DR RAJKO KOSANOVI

SOCIJALNO PRAVO

DR RAJKO KOSANOVI SOCIJALNO PRAVO

,, Znaci koje ostavljamo iza sebe nee izbei sudbinu svega to je ljudsko: prolaznosti zaborav Ivo Andri: ,,Znakovi pored puta

Izdavanje ove publikacije pomogla je Fondacija Friedrich Ebert Stiftung

DR RAJKO KOSANOVI SOCIJALNO PRAVO Za izdavaa FES Bojan Laevac Izvrni izdava NIP ,,RADNIKA TAMPA Trg Nikole Paia 5/V, 11000 Beograd Recenzenti Dr Velizar Golubovi Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Dr Milorad Dubak Ministarstvo zdravlja Republike Srbije tampa GRAFOPLAST PLUS, Uice Tira 500 primeraka ISBN 978-86-7073-151-6

Skulptura na naslovnoj strani: Roden, Fransoa Ogist Rene (18401917) Mislilac

DR RAJKO KOSANOVI
Predsednik Upravnog odbora Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje

SOCIJALNO PRAVO

BEOGRAD, 2011.

SADRAJ
UVOD .........................................................................................................................................................17 I SOCIJALNA SIGURNOST ..........................................................................................................19 1. Pojam socijalne sigurnosti ..................................................................................................19 2. Oblici socijalne sigurnosti ...................................................................................................21 3. Modeli sistema socijalne sigurnosti ................................................................................24. 4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji .................................................................................26 SOCIJALNO OSIGURANJE.......................................................................................................31 1. Zdravstveno osiguranje .......................................................................................................31 2. Penzijsko i invalidsko osiguranje .....................................................................................33 2.1. Klasifikacija penzijskih sistema..................................................................................33 2.2. Vrste penzijskog osiguranja.........................................................................................35 2.3. ,,Stubovi penzijskog osiguranja ................................................................................36 3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti ......................................................................................39

II

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI....................................................41 1. Zdravstveno osiguranje ...........................................................................................................41 1.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu...................................................................41 1.1.1. Izvori finansiranja..............................................................................................41 1.1.2. Modeli finansiranja ...........................................................................................45 1.1.3. Nain plaanja davalaca zdravstvenih usluga.............................................47 1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji ................................................................49 1.2.1. Budeti ................................................................................................................51 1.2.1.1. Budet Republike .......................................................................................51 1.2.1.2. Budet autonomne pokrajine, optine,odnosno grada ................................56 1.2.2. Republiki zavod za zdravstveno osiguranje .....................................................57 1.2.2.1. Prihodi Republikog zavoda .......................................................................57 1.2.2.2. Rashodi Republikog zavoda ......................................................................57 1.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali ...................................................................57
1.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ............................................................60 1.2.2.5. Finansijski plan Zavoda ..............................................................................61 1.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zatite ..................................................................63

1.2.3. Sredstva poslodavaca ...........................................................................................64 1.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja ....................................................................................65 5

DR RAJKO KOSANOVI

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje ...........................................................................................73 2.1. Prihodi i primanja Fonda PIO...........................................................................................73 2.2. Rashodi Fonda PIO ...........................................................................................................73 2.3. Finansijski plan ..................................................................................................................73 3. Osiguranje zasluaj nezaposlenosti .......................................................................................74 4. Socijalna zatita ........................................................................................................................75 4.1. Budet Republike Srbije ...................................................................................................75 4.2. Budet autonomne pokrajine............................................................................................76 4.3. Budet jedinice lokalne samouprave................................................................................76 4.4. Izgradnja, odravanje i opremanje ustanova socijalne zatite........................................77 4.5. Uee u trokovima usluga socijalne zatite...................................................................77 IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI .....................................81 1. Period do Prvog svetskog rata ................................................................................................82 2. Period izmedju dva svetska rata ............................................................................................83 3. Period posle Drugog svetskog rata ........................................................................................85 V DRUTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTV ARIV ANJE SOCIJALNIH PRAV A U REPUBLICI SRBIJI .......................................................................95 1. Bruto drutveni proizvod ........................................................................................................96 2. Spoljni i javni dug .....................................................................................................................96 3. Cene i trokovi ivota ...............................................................................................................97 4. Zarade.........................................................................................................................................99 4.1. Minimalna zarada .............................................................................................................100 5. Potroaka korpa ....................................................................................................................104 6. Penzije .......................................................................................................................................105 7. Nezaposlenost ..........................................................................................................................107 8. Siva ekonomija ........................................................................................................................110 9. Siromatvo ...............................................................................................................................112 9.1. Obim siromatva .............................................................................................................112 9.2. Socijalno ukljuivanje.....................................................................................................115 10. Privatizacija .............................................................................................................................119 VI ZDRAVSTVENA ZATITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ......................................123 1. Stanje zdravstvene zatite u Republici Srbiji ....................................................................123 1.1. Stanovnitvo.....................................................................................................................123 1.2. Zdravstvena sluba..........................................................................................................124 1.3. Zdravstveno stanje stanovnitva.....................................................................................125 2. Organizacija zdravstvenog osiguranja ...............................................................................126 2.1. Obavezno zdravstveno osiguranje .................................................................................126 2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje.............................................................................129 6

SOCIJALNO PRAVO

3. Lica kojima se obezbeuju pravaiz obaveznog zdravstvenog osiguranja ....................131 3.1. Osigurana lica.................................................................................................................131 3.1.1. Osiguranici..........................................................................................................131 3.1.2. lanovi porodice osiguranika............................................................................133 3.2. Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje.........................................134 3.3. Lica kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja..........................................................................134 3.4. Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju..............................................................134 4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ....................................................................136 4.1. Pravo na zdravstvenu zatitu ..........................................................................................136 4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja .................................................................140 4.1.2. Participacija.........................................................................................................141 4.1.3. Hitna medicinska pomo i neophodna zdravstvena zatita ............................142 4.1.4. Lista ekanja .......................................................................................................142 4.1.5. Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju ...........................................................142 4.1.6. Korienje zdravstvene zatite osiguranih lica u inostranstvu........................144
4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ................................................................144 4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zakljuen meunarodni uogovor o socijalnom osiguranju...............................................................145 4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu .............................................................145 4.1.6.4. Uslovi za korienje zdravstvene zatite u inostranstvu...............................145

4.1.7. Upuivanje na leenje u inostranstvo ...............................................................146 4.1.8. Zdravstvena zatita stranaca..............................................................................147 4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad........................................................................................148 4.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade.....................................................148 4.2.2. Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade................................149 4.2.3. Osnov za naknadu zarade..................................................................................149 4.2.4. Visina naknade zarade........................................................................................150 4.3. Pravo na naknadu trokova prevoza ..............................................................................150 5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja .................................................151 VII PENZIJSKO I INV ALIDSKO OSIGURANJE ......................................................................155 1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja..............................................155 2. Broj penzionera u Republici Srbiji ......................................................................................156 3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................................157 7

DR RAJKO KOSANOVI

4. Osiguranici...............................................................................................................................160 4.1. Obavezno osigurana lica.................................................................................................160 4.1.1. Osiguranici zaposleni............................................................................................160 4.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti......................................................................161 4.1.3. Osiguranici poljoprivrednici.................................................................................161 4.2. Lica kojima se obezbeuju prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu ................................................................................162 5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................162 5.1. Starosna penzija...............................................................................................................162 5. 2. Invalidska penzija............................................................................................................166 5. 3. Porodina penzija ............................................................................................................167 5. 4. Novana naknada za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu..................................................168 5.5. Pravo na naknadu pogrebnih trokova ..........................................................................169 5. 6. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica ...........................................169 6. Odreene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju ..............................................169 7. Utvrivanje visine penzije .....................................................................................................171 7.1. Utvrivanje visine starosne i invalidske penzije...........................................................171 7.2. Utvrivanje visine porodine penzije ............................................................................172 7.3. Utvrivanje visine novane naknada za telesno oteenje...........................................173 7.4. Utvrivanje visine novane naknade za pomo i negu drugog lica ...........................173 8. Najnii i najvii iznos penzije................................................................................................173 9. Usklaivanje (indeksacija) penzija ......................................................................................174 9.1. Usklaivanje od 2003. godine........................................................................................174 9.2. Usklaovanje od 2005. godine.......................................................................................174 9.3. Usklaivanje od 2010. godine........................................................................................175 10. Reforma sistema penzijskog i invalidkog osiguranja .......................................................177 10.1. Ciljevi reforme ................................................................................................................177 10.2. Sadraj i pravci reforme..................................................................................................178 10.3. Predlozi Svetske banke ...................................................................................................179 10.4. Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano na sastancima sa MMF-om............................................................................................180 10.5. Osnovna zalaganja sindikata..........................................................................................181 10.6. Dosadanji rezultati reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji.....................................................................................183 10.6.1. Prvi ,,talas promena-2001. godina...................................................................183 10.6.2. Drugi ,,talas promena-2003. godina................................................................184 10.6.3. Trei ,,talas promena-2005. godina.................................................................185 10.6.4. etvrti ,,talas promena-2010. godina..............................................................185 8

SOCIJALNO PRAVO

VIII ZAPOLJAV ANJE I OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI ..........................................................................................197 1. Poslovi zapoljavanja..............................................................................................................197 2. Prava i obaveze nezaposlenog ...............................................................................................198 3. Aktivna politika zapoljavanja .............................................................................................198 4. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti....................................................................................199 4.1. Prava za sluaj nezaposlenosti .......................................................................................199 4.1.1. Pravo na novanu naknadu ...............................................................................199 4.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje .............................201 5. Zapoljavanje u inostranstvu ...............................................................................................201 6. Profesionalan rehabilitacija i zapoljavanje osoba sa invalidittetom .............................201 IX SOCIJALNA ZATITA ..............................................................................................................203 1. Usluge socijalne zatite ..........................................................................................................203 2. Korisnici usluga socijalne zatite ........................................................................................204 3. Materijalna podrka ..............................................................................................................205 3.1. Novana socijalna pomo...............................................................................................205 3.2. Dodatak za pomo i negu drugog lica...........................................................................208 3.3. Pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica .............................................208 3.4 Pomo za osposobljavanje za rad ..................................................................................208 3.5. Drugi oblici materijalne podrke....................................................................................209 4. Ustanove socijalne zatite ......................................................................................................209 4.1. Centar za socijalni rad.....................................................................................................209 4.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine........................................................................210 4.3. Centar za porodini smetaj i usvojenje, dom za smetaj korisnika ..........................210 5. Komora socijalne zatite........................................................................................................210 6. Zavod za socijalnu zatitu .....................................................................................................211 X PODRKA PORODICI I DECI ...............................................................................................213 1. Drutvena briga o deci ...........................................................................................................213 1.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u deijem odmaralitu.....................................................................................................213 1.2. Regresiranje trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi, odmora i rekreacije................................................................213 2. Finansijska podrka porodici sa decom .............................................................................213 2.1. Prava na finansijsku podrku porodici sa decom .........................................................214 2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta....................................................................................215 9

DR RAJKO KOSANOVI

2.1.2. Duina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe.................................................216 2.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ...........................216 2.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe ........................217 2. 1.3. Roditeljski dodatak.............................................................................................217 2.1. 4. Deiji dodatak.....................................................................................................218 2.1. 5. Naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja.......................................................219 2.1.6. Naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju.........................................................220 2.1. 7. Regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica ............................................220 XI REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA........................................................221 1. Uvodne napomene ..................................................................................................................221 2. Savet Evrope ............................................................................................................................221 3. Sadraj Revidirane evropske socijalne povelje..................................................................223 3.1. Osnovni sadraj Povelje..................................................................................................223 3.1.1. Deo I: Prava i principi........................................................................................224 3.1.2. Deo II: Obaveze navedene u lanovima i stavovima.......................................225 3.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje ....................................................226 3.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza i kolektivne albe ...........................227 3.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vreme rata ili javne opasnosti i dr.................................................................................227 3.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr.........................................227 3.1.7. Dodatak Povelji ..................................................................................................227 4. Prava zajamena Poveljom ...................................................................................................227 4.1. Klasifikacija socijalnih prava .........................................................................................227 4.1.1. Osnovna socijalna prava.......................................................................................228 4.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaena..........................228 4.2. Klasifikacija prava po oblastima ....................................................................................228 4.3. Osnovna socijalna prava .................................................................................................230 4.3.1. Pravo na rad........................................................................................................230 4.3.2. Pravo na organizovanje......................................................................................230 4.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje ....................................................................231 4.3.4. Pravo dece i omladine na zatitu.......................................................................231 4.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost..............................................................................232 4.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomo...........................................................232 4.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo...................231 4.3. 8. Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola .................................233 10

SOCIJALNO PRAVO

5. Zatita prava utvrenih Evropskom socijalnom poveljom .............................................234 5.1. Nadzor nad primenom obaveza sadranih u Povelji.....................................................234 5.2. Komitet nezavisnih eksperata.........................................................................................234 5.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izvetaja.....................................................................234 5.4. Postupak po osnovu kolektivnih albi ...........................................................................234 6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje ..............................................................................235 6.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju................................................................................235 6.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju.............................................................................235 6.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije............................................................236 XII KONVENCIJE I PREPORUKE MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA ........................................................................239 1. Meunarodna organizacija rada .........................................................................................239 2. Meunarodni radni standardi .............................................................................................241 3. Konvencije i preporuke MOR-a ..........................................................................................242 4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja ..........................................................................245 5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja ................................246 XIII MEUNARODNI UGOVORI O SOCIJALNOM OSIGURANJU............................................................................................253 1. Uvodne napomene ..................................................................................................................253 2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zakljuila sporazume o socijalnom osiguranju ..................................................................................254 3. Osnovna naela na kojima se zasnivaju menarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......................................................................................................255 4. Zdravstveno osiguranje .........................................................................................................256 4.1. Sluajevi koje reguliu meunarodni ugovori...............................................................256 4.2. Principi na kojima se zasnivaju meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......257 4.2.1 Princip osiguranja...............................................................................................257 4.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni) ....................................................................257 4.2.3. Princip refundacije..............................................................................................258 4.3. Privremeni boravak u inostranstvu ................................................................................258 4.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu ..............................258 4.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji ..................................259 4.4. Lica koja su upuena na rad u drugu dravu ................................................................260 4.5. Stalni boravak u inostranstvu.........................................................................................261 4.6. Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu i profesionalne bolesti........................................................................................261 4.7. Leenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavitava ( DKP ) ............................263 4.8. Nadoknada trokova zdravstvene zatite (princip osiguranja) ...................................263 4.9. Dravljani zemalja sa kojima nisu zakljueni sporazumi o socijalnom osiguranju..................................................................................................266 5. Penzijsko osiguranje ..............................................................................................................271 11

DR RAJKO KOSANOVI

PRILOG 1. Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog osiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opte koferencije Meunarodne organizacije rada ................................................................................................274 2. Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju .........................................................................296 3. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju ...............................................................................................................311 4. Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju ..........................................................................326 5. Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju .....................................................................339 6. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju ..................................................................................................................353 7. Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju ............................................................................368 8. Sporazum izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemake o socijalnom obezbeenju ...............................380 POJMOVNIK ........................................................................................................................................397 LITERATURA .......................................................................................................................................421 UMESTO BELEKE O AUTORU: Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovia ............................................................................433

12

SOCIJALNO PRAVO

SPISAK TABELA Tabela 1: Tabela 2: Tabela 3: Tabela 4: Tabela 5 : Tabela 6: Tabela 7: Tabela 8: Model obrauna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji ..................................................28 Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji od 1994. do 2011. godine..........................................................................................29 Klasifikacija penzijskih sistema ..........................................................................................38 Vrste penzijskog osiguranja.................................................................................................38 Tri stuba penzijskog sistema ...........................................................................................38 Uee sredstava za zdravstvenu zatitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.) .......51 Procenat sredstava koja se prenos filijali RZZO ...............................................................58 Prikaz ostvarenih i utroenih prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje po filijalama Republiiog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 1995. do 2010. godine (u %) .....................................................59 Sredstva za zdravstvenu zatitu lica iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ....................................................................................61

Tabela 9:

Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu ..........................................................62 Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji.....................................................................................................................66 Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine ................................................................68 Tabela 13: Struktura izvrenih rashoda Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine ................................................................69 Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republikog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 2010.) .......................................70 Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republikog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 2010.) ..........................................................70 Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini ......................71 Tabela 13d: Prihodi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini .........................71 Tabela 13e: Rashodi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini .......................72 Tabela 14: Osnovna struktura tekuih prihoda i primanja i tekuih rashoda i izdataka Republikog fonda penzijskkog i invalidskog osiguranja planiranih za 2011. godinu .............................................................................74 Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdataka Nacionalne slube za zapoljavanje za 2011. godinu .......................................................74 Tabela16: Rashodi i izdaci utvreni u Budetu Republike Srbije za 2011. godinu ..........................78 13

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama Centralne i Istone Evrope,kao procenat od BDP u 2003. godini ....................................................................79 Tabela 18: Bruto domai proizvod Republike Srbije (2001. 2010.) ................................................96 Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 2010.).........................................................97 Tabela 20: Cene na malo, trokovi ivota i potroake cene u Republici Srbiji (procenti rasta : 2001 2010. god.) ...................................................................................98 Tabela 21: Prosena zarada i potroaka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.) .......................100 Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini........................................................102 Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potroaka korpa u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine .....................................................103 Tabela 24: Uee prosene penzije u prosenoj zaradi u period od 2002 do 2010. godine ( kategorija zaposlenih)...........................................105 Tabela 25 : Prosena neto zarada i prosena penzija u Republici Srbiji u dinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat uea penzije u neto zaradi kod kategorije zaposlenih u periodu od 1994. do 2010. godine ..................................................................................................106 Tabela 26 : Prosena penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranika u periodu os 2000 do 2010. godine ..................................................................................107 Tabela 27: Osnovni indikatori trita rada u Republici Srbiji - prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.) .................................................................108 Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS ...........................................................109 Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti u Republici Srbiji ..........................................................................................110 Tabela 30 : Indikatori trita rada u Republici Srbiji .........................................................................110 Tabela 31: Procenat siromanih u Republici Srbiji u periodu od 2006 do 2010. godine ...............114 Tabela 32: Procenti siromanih u Republici Srbiji apsolutna linija siromatva (2006 2009.) ................................................................................................118 Tabela 33: Osnovni pokatetelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.) .....................120 Tabela 34: Filijale i ispostave Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ...........................................................................................................................127 Tabela 35 : Broj zaposlenih u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.) .............................................................128 Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ..............................................................128 Tabela 37 : Broj osiguranih lica Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ( stanje: decembar 2010.)...............................................................................135 Tabela 38 : Broj osiguranih lica Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje po osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010 ...................................136 14

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja - decembar 2010. godine ...................................................................................................156 Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji - decembar 2010. godine......................156 Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002- 2010.) .....................157 Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republikog fonda PIO u 2009. i 2010. godini........................................................................................................158 Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republikog fonda PIO (1995 2010) ............................159 Tabela 44: Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji ............................163 Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni sta ....................................................................164 Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji ...............................................................................................................165 Tabela 47: Usklaivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine (Zakon o budetskom sistemu) ..........................................................................................190 Tabela 48: Usklaivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine ............................................191 Tabela 49: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010)................................192 Tabela 50: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji- u osiguranju samostalnih delatnosti (1952-2010) ........................................................................................................................194 Tabela 51: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji- u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010) .......................195 Tabela 52: Drave lanice Saveta Evrope ..........................................................................................237 Tabela 53: Konvencije Meunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija ............................................................................................248 Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zakljuila Republika Srbija .....................267 Tabela 55 : Prikaz meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju koji se odnose na zdravstveno osiguranje ........................................................................270

15

UVOD
1. Socijalno pravo, kao jednu od najmlaih grana prava, ini skup pravnih normi kojima se regulie ostvarivanje socijalne sigurnosti. Predmet socijalnog prava je socijalnopravni odnos. Subjekti socijalnopravnog odnosa su fizika lica (pojedinci) i pravna lica (organi uprave i ustanove). Objekat socijalnopravnog odnosa su socijalne prestacije, odnosno odreena davanja (npr. naknada zarade, lekovi i dr) i injenja (lekarski pregledi i dr). Metod regulisanja socijalnog prava uslovljen je predmetom regulisanja. Naime, ovaj metod zasniva se na principima: inicijative titulara socijalnog prava (tj. fizikog lica kada postoji stanje socijalne potrebe i pravni osnov), obaveznosti (dravnog organa da stupi u odnos sa titularom socijalnog prava kada se steknu za to zakonom propisani uslovi) i sankcije (imovinska sankcija prema nadlenom dravnom organu i posebna sankcija prema fizikom licu prestanak socijalnopravnog odnosa). 2. Pod socijalnom sigurnou podrazumevamo skup socijalno politikih mera, koje jedno drutvo, odnosno drava preduzima sa ciljem da svoje stanovnitvo osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromatvo i sl.) i prevazie stanje nesigurnosti. Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: socijalno osiguranje (engl. social insurance) i socijalna zatita i socijalna pomo (engl.social assistance). Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeuje zdravstvena zatita i materijalna davanja u sluaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao to su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i lanovima porodice osiguranika) obezbeuje pravo na zdravtvenu zatitu ( odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad i naknada putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite ). Socijalna zatita, jeste organizovana drutvena delatnost od javnog interesa iji je cilj pruanje pomoi i osnaivanje za samostalan i produktivan ivot u drutvu pojedinaca i porodica, kao i spreavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne iskljuenosti 3. U Republici Srbiji, u normativnom pogledu, postoji razvijen sistem socijalne sigurnosti. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 1) sistema socijalnog osiguranja, 2) sistema drutvene brige o deci i porodici, 3) sistema drutvene zatite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata i 4) sistema socijalne zatite.
17

DR RAJKO KOSANOVI

Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a) penzijsko-invalidsko osiguranje; b) zdravstveno osiguranje i v) osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem, u Republici Srbiji obuhvata: a) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; b) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; c) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede; d) preglede i leenje bolesti usta i zuba; e) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede; f) lekove i medicinska sredstva i g) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehnika pomagala). Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: a) za sluaj starosti - pravo na starosnu penziju; b) za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; c) za sluaj smrti: pravo na porodinu penziju i pravo na naknadu pogrebnih trokova; d) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu - pravo na novanu naknadu za telesno oteenje i e) za sluaj potrebe za pomoi i negom drugog lica - pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica. Obaveznim osiguranjem, u Republici Srbiji, obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: a) novana naknada; b) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i c) druga prava u skladu sa zakonom. Usluge socijalne zatite, u Republici Srbiji, podeljene su u sledee grupe: a) usluge procene i planiranja; b) dnevne usluge u zajednici; c) usluge podrke za samostalan ivot; d) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i e) usluge smetaja. Prava u oblasti drutvene brige o deci, u Republici Srbiji, su: a) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u deijem odmaralitu i b) regresiranje trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. Prava na finansijsku podrku porodici sa decom, u Republici Srbiji jesu: a) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; b) roditeljski dodatak; c) deiji dodatak; d) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; e) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i f) regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica. Republika Srbija, polazei od ustavne odredbe da ,,titi prava i interese svojih dravljanau inostranstvu (lan 13.), zakljuila je vei broj meunarodnih ugovora (konvencija, sprazuma) o socijalnom osiguranju sa drugim dravama. 4. Pitanja koja se tiu ostvarivanja socijalnih prava, a u prvom redu socijalnih prava u Republici Srbiji, u ovoj knjizi razvrstana su u trinaest poglavlja, i to: I Socijalna sigurnost; II Socijalno osiguranje; III Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; IV Razvoj socijalnog osiguranja u Republici Srbiji; V Drutveno-ekonomske osnove za ostvarivanje socijalnih prava u Republici Srbiji; VI Zdravstvena zatita i zdravstveno osiguranje; VII Penzijsko i invalidsko osiguranje; VIII Zapoljavanje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti; IX Socijalan zatita; X Podrka porodici i deci; XI Revidirana evropska socijalna povelja; XII Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada i XIII Meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

18

I SOCIJALNA SIGURNOST
1. Pojam socijalne sigurnosti
Potreba za sigurnou spada u red osnovnih ljudskih potreba. Pojedini autori, potrebu za sigurnou, sa pravom, po vanosti svrstavaju odmah iza fiziolokih potreba. Abraham Maslov, na primer, ljudske potrebe rangirao je na sledei nain, polazei od niih ka viim potrebama: a) fizioloke potrebe, b) potrebe za sigurnou, v) potrebe za pripadanjem i ljubavlju, g) potrebe za cenjenjem, d) potrebe za samoostvarivanjem i ) estetske potrebe. U potrebe za sigurnou, po istom autoru, spadaju potrebe za bezbednou, stabilnou, zavisnou, zatitom, potrebe za slobodom od straha, strepnje i haosa, potrebe za strukturom, redom, zakonima, granicama, monim zatitnikom i tako dalje.1 Socijalna sigurnost, kao pojam i praksa mnogih drava, nastala je u 19. veku sa intenziviranjem procesa industrijalizacije i masovnim zapoljavanjem radnika2. U sluajevima bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti, radnici su ostajali bez najamnina, kao jedinog izvora sredstava za ivot, njih i lanova njihovih porodica. Poetna nastojanja radnika da obezbede sigurnost u sluaju nastanka socijalnih rizika, putem obrazovanja kasa (blagajni) uzajamne pomoi, zbog niskih najamnina koje su obezbeivale samo puko preivljavanje, nisu mogla dati zadovoljavajue rezultate. Meutim, kao rezultat organizovane borbe radnika, putem sindikata i radnikih partija, s jedne strane, i uoenog interesa drave i vlasnika kapitala za reavanje sigurnosti radnika, s druge strane, nastao je i postepeno se izgraivao sistem socijalne sigurnosti. Prava preko kojih se ostvaruje socijalna sigurnost, spadaju u osnovna prava oveka. U Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka Ujedinjenih nacija, pored ostalih, navode se: pravo na socijalno osiguranje (lan 22.), pravo na rad, na slobodni izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove rada i na zatitu od nezaposlenosti (lan 23.), pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, ukljuujui hranu, odeu, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne slube, kao i pravo na osiguranje u sluaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovitva, starosti ili drugih sluajeva gubljenja sredstava za izdravanje usled okolnosti nezavisnih od ovekove volje (lan 25.) i ostala prava.3 U Meunarodnom paktu o ekonom1 Abraham H. Maslov, Motivacija i linost, Nolit, Beograd, 1982. str. 92-106 i 95. 2 Smatra se da je termin ,,socijalna sigurnost prvi pu upotrebio Simon Bolivar. Naime, u govoru odranom

