1.

Pojam krivicnog prava- Krivicno pravo je sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicna
dela I krivicne sankcije, kao I uslovi pod kojima se iste primenjuju prema uciniocima tih dela.
Krivicno pravo je zakonsko pravo, jer je zasnovano iskljucivo na zakonu. Kao krivicno pravo u
objektivnom smislu ono se moze podeliti na opsti I posebni deo. Opsti deo sadrzi odredbe
relevantne za sva krivicna dela, a posebni deo predvidja I regulise pojedina krivicna dela.
Krivicno pravo u subjektivnom smislu je pravo na kaznjavanje. Ono pripada samo drzavi.
Predmet krivicnog prava- Krivicno pravna nauka, za predmet svog proucavanja, ima dva
pravna fenomena: krivicno delo I kaznu. Predmet krivicnog prava predstavljaju I instituti
saucesnistva, pripremnih radnji, pokusaja, dobrovoljnog odustanka, nuzne odbrane, krajnje
nuzde, slozenog I produzenog krivicno delo I drugi. U zizi interesovanja krivicnopravne nauke
od proslog veka nalazi se I sam ucinilac dela kao subjekt izvrsenja. Pitanjem krivicne
odgovornosti, odnosno uracunljivosti, a time I vinosti kao I njegovim oblicima umisljaju I
nehatu, takodje se bavi krivicno pravo kao svojim predmetom.
2.Izvori krivicnog prava- Najvaznije su podele na medjunarodni I nacinoalne, ali postoje I
neposredni I posredni, kao I glavni (osnovni)I sporedni (dopunski)izvori. Medjunarodni izvorimedjunarodni ugovori su ratifikovani I objavljeni predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog
poretka, sto se postize donosenjem, odnosno izmenama I dopunama nacinoalnog krivicnog
zakonodavstva, gde se odredjena ponasanja predvide kao krivicne dela I sankcionisu. Nacionalni
izvori- Ustav kao najvisi pravni akt sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo. Prve
su one koje krivicnopravne principe podizu na rang ustavnopravnih principa(nacela zakonitosti,
legaliteta idruge). Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja odredjenih
krivicnih dela. Krivicni zakon je autoritativan pravni akt donet od najviseg predstavnickog tela
u zemlji, kojim se regulise odredjena oblast krivicnog prava, a koji je donet kao jedna zakonska
celina. Za razliku od krivicnih zakona, krivicni zakonik je kodifikovani skup krivicnopravnih
propisa (krivicnih zakona)koji obuhvata celu materiju krivicnog prava. Podzakonski propisiimaju nizi rang od zakona I zbog toga oni ne mogu propisivati krivicna dela, niti institute opsteg
dela krivicnog prava. Oni ne mogu biti dounski izvori kod tzv.blanketnih krivicnih dela kada
krivicni zakon upucuje na njih. Sudska praksa- Ona ima veliki znacaj za krivicno pravo. Bez
obzira na veliku preciznost krivicnopravnih normi, krivicni zakon ne moze u toj meri biti savrsen
da sudskoj praksi ne ostavlja odredjeni prostor koji se krece u granicama tumacenja, ali koji
donekle znaci I stvaranje prava. Teorija krivicnog prava- Uticaj nauke- teorije krivicnog prava
je daleko veci prilikom stvaranja krivicnog zakona, ali I prilikom pravilnog tumacenja njegove
primene. Iako ne predstavlja neposredni izvor krivicnog prava, uticaj nauke krivicnog prava na
krivicno pravo je pozeljan, I to kako na nivou stvaranja krivicnog zakona I njegovih izmena I
dopuna, tako I prilikom njegove primene.
3.Tumacenje u krivicnom pravu-Tumacenje predstavlja odredjivanje preciznog, tacnog I
pravog smisla krivicnopravne odredbe na konkretan slucaj. Autenticno tumacenje koje daje organ
koji je tvorac zakona(kod nas republicka skupstina). Sudsko tumacenje daju sudovi, resavajuci
konkretne slucajeve u vidu obrazlozenja svojih odluka. Doktrinarno(naucno) tumacenje daje
krivicnopravna teorija-nauka krivicnog prava. Jezicko(ili gramaticko)tumacenje je
najjednostvniji metod tumacenja od koga se uvek polazi. Sistemsko tumacenje polazi od mesta
zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. Logicko tumacenje koristi pravila logike kao
nauke o pravilnom misljenju. Komparativno(uporedno) tumacenje nema neki veci znacaj I moze

