Socijalni i pravni kontekst raunarstva

Seminarski rad: AUTORSKA PRAVA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Predmetni nastavnik: Spec. Olga Mirkovi

Student: Rajko Bezarevi 76/05 Datum predaje: 23.01.2006

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

SADRAJ
1. TA JE AUTORSKO PRAVO?........................................................................3 2. STICANJE AUTORSKOG PRAVA...................................................................4 3. AUTORSKA PRAVA NA INTERNETU.............................................................4 4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMEN....................................................4 5. LICENCIRANJE OTVORENIH SADRAJA......................................................5 6. LICENCA KOJA SE PLAA............................................................................6 7. BSA............................................................................................................8 8. ZAKLJUAK................................................................................................8

TABELA SLIKA...............................................................................................9 LITERATURA..................................................................................................9

2/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

1. TA JE AUTORSKO PRAVO?
Autorsko pravo obuhvata prava stvaraoca umnih ostvarenja sa individualnim karakterom, kao to su knievna, nauna i umetnika dela i dela iz oblasti stvaralatva. Autorskim pravom tite se knievna dela (romani, pesme i dr.), pozorina dela, prirunici, novine, raunarski programi, baze podataka, filmovi, muzika dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehniki crtei i dr. Vlasnik zadrava pravo o prodaji i podeli njegovog dela. Zatita autorskih prava znai isto to i zatita prava stvaraoca. Ukoliko stvaralac svoja prava preda nekoj drugoj osobi, time ne prestaje zatita autorskih prava nego se samo menja osoba koja ima prava na autorstvo. Prema vaeim ugovorima WIPO, imovinska prava autora traju za ivota autora i 70 godina posle njegove smrti (ZASP takoe predvia trajanje od 70 godina post mortem). Autorskopravna zatita obuhvata i moralna prava autora, koja izmeu ostalog podrazumevaju i pravo paterniteta (priznanja autorstva na delu), pravo protivljenja izmenama dela koje bi mogle naneti tetu ugledu i reputaciji autora. Poslednjih nekoliko decenija na podruju zatite intelektualnog vlasnitva najvei je trag ostavio brz razvoj IT industrije. Jo sedamdesetih godina prolog veka voene su prve javne debate o pravnoj prirodi zatite koja treba biti pruena raunarskim programima. Na raspolaganju su bile mogunosti korienja autorskopravne zatite, zatim odredbe patentnog prava kao i mogunost uspostavljanja specijalnog sui generis mehanizma zatite. Na kraju je prevagnulo shvatanje da je softver u sutini pisani (kucani) sadraj, poput literalnih dela i da ne zavisno od njegove specifine namene podlee autorskopravnoj zatiti. Nosilac autorskog prava nije duan nikoga upozoriti na svoje pravo. Indikator za autorsko pravo je esto koriten znak Copyright . Re Copyright koja dolazi iz engleskog jezika i znai autorsko pravo, odreenije pravo na umnoavanje, kopiranje tj. pravo na kopiju ili primerak. Dobija sve veu internacionalnu ulogu i koristi se u svim zamljama. Simboli kao to su Copyright-znak ili oznake kao na pr.: "kopiranje i umnoavanje proizvoda dozvoljeno samo od nosioca prava", nisu obavezni.

Slika 1. Copyright-simbol

3/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

2. STICANJE AUTORSKOG PRVA

Autorsko delo zatieno je od trenutka njegovog nastanka i sticanje ovog prava ne podlee bilo kakvim formalnostima niti administrativnom postupku. Meutim, sve vie zemalja, ukljuujui i Srbiju, imaju odseke za autorsko pravo pri nacionalnim zavodima, koji imaju fakultativnu opciju deponovanja odnosno, registracije autorskih dela u cilju lakeg dokazivanja i obeleavanja dela.

3. AUTORSKA PRAVA NA INTERNETU

Sadraji na Internetu su kao neije autorsko delo nesumljivo zatieni ovim znakom, a prilikom izrade www sadraja treba paziti da se ne povredi tue autorsko pravo. to u praksi znai? Teko da e se neko upustiti u sud za pokradenu pozadinu ili gifseparator, ali bi posledice po onoga ko na svoj site prenese neiju lepo s velikim trudom napravljenu gif ili java animaciju mogle biti dosta neugodne, ako autor dela odlui pokrenuti postupak zatite. Takoe, bez dozvole autora ne smeju se koristiti tue slike, fotografije, muzike sekvence i slini elementi www-stranica. Ne smemo na pr.: Uzeti neku reprodukciju umetnike slike s autorovog ili muzejskog site-a i objaviti je na svojem. Ono to je posebno zabranjeno i zatieno su sluajevi kada www autor doivi nedostatak inspiracije i na svojim stranicama objavi tue autorsko delo (knjigu, roman, FAQ ili slino), ali mesto imena autora navede sebe kao tekstopisca. U ovu kategoriju spadaju i sluajevi kopiranja na Internetu objavljivanje celokupnog tueg maturskog ili diplomskog rada, podpisivanje rada i predstavljanja kao svoje kreacije. Ono to je dozvoljeno, to su citati. Naravno, ako se prilikom citiranja naznai izvor i ime autora, ako se njegovo ime nalazi u izvoru.