1819. godine u Angosturi, Bolivar je istakao da je ,,najsavreniji onaj sistem vladanja koji je u stanju ostvariti dobrobit u najveem stepenu, koji ostvaruje najveu moguu socijalnu sigurnost i u najveoj meri politiku stabilnost.Meutim, prvi pravni akt u kome je upotrebljen pojam ,,socijalna sigurnost bio je ameriki Zakon o socijalnoj sigurnosti (Social Security Act) od 14. avgusta 1935. godine. 3 Univerzalna deklaracija o pravima oveka, usvojena je i proklamovana 10.decembra 1948. godine (Rezolucija OUN, br. 217A-III)

19

DR RAJKO KOSANOVI

skim, socijalnim i kulturnim pravima oveka,4 pored ostalog, navodi se da svako ima pravo na socijalno obezbeenje, ukljuujui tu i socijalno osiguranje (lan 9.). U Deklaraciji o socijalnom napretku i razvoju,5 kao jedan od ciljeva, navodi se obezbeenje potpunog sistema socijalnog osiguranja i slubi socijalne zatite, te stvaranje i poboljanje sistema socijalnog obezbeenja i osiguranja za sva lica koja su zbog bolesti, invalidnosti ili starosti nesposobna da zarauju za ivot privremeno ili stalno, s ciljem da se za ova lica, za njihove porodice i za lica koja izdravaju obezbedi odgovarajui ivotni standard (lan 11.). I pored toga to se pojam socijalna sigurnost esto koristi, kako u svakodnevnom govoru, tako i u naunoj i drugoj strunoj literaturi, on se razliito shvata i definie. Kao primer naveemo nekoliko definicija pojma socijalne sigurnosti iz domae strune literature: a) Socijalna sigurnost... podrazumeva sistem osmiljenih i organizovanih ekonomskih, socijalnih, ideolokih, politikih, pravno-institucionalnih i drugih mera i aktivnosti kojima se obezbeuju stabilni i povoljni uslovi ivota i rada pojedinaca, porodica i drugih drutvenih grupa; mogunosti napredovanja u ivotu i radu i predupreenje razliitih uzroka i uslova ovekove otuenosti, eksploatacije, osujeenosti i ugroenosti.6 b) Termin Socijalna sigurnost upotrebljava se u uem i irem znaenju. Po uem znaenju, pod socijalnom sigurnou podrazumevaju se tendencije savremenog socijalnog osiguranja da preraste u socijalno obezbeenje svog stanovnitva date zemlje. U irem znaenju, koje preovladava pod socijalnom sigurnou podrazumeva se iri skup drutvenih mera, i akcija radi garantovanja ivotnih uslova ljudi povodom socijalnih sluajeva, odnosno socijalnih rizika, kao to su: materinstvo, bolest, invalidnost, nezaposlenost, starost i sl. 7 v) Socijalnom sigurnou se moe smatrati takvo drutveno stanje u kome uspeno deluje jedan skup drutvenih i zakonskih mera iji je osnovni cilj da stvore, u korist graana i njegove itave zajednice, neku vrstu garancija protiv odreenih rizika, koji pred svakim ovekom u toj zajednici stoje, kao to su na primer: bolest, materinstvo, invalidnost, starost, nezaposlenost, elementarne nesree, nesree na radu, i sl. 8 g) Socijalna sigurnost (eng.socijal security) predstavlja irok pojam koji oznaava zatitu koju drutvo prua svojim lanovima, putem razliitih mera javnog karaktera, zatitu koja se odnosi: - na ekonomske i socijalne poremeaje do kojih bi, inae, dolo usled prestanka priticanja ili znaajnog smanjenja zarada, koji su izazvani boleu, materinstvom, povredom na poslu, nezaposlenou, invalidnou, starou i smru;
4 Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima oveka usvojen je 16.12.1996. godine (Rezolucija OUN, br. 2200 A-XXI). 5 Deklaracija o socijalnom napretku i razvoju doneta je 11. decembra 1969. godine (Rezolucija OUN, br. 2543 XXIV). Navedene tri rezolucije OUN, citirali smo prema knjizi Duana Lakievia, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., u kojoj su objavljene kao prilog, str. 429-445. 6 Milosav Milosavljevi, Socijalna sigurnost u samoupravnom drutvu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. , str. 20. 7 Duan Lakievi, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 18. 8 Zbornik pojmova o socijalnoj politici, Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd, 1973. , str. 127 (definicija I. Nedeljkovia)

20

SOCIJALNO PRAVO

- na pruanje medicinske zatite; i - na obezbeenje subvencija za porodice sa decom. 9 d) Socijalna sigurnost . Mere drave za obezbeenje ekonomske pomoi socijalno ugroenim licima, koja su po raznim osnovama onesposobljena da pribave sredstva za ivot. 10 Meutim, i pored postojanja razlika u definisanju pojma socijalne sigurnosti, u citiranim definicijama ima i zajednikih elemenata. Naime, svi autori, uglavnom, socijalnu sigurnost shvataju kao skup (sistem) socijalno politikih (osmiljenih i organizovanih ekonomskih, socijalnih, ideolokih, politikih, pravno-ionstitucionalnih, drutvenih, drutvenih i zakonskih, razliitih) mera, koje drutvo (drava) preduzima sa ciljem da svoje lanove osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromatvo i sl.) i prevazie stanje nesigurnosti.

2. Oblici socijalne sigurnosti

Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: 1) socijalno osiguranje (engl. social insurance) i 2) socijalna zatita i socijalna pomo (engl.social assistance). Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeuje zdravstvena zatita i materijalna davanja u sluaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao to su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. U literaturi postoje razliita terminoloka i pojmovna odreenja socijalnog osiguranja. Meutim, svim tim odrednicama zajedniko je to da se pojam socijalnog osiguranja vezuje za zatitu osiguranog lica od pojedinih socijalnih rizika, odnosno socijalnih sluajeva. Kao primer, naveemo nekoliko definicija pojma socijalnog osiguranja: 1) Socijalno osiguranje se moe definisati kao pokuaj da se svakom pojedincu omogue postizanje trostrukog cilja: 1) da se odri u povoljnom zdravlju ili da stanje svog zdravlja pobolja na najbri, najcelishodniji i najekonominiji nain kada je ono loe ili kad postoji opasnost da se pogora; 2) da prebrodi oskudicu sredstava za ivot koju trpi ili koju trpe lanovi njegove porodice kad je njegova sposobnost zaraivanja umanjena ili ak i unitena usled dogaaja nezavisnih od njegove volje, kao to su nezaposlenost, nesrean sluaj i bolest, ili usled buduih izvesnih dogaaja, kao to su starost ili smrt; 3) da uzme na sebe odgovornost zasnivanja porodice, da izrodi decu, da od njih stvori telesno i moralno zdrava ljudska bia, kao i da im prui obrazovanje koje su sposobni da prime i prihvate. 11 2) Prema tome, za socijalno osiguranje moe se rei da predstavlja pravni izraz onog dela socijalne politike i njome usmerenih drutvenih odnosa koji se tiu organizovane socijalno9 Dejan Popovi, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997., str. 702; Profesor Popovi sa poziva na knjigu: Introduction to Social Security, International Labour Office, Geneva, 1984, str. 2. 10 Miodrag Jani, Pojmovnik stanovanje, graenje, planiranje, IP Neimar, Beograd, 1998., str. 313. 11 Opta enciklopedija Larousse,Tom 1., Vuk Karadi, Beograd, 1971., str. 325.

21

DR RAJKO KOSANOVI

materijalne, zdravstvene i psiholoke zatite osiguranika i osiguranih lica od pojedinih socijalnih rizika, po principu finansijskog doprinosa, uzajamnosti i solidarnosti. 12 3) Socijalno osiguranje je oblast socijalne politike, kojim radni ljudi za sebe i lanove svojih porodica, na naelima solidarnosti i uzajamnosti, obavezno osiguravaju materijalno obezbeenje i zdravstvenu zatitu za sluajeve bolesti, invalidnosti, starosti, smrti i nezaposlenosti. 13 4) Socijalno osiguranje predstavlja vid socijalne sigurnosti i ima za cilj pruanje odgovarajue ekonomske i socijalne sigurnosti osiguranim licima u sluaju nastupanja rizika osiguranja; bolesti, trudnoe, poroaja, nesree na poslu, privremenog ili trajnog, deliminog ili potpunog gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti, iznemoglosti, gubitka hranioca i smrti.
14

5) ... moglo bi se rei da je socijalno osiguranje sistem materijalne, socijalne i psiholoke zatite oveka (koji je osiguran) i obuhvata zatitu od bolesti, povrede, invalidnosti i zatitu u starosti (ispunjenjem uslova za penziju). Socijalno osiguranje obezbedie i zatitu za lanove porodice u odreenim sluajevima odnosno u pogledu propisanih rizika. 15 Polazei od citiranih definicija, kao osnovne karakteristike socijalnog osiguranja moemo navesti sledee: a) ono je vid socijalne sigurnosti i deo socijalne politike;16 b) ono je, u skladu sa propisima ureen, oblik organizovane materijalne i zdravstvene zatite ljudi; v) cilj socijalnog osiguranja nije samo otklanjanje posledica nastalih socijalnih rizika,17 ve i spreavanje uzroka njihovog nastanka; g) socijalno osiguranje se zasniva na ideji socijalizacije rizika osiguranja, te jedan od osnovnih principa na kojima ono poiva je princip solidarnosti; d) prava iz socijalnog osiguranja obezbeuju se obaveznim uplatama doprinosa; ) socijalno osiguranje poiva na samoupravi osiguranika, s tim da u njegovom organizovanju i sprovoenju vanu ulogu ima drava; e) socijalno osiguranje je deo pravnog sistema jedne zemlje, a prava koja ono obezbeuje spadaju meu najvanija ljudska prava. Na osnovu ovih optih napomena o socijalnom osiguranju jasno se uoava da ono ima veliki humanitarni, socijalni, ekonomski i politiki znaaj. Socijalno osiguranje obuhvata: 1) zdravstveno osiguranje; 2) penzijsko i invalidsko osiguranje i 3) osiguranje za sluaj nezaposlenosti.
12 Predrag Jovanovi, Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998., str. 411 13 Duan Lakievi, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 34 14 Rajko Sudum, Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Institut za noviju istoriju Srbije, 1994., str. 273. 15 Vlajko Braji, Radno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1991., str. 527. 16 Socijalnu politiku moemo definisati kao organizovanu drutvenu delatnost koja se bavi ivotnim i radnim uslovima ljudi i drutvenih grupa. 17 ...pod socijalnim rizikom (sluajem) moemo podrazumevati pravnim propisima i drugim aktima utvreno stanje, dogaaj ili pojavu koja ima ili moe imati odreen individualni i drutveni socijalno-materijalni, zdravstveno-bioloki, psiholoki i pravni znaaj, a u vezi sa kojim osiguranici, osigurana lica, pojedini organi i organizacije, imaju tim propisima i aktima utvrena prava, obaveze i odgovornosti. Predrag Jovanovi, op.cit., str. 413.

22

SOCIJALNO PRAVO

Socijalno osiguranje je svakako najznaajniji oblik socijalne sigurnosti i savremeni sistemi socijalne sigurnosti, zasnovani na konceptu drave blagostanja i socijalne drave, najee se izjednaavaju sa obaveznim socijalnim osiguranjem. 18 Finansiranje socijalnog osiguranja vri se putem doprinosa koje, po istim ili razliitim stopama, plaaju osiguranici i poslodavci, a takoe u svim sistemima socijalne sigurnosti, u veoj ili manjoj meri, u finansiranju socijalnog osiguranja uestvuje i drava. Rashodi za socijalno osiguranje i ostale oblike socijalne sigurnosti najee se javljaju u vidu javnih rashoda, i o njima e u ovom radu uglavnom biti rei. Meutim, oni se takoe mogu javiti u vidu poreskih rashoda (razliite poreske olakice) i u vidu obaveza poslodavaca (na primer plaanje trokova leenja zaposlenima). 19 Socijalno osiguranje najee pokriva sledee socijalne rizike: starost, bolest, privremeno ili trajno smanjenje i gubitak radne sposobnosti, nesreu na poslu i nezaposlenost. Za sve sisteme socijalnog osiguranja, bez obzira na razlike koje izmeu njih postoje, zajedniko je postojanje dve grupe prava i to: prava na novane naknade i prava na pruanje odreenih usluga. Ekonomskom razvijenou pojedine zemlje i ciljevima njene socijalne politike, uslovljen je obuhvat lica socijalnim osiguranjem i sadraj i obim prava. Socijalno osiguranje najee se javlja u obliku o b a v e z n o g socijalnog osiguranja. Meutim, u mnogim zemljama postoje i razliiti oblici d o b r o v o lj n o g osiguranja. Pored socijalnog osiguranja, u strukturi programa socijalne sigurnosti, znaajno mesto pripada i programima socijalne zatite i socijalne pomoi, i to kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Programi socijalne zatite i socijalne pomoi u najveem broju zemalja pojavljuju se kao dopuna sistemu socijalnog osiguranja. 20 Socijalna zatita, jeste organizovana drutvena delatnost od javnog interesa iji je cilj pruanje pomoi i osnaivanje za samostalan i produktivan ivot u drutvu pojedinaca i porodica, kao i spreavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne iskljuenosti21. Ciljevi socijalne zatite su: 1) dostii, odnosno odravati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju ivotnih potreba; 2) obezbediti dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zatiti; 3) stvoriti jednake mogunosti za samostalni ivot i podsticati na socijalnu ukljuenost; 4) ouvati i unaprediti porodine odnose, kao i unaprediti porodinu, rodnu i meugeneracijsku solidarnost; 5) preduprediti zlostavljanje, zanemarivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice. Navedeni ciljevi ostvaruju se pruanjem usluga socijalne zatite i drugim aktivnostima koje predupreuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih slubi.
18 Drenka Vukovi, Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet politikih nauka, Institut za politike studije Cen-

tar za socijalnu politiku, Beograd, 1998., str. 72. 19 Dejan Popovi, op. cit., str. 703. 20 Drenka Vukovi, op. cit. str. 73. 21 Zakon o socijalnoj zatiti (,, Slubeni glasnik RS, broj 24 /11). U Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana iz 1991. godine, socijalne zatita definisna je kao:,,organizovana drutvena delatnost koja ima za cilj pruanje pomoi graanima i njihovim poridicama kada dou u stanje socijalne potrebe i preduzimanja mera radi spreavanja nastajanja i otklanjanja posledica takvog stanja.

23

DR RAJKO KOSANOVI

3. Modeli sistema socijalne sigurnosti

Postoji vie modela socijalne sigurnosti, koji su nastali kao rezultat uticaja razliitih istorijskih, politikih, ekonomskih, kulturnih i drugih inilaca. Razlike koje postoje izmeu modela socijalne sigurnosti najee proistiu iz razliitog shvatanja socijalne funkcije drave, ciljeva socijalne politike i same prirode socijalnih problema. Sistem socijalne sigurnosti svake pojedinane zemlje ima odreene specifinosti koje ga ine razliitim od sistema socijalne sigurnosti drugih zemalja. Izmeu zemalja sa istim modelom socijalne sigurnti esto postoje razlike, te se moe rei da ima onoliko modela socijalne sigurnosti koliko ima i samih zemalja. U svakoj pojedinanoj zemlji najee sreemo vie modela socijalne sigurnosti, od kojih je jedan model dominantan. Prema dominatnom modelu socijalne sigurnosti koji postoji u odreenoj zemlji, ona se moe svrstati u odreenu grupu modela socijalne sigurnosti. U literaturi nalazimo razliite klasifikacije modela socijalne politike,22 odnosno modela socijalne sigurnosti, a najee istie se postojanje tri modela socijalne sigurnosti, koji se neretko javljaju pod razliitim nazivima. Re je o sledeim modelima:23 1) liberalnom (liberalno- rezidualnom, amerikom, anglo-saksonskom); 2) konzervativnom (korporativnom, nemakom, Bizmarkovom); 3) socijalno-demokratskom (engleskom ili skandinavskom, vedskom Beveridovom). Liberalni model socijalne sigurnosti, pored ostalog, karakteriu: a) niske socijalne prestacije i naknade i uzak krug njihovih korisnika, b) nizak nivo dekomodifikacije24, c) individualizam i sloboda pojedinaca, d) minimalna intervencija drave, e) trite kao osnovni regulatorni mehanizam, f) visoka stopa socijalne ugroenosti, g) osnovni uzrok socijalnih problema vidi se u nesposobnosti pojedinaca i porodica da kontroliu okolnosti koje dovode do stanja socijalne potrebe. U sreditu konzervativnog modela nalazi se socijalno osiguranje, odnosno ostvarivanje prava po osnovu rada i uplate doprinosa. Ovaj model karakteriu: a) umeren nivo dekomodifikacije, b) drava, javne i privatne asocijacije i agencije kao nosioci sistema socijalne sigurnosti, c) ograniena uloga trita, d) umeren nivo socijalne ugroenosti , i dr. Socijalni-demokratski model karakteriu: a) univerzalizam, egalitarizam., i politika pune zaposlenosti, b) dravljanstvo (a ne potreba ili rad) kao osnov ostvarivanja prava u sistemu socijalne sigurnosti, c) visok stepen dekomodifikacije, d) neznatna uloga trita, e) niska stopa socijalne ugroenosti, i dr. Pojedini autori istiu i etvrti model sistema socijalne sigurnosti, a to je mediteranski ili juni model, iji su predstavnici: panija, Portugalija, Italija i Grka.
Berislav efer, Modeli socijalne politike u uslovima trine ekonomije i pluralistikog politikog sistema, u: Socijalna politika u tranziciji, Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 1998., str. 430. 23 Drenka Vukovi, -Sistemi socijalne sigurnosti, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1998., str. 87. i 283. Socijalna sigurnost i socijalna prava, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2005., str. 21-33. 24 Pod dekomodifikacijom podrazumevamo stepen do kojeg su pojedinci ili porodice u stanju da ostvare socijalno prihvatljiv ivotni standard, nezavisno od svog uea na tritu
22

24

SOCIJALNO PRAVO

Mediteranski model karakteriu: a) visoke penzijske naknade, b) izuzetno niske naknade u sistemu osiguranja za nezaposlenost i za socijalnu pomo, c) mali obuhvat stanovnitva socijalnom zatitom, d) nepostojanje garancije minimalnih dohodaka u pojedinim dravama, e) nisko angaovanje drave u sveri socijalne sigurnosti f) nejasan odnos javnih i nezavisnih aktera i institucija i dr. Mediteranski model, u poreenju sa tri osnovna modela socijalne sigurnosti, blii je konzervativnom ili korporativnom modelu, poto se svi segmenti socijalne sigurnosti baziraju na zaposlenosti i uplati doprinosa. Kada je re o zdravstvenoj zatiti, najpoznatiju podelu sistema zdravstvene zatite predloila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 1987. godine25. Prema ovoj podeli svi sistemi zdravstvene zatite mogu se grupisati u jedan od tri osnovna sistema: 1) Sistem nacionalne zdravstvene slube Beverido model; 2) Sistem socijalnog osiguranja Bizmarkov model; 3) Sistem privatnog osiguranja- model ,,nezavisnih ili ,,suverenih korisnika. Sistem nacionalne zdravstvene slube prva uvela je Velika Britanija, u julu 1948. godine. Po Vilijamu Beveridu, koji je u svom izvetaju iz 1942. godine obrazloio osnove sistema koji e osigurati jednakost i ravnopravnost u korienju zdravstvene slube prema potrebama graana a ne prema njihovim platenim mogunostima, ovaj sistem zdravstvene zatite naziva se jo i Beveridov model. Sistem nacionalne zdravstvene slube karakterie: a) potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom i zdravstvenim osiguranjem, b) finansiranje iz budeta, odnosno putem poreza, i c) preteno dravno vlasnitvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu. Britanska nacionalna zdravstvena sluba (National Health Sevice) godinama je sluila kao uzor mnogim zemljama pri formiranju njihovih vlastitih sistema zdravstvene zatite. Primer Velike Britanije ezdesetih godina sledile su skandinavske zemlje, a osamdesetih godina mediteranske i druge zemlje. Od zemalja koje su uvele sistem nacionalne zdravstvene slube, pored velike Britanije i Irske, moemo spomenuti: vedsku, Norveku, Finsku, Dansku, Italiju, paniju, Portugaliju, Japan, Kanadu, Koreju i druge zemlje. Sistem socijalnog osiguranja karakterie: a) visok procenat stanovnitva obuhvaenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%), b) finansiranje putem doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca; i c) dravno i/ili privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. Kao primere zemalja sa socijalnim osiguranjem moemo navesti: Nemaku, Austriju, Francusku, vajcarsku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg i druge zemlje. Takoe, zemlje u tranziciji preteno se opredeljuju za sistem socijalnog osiguranja. Sistem privatnog osiguranja karakeriu: a) prevashodno privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu, b) privatno zdravstveno osiguranje i c) visok procenat neosiguranog stanovnitva.
25 Organization for Economic Cooperation and Development.The Health System of OECD Countries: Finansing and delivering Health Care A Comparative Analysis of OECD Countries. Social Policy Studies No 4, Paris OECD, 1987 p.24-32

25

DR RAJKO KOSANOVI

Zbog injenice da osiguranik sam bira program ili emu osiguranja po kojoj e se osigurati, ovaj sistem zdravstvene zatite naziva se i modelom nezavisnog ili suverenog korisnika. Tipian predstavnik zemalja sa sistemom privatnog osiguranja su SAD. U ovoj zemlji, u kojoj rashodi za zdravstvenu zatitu ine oko 15% bruto nacionalnog proizvoda, zdravstveno je neosigurano oko 42 miliona stanovnika. Pojam modeli finansiranja zdravstvene zatite u literaturi esto se izjednaava sa pojmom sistemi zdravstvene zatite, odnosno sa izvorima sredstava za finansiranje zdravstvene zatite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (budetsko finansiranje, obavezno zdravstveno osiguranje i privatno osiguranje i lino plaanje).26 Sistemi zdravstvene zatite uglavnom meusobno se razlikuju prema nainu prikupljanja sredstava za zdravstvenu zatitu i ostvarivanju ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno prema izvorima finansiranja. 27

4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji

Pravo na socijalnu siguenost definisano je Ustavom Republike Srbije, lanovima 69.,70. i 97. Prema lanu 69. Ustava Republike Srbije: Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje ureuje se zakonom. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom. Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata, prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom. Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom. lanom 70., definisano je da se penzijsko osiguranje ureuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. U lanu 97., takama 8. i 10., Ustava Republike Srbije, propisano je da Republika Srbija ureuje i obezbeuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, odnosno u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite i brige o deci. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 28 a) sistema socijalnog osiguranja, b) sistema drutvene brige o deci i porodici, v) sistema drutvene zatite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; i
26 Zdravko olak: Ekonomika zdravstvene zatite; Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 2003. str. 92-123. 27 WHO. Evaluation of Recent Changes in the Financing of Health Services. Report of a WHO Study Group. WHO Tehnical Report Series No 829, Geneva, 1993, str. 7 28 Drenka Vukovi, Sistemi cocijalne sigurnosti, str. 95.

26

SOCIJALNO PRAVO

g) sistema socijalne zatite. Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a) penzijsko-invalidsko osiguranje; b) zdravstveno osiguranje, i v) osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Finansiranje sistema socijalne sigurnsti u Republici Srbiji vri se iz budeta i posredstvo organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Iz budjeta finansiraju se: a) sistem drutvene brige o deci, b) sistem drutvene zatite boraga, vojnih invalida i civilnih invalidarata v) sistem socijalne zatite i g) znatan procenat rashoda socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i invalidskog osiguranja. Socijalno osiguranje finansira se posredstvom organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, ukljuujui i sredstva budeta. Sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji ureuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrene u skladu sa tim zakonima. Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ureuju se: doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, nain obraunavanja i plaanja doprinosa, kao i druga pitanja od znaaja za utvrivanje i plaanje doprinosa. U Republici Srbiji postoje sledee doprinosi:: 1) za penzijsko i invalidsko osiguranje: (1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; (2) dodatni doprinos za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem u skladu sa zakonom; (3) doprinos za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u sluajevima utvrenim zakonom. 2) za zdravstveno osiguranje: (1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje; (2) doprinos za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti u sluajevima utvrenim zakonom. 3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - doprinos za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Razlikujemo doprinos iz osnovice i doprinos na osnovicu. Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obraunava, obustavlja i plaa poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika; Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obraunava i plaa poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaa doprinos; Stope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi jesu: 1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%; 2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%; 3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 1,5%. Kada se doprinosi plaaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obraun doprinosa vri se po sledeim stopama:
27

DR RAJKO KOSANOVI

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%; 2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%; 3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%. Tabela 1: Model obrauna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji
(mart 2011. god.) R. br. 1. 2. 3. 4. Obraun zarade Zarada neto, bez poreza i doprinosa Bruto zarada zaposlenog (bruto 1) 29 Osnovica za obraun poreza na zaradu: 49.785,73 7.310,00 Zarada zaposlenog poreska olakica Porez na zaradu, 12% Doprinosi za socijalno osiguranje: Osnovica za obraun doprinosa (2) x stopa doprinosa na teret zaposlenog, tj.: a) Iznos doprinosa za PIO: 11% b) Iznos doprinosa za zdravstvo: 6,15% v) Iznos doprinosa za nezaposlenost: 0,75 Ukupno doprinosi: Doprinosi na teret poslodavca 11% + 6,5% + 0,7 Ukupno porez i doprinosi (4+5+6) Ukupno (1+4+ 5+6)- Bruto 2 Ukupno optereenje na 100 din. neto z. (7: 1) Iznos din. 35.777,00 49.785,73 42.475,73 5.097,09 Evro 353 491 419 50

5.

5.476,43 3.061,82 373.39 8.911,64 8.911,64 22.920,37 58.697,37 64,06

54 30 4 88 88 226 579

6. 7. 8. 9.

Na 100 dinara isplaene neto zarade, optereenje po osnovu poreza i dopriosa iznosi 64,06 dinara. U tabeli 2 dajemo prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa, u periodu od 1994. do 2011. godine. U Republici Srbiji veoma je izraen problem neplaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Prema podacima iz januara meseca 2011. godine, dugovanja po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa kamatama, iznose oko 170 milijardi dinara.30
29 Od 1. februara 2011. godine umanjenje poreske osnovice iznosi 7.310 dinara (prethodno je iznosilo

6.554 dinara). Preraun sa neto na bruto iznos vri se po formuli: Bruto= Neto-877,20 / 0,701 7.310x12%= 877,20 100-(11%+6,15%+0,75%+12%) / 100=0,701 30 Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje- ,, Glas osiguranika, od 15. januara 2011. godine, strana 3.

