5. Hipodinamija (nedovoljno hodanje - bolest sedenja, M). 6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i druge terapije u vezi sa toplotu. 7. Negativne emocije. 184

7. Negativne emocije. 8. Poloaj oiju nanie. 9. Obilna i kombinovana ishrana. Belanevinasti pro dukti: meso svih vrsta (ukljuujui i ribu), jaja, mleni produkti, takode agrumi i hleb s kvascem. Nagomilavanje ugljen-dioksida u organizmu je stepenasto - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo individualno) KP se poveava za nekoliko sekundi. To su stepeni disanja za v r e m e kojih se ono smanjuje po dubini, a istovremeno se poveava koliina ugljen-dioksida u organizmu. Ta pre strojavanja u organizmu ispoljavaju se u vidu krize ienja, po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrenju Butejka treba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odrediti oboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oteeniji), lom je jai (kriza ienja i leenja). Posebno su teki lomovi sa zaokruenim ciframa i savetuje se da se oni preskoe. Naj tei je prvi lom zato to se prvo obnavlja kiselo-alkalna reakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledei lomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) m o e da traje od tri do est nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja (oteenja). to pre otpone lom, sledei lomovi bie slabiji. Da bi bre dolo do loma treba nakratko drati noge u hladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mesta koja su davno zarasla. Na primer, opekotine iz detinjstva, mesta ranjavanja itd. Upamtite - bez lomova (krize ienja, leenja i energijskih kriza) nema izleenja. Sestomeseni lom je obavezan ako se dobro poveava K P . Predveerje lomova (krize) i simptomi samog loma (krize) 1. Slab san i bolesna elja za spavanjem. 2. Razdraljivost. 3. Plaljivost. 4. Smanjenje apetita. 185

5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroninih obo ljenja. 6. Bolovi na ranije povredenim mestima (opekotine, posekotine, rane itd.). 7. Glavobolja. 8. Proliv. 9. Pojaano mokrenje. 10. Krvarenje sa sluzi ili sluenje iz nosa i desni. 11. Pre poetka loma, lake je zadravanje disanja nego ranije poveava se KP. 12. Mogu se javiti halucinacije. 13. Grevi. 14. Muka, ponekad povraanje. 15. Svrab koe. 16. Koprivnjaa. 17. Ekcem. 18. Alergijska kijavica. 19. Smanjenje radne sposobnosti. 20. Bolovi u srcu. 2 1 . um u glavi, vrtoglavica i glavobolja. 22. Astma i kaalj. 2 3 . Jako mrnjenje nogu, i drugi simptomi zavisno od oboljenja (oteenja). Prema tome, na osnovu simptoma loma (krize) m o e se utvrditi koji su organi i sistemi organizma oboleli (ote eni). 1. Ako je naruen san, javlja se glavobolja, razdraenost, plaijivost itd. - veoma je oteen nervni sistem. 2. Muka, goruica, povraanje - obolela jetra. 3. Halucinacije, ako je oteena psiha. 4. Grevi - nedostatak vitamina grupe B. 5. Kaalj - hronini bronhitis. 6. Bolovi u srcu, um u glavi, astma itd. - oteen srani vaskularni sistem. 186

7. Ako mrznu noge - oteeni krvni sudovi nogu. 8. Ako se pojaava a s t m a - o t e e n e su bronhije i plua. Saveti Konstantina Pavlovia Butejka pomoi e vam da n o r m a l n o savladate lomove (krize ienja i druge krize). 1. Nita se ne bojte, sve e proi i nee se nita loe desiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspanie kad ugledaju lajm (sluz) i crne, sasuene komadie neprijatnog mirisa -iste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit, plau, nesnalaljivi su itd. - kad proe lom (kriza), sve se normalizuje. 2. im uoite da kod vas zapoinje lom, odnosno usled ve navedenih situacija i komplikacija poinje da vam opa da K P , odmah preduzmite mere za odravanje K P : a) ura dite j o j e d n u probu uz vebu; b) ako se veoma teko ostvaruju zadrana disanja - parite noge u toku vebi i ne pregrejavajte ih do znojenja. Moete popiti 200-250 grama vrue vode u toku 10-15 minuta, a zatim posle 15-20 minuta ponite da vebate. Moete primeniti i tople kupke, oprati glava vruom vodom, stavljati obloge od slaice na grudi, trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kaljanja). 3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propisane mere i ne moete da odravate raniji nivo KP, ne uzbudujte se, uradite j o jednu-dve vebe preko norme s ciljem da pojaate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u orga nizmu. 4. Ako vam se ne jede - ne prisiljavajte sebe da jedete, ali zato pijte vie tenosti da biste ispirali ljaku. 5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra ne i potpuno iskljuite produkte koje smo prethodno naveli. 6. Za vreme krize naroito je jak kaalj (intenzivira se bronhitis), nastojte da ga umirite po svaku cenu: trljajte nosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge od slaice i dr. 187

7. Vie hodajte na sveem vazduhu, ali ne spavajte i ne leite. A k o postane neizdrljivo, odspavajte 30-35 minuta i p o n o v o hodajte i redovno upranjavajte disajne vebe. Za v r e m e vebanja, prema metodi Butejka, osea se nedostatak kalijuma, kalcijuma i natrij uma u organizmu. Njih treba obavezno nadoknaditi konzumiranjem hrane, ko ja u veoj koliini sadri navedene mikroelemente. Te pro dukte konzumirajte 10 dana, a zatim pauzirajte 10 dana. 1, obratno, kad se u organizmu pojavi suvie kalijuma, nastaje kijavica. U toku jednog ili u toku dva dana ne konzumirajte produkte koji sadre kalijum 4 3 . Butejko je izvrsno ovaplotio zavete drevnih mudraca: Pre nego to pone da lei drugog, izlei se sam. Pre nego predloi neto drugom, isprobaj to na sebi". Saznanja, do kojih je on doao, veoma e biti korisna, narojto u praksi, ljudima koji e primenjivati i druge metode disajnih vebi. U zakljuku navodim dva primera leenja p o m o u V L D D - a koja je iz sopstvene prakse opisao K. P. Butejko. Prvi p r i m e r . Bolesnik S. N., star 40 godina, mehaniki inenjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospitalizovan hitnom pomoi 08.06.1980.god. s dijagnozom: atopina bronhijalna astma, uestali napadi, astmatino stanje, sr ane i plune mane Il-III stepena, h o r m o n a l n o zavisan, polialergija na mirise i lekove: seduksen, korglikon itd. Zali se na astmu zbog koje se, preteno nou i pri najmanjem fizikom optereenju, javljaju 10-15 tekih napada guenja, j a k kaalj s tekim iskaljavanjem lajma, astma za vreme mirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, lo san, meteolabilnost, oseaj straha, razdraljivost. Boluje od aprila 1976. - dok je bolovao od gripa, primio je venozno injekciju poliolukina, posle koje je dolo do pojave prvog tekog napada guenja - astmatino stanje trajalo je dva meseca.
43 Slatko voe i povre.

Od prvih dana oboljenja primao je prednizolon do 60 mg, hidrokortizon 300 mg, a zatim polkartolon 32 mg dnevno. Dana 12. 8. 76. izvrena operacija korena na levom plunom krilu, posle koje se stanje pogoralo. Od 13. 9. do 30. 12. 76. bio je u alergijskom odeljenju oblasne bolnice u gradu Novosibirsku s dijagnozom: vorni periarteritis, predakutno progresivno stanje sa sindromima bronhijalne astme, preluritis, koronaritis i arinim promenama u miokardu, nefritis, neuritis, oteenje eludano-crevnog trakta, kaheksija. U bolnici je utvreno da je invalid II, a zatim I grupe. Bolesnik je kasnije leen 15 puta u stacionarima, ali bezuspeno. Specijalistika ispitivanja i leenje kod alergologa nisu obavljena zbog njegovog tekog opteg zdravstvenog stanja. Poslednje ispitivanje zapoeto je 04. 6. 80. godine, kad je zbog napada guenja 6 puta dnevno pozivao hitnu p o m o . Bio je hospitalizovan u astmatinom stanju 1 1 . 6 . 80. godine, osim j a k e terapije (bronholitici, lekovi za srce, hormoni, sedativi) bolesnik je u toku noi, bez kontrole, obavio dve potpune inhalacije s astmopentom i novodrinom. Zdravstveno stanje se znatno pogoralo i pozvana je ekipa za reanimaciju. Bez obzira na to to su preduzete reanimacione mere nije se mogla potpuno otkloniti astma. Dana 12. 6. 80. godine na bolesniku je primenjen nain VLDD-a. Svi medikamenti, osim prednizolona, zamenjeni su, doza prednizolona, koju je bolesnik redovno upotreb ljavao poslednje 3,5 godine (35 mg dnevno), duplo je sma njena. Prilikom pregleda stanje bolesnika je bilo teko, izrazita astma u stanju mirovanja uz uee dopunske disaj ne muskulature. Bolesnik je zauzimao nuni poloaj, hroptao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni ko rairen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencija disanja - 32 u minuti. KP - 2-3 sekunde. Metodu V L D D - a odmah je prihvatio, i posle 2-3 minute kaalj i napad guenja su prestali, smanjilo se lupanje srca i poboljalo se opte 189

188

stanje organizma. Odmah je primenjena ventilaciona proba: duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi) izazvalo je kaalj i napad guenja, telesnu drhtavicu, uestalo lupanje srca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi VLDD-a. Na taj nain, proba je bila pozitivna i specifina, potvrdivi zavisnost bronhospazmi, kalja i lupanja srca od hiperventilacije. Bolesnik se dalje nauio da samostalno otklanja napade kalja i guenja. Napadi su prestali od prvog dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za m e d i k a m e n tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze prednizolona privremeno su zadrane. Prvi put za nekoliko poslednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, slobodno se etao po hodniku i penjao po stepenicama na 3. sprat. Dru gog dana vebi, kad se nivo C 0 2 poveao sa 24,4 na 31,5 mm . St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uoeni su simptomi reakcije izleenja: glavobolja, poviena temperatura do 39 koja je trajala 4 sata. To je bilo propraeno obilnim lu enjem lajma - sluzi (do 150 ml), epiima i tegobama. lajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit, pojaala se e i luenje gorke lepljive pljuvake koja je mirisala na ranije primenjivane lekove. Uestali su mokre nje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje se poboljalo. Normalizovao se san, apetit, prestalo je ubrzano lupanje srca, prestala je astma, prestao kaalj, otklonjena slabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se nivo C 0 2 poveao sa 31,5 na 37,5 mm .st., a KP se poveala do 20-30 sekundi, uoena je povratna reakcija ienja: bolovi u miiima, ponovo je izlazilo mnogo lajma; ispoljavanje reakcije trajalo je krae, nego prvi put. Desetog dana hospi talizacije otputen je s odeljenja sa znatnim poboljanjem. Fiziki je aktivan. Sposoban za rad. U narednom periodu posmatranja, preko 1,5 godine dana, uoeni su redi napadi bronhijalne astme koji su bili u vezi s prekidom kontrole disanja i putovanja na j u n u obalu Krima. 190

D r u g i p r i m e r . Bolesnik ., star 6 godina. Doao je na ambulantno leenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dija g n o z o m : teak oblik atopike bronhijalne astme, , astmatiki status, plune i srane mane, vazomotorna rinopatija, polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, preteno nou i posle najmanjeg optereenja, javljaju 6-7 tekih na pada guenja dnevno (24 sata), jak kaalj s oteanim iskaljavanjem lajma koji ponekad izaziva povraanje, astma pri fizikom optereenju, kijavica, znojenje, zimogroljivost, slabost, lo san, razdraljivost, plaljivost, koni svrab i zatvori. Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme. Teki napadi guenja i astmatino stanje trajali su nekoliko dana pa i nedelja. U toku 6 godina ivota 18 puta je bio na stacionarnom leenju u specijalistikim odeljenjima, od toga 5 puta - u reanimacionim odeljenjima. Uraeno mu je 10 bronhoskopija. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftorotanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teko stanje i prikljuen je na aparat za vetako disanje. Celu 1979. godinu proveo je leei se u stacionaru. Primenjena terapija, izmeu ostalog i hormonalna terapija, nije postigla eljeni efekat i remisiju za spreavanje napada guenja. Osim obi ne terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije u trajanju po 15-20 minuta (novodrin, euspirin, alupent, salbumator). Uoeno je da bolesnik ne podnosi interferon, albucid, ftorotan, sobnu prainu, miris jele (smreke), gro e, jabuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge pro dukte. Pri pregledu konstatovano j e : srednje teko stanje, hrapavo disanje i kroz usta, uz uee pomone muskula ture. Grudni ko rairen naroito u donjem delu, na svim plunim poljima masa suvih i vlanih hroptanja, frekvencija disanja - 30 u minuti. KP - 3 sek., puis - 118 otkucaja u minuti, tahikardija, tonovi prigueni. Metodu VLDD-a je odmah prihvatio i posle 10-15 minuta otklonio astmatino stanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi) iza191

Tabela 2.
SADRAJ KISEONIKA I UGLJEN-DIOKSIDA U ALVEOLNOM VAZDUHU U ODNOSU NA POVEANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTEVA

T a b e l a 3. ODGOVARAJUE POVEANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTE VA PO PARCIJALNOM PRITISKU KISEONIKA U OD N OSU NA N A D M O R S K U VISINU

zvalo je kaalj, zapuenje nos, napad guenja i pojaano lupanje srca. Simptomi prouzrokovani hiperventilacijom nestali su za 5-7 minuta pri ponovljenom smanjenju disanja. Na taj nain proba je bila pozitivna i specifina i potvrdila da bronhospazma, kaalj, zapuen nos i lupanje srca zavisi od hiperventilacije. Dete je od prvog dana nauilo da samo stalno zaustavlja napade kalja i kijavicu. Napadi su bili redi (1-2 puta dnevno) i laki, rede se uzimali lekovi. estog dana prestali su napadi guenja i bila je nepotrebna terapija lekovima. Bolesnik je postao aktivniji, prvi put je u ivotu slobodno hodao u sobi, penjao se stepenicama na 3. sprat, etao po ulici. estog dana leenja, kad se KP poveala sa 3 na 9-10 sekundi, a nivo C 0 2 u alveolama poveao od 27,3 do 31,8 mm .st., uoena je reakcija za izleenje u vidu sla bosti, glavobolje, smanjenja apetita, luenja gorke lepljive pljuvake sa zadahom, povraanja, uestalog mokrenja i defekacije. S kaljem je obilno izlazio gust lepljivi lajm. Te pojave trajale su 24 sata. Bolesniku nije bila potrebna do punska terapija, a zdravstveno stanje se poboljalo. N o rmalizovao se san, apetit, nestali su astma, znojenje i sla bost. etrnaestog dana leenja, kad se nivo C 0 2 poveao sa 31,8 na 35,6 mm .st. i KP do 20 sekundi, uoena je druga reakcija izleenja: nastali su bolovi u miiima celog tela, obilna luenja iz nosa, temperatura 37,6-39,7 i p o n o v o je izlazilo m n o g o lajma. Ti simptomi su trajali oko 7 dana. Pri dostizanju KP 30-40 sekundi, prestala su klinika ispoljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posle 6 godina ivota, u njegovoj kui je postavljena jelka iji miris on nije podnosio. Posle leenja, etao je u svim vremenskim uslovima, po nekoliko sati dnevno i primenjivao vodene terapije. Na posmatranju je 4 godine. Za to v r e m e nisu uoene komplikacije bronhijalne astme, alergijske reakcije i prehladna oboljenja, poboljalo se opte zdravstveno stanje i p o t p u n o su nestali napadi guenja. 193

192

Disanje kroz cevicu. Ovu metodu predloio je Anton Galuzin. Sutina disanja kroz cevicu sastoji se u t o m e da se povea tetan prostor (vidi poglavlje Opti podaci o disa nju") disajnih puteva na osnovu cevice odreenih dimen zija. U sluaju poveavanja zapremine disajnih puteva, tj. duine cevice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalni pritisak u alveolnom vazduhu (a preme t o m e i u krvi) opada, a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska ki seonika uoljivo je s poveavanjem nadmorske visine. Veli ina tog opadanja moe da se uporedi s n a d m o r s k o m visi n o m (tabela 3). Dakle, pri disanju kroz cevicu (dopunsko tetno pros transtvo D S P ) moe nastati parcijalni pritisak koji je srazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku od stvarnog boravka na visini, nedostatak kiseonika bie propraen poveanjem sadraja ugljen-dioksida. Za poveavanje zapremine disajnih puteva ( P Z D P ) k o riste se cevice unutranjeg prenika 30 mm i duine 42,5; 99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno t o m e zapremina cevica je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml. Pod istim uslovima obavlja se i disanje po metodi Bu tejko, samo se stavlja maska s cevicom. Na s a m o m po etku treba osloboditi plua od preostalog vazduha, i zato treba uraditi nekoliko izdisaja pri kraem udisaju koji ne srne biti dubok. Kroz cevicu treba lagano disati i normalno. Koliina kiseonika se smanjuje zbog pogorane ventilacije plua, dok se koliina ugljen-dioksida poveava. Taj proces se dalje stabilizuje i zavisi od duine cevice, a ovek je na strogo izabranom reimu apsorpcije ugljenikove kiseline i kiseonika. Anton Galuzin sam je vebao j e d n o m dnevno, ujutro, poevi vebu u trajanju od 5 minuta. U poetku je duina cevice bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je pove avao za 1-2 minute, i postepeno produivao cevicu. Pri 194

disanju nije primenjivao nikakve voljne napore. R i t a m di sanja menjao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebe pojavila elja za zadravanjem disanja. Sad mu je ritam disanja 4-6 u minuti. Samo disanje je veoma lako, prijatno i neprimetno. Sad veba po 30 minuta, duina cevice j e - 2 , 3 metra. Posle 3,5 meseca takvih vebi prestala je glavobolja, poveala se u m n a radna sposobnost i prestala su oseanja koja su zavisila od vremenskih uslova. Primetno mu se poveala fizika radna sposobnost, a istovremeno smanjila potreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba da k o n z u m i r a m e s o . Nestao je hronini dermatitis. Anton Ga luzin je veoma zadovoljan s tim disanjem koje pospeuje zdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga moete, takoe, praktikovati prilikom gledanja televizijskog programa. Disanje embriona. To je drevni nain disanja koji nema nedostatke dva prethodna savremena naina disanja. Njegovu primenu upravo je preporuio Isus Hristos. U tom disanju odlino se kombinuju oba faktora: zasienje orga nizma kiseonikom i maksimalna upotreba slobodnih elek trona. Z a t o ja, od navedenih metoda disanja, preporuujem da se primenjuje ova varijanta. S ciljem da biste postigli eljeni cilj vebajte 30-50 minuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 0 0 i 2 4 . 0 0 . Naravno, treba zapoeti s 5-minutnim vebanjem i postepeno ga poveavati do navedenog vremena. Tehnika izvoenja vebe: esti pravo, leda uspravna, oi zatvoriti. Vazduh udisati polako kroz nozdive, tako lagano da ne srne da se uje nikakav um, a udisaj prekinuti kad pone da se iri grudni ko. Zatim zadrati disanje s t o j e m o g u e due, a u krajnjem sluaju toliko vremena, koliko je potrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpuno izdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano, da se labudovo pero, okaeno ispred lica, ne pomeri. Zatim p o n o v o sledi udisaj, zadravanje i izdisaj, itd.
195

Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje slino plodu u utrobi majke, pri kojem embrion stalno raste i nita ne gubi. Idealno bi bilo zadrano disanje za v r e m e koje je potrebno da se odbroji od jedan do hiljadu, j e r vazduh obnavlja i oivljava oveiji organizam. Vazduh treba da bude iv, a ne mrtav. Tu vebu upranjavajte izmeu ponoi i podneva. U tom periodu vazduh je iv - jatig. Izmeu podneva i ponoi j e - j l n . ovek, koji primenjuje izabranu disajnu vebu, mora da bude vegetarijanac. Osim obnavljanja organizma, kako ka u drevni mudraci, to disanje pomae odvraanju misli i ima za posledicu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravlje i p o t p u n o spokojstvo.