posluziti samo kao dopunski metod I orjentacija uz druge metode tumacenja. Istorijsko tumacenje
polazi od toga kako je zakon nastao I dolazi do onoga sta je zakonodavac normom hteo da
postigne, ili sta je ona objektivno znacila u vremenu kada je nastala.
4.Analogija u krivicnom pravu- nalogija u savremenim krivicnopravnim sistemima ima dva
domena primena: kao nacin stvaranja prva I kao metod tumacenja zakona. Stvaranje prava putem
analogije vezano je za pitanje pravnih praznina. Primenjena u ovom obliku analogija znaci
stvaranje opisa novih krivicnih dela na osnovu slicnosti sa onim inkriminacijama koje su vec
opisane kao takve u zakonu. Kada je rec o tumacenju putem analogije sasvim je druga situacija.
Ovo tumacenje u sustini predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja. Ovde se radi o zakljucivanju
koje polazi od slicnog ka slicnom, za razliku od vec iznetog zakljucivanja od posebnog ka opstem
ili opsteg ka posebnom. Bez obzora sto tumacenje putem anologije u krivicnom pravu nije
pozeljno, ono je u nekim slucajevima .neophodno. Cak postoje slucajevi kada zakon izricito
upucuje na ovaj nacin tumacenja.
5.Vremensko vazenje krivicnog zakona- Krivicni zakon kao I drugi zakoni stupa na snagu onog
dana kada je u samom zakonu propisano, a to je najcesce osmog dana po njegovom objavljivanju.
U vezi sa stupanjem na snagu novog krivicnog zakona jedno od vaznih pitanja jeste koji ce se
zakon primeniti ako je krivcno delo ucinjeno u vreme vazenja starog zakona, a u vreme sudjenja
vazi novi. Vazi pravilo da se za svako krivicno delo sudi po zakonu koji je vazio u vreme
njegovog izvrsenja, jer je taj zakon prekrsen I tim je zakonom propisano kako ce se kazniti onaj
koji to delo ucini. Ovo je u skladu I sa poznatim pravilom da retroaktivna primena zakona nije
dozvoljena. Rec je o primeni zakona koji je blazi za ucinioca, cime se odstupa od principa
retroaktivnosti.
6. Prostorno vazenje krivicnog zakona- Pravila u prostornom vazenju krivicnog zakona resava
pitanje ciji ce zakon u konkretnom slucaju biti primenjen da li zakon jedne ili druge drzave. U
krivicnom pravu izgradjena su I prihvacena cetiri principa koja resavaju pitanje prostornog
vazenja krivicnog zakona: teritorijalni, personalni, realni I univerzalni. Prema teritorijalnom
principu krivicni zakoni se primenjuju na svakog ko ucini krivicno delo na teritoriji drzave gde taj
krivicni zakon vazi. Prema personalnom principu vazi srpski Krivicni zakon vazi za drzavljane
Srbije I kad u inostranstvu ucine bilo koje krivicno delo. Ovde se radi o tzv. aktivnom
personalnom principu. Prema realnom principu krivicni zakon jedne drzave primenjuje se na
svakog ko ucini krivicno delo na stetu te drzave ili njenih gradjana ili njihove imovine. Kod nas
postoje dve vrste realnog principa I to primarni I supsidijarni realni princip. Primarni realni
princip predvidja da nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog naseg drzavljanina I stranca ko
u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije
ili ucini krivicno delo falsifikovanje novca, ako se falsifikovanje odnosi na domaci novac.
Supsidijarni realni princip odredjuje da nas krivicni zakon vazi I za strance koji u inostranstvu
ucine prema nasoj zemlji ili nasem drzavljaninu bilo koje krivicno delo. Univerzalni princip
predvidja vazenje naseg krivicnog zakona I za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu
ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema nasem zakonu moze izreci zatvor u trajanju
od 5 godina ili teza kazna.
7.Odnos krivicnog I ustavnog prava- Medjusobnu vezu ove dve grane prava karakterise, pre
svega to sto I krivicno pravo kao I druge grane prava, mora da polaze od odredjenih ustavnih
nacela. Ustav kao najvisi pravni akt, pored ostalih drzavnih oblasti uredjuje principe ustavnosti I
zakonitosti, osnove organizacije I nacela rada sudova I tuzilastva I obavljanje drugih javih
funkcija. Krivicno pravo uzvraca ustavnom pravu tako sto pruza krivicnopravnu zastitu I samom
ustavnom uredjenju koje je ustavom utvrdjeno. Istaknute cinjenice da ustavno I krivicno pravo