28

SOCIJALNO PRAVO

Procenjuje se da oko 300.000 graana Srbije nema uplaene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, to otvara pitanje povezivanja njihovog staa osiguranja, a da se za oko 600.000 zaposlenih doprinosi ne uplauju redovno ili im se uplauju na minimalnu zaradu.31 Dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, krajem 2010. godine, procenjena su na oko 50 milijardi dinara. Tabela 2: Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji od 1994. do 2011. godine
Na teret zaposlenog Doprinosi Za Za Za zdrav. nezap. Ukupno PIO osig. 2 3 4 5 10,50 11,00 12,50 14,70 12,30 12,30 12,80 14,10 16,00 10,10 1,20 10,10 1,20 10,10 1,20 9,60 1,00 8,10 0,80 8,10 0,80 8,10 0,80 8,60 0,80 9,70 0,90 21,80 22,30 23,80 25,30 21,20 21,20 21,70 23,50 26,60 Na teret poslodavca Doprinosi Za Za zdrav. Za nezap. PIO Ukupno osig. 6 7 8 9 10,50 11,00 12,50 14,70 12,30 12,30 12,80 14,10 16,00 10,10 10,10 10,10 9,60 8,10 8,10 8,10 8,60 9,70 1,20 1,20 1,20 1,00 0,80 0,80 0,80 0,80 0,90 21,80 22,30 23,80 25,30 21,20 21,20 21,70 23,50 26,60

Period 0 od 9.7.94. do 1.12.94. od 1.1.95. do 3.8.95. od 4.8.95. do 21.3.96. od 22.3.96. do 30.9.96. od 1.10.96. do 31.12.96. od 1.1.97. do 3.3.97. od 4.3.97. do 30.5.98. od 1.6.98. d. 31.12.98. od 1.1.99. do 31.5.01.

Porez na dohodak graana 1 20,00 16,00 16,00 15,00 15,00 Progresiv. Progresiv. 14,00 14,00

31 U 2010. godini , prema saoptenju Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije, iz budeta izdvojeno je 25,5 milijardi dinara za povezivanje radnog staa. Sta je povezan za ukupno 97.777 radnika u 331 preduzeu, ime im je omogueno da se penzioniu. Re je o preduzeima koja su veinski u vlasnitvu drave i u postupku privatizacije ili pripreme za privatizaciju, a povezivanje se odnosi na period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine. Sredstva koja su preduzea dobila iz republikog budeta, za povezivanje radnog staa bespovratna su i ne mogu se koristiti za druge svrhe. Pored toga jo est preduzea reilo je ovaj problem po principu zaduivanja ( drava je pozajmila potrebna sredstva uz primenu referentne kamatne stope i uz jednogodinji grejs period), i na taj nain omoguen je odlazak u penziju za jo 609 radnika. Povezivanje staa osiguranja, odnosno penzijskog staa neminovno otvara pitanje poruke koja se na taj nain alje poslodavcima koji redovno uplauju doprinose. Vlada Republike Srbije, 21. aprila 2011. godine, donela je poslednji Zakljuak o povezivanju staa osiguranja, uplatom neizmirenih obaveza na teret Republikog budeta ili zakljuivanja ugovora o zaduivanju.

29

DR RAJKO KOSANOVI

, od do od do od do od do 1.6.01. 30.4.03. 1.5.03. 30.6.04. 1.7.04. 30.8.04. 1.9.04. 14,00 14,00 14,00 12,00

, 9,80 10,30 11,00 11,00

, 16,30 16,80 17,90 17,90

, 9,80 10,30 11,00 11,00

, 5,95 5,95 6,15 6,15

, 0,55 0,55 0,75 0,75

, 16,30 16,80 17,95 17,90

5,95 0,55 5,95 0,55 6,15 0,75 6,15 0,75

Napomena: U periodu od 9.7. 1994. do 31.5. 2001. godine, na teret poslodavaca, obraunavani su doprinos za solidarnu stambenu izgradnju ( po stopi od 1,3% ) i komunalni doprinos, za grad Beograd ( po stopo od 5 odnosno 4%), a takoe poslodavci su , od 1.6. 2001.do 30.6. 2004. godine, plali porez na fond zarada po stopod 3,5%.

30

II SOCIJALNO OSIGURANJE
1. Zdravstveno osiguranje
Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i lanovima porodice osiguranika) obezbeuje pravo na zdravstvenu zatitu ( odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad, naknada putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite i druga prava). Zdravstveno osiguranje u najveem broju zemalja organizovano je u tri oblika, i to kao: obavezno, dobrovoljno i privatno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje osnovni je oblik osiguranja i izmene do kojih je dolazilo u sistemima zdravstvenog osiguranja mnogih zemalja najee su ile u pravcu poveanja obuhvaenosti stanovnitva ovim oblikom osiguranja kao i poveanja obima i sadraja prava. U poetku obavezno zdravstveno osiguranje obuhvatalo je samo neke kategorije zaposlenih u industriji, rudarstvu i drugim granama privrede u kojima je rizik povreivanja bio velik, da bi se kasnije proirilo i postepeno obuhvatalo slubenike, zemljoradnike, zaposlene u ostalim privrednim granama, samozaposlene, penzionere i nezaposlena lica. Problem obuhvaenosti stanovnitva obaveznim zdravstvenim osiguranjem u mnogim zemljama reen je uvoenjem sistema nacionalne zdravstvene slube. U okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, u mnogim zemljama, za lica koja nisu obuhvaena obaveznim osiguranjem ili koja ele vii standard usluga, postoji dobrovoljno osiguranje. Sredstva dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja vode se na posebnom raunu, a prikupljaju se na osnovu doprinosa koji mogu biti fiksni kao premija ili mogu biti u vidu poveane stope doprinosa. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje neretko je organizovano i kao privatno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje zasniva se na veem broju principa, odnosno naela, od kojih su osnovni principi: obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, javnosti, zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa, stalonog unapreenja kvaliteta, ekonominosti i efikasnosti i drugi principi. Kada je re o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, jasno je da za njega ne vae principi obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, ve, kao to i sam naziv pokazuje, ono se zasniva na principu dobrovoljnosti. Meu principima koji oznaavaju sutinu zdravstvenog osiguranja, centralno mesto pripada principu solidarnosti. Socijalna solidarnost podrazumeva da svaki pojedinac ili organizacija uplauju sredstva u skladu sa svojim ekonomskim mogunostima a zdravstvenu zatitu koriste prema potrebi. To znai da jedni plaaju vie a koriste manje, dok drugi koriste vie a plaaju manje. Drugaije
31

DR RAJKO KOSANOVI

reeno, imuniji plaaju za siromane, mladi za starije, zdravi za bolesne, samci za one sa porodicom32. Uslov da sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja uspeno posluje je da proseni trokovi po jednom osiguranom licu ne budu vei od prosenog doprinosa po jednom osiguranom licu, a tome upravo treba da doprinese princip solidarnosti. Meu razvijenim zemljama privatno zdravstveno osiguranje karakteristino je jedino za SAD. U Sistemu privatnog osiguranja korisnik bira program po kojem e se osigurati, a program se finansira putem premija, ija visina zavisi od procene nastanka odreenih rizika. Zdravstveno osiguranje moe biti organizovano: 1) kao samostalna organizacija sa znaajnim autonomnim pravima u poslovanju i raspolaganju finansijskim sredstvima (pravo izbora direktora i organa upravljanja i druga prava); 2) kao organizacija sa odreenim zakonskim ovlaenjima i izvesnim stepenom samostalnosti, meutim, pod neposrednom kontrolom drave (drava imenuje direktora i organe upravljanja, daje saglasnost na statut organizacije i vri druge poslove) i 3) kao organizacija u sastavu nadlenog ministarstva (direktor organizacije je dravni slubenik). Organizacija zdravstvenog osiguranja zavisi od veeg broja inilaca, a pre svega od onih koji su ekonomskog i politikog karaktera. Meutim, bez obzira za koji e se nain organizacije zdravstvenog osiguranja neka zemlja opredeliti, stvar njene zakonske regulative moraju biti pitanja koja se tiu prava iz zdravstvenog osiguranja, izvora finansiranja, nadzora i druga pitanja. Sistemi zdravstvenog osiguranja u velikoj meri razlikuju se po stepenu decentralizacije, odnosno centralizacije. Zdravstveno osiguranje moe da se sprovodi posredstvom jednog ili vie fondova osiguranja.33 Ukoliko se zdravstveno osiguranje sprovodi posredstvom veeg broja fondova, obavezno postoji i centralni fond koji ima funkcije garanta kontinuiteta procesa osiguranja, ujednaavanja uslova za ostvarivanje zdravstvene zatite, sprovodjenja reosiguranja pojedinih rizika i druge funkcije koje su precizirane zakonom. Decentralizacija zdravstvenog osiguranja u skladu je sa savremenim konceptom zdravstvenog osiguranja kojeg, pored ostalog, karakterie poveanje obuhvata stanovnitva obaveznim osiguranjem i proirivanje prava iz tog osiguranja. Sprovoenje zdravstvenog osiguranja posredstvom veeg broja fondova, organizovanih teritorijalno, po preduzeima ili na drugi nain, karakteristino je, pre svega, za zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja (Nemaka, Francuska, Holandija i druge zemlje) u kojima takav nain organizacije ima dugu tradiciju. Tako na primer, u Nemakoj u vreme uvoenja obaveznog zdravstvenog osiguranja, postojei uredi organizovani po mestu stanovanja ili po granama, postali su nosioci osiguranja.
32 Milivoje Stamatovi, ore Jakovljevi, Branka Legeti, Mirjana Martinov-Cvejin, Zdravstvena zatita i

osiguranje, Zavod za izdavanje udbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1996., str. 289. 33 Abel-Smith B., Health Insurance and Health for All ICP/MPN 531, Geneva, WHO, 1990., str. 15.

32

SOCIJALNO PRAVO

Bive socijalistike zemlje Centralne i Istone Evrope, u toku sprovoenja procesa transformacije svojih drutveno-ekonomskih sistema, uglavnom opredelile su se za decentralizovan sistem zdravstvenog osiguranja. Nasuprot decentralizaciji, centralizacija zdravstvenog osiguranja, odnosno sprovoenje zdravstvenog osiguranja posredstvom jednog fonda, za posledicu ima onemoguavanje uea osiguranika u upravljanju, slabljenje zainteresovanosti lokalnih faktora, kako za uredno plaanje doprinosa, tako i za eventualna dodatna ulaganja u zdravstvo, neposveivanje dovoljno rauna o zdravstvenim potrebama lokalnog stanovitva, netransparentnost finansijskih tokova i brojne druge slabosti.

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje

Penzijsko i invalidsko osiguranje, u najveem broju zemalja, obuhvata, obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem, najee obezbeuju se prava za sluaj: a) starosti, b) invalidnosti, c) smrti i d) telesnog oteenja, dok se dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja, ili vei obim tih prava, kao i druga prava. Osnovne karakteristike prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja su: a) da se stiu se i ostvaruju zavisno od duine ulaganja, visine osnovice na koju je plaen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu naela solidarnosti, b) da je re o linim pravima i c) da , po pravilu, ne zastarevaju. 2.1.. Klasifikacija penzijskih sistema Penzijski sistemi mogu se klasifikovati prema tri osnovna kriterijuma, i to prema: a) kriterijumu tipa vlasnitva, b) kriterijumu naina finansiranja i v) kriterijumu naina odreivanja penzije. Prema tipu vlasnitva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (dravne) sisteme i b) privatne sisteme. Kod javnih, odnosno dravnih penzijskih sistema, regulativa, organizovanje, prikupljanje sredstava i isplata penzija u nadlensti je drave. Naelna prednost javnih penzijskih sistema u odnosu na privatne je u injenici da drava poseduje monopol oporezivanja, odnosno prikupljanja doprinosa za penzijsko osiguranje, tako da ovi fondovi ne mogu da propadnu. U nadlenosti privatnih penzijskih fondova su: organizacija osiguranja,prikupljanje sredstava, investiranje sredstva i isplata penzija. Kod privatnih penzijskih fondova takoe podrazumeva se postojanje iroke regulative i nadzora od strane drave, sve radi svoenja rizika za osiguranike i penzionere na najniu moguu meru. Pored dravne regulative i nadzora, smanjenju rizika poslovanja privatnih penzijskih fondova doprinosi i investiciona, po pravili konzervativna, politika koju vode ovi fondovi. Privatni penzijski fondovi, za33

DR RAJKO KOSANOVI

hvaljujui investicionoj politici koju vode i boljem menadmentu, po pravili uspeniji su od dravnih, koji su neretko pod uticajem politikog faktora.34 Privatni penzijski fondovi mogu biti: a) fondovi po zaposlenju ( penzijski fond je vezan za preduzee) i b) i univerzalni penzijski fondovi, odnosno penzijski fondovi kod kojih svako ima pravo pristupa (sa individualnim raunima). Prema nainu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz tekuih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme. Kod penzijskih sistema koji su zasnovani na finasiranju iz tekuih prihoda nastoji se prikupiti onoliko sredstava koliko je potrebno za isplatu penzija. Ovi sistemi poivaju na jednakosti prihoda i rashoda, bez fundiranja, odnosno kapitacije. Njih iskljuivo organizuje i vodi drava. Za uspeno funkcionisanje penzijskih sistema koji su zasnovani na finansiranju iz tekuih prihoda, pored ostalog, znaajan je odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, kao i finansijska disciplina u pogledu plaanja doprinosa. U zemljama gde postoje nepovoljna demografska kretanja, odnosno negativan prirodni prirataj stanovnitva, javlja se problem obezbeivanja dovoljnih sredstava za isplatu penzija i neophodnost njivog obezbeivanja, pored doprinosa za penzijsko osiguranje, i iz budeta. Penzijski sistemi koji poivaju na finansiranju iz tekuih prihoda mogu biti delimino fundirani, odnosno pored osnovnog izvora sredstava (osnovnog fonda), kao dopunski i rezervni moe postojati i kapitalni penzijski fond. Kod fundiranih penzijskih sistema, koje gotovo iskljuivo organizuje privatni sektor, kapital se prikuplja tokom radnog veka zaposlenog i investira u finansijsku imovinu ili nekretnine. Iz prikupljenog kapitala, u koji se ukljuuje i prinos na investicije, isplauju se penzije. Prema nainu odreivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a) propisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu. Metod propisane isplate karakteristian je za javne (dravne) penzijske sisteme, zasnovane na finansiranju iz tekuih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privatne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima. Za metod propisane isplate ( engl. defined benefit) karakteristino je da korisnik prima penziju ija je visina utvrena unapred poznatom formulom, a zavisi od godina osiguranja osiguranika, visine zarade koju je primao i drugih elemenata. Visina penzije osiguranika, prema tome, ne zavisi od sume za njega uplaenih doprinosa, to znai da dolazi do prelivanja sredstava od jedne kategorije osiguranika ka drugim (od bogatih ka siromanim, mada moe i obrnuto; izmeu generacija itd).
34 Prema informaciji koju je objavio londonski ,,Gardian, a preneo ,, Tanjug, 9. februara 2011. godine, u svetskim penzijskim fondovima u 2010. godini, akumulirana su rekordno visoka sredstva od 26,5 bilijardi dolara. Aktiva penzijskih fondova u 2010. godini uveana je za 12%, s tim to je u 2009. godini iskazala rast od 17%, nakon pada od 21% u kriznoj 2008. godini, kada su sredstva penzionih fondova pala na nivo iz 2006. godine. Bre od ostalih u poslednjoj deceniji rasli su penzioni fondovi Brazila ( za 15% ), i Junoafrike Republike ( za 13%), a najsporije u Japanu ( 0,2 %), Kanadi i Francuskoj ( po 1% ). Penzioni fondovi SAD, Velike Britanije, Australije i Kanade, prednost su davali investiranju sredstava svojih klijenata u akcije, dok su japanski, holandski i vajcarski fondovi prednost davali rizinijim strategijama, odnosno ulaganju sredstava u obveznice.

34

SOCIJALNO PRAVO

Ovaj metod odreivanja visine pezija ukljuuje, pored ostalog, odreivanje penzija: prema, za osiguranika, najpovoljnijih deset godina, prema poslednjih dest godina, prema poslednjoj plati i na druge naine. Kod metode propisanog doprinosa (engl. defined contribution) penzija se odreuje na osnovu akumulirane sume doprinosa samog penzijskog osiguranika, odnosno doprinosa koga su sam penzijski osiguranik i/ ili poslodavac uplatili penzijskom fondu. Visina penzije nije unapred odreena i poznata preko utvrene formule. Sredstva na osnovu kojih se utvruje visina penzije potiu, s jedne strane iz obaveznog i propisanog doprinosa na zarade i, s druge strane, iz investiranih prihoda od plasiranih sredstava. 2.2. Vrste penzijskog osiguranja U svetu danas, polazei od vie moguih kombinacija tipova penzijskih sistema, o kojima je prethodno bilo rei, postoje etiri vrste penzijskog osiguranja, i to; 1) javni fond, PAYG (tekue finansiranje), propisana isplata; 2) javni fond, PAYG i stvaranje kapitalnih rezervi penzijskog sistema, propisana isplata; 3) privatni fond, fundiran, po zaposlenju, propisana isplata; 4) privatni fond, fundiran, individualnii rauni, propisani doprinosi.35 Pored navedene etiri vrste penzijskog osiguranja, moemo navesti i petu vrstu koju bi inio PAYG sa propisanim doprinosom.36 Od pomenutih vrsta penzijskog osuguranja, u svetu danas dominantno mesto imaju sistemi zasnovani na tekuem finansiranju (PAYG sistemi), kod kojih trenutno zaposleni, plaanjem doprinosa, finansiraju penzije penzionera, oekujui to isto i kada oni postanu penzioneri, odnosno da njihove penzije u budunosti finansiraju tada zaposleni radnici. Sistem tekueg finansiranja penzija prikladan je za uslove: brzog ekonomskog rasta, povoljnog odnosa broja zaposlenih i broja penzionera (tri i vie zaposlenih na jednog penzionera), brzog populacionog rasta i postojanja relativno mladog stanovnitva. Pri navedenim uslovima mogue je uz niske stope doprinosa za penzijsko osiguranje ostvariti visoke penzije. Meutim, probemi nastaju sa: usporavanjem ekonomskog razvoja, prestankom brzog rasta zarada, nepovoljnim demografskim kretanjima, odnosno sve brim starenjem stanovnitva, sve nepovoljnijim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera, produavanjem ivotnog veka i dr. U takvim uslovima doprinosi za penzijsko osiguranje su sve vii i vii, a visina penzija sve skromnija. Pojedine zemlje, na primer SAD, radi blagovremenog reagovanja na negativne posledice sistema tekueg finansiranja penzija (PAYG), jo u fazi ,, mladostiove penzijske eme, pokuale su da delimino fundiraju svoje javne penzijske fondove na taj nain to su stvarale znaajne rezerve u kapitalu, propisivanjem relativno visokih stopa doprinosa u poetnim fazama razvoja PAYG sistema, kada su stope, po pravili, mogle biti veoma niske. Za razliku od SAD, pojedine zemlje nisu uspele sa deliminim fundiranjem svojih javnih penzijskih fondova, zbog loeg upravljanja rezervama kapitala u vreme inflacije.
35 Boko Mijatovi: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; str. 27. 36 Gordana Matkovi i dr.: Izazovi uvoenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; str. 209.

35

DR RAJKO KOSANOVI

Srbija, odnosno prethodna Jugoslavja, nije ni pokuala da delimino fundira javni penzijski fond, ve se sve vreme drala isto PAYG sistema, drei u ranim fazama ovog sistema niske stope doprinosa za penzijsko osiguranje i bivajui kasnije prinuena da ih sve vie poveava. U literaturi esto se navodi primer ilea, koji je 1981. godine izvrio likvidaciju javnog penzijskog fonda, zasnovanog na PAYG sistemu, zamenivi ga obaveznim privatnim penzijskim osiguranjem. Koncept ilea, u neto ublaenoj verziji, prihvatila je Svetska banka i formulisala model ,, tri stuba penzijskog osiguranja: prvi tradicionalni PAYG, drugi obavezan privatni fundiran i trei dobrovoljan privatni fundiran. 2.3. ,,Stubovi penzijskog osiguranja Svetska banka, kao to smo prethodno naveli, oslanjajui se na iskustva ilea u reformi sistema penzijskog osiguranja, poetkom 90-tih godina prolog veka formulisala je svoj model sa tri takozvana stuba (engl. pillar)37. Re je o sledea tri stuba: -prvi: dravni, nefundiran, zasnovan na tekuem finansiranju (PAYG), sa unapred definisanom penzijom i skroman po obimu; - drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i individualnih tednih rauna i osnovni za osiguranje dohotka u starosti;38 - trei: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim tednim raunima. Svetska banka 1995. godine objavljuje novi pregled svojih stavova o penzijskim sisitemima i daje ocenu sopstvenih i tuih iskustava na reformi penzijskih sistema39. Njena zagrejanost za stari model je neto manja, a pristup reformama penzijskih sistema realistiniji. I dalje se podrava model sa tri stuba, koji se proiruje sa jo dva stuba: ,,nultim, koji obuhvata transfere starijim koji nisu zasnovani na prethodnim doprinosima penzijskom osiguranju (socijalna penzija), i ,,etvrtim, koji obuhvata neformalne i porodine transfere, ukljuujui stanovanje i zdravstvenu zatitu.
37 Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank and Oxford

University Press, 1994. 38 Finansijska kriza, i kao psledica nje nastali problem redovne isplate penzija, primoralo je nekolika zemalja Evropske unije, u prvom redu istonoevropskih, da u 2010. i 2011. godini, preduzmu mere koje u sutini znae nacionalizaciju ,, drugog-privatnog stuba penzijskog osiguranja. Prvo, odluku u 2010. godini donela je Francuska, koja je iz ,,Rezervnog penzijskog fonda, u dugovima optereeni dravni fond prenela 36 milijardi evra. Najdrastiniji potez povuen je u Maarskoj, gde je ,,drugi stub , u kome se nalazi oko 9,6 milijardi evra miniran ultimatumom vlade njegovim lanovima da do kraja januara 2011. godine svoje raune prebace u dravni fond, ako ne ele da izgube pravo na dravni deo svoje penzije. Jedna od mera maarske vlade je preusmeravanje dosad obaveznog izdvajanja od osam odsto za privatne penzijske fondove u dravni penzijski fond. Oko tri miliona Maara moralo je da se opredeli za privatni ili dravni fond. Oni koji su se opredelili za privatne fondove nemaju vie koristi od 24 odsto, koliko im se od plate odbijalo za dravne penzije, tj. nemaju pravo na dravnu penziju. Druga ponuena varijanta bila je da se opredele za dravnu penziju, a da to to su utedeli u privatnim fondovima podigni i iskoriste na nain na koji hoe. ( Republiki zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje-,, Glas osiguranika , od 15. decembra 2010. godine, str. 22. i 23. ) 39 Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005.

36

SOCIJALNO PRAVO

Terminologija tri stuba, je opteprihvaena, ali u zavisnosti od toga da li je koristi Svetska banka, Evropska unija, Organizacija za evrpsku saradnju i razvoj (OECD) ili Meunarodna organizacija rada, ima razliito znaenje. U Srbiji koristi se terminologija Svetske banke40. Meunarodna organizacija rada, koja predlae terminologiju slojeva (tier) umesto stubova (pillar), poto terminologija stubova sugerie stabilnost i sigurnost, pa se u sluaju da neki od stubova ne postoji, stvara utisak da sistemu nedostaje stabilnost, te razlikuje: Prvi sloj Minimalna socijalna penzija (anti-poverty pension), svima dostupna ali na osnovu procene imovine, finansirana direktno iz optih poreza, indeksirana trokovima ivota; Drugi sloj Obavezan javni sistem socijalnog osiguranja koji obezbeuje adekvatnu stopu zamene. Penzije iz ovog sistema u potpunosti su indeksirane rastom cena i limitirane su do odreene visine (plafon); Trei sloj Fundirani sistem definisanih doprinosa, verovatno privatno upravljanje, koji bi bio dopuna javnom sistemu. Ovaj sloj ukljuuje i planove po zaposlenju (occupational) kao i individualne aranmane. Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) razlikuje skedea tri stuba: Prvi stub javni PAYG sa unapred definisanom penzijom, koji se finansira iz bruto zarada; Drugi stub privatni aranmani koji su obezbeeni kao deo ugovora o radu (employment contract); Trei stub privatni individualni aranmani u formi tednje ili anuiteta. Slinu terminologiju, koju koristi OECD, prihvatila je i Evropska unija, odnosno Evropska komisija (ES), koja razlikuje: Prvi stub osnovni javni obavezni penzijski sistem. Obino formiran po principu tekueg finansiranja (PAYG); Drugi stub fundirane penzijske eme po zaposlenju (occupational). Svaki program pokriva grupu radnika, ili na nivou kompanije i/ili na nivou sektora; Trei stub individualna tednja za starost. U pitanju su invidivualni ugovori izmeu radnika i neke privatne institucije (osiguravajua kompanija, banka, itd.). ,,Da bi uzela u obzir nove trendove, i Evropska komisija uvodi termin sloj (tier), ali ne u znaenju koje ima u ILO klasifikaciji. ILO termin sloj koristi kao supstitut za stub, dok ga Evropska komisija prihvata kao termin kojim e bolje oslikati internu strukturu prvog stuba. Tako prvi stub moe da se sastoji od sledeih slojeva:41 Nulti sloj socijalne penzije za one kojima su potrebne, na osnovu ukupnih raspoloivih sredstava i prihod i imovina (means-tested); Prvi sloj tradicionalni PAYG programi u okviru prvog stuba; Drugi sloj fundirane obavezne eme, finansirane doprinosima. Mogu da budu kolektivni ili individualni programi. Prvi i drugi sloj imaju za cilj da obezbede odranje ivotnog standarda penzionera u odnosu na period pre penzionisanja, nulti sloj je namenjen prevenciji siromatva meu starima.
Gordana Matkovi i dr.: Izazovi uvoenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2009. ,str. 209-212. 41 Gordana Matkovi, op. cit. str. 211.
40

37

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 3 : Klasifikacija penzijskih sistema

R. br. 0 1. Kriterijumi klasifikacije 1 Vlasnitvo 2 Javni (dravni) Tekui prihodi (PAYG sistem) Propisana isplata (defined benefit) Penzijski sistemi 3 Privatni (po zaposlenju ili individualni ra.) Akumulirani kapital (fundirani fondovi) Propisani doprinosi (defined contribution)

2.

Nain finansiranja Nain odreivanja penzije

3.