M E T O D IZBORA D I S A J N E P R A N E " Pod metodom disajne p r a n e " podrazumeva se proces apsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organizmu p o m o u disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje p o m a u tri metode disanja: metod Streljnikove", varijanta joginog disanja S a t n a m " i Bhastrika-pranajama' , .

METOD A.

STRELJNIKOVE

je uoila, da se organizam leci zajedno s glasom, a naroito organi za disanje. Stoga je poela da prima obolele ljude. Slava o neobinoj gimnastici disanja i o udotvornoj lekarki proula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova je, poetkom sedamdesetih godina, patentirala svoj metod gimnastike disanja i poela zvanino da leci astmatiare. Sta predlae Streljnikova? N a predak je stalno miri sao vazduh: K o moe da me pojede? Koga m o g u da p o j e d e m ? " , kao to rade sve divlje ivotinje, inae ne bi preivele. Miris vazduha m o e da uputi na skrivenog ne prijatelja ili na dobitak. I mi uvebavamo udisaj predaka prirodni udisaj ograniene aktivnosti. Izdisaj se obavlja spontano... na udisaj mora da bude u z n e m i r e n ' . Njen metod disajnih vebi nazvala je paradoksalna gimnastika disanja" koji se svodi na etiri pravila. Prvo pravilo. Mislite: Mirie na gare! U z b u n a ! " I ne udiite glasno da biste se uli u celoj sobi, ve miriite vazduh kao kad pas njui trag ivotinja. Ukoliko prirodnije, utoliko bolje. Udiui, ne trudite se da se nadimate iz sve snage - to je velika greka - uvlaiti vazduh da biste ga to vie udahnuli. Udisaj mora da bude kratak i aktivan. Mis lite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisaji istovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udi saja. On je po prirodi slabiji od izdisaja. 4 4 Vebajte aktivan udisaj i spontano pasivan izdisaj, j e r oni odravaju prirodnu dinamiku disanja. D r u g o pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja nestane kako hoe i kad god hoe - bolje kroz usta, nego kroz nos. Ne pomaite mu. Mislite: Mirie na gare! Uzbu n a ! " I izdisaj e spontano nestati. Oduevljavajte se udisa j i m a i kretanjem, i sve e proi; s t o j e aktivniji udisaj, lake e proi izdisaj. N e m o g u e je napumpati automobilsku gu44 U stvarnosti je o b r a t n o , proitajte teorijski d e o o disanju.

Aleksandra Nikolajevna je nekad i sama bila glumica i pevalaje. Zatim je izgubila glas i leila je majka Aleksandra Severova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspeno odabrala disajne vebe. Aleksandra Nikolajevna sistematizovala je te vebe i tako je nastala gimnastika disanja Streljnikove. Kad je dobila diplomu pedagoga-vokaliste poela je da radi s pevaima. Povratila im je glas, vebala s njima pevanje pred nastupima i obnavljala intonaciju. Z a t i m 196

197

mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasivan lagan udisaj, aktivan lagan izdisaj. Shodno tome, n e m o g u e je po tom principu napuniti vazduhom najsitnije disajne puteve plua. 4 5 A u ivoj prirodi sve to se ne koristi - odumire. Tree pravilo. Naduvajte plua, kao to se pumpaju gume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesova izvode se s 8, 16 i 32 takta. Ovaj proraun je fizioloki logian. Dok uvebavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, a ne do 5 i 10. Dosadno je brojati u sebi - pevajte. N o r m a sati - 1000-1200 naih udisaja, a moe i vie - 2000 (za obolele od infarkta - 600). etvrto pravilo (veoma vano). Uzastopno uradite to liko udisaja, koliko moete lako da uradite u datom m o m e n tu. U tekom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedei ili leei; u normalnom - stojei po 8, 16, 32 udisaja. Poste peno postignite 1000-1200 udisaja. to se loije oseate, to se vie bavite gimnastikom , ali se ee odmarajte. Uradite 4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra n o r m a za ozdravljenje. Streljnikova dalje preporuuje da se nozdrvama povrati prirodna pokretljivost. Radi toga predlae sledeu vebu: Stav stojei, ruke niz telo, noge rairene u irini ramena: radite kratke udisaje kao da primate injekciju, umrkavajui glasno nosem. Ne stidite se z b o g zvuka. P r i m o rajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi steemo gumenu kruku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnuti stranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo. Vebajte po 2, po 4 udisaja zaredom. Stotinu udisaja. M o e i vie, da biste osetili da se nozdrve pokreu i da vas sluaju. Da biste lake shvatili nau gimnastiku, uradite sledeu vebu: Koraajte u mestu i istovremeno sa svakim k o r a k o m
4 5 T o j o j e d n o m potvruje d a Streljnikova a p s o l u t n o nije shvatila m e h a n i z a m izleenja na o s n o v u s o p s t v e n o g m e t o d e .

- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A ne udisaj-izdisaj, kao u obinoj gimnastici. Posle toga preporuuju se pokreti glavom: 1. Zaokreti. Okreite glavu udesno-ulevo u ritmu koraanja. I istovremeno sa svakim okretanjem - udisaj n o sem. Kratak, kao injekcija, uman - da se uje u elom stanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi saja. M o e i dva puta po 96 udisaja. 2. Ui". Klimajte glavom, kao da nekome govorite: ,,Aj-aj-aj, kako vas nije stid!" Trudite se da ne pokreete telo. Radi druga grupa miia. Desno uvo ide prema desnom ramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna. 3. Malo klatno". Klimajte glavom unapred-unazad, udisaj-izdisaj. Mislite: Odakle mirie na gare? Odozdo? Odozgo?" U i " i malo k l a t n o " uradite najmanje po 96 udisaja za svaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koliko god moete lako da uradite. Moe i dve stotine - 192 udisaja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: Primo ravam nozdrve da se pokreu, kao nikad do sada, da se slepljuju u momentu udisaja". Posle razgibavanja poinje se s glavnim pokretima (slika 31). /. Maka". Setite se m a k e koja se prikrada da bi uhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo u n u v i , njiite se as udesno, a as ulevo. Telesnu teinu prenosite as na desnu, as na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to udiite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradite dva puta po 96 udisaja. M o e i vie. Ta veba ponekad zau stavlja napade astme. Ako se loe oseate, vebu raditi sedei. 2. Pumpa". Uzmite u ruke savijene novine ili tapi i izvodite pokrete kao da pumpate automobilsku gumu. Udi saj - u drugoj polovini naklona. Zavren naklon - zavren 199

198

udisaj. Poto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja. Ponavljajte udisaje esto, ritmino i lako istovremeno s naklonima. Sto vie nakloni podseaju na pumpanje gume, to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno. Uradite taj p o k r e t - udisaj j o vie, nego sve ostale: 3,4 i ak 5 puta dnevno, po 96 za j e d n u vebu. Udisaj, kao injekcija, trenutan. Od svih naih pokreta-udisaja, taj udisaj postie najbolje rezultate. On zaustavlja astmatini napad, srani napad i napad jetre zato to se iz nje ispumpava suvina u, koja izaziva taj napad. Za v r e m e napada, uradite taj pokret udisaj po 2, po 4 udisaja zaredom sedei udobno na kraju stolice. Oduprite se n o g a m a o pod, a rukama o kolena i pumpajte vae ive g u m e u ritmu pulsa, da biste ih spasili od guenja. Ne usporavajte to, ali se ee i due odmarajte, nego kad se bavite gimnastikom u normalnom stanju. Streljnikova je uoila j e d n u karakteristinost: kad neto boli - esti, sagnuvi se. U sluaju sranog napada ili napada astme, glavobolja i drugih bolova - savijamo se unapred, sedimo sagnuti. Bolovi su razliiti, a zatita je jedna - naklon unapred. To nije sluajno, ve je to instin ktivno samoodranje. 4 6 3. Obuhvati ramena". Plua imaju dva obimna kupasta krila. Uska pri vrhu, a ira u osnovi. Shodno tome, ako vi udiui, irite ruke vazduh prodire ka uskim vrhovima. Ako obgrlite ramena - vazduh poveava zapreminu plua od njihovog vrha do osnove i ne izobliuje ih. Podignite ruke u visini ramena. Okrenite dlanove prema sebi i postavite ih ispred grudi neto nie od vrata. Z a m a h nuti ruke u susret j e d n e drugoj tako, da leva ruka obgrli desno rame, a desna - levo pazuho, to jest ruke pokreite paralelno u odnosu j e d n e na drugu u ritmu koraka za etnju i
46 Instinkt samoodranja ispoljava se u sabijanju h r o n a l n o g polja, koje, sabijajui se, ublauje bol i obnavlja strukturu.

Slika

31

Glavni pokreti gimnastike disanja

Streljnikove

metode.

200

201

istovremeno strogo sa svakim zabacivanjem ruku ponav ljajte kratke udisaje. Zamiljajte: Zatvaram tamo gde se bolest rairila". Uradite 2 puta po 96 udisaja. 4 7 Uzastopno toliko, koliko ih moete lako uraditi. Zamiljajte: R a m e n a p o m a u udisaju". 4. Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom se postiu najbolji rezultati - p u m p e " i obuhvati r a m e n a " . U ritmu koraka naklon napred, ruke ispruene prema zemlji udisaj, naklon nazad, ruke podiu ramena takode udisaj. Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao ivo kla tno. Uradite 2 puta po 96, otpoinjui kretanje prvih stotinu od p u m p e " , drugu - od obuhvati r a m e n a " . Zavrna objanjenja Aleksandre Nikolajevne o njenoj gimnastici: N a osnovu 40-godinje prakse z n a m : naa gimnastika smanjuje uznemirenost i normalizuje pritisak i temperaturu. Pri povienoj temperaturi bavite se gimnas tikom leei ili sedei, pri normalnoj stojei.. Ako imate vie od 60 godina oprezno: po 8 udisaja zaredom, a ako vam je manje godina, slobodno se bavite gimnastikom i merite temperaturu. Ona e se normalizovati posle svakog pumpanja, sputajui se za 0,5, ako je temperatura ispod 39 odnosno, 0,3 ako je temperaUira vea". Pumpanjejedina nada pri otoku plua. Ono odlino utie na titastu lezdu i sastav krvi; kod dijabetesa sma njuje procenat eera, a kod leukemije poveava procenat hemoglobina, pri emu neuobiajenom brzinom. Njena pri mena je veoma uspena i kod tuberkuloze. Oprezno treba da ga primenjiiju samo teki srani bolesnici. Poeti od 600 udisaja u toku jednog vebanja, zatim 800, 1000, 1200 itd. K o d 4-5. vebe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam je teko, znai da negde greite. Traite greku. To se najee
47 Ja bih s v e t o v a o da se uradi 108 puta i da se bazira na deljivom broju od: 99, 8 1 , 72, 63. 54, 4 5 , 36, 27, 18, 9, 108 - sveti broj, a njegov delitelj - 9, u kojima je aktivirana magija cifara.

deava k a d teite da udiete - uzimate vie vazduha. N e mojte to da radite. Bavei se gimnastikom ljutite se na bolesti, ljutite se na svoju slabost i one e nestati. Upamtite: udisaj - ne zapreminski, ve aktivni. A k o vam se posle 15-20 minuta vebanja pojavi astma ne plaite se. Nastavite s vebanjem, ali ne uradite 960 udisaja (u toku j e d n e vebe), ve upola manje. O d m o r 15-20 minuta, pa drugu polovinu. Astmu zaustavite pokretima glave, p u m p a " i m a k a " po 2, po 4 udisaja zaredom i produite da se borite, jer je naa gimnastika jaa od bolesti. Komentar. Mehanizam dejstva disanja po Streljnikovoj opisan je u asopisima na primitivnom, skoro deijem nivou s upotrebom rei oigledno". Ja sam u svom izla ganju posebno naglasio zadebljanim slovima te rei koje odraavaju samu sutinu tog metode. I - Kratki, kao injek cija, udisaji, glasno umrkavajui nosem s jakim akcentom za mi risanje. Upravo takvo disanje omoguuje da se pro pusti najvea koliina vazduha kroz nos, da se nadrauju mirisna polja i regulie dejstvo na ceo fennentacioni o veiji aparat. 2 - Udisaji kratki i uraeni sa skupljenim grudnim koem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid - on se nagomilava u organizmu, normalizuje unutranju sredinu radi obavljanja biolokih reakcija. 3 - P o k r e t i m a stimulie se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava orga nizam energijom - slobodnim elektronima koji se aktiviraju i dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada miia. Upra vo ti efekti i obezbeuju pumpanje organizma energijom o kojoj govori Streljnikova. Kreui se i obavljajui takvo disanje - ovek podsea na dinamo-mainu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvena aura stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznuto magnetno polje - stator. I kao posledica, to je vie takvih kretanja-disanja -vie je i energije u organizmu to i po tencira Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da 203

202

struji kroz nosnu upljinu, a to je potpuno fizioloki oprav dano i pribliava nas disanju kao u novoroeneta, koje die 40-55 puta u minuti, a u vazduhu, koji izdie, sadri vie kiseonika i manje ugljenikove kiseline, to ukazuje na lou ventilaciju plua (za stvaranje vee koncentracije ug ljen-dioksida u pluima) i aktiviranje mirisnih receptora-pobudivaa hipotalamusa i limbikog sistema koji reguliu hranljivu pranu".

JOGINO DISANJE Sat-nam "

(slika

32).

To je poseban nain disanja, koji se primenjuje u Kundalini-Jogi radi pobuivanja energije. M e n e je zapanjila prefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti. Vebanje: sedite na pete, ispruite ruke iznad glave, a ramena da vam pokriju ui (slika 32a). Ukrstite sve prste osim kaiprsta. Kaiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c). Ponite da pevate S a t - n a m " s oseaj em i konstantnim (stalnim) ritmom priblino osam puta za deset sekundi. Re S a t " proiznosite otro - kao pisak i trbuh se gri p r e m a k i m e n o m stubu. To je otar (nagli) izdisaj s izgovaranjem rei S a t " . Izgovarajui re n a m " , udiete kroz nos tano toliko dugo, koliko traje izgovaranje same rei. Trbuh se pri tome oputa, to je vrlo kratak udisaj. Tanije reeno, tu n e m a ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajui otro re S a t " vi inite izdisaj, on je zapreminski mali, isto to se deava i s udisajem - on ne postoji, izgovarajui re n a m " , koliko je vazduha uneto - to i jeste udisaj. On je takode veoma mali po zapremini. Na taj nain u predelu pupka nastaje ritmino oscilatorno kretanje. Izgovarajui re S a t " treba da stegnete anus i da ga blago povuete navie, a pri udisaju izgo varajui n a m " - da ga opustite. 204 To disanje treba uvebavati minimum tri minute, zatim polako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti plua, zadrati disanje i, napreui sve miie od zadnjice navie sve do ramena, j a k o se napregnuti. Zamislite da vam ener205

gija protie kroz najviu taku lobanje. Zatim treba da se opustite dvostruko vie nego s t o j e trajalo to disanje. To disanje namenjeno je zdravim ljudima, koji ele da za ceo dan prikupe j a k o elektrino punjenje. U poetku se veba tri minute, a zatim est minuta odmora. Z a t i m se trajanje vebe poveava: tri minute disanja, minuta pot p u n o g odmora, jo tri minute disanja i tek posle toga 12 minuta potpunog odmora. U daljem vebanju postepeno se poveava trajanje tog disanja, dok se ne dostigne 15 minuta disanja, 10 minuta prekid i ponovo 15 minuta disanja, pa duboko oputanje 20-30 minuta. Postepeno, za vreme uvebavanja tog disanja, osetiete kako vam telo poinje da bruji od energije koja protie kroz njega. Sve radite pametno i postepeno. S tim disanjem aktiviraju se fizioloki i energijski m e hanizmi: 1 - pumpanje velike koliine vazduha kroz nos s efek tima koji zbog toga slede; 2 loa ventilacija plua u kojima se nagomilava ug ljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze; 3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plazm e n o m telu, koje nastaju zbog izgovaranja rei-zvuka n a m " (to vie podsea na zvuk u nosu, nego na re); efekat visokofrekventnih oscilacija u plazmenom telu, koje nastaju zbog izgovaranja rei-zvuka Sat"; 4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skup ljanje i irenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto mag netno polje, to izaziva pojavu jakih telesnih struja; 5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju rei Sat", po zakonu raspodele energije, koncentrie energiju u tom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. R u k e p o dignute navie usmeravaju je navie du k i m e ; 6 - krajnje naprezanje svih miia s misaonom predstavom-impulsom te energije, podstie pojavu bujice slo bodnih elektrona i njihovo usmeravanje navie; 206

7 - vri se blago ritimino masiranje svih unutranjih organa, jaa srce zbog ritminog poveavanja i smanjivanja krvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka iji je rad slian radu p u m p e ; 8 - balansiraju se tri donje akre, koje su odgovorne za psihike poremeaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti i p r e k o m e m o g u m n o g rada. Prema tome, ti naini disanja omoguuje vam da kontroliete uporne polne nagone (elje) i da usmerite seksu alnu energiju na stvaralaki i lekoviti rad organizma. U zakljuku, napominjem - uvaavajte unutranju m o tog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne urei. To disanje aktivira sve nivoe naeg bia. A k o su energijski kanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vebanju tog disanja, moete dobiti snaan energijski udar. Opreznost i postepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pri dravate pri izvoenju te vebe.