4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENA

Autorska prava mogu biti povreena registrovanjem imena Internet domena. Mogunosti koje prua savremena tehnologija mogu dovesti u pitanje elemente moralnih prava autora, naroito obavezu potovanja imena autora i integriteta autorskog dela. U praksi je dolazilo do registrovanja imena domena koja su bila identina imenima likova iz crtanih filmova, stripova, romana, televizijskih serija ili video igara. Imena likova uivaju zatitu kao i lina imena. Poto su sastavni deo dela, oni su zatieni ba kao i naziv dela. Internet se brzo razvio u centar trgovakih aktivnosti, i pored odsustva meunarodnih pravnih normi koje bi se primenjivale na reavanje sukoba koji nastaju povodom imena Internet domena. U nedostatku posebnih pravila, nacionalni sudovi su odluivali o takvim sporovima primenjujui odredbe prava intelektualne svojine. Takav pristup daje prednost titularima prava intelektualne svojine u odnosu na lica koja su samo titulari imena Internet domena. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) konstatovala je neophodnost ustanovljavanja posebnog postupka za reavanje sporova koji se odnose na imena Internet domena, te je sprovela iroke konsultacije meu lanovima svetske Internet zajednice. Kao rezultat tih konsultacija nastale su preporuke koje se odnose na imena domena. Te preporuke su usvojene od strane organizacije ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and

4/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

Numbers) koja na svetskom nivou upravlja imenima Internet domena. Iako nisu pravno obavezujue, ove preporuke su koriene kao osnov pri donoenju principa kojima se ureuje jedinstven nain reavanja sporova koji se odnose na imena Internet domena (koji su poznatiji pod kraim nazivom Principi UDRP).

5. LICENCIRANJE OTVORENIH SADRAJA

Generalizacija kompjuterskih tehnologija kao strogo tehniistikih je prisutna od poetka razvoja raunara i njihove zastupljenosti u svakodnevnim ivotima ljudi. Pojam zajednica u informatici je inicijalno bio vezan za zajednice programera koji su radili na odreenim projektima. U doba postojanja tih zajednica je i korienje raunara bilo mahom vezano za ljude koji ih ine funkcionalnim, pa je sloboda koju su imali bila podrazumevano prisutna. Napredak hardvera i softvera, i njegovo inkorporiranje u liberalni kapitalizam je vremenom poelo da proizvodi ogranienja koja su direktno uslovila poetak rada na slobodnom operativnom sistemu od strane Richarda Stallmana i GNU projekta. Stallman je bio svestan da softver nije jo jedan prosti proizvod moderne civilizacije ve njegova tekovina poput pisma ili tmparije i da slobode korienja i rada na kompjuterskim programima ne predstavljaju jo jedan model razvoja ve ljudska prava.

Slika 2. Richard Stallman 1983. godinu kada je Richard Stallman (alias RMS), pritisnut ogranienjima koja je smatrao neetikim, prekinuo svoj rad u laboratoriji za vetaku inteligenciju MIT-a (Massachusetts institute of technology) i posvetio se stvaranju slobodnog operativnog sistema pod nazivom GNU. Ime u stvari predstavlja rekurzivni akronim od GNUs Not Unix jer je osnovna zamisao bila formirati slobodan operativni sistem slian Unixu. Godine 1985. osnovana je Fondacija za slobodni softver kao pravna podrka GNU projektu, a slobodni softver je definisan putem etiri osnovne slobode koje su kasnije formalno definisane pomou GNU GPL (General Public Licence). GNU General Public Licence (GNU opta javna licenca) - GNU GPL predstavlja svakako najpoznatiju slobodnu licencu. Nastala je za potrebe stvaranja slobodnog softvera i njegovog pravnog regulisanja. Ova licenca omoguava etiri bazine slobode: sloboda korienja, kopiranja, modifikacije i distribucije modifikovanih verzija programa. Pored potovanja sloboda korisnika, projekat GNU i FSF su ustanovili koncept koji bi trebalo da osigura slobodni softver od zloupotrebe. Ovakav princip je nazvan Copyleft, predstavljajui pravilo po kojem se redistribucija softvera mora vriti pod istim uslovima pod