Tabela 4: Vrste penzijskog osiguranja

R. br. 0 1. Fond 1 Javni Finansiranje 2 PAYG (tekue fin.) PAYG + stvaranje kapitalnih rezervi fundiran fundiran Isplata 3 propisana Doprinosi 4 Zaposlenje 5 Individualni raun 6 -

2.

Javni

propisana

po zaposlenju -

3. 4.

Privatni Privatni

propisana -

propisan

individualni raun

Tabela 5 : Tri stuba penzijskog sistema

Stubovi I II III

O p i s Dravni, nefundiran, zasnovan na tekuem finansiranju (PAYG sistem) i skroman po obimu Obavezan privatni, fundiran, zasnovan na pravilu propisanog doprinosa (defined contribution) i individualnih tednih rauna i osnovni za osiguranje dohodka u starosti Dobrovoljan privatni, kompanijski ili sa individualnim trednim raunima
38

SOCIJALNO PRAVO

3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti

Osiguranje za sluaj nezaposlenosti je deo sistema socijalnog osiguranja, kojim se obezbeuju prava za sluaj nezaposlenosti na naelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem za sluaj nezaposlenosti obezbeuju se uglavnom sledea prava: novana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje i eventualno i neka druga prava. Sredstva za ostvarivanje prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti, u zavisnosti od sistema socijalne sigurnosti, obezbeuju se iz budeta ili iz doprinosa za osiguranje za sluaj nezaposlenosti ili kombinacijom ova dva osnovna izvora.

39

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI

Sistemi socijalne sigurnosti meusobno, u prvom redu, razlikuju se prema osnovnom izvoru finansiranja. Osnovni izvori sredstava za finansiranje socijalne sigurnosti su: a) budet; b) fondovi obaveznog socijalnog osiguranja; v) privatno osiguranje i lino plaanje. U veini zemalja socijalne sigurnost finansira se iz vie izvora, od kojih jedan ima dominantnu ulogu. Socijalno osiguranje, po pravilu, finansira se iz doprinosa, odnosno, institucionalno posmatrano, fondova obaveznog socijalnog osiguranja, a socijalna zatita iz poreza, odnosno iz budeta. Meutim, u finansiranju socijalnog osiguranja, a pre svega penzijskog i invalidskog osiguranja, znaajan procenat sredstava, u velikom broju zemalja, obezbeuje se po osnovu transfera iz budeta.

1. Zdravstveno osiguranje
1.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu 1.1.1. Izvori finansiranja Globalno posmatrano, danas u svetu zapravo postoje dva osnovna izvora sredstava za finansiranje zdravstvene zatite i ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja: 1) javni prihodi (javni sektor) i 2) privatno osiguranje i lino plaanje. Prvi izvor sredstava preovlauju u razvijenim evropskim zemljama i zamljama u tranziciji, a drugi izvor sredstava u SAD. U svetu, prema proceni Svetske banke, vie od 60% sredstava za zdravstvenu zatitu obezbeuje se iz javnih prihoda (poreza i doprinosa), a manje od 40% sredstava iz privatnog osiguranja i linog plaanja. U razvijenim evropskim zemljama trine ekonomije priblino 80% trokova za zdravstvenu zatitu pokriva se iz javnih prihoda, bilo da se to ini direktno iz budeta (kao na primer u Velikoj Britaniji, vedskoj, Norvekoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene slube) ili iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja (Nemaka, Francuska, Belgija i druge zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja). Javni izvori - budet. Finansiranje zdravstvenog osiguranja i celokupne zdravstvene zatite iz budeta, kao osnovnog izvora sredstava, karakteristino je za zemlje sa sistemom nacionalne zdravstvene slube.
41

DR RAJKO KOSANOVI

U Velikoj Britaniji, Norvekoj, Finskoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene slube, centralno prikupljena sredstva, prenose se organima vlasti koji se nalaze na niem nivou. U Velikoj Britaniji, na primer, sredstva iz budeta raspodeljuju se po okruzima (District), u skladu sa brojem stanovnika i njihovom starosnom strukturom. Organ nadlean za zdravlje na nivou okruga zakljuuje ugovore sa bolnicama i ostalim davaocima zdravstvenih usluga. Samo korienje sredstava regulisano je putem referalnog sistema, odnosno graanin samo sa uputom izabranog porodinog lekara moe koristiti usluge specijalista ili biti smeten u bolnicu. Iz budeta, skoro u svim zemljama, obezbeuju se sredstva za spreavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, zdravstvenu kontrolu vode, namirnica i predmeta opte upotrebe, sanitarni nadzor nad odreenim objektima, zdravstvenu statistiku, leenje najsiromanijih slojeva stanovnitva i za druge potrebe. Bive socijalistike zemlje centralne i istone Evrope, pre nego to su zapoele proces tranzicije svojih drutveno-ekonomskih sistema, zdravstvenu zatitu finansirale su iz budeta. Meutim, i zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja znatan procenat trokova zdravstvene zatite finansiraju iz budeta. Dotacije iz budeta, kao izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja, prisutne su u svim zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja i one se odobravaju najee u radi: a) pokrivanja deficita fondova; b) pokrivanja trokova zdravstvene zatite odreenih grupacija stanovnitva; v) finansiranje investicija zdravstvenih ustanova koje su od ireg drutvenog znaaja; i g) pokrie trokova odreenih programa zdravstvene zatite. Negativna strana dotacija iz budeta je u tome to one za posledicu mogu imati preveliko uplitanje dravnih organa u poslove zdravstvenog osiguranja. Ukoliko sredstva koja se obezbeuju putem dotacija iz budeta iznose priblino polovinu ukupnih sredstava zdravstvenog osiguranja, postoje miljenja, da je u tom sluaju racionalnije izvriti reformu zdravstvenog osiguranja i prei na budetski nain finansiranja. Finansiranju zdravstvene zatite iz budeta najee se zamera odsustvo dovoljne kreativnosti za efikasnost i kvalitet zdravstvene zatite i nemogunost uticaja obveznika poreza na korienje tih sredstava. Javni izvori - fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja-Finansiranje zdravstvene zatite iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja karakteristino je za zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja. Najvaniji izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja su d o p r i n o s i, koje plaaju osiguranici i poslodavci u vidu procenta od ostvarene zarade, a kao dopunski izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja postoje jo i: dotacije iz budeta, posebni porezi, poreske i carinske olakice, lino uee osiguranika u trokovima zdravstvene zatite, plaanje odreenih zdravstvenih usluga u punom iznosu i drugi izvori. Kada je re o doprinosu za zdravstveno osiguranje, osiguranici i poslodavci mogu da ih plaaju po istim stopama (kao na primer u Nemakoj i Holandiji) ili ih poslodavci plaaju po znatno viim stopama od osiguranih lica (Francuska i Belgija). Poto se doprinosi obraunavaju na osnovu procenta koji se primenjuje na ostvarenu zaradu, to je najdoslednija primena principa solidarnosti, to ima za posledicu nepovoljniji poloaj lica koja ostvaruju veu zaradu. Zbog te injenice u pojedinim zemljama doprinosi se pla42

SOCIJALNO PRAVO

aju do odreenog iznosa zarade (Holandija), dok u drugim zemljama lica koja ostvaruju zarade iznad odreenog iznosa ne ulaze u osiguranje i ne plaaju doprinos (Nemaka). U mnogim zemljama znaajan izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja su posebni porezi, koji mogu biti ili posebni namenski porezi na alkohol, preraevine od duvana i promet opasnih materijala ili predstavljaju deo sredstava od opteg poreza na promet. U Franciskoj i drugim zemljama kao izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja pojavljuje se i deo premija za osiguranje motornih vozila. Uvoenje posebnih poreza i dela premije za osiguranje motornih vozila, kao dodatnih izvora prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima opravdanje u injenici da upotreba proizvoda na koje se plaa poseban porez (na primer duvana i alkohola) ima brojne tetne posledice na zdravlje ljudi ije leenje iziskuje dodatne trokove zdravstvenog osiguranja. Meu izvorima prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja u mnogim zemljama znaajno mesto pripada linom ueu osiguranika u trokovima zdravstvene zatite, odnosno participaciji. Uglavnom postoje dva razloga zbog kojih se participacija uvodi, a to su: preteran rast trokova zdravstvene zatite (kao rezultat prekomernog korienja zdravstvenih usluga) i nedostatak dovoljnih sredstava za finansiranje zdravstvenog osiguranja. Prema tome, paticipacija se uvodi sa ciljem da regulie zdravstvenu potronju i/ili da predstavlja dodatni izvor sredstava zdravstvenog osiguranja. Razvijene zemlje participaciju uglavnom uvode sa ciljem da ona predstavlja dopunu ostalim merama za obuzdavanje rasta zdravstvene potronje, dok u zemljama u razvoju na participaciju prvenstveno se gleda kao na dodatni izvor sredstava za finansiranje zdravstvenog osiguranja. Meutim, u zemljama u razvoju ekonomski efekti participacije su simbolini. Da bi efekti participacije u pogledu nedostajuih sredstava bili znaajni neophodno je njeno poveanje, uz smanjenje broja lica koja su, po raznim osnovama, osloboena od njenog plaanja. Pri uvoenju participacije javljaju se dva osnovna problema: a) za koje zdravstvene usluge uvesti participaciju i b) koje grupe stanovnitva osloboditi od plaanja participacije. Participacija najee uvodi se za: stomatoloke usluge, korienje specijalistikih usluga i sloene dijagnostike, za lekove, sanitetski materijal, razna pomagala i za sve oblike rehabilitacije. Od grupacija stanovnitva osloboenih od plaanja participacije, uglavnom u veim zemljama zastupljena su: deca do 7 godina i stariji od 65 godina, trudnice i porodilje, socijalno ugroene osobe, fiziki i mentalno hendikepirane osobe i oboleli od odreenih vrsta bolesti. Pojedine grupacije stanovnitva takoe participaciju mogu plaati u umanjenom iznosu. Participacija se moe plaati: a) u fiksnom iznosu za sve usluge ili za odreenu vrstu usluga, b) u procentualnom iznosu od cene usluge, v) kao suosiguranje (osiguranik snovi deo trokova osiguranja u toku godine, na primer 10% ili 20%, a ostatak plaa osiguranje, g) kao odreena suma koju osiguranik plaa za zdravstvene usluge (na primer, prvih 100, 500 ili 1.000 dinara, a posle toga te usluge idu na teret osiguranja) i drugi vidovi. U literaturi najee navode se sledee vrste participacija, i to: 42 1) suosiguranje: korisnik (osiguranik) plaa odreeni procenat trokova zdravstvene zatite (10%, 20%, 50%..., cene leka, pregleda, leenja, i sl.);
42 S.Letica, op.cit., str. 218-229.

43

DR RAJKO KOSANOVI

2) franiza: osiguranik snosi sve trokove do odreene granice 50-100 dolara godinje), a ostatak snosi zdravstveno osiguranje); 3) doplata po usluzi: osiguranik plaa odreenu sumnu novca za svaku uslugu (bolniki dan, pregled, recepti, lek i sl.); 4) selektivno neosiguranje: odreene zdravstvene usluge iskljuene su iz osiguranja i korisnik ih plaa direktno; 5) selektivne participacije: osiguranici koji ostvaruju vee prihode plaaju vee iznose ili procente participacije (suosiguranje i/ili franiza); 6) dvojni sitem osiguranja: ako se zdravstvena potreba moe zadovoljiti na vie naina, osiguranje plaa jeftiniji nain (ukoliko se rutinska operacija moe izvriti ambulantno, a osiguranik zahteva hospitalizaciju, onda zdravstveno osiguranje pokriva osnovni troak, a osiguranik dodatak); 7) glavni medicinski razlozi: osiguranje plaa sve trokove za izabrane bolesti, a za ostale koristi se franiza; 8) ekstra naplata: osiguranje nadoknauje odreenu prosenu cenu svake usluge, a pacijent doplauje deo cene, prema odabranom kvalitetu usluge; 9) prepakovanje usluga: osiguranje snosi odreene trokove za garantovani sadraj i kvalitet, a osiguranik samostalno odluuje da li e doplatiti za bolji kvalitet (kod nas se primenjuje kod nabavke naoara, ortopedskih pomagala i sl.) Vrste participacije pod brojem 1 do 3 mogu se oznaiti kao linearne, a od 4 do 9 kao selektivne participacije. Od navedenih vrsta participacije u praksi najee primenjuje se suosiguranje (ili ko-osiguranje) i doplata po usluzi (suplaanje ili ko-plaanje), a u pojedinim zemljama, kao na primer u vajcarskoj, franiza ili dedukcija. Pojedina istraivanja pokazuju da participacija smanjuje korienje zdravstvene zatite, ali da nema znaajan uticaj na ukupne trokove. 43 Objanjenje za ovakvo dejstvo participacije u injenici je da su osnovni generatori rasta zdravstvene potronje na strani ponude zdravstvenih usluga. Privatno osiguranje i lino plaanje. - Pored javnih prihoda (poreza i doprinosa), privatno osiguranje i lino plaanje korisnika zdravstvene zatite drugi su osnovni izvor prihoda za finansiranje zdravstvenog osiguranja. U svetu, kao to smo prethodno ve naveli, neto manje od 40% trokova zdravstvene zatite pokriva se iz ovog izvora. U razvijenim evropskim zemljama proseno 20% trokova zdravstvene zatite podmiruje se prihodima koji potiu od privatnog osiguranja i linog plaanja, a u SAD, kao tipinom predstavniku zemalja u kojima dominira privatno osiguranje, priblino 60% trokova. Programi privatnog osiguranja finansiraju se putem premija osiguranja i njima pristupaju slojevi stanovnitva sa viim primanjima. Lino plaanje korisnika zdravstvene zatite javlja se u vidu: a) linog uea osiguranika u trokovima zdravstvene zatite;
43 ore Jakovljevi, op. cit., str. 103

44

SOCIJALNO PRAVO

b) plaanja pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pruati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja; i c) plaanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora. Pored ovih legalnih vidova linog plaanja postoje i nelegalni vidovi, koje ine delimina ili potpuna plaanja zdravstvenih usluga, lekova, sanitetskog i drugog materijala, iji trokovi, u skladu sa zakonom i ostalim propisima, padaju na teret zdravstvenog osiguranja. est je sluaj u pojedinim zemljama u tranziciji da korisnici zdravstvene zatite, uprkos utvrenim pravima, lino kupuju lekove, sanitetski materijal, lekove i materijal neophodne za operativne zahvate i plaaju dijagnostike i druge usluge. S obzirom da uloga privatnog sektora u oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja sve vie raste, realno je oekivati da privatni izvori finansiranja sve vie dobijaju na znaaju. 1.1.2. Modeli finansiranja Posmatrano sa aspekta meusobnih odnosa tri osnovna uesnika u sistemu zdravstvene zatite, i to: korisnika zdravstvenih usluga (stanovnitvo obuhvaeno zdravstvenim osiguranjem), davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pruanju zdravstvenih usluga (predstavnici organa vlasti i osiguravajue agencije), moe se govoriti o etiri modela finansiranja zdravstvene zatite, i to o: modelu nadoknade trokova korisnicima, modelu ugovaranja usluga izmeu osiguranja i davalaca usluga, modelu integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom i o meovitom modelu.44 Sutina modela nadoknade trokova korisnicima, ili modela refundacije, sastoji se u tome da korisnici zdravstvene zatite neposredno plaaju davaocima pun iznos cene usluge, s tim da im osiguranje te trokove delimino ili u punom iznosu nadoknauje. Zdravstveno osiguranje korisnicima zdravstvene zatite nadoknauje trokove samo onih zdravstvenih usluga koje su sadrane u programu osiguranja. Kao primer za ovaj model finansiranja zdravstvene zatite, moemo navesti finansiranje ambulantno-poliklinike zdravstvene zatite u Francuskoj i Belgiji.45 Model ugovaranja, kao to mu i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog odnosa izmeu davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane, i posrednika, odnosno drave ili organizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju najvanija pitanja, a pre svih ona pitanja koja se tiu obima zdravstvene zatite i naina plaanja. Primenu ovog modela plaanja sreemo kako kod zemalja sa sistemom nacionalne zdravstvene slube (Engleska, vedska, Finska i druge zemlje), tako i kod zemalja sa sistemom socijalnog osiguranja (Nemaka, Francuska i druge zemlje). Kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom, postoji integracija izmeu posrednika i davalaca, odnosno onih koji plaaju zdravstvene usluge i onih koji ih pruaju. Kao glavni osiguravai najvei davalac zdravstvenih usluga pojavljuje se drava. Ovaj model finan44 Viktorija Cuci i drugi: Socijalna medicina; Savrmena administracija, Beograd, 2000. str. 259-262. 45 Organization for Economic Cooperation and Development. Ninth Meeting. The reform of Heilth care Sys-

tem in seven OECD Countries, Paris; OECD, November 1990.

45

DR RAJKO KOSANOVI

siranja dominirao je u zemljama u tranziciji pre zapoinjanja procesa tranzicije, a danas ga sreemo u Engleskoj, Irskoj, paniji i u drugim zemljama. Finansiranje zdravstvene zatite u razvijenim zemljama retko poiva na istim modelima finansiranja, ve su uglavnom zastupljeni meoviti modeli finansiranja. Meutim i u sluaju primene meovitih modela finansiranja, uglavnom jedan model finansiranja dominira. Navedeni modeli finansiranja zdravstvene zatite razliito odgovaraju optim ciljevima zdravstvene politike mnogih zemalja, kao to su: dostupnost zdravstvene zatite i ravnopravnost korisnika, materijalna sigurnost graana, makroekonomska efikasnost, mikroekonomska efikasnost, sloboda izbora za korisnike i odgovarajua autonomija davalaca zdravstvenih usluga. Model ugovaranja zadovoljava sve pomenute ciljeve zdravstvene politike, kod modela nadoknade trokova korisnicima sporna je makroekonomska efikasnost (potekoe sa kontrolom i zadravanjem rasta trokova), a kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom, sporni su mikroekonomska efikasnost, sloboda izbora za korisnike i autonomija davalaca zdravstvenih usluga. Prema tome, moemo zakljuiti da postavljenim ciljevima zdravstvene politike najvie odgovara model ugovaranja, koji je meu evropskim zemljama i najzastupljeniji model. Meu razlozima sa kojima se sve vei broj evropskih zemalja rukovodi pri uvoenju ugovaranja, kao modela finansiranja i instrumenta za implementaciju ciljeva zdravstvene politike, najvaniji su sledei: podrka decentralizaciji menadmenta, unapreenje funkcionisanja zdravstvene zatite (davaoci preuzimaju finansijsku odgovornost za obim i kvalitet zdravstvenih usluga), unapreenje planiranja (uspostavlja se direktna veza izmeu planiranja i alokacije resursa), i unapreenje menadmenta zdravstvene zatite (stimulie se supstitucija skupog bolnikog leenja vanbolnikim). U zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja, uesnici u ugovaranju su fondovi zdravstvenog osiguranja i davaoci zdravstvenih usluga. Poto su ugovorne strane autonomne, ovde je re o takozvanom tvrdom ugovaranju. Ukoliko bismo eleli da poblie oznaimo uesnike u ugovaranju, oni bi, na primer, bili sledei:46 a) zdravstveni organ distrikta (okruga) i bolnica, odnosno asocijacija porodinih lekara (Engleska); b) lokalni zdravstveni organ i zdravstvene ustanove (vedska i Finska); c) fondovi osiguranja i zdravstvene ustanove, odnosno zdravstveni radnici (Nemaka i Holandija); d) regionalni fondovi zdravstvene zatite i zdravstvene ustanove (Ruska Federacija). Ugovaranje zdravstvene zatite veoma je sloen proces, poto njime treba postii vie ciljeva meu kojima su najvaniji: to potpunije i efikasnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu, ouvanje i razvoj resursa zdravstvenih ustanova i to pravednija raspodela i to racionalnije korienje sredstava zdravstvenog osiguranja. Sloenost ugovaranja zdravstvene zatite posebno dolazi do izraaja u uslovima smanjenih mogunosti obezbeivanja potrebnih fi46 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, WHO Regional Office for Europe, Copehagen, 1996., str. 21. i 22.

46

SOCIJALNO PRAVO

nansijskih sredstava. Ugovaranje zdravstvene zatite je kontinuiran proces, imajui u vidu da njega ne ine samo aktivnosti pre zakljuivanja ugovora i sam in zakljuivanja ugovora, ve i aktivnosti koje iza toga slede, kao to su kontrola sprovoenja ugovornih obaveza, unapreenje osnova ugovaranja i druge. 1.1.3. Nain plaanja davalaca zdravstvenih usluga Postoji vie naina (oblika, metoda ili sistema) plaanja davalaca zdravstvenih usluga. U primarnoj zdravstvenoj zatiti davaoci zdravstvenih usluga mogu biti plaeni: po usluzi (Fee for service), prema broju lica koja su izabrala pojedinog lekara kapitacija (Capitation fee), na osnovu obezbeenja plata za zaposleno osoblje, uveanih za odreeni procenat za materijalne trokove (Salary), na osnovu budeta, odnosno pauala (Budget) i na druge naine. U bolnikoj, odnosno sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zatiti, davaoci mogu biti plaeni: po usluzi, po ostvarenom danu (b.o. bolnikom opskrbnom danu) leenja (Daily charge or per diem fees), po sluaju leenja (Case mix), po grupama bolesti (na primer DRG Diagnosis Related Groups), na osnovu budeta (pauala) i na druge naine. U finansiranju primarne, sekundarne i tercijarne zadravstvene zatite, najee se primenjuje kombinacija vie naina plaanja, od kojih je jedan osnovni. Svaki, od prethodno pomenutih, naina plaanja davalaca zdravstvenih usluga, ima razliit uticaj na kvalitet zdravstvene zatite, na obim trokova i na administrativnu proceduru. Kroz naine plaanja prelamaju se razliiti interesi davalaca zdravstvenih usluga i onih koji plaaju (osiguranje, odnosno drava). Davaoci zdravstvenih usluga, prirodno su zainteresovani da ostvare to veu zaradu i oni to, zavisno od naina plaanja, mogu ostvariti: pruanjem to veeg ili to manjeg broja usluga, produavanjem ili skraivanjem prosenog trajanja leenja, izbegavanjem prijema osiguranih lica, odnosno pacijenata kojima je neophodno dugo i skupo leenje, prekomerno koristei skupu opremu i na druge naine. Na zdravstvenu potronju vei uticaj ima ponuda zdravstvenih usluga nego njihova tranja, jer su zdravstveni radnici ti koji odreuju zahteve za zdravstvenim uslugama i proizvodima, njihov obim, vrstu i kvalitet. Potronja u zdravstvenoj zatiti determinisana je brojem ostvarenih usluga (i proizvoda) i njihovom cenom, a na njih presudan uticaj upravo ima nain plaanja. S druge strane, oni koji plaaju nastoje da sa to manjim sredstvima ostvare to vei obim i kvalitet zdravstvenih usluga i time to vee zadovoljstvo svojih osiguranih lica. Nainu plaanja davalaca zdravstvenih usluga, da bi se izbegli prekomerni i neopravdani trokovi, obezbedilo to potpunije zadovoljenje potreba osiguranih lica i obezbedila neophodna motivisanost davalaca, potrebno je posvetiti posebnu panju. Naini plaanja davalaca zdravstvenih usluga, po svojoj prirodi mogu biti: prospektivnog ili retrospektivnog karaktera. 47
47 Marc Roberts, William Hsiao, Michael Reich, Peter Berman; Analyzing Health Sector Performance, Background Hote, World Bank Institute, World Bank, 1999. str. 111.