BHASTR1KA

PRANAJAMA

U prevodu s induskog jezika znai kovaki meli". Kako kovaki meh slui za ubacivanje velike koliine vaz duha u pe, tako i ova veba pomae ubacivanju vazduha u na organizam. Veba je vrlo jednostavna: sedite uspravno, zapuite desnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo ma lagan udisaj - izvravajui uzastopno donje, srednje i gornje disanje. im ste zavrili s udisajem, otvorite desnu nozdrvu, a levu zapuite domalim prstom i uradite kroz desnu nozdrvu tihi, produeni izdisaj uz m a k s i m a l n o pra njenje plua i maksimalno podizanje dijafragme navie, da bi se na trbuhu formiralo udubljenje. Posle toga odmah uradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj 207

tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se itav ciklus ponavlja. To je jedna Bhastrika pranajama". Kao to vidite, ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna. Pri vebanju tog disanja na organizam se ispoljavaju sledei uticaji: 1 - ritam disanja. to je ritam disanja vei, j a e je pobuen ovek. 1 obratno, stoje on nii, ovek je spokojniji, njegov mozak odmara i organizam se oputa. Ako frekvencija disanja nije vea od 8 puta u minuti, glavna endokrina lezda organizma hipofiza, poinje efi kasnije da radi. Ako ovek pone da die s frekvencijom ispod 4 puta u minuti, vorugasta lezda (epifiza) poinje kvalitetno (potpuno) da funkcionie. A poto epifiza ima ulogu sinhronizatora smene dana i noi u organizmu, s kojom je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanale akupunkturnog sistema, teko je proceniti njenu pravilnu aktivnost za oveije zdravlje. Osim toga pravilan rad te lezde je u vezi sa nekim sidhama (savrenstvima), kao to je vidovitost i dr. Bhastrika-pranajama upravo i pomae normalizaciju funkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom ve banju smanjuje do 3-2 puta u minuti. U stvari, stepeni super izdrljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u minuti. 2 uravnoteujui uticaj (delovanje) na levu i desnu polusferu mozga posredstvom naizmeninog disanja kroz levu i desnu nozdrvu. 3 - skupljanje i irenje plazmenog tela sa zamrznutim magnetnim poljem. Maksimalno podizanje trbuha navie pri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara j a k e struje u organizmu, koje u organizmu izjednaavaju asimetriju energije, koja se spolja ispoljava u viduznojenja i tome slino. 4 - snaan masani efekat na organe trbune duplje. 208

Setite se knjige ienje organizma", stranica 6 3 . Svama ivananda veoma dobro razjanjava blagotvorni uticaj tog disanja.

M E T O D STVARANJA D U H O V N E ENERGIJE" Ima nekoliko metode stvaranja duhovne energije" sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne initi nita, to podstie njegovo smanjivanje i rasejavanje. Prekomerno i esto konzumiranje hrane i neuredan i vot podstiu njegovo smanjivanje. O tome je bilo govora, zato se ovde neemo detaljno zadrati. D u h o v n u energiju" rasejava preterano brbljanje, kon fuzno razmiljanje, velike emocije i sklonost za nestvaralaka matanja. Za borbu protiv toga, j o u davna vre mena, razraeni su sledei metodi: zavet utanja" - protiv brbljivosti; jednomiljenje" - pomou molitva i mantra (molitve po Budi, M ) , misaoni zavet utanja", koncen tracija na sebi samom biti tu i s a d a " - protiv konfuznog razmiljanja, velikih emocija i fantaziranja. Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet uta nja, molitve, isposnitvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanov izmislio je sopstvenu molitvu-poalicu, koju je nazvao H i m n a ivota": Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu. On nam je na Zemlju siao sam. Smrt kao takvu tera, 2 puta a ivot izdie do slave. Kad se ljudi penju na breuljak, oni gromko izgovaraju rei: To je nae rajsko mesto, ovekova slava je besmrtna.

2 puta

209

Ta molitva-himna uvek je odzvanjala u njegovom srcu, skoro svakog minuta. On je s njom otpoinjao i zavravao dan. Postepeno nagomilana duhovna energija" u oveijem telu stvara uda i daje sidhe - tj. razliita savrenstva. Sad m o e m o da razmotrimo metode stvaranja duhov ne energije". Naravno, ima ih veoma m n o g o . Razmotri emo sledee dostupne metode: oputanje, misaona raspo loenja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami ljanjem unutranje svetlosti i udisaji ivota". O p u t a n j e . Sutina ovog metode je veoma jednostav na, ali je primena veoma teka. Treba lei u postelju i opustiti sve miie, smiriti disanje i ne razmiljati. Kad se prekine svaka misaona delatnost i p r o d r e t e " u neto , ne oseaj ui telo i nemajui svest, a zatim se t r g n e t e " ose aj ui ponovo sebe, tad ete osetiti posebnu sveinu i ener giju u organizmu. To znai da ste sabili svoje holografsko telo, tj. prikupili duhovnu energiju". Ako to sistematski praktikujete, biete u tom stanju svaki put bre i sve bre i ono e v a m veoma koristiti. Saveti Pola Brega, koje navodimo, pomoi e vam da ovladate oputanjem. - Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamra ite sobu, iskljuite radio itd., legnete leima na krevet sa ispruenim niz telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svoje percepcije (zapaanja) svedete na m i n i m u m . Odmorite ruke, stavite ih s dlanovima nanie na postelju. Ispruite noge da se meusobno ne dodiruju. Glava treba da b u d e u vodoravnom poloaju na malom jastuku, to zavisi od vas koji vam je poloaj udobniji. U poetku ne zatvarajte oi i ne gledajte u jednu taku ispred sebe, ve ih pokreite navie i nanie ili u stranu. Posle takvih pokreta vae oi s a m e e se zatvoriti. Misaono stalno pratite pokrete onih jabuica i opustiete vae miie, i to e na kraju opustiti ceo va organizam i potpuno vam obnoviti lagan san. 210

Pokretom ruke ili noge ili p r o m e n o m poloaja tela pre kidate unutranji relaksacioni proces, a miii, koji su ve postigli izvestan stepen relaksacije, u tom sluaju, moraju ponovo da otponu taj ceo proces. Miii, koji su pre napregnuti, nee biti u lagodnom stanju i ako ih pokreete, samo ete produiti njihovo neudobno stanje. Proces opu tao ja tih miia moe da traje od 10 do 15 minuta. Oputeni miii treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno opustite, biete neuobiajeno mirni (spokojni). Neudobnost bilo kojeg miia ili grupe miia ukazuje na njihovu prenapregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste. Misaona raspoloenja (stanja). Coveiji m o z a k je pravo udo prirode. Koristei Zakon srodnosti", mozak moe namenski da bira i koncentrie hronalnu energiju rasejanu u okolnom prostoru koja je sainila holografsko telo. 1 ne samo d a j e bira, ve i d a j e unosi u svoje telo ili organe. Na primer, evo staje napisao Maj Mihajlovi Bogaihin u lanku Svet koji mnogi ne v i d e " (asopis Svet", 2/90): ,,U atmosferi se uoavaju teni ugruci c i " zlatno-ute boje razliitih oblika: dugake trake, lopte i drugi oblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban nain i da udu u telo". Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okol nog prostora u svoj organizam, treba esti ili lei, opustiti telo i zamisliti, s t o j e mogue jasnije, samog sebe ili neki or gan koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunanom svetlou. to je jasnija i realnija slika, efekat je vei. Dalje tu sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mislima govorite, na primer, da srce postaje idealno zdravo, da odlino radi, da se snano snabdeva krvlju i tako dalje, u tom smislu vodite razgovor" sa samim sobom ili sa svojim nekim organom. Zadrati sliku" i voditi razgovor" u traj anju 30-60 minuta. to je vie oteen organ, bie vam potrebno vie vremena da to uradite, a u teim sluajevima 211

ceo dan. Rezultat neete dugo ekati a on e prevazii sva vaa oekivanja, j e r nema nieg snanijeg od Zivotvorne (Stvaralake) Misli. Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je da mnogo radite. Specijalan drevni jogin metod tratak" p o m o i e vam da ovladate tom metodom. Njegova sutina je u t o m e da postavite neki predmet u visini vaih oiju na rastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodnije plamen svece. Gledajte direktno u plamen, a zatim polako zaklopite oi i sa zaklopljenim oima trudite se da vidite plamen svece na sredini ela ija se slika postepeno razlae. Gledajte na taj nain, a zatim vizuelno zamislite objekat sa zaklopljenim oima. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamena sa zaklopljenim oima, kao i s otvorenim oima. N a r a v n o , za to je potreban ne samo jedan mesec nego vie meseci, ali e rezultati biti efektni. To treba vebati 20-40 minuta dnevno svakog dana. Kad po svojoj elji budete mogli da sa zaklopljenim oima vidite" bilo koji predmet kao najavi (u stvarnosti) - postigli ste eljeni rezultat. Sad treba vizuelno da zamislite predivno, zdravo, mlado telo i da ga n a d e n e t e " na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vizuelno zamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Dalje postupajte na opisan nain. Ko uspe da ovlada do savr enstva ovom m e t o d o m ili njegovim varijantama, m o e da ini uda. Naveu nekoliko primera iz prakse. Tvorac metode usmeno-slikovitog, emocionalno-voljnog upravljanja ovekovim stanjem" Georgij Nikolajevi Sitin demobilisan je iz vojske kao invalid, j e r je teko ranjen. Prve eksperimente za postizanje voljnih stanja (ras poloenja) je primenio na sebi, a 1957. medicinska komisija g a j e proglasila sposobnim, bez ogranienja, za vojnu slu bu. Sutina njegove metode, osim opisanog, bio je izbor najefikasnijih rei i reenica, koje ispoljavaju maksimalno lekovito dejstvo na ceo organizam ili na posebni organ. Na 212

primer, glavni detalj raspoloenja za leenje srca je bio: ,,U moje srce uliva se zdrava preporoena mladost, moje srce p o t p u n o se obnavlja, moje srce je novo, raa se kao preporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slina voljna stanja (raspoloenja) moete odabrati za sebe to zavisi i od rei koje vas najvie diraju". U dananje vreme u Sitinovoj kartoteci zajedno s varijantama, klasifikovano je preko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloenja) i dalje se radi na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva. uveni ekstrasens Vladimir Ivanovi Safonov postupa ovako: - Ja nita novo nisam izmislio, jednostavno sam se uverio u postojanje biolokih sati u mom mozgu, i dobio njihovu praktinu potvrdu da se moe njima upravljati, ne pribegavajui nikakvim stranim silama i uticaj ima. Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vaeg ivota od pre pet ili vie godina koji pamtite (kad niste oseali u m o r zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo nikakvog povoda da se uznemiravate zbog svog zdravlja i umora od starosti. Taj dan za vas treba da bude srean, da biste ga dobro pamtili. Stoga treba da se seate tog dana. Vi treba da zamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste bili u to vreme zdravi, bezbrini i sreni. To znai ponovo proiveti u prolom vremenu! Makar jedan sat, dva ili ceo dan. to vie, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne budu inserti trake seanja", ve naizmenina reprodukcija pro losti, minut za minutom, as za asom. Samo tad moete oekivati ono to elite povratak kazaljke biolokog asovnika unazad prema boljem stanju zdravlja. Posle jednoasovnog boravka u svojoj prolosti, u do gaajima za ije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni se ponovo proivljavaju" za jedan as kao u ubrzanim film skim kadrovima, organizam se puni energijom za koju je

neizvesno odakle potie i koja se moe uporediti sa dozom za doping koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj d o p i n g " , dobijen iz sopstvene prolosti, n e m a nikakvih pogubnih posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, j e r organizam jednostavno dobij a jedinstvenu besplatnu neo ekivanu dotaciju bioenergije. 4 8 Misaona koncentrisanost nain miljenja moe se preneti i na drugog oveka, pothranjujui ga d u h o v n o m energijom". Evo sluaja iz prakse uvene lekarke u svetu D u n e Davitavili: Jednog dana, kasno uvee, n e k o j e stidljivo pozvonio na vratima m o g stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila vrata. Ula je mlada, ali izmuena ena s uplakanim oima. Duna, pomozite m i ! Moj sin u m i r e . " Brzo sam se obukla i pole smo u no. Kad smo uli u kuu, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su oekivali udo. Deak je jedva disao. Po svoj prilici poela su da otiu plua. Mi vie niim ne m o e m o da p o m o g n e m o " tiho je prozborio jedan od lekara. Deak na umoru, odjednom je otvorio oi. Gledao je u m e n e tako moleivo, da sam poela da molim Prirodu da mi p o m o g n e . D o d i m u l a sam ga, a zatim utei uradila sve m o g u e manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo i iskreno. Meutim, shvatila sam da deak umire i kad sam zavrila, takoe utei pola prema vratima, a majka se s nadom skoro bacila preda me: Kai mi Duna, da li e iveti moje d e t e ? " Nisam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a oi pune suza.
48 K a k o je v a n o pravilno interpretirati svoja zapaanja i oseaje. Safonov je nesvesno opisao mehanizam Zakona srodstva (slinosti)", kad m o z a k , nastrojen na mladost, poinje da apsorbuje n j e m u svojstvenu energiju.

Prepustila sam suzama na volju, urei da to pre vidim svog malog sina, koji je vrnjak tog nesrenog deaka k o m e nisam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeu i legla pored sina. Vaha (njen sin), verovatno je ve odavno zas pao, a ja nisam nikako mogla da zaspim i sve vie sam privlaila njegovo malo telo. Odjednom mi se priinilo da moj sin nije pored mene, ve taj pomodreli zadihan deak, koji umire, ne u toj meni nepoznatoj kui, ve ovde - pored mene. Grlei Vahu, trudila sam se da to bre zagrejem njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postao taj nesreu i deak, da me ne naputa. U dvoritu je bila tamna no, a tu kroz moje ruke kao da su prolazili topli sunani zraci, 4 9 i blistava svetlost zvezda i duge, um kie i lepranje lia sve to to vezuje oveka sa ivotom, sve to to mu daje snagu. Ja ve odavno nemam predstavu o vremenu, i moj ivot je mis lima preao u ivot deaka, kucanje mog srca p o m a g a l o je kucanju njegovog srca, i ja sam samo oseala da se telo malog oveka puni nekakvom svetlosnom snagom... Ujutro me je probudio otar zvuk telefonskog zvona. Duna, hvala! M o m sinu je bolje i lekari se sada nadaju..." Koncentracija na sopstvenom telu sa zamiljanjem svetlosti. Ispostavilo se, da biste misaono privukli hronalnu energiju s potrebnom frekvencijom u svoj organizam, pot rebno je da u mislima vidite" raskonu sunanu svetlost. Hronalna energija sadri potpunu informaciju o vasionskim o s n o v a m a : oscilatorne, obrtne, magnetne i druge estice. Hronalno zraenje odvlai sve te estice, ali postoji i pov ratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja i zraenje obavezno sadre hronalnu podosnovu. V e o m a je
49 U t e k o m trenutku, m o e t e koristiti v e o p i s a n o i spasiti ivot svojim najbliima.

214

215

komplikovano predstaviti hronalnu bujicu (tok), ali zato svetlost, koja sadri odreenu energiju hronalnog polja u naem organizmu, moe lako da reprodukuje na misaoni aparat. To znai da, ako zamiljamo svetlost na raun efekta prenosa, mi koncentriemo hronalno polje. To je sva sutina koncentracije u sopstvenom telu sa zamiljenom svetlou u njemu. Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opustite, s m i r i t e " disanje i misli, i kao to je osetila Duna Davitavili, zamislite s t o j e mogue jasnije da se vae telo puni svetlosnom snagom koja i jeste sam i v o t - Kundalini akti. Kao rezultat toga treba da bude jaka emocija od unutranje svetlosti, da se oseti toplota koja se iri u telu, Puls ivota", da se osete mnoge mogunosti i tome slino. U tom stanju treba biti 20-40 minuta. Usporeno, ravnomerno disanje pomoie vaoj koncen traciji. Tako, pri udisaju punite se ivom svetlou, a pri izdisaju zamiljate da s vazduhom, kao da je crni dim, izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: Misao vodi energiju (ci", p r a n u " ) , energija vodi krv, a krv nosi hranljive materije". Eto to je lekoviti lanac takvog disanja. Slino tome ini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja: - Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri. Leei na leima, zaklopite oi i opustite se. Udahnite vazduh polako i potpuno kroz nos. Zadrite disanje toliko koliko moete da izdrite, bez naprezanja. Koncentriite se na bolno mesto i polako izdiite kroz nos, usmeravajui u mislima biotokove (biostrujanja) iz plua na bolno mesto. Istovremeno zamiljajte kao da na mestu s bolovima, poi nje da se ari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postaje svetliji, i poinje da zrai toplotu. Uradite nekoliko vebi takvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crveniji je, a toplota jaa. Potrudite se da osetite tu toplotu i zamislite crvenu svetlost koju zrai ugalj. Ako se posle 5-10 minuta ne smanje bolovi, ponavljajte vebu. 216

U d i s a j i i v o t a " . Ovaj nain disanja veoma malo se praktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Naziv takvog naina disajnih vebi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kako Ivanov opisuje to disanje: - Kad sednete i treba da jedete (a takoe pre polivanja tuiranja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljan maksimalno udiete vazduh iz atmosfere, sa visine u Pri rodi. Ta veba disanja pomae organizmu dobru razmenu materija. Vazduh sadri ivotnu snagu koja je potrebna za dug ivot. - M i sa tim produktima gutamo vazduh - vazduh je prodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada vazduh, prirodno popunjava unutranjost tela. Z b o g te popunjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvino. Tehnika vebanja tog disanja j e : izai na ulicu, podig nuti glavu navie, otvoriti usta i polako udiui vazduh kroz nos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlaite vazduh sa visine. Pri t o m e javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad zavrite udisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i misaono rasporedite duhovnu energiju" u elom telu, ili je koncentriete na bolesno mesto ili organ. T i m e uvrujete, odnosno sabijate hronalno polje koje je p o d r i v e n o " bo leu. Ne preporuuje se da se takvo disanje primenjuje vie od 3 do 4 puta, mada se moe praktikovati 2-10 puta u toku dana. A k o vam zamiljanje dobro uspe, osetiete odmah na gomilanu energiju i pri treem udisaju neete moi da pro gutate uzetu energiju - sve je maksimalno nabijeno. Postoje ljudi, meu kojima na primer, J. Andrejev, koji za jedan takav udisaj poveavaju sopstvenu teinu za 1-1,5 kilo gram! Slino disanje majstori c i g u n a " obavezno primenjuju na kraju vebanja. Oni tokom uvebavanja laganih i ravnomernih pokreta kao da namotavaju" duhovnu energiju" 217

okolnog prostora oko sebe i istovremeno sakupljaju plju vaku u ustima. Oni u zavrnoj fazi kompleksa vre ravnomeran udisaj, oputaju polako ruke niz telo i uine tri po kreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvaku. Pri t o m e oni zamiljaju, da nanie, u donj-tjanj (energijski centar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme veba nja. Posle tog vebanja, koncentrisati misli na to da se ener gija koncentrisala na j e d n o m mestu i da nikuda ne odlazi. Ako to ne uradite, energija koja se prikupila u vama, moe se rasplinuti. N a v o d i m o prostu vebu disanja, kojom se onemogu uje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja, takode p o m a e u njenom prikupljanju. Udiui, zamislite da se irite. Van granica vaeg tela pojavljuje se svetlosna kopija, koja se sve vie i vie poveava: sto metara u preniku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamiljate sebe kao da ste takav svetlei junak. Kad ste potpuno udahnuli, zadrite disanje koliko moete i tu sliku predstavite sebi jasnije. Pri izdisaju, zamiljajte da tu svetleu figuru uvla ite u sebe i u mislima je utapkavajte" u kimu. Svaku disajnu vebu zavrite takvim disanjem. Porfirije Komejevi Ivanov perfektno je ovladao vetin o m prikupljanja duhovne energije" (azot ivog karak tera") p o m o u jednog udisaja. Evo kako je on to radio prema recima oevidaca. Pria D. Kondraina: ,,I j o jedna osobina tog oveka. Vizuelno je izgledalo kao da menja rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao do neba". Zinaida Makarova: Za sve godine istraivanja, iveo je na kraju ivotne snage, koju je trenutno obnavljao putem otvorenog izdisaja... kao u nekom svetleem omotau. Ljudi su videli njegovu veliinu kao neko svetlee telo i nisu mogli da shvate kakvo je to telo". 218

Ako i vi posvetite dovoljno vremena na razvoj snanog misaonog naina predstavljanja, neete imati energijskih problema i dobiete toliko energije koliko zaelite.