tretiraju jednu te istu materiju I da se u regulisanju iste donekle dopunjuju I preplicu, nije nikakvo
stetno I nepotrebno dupliranje, niti tu ima sukoba I konfrontiranja stavova I interesa dve naucne
discipline.
8. Odnos krivicnog I medjunarodnog prava- U savremenim uslovima fukcionisanja I saradnje
drzava I medjunarodne zajednice I njihove povezanosti I uzajamnosti skoro da je nezamisliva
izolacija I zatvaranje jednog nacionalnog krivicnog prava I njegovo uspesno funkcionisanje.
Koncept o zastiti ljudskih prava, nacionalnih, etnickih ili verskih grupa, civilnog stanovnistva u
oruzanim sukobima, borba protiv terorizma, trgovina ljudima, primernoj proceduri I slicno, jesu
dostignuca I koncepti savremene civilizacije I opste prihvacene vrednosti od velikog broja
zemalja. Isprepletanost domaceg krivicnog prava sa medjunarodnim krivicnim pravom I sranim
krivicnim pravima je nuznost.
9.Odnos krivicnog I gradjanskog prava- Krivicno I gradjansko pravo imaju dosta dodirnih
tacaka. Najteznja veza medju njima se uspostavlja preko svih vrsta imovinskih krivicnih dela, kod
kojih je objekat zastite privatna I drzavna imovina, a ona predstavlja osnov regulisanja
gradjanskog (civilnog) prava. Ove dve grane povezane su preko athezionog postupka, koji se kao
sastavni krivicnom postpku, vodi povodom naknade materijalne I nematerijalne stete, koje je
prourokovano izvrsenjem krivicnog dela. Krivicno I gradjansko pravo imaju I druge zajednicke
ili slicne pravne institute kao sto su deliktna radnj, posledica, uzrocni odnos I primena sankcije.
10. Odnos krivicnog I upravnog prava- Izmedju krivicnog I upravnog prava postoje velike
slicnosti I u pogledu materijalnopravnih I u pogledu procesnopravnih odredbi. I jedna I druga
nauka su javnopravnog karaktera I u jednom delu imaju istu ulogu I zadatak, a to je borba protiv
kriminaliteta. Drugim recima, odnos izmedju ovih grana prava zavisi od odnosa koji postoje
izmedju krivicnih dela I prekrsaja, mada se mora istaci da upravno pravo samo u jednom svom
delu tretira prekrsaje, dok se u ostala dva dela bavi upravnim postupkom u celini I upravnim
sporom. Zloupotrebe I moguce nezakonitosti u fukcionisanju upravnog aparata sankcionisu se
krivicnim delima kao sto su: zloupotreba sluzbenog polozaja ili ovlascenja, nesvestan rad u
sluzbi, protivzakonite naplate I isplate, odavanje sluzbene tajne I sl. To su krivicna dela koja stite
upravni aparat od nedozvoljenih radnji samih sluzbenih lica u tom aparatu.
11.Odnos krivicnog I porodicnog prava- Sve su brojnije relacije koje se uspostavljaju izmedju
krivicnog I porodicnog prava. Svestan znacaja porodice u drustvu, kao I to da je ona preduslov za
stabilnost ne samo potomstva, vec I buducnosti drzave, drustva I covecanstva, krivicni
zakonodavac je predvideo niz mera na zastiti institucija braka I porodice od nistavosti manljive I
devijantne bracne zajednice, pa do krivicnog gonjenja onih koji su te nezakonitosti izazvali.
Najnovije mere zakonodavaca propisivanjem novog krivicnog dela nasilja u porodici I krivicnih
sankcija za isto-kazne I mere bezbednosti, kao I obezbedjenje njigovog sprovodjenja, jasno
ukazuje na nameru krivicnog zakonodavstva da nastavi I prosiri zastitu bracnih I porodicnih
odnosa. Najnovijim izmenama Krivicnog zakonika predvidjen je veliki broj krivicnih dela o
zastiti maloletnika I porodicnih odnosa I to u glavi protiv braka I porodice I protiv polne slobode,
a povecane su I kazne za mnoga od vec postojecih krivicnih dela.
12. Odnos nauke krivicnog prava sa drugim naukama krivicnog prava (pravnim,
vanpravnim) a) Odnos sa krivicnim procesnim pravom Krivicnoprocesno pravo uredjuje
formu I nacin postupanja nadleznih organa, koji postupak mora predhoditi osudi ucinioca za
krivicno delo. Prema tome, predmet krivicnoprocesnog prava jeste forma u kojoj se ozivotvoruje
krivicnopravni zahtev normiran u materijalnom pravu. Takav medjusobni odnos ovih disciplina
uticao je da se u teoriji krivicno pravo naziva materijalnim, a krivicno procesno pravo formalnim
pravom, sto naravno nije sasvim tacno jer I jedna I druga grana imaju I svoju formu I materiju.