5/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

kojima je i dobijen. Na taj nain je osujeen bilo kakav pokuaj oduzimanja slobode i zloupotrebe. Copyleft je i pravno regulisan u okviru GNU GPL-a. GPL danas ima veliku primenu, a neki od najpoznatijih predstavnika slobodnog softvera su objavljeni pod ovom licencom. Postoje i drugi tipovi licenci koje su kompatibilne sa GPL-om, no neke od njih nisu Copyleft licence. Iako licenece koje nisu Copyleft direktno potuju slobodu korisnika, one je na indirektan nain ipak ugroavaju. Sve ei su primeri profitiranja od strane velikih kompanija na radu zajednice, jer se konkretno softver koji nema obavezu slobodnog objavljivanja modifikovanih verzija moe upotrebiti u komercijalne svrhe bez vraanja zajednici. Zato su GNU GPL i njemu kompatibilne Copyleft licence jedino reenje za zadravanje slobode korisnika i softvera u liberalno-kapitalistikoj ekonomiji. Pored licence za softver, GNU projekat je iznedrio jo jednu licencu koja je namenjena objaviljvanju dokumentacije pod nazivom GNU Free Documentation Licence (GNU licenca za slobodnu dokumentaciju) - GNU FDL. FDL je nastao za potrebe objavljivanja dokumentacije za slobodan softver i grubo reeno omoguava dokumentaciji ono to GPL omoguava softveru. Ova licenca je jedna od najliberalnijih licenci za pisani materijal i ne prua mogunost mogifikacije uslova licence. Creative Commons licence su svojim postojanjem omoguile odreenu fleksibilnost u definiciji uslova pod kojima se delo objavljuje. Set CC licenci ini est licenci koje se razlikuju po fleksibilnosti, od najslobodnije do najrestriktivnije. Njihova zajednika karakteristika je da korisnik ima pravo kopiranja sadraja. Bitna karakteristika CC licenci je i to to autorima pomou nekoliko klikova miem i odgovora na vrlo trivijalna pitanja obezbeuju pravnu regulativu za objavljivanje dela bez potrebe za saradnjom sa medijskim korporacijama koja se skoro uvek zavrava beskompromisnom ekspoatacijom autora. U zavisnosti od znaaja samog dela treba formirati i uslove distribuiranja, pri emu bi sadraji od velikog drutvenog znaaja trebalo da budu potpuno slobodni. CC licence omoguavaju skaliranje potreba i omoguavanje adekvatnog prilagoavanja to autorima daje pravo da svoj rad vrednuju onako kako mislie da bi trebalo. Pored CC licenci, GNU projekat poseduje nekoliko licenci za objavljivanje umetnikih dela, ali su CC licence svakako najpopularnije kada je opte licenciranje slobodnih sadraja u pitanju. GNU FDL je takoe odlino reenje i verovatno jedino sigurno i dobro kada su edukativni materijal i znanje uopte u pitanju.

6. LICENCA KOJA SE PLAA

Ono to u Microsoftu zapaaju kao osnovni problem jeste to to na naem tritu ne postoji kultura kupovanja legalnog softvera. U dananjem vremenu ija je osnovna osobina svakodnevna primena raunarskih tehnologija za kvalitetno obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti, pored adekvatnih hardverskih reenja potrebno je i korienjem kvalitetnih programa. Prvi uslov korienja programa je legalna kupovina, to podrazumeva dobijanje originalne Licence. Posedovanje softvera se razlikuje od drugih vrsta vlasnitva. Softver se obino distribuira na medijumu kao to je CD ili DVD, i samim tim ne predstavlja fiziku robu, sadraj medija odnosno programi koji se na njemu nalaze, smatraju se intelektualnom svojinom. Vlasnitvo nad intelektualnom svojinom se kontrolie licencnim ugovorima.