ZAKLJUAK Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako visokom nivou razmotreno pitanje disanja. Ponovimo bitne momente. Hranljiva p r a n a " - h r a n a , voda, kiseonik, ugljen-diok sid odravaju nae telo. Disajna p r a n a " - slobodni elek troni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a preko mozga i endokrini sistem, daju potrebnu snagu fizikom telu. D u h o v n a energija" preko akupunkturnog sistema up ravlja funkcionisanjem fizikog tela i pranskom energijom. Niim nivoom (fizikim telom) - ustima upravlja se p o m o u srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoa upravlja gornjim nivoom (holografskim t e l o m ) ' - remenom glave. Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i duhovne energije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane i asimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabi imunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatka druge - nastaje bezvoljnost, preivljavanje i odstupanje pred tekoama. Zato, preteno treba da se radi na raz vijanju i jaanju pranskog i holografskogtela, odnosno da se jaaju odgovarajuom energijom. Osim ve navedenog, pri izvoenju disajnih vebi, iz bor vebi i njihovu teinu treba uskladiti s individualnom konstitucijom. Ljudi s konstitucijom u i " treba vie da diu kroz levu nozdrvu, naroito u toplom godinjem dobu. Pri tome 219

udisaj se vri kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu. Takvim disanjem postie se rashlaujui efekat. Z b o g toga to oni imaju dobru probavu (funkcija disajne p r a n e " ) , njima se preporuuje da vie upranjavaju disajne vebe za sticanje duhovne energije". Ljudi s konstitucijom S l u z i " treba vie da diu kroz desnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevae njihov organizam i isuiti mu suvinu vlagu. Takvim ljudima v e o m a dobro pogoduje disanje po Streljnikovoj i S a t - N a m " metodi koji poveavaju probavne sposobnosti organizma, i na osnovu kojih se snano masiraju mlitavi (tromi) organi trbune duplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti e i treba piti vodu to je m o g u e manje. Voda p o m a e stvaranju masti u organizmu. Kad debeo ovek manje pije, deava se obratan proces - nastaje voda iz masti iji je rezultat sma njivanje telesne teine. Ljudi s konstitucijom V e t r a " treba da diu naizmenino kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnoteie njiho vo psihiko stanje i dovesti organizam u ravnoteu. Njima posebno pogoduje Bhastrika-pranajama" s usporenim tem p o m . Njihova prirodna ivahnost e se uravnoteiti, a ivot ni procesi bie laki i bri. To e se posebno blagotvorno ispoljiti na njihov san i probavu. U mlaem uzrastu, vie koristite disanje koje norma lizuje psihu i stimulie stvaralake sposobnosti. U srednjem uzrastu, teite je na disanju koje aktivira ceo organizam, da biste se mogli potpuno i kvalitetno realizovati i postizati uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj treini ivotnog puta, poklonite vie vremena sticanju duhovne energije", a m a nje je troite. Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je dat univerzalni klju za njih, i na osnovu njihove p r i m e n e m o ete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da ga znalaki primenjujete. 220

VODENE TERAPIJE

Ispiranje organizma omoguuje deset pred nosti: jasnou uma, sveinu, bodrost, zdravlje, snagu, lepotu, mladost, istou, /epu boju koe i panju lepih ena.
Iz Ajurvede

UVOD Voda - izvor ivota ini glavnu masu tela (dve treine), u kojoj su sve manifestacije organizma: tok biolokih reak cija, transportovanje gasova i materija, prenoenje nervnih impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimi lacija i prenoenje razliitih zraenja i, na kraju, ona je najsrodnija s elektronom - univerzalnom energijom Vasione. D v a od tri ivotna principa - S l u z " i u " - u svom sastavu sadre vodu. Sto organizam vie sadri a k t i v n e " vode, intenzivnije su ivotne manifestacije (na primer, kod dece), i obratno, s t o j e ima manje, tei je ivot (na primer, kod starih ljudi). Progresivan gubitak vode, u toku ivota, uoava se kod svih ivih bia i predstavlja j e d a n od biolokih zakona. Stoga se odravanjem optimalne koliine a k t i v n e " tenosti u organizmu moe poveati kvalitet ivota i njegovo tra janje. Coveanstvo je davno uoilo sposobnost vode da odr ava oveiju snagu i zbog toga su prve i glavne fizij atrij ske terapije obavljane vodom. Njihova znalaka i blagovre221

mena primena veoma pomae oveku, i obratno, neznalaka obino mu teti. Razliiti obiaji i obredi, u vezi sa vodom, slue kao efikasno sredstvo za odravanje i poboljavanje ovekovog zdravlja. U istoriji oveanstva bio je period, koji je potvrdio koliko se pogubno odrazilo nepotovanje elementarnih higi jenskih pravila na ljudsko zdravlje. Stari hriani, izopaivi uenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo d o m i telom, kao avolje. Ljudi su prestali da se umivaju i brinu o istoi tela. Na primer, kraljica Spanije Izabela Kastiljska (kraj XV veka) priznala je, da se za ceo ivot oprala svega dva puta - pri roenju i na dan svadbe. Kerka j e d n o g od francuskih kraljeva umrla je zbog valjivosti. Ludvik XIV izdao je specijalni ukaz (proglas), kojim je naredio da se ne tedi na jakim mirisima, da bi se neutralisao njihov smrad koji potie od tela i odee. O prostom narodu n e m a se ta rei. Usled neistoe i nedovoljne line higijene harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u j e d n o m naletu odnele u grob j e d n u etvrtinu njenog stanov nitva!

Shodno tome, evo ta su govorili drevni i savremeni mudraci o leenju vodom. Otac m e d i c i n e " Hipokrat ovako je pisao o vodi. Da biste se izleili i bili zdravi, treba crpiti ivotnu snagu koja se nalazi u prirodi. Z a t o treba pribei prirodnim metodama leenja, na primer, leenje vodom. Voda m o e da dejstvuje na telo vlaenjem, hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva nadraaje i reakciju i utie mehaniki i hemijski. M o e dati toplotu i oduzeti j e . Slana voda ini kou toplom i suvom. Hipokrat je posebno cenio tople i vrue kupke. Kupke p o m a u protiv mnogih oboljenja, kad sve drugo prestane da p o m a e " . Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanje protiv groznice. Govorio je da tople kupke dobro p o m a u kod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervni sistem, eliminiu drhtavicu i greve i omoguuju lak san. Galen je tvrdio, da organizam, koji stari, treba na bilo kakav nain zagrevati i vlaiti. On je visoko cenio banjsku terapiju koja po njegovom miljenju poboljava ktvotok, a samim tim poveava i ivotni tonus. Avicena je pisao, da razliite vebe i vodene terapije pojaavaju krvotok, reguliu disanje i razmenu materija i da utiu na opte izleenje. On je bio vatreni pobornik banje (saune), smatrajui je odlinim higijenskim i lekovitim sredstvom. Umerena primena saune, govorio je on, p o m a e kod nervnih poremeaja i nesanice. Avicena je propisivao upotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protiv mamurluka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi spre avanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma trao je on, koristi obolelima od pleuritisa, kod slabog varenja i slabosti eludano-crevnog trakta i kod gubitka apetita. Suva sauna olakava obolelima od vodene bolesti i onima koje l o m i " u zglobovima. Za obolelog od utice esto kupanje u sauni je - osnova itavog leenja". Sauna p o m a e kod bolova u mokranoj beici, oteanog mokrenja i opte slabosti organizma. 223

M E H A N I Z M I UTICAJA V O D E N A O V E I J I ORGANIZAM Potrebno je da se upoznamo s osnovnim m e h a n i z m i m a dejstva vode na oveiji organizam, koji e sve dovesti u simetrian i jasan sistem, i pomoi da se izbegnu greke koje esto nastaju prilikom upotrebe vode. Mnogobrojni umni ljudi svog vremena govorili su o primeni vode s ciljem leenja i jaanja oveijeg organizma. Koristimo njihove misli i iskustvo kao polaznu taku da bi ih potkrepili novim naunim podacima. 222

Utemeljiva hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.) uinio je preokret u vezi s leenjem prostrelnih rana i odu stao od primene, u to doba, metode spaljivanja rana sa vrelim uljem. On je preporuivao jednostavno i bezbolno leenje. Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go vorio je Ambruaz Pare. - Neu da razoaram ljude, koji veruju da se rane lee pomou obloga (zavoja) natopljenim u obajanoj vodi, ali sam lino duboko ubeden da u tom sluaju p o m a e samo obina voda koja isti ranu i otklanja upalu". Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godinjeg iskus tva u vezi s metodom leenja vodom, ovako se izrazio o delovanju vode na oveiji organizam: 1) ta je to bolest i koji je opti uzrok svih bolesti? Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po m o m linom miljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svoj poetak u krvnim poremeajima koji su prouzrokovani sla bom cirkulacijom krvi ili nekvalitetnim sastavom krvi ili zbog drugih tkiva u organizmu koja slabe sastav krvi i njenu cirkulaciju. Krv protie kroz kanale krvotoka u elom telu, napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oivljava. Cirkulacija krvi u organizmu obavlja se po strogom redosledu: svako bre ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani el ement koji dospe u nju naruavaju normalnu cirkulaciju krvi u organizmu i izazivaju poremeaj i oteenje krvi koji prouzrokuju organska oboljenja u organizmu. 2) Kako se postie izleenje? Odgovoriu na vae pitanje. Leenje je v e o m a lako, jednostavno i skoro bez greke, ako unapred znate da svaka bolest nastaje usled oteenja krvi! Tada leenje ima dvostruki zadatak: treba da uspos tavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je naruena ili da se potrudite da odstranite iz krvi sve s t o j e loe u njoj k a o i sve 224

njene pokvarene sokove i materije koje naruavaju njen sastav. Drugog rada, u tom sluaju nema, osim da se ojaa oslabljeni organizam. 3) Na koji nain voda doprinosi izleenju? Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje (polako pere) i da jaa organizam. Ta svojstva v o d e su dovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopte izleive bolesti, jer pri leenju svakom primenom vode nastojalo se da se odstrani uzrok bolesti. Z b o g toga, mogue j e : a) Rastvoriti u krvi bolesne materije; b) Odstraniti rastvoreno; c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog ienja; d) Vie ojaati oslabljen organizam, odnosno osposobiti ga za nove aktivnosti. uveni niski naunik-lekar, A. S. Zalmanov, u svojoj knjizi Tajna mudrost oveijeg o r g a n i z m a " (Lenjingrad, N a u k a " , 1966.g.) pie d a j e i v o t - stalno kretanje tenosti izmeu elija i u elijama. Kad je u oveijem organizmu kretanje tenosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Ako se narui tok tih ivotnih sokova, ovek poboleva. Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, koji oroava (vlazi) svaku eliju organizma. U svakom organu koji slabo funkcionie, po pravilu, nalazi se posekotina ili proirenje ili suenje kapilara. Zalmanov je svoj metod leenja nazvao kapilarna terapija". Da bi se efikasno delovalo na kapilare, on je preporuivao da se primeni terapija s povienom temperaturom - sauna i kupke. U vezi s tim, U Fizioterapeutskom priruniku" u redak ciji kandidata medicinskih nauka I. N. Sosina (Izdavako preduzee Zdravlje", Kijev, 1973.g.) u poglavlju Leenje v o d o m " ukazuje se na osnovni mehanizam dejstava toplih i 225

hladnih terapija. Prema zakonu antagonizma u krvotoku (hemodinamici) Dastra i Mora, hladne terapije, suavajui sudove (vaskule) koe, ire sudove trbune duplje. Tople terapije - obratno, ire kone sudove i suavaju sudove trbune duplje. M e u t i m , pri ogranienom temperaturnom dejstvu (lo kalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne re akcije koja se ne potinjava zakonitostima. Na primer, zagrevanje podbratka izaziva proirenje sudova eluca; hla enje koe na elu - suavanje modanih sudova. Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uoptavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hou da vam pokaem pri menu univerzalne metode, kojom se obja njava princip dejstva vodenih terapija na oveiji orga nizam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doe (tri ivotna principa Doe: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zui-Pitta). E v o osnovnih mehanizama uticaja vodenih terapija na oveiji organizam. 1. Razvojni ( U s a v r a v a j u i ) - T o je jedan od osnovnih mehanizama uticaja vodene terapije na oveiji organizam s viestrukim dejstvom koji nas pribliava unutarutrobnom stadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima. 2. Rastvarajui i eliminiui - Vodene terapije o m o guuju da se rastvore i odstrane razne tetne naslage (talo enja) iz organizma. 3. M e h a n i z a m koji normalizuje krvotok - Primena hladnih i toplih vodenih terapija omoguuje da se aktivira unutranji i spoljanji krvotok, to dovodi do njegove nor malizacije. 4. Zagrevajui i vlaei - Vodene terapije pomau zagrevanje organizma i njegovo zasienje vodom. To posebno koristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom Vetra". 226

5. E n e r g i j s k i i stimuliui - Z b o g dejstva na kou pos tiemo jak stimuliui efekat na neivni i akupunkturni sis tem. 6. Lekoviti - Zato, to za vreme vodenih terapija dolazi do asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija, koje prouzrokuju posebne reakcije u organizmu a koje za vise od svojstava asimiliranih materija. Sad emo detaljno da razmotrimo ve navedene meha nizme i vodene terapije, koje ih pobuuju.

RAZVOJNI

MEHANIZAM

VODENIH

TERAPIJA

oveiji organizam zapoinje svoj razvoj u vodenoj sredini. Ona j e , po mnogim pokazateljima, najpovoljnija za taj razvoj. Utvreno je da, ako se dete posle roenja ee dri u vodenoj sredini (kadi), ono e se razvijati mnogo bre, a njegovo zdravlje e biti bolje nego s t o j e kod kop n e n i h " vrnjaka. U kontaktu sa vodom zadejstvovani u mnogi vani razvojni mehanizmi: a) stalno navlaena koa usisava" u sebe slobodne elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu; b) plivanje i gnjuranje u vodi sa zadranim disanjem nagomilava i zadrava velike koliine ugljenikove kiseline u organizmu. Kao rezultat toga dva gore navedena meha nizma nastavljaju snano da stimuliu biosintezu; c) smanjenje telesne teine u vodi detetu omoguuje da se m n o g o lake i slobodnije kree, a to e se pozitivno odraziti na njegov opti razvoj. Z n a t n o je olakana cir kulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznih delova tela; d) naunici su ustanovili da je svaki malian, od mo menta roenja pa do pola godine starosti, sposoban da se 227

slobodno odrava na vodi bez pomoi sa strane. Ako se nastavi da se uvebava ta genetska sposobnost, nee se ugasiti, a dete poinje pre da pliva, nego da hoda. Vano je da se ne propusti vreme. Igor arkovskij uveliko propagira svoj metod raanja u v o d i " i bebi-jogu" (jogu za bebe). K a o to je praksa pokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece i oslobaanje od poroajnih trauma. (Mladi roditelji ovo treba da imaju u vidu.) Evo ta kae o Igoru arkovskom i njegovom ruskom m e t o d u " , vodei ameriki specijalista za prirodno leenje, doktor Stiv Moris: Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da bismo detaljno izuili ruski m e t o d " . Saznali smo m n o g o toga, o emu ranije nismo ni predpostavljali. Na primer, u vodi se mogu odgajati nedonoad i slabana deca. N a j udnije otkrie za m e n e je bilo, da su bebe, koje su dobile traumu mozga usled dugotrajnog poroajnog guenja, uspele da o b n o v e svoje u m n e sposobnosti zbog intenzivnih tre ninga u vodi. V a zemljak (sugraanin) Konstantin Butejko to objanjava time da, bebe, pri estim i duim potapanjima (zagnjurivanjima) u vodu, ne diu. 5 0 Rezultat toga je da se u krvi poveava sadraj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje reflektorno irenje sudova mozga, a hemoglobin poinje bolje da predaje kiseonik nervnim elijama. Ishrana m o z g a se naglo poboljava - on m o e da obnavlja (regenerie) ote ene strukture i da stvara nove. T o m e u m n o g o m e doprinosi intenzivna hidromasaa biolokih aktivnih taaka koje na koi predstavljaju centralni nervni sistem.
5 0 K a o to n a m j e p o z n a t o i z prakse, m i s v a k o zagnjurivanje u v o d u vrimo sa zadranim udisajem. E v o jo j e d n e potvrde, da je p o t r e b n o , k a o i jogisti, zadravati disanje na 8 0 % udisaja.