Na bliskost ovih grana prava ukazuju pojedini instituti za koje je I danas u teoriji sporno kojoj
naucnoj disciplini pripadaju, materijalnom krivicnom pravu ili krivicnom postupku (zastarelost,
amnestija, pomilovanje I sl.); b) Odnos sa drugim krivicnim naukama: 1) Odnos sa
kriminologijom- I krivicnom pravu I kriminologiji je cilj suzbijanja kriminaliteta. Kriminologija
to cini tako sto se bavi etiologijom (uzrocima) I fenomenologijom (pojavnim oblicima)
kriminaliteta. Kriminologija pruza krivicnom pravu saznanja do kojih ova nauka samostalno ne bi
mogla da dodje sopstvenim istrazivanjem, posebno ne u obimu I meri u kojoj to cini
kriminologija. 2)Penologija se bavi izucavanjem procesa izvrsenja krivicnih sankcija. S obzirom
da je izvrsenje krivicnih sankcija uglavnom regulisano odgovarajucim zakonom o krivicnim
sankcijama a znatan deo predstavlja predmet regulisanja raznih podzakonskih I drugih propisa I
odluka, penologija ima kako pravne tako I vanpravne aspekte. 3)Predmet kriminalistike jeste
otkrivanje krivicnih dela I njihovih ucinioca, zbog cega je ona bliza nauci krivicnog procesnog
prava, nego nauci krivicnog prava. U meri uspesnosti izvrsenja ovih zadataka kriminalistika daje
svoj doprinos krivicnom pravu, ciji je osnovni zadatak sprecavanje kriminalnog ponasanja. 4)
Kriminalna politika politika suzbijanja kriminaliteta se bavi izucavanjem svih oblika
drustvene reakcije na kriminalitet. Kriminalna politika kao prakticna delatnost jeste racionalna I
organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od krivicnog prava,
kriminalna politika se nije sasvim jasno izdiferencirala kao prakticna delatnost I kao naucna
disciplinam ona je I jedno I drugo.
13.Pojam medjunarodnog krivicnog prava Medjunarodno krivicno pravo je ona grana
medjunarodnog prava koja obuhvata pravila I propise sadrzanih u aktima medjunarodne zajednice
(uglavnom u konvencijama) I ugovorima (bilateralnim I multiliteralnim) zakljucenim izmedju
pojedinih drzava kojima se odredjuju medjunarodna krivicna dela I sankcije kao I skup propisa
kojima se predvidjaju uslovi o pruzanju medjunarodne pravne pomoci u pogledu primene
sankcija u ciniocima krivicnih dela. Ovako odredjeni pojam medjunarodnog krivicnog prava
ukazuje da I ova grana prava sadrzi odredbe materijalnopravnog I procesno pravnog karaktera. Za
razliku od domaceg krivicnog prava, koje odvojeno regulise materijalno od procesnog prava,
medjunarodno krivicno pravo sadrzi I jedne I druge odredbe zajedno.
14. Nastanak I razvoj medjunarodnog krivicnog prava Nastanak medjunarodnog krivicnog
prava, pa I nastanak medjunarodnog prava uopste vezan je za pojavu medjunarodnog ratnog
prava. Medjunarodno ratno pravo nastalo je kao potreba regulisanja pravila ratovanja I mirnog
resavanja sukoba zaracenih strana- drzava. Pojava medjunarodnog ratnog prava znacila je krupan
korak ka humanizaciji rata I njegovom postepenom kontrolisanju. Prvi akti koji su sadrzali
pocetnu ideju u regulisanju pravila ratovanja pojavili su se za vreme Francuske revolucije. Ova
ideja ostala je na nacionalnom planu sve do 1864. Najveci uspeh u regulisanju ratnog stanja I
stvaranju pravila ratnog prava radi zastite ranjenika, zarobljenika I civilnog stanovnistva
predstavljaju Haske konvencije od 1899 I 1907 godine. Upravo ta ratna pravila utvrdjivanja I pre
konferencije u Hagu, znatno zaokruzena u celovit sistem na ovim sastancima I kasnije stalno
dopunjavana I usaglasavana novim propisima, predstavljala su osnov za propisivanje
medjunarodnih krivicnih dela. Upravo poucene ovim primerom, saveznicke sile su jos tokom
Drugog svetskog rata, a narocito pri kraju istog, donekle akte medjunarodnog karaktera na
osnovu kojih su formirale medjunarodne vojne krivicne sudove u Nemackoj I Japanu.
15. Medjunarodna krivicna dela Medjunarodne zlocine Statut je odredio I definisao zlocine
protiv mira, ratne zlocine I zlocine protiv covecnosti. a)Zlocin protiv mira ssastoji se u
planiranju, pripremanju, zapocinjanju ili vodjenju napadackog rata ili rata kojim se krse
medjunarodni ugovori, sporazumi ili garancije ili u ucestvovanju u nekom zajednickom planu ili
zaveri za izvrsenje ma kog od gore navedenih dela; b) Ratni zlocini predstavljaju teze povrede
ratnih zakona I obicaja kao sto su: ubijanje, zlostavljanje, odvodjenje na prinudni rad civilnog