47

DR RAJKO KOSANOVI

Kod prospektivnih naina plaanja, kao to su na primer prospektivni budet ili korienje nekih od klasifikacionih sistema pacijenata, ukupan iznos sredstava koji e se odobriti svim davaocima zajedno i svakom od njih pojedinano, u narednoj fiskalnoj godini, utvruje se unapred. Davaoci usluga obavezni su da u okviru utvrenog iznosa sredstava realizuju, sa osiguranjem ugovoreni, obim rada. Prospektivni naini plaanja nastali su kao odgovor na ubrzani rast trokova u zdravstvu, do ega je, pored ostalog, dolo i zbog primene retrospektivnih naina plaanja davalaca, odnosno plaanja po zavrenom obraunskom periodu i po unapred utvrenim cenama. Plaanje po usluzi i ostali naini retrospektivnog plaanja, stimuliu davaoce zdravstvenih usluga da poveavaju obim rada i neretko pruaju zdravstvene usluge koje nisu neophodne, a sve sa ciljem da bi ostvarili to vei prihod. Izbor naina plaanja davalaca zdravstvenih usluga zavisi od vie inilaca, meu kojima su najznaajniji: vaei princip finansiranja zdravstvene delatnosti, poloaj (stepen samostalnosti) organizacije (fonda ili zavoda) zdravstvenog osiguranja, stanje mree zdravstvenih ustanova, ekonomska situacija u zemlji, posedovanje potrebnih znanja i iskustava u vezi sa finansiranjem sistema zdravstvene zatite i razvijenost informacionog sistema zdravstvenog osiguranja. Naini plaanja davalaca zdravstvenih usluga mogu da se temelje na jednom od sledea dva principa: principu finansiranja zdravstvenih kapaciteta ili na principu finansiranja zdravstvenih usluga, odnosno konkretnih programa zdravstvene zatite osiguranih lica. Drugim reima, mogue je ili plaati postojee kapacitete, sa svim njihovim nedostacima, ili plaati konkretan rad. Organizacija zdravstvenog osiguranja uglavnom nije u prilici da odreuje princip finansiranja, ve je on najee njoj nametnut. Ukoliko se finansiranje zdravstvene delatnosti temelji na finansiranju kapaciteta, to moe da ima brojne negativne posledice, kao to su: netransparentnost sistema finansiranja (nije mogue utvrditi strukturu i obim zdravstvenih usluga koje je zdravstvena ustanova pruila osiguranim licima i da li je uopte opravdala sredstva koja je dobila od organizacije zdravstvenog osiguranja); prioritet i osnovna briga zdravstvene ustanove je odravanje ili eventualno uveavanje zdravstvenih kapaciteta i obezbeenje, po mogunosti, to viih zarada, a ne zadovoljenje potreba osiguranih lica; nejasno definisanje obaveza zdravstvene ustanove; nepostojanje zainteresovanosti zdravstvene ustanove za racionalno poslovanje i kvalitet zdravstvenih usluga; oteana kontrola ispunjavanja ugovornih obaveza i druge negativne posledice. Prelazak sa finansiranja zdravstvenih kapaciteta na finansiranje merljivog rada i rezultata rada zdravstvene ustanove, poeljno je, meutim u praksi esto teko izvodljivo. U sluajevima kada je drava utvrdila mreu zdravstvenih ustanova koja nije usklaena sa stvarnim potrebama stanovnitva, ni po strukturi i obimu i obavezala zavod (fond) za zdravstveno osiguranje da finansira ukupne zdravstvene kapacitete, i ako on za to nema kako potrebe, tako ni mogunosti, o plaanju rada i rezultata rada ne moe biti rei. U takvim uslovima finansiranje zdravstvene zatite uglavnom se svodi na obezbeivanje zarada za sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na njihov broj i eventualne vikove i bez obzira na to ta rade, koliko rade i kako rade, a za sve ostale potrebe koliko novca ostane. Ne postoje idealni i najbolji naini plaanja davalaca zdravstvenih usluga, ve svaka zemlja treba da primeni one naine plaanja koji su najprikladniji datim okolnostima, koji su primenljivi i koji usmeravaju zdravstvenu slubu ka utvrenim ciljevima zdravstvene politike.
48

SOCIJALNO PRAVO

Sama promena naina plaanja, bez celokupne reforme sistema zdravstvene zatite, ne moe dati znaajnije rezultate. Naprotiv, ukoliko promena naina plaanja davalaca zdravstvenih usluga nije dobro pripremljena (to, pored ostalog, podrazumeva prethodno izvrene detaljne analize postojeeg stanja, postojanje odgovarajuih podataka i evidencija i odgovarajuih, po mogunosti prethodno pilotiranih, reenja), ukoliko nije postupna i ukoliko nije praena ostalim merama zdravstvene politike (na primer izmenom mree zdravstvenih ustanova i njenim prilagoavanjem stvarnim potrebama) ona ak moe imati negativne posledice na ostvarivanje zdravstvene zatite stanovnitva. Efikasnost pojedinog naina plaanja davalaca zdravstvenih usluga u mnogome zavisi od poloaja organizacije zdravstvenog osiguranja (zavoda ili fonda). Naime, organizacija zdravstvenog osiguranja, koja moe imati razliit status (sa punom autonomijom u upravljanju i finansijskom poslovanju; sa odreenim zakonskim ovlaenjima, ali pod neposrednom kontrolom drave ili u sastavu dravnog organa), treba da ima odreenu samostalnost i da slobodno zakljuuje ugovore sa davaocima usluga, bez obzira na karakter njihovog vlasnitva, i da angauje njihove kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da bi se pruila odgovarajua zdravstvena zatita osiguranim licima. U suprotnom postoji realna opasnost da dobre strane nekog naina plaanja ne budu izraene u ponoj meri i ne budu u skladu sa oekivanjima. 1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji Ukupni rashodi za zdravstvenu zatitu i zdravstveno osiguranje, u Republici Srbiji, mogu se podeliti na javne i privatne. Javni rashodi predstavljaju rashode iz javnih prihoda (obavezno zdravstveno osiguranje, budet Republike, budet autonomne pokrajine i budet lokalne samouprave). Takoe, javni rashodi su i investicije u sistem zdravstvene zatite iz dravnih fondova poput fonda Nacionalnog investicionog plana, za izgradnju infrastrukture i finansiranje nabavke medicinske opreme. Privatni rashodi za zdravstvenu zatitu su iz privatnih izvora, kao to su direktno plaanje (participacija i plaanje od strane korisnika zdravstvene zatite) i dobrovoljnog osiguranja. U Republici Srbiji prisutan je meoviti sistem finansiranja sistema zdravstvene zatite, koga karakterie preteno javan izvor finansiranja, jer se finansiranje najveim delom ostvaruje iz sredstava doprinosa i iz budeta Republike. Finansiranje zdravstvene zatite u Republici Srbiji u osnovi je zasnovano na Bizmarkovom modelu, poto se vie od 80% sredstava za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje iz sredstava doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Meutim, Zakonom o zdravstvenoj zatiti predvieno je i finansiranje zdravstvene zatite iz budeta Republike za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a koja su izloena poveanom riziku obolevanja (neosigurana lica, izbeglice i interno raseljena lica sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, primaoci socijalne pomoi i drugi) to je inae karakteristika Beveridevog modela. Prema podacima Nacionalnog zdravstvenog rauna, u 2007. godini, ukupni rashodi za zdravstvenu zatitu u Republici Srbiji iznosili su 9,6% bruto drutvenog proizvoda (BDP). Uee javnih rashoda za zdravstvenu zatitu u BDP-u iznosilo je 6,1%. Tako su javni rashodi za zdravstvenu zatitu iznosili 63,8%, a privatni 36,2% ukupnih rashoda za zdravstvenu zatitu.
49

DR RAJKO KOSANOVI

Posmatrani prema stanovniku, ukupni rashodi za zdravstvenu zatitu, iznosili su 384 evra, odnosno 525 amerikih dolara. Posmatrajui izdvajanja za zdravstvenu zatitu kao procenat BDP-a u 2007. godini, zbog ralativno niskog nivoa BDP-a Republika Srbija je bila iznad proseka EU (8,9%), odnosno priblino na nivou Danske (9,8%), Grke (9,6%) i Islanda (9,3%). Takoe je bila iznad eke, Maarske, Italije, Poljske, Slovake i niza drugih zemalja. Srbija izdvaja u apsolutnom iznosu relativno mala sredstva za zdravstvenu zatitu u poreenju sa drugim evropskim zemljama. Raspodela sredstava prikupljenih po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno plaanje nadoknade zdravstvenim ustanovama za pruanje zdravstvene zatite u nadlenosti je Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Distribucija sredstava se obavlja po sistemu finansiranja kapaciteta zdravstvenih ustanova. Plaanje zdravstvenih usluga utvruje se ugovorom sa davaocima zdravstvenih usluga, odnosno otkupom plana rada zdravstvene ustanove u okviru sredstava planiranih predraunom sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Kapitalne investicije u sistemu zdravstvene zatite se u najveem obimu finansiraju iz budeta Republike, budeta autonomne pokrajine i budeta lokalne samouprave, kao i iz sredstava donacija i kredita. Prema planu razvoja zdravstvene zatite, ciljevi i aktivnosti za njihovo ostvarivanje, u oblasti finansiranja zdravstvene zatite su: Cilj 1: Finansijska stabilnost sistema zdravstvene zatite Aktivnosti: - Definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga; - Utvrivanje osnovice na koju se plaaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje; - Unapreenje sistema kontrole redovne uplate doprinosa; -Ostvarivanje sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve graane Republike Srbije; -Obezbeivanje odgovarajueg iznosa sredstava za zdravstvenu zatitu iz budeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; -Unapreenje i dalja primena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; Cilj 2: Unapreenje efikasnosti i kvaliteta pruanja zdravstvenih usluga (prelazak sa modela finansiranja kapaciteta na model finansiranja zdravstvenih usluga, odnosno uinka zdravstvenih ustanova). Aktivnosti: - Uvoenje novog naina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou; ( opredeljivanje unapred odreenog fiksnog iznosa sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za odreeni vremenski period, a zavisno od odreenog broja i strukture pacijenata koji su se registrovali kod izabranog lekara u zdravstvenoj ustanovi -dom zdravlja, kojima bi se obezbedilo pruanje svih predvienih zdravstvenih usluga). -Uvoenje novog naina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou; (finansiranja po dijagnostiki srodnim grupama omoguava prelazak na prospektivno plaanje bolnica-plaanje unapred odreenog iznosa, na osnovu prosene cene leenja pacijenata grupisanih prema zajednikim karakteristikama: dijagnoze, starosti, pola, komplikacija i prateih oboljenja). - Obezbeivanje finansiranja javnog zdravlja;
50

SOCIJALNO PRAVO

- Procena zdravstvenih tehnologija; - Obezbeivanje dostupnosti bezbednih, kvalitetnih i efikasnih lekova; - Obezbeenje potpune primene metodologije nacionalnih zdravstvenih rauna u sistemu zdravstvene zatite; - Poveavanje upravljakih sposobnosti i odgovornosti menadmenta za poslovanje i upravljanje resursima u zdravstvenim ustanovama. Tabela 6: Uee sredstava za zdravstvenu zatitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.)
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
* procena ** projekcija

5,2% 5,8% 6,0% 6,3% 5,8% 5,9% 5,7% 5,7% 5,6% 5,5%* 5,6%** 5,3%** 5,1%**

Finansiranje zdravstvene zatite, u smislu kako je definisana u lanu 2. Zakona o zdravstvenoj zatiti, u Srbiji najveim delom vri se posredstvom organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pored Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao najvanijeg izvora sredstava za finansiranje zdravstvene zatite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, postoje i dodatni izvori sredstava, i to: budet (republiki, autonomne pokrajine, gradova i optina), lina plaanja korisnika zdravstvene zatite (lino uee osiguranih lica i trokovima zdravstvene zatite participacija, plaanje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pruiti na teret sredstava zdravstvenog osiguranja i plaanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora). 1.2.1. Budeti 1.2.1.1. Budet Republike U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti, iz budeta Republike obezbeuju se sredstva za: a) drutvenu brigu za zdravlje na nivou Republike (lan 10);
51

DR RAJKO KOSANOVI

b) ostvarivanje zdravstvene zatite iz lana 11. za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem (lan 12.); c) ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti (lan 18.); d) rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija (lan 68.); e) rad Zdravstvenog saveta (lan 155.); f) rad Etikog odbora Srbije (lan 156.); g) rad republike strune komisije (lan 158.); h) ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu lica koja imaju status izbeglice sa teritorije republike bive SFRJ (lan 238.); i) plaanje naknade zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga koje je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pruene: - strancima kojima se zdravstvena zatita obezbeuje besplatno na osnovu meunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugaije odreeno; - strancima koji po pozivu dravnih organa borave u Republici za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom koji se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja; - strancima kojima je odobren azil u Srbiji ako su materijalno neobezbeeni; - strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragine groznice (izuzev hemoragine groznice sa bubrenim sindromom), malarije ili ute groznice, kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; - strancima - lanovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od venerinih bolesti; - strancima koji su rtve trgovine ljudima (lan 241.). j) plaanje naknade zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomo strancu, ako zdravstvena ustanova i privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga to on nema potrebna novana sredstva (lan 242.). Drutvena briga za zdravlje stanovnitva, prema lanu 8. Zakona o zdravstvenoj zatiti, ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, optine odnosno grada, poslodavca i pojedinca. U okviru drutvene brige za zdravlje obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata: 1) ouvanje i unapreenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljevanja, sticanje znanja i navika o zdravom nainu ivota; 2) spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti; 3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno leenje, rehabilitaciju obolelih i povreenih; 4) informacije koje su stanovnitvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje. Drutvenu brigu za zdravlje na nivou Republike, prema lanu 9. Zakona o zdravstvenoj zatiti, ine mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovoenje zdravstvene zatite radi ouvanja i unapreenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklauje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zatite.
52

SOCIJALNO PRAVO

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike, obuhvata: 1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti; 2) sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom nainu ivota; 3) obezbeenje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva; 4) obezbeenje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici; 5) razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite; 6) obezbeenje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike, prema lanu 10. Zakona o zdravstvenoj zatiti, obuhvata i donoenje republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama, kao i vrenje sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitetsko-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring). Sredstva za sprovoenje drutvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeuju se u skladu sa zakonom. Drutvena briga za zdravlje, prema lanu 11. Zakona o zdravstvenoj zatiti, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeenjem zdravstvene zatite grupacija stanovnitva koje su izloene poveanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zatitom lica u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja, kao i zdravstvenom zatitom socijalno ugroenog stanovnitva. Zdravstvena zatita obuhvata: 1) decu do navrenih 15 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom; 2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) lica starija od 65 godina ivota; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insufijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monahe i monahinje; 7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani;
53

DR RAJKO KOSANOVI

8) korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili druge porodice; 9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje; 10) korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Republici. Zdravstvena zatita za lica koja su obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, prema lanu 12. Zakona o zdravstvenoj zatiti obezbeuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zatite za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju se u budetu Republike i prenose se organizaciji za obavezno zdravstveno osiguranje. Republika kao opti interes u zdravstvenoj zatiti, prema lanu 18. Zakona o zdravstvenoj zatiti, obezbeuje: 1) praenje i prouavanje uslova ivota i rada i zdravstvenog stanja stanovnitva, odnosno pojedinih grupacija stanovnitva, uzroka pojava, irenja i naina spreavanja i suzbijanja bolesti i povreda od veeg socijalno-medicinskog znaaja; 2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zatite i obezbeivanje uslova za sprovoenje posebnih programa za ouvanje i unapreenje zdravlja; 3) sprovoenje epidemiolokog nadzora i organizovanje i sprovoenje posebnih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti, sprovoenje vanrednih mera utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i sprovoenje programa za spreavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom; 4) spreavanje, suzbijanje i gaenje epidemija zaraznih bolesti; 5) praenje i spreavanje hroninih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti; 6) epidemioloko i higijensko sistematsko praenje, kao i sistematsko praenje i ispitivanje uticaja zagaenja ivotne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe i vode za pie; 7) hitnu medicinsku pomo osobama nepoznatog prebivalita; 8) zdravstvenu zatitu lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora koja im se prua van zavoda za izdravanje zavodskih sankcija, izvravanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana; 9) spreavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama; 10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem, obradom i analizom zdravstveno-statistikih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama stanovnitva, kao i praenje podataka o funkcionisanju zdravstvene slube u pogledu obezbeenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praenje pokazatelja izvrenja rada;
54

SOCIJALNO PRAVO

11) praenje i stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i sprovoenje i kontrolu kvaliteta zdravstvene zatite; 12) organizovanje i sprovoenje provere kvaliteta strunog rada; 13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu sluajnog uzorka lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, po progaramu ministarstva nadlenog za poslove zdravlja; 14) podsticanje aktivnosti za unapreivanje racionalne farmakoterapije u leenju obolelih i povreenih; 15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi i sprovoenje programa prikupljanja krvi, kao i davanje i primanje organa i tkiva za presaivanje; 16) obezbeivanje uslova za rad republikih strunih komisija, kao i komisije za procenu zdravstvenih tehnologija; 17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i strunih organizacija, saveza i udruenja na poslovima koji su kao prioritet predvieni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene zatite; 18) uee u obezbeivanju sredstava za ujednaavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zatite u optinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim optinama, u skladu sa prioritetima; 19) obezbeivanje sredstava za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u dravnoj svojiji iji je osniva Republike, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opremanje u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeivanje sredstava za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 20) finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti zdravstvene zatite; 21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama. Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti, kao to smo prethodno ve naveli, obezbeuju se u budetu Republike. 1.2.1.2. Budet autonomne pokrajine, o ptine,odnosno grada U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, u svom budetu obezbeuje sredstva za: 1) ostvarivanje drutvene brige za zdravlje (lan 13.); a) realizaciju programa i projekata iz oblasti zdravstvene zatite i b) vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama (izgradnja, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investicionotehniko odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju),
55

DR RAJKO KOSANOVI

2) pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvenih ustanova (lan 219.); 3) plaanje naknade za pruenu hitnu medicinsku pomo, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne bude naplatila u roku od 90 dana uz mogunost zahtevanja naknade isplaenog od organizacije zdravstvenog osiguranja (lan 162.); 4) snoenje trokova obdukcije umrlog lica, koja je izvrena na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa grada (lan 223.); U skladu sa lanom 160. Zakona o zdravstvenoj zatiti, nadleni organ autonomne pokrajine, optine odnosno grada zakljuuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom za sredstva koja se prenose po osnovu vrenja osnivakih prava. Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, prema lanu 13. Zakona o zdravstvenoj zatiti, obuhvata mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na teritoriji autonomne pokrajine, optine odnosno grada, i to: 1) praenje zdravstvenog stanja stanovnitva i rada zdravstvene slube na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovoenju utvrenih prioriteta u zdravstvenoj zatiti; 2) stvaranje uslova za pristupanost i ujednaenost korienja primarne zdravstvene zatite na svojoj teritoriji; 3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovoenja zdravstvene zatite koja se ostvaruje delatnou organa jedinica lokalne samouprave, graana, preduzea, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija; 4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ouvanje i zatitu zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vrenjem sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta; 5) obezbeivanje sredstava za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva u skladu sa zakonom i Planom mree zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 6) saradnja sa humanitarnim i strunim ogranizacijama, savezima i udruenjima, na poslovima razvoja zdravstvene zatite. Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, u skladu sa istim lanom zakona, moe doneti posebne programe zdravstvene zatite za pojedine kategorije stanovnitva, odnosno vrste bolesti koje su specifine za autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program zdravstvene zatite na republikom nivou, u skladu sa svojim mogunostima, i utvrditi cene tih pojedinanih usluga, odnosno programa.
56

SOCIJALNO PRAVO

1.2.3. Republiki zavod za zdravstveno osiguranje 1.2.2.1. Prihodi Republikog zavoda Sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora. Prihod Republikog zavoda ine sredstva: 1) doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje; 2) premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje i sprovodi Republiki zavod; 3) od imovine kojom raspolae Republiki zavod; 4) domaih i inostranih kredita i zajmova i 5) druga sredstva, u skladu sa zakonom. 1.2.2.2. Rashodi Republikog zavoda Sredstva Republikog zavoda mogu se koristiti samo za namene odreene zakonom, i to: 1) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) za unapreivanje sistema zdravstvenog osiguranja; 3) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi Republiki zavod; 4) za podmirenje trokova sprovoenja zdravstvenog osiguranja i 5) za druge rashode, u skladu sa zakonom. Republiki zavod ima poseban raun za: 1) obavezno zdravstveno osiguranje i 2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje. 1.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali Odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijali donosi Republiki zavod za svaku budetsku godinu, i na nju saglasnost daje Vlada. Odluka o iznosu sredstava koje se prenose filijali izasniva se na: 1) finansijskom planu Republikog zavoda; 2) planu zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 3) broju i starosnoj strukturi osiguranih lica ije je svojstvo utvrdila matina filijala; 4) podacima o osiguranim licima koja su obolela od bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja na podruju matine filijale; 5) iznosu sredstava doprinosa koji se uplauje na podruju matine filijale prema evidenciji o visini uplaenih sredstava; 6) poslovima matine filijale u sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja; 7) poslovima koje obavlja Republiki zavod u sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja; 8) pokazateljima o nedostajuim sredstvima koja se uplauju na podruju matine filijale za obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 9) iznosu sredstava koji je potrebno obezbediti za ujednaeno ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: sredstva solidarnosti), iz lana 232. zakona; 10) drugim pokazateljima. Odlukom o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine48, filijali se prenose sredstva od doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u visini od:
48 ,, Slubeni glasik RS, broj 6 / 11:

57

DR RAJKO KOSANOVI

- 7,5 % od iznosa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uplaenog na podruju filijale od strane poslodavaca, preduzetnika, osnivaa, odnosno lanova privrednog drutva, poljoprivrednika i samostalnih umetnika; - 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih dravljana za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji Republike Srbije, koji se koluju ili struno usavravaju na podruju filijale, - 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje lica koja su ukljuena u obavezno zdravstveno osiguranje. Sredstva doprinosa preneta na podraun filijale koriste se za ostvarivanje prava osiguranika, odnosno osiguranih lica, po osnovu: 1. naknade zarada po osnovu privremene spreenosti za rad osiguranika; 2. naknade trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite; 3. obaveze za medicinsko-tehnika pomagala koja su isporuena osiguranim licima filijale, i 4. materijalne i druge rashode filijale. Ukoliko filijala po osnovu prenetih sredstava ne ostvari sredstva dovoljna za finansiranje utvrenih rashoda, a redovno sprovodi postupak kontrole troenja sredstava, iznos sredstava, koji nedostaje obezbeuje Republiki zavod, u skladu sa ostvarenim finansijskim sredstvima. Neutroena sredstva filijale, preostala posle izmirivanja obaveza po osnovu utvrenih namena , Republiki zavod za zdravstveno osiguranje koristi za izmirivanje dospelih obaveza prema davaocima zdravstvenih usluga i za isplatu naknada zarada osiguranicima za vreme privremene spreenosti za rad. Procenat sredstava koje se prenose filijali, prethodnih godina menjanje, a to nam pokazuje tabala. Tabela 7: Procenat sredstava koja se prenose filijali RZZO

Godina 1994. 1997. 1998. 1999. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

%* 70 50 50 4 11 11 9 7,5 7,5 7,5

Sl.glasnik RS broj 71/91 30/97 12/98 4/99 2/06 7/07 9/08 6/09; 82/09 5/10 6/11

* Sto odsto uplaenog doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih dravljana i za zdravstveno osiguranje lica koja su ukljuena u obavezno zdravstv.osiguranje na podruju filijale, prenosi se filijali.

58

SOCIJALNO PRAVO

Filijale Republikog zavoda, pored ostalog, meusobno se zazlikuju u pogledu visine prihoda koji se od doprinosa za zdravstveno osiguranje ostvare na njihovom podruju i visine ostvarenih rashoda. Kod jednog broja filijala ostvareni prihodi od doprinosa na njihovom podruju vii su od ostvarenih rashoda, dok kod drugih ostavareni prihodi nisu dovoljni da bi se pokrili neophodni rashodi. Naime, u skladu sa principom solidarnosti, iz nekih filijala dolazi do ,,odlivanja prihoda od doprinosa u druge filijale koje ne mogu da pokriju svoje rashode. U tabeli dajemo prikaz ostvarenih i utroenih prihoda od doprinosa po filijalama, u periodu od 1995. do 2010. godine, u procentima. Tabela 8: Prikaz ostvarenih i utroenih prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje po filijalama Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 1995. do 2010. godine (u %)
Red. br. Filijala 0 1 1. Subotica 2. Zrenjanin 3. Kikinda 4. Panevo 5. Sombor 6. Novi Sad 7. S.Mitrovica 8. abac 9. Valjevo 10. Smederevo 11. Poarevac 12. Kragujevac 13. Jagodina 14. Bor 15. Zajear 16. Uice 17. aak 18. Kraljevo 19. Kruevac 20. Ni 21. Prokuplje 22. Pirot 23. Leskovac 24. Vranje 25. Pritina 26. Pe 27. Prizren 28. K.Mitrovica 29. Gnjilane 30. Graanica 31. Beograd Prosek (ostvareni doprinos na podruju filijale = 100,0) Utroeno na podruju filijale 2000 2002 2003 2004 2005 2008 2009 2010 5 6 7 8 9 10 11 12 74,8 78,0 84,2 83,0 79,9 78,9 80,5 82,0 84,7 89,0 99,5 95,4 95,0 89,1 89,0 92,3 74,6 84,5 89,4 84,7 82,2 89,0 90,5 92,6 87,9 92,8 103,7 96,3 93,1 92,5 94,5 90,5 92,8 86,6 96,4 96,7 95,7 101,4 99,1 99,7 91,3 98,5 100,0 94,6 96,5 101,1 102,2 100,3 101,0 81,0 84,3 79,7 77,8 75,0 72,2 73,9 114,4 132,2 138,8 126,2 126,5 111,7 108,8 107,5 128,3 112,9 118,0 111,1 119,2 91,7 84,7 87,3 119,3 105,3 97,5 90,6 93,3 87,6 90,1 86,9 142,6 116,1 112,6 100,8 92,7 101,7 99,7 95,2 149,3 102,1 113,6 99,8 108,7 136,0 131,6 125,5 91,2 111,8 123,7 121,9 129,6 133,2 131,8 121,9 124,3 130,0 179,3 174,0 136,9 132,7 124,2 109,9 158,6 117,5 141,9 138,2 140,7 143,8 142,1 149,5 93,3 103,9 107,7 108,5 116,3 110,7 106,5 103,9 105,6 92,8 97,1 84,5 94,5 94,5 89,1 88,1 84,6 105,0 111,4 106,3 115,0 110,8 106,6 111,6 69,5 89,8 97,3 102,1 102,2 108,3 103,3 100,7 110,7 130,7 134,1 127,8 141,1 147,5 150,1 156,8 123,5 130,8 151,4 127,1 151,7 148,2 152,4 142,0 127,6 107,1 112,7 103,4 92,1 108,6 108,8 105,0 106,6 115,5 138,0 93,0 124,1 140,9 143,4 141,9 88,2 115,6 117,3 119,1 121,3 128,4 125,4 125,5 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 299,5 229,9 231,1 215,3 187,0 176,2 175,4 * 268,7 182,1 189,5 171,6 141,3 134,5 130,5 * * * 240,0 235,8 228,3 195,6 224,8 79,5 99,2 88,8 88,3 84,1 84,8 83,2 86,2 93,2 104,2 105,1 98,7 100,3 101,5 99,7 100,4

1995 2 90,5 92,5 92,1 94,1 95,2 87,8 95,1 114,3 108,5 114,3 116,8 97,1 98,2 89,5 119,5 95,8 92,3 110,5 95,8 108,0 124,5 105,5 107,3 101,5 121,0 145,6 128,4 163,1 151,2 * 87,6 97,6

1998 3 104,8 104,4 79,4 98,1 104,5 92,4 99,5 156,1 135,9 134,3 132,6 129,1 135,1 108,7 141,8 116,2 105,1 120,9 104,0 127,7 177,3 126,7 145,1 123,3 * * * * * * 87,0 104,8

1999 4 101,4 84,2 70,9 74,0 97,7 83,8 97,1 154,6 98,3 121,5 34,9 140,9 111,0 105,9 136,9 93,8 92,8 61,6 88,5 131,2 154,0 101,0 136,2 88,8 * * * * * * 84,2 91,9

59

DR RAJKO KOSANOVI

1.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju Sredstva za uplatu doprinosa za osiguranike iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju obezbeuju se u budetu Republike. Osnovica za uplatu doprinosa za osiguranike iz lana 22. Zakona je mesena osnovica doprinosa koju ini iznos od 15% prosene mesene zarade u Republici isplaene po zaposlenom u prethodnoj godini, prema objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike (lan 35b. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje Slubeni glasnik RS br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09), a stopa po kojoj se obraunava i plaa doprinos jeste 12,3%. Prosena mesena zarada po zaposlenom isplaena u Republici u 2009. godini iznosi 44.147,00 dinara (Slubeni glasnik RS broj 4/2010), a mesena osnovica na koju se obraunavaju i plaaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje godine iznosi 6.622,00 dinara. Prema podacima Republikog zavoda (iz matine evidencije u julu 2010. godine) ukupno je registrovano 1.216.510 lica koja se po lanu 22. stav 1. i stav 4. Zakona smatraju osiguranim licima. Obraun doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji bi trebalo da se planira u budetu Republike za 2011. godinu iznosi: 1.216.510 x 6.622,00 x 12,3%, to na godinjem nivou ini 11.890,26 miliona dinara za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica. Za 2011. godinu budet je predvideo samo 615.048 miliona dinara za zdravstvenu zatitu lica iz lana 22. Zakona umesto 11.890.256 miliona dinara, koliko je u skladu sa Zakonom trebalo biti odobreno49. Iznosi sredstava za zdravstvenu zatitu lica iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odobravanih u finansijskim planovima Republikog zavpoda za zdravstveno osiguranje, prethodnih godina bili su znatno nii od iznosa sadranih u predlozima finansijskih planova, a to nam pokazuje i tabela50.