Vodene terapije kao to su kupanja u kadi i bazenu, a i polivanja vodom, takode pomau i odrasloj deci, ali ne u toli koj meri, kao malianima (bebama). Pri tome voda mora biti topla - indiferentna. Moe se koristiti prohladna i hladna voda za polivanje u trajanju 5-10 sekundi. RASTVARAJUI l ODSTRANJUJUI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA

Bilo kakva stvrdnjavanja u organizmu ukazuju na prepobuenost ivotnog principa Vetar", koji u organizmu prouzrokuje suvou i hladnou, tj. stvaraju uslove, koji p o m a u stvaranju vrstih materija. Skupljanje, sabijanje, kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se spreilo skupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - rairujui ////-proces. Na taj nain, za protivteu suvoi i hladnoi (ili vruini i suvoi) u organizam treba obezbediti vlagu i top lotu. Tople i vrue terapije u vezi s vodom, upravo to podstiu. Da bi se odstranilo rastvoreno, treba rairiti kanale: krvne i limfne, a takoe i pore na koi. To sve p o m a e ////-procesu irenje i usmeravanje iz sredine napolje. A p o s t o j e voda idealni upija, prenosnik i izluiva (radijator) toplote, ona e pomagatiy///-procesu. Ako u toplu vodu dodate isparljive materije, koje j o vie pojaavaju propustljivosttela i uz to doprinose tome, da se toplota razbija" i rasejava", tada e usled takvog spa janja efekat biti mnogostruko pojaan. Z b o g toga se u vodu dodaju odvari koji sadre isparljive aromatine materije. Najjaa terapija, n a m e n j e n a z a rastvaranje tetnih mate rija u organizmu, je parno kupatilo (sauna). Osim to dobro zagreva organizam, otvara i pore na koi, kojim se podstie obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napo lje kroz kou. 229

228

Tople i vrue kupke imaju neto slabije dejstvo. Ako se one primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odvarima trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojaava. Z a t o , to luenje kroz kou nije jako, kao u sauni, glavno luenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe b u b r e g e parite se, a ako je bolesna koa - primenjujte kupke. Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog, usmeravajui tok krvi as prema koi, a as u dubinu orga nizma, pomau bolje ispiranje sveg nepotrebnog. Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke: - Ui u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda prekriva celo telo. U kadi se zadrati 25-40 minuta. Zatim brzo prei u drugu kadu (b) s hladnom vodom i zagnjuriti se do glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, s t o j e m o g u e bre, polijte telo hladnom vodom. Hladna kupka ili poli vanje mora da se zavre u toku 1 minute. Zatim, ne briui se, brzo se obui i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok god se telo potpuno ne osui i zagreje (najvie za pola sata). Drugi nain: K a d a je napunjena kao u prvom sluaju, ali temperatura vode je neto vea u njoj od 32 do 34 stepena. T e m p e ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni, niti ispod 28 stepeni. U toplu kadu ulaziti ne jedanput, ve tri puta, tako isto i u hladnu - tri puta. To je takozvana kupka s trostrukom promenom": 10 minuta u toploj kadi, 1 minut - u hladnoj, 10 minuta - u toploj, 1 minut - u hladnoj, 10 minuta - u toploj i 1 minut u hladnoj kadi. Uvek treba zavriti s hladnom kupkom. Zdravi, snani ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata. 230

Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapim grudi i lea, ne potapajui se u vodu. Polivanje celog tela moe potpuno da zameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Nikad se ne srne kvasiti glava. Ako ste je sluajno pokvasili, treba je dobro osuiti. Dalji postupak, naroito koji se odnosi na kretanje posle kupanja, isti je kao i u prvom sluaju. O v d e moram da navedem neke primedbe. Ja nikad ne propisujem tople kupke bez hladnih kupkih ili hladno poli vanje posle njih. Poviena temperatura, naroito ako dugo traje, ne jaa ve slabi ceo organizam; ona ne samo da ne kali kou ve je ini m n o g o osetljivijom na hladnou; ona, na kraju, ne titi ve podvrgava opasnosti. Topla voda otva ra pore kroz koje prodire hladan vazduh i ije se posledice vrlo bizo javljaju. Hladne kupke posle toplih ili hladna poli vanja to otklanjaju (ja ne poznajem ni jedan nain primene tople vode, posle koje ne sledi primena hladne); hladna voda jaa (okrepljuje) i sniava povienu temperaturu; ona osveava, odstranjuje suvinu vruinu i, na kraju, titi zatva rajui pore i jaajui kou. I ovde, kao uopte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili vrlo retko upotrebljavam samo toplu vodu za zdrave ljude, ve joj uvek dodam odvar od raznih lekovitih trava. Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sledeih biljaka: tiunja od sena, granice bora i slamu od ovsa. Kupka s trunjem od sena. Vreicu sa 1-1,5 kilogram suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vrue vode i pustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju da se kuva 1 sat). Zatim odvar sipati u kadu s toplom vodom. Voda poprima boju kafe, otvara pore i pojaava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevaju telo. Zdravi ljudi mogu d a j e primenjuju u bilo koje vreme. Trajanje terapije 10-15 minuta. 231

Kapka sa borovim granicama. Uzmite iglice od bora (to sveije, tim bolje), sitno iseckati granice i naseckati iarke o d j e l e (smreke) i sve to pomeati (oko 1 kg suve materije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvati pola sata. Zatim, kao i u prethodnom primeru, sipati u kadu s toplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mok ranu beiku i uglavnom deluje na kou, stimulie je (a preko nje se stimulie centralni nerv/ni sistem-CNS), jaa i isti krvne sudove. Ova kupka prijatno mirie, j a a orga nizam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene ivot ne delatnosti. Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnjene ovsene slame, staviti u vreicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata. Zatim, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od ve opisanih kupki, ona najbolje jaa i najkorisnija je za bubrege, mok ranu beiku i kod reumatskih bolova. Meovite kupke. Meovitim kupkama nazivaju se kupke u kojima je pomean odvar od nekoliko biljaka. Na primer, odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je vano da se obe biljke kuvaju zajedno. Na slian nain pripremaju se i druge kupke: od nane, kamilice, cvetova lipe itd. Prema tome, za rastvaranje ljake i drugih supstanci koje su se nataloile u organizmu, primenjuje se opta vodena terapija - sauna i kupke u kadi. Za dejstvo na lokalne delove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ogra nieno dejstvo parom, polukupke itd. Topla sedea kupka. Ta kupka odlino zagreva organe male karlice i trbuha, pomaui protiv raznovrsnih o b o ljenja u tom delu tela. Z a t o , to se tu nagomilavaju tetne supstance (sadraj debelog creva) treba ih redovno odstra njivati. Da biste poveali uinak, upotrebljavajte odvare od poljskog rastavia (Equisetum arvense), ovsene slame, tru nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti nain naveden 232

poljskog rastavia (Equisetum arvense), ovsene slame, tru nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti nain naveden za prethodne kupke, ali u manjim koliinama. Trajanje terapije oko 15 minuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta nedeljno. Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi'ca p o m a e kod razliitih oboljenja bubrega, kamenia u bubrezima, oteanog mokrenja i bolova u krstima (slabinama) usled prehlade. Polukupka sa ovsenom slamom odlino sredstvo pro tiv svih oblika bolova (sevanja") u kostima (bolesti Vetra ). Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od pret hodnih, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenja eluca, zatvora i nagomilavanja gasova. Tople kupke za noge. Ima nekoliko varijanata. 1. U toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (tome se m o g u dodati dve pregrti drvenog pepela u svojstvu adsorbenta) i dobro izmeati. Trajanje terapije 10-15 minuta. So, rastvorena u vodi, kao s t o j e ukazivao Hipokrat, ini kou toplom i suvom. Sve to p o m a e stvaranju toplote u telu. (Vano za o n e kojima je stalno hladno). 2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lia, semena i dnigog). Sipati 3-5 pregrti trunja od sena u kljualu vodu, posu du zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Ta kupka j e , u stvari, metod za rastvaranje, oslobaanje i ja anje nogu i veoma je korisna kod bolova u n o g a m a , znojenja nogu, otvorenih rana na nogama, kod otoka, gihta (kostobolje), hrskavinih voria, zagnojavanja izmeu prs tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obue i t o m e slino. Evo ta kae Knejp o takvim kupkama za noge: Uopteno m o g u rei, da te kupke odlino pomau ako su noni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodinje 233

eno U odvaru s trunjem sena, za jedan sat g a j e izleila od uasni li patnji. 3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu sla mu oko pola sata i odvar, ohlaen do 25-26 stepeni, upotreb ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Doziranje ovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom. Osvrnimo se ponovo na iskustvo Knejpa: N a osnovu iskustva, m o g u rei da ne postoji sredstvo koje je adekvatno tim kupkama, kad je u pitanju razmekavanje razliitih stvrdnua na nogama. One odlino pomau kod reumatizma zglobova, gihta, uljeva, noktiju koji urastaju ili su pod gnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. ak se, otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde od razjedajueg znojenja nogu, lece tim kupkama. Jedan gospodin odsekao je ulj na svojoj nozi. Zlo udna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomisao da je re o trovanju krvi: tri ovsene kupke dnevno i z a m o tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru, izleilo ga je za 4 dana". Da biste pojaali dejstvo kupke za noge, koje su nave dene pod brojem 2. i 3., primenjujte ih trostruko: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut hladno i tako j o dva puta. Polukupke i kupke za noge uvek zavrite s ispiranjem nogu u hladnoj ili prohladnoj vodi. Sad nam je jasan metod rastvaranja vodenih terapija, i m o e m o prei na mehanizam odstranjivanja. M e h a n i z a m odstranjivanja zasniva se na tome, da razliita umotavanja i komprese deluju na organizam mnogo due, nego to je sluaj u ve navedenim terapijama za rastvaranje (1-2 i vie sati) i primenjuju se mnogostruko. Pri tome se javlja efekat usisavanja" sveg tetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojava zasniva se na zakonu Osmoze vodu upija telo, a obratno mokra tkanina upija ljaku, toksine i tome slino. To traje sve dok god se ne izjednai koncentracija ljake u orga234

nizmu i u mokroj tkanini. To obino traje 1-2 sata. Zatim, posle izvesnog vremena moe se uraditi novo umotavanje i nastaviti s odstranjivanjem tetnih materija iz organizma. Posle toga arav treba obavezno oprati - on je natopljen toksinima, a u nekim sluajevima i zaudara. Kao i u prethodnom sluaju, postoje opte i lokalne terapije. U optoj terapiji primenjuje se donje umotavanje, kratko umotavanje i mokra koulja. U lokalnoj terapiji primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri menj ivati s odvarima od trava koje smo ve naveli. Pre nego to preemo na opis umotavanja, razmotrimo koje umotavanje je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo umotavanje, po zakonu jin-jang, delovae na spoljanje slojeve tela (kou), i potvruje zakon antagonizma u hemodinamici. Hladno e delovati obratno na unutranje orga ne. Te osobine treba koristiti za odstranjivanje ljake iz unutranjih organa ili spolja sa koe. Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona jin-jang: jin raajang, i obratno - j a n g raa jin; prekomeran jin prelazi u jang i obratno. Drugim recima, hladna, pasivna umotavanja jin, stvarae u organizmu svoju suprotnost toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vrua, aktiv na jang, stvarae u organizmu svoju suprotnost - slab ljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tih teorijskih postavki proistie j e d n a od glavnih preporuka za primenu vodenih terapija: vrue kupanje zavriti s kratko trajnim hladnim kupanjem. Ova postavka potvrena je u praksi. E v o ta tim p o v o d o m kae Sebastijan Knejp: Topla voda oputa i razneava, a hladno kupanje posle toga jaa, prekaljuje i podstie zdrav razvoj tela". D o n j e u m o t a v a n j e propisuje se, uglavnom, kod obo ljenja nogu i trbuha. Umotavanje zapoinje od ramena (is pod pazuha) i zavrava se do vrhova prstiju na nogama. 235

Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekriju neim toplim, da ne bi u njih prodro vazduh. Donje umotavanje ovako se obavlja: na arav prostrt na madracu (krevetu), staviti duom stranom iroko vuneno ebe. Lanena tkanina za umotavanje treba da bude velika da bi se s njom moglo 2-3 puta omotati celo telo i noge. Udvostruivi tkaninu, tako je natopiti, da iz nje ne kaplje voda i prostreti je u obliku pravougaonika na vuneno ebe. Zatim lei na tu tkaninu i tako se umotati, da ni jedan deo trupa ne ostane nepokriven. Posle toga vrsto okolo umotati vuneno ebe da bi se spreilo prodiranje vazduha kroz o m o t a i odozgo staviti perinu. Odmah obratite panju na to da se vrsto uvijete vune nim ebetom i da se pokrijete perinom da bi se spreilo prodiranje vazduha kroz omot. Sutina tih radnji je, da se u organizmu posle hladnog umotavanja, pobude toplota i kre tanje (aktiviraju se procesi razmene) mokro platno poinje da upija ljaku. Ako koa nema kontakta sa platnom, do toga nee doi. Uz to, kou m o r a t e odravati toplom i vlanom, da bi bolje luila tetne materije iz organizma i poveala koliinu toplote u telu. Vuneni materijal zadrava toplotu i zagreva telo, a perina j o vie poveava efekat zadravanja toplote. U tako zatvorenom, vlanom i toplom prostom, kao u majinoj utrobi, zapoinju posebni procesi - koji iste i lece organizam. Nastanak znoja ukazuje na proces ienja i predstavlja kriterijum za efikasnost te terapije. A k o je malo znoja ili ga uopte nema, nedovoljno je ienje organizma. Terapija traje 1-2 sata. To umotavanje uvek se primenjuje s drugim primenama v o d e i ima preteno zagrevajue, izluujue i rastvarajue dejstvo u organima trbune duplje. Preporuuje se da dodate u vodu odvare od trunja sena, ai (Carex), borovih granica i ovsene slame. a z a m e 236

njuje trunje sena i poljski rastavi i veoma je korisna kod oteanog mokrenja, a kao sporedno sredstvo, u bubrezima s kameniima. Odvar od ovsene slame odlino deluje protiv bolova u kostima, gihta, kamenia i peska u mokrai; borove granice eliminiu nagomilane gasove u trbuhu. Kratko umotavanje. Moete ga primenjivati sami. Ono poveava koliinu toplote u telu, a smanjuje previe jaku vruinu. Umotavanje zapoeti ispod pazuha, a zavriti ga skoro do kolena. Pare platna presaviti 4-6 puta, natopiti ga, paljivo ga ocediti i vrsto umotati oko tela. Prodiranje vazduha spreava se p o m o u vunenog ebeta, a potrebna toplota postie se p o m o u perine. U odnosu na zdravstveno stanje, m o e se primeniti mlaka ili veoma hladna voda. Terapija traje 1-2 sata. Ovo umotavanje je veoma dobro ako se primeni je danput nedeljno, kao profilaksa, j e r vas titi od mnogih oboljenja. Ono isti bubrege, jetru, trbuh, izbacuje nago milane gasove, bolesne sokove i suvinu tenost. Kratko umotavanje potpuno odstranjuje bolesti srca i eluca, koje nastaju na osnovu pritiska gasova i nestaju s njihovim od stranjivanjem. M o e se i spavati tako umotan, i pritom e biti lagan san. Ovakvo umotavanje pogoduje starijim lju dima kojima dehidrira organizam. M o k r a koulja. Obinu lanenu spavaicu (piamu) ija je duina do vaih peta, namoiti u vodi, iscediti i obui se u nju. Dalje - lei u postelju, pokriti se vunenim ebetom i prekriti perinom. Ako se ovek ne prekrije perinom teko e se postii potrebna koliina toplote. Samo vuneno ebe je nedovoljno. Nepotovanje tog pravila svodi efikasnost na nulu svih navedenih terapija, koje se odnose na umotavanje. Zapamtite to. Terapija traje 1-2 sata. M o e se spavati i u koulji. M o k r a koulja otvara pore i izvlai bolesne sokove (slino flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruje), ravnomerno 237

rasporeuje toplotu i poboljava opte stanje organizma. Da bi m o k r a koulja bolje prijanjala' uz telo, moete je n a m o iti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili. I j o j e d n o upozorenje: sve terapije, koje se odnose na hladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagrejanom telu. Na slian nain stavljaju se komprese: stavlja se tkanina natopljena u vodi, i umotava s vunenom m a r a m o m . Ako se kompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti perinu.

V O D E N E TERAPIJE ZA NORMALIZACIJU KRVOTOKA N a r a v n o , do sada,sve navedene terapije u prvom ili d r u g o m stepenu normalizuju krvotok. One su veoma j e d n o stavne i svakom dostupne. Ali ako elite i imate vremena, moete primeniti kupke po Zalmanovu terpentinske kup ke. O s i m normalizacije kapilarnog krvotoka, one blago tvorno deluju kod hroninih oboljenja organa za oslonac i kretanje, s izraenim bolnim sindromom. To nije nita dru go, nego j a k o naruavanje principa Vata". Terpentinske kupke primenjiiju se sa dve emulzije: belom i utom. Nekoliko rei o terpentinu i njegovim svoj stvima. Teipentin se dobij a iz borove smole. Ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U lekovite svr he upotrebljavali su ga umeri (sumeri?), drevni Egipani, Grci i Rimljani. Tkanina, u kojoj je umotan egipatski faraon i koji je preleao 4000 godina u grobnici, bila je natopljena s m o l o m . Savremeni istraivai uverili su se da ta smolasta impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da unitava mikrobe. Eto zato se primenjiiju vrue terapije s Cetinom bora, j e r one sadre terpentin! 238

Terpentin odlino rastvara, lako prodire kroz k o u i deluje na nervne zavretke. Terpentinske kupke sa u t o m i belom emulzijom poboljavaju kapilarni i limfni tok, pove avaju ivotnu energiju svake pojedinane elije i orga n i z m a u celini. Kupke s belom terpentinskom emulzijom prvenstveno stimuliu kapilare, a kupke sa u t o m emul zijom poboljavaju razmenu materija u organizmu, pomau rastvaranju naslaga soli u zglobovima, tetivama i na zido vima kapilara (vaskulum). Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3 grama salicila u 250 grama kljuale vode. U to nasuti sitno narendan deiji sapun (20 grama). Smeu meati staklenim tapiem dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonac naliti 250 grama visokokvalitetnog terpentina i, ponovo paljivo izmeati, zatim nasuti u bocu sa irokim grliem i dobro zatvoriti. Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti u kadu s vodom ija je temperatura 37C; druga - 30 grama i 37,5C; trea - 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i 38,5C; peta - 40 grama i 39C; esta - 45 grama i 39C; se d m a - 50 grama i 39C; osma - 55 grama i 39C; deveta 60 g r a m a i 39C; d e s e t a - 6 5 grama i 39C; j e d a n a e s t a - 7 0 grama i 39C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode 39C. Emulziju prethodno promukati i naliti u kadu p r e nego to je napunite vodom. Trajanje prve seanse - 12 minuta, a svih sledeih - po 15 minuta. K u p k e primenjivati dvaput nedeljno. Sastav ute emulzije: 300 grama ricinusovog ulja naliti u emajlirani lonac zapremine 2-3 litra i staviti ga u drugi lonac s v o d o m , napravivi vodeno kupatilo. Kad voda pro kljua, u emajlirani lonac naliti 40 grama natrijumove lui ne (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode. Staklenim tapiem meati dok se ne dobije gusta kaasta masa. Zatim u to naliti 225 grama oleinske kiseline i p o n o v o 239