stanovnistva okupirane teritorije, ubijanje ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ubijanje talaca,
pljackanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova ili sela, ili pustosenje koje nije
opravdano vojnim potrebama. c) Zlocini protiv covecnosti sastoje se u ubijanju, istrebljenju,
porobljavanju, deportaciji ili cinjenju drugih necovecnih dela prema civilnom stanovnistvu pre ili
za vreme trajanja rata ili u proganjanju na politickoj, rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi. Za
ove zlocine Medjunarodni vojni sud u Nirnbergu, a kasnije I u Tokiu prvi put u istoriji
covecanstva osudio je ratne zlocince, izrekao im krivicne sankcije koje su izvrsene. Smatra se da
se ovim cinom rodilo medjunarodno krivicno pravo.
16. Krivicna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu Danas je usvojeno shvatanje,
u zakonodavstvu evropskih zemalja I zakonodavstvu koje je radjeno po njegovom uticaju, da je
krivicna odgovornost osnov kaznjivosti I da njene elemente cine svesti volje- dakle princip
subjektivne odgovornosti. Ovako odredjena odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu,
zbog niza specificnosti nije se mog.o u potpunosti, posebno ne u pocetnom periodu resavati u
praksi. Tako je pitanje krivicne odgovornosti I kaznjavanja za ratne I druge medjunarodne zlocine
ostalo mrtvo slovo na papiru sve do Drugog svetskog rata- do sudjenja pred Medjunarodnim
vojnim sudom u Nirbergu. Ovaj sud je 1. oktobra 1946 doneo Nirbersku presudu u kojoj su prvi
put oglaseni krivicno odgovornim I osudjeni za ratne zlocine visoki drzavni I vojni rukovodioci
Treceg Rajha. Ovom presudom osudjeno je na smrt 12 lica na celu sa Geringom, 7 je osudjeno na
dozivotni zatvor na celu sa Hesom, dok su 3 optuzena krivicne odgovornosti. Tako je prvi put u
istoriji covecanstva uspostavljena I realizovana krivicna odgovornost u medjunarodnom
krivicnom pravu.
17. Komandna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu

, 1945. ,
,
. ,
,
,
, .
, : )

, ) (, )

, )
1.
18. Medjunarodni AD HOC tribunal -
() 827 .
ad hoc ,
. .
,
,
, ad hoc .
, ,
.
19. Stalni medjunarodni krivicni sud -
1

 .
,
, .
,
. :
, , , ,
.
,

.
20. Nacelo postupka stalnog suda - ) nullum crimen nulla
poena sine lege. , ,
, , ,
,
; ) nulla poena sine lege, .