49 Prema podacima Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (iz matine evidencije iz jula 2010. godine), ukupno je registrovano 1.216.510 lica, koja se prema lanu 22. stav1. i stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatraju osiguranim licima. Osnovica za uplatu doprinosa za ova osigurana lica iznosi 15% prosene mesene zarade u Republici isplaene po zaposlenom u prethodnoj godini ( u 2009. godini: 44.147,00x15%= 6.622,00 dinara), a stopa po kojoj se obraunava i plaa doprinos iznosi 12,3%. Potrebna sredstva za 2011. godinu, prema tome, iznose: 1.216.510 x 6.622,00 x 12.3% x 12 meseci = 11.890.256.328,70 dinara. 50 U 2010. godini, trokovi zdravstvene zatite po jednom licu iznosili su 210 evra, a transferi iz budeta Republike 5 evra.

60

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 9: Sredstva za zdravstvenu zatitu lica iz lana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju
(u 000 din.)

Godina 0 2008. 2008. 2009. 2011.

Predlog Finansijski plan Finansijskog plana Republikog zavoda Republikog zavoda (ekonomska klasifikacija 7331611) 1 2 8.732.108 4.000.000 15.343.803 588.384* 7.756.222 588.000 11.890.256 615.048

% ( 2 : 1) 3 45,81 3,83 7,58 5,17

* Odlukom o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO smanjeno sa 3.640.000 na 588.384 miliona dinara

Doprinos za osiguranike i koji se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje obraunava se i plaa na osnovicu i po stopi koja je propisana zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. 1.2.2.5. Finansijski plan Zavoda Republiki zavod svake godine donosi finansijski plan, a pravni osnov za njegovo donoenje sadran je u odredbama lana 38. Zakona o budetskom sistemu (Slubeni glasnik RS, br. 54/2009 i 73/2010), kojim je utvreno da su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja obavezne da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica utvrenih Izvetajem o fiskalnoj strategiji (Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu). Prema istom lanu ovog zakona, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dostavljaju predlog finansijskog plana nadlenom Ministarstvu koje je obavezno da finansijski plan dostavi ministru finansija. U lanu 6. Zakona o budetskom sistemu propisano je da finansijski plan organizacija obaveznog socijalnog osiguranja donosi nadleni organ organizacije. Statutom Republikog zavoda utvreno je da finansijski plan donosi Upravni odbor. Na finansijski plan organizacija obaveznog socijalnog osiguranja saglasnost daje Narodna skuptina Republike Srbije. Finansijski plan Republikog zavoda za 2011. godinu, donet je na osnovu Memoranduma o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godini i planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini. Za bilansiranje prihoda i primanja i rashoda i izdataka, na osnovu kojih je pripremljen Predlog finansijskog plana korieni su sledei parametri: realna stopa rasta bruto domaeg proizvoda (BDP) od 3,0%, inflacija (kraj perioda) 4,5%, visina planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010 godini, visina planiranih transfera od drugih OOSO,
61

DR RAJKO KOSANOVI

transferi od budeta Republike za zdravstvenu zatitu lica iz lana 22. Zakona u skladu sa Zakonom. Bilansiranje prihoda i primanja Republikog zavoda za 2011. godinu rezultat je i potrebe da se zaustavi trend pada uea sredstava za zdravstvo u bruto drutvenom proizvodu, prisutan u nekoliko prethodnih godina. Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu
( u 000 dinara) Red Rashodi i izdaci . br. I Rashodi za zaposlene II Naknade (zarada za vreme privremene spre.za rad i tr.prev.) Rashodi za zdravstvenu zatitu (Prava iz soc.osiguranja koja III se isplauju neposredno pruaocima usluga) 1. Plate i naknade plate sa doprinosima na teret poslodavca 2. Prevoz zaposlenih na posao i sa posla 3. Trokovi energenata 4. Lekovi i medicinska sredstva u zdravstvenim ustanovama 5. Ishrana bolesnika 6. Ostali materijalni trokovi 7. Ustanove van Plana mree 8. Materijal za dijalizu 9. Lekovi izdati na recept 10.Stomatoloke usluge 11. Pomagala i naprave 12. Ustanove socijalne zatite 13. Trokovi leenja u inostranstvu 14. Instituti i zavodi za javno zdravlje 15. Ustanove specijalizovane za rehabilitaciju 16. Transfuzije krvi i Institut Torlak, Paster, Sudska med. IV Ostali rashodi i izdaci Ukupno (I IV) Iznos 2.801.743 8.160.000 182.297.909 88.103.092 2.736.237 7.390.352 28.854.146 2.378.513 8.872.435 1.949.090 4.075.500 23.500.866 5.245.550 1.900.000 992.750 820.000 1.968.471 3.109.000 401.907 2.602.650 195.862.302 % 1,43 4,17 93,07 44,98 1,40 3,77 14,73 1,21 4,53 1,00 2,08 12,00 2,68 0,97 0,51 0,42 1,01 1,59 0,19 1,33 100,00

Izvor: Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (Sl. glasnik RS, br. 4/11)

lanom 2. Zakona o budetskom sistemu propisano je da Finansijski plan Republikog zavoda sadri i finansijske planove indirektnih korisnika Republikog zavoda (zdravstvene ustanove primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zatite koje se nalaze u Planu mree, zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove za produenu rehabilitaciju, apoteke i zdravstvene ustanove van Plana mree sa kojim Republiki zavod zakljuuje ugovore). Osnov za procenu visine prihoda i primanja i rashoda i izdataka indirektnih korisnika Republikog zavoda za 2011. godinu.ine: ostvarenje prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2009. godini; priznata naknada po konanom obraunu za 2009. godinu; projekcija prihoda i
62

SOCIJALNO PRAVO

primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini; kao i makroekonomski parametri iz Memoranduma o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godini. Ukupno planirani prihodi i primanja indirektnih korisnika Republikog zavoda u 2011. godini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima. Najznaajniji prihodi i primanja su od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Republikog zavoda i iznose 172.932,52 miliona dinara (80,25% ukupnih prihoda i primanja). Najvei udeo u prihodima od OOSO imaju prihodi od transfera izmeu budetskih korisnika na istom nivou (80,64%). Sopstveni prihodi planirani su u iznosu od 32.128,85 miliona dinara to ini 14,98% ukupnih prihoda i primanja. U okviru sopstvenih prihoda sadrana su i primanja po osnovu naplaene participacije za pruene usluge i lekove na recept, odnosno medicinsko-tehnika pomagala izdata osiguranim licima Republikog zavoda u iznosu od 5.950,00 miliona dinara. Sredstva od sopstvenih prihoda, zbog naina sticanja i obaveze koje proistiu po tom osnovu, nije mogue objediniti na republikom nivou, radi njihove upotrebe van zdravstvenih ustanova. Prihodi i primanja iz budeta planirani su u iznosu od 8.981,95 miliona dinara i ine ih prihodi i primanja od Republike, autonomne pokrajine i optine. Ovi prihodi ine 4,19% ukupnih prihoda. Prihodi od donacija planirani su u iznosu od 416,10 miliona dinara i ine 0,19% ukupno planiranih pihoda i primanja. Ukupno planirani rashodi i izdaci indirektnih korisnika Republikog zavoda u 2011. godini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima finansiranja. Ukupni rashodi i izdaci najveim delom su finansirani od strane organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Republikog zavoda i iznose 172.932,52 miliona dinara. Najvei udeo u rashodima imaju rashodi za zaposlene (56,77%) i iznose 98.173,40 miliona dinara. Od toga, zarade iznose 95.092,90 miliona dinara i sastoje se iz sredstava od Republikog zavoda, koja su namenjena zdravstvenim ustanovama za zarade za ugovoreni broj radnika (88.458,44 miliona dinara) i sredstava koje zdravstvene ustanove dobijaju po osnovu fakturisanih usluga, a iz kojih vre isplatu ostalog dela zarada. Prihodi od participacije iskazuju se u okviru sopstvenih prihoda, ali se ne mogu koristiti za uveanje plata, ve se koriste za izmirenje obaveza u okviru namena po ugovoru, a kod apoteka za izmirenje obaveza prema dobavljaima za lekove. 1.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zatite Odnosi izmeu Republikog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga, povodom ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zatitu, ureuje se ugovorom koji se po pravilu zakljuuje za jednu kalendarsku godinu. Ugovorom se ureuju odnosi izmeu matine filijale, odnosno Republikog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga u pruanju zdravstvene zatite obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a naroito: - vrsta, obim, odnosno kvantitet zdravstvenih usluga; - mere za obezbeivanje kvaliteta zdravstvene zatite koja se prua osiguranim licima; - kadar na osnovu normativa kadrova i standarda rada potrebnih za ostvarivanje zdravstvene zatite osiguranih lica; - naknade odnosno cene koju matina filijala, odnosno Republiki zavod plaa za pruene zdravstvene usluge;
63

DR RAJKO KOSANOVI

- nain obrauna i plaanja; - kontrola i odgovornost za izvravanje obaveza iz ugovora; - rok za sprovoenje preuzetih obaveza, nain reavanja spornih pitanja, raskid ugovora, - kao i druga meusobna prava i obaveze ugovornih strana. Republiki zavod donosi opti akt kojim se ureuju uslovi, kriterijumi i merila za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za svaku kalendarsku godinu, na koji saglasnost daje Ministarstvo zdravlja.51 Osnov za zakljuivanje ugovora ine: 1) godinji plan zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) utvreni normativi kadrova, standardi rada, kao i zdravstveni kapaciteti potrebni za ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu osiguranih lica; 3) opti akt Republikog zavoda iz lana 179. stav 1. ovog zakona; 4) akt o cenama zdravstvenih usluga; 5) finansijski plan Republikog zavoda. Ugovorom se mogu utvrditi sledei naini plaanja zdravstvenih usluga: 1) plaanje po jednom opredeljenom osiguranom licu (u daljem tekstu: kapitacija); 2) plaanje po sluaju, odnosno po epizodi bolesti ili povrede; 3) plaanje po cenama pojedinanih zdravstvenih usluga; 4) otkupom plana rada davalaca zdravstvenih usluga; 5) drugi nain utvren ugovorom. Matina filijala zakljuuje ugovor sa davaocem zdravstvenih usluga o pruanju zdravstvene zatite koja je utvrena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa teritorije matine filijale, a Republiki zavod zakljuuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga za odreene vrste zdravstvenih usluga za potrebe svih osiguranih lica u Republici, kao i sa zdravstvenim ustanovama koje obavljaju doktrinarne, struno-metodoloke i druge poslove od znaaja za sprovoenje zdravstvenog osiguranja, odnosno sa drugim pravnim licem - za ostvarivanje odreenih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. 1.2.3. Sredstva poslodavaca Prema lanu 14. Zakona o zdravstvenoj zatiti, poslodavac iz svojih sredstava organizuje i obezbeuje zdravstvenu zatitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje: 1) lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2) sprovoenje mera za spreavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i spreavanje povreda na radu; 3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodine, kontrole i ciljne preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada; kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroninih bolesti; 4) pregleda zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zatite ivotne sredine, radi zatite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je ureena oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom;
51 Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje njihove naknade za 2011. godinu, objavljen je u ,, Slubenom glasniku RS , broj 4/ 11:

64

SOCIJALNO PRAVO

5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zatite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifinim uslovima, kao i na korienje linih i kolektivnih zatitnih sredstava 6) obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeivanje i sprovoenje optih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; 7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa optim aktom poslodavca; 8) praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapreivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada psihofiziolokim sposobnostima zaposlenih; 9) praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oteenja koja utiu na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti; 10) uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovnitva; 11) sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika zaposlenih na posebno tekim i rizinim poslovima na zdravstvenopreventivne aktivnosti i odmor; 12) ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne medicinske intervencije. Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, obuhvata i prethodne i periodine preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom na nain i po postupku utvrenim propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. 1.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja Najznaajniji problemi u finansiranju zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, ve dui niz godina, su sledei: - izbegavanja i kanjenja u plaanju doprinosa za zdravstveno osiguranje; - nepostojanje odgovarajue kontrole plaanja doprinosa za zdravstveno osiguranje; - ostvarivanje nedovoljnih prihoda Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje od pojedinih kategorija osiguranika (zemljoradnika, penzionera i nezaposlenih); - neizvravanje u potpunosti ustavne i zakonske obaveze Republike u pogledu pokria trokova zdravstvene zatite neosiguranih lica; - nepostojanje odgovarajuih naina, odnosno oblika plaanja davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvenih ustanova) za njihov rad; - kapaciteti zdravstvenih ustanova (u prvom redu broj zaposlenih u njima), a ne obim i kvalitet zdravstvenih usluga kao osnovno merilo za utvrivanje visine naknade za njihov rad; - postojanje nesklada izmeu zdravstvenih potreba graana, utvrenih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja i materijalnih mogunosti za njihovo ostvarivanje;
65

DR RAJKO KOSANOVI

- postojanje obaveze nametnute osiguranju da finansira ukupne kapacitete zdravstvenih ustanova za ega ono nema kako potrebe, tako i mogunosti; - nastojanje da se preko osiguranja pokriju ukupni trokovi zdravstvene zatite stanovnitva; - nepostojanje odgovarajue kontrole finansijskog poslovanja zdravstvenih ustanova i drugi problemi. U vezi sa plaanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje potrebno je: - pojaati sistem kontrole uplate doprinosa; - pootriti odgovornost za njihovo neplaanje; - ne dozvoliti da bilo ko bude, na bilo koji nain, osloboen od obaveze plaanja; - obustaviti ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, izuzev hitne medicinske pomoi, osiguranicima iji poslodavac ne izvrava obavezu plaanja doprinosa; - preispitati nain obrauna doprinosa pojedinih kategorija osiguranika (na primer zemljoradnika); - nastojati da Republika ispunjava svoju obavezu u pogledu obezbeivanja realnog iznosa sredstava za zdravstvenu zatitu neosiguranih lica; - vriti postepenu izmenu naina plaanja davalaca zdravstvenih usluga (uvoenje kapitacije kao naina plaanja zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zatite i DRG sistema kao naina plaanja zdravstvenih ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zatite. Prilikom naredne izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju potrebno je razmotriti mogunost decentralizacije zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, odnosno da pored Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje postoje i regionalni zavodi za zdravstveno osiguranje. Meutim, bez obzira na organizaciju zdravstvenog osiguranja, osiguranje prilikom zakljuivanja ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga treba da istupa kao k u p a c, i da angauje zdravstvene kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da se osiguranim licima obezbedi odgovarajua zdravstvena zatita, bez obzira na vlasniki status tih kapaciteta. Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji
Red. br. 0 Izvori sredstava i namena 1 A-JAVNI IZVORI I B U D E T 1. BUDET REPUBLIKE Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike Ostvarivanje zdravstvene zatite iz lana 11. za lica koja nisu Obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem Ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti
66

Zakon 2

1.1.

Zak. o zdrav. za., lan 10. Zak. o zdrav. za., lan 12 Zak. o zdrav. za., lan 18.

1.2. 1.3.

SOCIJALNO PRAVO

1.4. 1.5. 1.6. 1.7.

1.8.

2.1.

2.2.

2.3.

2.4.

1. 1.1.

1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6.

1.7. 2.

Rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija Rad Zdravstvenog saveta Red Etikog odbora Srbije Ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu lica koja imaju status izbeglica sa teritorije republika bive SFRJ Plaanje naknade zdravtvenim ustanovama za zdravstvene usluge pruene strancima 2. BUDET AUTONOMNE POKRAJINE, OPTINE, ODNOSNO GRADA Ostvarivanje drutvene brige za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada Plaanje naknade za hitnu medicinsku pomo, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne bude naplatila u roku 90 dna Pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove Snoenje trokova obdukcije umrlog lica, koja je izvrena na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od nadlenog organa optine, odnosno grada II REPUBLIKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Zdravstvena zatita - mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti -pregledi i leenja ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja - pregledi i leenja u sluaju bolesti i povrede - pregledi i leenje bolesti usta i zuba - medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede - lekovi i medicinska sredstva - proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloke naknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehnika pomagala) Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika
67

Zak. o zdrav. za., lan 68. Zak. o zdrav.za., lan 155 Zak. o zdrav. za., lan 156. Zak. o zdrav. za., lan 238. Zak. o zdrav. za., l.241 i 242.

Zak. o zdrav. za., lan 13.

Zak. o zdrav. za., lan 162. Zak. o zdrav. za.., lan 219.

Zak. o zdrav. za., lan 223.

Zak. o zdrav. osig., lan 34.

Zak. o zdrav. osig. lan 73-103.

DR RAJKO KOSANOVI

3.

1. 2. 3. 1.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite B. PRIVATNI IZVORI Lino uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite Plaanje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pruiti na teret sredstava zdravstvenog osiguranja Plaanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora C. SREDSTVA POSLODAVCA Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca IZVORI SREDSTAVA ZA RAD ZDRAVSTVENIH USTANOVA Organizacija zdravstvenog osiguranja Budet Prodaja usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi zdravstvenom delatnou zdravstvene ustanove Obavljanje naunoistraivake i obrazovne delatnosti Izdavanje u zakup slobodnih kapaciteta Legati Pokloni Zavetanja

Zak. o zdrav. osig. l.104-108.

Zak. o zdrav. osig., l.48 i 49.

Zak. o zdrav. za., lan 14.

Zak. o zdrav. za. lan 159. '' '' '' '' '' '' ''

Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %)
Red. br. 0 1. Prihodi i primanja 1 Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih i na teret poslodavaca Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednika Ostali doprinosi Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) Transfer od NZS Ukupni transferi od Fonda PIO Ostali transferi 2006. 2 65,39 2007. 3 66,80 2008. 4 65,43 2009. 5 64,33 2010. 6 65,14

2. 3. 4. 5. 6.

5,65 0,04 71,07 1,77 23,36 0,62

5,39 0,04 72,23 1,81 22,14 0,54

4,93 0,05 70,40 1,64 23,95 0,58

4,19 0,07 68,58 1,78 26,54 0,64

4,27 0,07 69,48 1,97 26,46 0,59

68

SOCIJALNO PRAVO

, Ukupni transferi od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (4-6) Ukupni transferi od budeta Ukupni transferi (4-7) Ostali prihodi UKUPNI PRIHODI 25,74 0,00 25,74 3,19 100,00

, 24,48 2,16 26,65 1,13 100,00

, 26,17 2,65 28,82 0,78 100,00

, 28,96 1,48 30,44 0,98 100,00

, 29,01 0,42 29,43 1,09 100,00

7.

Tabela 13: Struktura izvrenih rashoda Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %)
Red. br. 0 I 1. 2. 3. 4. 4.1. 4.2. 4.3. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 5.7. 5.8. 5.9. 5.10. 5.11. 5.12. 5.13. Prihodi i primanja 1 TEKUI RASHODI (1+2+3+4+5+6) Rashodi za zaposlene Korienje usluga i roba Otplata kamata i pratei trokovi zaduivanja Prava iz socijalnog osiguranja koja se isplauju neposredno domainstvima Naknade zarada za vreme privremene nesposobnosti za rad Naknada putnih trokova Naknada pogrebnih trokova Prava iz socijalnog osiguranja plaena neposredno pruaocima usluga Primarna zdravstvena zatita Materijal za dijalizu Lekovi izdati na recept Stomatoloke usluge Sekundarna i tercijarna zdravstvena zatita Naknada za ortopedske sprave i pomagala Ustanove socijalne zatite Trokovi zdravstvene zatite lica koja nisu obavezno osigurana po Zakonu Zdravstvena zatita izbeglih i prognanih lica Zdravstvena zatita po konvencijama Zdravstvena zatita osiguranika koji ive i borave u inostranstvu Trokovi zdravstvene zatite za osiguranike upuene na leenje u inostran. Ostali trokovi zdravstvene zatite (usluge rehabilitacije i rekreacije)
69

2006. 2 99,79 1,18 0,47

2007. 3 99,53 1,42 0,51

2008. 4 99,53 1,53 0,48 0,02

2009. 5 99,74 1,63 0,44 0,00 4,18 3,82 0,36 0,00 93,45 22,66 2,24 12,55 2,39 49,71 0,99 0,48

2010. 6 99,91 1,39 0,47 0,37 4,05 3,70 0,35 0,00 93,61 21,36 2,13 12,84 2,34 50,87 1,04 0,48

6,57 5,97 0,46 0,15 91,53 23,88 2,09 13,64 2,64 44,91 0,98 0,40

3,73 3,46 0,26 0,00 93,73 23,89 2,36 12,72 2,82 48,52 0,90 0,35

3,88 3,57 0,31 0,00 93,47 23,01 1,21 12,09 2,36 50,03 1,03 0,44

0,17 0,21 0,01 0,09 1,84

0,12 0,00 0,07 1,34

0,09 0,00 0,11 1,43

0,18 0,00 0,14 1,42

0,20 0,01 0,13 1,47

DR RAJKO KOSANOVI

5.14. 5.15. 6. II III IV

Trokovi Instituta i zavoda za zatitu zdravlja Ostale usluge zdravstvene zatite u zemlji Ostali rashodi IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III)

0,66 0,00 0,05 0,08 0,13

0,54 0,10 0,14 0,31 0,16

0,54 0,11 0,14 0,47 0,00

0,58 0,12 0,03 0,26 0,00

0,63 0,10 0,02 0,06 0,03

100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republikog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 2010.)
(u milionima dinara)

R.br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6.

O p i s 1 Ukupni prihodi i primanja Od budeta Republike Od budeta autonom. pok. Od budeta optine grada Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja Donacije Ostali prihodi

2008. godina 2 207.262,00 7.615,60 2.211,57 3.682,54 166.085,95 261,59 27.404,75

2009. godina 3 217.058,97 5.739,52 1.838,78 3.290,08 176.076,72 274,89 29.838,98

2010. godina 4 219.571,63 3.632,44 400,53 3.450,48 181.321,97 384,89 30.381,32

Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republikog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 2010.)
(u milionima dinara)

R.br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6.

O p i s 1 Ukupno: Od budeta Republike Od autonomne pokrajine Od optine grada Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja Od donacija Iz ostalih izvora

2008. godina 2 203.413,04 7.652,81 2.422,15 3.544,72 162.008,82 229,46 27.555,08

2009. godina 3 215.204,18 4.944,35 1.873,24 3.177,48 174.645,46 237,5 30.326,15

2010. godina 4 217.449,45 3.374,64 388,65 3.592,52 179.449,89 236,25 30.407,50

70

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini
(u milionima dinara)

R.br. 1 1 2 3 4 5 6 7

Opis 2 Ukupno OOSO Od Repub. A. Pokr. Op grad Donacije Ost. izvori

Prihodi i primanja 3 219.571,63 181.321,97 3.632,44 400,53 3.450,48 384,89 30.381,32

Rashodi i izdaci 4 217.449,45 179.449,89 3.374,64 388,65 3.592,52 236,25 30.407,50

Razlika 3-4 2.122,18 1.872,08 257,80 11,88 -142,04 148,64 -26,18

Tabela 13d: Prihodi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini

(u din.)

R.br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6.

7.

Prihodi i primanja 1 Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih i na teret poslodavaca Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednika Ostali doprinosi Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) Transfer od NZS Ukupni transferi od Fonda PIO Ostali transferi Ukupni transferi od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (4-6) Ukupni transferi od budeta Ukupni transferi (4-7) Ostali prihodi UKUPNI PRIHODI

2010. godina Iznos (din) 2 118.866.155.216 7.792.752.485 127.008.085 126.785.915.786 3.586.743.076 48.285.125.512 1.074.294.154 52.946.162.742 762.764.111 53.708.926.853 1.996.157.177 182.490.999.816

% 3 65,14 4,27 0,07 69,48 1,97 26,46 0,59 29,01 0,42 29,43 1,09 100,00

71

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 13e: Rashodi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini

(u din.)

R.br. 0 I 1. 2. 3. 4. 4.1. 4.2. 4.3. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 5.7. 5.8. 5.9. 5.10. 5.11. 5.12. 5.13. 5.14. 5.15. 6. II III IV

Rashodi 1 TEKUI RASHODI (1+2+3+4+5+6) Rashodi za zaposlene Korienje usluga i roba Otplata kamata i pratei trokovi zaduivanja Prava iz socijalnog osiguranja koja se isplauju neposredno domainstvima Naknade zarada za vreme privremene nesposobnosti za rad Naknada putnih trokova Naknada pogrebnih trokova Prava iz socijalnog osiguranja plaena neposredno pruaocima usluga Primarna zdravstvena zatita Materijal za dijalizu Lekovi izdati na recept Stomatoloke usluge Sekundarna i tercijarna zdravstvena zatita Naknada za ortopedske sprave i pomagala Ustanove socijalne zatite Trokovi zdravstvene zatite lica koja nisu obavezno osigurana po Zakonu Zdravstvena zatita izbeglih i prognanih lica Zdravstvena zatita po konvencijama Zdravstvena zatita osiguranika koji ive i borave u inostranstvu Trokovi zdravstvene zatite za osiguranike upuene na leenje u...... Ostali trokovi zdravstvene zatite (usluge rehabilitacije i rekreacije) Trokovi Instituta i zavoda za zatitu zdravlja Ostale usluge zdravstvene zatite u zemlji Ostali rashodi IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III)

2010. godina Iznos (din.) 2 182.855.036.187 2.546.895.067 858.416.122 676.407.990 7.413.861.176 6.770.123.160 643.738.016

% 3 99,91 1,39 0,47 0,37 4,05 3,70 0,35 0,00 93,61 21,36 2,13 12,84 2,34 50,87 1,04 0,48

171.323.928.156 39.092.062.172 3.899.831.707 23.501.480.636 4.284.977.880 93.097.285.968 1.894.488.817 887.458.806

369.529.904 10.308.688 245.577.341 2.694.634.378 1.160.115.228 186.176.631 35.527.676 109.694.544 59.749.986 183.024.480.717

0,20 0,01 0,13 1,47 0,63 0,10 0,02 0,06 0,03 100,00

72

SOCIJALNO PRAVO

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje

2.1. Prihodi i primanja Fonda PIO Prihod i primanja Fonda ine sredstva: 1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom obezbeuju u budetu; 3) od imovine kojom raspolae fond; 4) od kamata ostvarenih plasmanom sopstvenih prihoda fonda, u skladu sa zakonom, poslovnom bankarstvu, na tritu novca ili kupovinom obveznica iji emitent je drava; 5) subvencija i donacija; 6) ostvarena prodajom drutvenog kapitala, drutvenih i javnih preduzea ili njihovih delova, u skladu sa zakonom; 7) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom; 7a) budeta za obaveze Republike Srbije utvrene zakonom; 8) iz drugih izvora. Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podraun preko koga se vre uplate i isplate sredstava republikog fonda na teritoriji autonomne pokrajine. 2.2. Rashodi Fonda PIO Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene odreene zakonom, i to za: 1) isplatu penzija i novanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) tekue rashode, izdatke za nefinansijsku imovinu i otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine; 3) druge obaveze utvrene zakonom. Sredstva fonda mogu se, u skladu sa aktom fonda, koristiti za drutveni standard korisnika penzija, najvie do 0,10% ukupnih prihoda fonda po osnovu doprinosa. Sopstveni prihodi fonda koji ostaju po izmirenju obaveza koriste se za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti. Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (dravna garancija). 2.3. Finansijski plan U finansijskom planu Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. godinu52, ukupni tekui prihodi i primanja planirani su u iznosu od 494.100.000 hiljade dinara. Ukupni tekui rashodi i izdaci planirani su u istom iznosu.