- najmanje 30 minuta - meati dok se ne dobije tena prozrana masa ute boje. Skinuti lonac sa vatre (iskljuiti poret) i u lonac naliti 750 grama visokokvalitetnog terpentina. Razliti emulziju u boce i vrsto ih zatvoriti. Za primenu terapije, u kadu s vruom v o d o m , naliti emulziju. Sema seansi: prva seansa - 40 grama emulzije, temperatura vode u kadi 38C; druga - 45 grama i 38C; trea - 50 grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta - 60 grama emulzije i temperatura vode 39C. Sledee kupke primenjuju se na nain naveden za petu seansu (60 grama i 39C). Trajanje prve i druge seanse po 12 minuta, tree, etvrte i pete - po 15 minuta. Treba uraditi 12 kupki. Seanse se obavljaju svakog drugog dana. A k o v a m je koa mnogo osetljiva, pre p r i m e n e k u p k e , namaite vazelinom polni organ i anus. D e o tela u predelu srca ne treba potapati u vodu, zato to te terapije iritiraju srce. A k o ste umorni, odmorite se pola sata pre nego to ete da primenite terapiju. Treba se postepeno potapati u vodu. Kriterijum efikasnosti tih terapija je oseanje peckanja, koje se zamenjuje s peenjem, na kraju ili posle terapije. Reakcija ne srne biti dua od 30 do 45 minuta; ako je reakcija dua, pri sledeoj kupci ne treba poveavati koli inu emulzije. M o g u da se primene terpentinske kupke za n o g e s 10 g r a m a emulzije, a m o g u se kombinovati kupke sa u t o m i belom emulzijom. One omoguuju da se bolje deluje na krvne sudove i ceo organizam. V e o m a je vano odravati dobar krvotok u glavi i u oima, imati iste gajmorove (maksilarne, M S ) i e o n e sinuse. S uzrastom, tu se nagomilava mnogo sluzi koja se utabava", izaziva brojna oboljenja i dovodi do prevrem e n o g gubitka vida i oteenja mozga. Mnogi ljudi, upravo zbog toga, gube vid, nose naoare, a oistivi m o z a k on se 240

m o e povratiti. Za tu svrhu p o g o d n e su proste i efikasne vodene terapije. K u p k a za glavu. Ona veoma dobro odrava sudove u m o z g u u zdravom i gipkom stanju, a takode otkiseljava" u t a b a n e " sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka m o r a da bude kontrastna. Glava se prvo zagnjuri u posudu s toplom v o d o m 5-7 minuta, ali tako da deo glave s k o s o m bude zagnjuren u vodi. Posle toga glava se o d m a h zagnjuri u prohladnu vodu 15-30 sekundi. To ponavljati 2-3 puta. Posle terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toploj prostoriji u kojoj nema promaje. Kupka se primenjuje 2-3 puta nedeljno dok god se ne postignu eljeni rezultati. Tak va kupka jaa kosu. K u p k a za oi. Kupka m o e biti hladna ili topla. Ako se primenjuje hladna kupka, tada lice s otvorenim o i m a zagnjuriti u hladnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi. Zatim se glava podie i posle 15-30 sekundi ponovo se u vodu zagnjure elo i oi. To se m o e ponavljati 4-5 puta. Topla kupka za oi obavija se s v o d o m ija je tem peratura 24-26C, posle koje uvek sledi hladna, ili se j e d n o stavno umiva hladnom vodom. Pri tome se, u toplu vodu, m o e dodati odvar od raznih biljaka. Naroito je dobro ako se doda pola supene kaike isitnjene mirodije. Shodno t o m e treba imati u vidu, da hladna voda odlino deluje na zdrave, ali slabe oi. Ona jaa i osveava organ vida spolja i iznutra. Topla kupka za oi primenjuje se radi rastvaranja i izbacivanja napolje gnoja iz eonih i maksilarnih sinusa.

241

EFEKTI VODENIH TERAPIJA ZAGREVAJUI I VLAEI EFEKAT TERAPIJA VODENIH

Svakako, sve navedene vodene terapije doprinose vlaenju i zagrevanju oveijeg organizma. Nije potrebno da ih nabrajamo, ali mehanizme u vezi s vodenom terapijom koji su navedeni ili nisu pre navedeni, treba detaljno izdvojiti. Kako deluje potapanje i toplota na kou? K o a je najvei i najvaniji oveiji organ. Njena povr ina je u proeku 1,5 m , a teina - 2 0 % od opte teine ovekovog tela. Ona obavlja nekoliko vanih ivotnih fun kcija: 1. Zatitna. Koa je futrola" u kojoj se nalazi n a orga nizam. 2. Regulisanje toplote. Isparavajui vodu kroz p o r e ko e, ovek se titi od pregrevanja. Suavanje konih sudova i zatvaranje pora pomae da se toplota sauva u organizmu. 3. Povezujua. Zato to se koa, nervi i materija mozga razvijaju iz j e d n o g te istog embrionskog listia, oni su u odraslom organizmu meusobno povezani. K o a - govorio je A. S. Zalmanov, - to nije pasivna pokrivka, namenjena samo za to da bi titila nae telo. To nije ograda izmeu oveka i sveta, ve sredstvo za vezu izmeu naeg orga n i z m a i spoljanje sredine. Spoljanja sredina neprekidno deluje na nas, a koa je - svojevrsni periferni mozak, koji percipira te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje k o m a n d e unutranjim organima da se maksimalno prila g o d e na oscilacije spoljanje sredine. 4. Zatitna. Koa ima bakterocidna svojstva. Sadri lizocim, koji je poguban za m n o g e bakterije. P r e m a prora unima amerikog bakteriologa Teodora Rozberija, na p o vrini oveijeg tela intenzivno dejstvuje 15 triliona mikro242

ba! S a m o ista, zdrava, vlana i elastina koa m o e us peno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otuda proizilazi, ako je ona ista, njene bakterocidne funkcije su poveane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko nje nastaju infekcije. Prema najnovijim istraivanjima nau nika, koa aktivno uestvuje u stvaranju prirodnog imuni teta. 5. Energetska funkcija koe. K o a je dostavlja slobo dnih elektrona u akupunkturni sistem. O t o m e smo ve detaljno objasnili. 6. Disajna. K o a diui, p o m a e pluima. Uopte, ako se uspe da kono disanje bude na potrebnom nivou, ovek m o e da ini uda. Na primer, P. Ivanov, koristei kono disanje, m o g a o je dugo da ostane pod vodom. 7. Izluujua. Kroz pore koe lue se mnoge materije, tetne po organizam. Kvalitetno luenje kroz kou znatno olakava rad bubrega i drugih organa za luenje - produuje im ivotni vek. Kroz lojnelezde lui se posebna emulzija, zbog koje se titi k o a od isuivanja i postaje gipka i blistava. A k o se koa ne neguje, zagauje se sopstvenim luenjima i prestaje kvalitetno da obavlja ve navedene funkcije. Usled toga oteuje ceo organizam. U drevnoj prolosti velika panja se poklanjala negovanju koe. Drevni Rimljani su prilikom susreta pitali jedan drugog: Kako se znoji?" Od svih naina negovanja koe vodene terapije najvie su cenjene, a naroito terapije s parom i masaom. Setite se, da u proeku, pod obinim, normalnim uslovima, naa koa lui dnevno oko 500 grama znoja. Ako se niste prali - kupali dva dana, na koi e ostati sloj ljake i druge izluevine od jednog litra znoja. Takva koa prestaje kvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mikro bima. Z b o g toga redovno jedan-dva puta dnevno obavite 243

razna sapiranja s ciljem da odravate istou koe. Ta pre poruka zapisana je u zborniku drevnih zakona M a n u " (pr vog oveka na zemlji). Kako zagrevanje deluje na oveiji organizam?

Od tri ivotna principa, samo jedan u " stvara toplotu u organizmu i sastoji se iz primarnih elemenata V a t r e " i V o d e " . Zato ga spoljanja toplota, a posebno vlana sauna, stimulie i aktivira sve funkcije koje zavise od elemenata koji ine taj princip. Razmotrimo najvanije. 1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapije sa saunom smanjuju eludanu kiselinu i zajedno s njom stimuliu apetit. Terapija u sauni blagotvorno utie na obolele od dija betesa. Dijabetes bolest ne samo razmene materija ve i probave. Vrelina saune stimulie te funkcije i p o m a e nor malizaciju zdravlja. Z a t o , to koa u dijabetiara postaje bleda, suva, ljuti se itd., treba se dobro pobrinuti o koi. Toplota i vlanost i tu pojaavaju disanje kroz kou i krvo tok i na taj nain deluju na normalizaciju koe. A poto sauna poboljava rad bubrega, ona istovremeno titi od konih oboljenja kao to su flirunkuloza i ekcem koji su saputnici dijabetesa. Naravno, tako snano delovanje saune mogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i iscrpljeni. Stara poslovica kae: Kone bolesti se lece u crevima". Svaka bolest koe je - erupcija (izbacivanje) tok sinog sadraja napolje, pokuaj organizma da se oslobodi njegovih nagomilanih otrovnih materija. Otuda dijabetes i kone bolesti imaju zajedniku osnovu u p o t p u n o m zaga enju organizma i kvarenju njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi organizam od neistoa, mi e m o odstraniti dijabetes i izleiti kou. 244

2. Imuna funkcija. Vetako poveanje temperature unitava ili spreava aktivnost mnogih uzronika bolesti. Temperaturni prag osetljivosti niza patogenih mikroorga nizama nii je od temperaturnog praga, koji su u stanju da podnesu elije oveijeg organizma. Na taj nain, vetako poveanje temperature u organizmu pomae da se unapred spale patogeni mikrobi, pre nego to uspeju da nanesu tetu. Uz to, vrelina saune uopte stvara sterilnost, a u organizmu se poveava koliina leukocita - prodrljivaca mikroba. P r e m a podacima nemakih biohemiara, temeljno za grevanje u sauni pomae da se aktivno stvaraju interferoni u organizmu materije koje su sposobne da savladaju tetno dejstvo virusa gripa. M a n n e d fon Ardene, zajedno s profesorom Herbertom Krausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutskim m e t o d a m a za leenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontano uginula elija raka, treba stvoriti jako kiselu unutranju sredinu u organizmu, koja aktivira fermente u elijama i za nekoliko sati treba da se povea temperatura do 40C. Samo pri takvom kombinovanom dejstvu, dolazi do odumiranja i odvajanja elija raka. 3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno deluje na otrinu vida. Desetominutni boravak u sauni poveava svetlosnu osetljivost skoro za jednu treinu. 4. Umna funkcija. Toplota stimulie rad mozga i po boljava kvalitet umnog procesa. Na primer, Arhimed nije sluajno otkrio svoj uveni zakon, kupajui se u kadi. M n o gi istaknuti naunici, na primer, I. Menikov, su to nagla avali. 5. Zagrevajui ivlaei efekat vodenih terapija p o m a e oputanju miia, tetiva (vezivnog tkiva) i zglobova. Ako ovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna teina mala, smanjie se optereenje na sve zglobove, a naroito na kimu. Kombinacija oputanja i smanjivanja gravitacionog 245

optereenja omoguuje da se, prilikom plivanja i drugih vodenih terapija, postave kimeni prljenovi na svoja stal n a " mesta, da se lako nametaju zglobovi i da se lece povrede i rastezanja. Svi ti efekti izraeni su u poslovici: Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi". 6. O mehanizmu zasienosti organizma toplotom i vla gom ve je dovoljno reeno. Ponovimo, da je on veoma delotvoran ljudima starijeg doba i u starakom dobu. U dehidriranom organizmu steu se zglobovi i tetive, koje savijaju oveka i vuku ga ka zemlji. Suva koa, koja do stavlja malo slobodnih elektrona u organizam, izaziva opa danje snage. Suva i zategnuta koa slabo izbacuje ljaku. Nagomilana ljaka prouzrokuje razliita oboljenja i povrede koje su, preteno, svojstvene osobama u starakom dobu. Rasudite sami, evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza zagaenost krvnih sudova; arterijska hipertonija da bi se progurala krv kroz suene arterije, treba poveati pritisak, zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska bolest srca i mozga: glavni uzrok suenje arterija; rak i dijabetes nastaju u unutranjoj neistoi. Opadanje top lotnih svojstava organizma utie na imunitet organizma. Otuda laka predisponiranost starijih ljudi na razliite infek cije, gnojne rane (ireve) itd. Smanjena probavna funkcija. Produkti hrane ne samo da ne hrane organizam ve ga i optereuju. Z a t o se u drevnom medicinskom traktatu ,,ud-i" kae, da su zagrevanje i vlaenje organizma pomou kupki i terapija s parom (sauna) kontraindikativne kod teke pokret ljivosti, krivljenja i grenja udova i irenja otrova u mii ima. V o d e n e kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvla e tetna isparavanja kroz pore koe), zastarelo arite, koje je u telu, bolesti kivnih sudova, teku pokretljivost i grenje zglobova, savijanja, sasuivanje miine m a s e " . 246

Ljudi, koji su ovladali vodenim terapijama, posebno terapijama s parom, mogu da stvaraju uda. Na primer, traje u s p o m e n a na enu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza i privlana kao devojka. I to zato sve s t o j e volela da pravilno i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma esto koristila saunu. Sada nam postaje j a s n o koliko je ogromna korist od vlaenja (kvaenja) i zagrevanja organizma vodenim tera pijama.

ENERGIJSKI

STIMULIUI TERAPIJA

EFEKAT

VODENIH

I tako, doosmo do j e d n o g veoma interesantnog pita nja: na osnovu ega se stvara energija prilikom primene vodene terapije? Odmah u odgovoriti, postoji jednostavna terapija, koja, vie od svih, daruje oveka energijom, i o njoj e biti rei. Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristio radi kaljenja organizma. Praktikuju ga monasi Japana i Tibeta, on nije za javnost i uva se k a o tajna. Ljudi koji to poznaju, crpe energiju i postiu izvanredne rezultate. Poli vanje je mnogo praktikovao Porfirije Ivanov. Glavni efekat hladnih polivanja, a jo bolje veoma hlad nih polivanja celog organizma, je dejstvo na plazmeno telo. P l a z m e n o telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizikog tela i elom svojom duinom - spolja i u dubini ima istu temperaturu. Dok god traje brzo i jako dejstvo vrlo hladne vode odjednom po celoj povrini koe, hladi se, prirodno, i plazma. Hladna plazma odlazi u unutranjost organizma, a na njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje j a k a struja, koja, trenutno, ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje m e m b r a n e elija i izaziva aktiviranje genetskog aparata. 247

Drugim recima, aktivira upravo to, to dovodi do obnav ljanja organizma i poveanja njegove snage. Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, i odjednom na celo telo. Tek tada e potpuno doi do izraaja taj efekat, udo-efekat. Da ste pravilno primenili terapiju dokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekotine, i da se koa isparava. Takav efekat moe se postii samo, ako se zagnjurite u vodu s glavom nadole i odmah iskoite iz vode, ili ako stanete ispod manjeg vodopada, kao to su radili monasi, ili, j o jednostavnije ako se polijete hladnom vodom iz kofe. esto pitaju, da li se ta terapija m o e zameniti s tuem? Moe, ali e efekat biti slabiji. Osnovno je, da voda mora svojom masom da sklizne niz kou, a ne u obliku poje dinanih mlazeva. Mlazevi se, prelazei po koi od glave do nogu, brzo zagrevaju i n e m a trenutnog hlaenja tela, koje se deava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladei ga naglo i r a v n o m e m o . V a n o je znati sledee: Polivanje se moe primeniti samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli vanja uite u toplu prostoriju i, ne briui se, intenzivno se kreite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osui koa. Ako to ne radite, osetiete tokom vremena da se telo p l a i " te terapije, skuplja se, ne eli d a j e primenite. K o a postaje suva, ljuti se, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlino-bedrenim zglobovima - simptomi pobuivanja Vetra". Pri tome, sve se javlja tako neprimetno, d a j e teko otkriti gde je napravljena greka, koja se sastoji u nepravilnom ponaanju pre i posle te terapije. Mnogim ljudima ona e se uiniti odvie surova, oni se nje boje. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene v o d e ne samo da hladi na organizam ve i izaziva o p e k o t i n u " koe - u t o m e je sva sutina. Zagrejte se pre primene te terapije ne budite lenji. Tada e i opekotina" da bude j a e izraena i telo se nee plaiti". Na poetku primene te terapije, i u 248

hladno godinje doba, moete uraditi obilazili manevar koji razvija ljubav prema toj terapiji i spreava komplikacije. Uzmite dve kofe napunjene vodom: j e d n u s toplom, a drugu s hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zatim s hladnom vodom. Efekat e biti izvanredan, a sama terapija bie prijatna i vi ete je zavoleti kao oljicu dobre kafe. Ako ne primenite terapiju, oseaete se kao da niste u svojoj koi. Nedostajae vam ta svezi na i snaga kojom vas ona dariva. Energijski uticaj proiavajue osobine vode ispoljie se na nau auru jajasti elektronski omota. Kad ovek pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se prilepila" uz telo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. S t o j e voda hladnija, bolje je takvo energijsko ienje. Patogena energija to je jak jang (fina, pokretna), a hladna voda - jak jin (materijalizovana, inertna) koje se prilikom sjedinjavanja meusobno neutralizuju. Rezultat je da se organizam isti od osnove (uzroka) bolesti, a kad ne postoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje moe uraditi s brzim i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom (1-7C). Savetujem vam da, pri tome, koristite princip kontrastnosti - kofa s toplom, a zatim ledenom vodom. Topla voda privlai patologiju prema spoljanjem konom o m o tau, a ledena je a p n e . P. Ivanov je ovako govorio: Vaz duh izvlai, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se postigao takav efekat, treba da se polivate na ulici. Izaite na ulicu, podignite glavu uvis, otvorite usta i udahnite kroz nos. O d m a h ete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne ka nale i kroz grkljan u plua. U mislima udiite vazduh iz dubine K o s m o s a , polako, udiui ga do maksimuma. Zatim zadrite vazduh u sebi, napregnite se i prospite vodu na sebe. Naprezanje istiskuje unutranju patologiju iz tela, vo da je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi na prethodno zagrejanorn telu s fizikim vebama i uz upo trebu samo veoma hladne vode. 249