( ); ) (retionae
personae).
; ) ne bis in idem
.
;
) 18
.
18 ; )
() .
,
. )

, .;
) ,
,
, .
21. Pojam krivicnog dela -
, .
, ,
.
, :
1) , 2) , 3) 4) ; Elementi krivicnog
dela -
. .
. ,
,
.
. ,

,
. ,
.
,

 .
22. Bice krivicnog dela -
.
, ,
. ,
.
, , . ,

. ()
(). : , , ,
, , .
, , ,
.
23.Radnja krivicnog dela - .
.
.
, . ,

.
,
() .
.
,
. : )
)

. :
.
.
, ,
,
.
: ) , ) , )
) . ,
.
.


.
24. Posledica krivicnog dela -
.
, .
,
.
. ,
. .
,
,

 .
,
.
, ,
. ,
.
25. Uzrocnost -
, , ,
, .

.
:
, ,

..
.
( sine qua non)
.
,
.
26. Mesto izvrsenja krivicnog dela - ) .
.
,
. ,
, .

. ,
, ,
. .
. :
, .
, ,
.
, ,
.
,
, .
27. Vreme izvrsenja krivicnog dela - ) .

, .
, : ,
.
,
,
,
. ,
,
.

 .
28. Subjekt krivicnog dela - , , .

. ,
: , , ,
. ,

.
.
,
. , ,
, .
( 14 ) . ,
, .
( , , , .).
.
29. Objekt krivicnog dela-
,
. .

.
. ,
.
( , ,
).

.
.
, ,
.
30. Protivpravnost krivicnog dela i njegova odredjenost u zakonu - )
,
.
( ),
.
.

,
, .
. )
.
, ,

.
,
,
.
, .

31. Osnovi koji iskljucuju postojanje krivicnog dela- opste napomene -

,
.
,
.
, ( ) , ,
, ,
. (
)
.

. :
, , .
,
.
: 1) , 2) , 3) , 4) , 5)
, 6) 7) .
32. Delo malog znacaja-
.
.
: ) , )
)
.
( ).

.

,
.
33. Nuzna odbrana -
, .
, . ,

.

: .
, , , :
1) (
).
. .
,
, .
.
. 2) , ,
.
.
.
. ,

 . , ,
, . ,
, ,
,
. 3)
. .
: ,
( )
( ).
34. Krajnja nuzda -

,
.
, : .
.
, .
, , .
(. ) ,
.
.
, .

,
.

. ,
, .

, ,
( ),
( ,
).
35. Sila i pretnja -

, . . ,

. . ,
. .

.
, ,
, ( ,
, ).
, .
, ,
.
36. Neuracunljivost - ,
.

, ,

,
,
.
,
, .
, .

.
,
.
37. Stvarna zabluda - (eror)
.
,
. :
.
,
.
,
, .

, .
.
,
, .
. .
,
.
, ,
. (error in
objekto) ,
. (error in persona)
.
(aberatio ictus)
, .
38. Pravna zabluda - ,
.
.
.

, .
, . ,
.

, .
.
39. Stadijumi izvrsenja krivicnog dela (donosenje odluke za izvrsenje krivicnog dela i

pripremanje krivicnog dela) - Donosenje odluke za izvrsenje krivicnog dela-

.
, .
.
,
, .
Pripremanje krivicnog dela -
,
, .

, . . ,

, .
, , ,
.
40. Pokusaj krivicnog dela -
.
,
. ,
.
.
, ,
.
.
. ,
.

. . ,
.
, , .
,
( ),
.
41. Dobrovoljni odustanak od izvrsenja krivicnog dela -

.
, .
( ,
, , .).

.
,

.
,
( ,
), ,
, .
.

 . , ,
( )
.
42. Pojam i vrste sticaja krivicnih dela -
. (
) .
( ) ( )
. :

. :
,
.
43. Prividni odealni sticaj krivicnih dela -
,
.
, , , . )

,
, ,
. )

, ,
, . )
,
,
,
(lex consumes derogat legi consumptae).

. )
, ,
, ,
.
, ,
,
, .
44. Privredni realni sticaj krivicnih dela -
,
.
.
, ,
. , : 1)
, 2)
3)
.
, . ,
. ,

 .
45. Slozeno krivicno delo-
,
.
. , ,
, ,
. ,
, ,
, ,
. . . ,
,
, , ,
, , .
,
.
46. Kolektivno krivicno delo -
, , ,
, ()
.
: , .

(, , ,
.).
,
: .


, . .

.
47. Produzeno krivicno delo-


, .

() () .