52 Slubeni glasnik RS, broj 1/11

73

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 14: Osnovna struktura tekuih prihoda i primanja i tekuih rashoda i izdataka Republikog fonda penzijskkog i invalidskog osiguranja planiranih za 2011. godinu
Red. br. Primanja i izdaci Tekui prihodi i primanja 1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi i primanja Tekui rashodi i izdaci 1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci U 000 din. 494.100.000 252.000.000 230.900.000 11.200.000 494.100.000 486.351.718 3.802.580 3.945.702 % 100,00 51,00 46,73 2,27 100,00 98,43 0,77 0,80

II

3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti

Prihod Nacionalne slube ine sredstva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti; 2. iz budeta Republike Srbije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom; 5. poklona, donacija i legata; 6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. U finansijskom planu Nacionalne slube za zapoljavanje za 2011. godinu53, prihodi i primanja planirani su u iznosu od 38.941.227 hiljade dinara. Rashodi i izdaci planirani su u istom iznosu. Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdataka Nacionalne slube za zapoljavanje za 2011. godinu
Red. br. Prihodi i primanja/rashodi i izdaci Prihodi i primanja 1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi iprimanja Rashodi i izdaci 1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci U 000 din. 38.941.227 16.538.727 21.735.000 667.500 38.941.227 34.768.420 2.240.587 1.932.220 % 100,00 42,47 55,81 1,72 100,00 89,28 5,75 4,97

II

53 Slubeni glasnik RS, broj 1/11

74

SOCIJALNO PRAVO

4. Socijalna zatita
Finansiranje socijalne zatite u Republuci Srbiji vri se iz: budeta Rapublike Srbije, budeta autonomne pokrajine i budeta jedinice lokalne samouprave. 4.1. Budet Republike Srbije Iz budeta Republike Srbije, u skladu sa lanom 206. Zakona o socijalnoj zatiti,54 finansiraju se prava i usluge socijalne zatite o ijem se obezbeivanju stara Republika Srbija, i to: 1) pravo na novanu socijalnu pomo; 2) pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica i pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica; 3) pravo na posebnu novanu naknadu; 4) pravo na pomo za osposobljavanje za rad; 5) usluge porodinog smetaja; 6) usluge savetovanja i obuke hranitelja i usvojitelja; 7) usluge domskog smetaja; 8) usluge stanovanja uz podrku za osobe sa invaliditetom, osim u jedinicama lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti, utvren u skladu sa propisima kojima se ureuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republikog proseka; 9) usluge smetaja za rtve trgovine ljudima; 10) pravo na jednokratnu pomo u sluaju ugroenosti veeg broja graana. U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za finansiranje rada: 1) centara za socijalni rad - u delu javnih ovlaenja; 2) ustanova za domski smetaj iji je osniva Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina; 3) Republikog zavoda za socijalnu zatitu; 4) centara za porodini smetaj i usvojenje iji je osniva Republika Srbija; 5) ustanova za vaspitanje dece i omladine; 6) Komore - u delu javnih ovlaenja; 7) druge ustanove iji je osniva Republika Srbija Ustanove socijalne zatite sainjavaju godinji program rada, na osnovu koga se vri finansiranje. U budetu Republike Srbije obezbeuju se i sredstva za finansiranje programa unapreenja socijalne zatite. Namenskim transferima, u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje jedinica lokalne samouprave, iz budeta Republike Srbije, prema lanu 207. istog Zakona, mogu se finansirati: 1) usluge socijalne zatite koje po ovom zakonu finansiraju jedinice lokalne samouprave - u jedinicama lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti, utvren u skladu sa propisima kojima se ureuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - ispod republikog proseka;
54 ,, Slubeni gasnik RS, broj 24/11

75

DR RAJKO KOSANOVI

2) usluge socijalne zatite u jedinicama lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalaze ustanove za domski smetaj u transformaciji, ukljuujui i trokove transformacije tih ustanova; 3) inovativne usluge i usluge socijalne zatite od posebnog znaaja za Republiku Srbiju. Vlada utvruje visinu namenskog transfera, kriterijume za njegovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, kriterijume za uee lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava, kao i usluge socijalne zatite od posebnog znaaja za Republiku Srbiju. 4.2. Budet autonomne pokrajine Iz budeta autonomne pokrajine, prema lanu 208. Zakona o socijalnoj zatiti, finansiraju se: 1) programi unapreenja socijalne zatite u autonomnoj pokrajini; 2) program rada Pokrajinskog zavoda za socijalnu zatitu; 3) programi rada centara za porodini smetaj i usvojenje iji je osniva autonomna pokrajina; 4) programi rada ustanova iji je osniva autonomna pokrajina, osim ustanova domskog smetaja; 5) inovacione usluge i usluge socijalne zatite od posebnog znaaja za autonomnu pokrajinu. 4.3. Budet jedinice lokalne samouprave Iz budeta jedinice lokalne samouprave, prema lanu 209., finansiraju se: 1) dnevne usluge u zajednici; 2) usluge podrke za samostalan ivot, osim usluge stanovanja uz podrku za osobe sa invaliditetom; 3) usluga stanovanja uz podrku osoba sa invaliditetom u jedinicama lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti, utvren u skladu sa propisima kojima se ureuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republikog proseka; 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, osim savetovanja i obuke hranitelja i usvojitelja; 5) ostale usluge socijalne zatite u skladu sa potrebama lokalne samouprave; 6) jednokratne pomoi i drugi oblici pomoi; 7) programi rada ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave; 8) programi unapreenja socijalne zatite u jedinici lokalne samouprave; 9) inovacione usluge. Metodologiju formiranja cena usluga socijalne zatite koje se finansiraju iz budeta Republike Srbije propisuje Vlada, a metodologiju formiranja cena usluga socijalne zatite koje se finansiraju iz budeta autonomne pokrajine, odnosno iz budeta jedinice lokalne samouprave propisuje nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
76

SOCIJALNO PRAVO

4.4. Izgradnja, odravanje i opremanje ustanova socijalne zatite Sredstva za izgradnju, odravanje i opremanje ustanova socijalne zatite koje se finansiraju iz budeta Republike Srbije obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Sredstva za izgradnju, odravanje i opremanje ustanova socijalne zatite koje se finansiraju iz budeta autonomne pokrajine, odnosno iz budeta jedinice lokalne samouprave obezbeuju se u budetu autonomne pokrajine, odnosno u budetu jedinice lokalne samouprave. 4.5. Uee u trokovima usluga socijalne zatite U trokovima usluge socijalne zatite, prema lanu 212. Zakona o socijalnoj zatiti, uestvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogunost izdravanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu plaanja trokova pruanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno, korisnik, srodnik, odnosno tree lice ne uestvuju u trokovima usluge: 1) procene i planiranja koje vri centar za socijalni rad; 2) neodlone intervencije. Korisnik domskog smetaja uestvuje u trokovima smetaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom. Korisnik porodinog smetaja uestvuje u trokovima smetaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom, izuzev prihoda ostvarenih po osnovu deijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomo i negu drugog lica i uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica, naknade za telesno oteenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnine za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu uenikog i studentskog standarda. Ako su primanja i prihodi korisnika nedovoljni za podmirenje trokova smetaja, trokovi smetaja podmiruju se iz nepokretne imovine korisnika na nain i po postupku utvrenom u lanu 82. zakona. Davalac izdravanja po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju zakljuenog sa korisnikom domskog smetaja, odnosno porodinog smetaja plaa punu cenu smetaja za korisnika. Korisnici koji ostvaruju pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica i pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica, odnosno pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica po bilo kom osnovu, uestvuju sa najmanje 20% iznosa tog dodatka odnosno naknade u trokovima usluge socijalne zatite ako je ta usluga usmerena i na zadovoljenje potreba pomoi i nege, osim za usluge domskog i porodinog smetaja.

77

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela16: Rashodi i izdaci utvreni u Budetu Republike Srbije za 2011. godinu

Red. br. 1. O P I S Tekui rashodi 1.1. Rashodi za zaposlene 1.2. Rashodi za korienje usluga i roba 1.3. Rashodi po osnovu otplate kamata 1.4. Subvencije 1.5. Dotacije medjunarodnim organizacijama 1.6. Transferi ostalim nivoima vlasti 1.7. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja: - Republiki fond za PIO - Nacionalna sluba za zapoljavanje - Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika - Republiki zavod za zdravstveno osiguranje - Ostali transferi 1.8. Ostale dotacije i tranferi 1.9. Socijalna zatita iz budeta - Tranzicioni fond - Deija zatita - Borako-invalidska zatita - Socijalna zatita - Ueniki standard - Studentski standard - Fond za mlade talente - Sportske stipendije - Izbegla i raseljena lica - Ostala socijalna zatita iz budeta 1.10. Ostali tekui rashodi Kapitalni izdaci Izdaci za nabavku finansijske imovine Ukupni rashodi i izdaci Dinara (u 000 din.) 788.496.528 196.625.729 47.215.987 45.636.001 55.109.559 942.423. 67.055.997 274.271.282 230.900.000 18.350.000 23.500.000 615.048 906.234 1.456.302 88.426.938 4.440.000 39.162.700 14.886.600 19.292.609 1.951.631 3.261.017 589.252 800.000 1.068.397 2.974.732 11.756.310 31.847.895 26.575.485 846.919.908 % 93,10 23,22 5,58 5,39 6,51 0,11 7,92 32,38 27,26 2,17 2,77 0,07 0,11 0,17 10,44 0,52 4,62 1,76 2,28 0,23 0,39 0,07 0,09 0,13 0,35 0,38 3,76 3,14 100,0

2. 3.

Izvor:Zakon o budetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Slubeni glasnik RS, broj 101/10).

78

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama centralne i istone Evrope, kao procenat od BDP u 2003. godini
Red. br. Drava Zdravstvo Ostali rashodi za socijalnu sigurnost 6,7 13,2 19,3 9,3 15,7 9,6 15,3 ObrazoUkupni rashodi vanje socijalne sigurnosti 8,8 2,9 17,6 3,9 26,5 4,2 12,6 5,6 23,0 5,9 16,1 4,0 20,9 3,5 Ukupni rashodi Ukupni izdaci vlade 27,0 37,6 49,5 25,4 30,3 38,9 46,6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Albanija Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Crna Gora Rumunija Srbija

2,1 4,4 7,2 3,2 7,3 6,4 5,6

11,7 21,5 30,7 18,2 28,9 20,1 24,4

Izvor: Social Security in Central and Eastern Europe; ILO - International Labour Office Subregional Office for Central and Eastern Europe, Budapest, April 2008., p.19.

79

IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI

Socijalno osiguranje, kao svetska pojava i znaajna civilizacijska tekovina, ima dugu istoriju. Odreeni oblici socijalnog osiguranja postojali su znatno ranije pre nego to je nastalo moderno socijalno osiguranje.55 Nastanak i razvoj socijalnog osiguranja vezan je za nastanak i razvoj radnike klase. U poetku, u pogledu socijalnog osiguranja, radnici su bili preputeni sami sebi. Radnika drutva za uzajamno pomaganje, koja su kasnije sa formiranjem radnikih partija i jaanjem sindikalnog organizovanja, imala znaajnu ulogu u borbi za uvoenje obaveznog socijalnog osiguranja, zbog niskih najamnina radnika, nisu mogla da zadovolje sve vie rastuu potrebu radnika za socijalnim osiguranjem. Sve bri razvoj industrije za posledicu imao je poveanje broja telesnih povreda radnika, nastanak i irenje profesionalnih bolesti i sve eu smrtnost, to je ugroavalo privredni razvitak i vojnu mo drutva. Zbog svega toga, poslodavci i buroaska drava u celini uvideli su neophodnost zatite i osiguranja radnika. U fazi imperijalizma buroaska drava primenjuje dvokanalni sistem osiguranja obavezno i neobavezno (fakultativno) osiguranje.56 Meutim, najvei procenat radnika i dalje bio je neosiguran. Fakultativno osiguranje mogli su da obezbede samo radnici sa veim najamninama, iji broj svakako nije bio veliki, dok se obavezno osiguranje odnosilo samo na odreene kategorije radnika. Osnove modernog obaveznog socijalnog osiguranja postavljene su u Nemakoj u Velikoj povelji socijalne politike cara Viljema I od 17. novembra 1881. godine, za vreme kancelara Bizmarka. Viljem I preporuuje nemakom zakonodavnom telu (Reichstagu) da donese zakone o osiguranju radnika za sluaj b o l e s t i, n e s r e e, i n v a l i d n o s t i i s t a r o s t i. Upravo ovim redosledom nastali su oblici socijalnog osiguranja u Nemakoj. Svi ovi zakoni, nakon to su vie puta novelirani, kodifikovani su u jednom zakonu 1911. godine, kada je uvedeno i osiguranje udovice i dece za sluaj smrti hranioca porodice (porodina penzija).57 Osamdesetih godina devetnaestog veka nemaki model socijalnog osiguranja, takozvani Bizmarkov model izvrio je znaajan uticaj i na mnoge druge zemlje. U Velikoj Britaniji osi,, U prapoecima savremenih socijalnih osiguranja nailazimo na profesionalne zajednice za uzajamno pomaganje koje ini se isto onoloko stare koliko i same profesije. U Grkoj, irani se brinu o potrebama bolesnih, nemonih i udovica, zahvaljujui ulozima svojih lanova. U Rimu pogrebna drutva obezbeuju pristojnu sahranu svojim lanovima. U srednjem veku, prvo bratstva, a zatim radnika drutva za uzajamno pomaganje (kad bratstva dospevaju pod iskljuiv uticaj majstora i vlasnika radionica) nastavljaju grke tradicije ( Opta encikklopedija LAROUSSE, Vuk Karadi, Beograd, 1971., str.33. 56 Predrag Jovanovi, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000. , str. 415 57 Rajko Sudum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesima XX veka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994. ., str. 287.
55

81

DR RAJKO KOSANOVI

guranje za sluaj nesree na poslu uvedeno je 1897. godine, a za sluaj nezaposlenosti, bolesti i invalidnosti 1911. godine. U Italiji, Francuskoj i Danskoj, 1898. godine, uvodi se osiguranje za sluaj nesree na poslu. Francuska 1911. godine uvodi osiguranje za sluaj invalidnosti i starosti kod industrijskih i poljoprivrednih radnika, a Rusija 1912. godine uvodi socijalno osiguranje za sluaj bolesti.58 Ako Velikoj Britaniji pripada ast to je prva uvela socijalno osiguranje za sluaj nezaposlenosti, onda Belgiji i Francuskoj pripada ast za prvo uvodjenje dejeg dodatka u sistem socijalnog osiguranja, 1930., odnosno 1932. godine.59 Teke socijalne posledice Velike ekonomske krize (1929-1933.) u velikoj meri dae dodatni impuls razvoju socijalnog osiguranja u svetu. Mnoge zemlje tih godina donee zakone za osiguranje od sluaja nezaposlenosti (Belgija 1930. godine; Francuska 1932. godine, SAD 1935.godine). Razvoj socijalnog osiguranja u svetu posle Drugog svetskog rata bio je pod znatnim uticajem Izvetaja lorda Beverida iz 1942. godine (Beveridov model). Ureenju socijalnog osiguranja na meunarodnom planu doprinela je svojim konvencijama i preporukama Meunarodna organizacija rada (MOR) osnovana 1919. godine. Meu brojnim konvencijama koje je donela MOR, poseban znaaj ima Konvencija broj 102 o minimalnim normama socijalnog obezbeenja iz 1952. godine. Ova konvencija sadri pravila o svim granama socijalnog osiguranja i njome: se tei da se odrede univerzalna i osnovna obeleja ukupnog sistema socijalnog osiguranja, kako u pogledu socijalnih rizika, tako i u pogledu odredjenih davanja i drugih prava po osnovu tog osiguranja, a sa ciljem daljeg poboljanja i razvoja sistema socijalnog osiguranja. Sistem socijalnog osiguranja u Srbiji, takoe ima dugu tradiciju. U dugoj istoriji razvoja socijalnog osiguranja u Srbiji moemo razlikovati tri perioda, i to: 1) period do Prvog svetskog rata; 2) period izmedju dva svetska rata i 3) period posle Drugog svetskog rata. Svaki od navedenih perioda sastoji se iz veeg broja podperioda, a to se prvenstveno odnosi na period posle Drugog svetskog rata.

1. Period do Prvog svetskog rata

Zaeci socijalnog osiguranja u Srbiji sadrani su u njenom radnikom zakonodavstvu devetnaestog veka. Prvi propisi iz oblasti socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i invalidskog osiguranja, javili su se u prvoj polovini 19. veka, kada su doneti: - Uredba o zanatima iz 1847. godine; - Rudarski zakon iz 1866. godine; - Pravilnik bolesnikog i potpornog fonda iz 1895. godine i - Uredba o penzijama inovnika iz 1841, 1861. i 1871. godine.60 Pomenutim propisima bili su obuhvaeni samo radnici i inovnici.
58 Predrag Jovanovi, op. cit., str. 416 59 Rajko Sudum, op.cit., str. 287. 60 Rajko Sudum, op.cit., str. 275.

82

SOCIJALNO PRAVO

Znaajno je napomenuti da je prvi Zanatski dobrovoljni fond, koji je imao: a) veliki broj osiguranika, b) sopstvene izvore finansiranja i c) pravila kojima su bila precizno definisana prava i obaveze lanova fonda, osnovan je u Kraljevini Srbiji 1898. godine, samo devet godina nakon donoenja, prvog u svetu, Zakona o penzijskom osiguranju radnika u Nemakoj. Zaetke zdravstvenog osiguranja treba traiti i u Zakonu o narodnom sanitetskom fondu, usvojenom u Kraljevini Srbije 1879. godine. Ovim zakonom regulisana su pitanja razvoja zdravstvenih ustanova i pokrivanje trokova javne zdravstvene slube. Narodni sanitetski fond finansirao se iz opteg bolnikog poreza, fiksnih dotacija dravnog budeta i iz interesa na osnovni kapital.61 U Srbiji postojali su i dobrovoljni samostalni fondovi za meusobno pomaganje radnika, na primer fondovi grafiara, zanatlija, radnika, vojno-tehnikog zavoda i drugi. Zakonom o radnjama, donetim 1910. godine, po prvi put bilo je predvieno obavezno socijalno osiguranje za sluaj bolesti i nesree na poslu u Srbiji62, koje zbog ratova do kojih je ubrzo dolo (balkanski i Prvi svetski) nije ni zaiveo.63

2. Period izmedju dva svetska rata

Osnove socijalnog osiguranja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalom 1918. godine (od 1921. do 1929. godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije Kraljevina Jugoslavija) date su u Ustavu iz 1921. godine (Vidovdanski ustav). Ustavom je predvieno da e se posebnim zakonom urediti obezbeenje radnika za sluaj bolesti i nesree (lan 31.). Zakon o osiguranju radnika donet je 14. maja 1922. godine. Za to vreme bio je to veoma napredan Zakon, primenjivao se na celoj teritoriji Kraljevine i ostao je na snazi do kraja njenog postojanja. Zakon o osiguranju radnika prihvatio je moderna naela osiguranja, kao to su: obaveznost osiguranja, irok krug osiguranih rizika, samouprava radnika i poslodavaca u osiguranju, dravna pomo i nadzor i ostala naela. Zakonom o osiguranju radnika bili su obuhvaeni svi rizici osiguranja (izuzev nezaposlenosti), a bazirao se na principima: - obaveznosti osiguranja; - jedinstvene primene na teritoriji cele drave; - finansiranja sistema sredstvima doprinosa koji su plaali zaposleni i poslodavci (izuzev u osiguranju od nesree na poslu, koje su, putem doprinosa, finansirali iskljuivo poslodavci), - najiri obuhvat svih lica u radnom odnosu, ukljuujui i uenike, lica na praksi, volontere, pomorce, zaposlene u inostranstvu i lica koja se bave domaom (kunom) radinou. Ovaj zakon, zasnovan na naelima nemakog sistema socijalnog poretka, koja su uvedena u Nemakoj, krajem 19. veka, za vreme kancelara Bizmarka smatran je jednim od najnaprednijih propisa ove vrste u Evropi.
D.oki, . Jakovljevi, P.Miovi, V.Gruji, Razvoj zdravstvene zatite u Srbiji (1986-1996), Institut za zatitu zdravlja Srbije, Beograd, 1997., str. 73. 62 Ratko Pei, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, prva knjiga, Beograd, 1957., str. 53. 63 Ovim zakonom po prvi put uveden je institut lokauta, odnosno privremenog iskljuenja zaposlenih sa rada od strane poslodavca.
61

83

DR RAJKO KOSANOVI

Zakonom o osiguranju radnika uvedene su etiri vrste obaveznog osiguranja i to za sluajeve: a) bolesti, b) iznemoglosti, starosti i smrti, c) nesree na poslu, i d) nezaposlenosti. Meutim, odredbe zakona sprovedene su delimino. Osiguranje za sluaj bolesti (zdravstveno) na teritoriji cele drave izvreno je 1922. godine, kao i osiguranje za sluaj nesree na poslu (invalidsko). Osiguranje za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti (penzijsko), iako je bilo propisano da e se sprovoditi od 1. jula 1925. godine, njegovo sprovodjenje poelo je tek 1. septembra 1937. godine, ali i tada u ogranienom obimu. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti trebalo je da bude ureeno posebnim propisima, meutim to nije uinjeno niti je uvedeno, osim to je postojalo samo za rudare i topioniare kod glavnih bratinskih blagajni. Obaveznim osiguranjem bila su obuhvaena sva lica u radnom odnosu na itavoj teritoriji Kraljevine. Meutim, broj osiguranih lica bio je ipak mali i iznosio je 4,2 na 1.000 stanovnika.64 Osiguranje za sluaj bolesti obuhvatalo je pravo osiguranika na: a) lekarsku pomo za 26 nedelja, koja se mogla produiti najvie do 52 nedelje; b) lekove, zavoje, pomone sprave za leenje, kupanje, lekovite banje, sanatorijumsko leenje; c) hranarinu, ako je bolesnik nesposoban za rad, a bolest traje due od tri dana i pripada od dana oboljenja, i to po 2/3 obezbeene nadnice dnevno. Osiguranje za sluaj bolesti imale su i porodilje i lanovi porodice osiguranika. Doprinos za sluaj bolesti, iznemoglosti, starosti i smrti hranioca, plaali su radnici i poslodavci, svaki sa jednom polovinom, a doprinos za sluaj nesree na poslu samo poslodavci. Sprovoenje osiguranja bilo je povereno Sredinjem uredu za osiguranje radnika, sa seditem u Zagrebu i okrunim uredima za osiguranje radnika. Pored ovih organa postojali su: penzioni zavodi za osiguranje nametenika, bratinske blagajne za osiguranje rudara i topioniara, trgovako bolesniko osiguranje i ostala drutva. U periodu izmeu dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija zakljuila je znatan broj bilateralnih ugovora, naroito trgovakih, kojima je, posredno, ureivana i oblast socijalnog osiguranja. U toku 1924. i 1925. godine zakljueno deset ugovora sa Austrijom, a njima su regulisana pojedina pitanja ovog osiguranja za neke kategorije radnika, posebno elezniare. Takoe, zakljuivani su i bilateralni meunarodni ugovori koji su se neposredno odnosili na oblast socijalnog osiguranja i imali za cilj da obezbede ravnopravan tretman jugoslovenskih i domaih dravljana u inostranstvu. Pored ostalih, zakljueni su: - Konvencija o zdravstvenoj zatiti koja se daje na recipronoj osnovi dravljanima, zakljuenu sa Poljskom 9, maja 1923. godine; - Opti sporazum o reciprocitetu na podruju socijalnog osiguranja zakljuen sa Italijom 25. juna 1925. godine; - Konvencija o reciprocitetnom tretiranju radnika obe drave na podruju povrede na poslu, zakljuenu sa Argentinom 8. oktobra 1928. godine; - Ugovor o socijalnom osiguranju zakljuen sa Nemakom, 15. decembra 1928. godine; - Ugovor o socijalnom osiguranju sa Austrijom, zakljuen 21. jula 1931. godine;
64 Duan Savi, ore Jakovljevi, Socijalna medicina sa organizacijom zdravstvene zatite; Institut za struno usavravanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1971., str. 35.

84

SOCIJALNO PRAVO

- Ugovor o radu i socijalnoj zatiti, koji je zakljuen sa Francuskom, 29. jula 1932. godine; - Konvencija o socijalnom osiguranju sa Rumunijom, od 30. januara 1933. godine i - Ugovor o socijalnom osiguranju zakljuen sa ehoslovakom, 14. decembra 1936. godine.