Posle prolaska ledenog talasa niz vae telo, stojite topli, preporoeni i koa vam se isparava. Ako ste veoma osetljivi, tad ete ugledati" u vodi, koja vas sapire, neto tetno, tamno, teko, optereujue i potpuno nepotrebno vaem organizmu. Efekat takvog leenja i ienja zapazili su drevni m u draci i utemeljili ga u Bibliji frazom: Idi i okupaj se u Jordanu, i tvoje telo e se izleiti, i ti sam e se oistiti". A evo j o j e d n o g mehanizma energetskog pothranji vanja s vodom. Voda u otvorenim rezervoarima upija u sebe kosmika zraenja - apsorbuje energiju spin talasa. Poseb no se ceni zvezdana vodica", tj. voda koja je odstojala preko noi. Ona je puna kosmikog zraenja i veoma koris na. Sunce pri izlasku svojim zracima prekida tu informaciju, i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kosmikom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme k u p a o , on zna koliko ta voda osveava i pothranjuje organizam ener gijom. Morska voda naroito upija mnogo energije u sebe. Z b o g rastvaranja velike koliine razliitih soli u njoj, ona poprima odreenu strukturu koja je povoljna za kretanje elektrona. oveije telo u vodi je potroa te energije i aktivno je apsorbuje. Zato, to koa sadri mnogo mine ralnih materija - slana voda je odlino pothranjuje. K a o rezultat toga koa ovlaena i snabdevena mikroelementima mnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporuioca energije organizmu. Sad porazgovarajmo o stimuliuem efektu vodenih terapija i njegovoj fiziolokoj osnovi. Zato, to je koa - periferni mozak, svi signali s nje odlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao kon taktni vor" izmeu unutranje i spoljanje sredine - hipo talamus. Hipotalamus na to reaguje aktiviranjem endokri nog sistema, a taj sistem, posredstvom h o r m o n a , aktivira svaku eliju. P. Ivanov je tim p o v o d o m rekao: Sve bolesti, 250

koje tako mue oveka, po buenju centralnog nervnog dela mozga (hipotalamus je upravo u centru mozga) prirodno nestaju - to je stvarna istina". Ostaje nam da razmotrimo: koje je dejstvo delotvornije - hladno ili toplo. Toplo, mi z n a m o da oputa, a hladno aktivira. Ali najhitnije je u samoj koi. Utvreno je da, na svakom kvadratnom centimetru koe, priblino 12-14 nerv nih zavretaka reaguju na hladnou, a samo 1-2 na toplotu. Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i druga, j o jaa terapija sneno buenje". Sneno buenje organizma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u snenim pahuljicama akumulira i kondenzuje veliku koliinu ener gije. Kad obnaen ovek legne i zatrpa se snegom - zakopa se", taj sneg e se prilepiti uz telo. Umotan u takvu b u n d u " , ovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve deava. Sneg se topi - naruava se njegova struktura i oslobaa se energija. K o a se, obratno, jako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira. Sve to, meusobno se kombinujui, postie takav efekat, s kojim se nita ne moe uporediti. Probajte, i sami ete se uveriti u istinitost. Ipak, ja nisam pristalica primene suvie dugih hladnih terapija koje traju preko 1 -2 minute. Poznato j e , da brzi i jaki nadraaji aktiviraju funkcije organizma, a jaki i dugotrajni, obratno: gue, pa i blokiraju funkcije organizma, pomaui samim tim prodiranje u organizam patoloke bioklimatske energije - hladnoe, suvoe itd.

LEKOVITI

EFEKAT

VODENIH

TERAPIJA

S obzirom na to da se u vodi nalaze razliite materije u rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kou u organizam i izazovu koristan ili tetan efekat. Razmotrimo te efekte s najsavremenije take gledita. 251

Toplota vode iri kone pore, aktivira receptore akupunkturnih taaka, koje poboljavaju unoenje slobodnih elektrona u telo. Pojaanje toka slobodnih elektrona u telu, poveava efekat superprovodljivosti u akupunkturnim ka nalima. Sirenje pora na koi i superpro vodljivost su fizio loki mehanizmi, koji pomau da se efikasno dostavljaju razliite materije sa povrine koe u organizam. Prema tome, ako je okolna voda zasiena bilo kakvim materijama, one e obavezno dospeti u organizam. Terapija sa k u p k a m a realizuje taj efekat. U datom sluaju materije dospevaju u organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blago tvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. M e u t i m , to j e samo j edan m o m e n a t delovanj a rastvorenih materij a na organizam. Drugi m o m e n a t je fenomen dejstva na daljinu (distanciono dejstvo), koji ini spoljanje dejstvo materije na bioloki objekat (oveiji organizam). Energijsko informaciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, biolokih tkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slino talasima. Ako to zraenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (oveije telo), deo energije zraenja se apsorbuje i objekat, koji je to zraenje apsorbovao, poprima svojstva objekta koji zrai. Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da se takvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne take (za tri sekunde). Ako je ta ista materija d o s p e l a u organizam, o n a dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimi lacije u krv. Trei m o m e n a t je u homeopatiji. Termin homeopatija proizilazi iz grkih rei: h o m o i o s " slian" i p o t o s " stradanje, bolest", drugim recima, slino se leci slinim". Ta nauka zasnovana je na sledeim postavkama: 1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadraaji p o jaavaju bioloke pojave, jake - koe, vrlo jake - paralizuju. 2. Slino se leci slinim". Pri leenju bolesti treba primeniti male doze tih materija, koje kod zdravog oveka u 252

velikim d o z a m a prouzrokuju pojave, koje su veoma sline simptomima date bolesti. To je prva postavka (teza) h o m e o patije - zakon slinosti". 3. Druga postavka je - patogeneza lekova", odnosno na zdravim ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozama koje ne lece, ve su toksine, da bi se ustanovili patogeni simptomi koje oni prouzrokuju. 4. Trea postavka homeopatije. Za leenje se doznauju minimalne doze tih materija, koje u veim d o z a m a prou zrokuju simptome te ili druge bolesti. Z b o g toga, takve se materije mnogostruko razblauju 100, 1000, milion i vie puta i na osnovu toga se i postie minimalna doza. Shodno uenju utemeljivaa homeopatije S. Hanemana, pri mnogostrukom razblaivanju lekovitih materija (le kova) dolazi do poveavanja njihovih lekovitih svojstava. Takvo poveanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze, H a n e m a n je nazvao dinamizacijom", potenciranjem" kao rezultat ispoljavanja ranije skrivenih sila". Lupiev N. L., radei na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu za usavravanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen distancionog dejstva" tim p o v o d o m pie sledee: Razblaivanje lekova u vodi ili drobljenje u neutralni praak u odnosu 1 : 1000, 1 : 1000000 i u veoj razmeri nije umanjilo njihovo lekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s pove anjem stepena razblaivanja, povealo i dejstvo lekova, te je potrebno naglasiti... Stvar je u t o m e da, posle 23-de cimalnog razblaivanja (D 23), ne ostaje n i j e d n a molekula p r i m a m e materije. A lekovit efekat se ispoljava sve veom i veom j a i n o m . Homeopatija ne deluje samo na bolest ve i na ceo organizam". Na osnovu toga, m o e se zakljuiti da, pri velikom razblaivanju (potenciranju) materija vie ne deluje, ve njeno veoma snano energijsko informaciono polje. Smatra 253

Tabela 4.
TRAJANJE DEJSTVA RAZLIITIH POTENCIJA H O M E O PATSKIH PREPARATA

kojima su propraene. Takvi lekovi nazivaju se nozodima". Sad, poznavajui tri ve navedena momenta: aktiviranje konog omotaa, mehanizam distancionog dejstva i homeo patiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ih objedinila. Po logici stvari jasno je, da ona mora da bude u vezi s toplom vodom i zasiena nozodima". N o z o d i m a je prepuna naa mokraa, ija je energija j e d n a k a energiji samog oboljenja, a sam n o z o d " odgovara toj bolesti koja ga je stvorila. Zato, sjedini vj sopstveni urin s vodom, dobij a m o veoma efikasno i apsolutno bezopasno sredstvo za izbavljenje od sopstvenih oboljenja. A takvo sredstvo je urinska kupka, odnosno minske kupke! Pri leenju urinskim kupkama, treba da se s h v a t i " veoma bitan momenat - odrediti vreme kad se bolest po gorava i uguiti je terapijom kupki. Obino, ovek sam dobro osea pogoranje bolesti, i u to vreme treba da primeni kupku. Opisana tri momenta odredie sami sve ostalo (potrebno). Autor nam preporuuje sledee urinske kupke: Kupke sa sopstvenim sveim urinom. U tu svrhu uz mite sopstvenu dnevnu mokrau, nalijte je u kadu s toplom vodom i primenite je kad se bolest pogora. Koristite i drugu varijantu: uzmite svu sopstvenu nonu mokrau i, u mo mentu pogoranja bolesti, primenite s njom kupku. Nije obavezno sipati sav urin u kadu, moete se ograniiti na j e d n u punu au sakupljenog urina, pa i manje. Uopte, tu je iroko polje za primenu, ali preporuujem vam da ne sipate svu vau mokrau u kadu, da biste izbegli mogue predoziranje. K u p k e s m o k r a o m deee ili mladih i zdravih ljudi. U tu svrhu sakupite dnevnu ili nonu deiju mokrau ili mok rau mladog i zdravog oveka, obavezno vaeg pola. Nalijte u kadu s toplom vodom i odsedite u njoj 10-20 minuta. 255

se, da vie potencije del uju u veem stepenu na psihu o veka, a nie - na funkcije organa i tkiva. Razliite potencije imaju i razliito dejstvo trajanja. Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom leku odgovara strogo odreeno vreme, tokom kojeg je mogue pozitivno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. AJco je potencija leka jednaka energiji oboljenja (imajui u vidu slinost), za izleenje je dovoljna jedna doza. A k o je po tencija nepravilno odabrana i vea od potrebne, suvina energija e po principu slinosti prouzrokovati oboljenje. Ta dva faktora, da tano uskladi ne moe ni svaki visokokvalifikovan lekar. Jedna od varijanata homeopatije je izoterapija", koja se odlikuje time, to se za pripremanje rastvora ne koriste materije, koje u toksinim dozama izazivaju kod oveka simptome koji podseaju na odreenu bolest, ve se koriste neposredni uzronici bolesti - toksini, patoloki izmenjeno tkivo i izluevine iz organizma. Polazei od zakona slino sti, te materije mogu se upotrebiti prilikom leenja bolesti, 254

Shodno fenomenu distancionog dejstva, energijsko-informaciono zraenje mladog organizma zapisano u njego vom urinu, apsorbovae va organizam i vi ete, hteli to ili ne, poprimiti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako se takve kupke primenjuju redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine dana, efekat podmladivanja bie veoma vidljiv (osetan). K u p k e s u k u v a n i m u r i n o m . Sakupite 0,5-2 litra uku vanog urina do 1/4 prvobitne zapremine urina. Ukuvani urin pripremiti na sledei nain: sakupiti mokrau u koliini od 4 litra (moe se koristiti i urin svih ukuana) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi dok god ne ostane 1 litar, tj. 1/4 pivobitne zapremine. Ne mora se pripremiti odjednom, moe se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar urina, dobijete 250 grama i uvate ga u friideru. Ukuvani urin moe da bude u friideru nedelju dana, a da se ne ukvari. Zatim ukuvajte j o litar i tako dalje, dok ne dobijete potrebnu koliinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s toplom vodom i primenite kupku od 10 do 20 minuta. Pri ukuvavanju urina jako se koncentriu soli u njemu nae soli. Zato takve kupke pomau zasienju naeg orga nizma svim neophodnim mineralima. U rafiniranoj hrani savremenog oveka njih je veoma malo. Prilikom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju bio loke aktivne materije nebelanevinaste prirode, koje imaju lekovito dejstvo nekoliko puta j a e od obinih stimulatora belanevinaste prirode. U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materije koje lako prodiru u telo, jer su srodne s njim. Kombinacija ve opisanih i drugih m e h a n i z a m a dej stva, ispoljava j a k o preporoujui efekat na oveiji orga nizam. Poboljava se funkcija koe, pojaava se energija i aktiviraju se ivotni procesi. 256

TERAPIJE S PAROM S obzirom na to da je bilo rei o mehanizmu uticaja (dejstva) terapija s parom, prei emo neposredno na same terapije i tehniku njihovog realizovanja. Terpije s parom mogu biti lokalne, opte, s vlanom i suvom parom. Sledea pravila pomoi e vam da pravilno primenite optu terapiju s parom. 1. Ne idite u saunu (parno kupatilo) posle konzumiranja obilne hrane. U tom sluaju sauna je tetna. Ali ne srne se ii ni na gladan stomak (natate). Pojedite neto lagano - povr e, voe, blagu kau. 2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Orga nizam se odmorio za vreme sna, pun je snage, i lako ete podneti tu terapiju koja optereuje srce. Znajte, sauna je svojevrstan trening koji stvarno moe da zameni fiziko optereenje. 3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i ne penjite se, odmah, na gornje leite u sauni za parenja. Popnite se na visinu, na kojoj ete se dobro oseati. 4. Ako ste promrzli idui ka sauni, pre ulaska u saunu stavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajte toplu vodu. Ostanite tako 10-15 minuta. Posle toga, kad osetite toplotu u telu, moete ui u saunu. 5. Iz higijenskih razloga, preporuuje se, da se saperete (istuirate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom prilikom ne smete da kvasite glavu, inae u sauni moe doi do njenog pregrevanja. Posle toga se istrljajte pekirom dok se ne osuite - vlaga spreava znojenje, i uite u saunu. 6. Poeljno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da biste spreili pregrevanje, a uz to treba da imate pri sebi vunenu rukavicu ili specijalni greba za skidanje-otiranje znoja, jer on takode ometa znojenje. Skidajui znoj s vune257

n o m rukavicom, istovremeno istite kou od odumrlog oroavelog sloja. 7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta odsedite na dnu saune da biste se privikli na vrelinu saune, a j o bolje bi bilo da legnete. U leeem poloaju vrelina saune deluje ravnomernije na telo. Kad leite, miii se bre oputaju, a to v a m omoguuje da ih proparite iz temelja. Prema t o m e , poza u sauni je leea ili sedea po-turski. 8. Posle izlaska iz saune, istuirajte se toplom, a zatim prohladnom vodom. Moe se naglo pustiti hladna voda na 5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, o d m o r i t e se, osuite se i uputite kui, ako ne elite da ponovo prime nite terapiju. Kako se pariti s metlicom? Metlice m o g u biti, uglav nom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih ras pariti, usled ega njihove isparljive materije prodiru u telo i blagotvorno na njega utiu. Ako je metlica sveza, treba je blago saprati i ona e biti spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zatim je stavite u lavor napunjen toplom vodom. Nemojte je pariti u kljualoj vodi. To je nepravilno - brzo opada lie. P r e m a tome, posle dranja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor vruu vodu. Pokrijte lavor s drugim lavorom radi boljeg parenja. Posle toga, metlica je meka i iz nje se osea miris. Metlica se m o e saprati i staviti u podnoju leaja u sauni. T a m o e se sama raspariti ako je sauna vlana. Smisao parenja s metlicom sastoji se u tome, da se njome potiskuje vru vazduh prema telu, ali ne i da se iba. Metlicom se radi lagano, kao lepezom, j e d v a dodirujui telo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku od n o g u do glave i obratno. To se ponavlja nekoliko puta. Pri radu s metlicom treba da oseate prijatan vru vetri. i tek posle toga, moete se blago iibati metlicom. Z a t i m se istrljajte metlicom, kao likom od lipe. Jednom r u k o m pridr258

avajte metlicu za rukohvat (drku), a dlanom druge ruke pritiskajte lie uz telo. Eto, to je bitno ta treba da znate kad koristite saunu. A sad razmotrimo kakva je razlika izmeu save i vlane pare. U sauni sa suvom parom m n o g o se vie znoji. Vrua, suva para je - jak jang, koji u organizmu izaziva svoju suprotnost jin, tj. lui se voda (znoj). Z b o g toga se postie dublji rad konog omotaa, organizam se sui i obilno izluuje ljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika vodene bolesti, a na to je ukazivao i Avicena. Suva para je antagonist ivotnog principa Vetar", iji viak u organizmu izaziva suvou i hladnou. Zato suvom parom isteruju biopatogenu energiju hladnoe, koja je pro drla u organizam i koja l o m i " u zglobovima. A k o posmatramo geografski razmetaj sauna sa suvom parom, o n e se, uglavnom, nalaze na severu - Finska, Karelija. Zato to je tamo klima vlana i hladna (Karelija zemlja jezera) tokom veeg dela godine, narodna mudrost je t o m e suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja (izgoni) hladnou i vlanost. Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom Sluzi". Poznato nam j e , da suviak sluzi unosi vlanost i hladnou u organizam. Suva, vrua para e ih idealno uravnoteavati. Zato debeli ljudi mogu da omrave i da se dobro oseaj u, primenjujui suvu paru. Vlana para, koja donekle oteava znojenje, iznutra j a k o zagreva telo. Po svojoj prirodi to je vie jin, koji, dejstvujui na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost jang. I stvarno, vlana para snano stimulie ivotni princip u i " koji se sastoji iz primarnih elemenata V o d e " i Vatre". P r i m e n o m te terapije poboljava se probava, raz mena materija i dr. Na tu injenicu, takoe, je ukazao i Avicena, govorei, da sauna pomae kod nesvarljivosti pro dukata, slabe probave i gubitka apetita. 259