(
).
, ,
.
48.Pojam i oblici saucesnistva-
,
.
, . (
) .
,

 .

.

.
49.Izvrsilastvo i saizvrsilastvo-
. ,
.
, .
, , .
, (
).
.

, .
.
:
. -.
, . , ,

. .
() .
, .
() . , ,
. .
, ,
. , ,
.
50.Podstrekivanje- ,

.

. ,
.

.
,
.

. ,
.
.
51.Pomaganje-
.
.
, ,
,
.

 , .
() ( ) .
,
, ,
, , ,
.

,
, ,

. ,
.
,
. , .
, ,
( )
, .
52.Granice odgovornosti i kaznjivosti saucenika-

. ,
. ,
,
. ,
.

,
.
. ,
( )
, , .
( ).

() ,
,
.
( )
, .
53.Pojam krivicne odgovornosti i krivice-
.
,

.
, -
.
,
,
( )
. , :
, ,

 .
54.Pojam uracunljivosti i neuracunljivosti-
.
,
.
, -.
,
. ,
: ) , ) ) -.)

, : ,
. )

( )
. ) -

,

,

.
.
55.Bitno smanjena uracunljivost- ,

, ,
,


. ,

,
,
, .

,
.
56.Actiones liberae in causa (skrivljena neuracunljivost)-
.

, , , ,
, .
,
. ,
,

( )

.

57.Pojam i oblici vinosti (krivice)- .

,
,
. ,
.
,
,
.
, .
.
, , .
,
, .
58.Umisljaj- (dolus) .

,
.
:
.
.
,
, ,
, ,

. (dolus directus)
.
(dolus eventualis).
,
. ,
: ) (
) (

), ) ( ) (
), ) (
) ( ), )
( ) (
,
).
59.Nehat- (culpa) ,

.
,
. ,

.
: .
,

 . .

.

,
. , , .

.
.
,
( ,
,
).
60.Odgovornost za krivicna dela kvalifikovana tezom posledicom-
,
.
.
,
, .
( )
( , ).
,
.
.
.
. , ,
, ,
,

, ,
.
61.Odgovornost za krivicna dela ucinjena putem stampe i drugih sredstava javnog
informisanja- .
. , ,
, , , ,
.
.
,
. ,
, , , ,
, .
62.Krivicna odgovornost pravnog lica-

. , , ,

.
, ,
. ,

 . , :
, nula poena sine cupula,
. - .
63.Pojam i vrste krivicnih sankcija-
.

,
.
.
ante delictum .
Vrste krivicnih sankcija-
: , ,
.
.
.
.
, .
, .
,
.
.
64.Pojam i vrste kazni-
.

. ,
.
. .
, (. )
-
. , , .
.
, .
,
. .
.

.
65.Kazna zatvora-
.

. ,

.
, .

.
,
.

 ,
, ,
, .
,
,
.
66.Uslovni otpust-
. .
,
,
, (1/3) .
().

. , .


, 6 , ,
.
.
. ,

,
.

.
67.Novcana kazna- .

. : 1)
, 2) () .
,
.
.


.
,
.
, . ,
,
, .
, ,
, .
68.Rad u javnom interesu-
.
.

.
, .

 ,
, .
.

.
.
69.Oduzimanje vozacke dozvole-
,
. ,
.

.

.

.
,
.
.
,
.
70.Odmeravanje kazne-

, .
, ,
,
,

.
,
.
, .
.
,
.
,

( ).
71.Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti-

,
.
. ,
, . .

(
).
. , , ( )

 , ,
( ),

( , ,
, ).
72.Povrat-
.
.
.
.

.
.

( ) ( ) .

.

.
.

.
73.Ublazavanje kazne-
. ,

, .
. ,

.
,
.
, ,
.
.
, , ,
.
74.Oslobodjenje od kazne-
.
,
. ,
,
.

.

. ,
,
.

75.Poravnanje ucinioca i ostecenog i stvarno kajanje-

.

.
.
(
) .
. Stvarno
kajanje- .

,
, .
. ,
,
.
.
76.Odmeravanje kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju-
( )
( )
.
.
,
.
,
. ,
,
.
.
, , .
77.Odmeravanje kazne osudjenom licu-
. ,
. ,
, . ,
.
.
,
.
.

.

.
78.Uracunavanje pritvora i ranije kazne-
, , ,

, ,

 .
. ,


,
. ,
, ,
,
.