6/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

Softverske licence predstavljaju pravne dokumente koji definiu pravila korienja i distribucije softvera, kako to predvia proizvoa, i one obezbeuju proizvoau prihode koji su neophodni u cilju daljeg razvoja i proizvodnje softvera, kao i obezbeivanja podrke legalnim korisnicima. Licenca za programski proizvod daje zakonsko pravo korienja odreenog programa, a postupak licenciranja je prvenstveno civilizacijski proces kroz koji su prole sve zemlje centralne i istone Evrope, kao i druga svetska trita. Korienje nelegalnih kopija programa se smatra kriminalnom radnjom i kanjivo je zakonom. Nelegalni odnosno piratizovani programi su esto nepotpuni, neaurni i bez adekvatne dokumentacije i podrke. Takvi programi su najee odgovorni za mnoge probleme u radu sa raunarom. Postoji vie naina licenciranja to zavisi od koliine licenciranih programa i toga kome je namenjena licenca tj. da li je u pitanju fiziko ili pravno lice. Za kupovinu licenci za Microsoft softver, generalno, postoje tri naina: Full Packaged Product (FPP) - Predstavlja softver koji se kupuje pojedinano i namenjen je korisnicima kojima je potrebna mala koliina softeverskih licenci. Na ovaj nain je mogua kupovina celih ili upgrade licenci. Original Equipment Manufacturer (OEM) i System Builder Softverske licence se dobijaju kod kupovine raunara sa legalno preinstalisanim softverom. Primeri ovako licenciranog softvera su Microsoft Office and Microsoft Windows. Kod kupovine novog raunara sa preinstaliranim Microsoft Windows operativnim sistemom ili drugim Microsoft proizvodom koji se moe licencirati kroz OEM program, treba proveriti postojanje Certificate of Authenticity (COA) nalepnice, koja se mora nalaziti na kuitu raunara. COA predstavlja vizuelni identifikator koji slui kao dokaz da je Microsoft softver na koji se odnosi originalan. Volume Licensing (koliinsko licenciranje) - Moe biti pravi izbor za firmu kada se kupuje ili iznajmljuje vei broj licenci. Programi koliinskog licenciranja Microsoftovih proizvoda omoguavaju znaajne utede, jednostavnost primene, razliite naine plaanja i druge povoljnosti.

Koliinsko licenciranje se vri za pravna lica kroz razliite tipove ugovora: Open Value Subscription Agreement - OVS (Ugovor o iznajmljivanju licenci za male i srednje organizacije) o o o o Predvien za organizacije koje imaju minimalno 5 raunara Iznajmljivanje licenci se vri na odreeni vremenski period Godinje naruivanje novih licenci i plaanja Sadri Software Assurance za sve iznajmljene proizvode tj. omogueno je korienje svih novih verzija programa tokom trajanja ugovora Minimalni trokovi administracije i upravljanja licencama Omoguena je standardizacija na nivou organizacije Popusti za broj raunara preko 250

o o o

7/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

Open License Program - OLP (ugovor o kupovini licenci za male i srednje organizacije) o o o o Kroz OLP se kupuje najmanje 5 licenci za odreeni Microsoft proizvod OLP ugovor glasi na kupca Cena zavisi od koliine proizvoda koji se kupuje Mogunost zakljuivanja posebnog Software Assurance ugovora

Enterprise Agreement - EA (ugovor o kupovini licenci za velike organizacije) - Ova vrsta ugovora je predviena za organizacije sa najmanje 250 raunara

7. BSA
BSA je organizacija koja zastupa interese velikih kua (neke od njih su Microsoft, Adobe, Macromedia, Symantec, Borland, Apple...) u zatiti autorskih prava. BSA dostavlja prijave MUP-u kada je u pitanju povreda autorskih prava i u sluaju drugih softverskih kua koje zastupa, ali su Microsoftovi proizvodi najzastupljeniji na naem tritu (skoro svaki raunar ima Windows i Office), pa je tako i saradnja sa Microsoftom najintenzivnija. Jedan od naina na koji su prikupljane prijave jeste tzv. Mystery Shopper, mehanizam koji je policija realizovala u saradnji sa BSA. Na ovaj nain proverene su firme koje se bave prodajom raunara. Policajac dolazi u firmu kao obian kupac raunara i ukoliko na tom raunaru dobije instaliran piratski operativni sistem i softver, protiv te firme se podnosi krivina prijava. U Beogradu su na ovaj nain otkrivene dve firme, ali je kod njih ustanovljen i niz drugih privrednih prekraja. Razlog velikom odzivu je to to je odreen broj firmi uao u legalizaciju softvera.

8. ZAKLJUAK
Za izbegavanje bilo kakvih problema, toplo Vam preporuujem da pre nego to stavite tue autorsko delo na svoje stranice kontaktirate autora. Najee e (ako nije u pitanju komercijalni site) biti oduevljen i poslati Vam poruku zahvalnosti. A najefikasniji nain reavanja problema autorskih prava je stvarati svoje originalne stranice. Samostalno izraditi elemente, napisati svoje sadraje, objaviti vlastite fotografije itd. Biti dobar Web autor znai i biti svoj, ak i da nema zatite autorskih prava, zato bi ljudi uopte dolazili na stranice gde se nalazi ve vieno?

8/9

Autorska prava i informacione tehnologije

Rajko Bezarevi 76/05

TABELA SLIKA
Slika 1. Copyright-simbol.................................................................................3 Slika 2. Richard Stallman.................................................................................5

LITERATURA
WEB ADRESE: www.yupat.sv.gov.yu www.informator.co.yu www.bsa.org www.fsf.org www.fsfeurope.org www.gnu.org www.sk.co.yu www.e-trgovina.co.yu www.wikipedia.org

9/9