Stoje para vlanija, ona efikasnije isteruje iz organizma biopatogenu energiju suvoe, koja prouzrokuje suenje m e s a " i teku pokretljivost u zglobovima. Vlana sauna, u kojoj je vazduh, prema recima A. N. R. Sanes, autora prvog iscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni): Toliko topao... kakvim se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudima s konstitucijom V e t r a " i starijim ljudima. Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao na Severu, te n e m a potrebe ni za j a k o m vruinom, niti za suvoom. Uz to, naunici-lekari su, svestrano istraujui terapije u sauni s razliitom vlanou i temperaturom, zakljuili da, radi boljeg linog oseanja i korisnijeg uticaj a na organizam, para treba da bude vlana i ne toplija od 100C. Kontraindikacije optim terapijama u sauni su sledee: kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoranja hroninog oboljenja s povienom temperaturom. K o d obo ljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, k o d upale koronarnih sudova, sranih oboljenja sa s i m p t o m i m a tahikardije i svih oblika hipertonije propraene sranim i bubrenim manama (nedostacima). A, takoe, kod malokrvnosti, j a k o izraene skleroze sudova, epilepsije i nekih drugih oboljenja. Sad treba da razmotrimo vrlo vano pitanje - kako se ponaati posle terapije u sauni? Z a t o to ovek, u jednoj seansi u sauni, znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama vode, on eli da pije. I mnogi posle saune piju aj, pivo i t o m e slino. To nije dobra varijanta i m o e se postupiti m n o g o bolje. Gubitak vode iz organizma omoguuje velike m o g u nosti za obnavljanje organizma p o m o u terapije sa sokom. Znojei se, gubite tenost sa ljakom i drugim tetnim mate rijama, a upotrebljavajui svee iscedene sokove od povra i voa, akumulirate istu, struktuiranu, zasienu bioplaz260

m o m i bioloki aktivnim materijama vodu. U tome je velika razlika. Pri t o m e sve se obavlja prirodno bez stresova, nego pri terapiji detoksikacije organizma, koja upuuje na kon zumiranje tropskog voa i sopstvenu ivotnu snagu. Tri dana uzimaete purgative i sedeti na WC olji, izbacujui iz sebe 3-4 litra zagaene (otpadne) tenosti. Uradivi j e d n o m slino ienje, malo je verovatno da ete zaeleti da ga ponovo uradite. Primenjujui saunu 2-3 puta nedeljno, vi ete izvriti slinu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, uivaete u toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 minuta), u bodroj hladnoj vodi i u boanstvenom ukusu sveih isceenih so kova. P r e m a tome, kad doete kui, odmah pripremite i ispijte 0,5 litra i vie soka od argarepe, ili sok od jabuka i cvekle (450 grama jabukovog i 50 grama soka od cvekle), ili druge sokove to zavisi od godinjeg doba. Zatim moete da konzumirate salatu i kae. U toku dana, j o jedanput, popijte istu koliinu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi Ishrana i h r a n a " . Sledeih dana, posle saune, pravilno se hranite, a posle sledee saune - primenite masanu (koncentrisanu) terapiju pomou sokova. Upamtite zavet veli kog drevnog rimskog lekara Asklepiada - leite se brzo, pravilno i prijatno. Lokalne terapije s parom. Opisaemo tri najprimenjivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo trbuha (parna kupka na nonoj stolici - nonoj posudi). 1. Terapija sparom za glavu. Namenjena je za ienje koe lica, glave, omekavanje i odstranjivanje vrstog (zgu snutog) sadraja maksilarnih i eonih sinusa, ienje nos nog drela i protiv prehlada. Uspeno razmekava sluz (lajm) u pluima i deluje protiv bolova u r a m e n i m a i na vratu. Trajanje te terapije, kao i uopte svih drugih lokalnih terapija s parom je 15-20 minuta. Ne preporuuje se vie od 261

2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One j a k o oputaju (slabe) organizam. Posle te terapije, preporuuje se tuiranje prohladnom vodom, ne kvasei glavu, koje traje 10-30 se kundi. Zatim, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i pot p u n o g suenja tela. Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ebe i dve stolice, j e d n u viu za sedenje i drugu niu na kojoj e biti posuda. Kao izvor pare moe se koristiti tek skuvan krompir, obina prokljuala voda, zagrevati vodu i u nju staviti kamenje i tome slino. Obnaivi se do pojasa, stavite izvor pare na niu sto licu, sedite na viu stolicu i prekrijte se ebetom. Nagi njanjem glave prema izvoru pare, reguliite - zagrevanje glave. Potrebno je u vodu dodati trave: alfiju, mentu (nanu), zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svih trava najbolje je dodati supenu kaiku mlevene mirodije. 2. Terapija s parom za noge. Ona se preporuuje protiv razliitih oboljenja nogu: jako znojenje nogu, oticanje nogu, zastoj toka krvi, hladnoe u nogama, a takoe i kod suvih nogu. Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti kljualu vodu i na nju staviti daicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge na daicu, umotajte dobro noge vunenim ebetom i naparite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte noge prohladnom ili hladnom vodom. 3. Terapija s parom na nonoj stolici (nokiru). Ako nemate nokir, moete upotrebiti k o m ili neku staru posudu za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite dasku od WC olje ili drugu dasku za sedenje. Zatim napunite j e d n u treinu posude s kljualom vodom, obnaeni ispod pojasa sedite na dasku i umotajte se vunenim ebetom do pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izloen vazduhu. Obnaen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje 262

je v e o m a vano za rastvaranje i izbacivanje patolokih tvo revina koje su se nagomilale u maloj karlici. Ta terapija veoma pogoduje enama koje imaju razliite zatvore, ciste, a takoe i kod oboljenja bubrega i mokrane beike, h e m o roida itd. Zato to zagrevanje tog dela tela izaziva obilno zno jenje, 15-20 minuta posle primenjene terapije, kad se obilno znojite, najbolje je lei u postelju i u njoj se znojiti izvesno vreme. I tek posle toga primeniti kratkotrajno hladno dejstvo. K a o uvek, preporuuje se da se dodaju trave u vodu: odvar od poljskog rastavia za regulisanje mokrenja; kod oboljenja bubrega i kamenia u bubrezima i mokranoj beici - odvar od ovsene slame; trunje sena - kod zatvora.

ZAKLJUAK 1 PREPORUKE D o o s m o do kraja ovog poglavlja. Neosporno je da vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost ine vodene terapije monim prirodnim lekovitim faktorom. Najvea glupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne bi opekli na vodi", ponovimo j o j e d n o m pravila i s a v e t e z a primenu vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili nai preci. 1. Toplo kupanje zavri prohladnim. Topla voda sla bi i oputa (jin); hladna stimulie i jaa (jang). Kombinacija toplog i hladnog elici telo i podstie zdrav razvoj (jin i jang uravnoteuju). 2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. A k o se ne pridravate ovog pravila, naroito u hladno i suvo godinje doba, pre ili kasnije biopatoloka energija suvoe i hladnoe prodree u vae telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko zna, d a j e najprekaljeniji ovek savremenosti Porfirije Iva263

nov, koji je voleo hladnou i kovao je u zvezde, svake nedelje u svom domu pripremao pravu saunu s ciljem isterivanja ve navedenog. 3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija. Na granicama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivna zona, u kojoj su energijski procesi znatno jai, nego u dubini. Kad se ne briemo, ti udo-procesi, po stepenu suenja, postaju nai i daruju organizmu dopunsku energiju. Z a t o posle primene bilo koje vodene terapije, uite u toplu prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagrevajte se i na taj nain suite. Moe se obui odea na mokro telo. Osim toga, ravnomerno i pravilno se rasporeuje pri rodna toplota. Prema pogledima Knejpa - Unutranja top lota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljanjim o m o taima (koi, M ) , kao materijal za nastajanje najvee i in tenzivne toplote". 4. Na veliku vruinu ne dodaj i i jaku hladnou. A k o postoji vruina od upale (tu je m n o g o krvi), postupiti na sledei nain - ne unitavati je j a k o m hladnom terapijom, ve raspodeljujui krv po elom telu, primenite vodene terapije na suprotne delove tela. Na primer, od vruine vas boli glava - stavljajte komprese na noge. 5. Primenjuj hladne terapije ee, nego tople. P r o hladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj primeni, stimuliu na organizam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a u a r k o m godinjem dobu i vie puta. Kupanje u toploj vodi podstie ienje koe. Zato, to se u toku dana (24 sata), u normalnim uslovima izlui 500 grama znoja kroz pore koe, treba ga saprati. Zato je d o voljno svakodnevno tuiranje toplom vodom, koje zavriti s hladnom vodom. Za jedan dan, u proeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo konog omotaa. Potpuno obnavljanje koe vri se za 20 dana. Odumrle i oroavele elije stvaraju sloj, koji oteava 264

disanje kroz kou i luenje ljake. Uz to odumrle elije same sebi predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorganizme. to je vei sloj odumrle koe, bolji su uslovi za ivot kolonijama mikroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svoju kou, primenjuj ui j e d n o m nedeljno vrue kupke ili saunu. Zimi se to m o e raditi dva puta nedeljno, isterujui ujedno suvou i hladnou. 6. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Kori stite osobine vodenih terapija u borbi protiv svojih bolesti, kako je to radio P. Ivanov. Evo ta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna isti ve i hladnoa j o bolje isti sluz i bilo koju neistou iz or ganizma. Ah, deco moja mila! Kad biste vi znali, s t a j e to hladnoa! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! K a k o ona leci, kako isti, kako jaa svaku eliju i aktivira centralne elije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar! Kakvu sreu i zdravlje daruje!" Ako toplota stvara u organizmu destruktivne procese, u vezi s raspadom i rastvaranjem, tada hladna obratno - vri strukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napolje sveg suvinog. I stvarno, voda pri kljuanju i zamrzavanju izbacuje sve iz sebe. 7. Primenjuj ui vodene terapije, uvek imajte u vidu svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom p o glavlju. Autor nastoji da to pravilo utuvi u glavu svakom itaocu. P r e m a tome, ljudima s konstitucijom S l u z i " najbolje pogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom u i " umerene; s konstitucijom V e t r a " - vlane i tople. Ljudi poslednjeg tipa treba ee da primenjiiju vodene terapije, nego prva dva tipa. Poevi redovno da primenjujete v o d e n e terapije, naroito prekaljujueg svojstva, uveriete se u vrednost navedenih preporuka.

265

TERMINOLOKA OBJANJENJA

Bioenergija Energija svih ivih bia, svih ivotnih procesa, zbi vanja. Biosinteza Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u elijama ivih organizama; osnovni oblik je fotosinteza. Defekacija Fizioloki in izbacivanja izmeta iz debelog creva. Degeneracija Pogoravanje biolokih oblika organizma ivih bia. Dehidracija Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode iz organizma. Depresija Utuenost, potitenost, klonulost psihike energije. Dijabetes eerna bolest; ogleda se u poveanom izluivanju mo krae, u stalnoj ei, a u teim sluajevima i u mravljenju. Distonija i distonacija 1. medicinski odsustvo tonusa miia tela, labavost u dranju, est pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova, disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona. Distrofija 1. poremeaj u ishrani tkiva nekog organa ili itavog organizma; 2. gladovanje, izgladnelost. Diuretian Koji tei da pojaa odstranjivanje mokrae iz orga nizma. DNK Dezoksiribonukleinska kiselina; nukleinska kiselina u h r o m o z o m i m a koja predstavlja sastavni deo hemijske os nove. 267

Aeidoza Poveanje kiselosti tenosti organizma zbog p o r e m e aja materija n organizmu. Adrenalin Hormon nadbubrene lezde koji se lui u krv (podie nizak krvni pritisak); proizvodi se i vetaki (sintetiki). Aminokiseline Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganja belanevina u procesu varenja. Anabolizam Bioloki procesi prometa materija u toku kojih orga nizam izgrauje hemijske sastojke elija i tkiva pri rastenju, razvoju i obnavljanju tkiva. Angina pektoris Bolest srca, arterioskleroza sranih arterija; srani gr evi, stezanje grudi. Anus Cmar, zavretak zadnjeg creva. Apsorbovanje Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok. Aritmija Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca. Astma Teko oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, p o v r e m e n o guenje. Atonija Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkiva i miia. Autoliza Omekanje i raspadanje tkiva nakon smrti. 266

Dul (v. i kalorija) Prema m e u n a r o d n o m sistemu mernih jedinica (SI sis t e m ) energetska vrednost hrane izraava se u dulima (kJ). Kako je ranije energetska vrednost hrane izraavana u kalo rijama, pa se to i danas esto ini, treba znati da jednoj kaloriji odgovara oko 4,2 dula (u stvari, 4,186 dula). Ekskrement (latinski: e x c e r n e r e - izdvojiti, izluiti; e x c r e m e n t u m izmet) izmetina. Embolija Zaepljenje krvnih sudova zgruanom krvlju, vazdu h o m ili mau, to izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani nekih tkiva. Endokrine lezde Sistem lezda s unutranjim luenjem koje svoje proi z v o d e - h o r m o n e - izluuje u krv, limfu ili nervni sistem, j e r nemaju izvodne kanalie. U endokrine lezde spadaju: hi pofiza, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, guteraa (pankreas), polne lezde (testis i jajnik) i druge. Energetika 1. deo fizike koji prouava energiju; 2. deo tehnike koji prouava naine dobijanja i iskoriavanja prirodnih izvora energije; 3. iskoriavanje takvih izvora. Fosfati 1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove soli. Fotosinteza Proces u kojem ivi organizmi, preteno biljke, uz sudelovanje sunanih zraka, od jednostavnih jedinjenja stva raju sebi hranu i mogunost za opstanak. Fruktoza i Fruktuoza Voni eer. 268

Glukoza (glikoza) Groani eer, organsko jedinjenje iz grupe m o n o saharida. Hemoglobin Materija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i prenosi kiseonik kroz krvne sudove. Hipertenzija 1. poveani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. prenapetost uopte. Hipertonija Poveani krvni pritisak u arterijama. Hipertrofija Preterano poveanje obima nekog telesnog organa ili tkiva, odnosno celog organizma usled p r e k o m e m o g hra njenja ili nekog bolesnog procesa. Hipofiza Mala lezda u mozgu sa iskljuivo unutranjim lue njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne lezde, na jaanje kosti i dr. Hipotalamus D e o mozga u kojem su centri vegetativnog ivanog sistema. Hipotonija (v. hipertenzija) Holecistitis Upala, zapaljenje une kesice. Hormoni Produkt, tvar lezda za unutranje luenje koja ima sposobnost da podstie ili koi razliite funkcije organizma. Inervacija Uticaj ivaca na rad organa; povezanost organa ivcima sa centralnim nervnim sistemom. Infarkt Obamrlost (u mozgu, srcu, bubrezima i dr.) zbog zaep ljenja u krvnim sudovima, s t o j e opasno po ivot. 269

Infiltrat Pojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne klice; na zdravom tkivu zarazne klice naprave takice (npr. bacil tuberkuloze). Interferon Belanevina koju izluuju elije organizma; ona im slui kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju. Intoksikacija Trovanje, oteenje organizma otrovnim materijama. Involucija 1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili organizma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za mrenost. Ishemija Spreenost priticanja krvi usled pojave gra u n e k o m krvnom sudu, npr. u mozgu. Ishijas (iijas, ishialgija) Oboljenje ivaca na zadnjoj strani buta noge, sa j a k i m bolovima du prostiranja ivaca, poev od krsta pa sve do nonog stopala. Kalorija (v. i dul) Raniji nain izraavanja energetske vrednosti h r a n e , koji je danas zamenjen dulima. Jednoj kaloriji odgovara 4,186 dula, a j e d n o m dulu oko 0,24 kalorije (kcal). Kancerogen Izaziva raka, koji stvara rak. Katabolizam Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organizmu i njihovo korienje; suprotno: anabolizam. Katatonija Duevna bolest, oblik izofrenije; karakterie se stalnim ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukoenou miia, gubitkom kontakta s okolinom, sumanutou i dr.

Kolitis Upala, zapaljenje debelog creva. Koloid Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do molekula (npr. belanevine), ali ne obrazuje kristale. Metabolit Produkt procesa metabolizma. Metabolizam Izmena materije u telu, fiziko-hemijski proces prerade hrane u organizmu, to omoguuje rast i njegovo odra vanje, te normalno funkcionisanje. Micelija Vegetativno telo gljiva koje se sastoji iz vrlo tankih isprepletanih niti. Monosaharidi Hemijski jednostavni ugljeni hidrati, naroito laktoze. Mukopolisaharid Gusta elatinska masa koja se m o e nai na mnogim mestima u telu; ona slepljuje elije i podmazuje zglobove. Nelritis Zapaljenje bubrega. Osmoza Sposobnost meanja tenosti kroz tljivu opnu koja ih razdvaja. Pankreatitis Zapaljenje guterae ili pankreasa u akutnom obliku (akutni pankreatitis) ljenski proces. Uzroci koji dovode do pankreatitisa su mnogobrojni. tanku opnu, propus-

koje se m o e pojaviti ili kao hronini zapaakutnog i hroninog

Paroksizam 1. otar poetak neke bolesti ili naglo, iznenadno pogor anje bolesti; 2. najvei stupanj n e k o g oseanja, kulminacija gneva ili oaja, vrhunac neke strasti, uzbuenosti uopte. 271

Patologija Bolest. N a u k a o bolestima i raznim oblicima u kojima se o n e javljaju. Poliartritis Zapaljenje zglobova, reumatizam u zglobovima. Profilaksa Zatita zdravlja, uvanje od moguih bolesti (grana higijene preventivne medicine); predohrana, preventiva. Protein Belanevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i ivo tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi; najvanija hrana organizma, koji bez nje ne m o e da ivi. Protoplazma Osnovna supstanca ive elije (biljne ili ivotinjske). Rigidnost Bolest, trajna ukoenost miia. Sekret: 1. tenost koju lue neke lezde; 2. tajna, zagonetka; 3. tajni peat vladara; 4. nunik, zahod. Shizofrenija (izofrenija) Duevni poremeaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne linosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca miljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmonosti unu tranjeg ivota i u izbegavanju spoljanjeg sveta (naroito se javlja kod tzv. mladalakog ludila). S i n d r o m (a) Skup simptoma koji se istovremeno javljaju k o d j e d n e ili vie bolesti. Solsticij um (solsticija) Astronomski: taka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi oko 22 juna (dugodnevica, letnja solsticija) i 22 decembra (kratkodnevica, zimska solsticija). 272

Spazma Stezanje miia kao refleksni pokret; trzaj, gr. Stenokardija Stezanje srca, praeno tekim disanjem i jakim bolo vima; v. angina pektoris. Tahikardija Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuenja i si. Toksin Organski otrov proizveden u ivim ili neivim orga nizmima. Toksini Otrovi ivotinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla. Tonzilitis Zapaljenje krajnika. Tromb Zgruana krv koja se stvara u arteriji, zgruak, usirak (v. tromboza). Tromboflebitis Upala, zapaljenje vena s trombozom. Tromboza Zaepljenje krvnih sudova usled zgruavanja krvi. Ugljeni hidrati Zajedno s mastima, glavni energetski izvor organizma, pri emu j e d a n gram ugljenih hidrata, slino belanevinama, daje oko 16 dula (4 kalorije). To je vie nego dvo struko manje u poredenju s mastima, iji jedan gram daje priblino 36 dula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika, kao prosti ugljeni hidrati (ili eeri) i sloeni ugljeni hidrati (krob i biljna vlakna). Nalaze se preteno u namirnicama biljnog porekla. Bogati izvori ugljenih hidrata su itarice, odnosno brano, hleb i razne vrste peciva, zatim pirina, krompir, razne vrste voa i povra. Rafinisani eer, koji se kao takav kupuje u trgovini, predstavlja ist ugljeni hidrat, a njemu se po bogatstvu pribliava med. Sasvim je razumljivo 273

da su i sve namirnice kojima je dodat eer bogat izvor ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe u ugljenim hidratima kreu se izmeu 200-250 grama. Urati Soli mokrane kiseline. Varikozan Proirenih vena, oteenih vena, kvrgav. Varikozitet Proirenost vena, bolesno oticanje vena. Vaskularan Koji se tie krvnih sudova; pun kivnih sudova.

274