, ( )
, ,
-
.
79.Pojam I vrste mera upozorenja-
. XX
,
.
,
. ,
, ,
,
.

.

( ) ( ) ( )
.
.
: 1)
; 2) 3)
, ,
.
80.Uslovna osuda- . -

.
. .
,
, .
.
. .
.
.
.
()
. ,
, .
81.Opozivanje uslovne osude- .

 ,
. ,

.
,
,
.
.
.
,
,
.
82.Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom-
.

, .
,
,
,
. , ,
.
, .
.
.

.
83.Sudska opomena-
.
. , ,
. -

. , ,
.
.
, .
.
.
. ,

, .
84.Pojam i vrste mera bezbednosti-


, .
,
.
. .

 ,
. . :
;
; ; ;
, ; ;
; ; ;
; .
85.Obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdrastvenoj ustanovi-

,
.
:
,
.
.
. , ,
. ,

. ,
, .
86.Obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi-
,

.
,

,
. ,
,
.
,
.
87.Obavezno lecenje narkomana-

,
.

,
,
. .

.
. , ,
, ,
.
88.Obavezno lecenje alhoholicara-


. ,
. ,

, . ,
,
. ,
,

.
89.Zabrana vrsenja poziva, delatnosti i duznosti-
,
. ,
.
.

, .
, ,
,
.
.
.
,
.
90.Zabrana upravljanja motornim vozilom-

.
. ,
.
,
. ,
, ,
,
.
.
. ,

.
91.Oduzimanje predmeta-
,
.
.
,

, .
. ,
,
( ,

 ).
92.Proterivanje stranca iz zemlje-
, . .
.
,
.
, . ,

,
.
93.Javno objavljivanje presude-
. ,
.
.
. -
,
.
.
.
94.Uslovi I nacin oduzimanja imovinske koristi-

,
.
.

.
. ,
.
, ,
, .
,
,
. ,
.
95.Zastita ostecenog izvrsenim krivicnim delom-
,
.
.
. -

.
,
,
.
96.Krivicnopravni status maloletnika u nasem krivicnom pravu

, .
.
, .
, .
.
.

.

.
. ,
, ,
, ,
.
.
97.Vaspitni nalozi- ,


.

.
.
,
, ,
.


. ,
, ,
.
, .
.

.
98.Krivicne sankcije prema maloletnicima-
,
. ,
, .
, ,

, ,
.

, .
99.Vaspitne mere(pojam I vrste)-

, ,
.
.


.
: ,
.
.
.

,
.
, ,
,
. :
,
.
100.Sudski ukor-
.

.

, , ,
.
,
.
101.Posebne obaveze-

.
,
, .

.
.
102.Pojacan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, u drugoj porodici i
organa starateljstva-
, ,
, ,
.

.

. , ,

. .
,

.
, ,
,

 . ,
,
,
.
.

. ,
.

. ,
,
.
, , ,
,
.
.
( )
.
.
103.Upucivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom i posebnu ustanovu za lecenje
i osposobljavanje-
.

,

.
,
.
, ,

.


. -


.
- .
.

- .
,
,
, ,
, .
. ,
, , ,
.
(, ,
, .). .


- ,
,

.
,
.

.
104.Maloletnicki zatvor-
.

,
, .
.
. ,
,
.
. ,
. ,

,
,
. .
- ,
- .
105.Izricanje krivicnih sankcija punoletnim licima za dela koja su ucinila kao maloletnici

.
,
( ,
- )
, .
, ,
. ,
, ,

.
,
, .
106.Primena vaspitnih mera prema mladjim punoletnim uciniocima krivicnih dela-

. ,

. ,
.
, ,

 ,
- , ,
, ,
.
.
,
, .
( )
,
.
107.Zastarelost-


.
.

.
, , - . ,
,
.
, ,
,
.
, ,
, .
,
. :
.
108.Amnestija- ,

(), ,
, ,
.
.
, . , ,
(: ).
() ,
. ,
,
,
, .
109.Pomilovanje- ,
() ,
,
.
(), ,
, ,

 .
: , ,

.
- .
,
, ( )
.
, ,
, .
110.Pravne posledice osude-
,
.
,
, ,
.
,
(
).
, , ,
. ,

(ex lege), ,
, .
111.Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije-
.


. , , .
, ,
, .

.
,
, , , ,
,
.
,
,
, .
,

. ,
, , ,
, .
, .
.
.