3. Period posle Drugog svetskog rata

U periodu posle Drugog svetskog rata dolazi do daljeg razvoja socijalnog osiguranja u Srbiji, koji se ogleda, pe svega, u sve veoj obuhvatnosti stanovnitva socijalnim osiguranjem i u proirivanju prava. Razvoj socijalnog osiguranja, pod snanim uticajem ekonomskih i politikih inilaca, proao je kroz vie etapa. Taj razvoj, svakako, najlake je pratiti na osnovu zakonskih propisa koji su doneti u tome periodu. Razmotriemo osnovnu sadrinu zakona o socijalnom osiguranju donetih u periodu od 1945. godine do danas. 1) Odmah nakon osloboenja zemlje, Predsednitvo Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije donelo je 2. maja 1945. godine Zakon o sprovoenju socijalnog osiguranja na podruju Demokratske Federativne Jugoslavije.65 Ovim zakonom za jedinstvenog nosioca socijalnog osiguranja (osiguranja za sluaj bolesti, iznemoglosti, starosti, smrti, nesree i nezaposlenosti) odreen je Sredinji zavod za socijalno osiguranje u Zagrebu, kojim su zamenjene dotadanje brojne ustanove socijalnog osiguranja. Sredinji zavod sprovodio je socijalno osiguranje preko zemaljskih zavoda, koji su osnovani u seditima federalnih jedinica i njihovih filijala. Osiguranje za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti (penziono osiguranje), nesree i nezaposlenosti, vrio je Sredinji zavod, dok je osiguranje za sluaj bolesti uglavnom bilo povereno zemaljskim zavodima (l. 3. i 4.). Zemaljski zavodi sprovodili su i sve ostale vrste osiguranja, ali kao organi Sredinjeg zavoda. Sredini zavodi i zemaljski zavodi imali su status javnih ustanova zasnovani na naelu samouprave (lan 8.). Ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja bilo je obezbeeno: - Zakonom o ureenju sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 26. oktobra 1945. godine i - Uredbom o ureenju postupka kod sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 10. novembra 1945. godine. Ovim propisima bili su osnovani sudovi socijalnog osiguranja u seditima filijala zemaljskih zavoda, a kao drugostepeni sud, bio je ustanovljen Vrhovni sud socijalnog osiguranja u seditu Sredinjeg zavoda za socijalno osiguranje. Za ostvarivanje politike unifikacije socijalnog osiguranja od znaaja je bilo donoenje propisa kojima se irio krug obavezno osiguranih lica. obuhvatanjem poljoprivrednih i obalskotransportnih radnika, kao i donoenje Uredbe o obaveznom osiguranju javnih slubenika i Uredbe o reorganizovanju zdravstvene slube u socijalnom osiguranju.
65 Slubeni list DFJ, broj 29/45.

85

DR RAJKO KOSANOVI

2) Zakon o socijalnom osiguranju radnika nametenika i slubenika,66 koji je Narodna skuptina FNRJ donela 26. jula 1946. godine, a koji se primenjivao od 1. januara 1947. godine, ima veliki znaaj za razvoj socijalnog osiguranja. Ovim zakonom regulisane su sve grane socijalnog osiguranja, obuhvaene su sve kategorije zaposlenih lica, i znatno proiren obim prava. Radnici, nametenici i slubenici, po ovom zakonu imaju pravo na d r a v n o s o c i j a l n o o s i g u r a nj e, za sluaj bolesti, trudnoe i poroaja, nesree na poslu, iznemoglosti, starosti i smrti (lan 1.). Socijalno osiguranje sprovodila je drava preko Dravnog zavoda za socijalno osiguranje i njegovih organa organizovanih na teritorijalnoj i profesionalnoj osnovi, po naelu da se socijalno osiguranje to vie priblii samim osiguranicima. Radi ostvarenja ovog naela, predloeno je da se sluba socijalnog osiguranja, gde god je to mogue, organizuje pri samim preduzeima. Dravni zavod za socijalno osiguranje, kao dravna ustanova optedravnog znaaja, bio je pod neposrednim rukovodstvom i nadzorom Ministarstva rada FNRJ. Socijalno osiguranje finansirano je putem doprinosa koje su plaali poslodavci i osiguranici, a iju visinu propisivala je Vlada FNRJ uredbom na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva rada. Prihodi i rashodi dravnog socijalnog osiguranja utvrivani su godinjim budetom, koji je ulazio u sastavu optedravnog budeta. Drava je, na taj nain, jamila osiguranicima sva davanja iz socijalnog osiguranja. Sporove izmedju osiguranika i Dravnog zavoda za socijalno osiguranje reavali su sudovi socijalnog osiguranja, organizovani pri okrunim sudovima. U sluaju bolesti osiguranik je imao pravo: a) na besplatnu lekarsku pomo, na besplatne lekove, lekovita kupanja, lekovite vode, potrebne zavoje i pomone sprave za leenje, besplatnu popravku zuba, i to za sve vreme dok radi, kao i za vreme dok, usled nesposobnosti za rad, prima novanu naknadu; b) na novanu naknadu za izgubljenu zaradu (bolesnika hranarina) u visini od 50% do 100% od osnova za novana davanja, i c) novanu potporu za izdravanje porodice, u visini od 50% do 100% od hranarine, ili na novanu potporu za dnevne sitne trokove do visine jedne petine hranarine ako ne izdrava porodicu (lan 20.). Takoe i lanovi porodice osiguranika, u sluaju njihove bolesti, imali su prava na besplatnu lekarsku pomo, besplatne lekove i potrebne zavoje i pomone sprave za leenje. 3) Proces formiranja dravnog socijalnog osiguranja, zapoet donoenjem Zakona o socijalnom osiguranju radnika, nametenika i slubenika, do kraja doveden je Zakonom o socijalnom osiguranju radnika i slubenika i njihovih porodica,67 donetim 21. januara 1950. godine. Ovim zakonom drava obezbeuje socijalno osiguranje radnicima i slubenicima i njihovim porodicama, za sluaj bolesti, gubitka sposobnosti za rad, starosti i smrti. Drava iz b u d e t a obezbeuje sredstva za socijalno osiguranje, a plate radnika i slubenika, prema lanu 3, nisu mogle biti optereene doprinosom za socijalno osiguranje bilo u kom vidu. Zakonom su obezbeivana sledea prava: pravo na zdravstvenu zatitu; pravo na materijalno obezbeenje za vreme privremene nesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na materi67 Slubeni list FNRJ, br. 10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51.

86

SOCIJALNO PRAVO

jalno obezbeenje za vreme odsustva zbog trudnoe i poroaja; pravo na materijalnu potporu za decu; pravo na materijalno obezbeenje u sluaju smanjenja sposobnosti za rad (invalidnina); pravo na drugi posao i pravo na osposobljavanje za drugi posao (prekvalifikacija) u sluaju smanjene sposobnosti za rad; pravo na invalidsku, starosnu i porodinu penziju i pravo na pogrebninu (lan 4.). Zdravstvena zatita obuhvatala je: medicinsku pomo i leenje u zdravstvenim ustanovama ili u stanu bolesnika; lekove i druga lekovita sredstva; sprave za leenje i sanitetski materijal; leenje u bolnicama i prirodnim leilitima (banjama ili klimatskim mestima; oporavak u oporavilitima posle bolesti; porodiljsku negu; zubnu negu i zubno-tehniku pomo; preglede; ortopedske i druge pomone sprave (lan 12.). Ovim zakonom proiren je krug osiguranika, odnosno osigurani su svi radnici i slubenici zaposleni na teritoriji FNRJ, kao i lanovi njihovih porodica, a takoe proiren je sadraj i obim prava iz socijalnog osiguranja. Poslovi socijalnog osiguranja bili su u nadlenosti i pod optim rukovodstvom Komiteta za socijalno staranje Vlade FNRJ. Zdravstvena zatita vrila se pod rukovodstvom ministarstava narodnog zdravlja republika; Komiteta za zatitu narodnog zdravlja Vlade FNRJ, a preko dravnih bolnica, poliklinika, ambulanta, zdravstvenih stanica i drugih zdravstvenih ustanova u sastavu opte zdravstvene slube ili zdravstvene slube pri preduzeima i ustanovama, kao i preko ovlaenih lekara. Sve to vreno je sa ciljem da se zdravstveno osiguranje priblii osiguranicima i jednostavnije ostvaruje. Donoenjem ovog zakona prestali su sa radom sudovi socijalnog osiguranja, a u nadlenosti redovnih sudova bili su sporovi iz socijalnog osiguranja. 4) Dravno socijalno osiguranje, ustanovljeno Zakonom o socijalnom osiguranju radnika i slubenika i njihovih porodica, donetim 1950. godine, trajalo je do juna 1952. godine. Vlada FNRJ donela je, 2. juna 1952. godine Uredbu o osnivanju zavoda za socijalno osiguranje i o privremenom upravljanju sredstvima socijalnog osiguranja.68 Ovom Uredbom osnivaju se zavodi za socijalno osiguranje, kojima upravljaju osiguranici preko svojih predstavnika. Zavodi za socijalno osiguranje osnivaju se u srezovima i gradovima, kao i u seditima narodnih republika, autonomne pokrajine i autonomne oblasti. Prema Uredbi, zavodi su samostalne ustanove koje za sprovoenje slube socijalnog osiguranja imaju sopstvena sredstva (fond socijalnog osiguranja). Zavodima za socijalno osiguranje upravljaju skuptine zavoda, izabrane od osiguranika. Skuptina zavoda, iz svojih redova, bira izvrni i nadzorni odbor. Redovnim poslovima zavoda neposredno rukovodi direktor, koji je naredbodavac za izvrenje predrauna zavoda, njega postavlja skuptina zavoda kojoj on odgovara za svoj rad. Prelazak socijalnog osiguranja iz nadlenosti drave na zavode za socijalno osiguranje omoguen je i dvema uredbama donetim 1953. godine (Uredba o finansiranju socijalnog osiguranja) i 1955. godine (Uredba o organizaciji socijalnog osiguranja). Donoenjem Uredbe o osnivanju zavoda za socijalno osiguranje i o privremenom upravljanju sredstvima socijalnog osiguranja, zapoinje period samoupravljanja u socijalnom osiguranju, koji se moe podeliti na dva perioda i to: a) na period racionalnog samoupravljanja,
68 Slubeni list FNRJ, broj 30/52.

87

DR RAJKO KOSANOVI

koji traje do donoenja ustavnih amandmana 1968. i 1971. godine i b) na period koji traje od donoenja tih amandmana do 1990. godine, a koji se odlikuje formalnim samoupravljanjem, neefikasnou, neracionalnou i odstupanjem od principa socijalnog osiguranja. 69 Znaajne izmene u organizaciji socijalnog osiguranja nastaju od 1954. godine. Donoenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i slubenika 1954. godine,70 Zakona o penzijskom osiguranju 1957. godine,71 i Zakona o invalidskom osiguranju 1958. godine,72 socijalno osiguranje organizuje se po granama. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju radnika i slubenika, zdravstveno osiguranje obuhvata: pravo na zdravstvenu zatitu; pravo na naknadu umesto plate za vreme privremene nesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na naknadu umesto plate za vreme odsustva zbog trudnoe i poroaja i pravo na pomo za opremu novoroenog deteta; pravo na naknadu putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite; pravo na naknadu pogrebnih trokova i na posmrtnu pomo. Zavodi za socijalno osiguranje, organizovani za podruje sreza (grada) ili za podruje vie srezova, odnosno za podruje sreza i grada, sprovode zdravstveno osiguranje. Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja obezbeuju se fondovima zdravstvenog osiguranja, kojima upravljaju zavodi za zdravstveno osiguranje. Fondovi zdravstvenog osiguranja obrazuju se iz doprinosa koji plaaju privredne i druge organizacije, ustanove i poslodavci, za sva kod njih zaposlena lica. Donoenjem Uredbe o fondovima za uzajamno pomaganje73 1956. godine, u sistem socijalnog osiguranja uvodi se d o b r o v o lj n o osiguranje, nezavisno od obaveznog osiguranja. Socijalno osiguranje postaje potpunije donoenjem i Zakona o zdravstvenom osiguranju zemljoradnika, 1959. godine. 6) Zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja donet je 1962. godine.74 Nakon izmena i dopuna, izvrenih 1965. godine, pored ostalog, promenjen je i naziv ovog zakona, tako da je on glasio Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja.75 Socijalno osiguranje ostvaruje se u okviru zajednica socijalnog osiguranja i zavoda za socijalno osiguranje. 7) Do daljih promena u razvoju zdravstvenog osiguranja dolazi nakon donoenja Ustava iz 1963. godine. Donoenjem ovog ustava zakonodavna funkcija federacije decentralizovana je, te znaajna ovlaenja za ureivanje pojedinih grana socijalnog osiguranja dobijaju republike i pokrajine.
69 Rajko Sudum, op. cit., str. 279. 70 Slubeni list FNRJ, broj 51/54. 71 Slubeni list FNRJ, broj 51/57. 72 Slubeni list FNRJ, broj 49/58. 73 Slubeni list FNRJ, broj 51/56. 74 Slubeni list FNRJ, broj 22/62. 75 Slubeni list FNRJ, broj 13/65, Preien tekst objavljen je u Slubenom listu FNRJ, broj 24/65.

88

SOCIJALNO PRAVO

Materija socijalnog osiguranja, prema Amandmanu XVI od 26. decembra 1968. godine, koji je postao sastavni deo Ustava SFRJ, ureuje se optim zakonodavstvom. Nakon donoenja Ustava SFR Jugoslavije iz 1963. godine, socijalno osiguranje postaje institucija uzajamnog osiguranja svih radnih ljudi. U toku 1964. i 1965. godine doneti su Osnovni zakon o penzijskom osiguranju i izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o invalidskom osiguranju. Posle usvajanja ustavnih amandmana iz 1968. i 1971. godine, materija socijalnog osiguranja ureuje se optim zakonodavstvom i, po prvi put se, u unutranjem pravnom ureenju ove oblasti, upotrebljava termin socijalna sigurnost, koji ima ire znaenje od pojma socijalno osiguranje. Vie nije postojala jedinstvena organizacija, jedinstveni nosilac socijalnog osiguranja, niti jedinstveno odreivanje prava i obaveza. Kada je re o zdravstvenom osiguranju, ono se sprovodilo u okviru zajednica koje osiguranici sami osnivaju i njima upravljaju, posredstvom organa koje sami biraju. Bile su osnovane zajednice zdravstvenog osiguranja radnika, zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradnika i zajednice zdravstvenog osiguranja lica koja obavljaju samostalne profesionalne delatnosti. 8. Poslednji savezni zakon iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja Opti zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva, donet je 1969. godine.76 Ovaj zakon poeo je da se sprovodi 1971. godine, do kada su republike i pokrajine, u skladu sa ovim zakonom donele i poele da primenjuju svoje zakone o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite. Oblast zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja od tada prenosi se u zakonsku nadlenost republika i pokrajina. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva Skuptina Socijalistike Republike Srbije donela je 10. jula 1970. godine,77 i njegovo donoenje predstavlja veliku prekretnicu u oblasti zdravstvenog osiguranja. Ovim zakonom utvren je obim zdravstvene zatite jednak za sve graane (obavezni vidovi zdravstvene zatite), ije ostvarivanje garantuje drava pod jednakim uslovima. U budetu Republike utvrivana su namenska sredstva za dotacije zajednicama osiguranja koje nisu bile u mogunosti da na nivou prosenih doprinosa pokriju prava iz obaveznih vidova zdravstvene zatite, kao i sredstva za podsticaj razvoja zdravstvene infrastrukture u nerazvijenim podrujima. Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja osigurana lica ostvarivala su posredstvom: a) zajednica zdravstvenog osiguranja i b) zajednica zdravstvenog osiguranja i reosiguranja. Zajednice zdravstvenog osiguranja obrazovane su za teritoriju vie optina. Postojale su posebne zajednice zdravstvenog osiguranja radnika i zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradnika sa jedinstvenim strunim slubama. Najvii organ upravljanja zajednica bila je skuptina, koja je donosila statut zajednice i druge opte akte kojima su se ureivala prava i obaveze osiguranika i njihovi meusobni odnosi. Zajednice zdravstvenog osiguranja istih kategorija osiguranika, radi sprovoenja zdravstvenog osiguranja i obaveznog zdravstvenog reosiguranja udruivale su se u Republiku odnosno pokrajinsku zajednicu zdravstvenog osiguranja i reosiguranja, iji je najvii organ upravljanja bila skuptina.
76 Slubeni list SFRJ, broj 20/69. 77 Slubeni glasnik SRS, broj 27/70.

89

DR RAJKO KOSANOVI

Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite, koji je usvojen osam godina pre odravanja Meunarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj zatiti,78 imao je u sebi ve ugraene najbitnije principe na kojima se zasnivala Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zatiti, koja je usvojena na istoj Konferenciji, bio je na snazi do 1979. godine. Meutim, u meuvremenu dolo je do znaajnih drutvenih promena. Ustavnim amandmanima iz 1971. godine u samoupravni sistem zemlje uvode se samoupravne interesne zajednice (SIZ-ovi). Ustavnim amandmanom XXI daju se osnovna obeleja SIZ-ova kao mesta gde se obavlja slobodna razmena rada i odluuje na bazi samoupravnog sporazumevanja i drutvenog dogovaranja. Kao poseban oblik samoupravnog organizovanja radnika i drugih radnih ljudi radi zadovoljavanja linih i zajednikih potreba i interesa u oblasti drutvenih delatnosti, SIZ-ovi su institucionalizovani donoenjem Ustava SFRJ 1974. godine i ustava republika i pokrajina iste godine. Uvoenje slobodne razmene rada unutar zajednica zdravstvenog osiguranja podrazumevalo je postojanje neposrednih odnosa izmeu korisnika usluga (delegata osiguranika) i davalaca usluga (zdravstvenih ustanova) unutar skuptina zajednica. 9. Savezni Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja je usvojen 1972. godine i njime su ureena samo osnovna prava iz ovog osiguranja, s tim to su republike mogle, u skladu sa svojim specifinostima i mogunostima, zakonima propisivati iri obim prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Sprovoenje osiguranja bilo je preneto na samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja pri emu su republike i pokrajinske zajednice bile udruene u Savez zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon donoenja Ustava iz 1974. godine, samoupravne interesne zajednice u oblasti zdravstvenog osiguranja se, po pravilu, organizuju na teritorijalnom principu, a republike i pokrajinske zajednice se udruuju u Savez zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavije, kao svoju asocijaciju. 10) Donoenjem Zakona o zdravstvenoj zatiti 1979. godine,79 materije iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja, objedinjene su. Ovim zakonom ureuje se sistem zdravstvene zatite, naela za organizaciju zdravstvene slube i osnovna prava radnika, drugih radnih ljudi i graana u oblasti zdravstvene zatite, utvruje obaveza osnivanja samoupravnih interesnih zajednica u oblasti zdravstvene zatite, naela i opti uslovi za njihovo organizovanje i rad i meusobne odnose u njima, naela i opti uslovi za organizovanje i rad organizacija udruenog rada koje vre zdravstvenu delatnost i ureuje nain ostvarivanja posebnog drutvenog interesa u tim organizacijama. U sistemu zdravstvenog osiguranja centralno mesto imaju samoupravne interesne zajednice zdravstvene zatite za teritoriju optine (optinska zajednica), preko kojih se formiraju zajednice na viim nivoima i to: samoupravne interesne zajednice zdravstvene zatite za podruje meuoptinske regionalne zajednice, odnosno za teritoriju grada Beograda (regionalna za78 Meunarodna konferencija o primarnoj zdravstvenoj zatiti odrana je u Alma-Ati, u periodu od 6.-12.septembra 1978. godine. 79 Slubeni glasnik SRS, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/95, 49/86 i 22/87, Preien tekst Zakona o zdravstvenoj zatiti utvrdila je Zakonodavno-pravna komisija Skuptine SR Srbije, na sednici od 15. oktobra 1987. godine, a objavljen je u Slubenom glasniku SR Srbije, broj 42/87.

90

SOCIJALNO PRAVO

jednica) i samoupravna interesna zajednica zdravstvene zatite za teritoriju Republike (Republika zajednica). Unutar optinske zajednice mogle su se formirati osnovne zajednice kao njene jedinice. Optinske zajednice imale su funkciju osnovnih zajednica, a republika funkciju reosiguranja. Iskljuivo optinske zajednice imale su svoje izvorne prihode, ubirane po osnovu doprinosa i iz drugih izvora, dok regionalna (ije osnivanje nije bilo obavezno po zakonu) i republika zajednica, ostvarivale su sredstva za svoje funkcije na osnovu samoupravnih sporazuma koje su sklapale optinske zajednice. Meutim, i pored obaveznosti koja je proisticala iz zakljuenih sporazuma, u praksi ubiranje sredstava za funkcije regionalnih i republike zajednice nije bilo efikasno, to se smatra jednom od najveih slabosti u sistemu samoupravnih interesnih zajednica.80 Skuptine zajednica, formirane na sva tri nivoa organizovanja, inila su vea korisnika i vea davalaca usluga. Zbog injenice da su zdravstveni radnici, koji su inili delegate u veu davalaca usluga, bili bolje informisani i profesionalniji, njihov uticaj na politiku samoupravne interesne zajednice i strunu slubu zajednice, koju je predstavljao sekretar, bio je odluujui. Samoupravne interesne zajednice, u pravnom sistemu zemlje postojale su do 1990. godine. Krug osiguranika i obim prava na zdravstvenu zatitu, za vreme njihovog postojanja, proiren je. Meutim, interesno organizovanje u oblasti zdravstva za posledicu je imalo neefikasnost, slabljenje funkcionalne povezanosti zdravstva zbog sve veeg zatvaranja zajednica, smanjenje solidarnosti, sve tee ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu izvan teritorije svojih zajednica, blokadu odluivanja zbog nastojanja da se o svemu postigne konsenzus i druge slabosti. Oekivanja da e radnici iz neposredne proizvodnje ovladati celinom dohotka putem slobodne razmene rada i interesnog organizovanja u svarnosti nisu se ostvarila. 11) Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja donet je 1982. godine, na saveznom nivou, a u skladu sa njim, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika, koji je vaio na teritoriji SR Srbije, propisano je bilo da se prava iz ovog osiguranja ostvaruju kod Republike samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon toga, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992. godine osnovani su, kao posebna pravna lica, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. 12) Osnove novog sistema socijalnog osiguranja date su u Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, tako da i propisi iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja poeli su sa njime da se uklauju. Meutim, prethodno donet je Zakon o zdravstvenoj zatiti. Zakon o zdravstvenoj zatiti, koji je slino Zakonu o zdravstvenoj zatiti iz 1979. godine ureivao materiju iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja, donet je 25. januara 1990. godine.81 U Srbiji od 1. aprila 1990. godine, vie ne postoje SIZ-ovi zdravstvene zatite, umesto njih formirani su f o n d o v i.
D.oki, . Jakovljevi, P.Miovi, V. Gruji, Razvoj zdravstvene zatite u Srbiji, Institut za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi-Batut, Beograd, 1997., str. 80. 81 Slubeni glasnik SRS, broj 4/90.
80

91

DR RAJKO KOSANOVI

Fondovi su obrazovani za ire podruje od optinskog, sa jednostavnom organizacijom i manjom strunom slubom, to je omoguilo efikasnije odluivanje. Na teritoriji Srbije bilo je 18 optinskih fondova (svaki pokrivao je teritoriju vie optina) i jedan gradski fond (za teritoriju grada Beograda). U cilju sprovoenja zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja na osnovama ire uzajamnosti i solidarnosti osnovan je Republiki fond zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u kome se, pored ostalog, obezbeivalo: ujednaavanje ostvarivanja obaveznih vidova zdravstvene zatite i sprovoenje zdravstvene zatite na nedovoljno razvijenom podruju; razvoj zdravstvenih ustanova koje vre poslove od znaaja za Republiku; solidarno spreavanje i otklanjanje posledica prouzrokovanih veim elementarnim nesreama, epidemijama zaraznih bolesti i drugim masovnim oboljenjima i oboljenjima od veeg socijalnomedicinskog znaaja; zdravstvena zatita u inostranstvu i drugi poslovi. Sredstva za zdravstvenu zatitu i druga prava iz dravstvenog osiguranja obezbeivana su doprinosom za zdravstveno osiguranje iz dohotka radnika i dohotka preduzea i drugih organizacija i zajednica. Iz budeta drutveno-politike zajednice obezbeivana su sredstva za zdravstvenu zatitu: materijalno neobezbeenih lica; lica sa nepoznatim prebivalitem; lica na izdravanju kazne zatvora; lica smetenih u ustanove socijalne zatite i za druge namene utvrene u lanu 118. Organi fondova bili su: savet fonda i sekretar fonda. Dve treine lanova saveta fonda birala je skuptina drutveno-politike zajednice koja je osnivala fond, iz reda osiguranika, a jednu treinu lanova saveta birale su zdravstvene ustanove i njihova udruenja i druge organizacije iz oblasti zdravstvene zatite. Sekretara fonda imenovalo je Izvrno vee Skuptine SR Srbije, odnosno Izvrni savet Skuptine grada Beograda, na predlog saveta fonda. 13) Od 1992. godine, materija iz oblasti zdravstvenog osiguranja ponovo regulie se posebnim zakonom. Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju stupio je na snagu 25. aprila 1992. godine.82 Za razliku od potpune decentralizacije, koja je postojala u oblasti zdravstvenog osiguranja u periodu slobodne razmene rada, ovim zakonom uvedena je potpuna centralizacija. Zdravstveno osiguranje na teritoriji itave Republike sprovodi se posredstvom jedne organizacije Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje i 30 njegovih filijala koje nemaju svojstvo pravnog lica ni organe (skuptinu, upravni i nadzorni odbor). Izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz decembra 1998. godine, ukinuta je skuptina Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, tako da su njegovi organi samo upravni i nadzorni odbor i direktor. Na taj nain odluivanje o pravima iz zdravstvenog osiguranja blizu 7,5 miliona osiguranika i o ukupnim sredstvima osiguranja preputeno je uskom krugu ljudi. 14) Zakonom o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja koji se je stupio na snagu 1. januara 1997. godine, bila su, na saveznom nivou, jedinstveno regulisana, gotovo u potpunosti, sva prava osiguranika i korisnika, dok su republikim zakonima (u Republici Srbiji Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, takoe u primeni od 01. januara 1997. godine) blie ureeni organizacija i finansiranje sistema.
82 Zakon o zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS br. 18/92, 26/93, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 i 18/2002).

92

SOCIJALNO PRAVO

U meuvremenu dolo je do raspada SFRJ, rata u okruenju, duboke drutvene i ekonomske krize, sankcija meunarodnih organizacija i agresije snaga NATO pakta, to se sve negativno odrazilo na oblast socijalnog osiguranja i uopte uslove ivota i rada u zemlji 15). Vaei Zakon o zdravstvenoj zatiti, kojim dolazi do decentralizacije u sistemu zdravstvene zatite, i Zakon o zdravstvenom osiguranju, doneti su 2005. godine. 16). Vaei Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine. U skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, na dan 1. januara 2008. godine, prestala su da postoje tri fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a osnovan je jedan - Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. 17). Poev od 1950. godine, od kada je na snazi Opta konvencija o socijalnom osiguranju sa Francuskom, zakljuen je itav niz bilateralnih ugovora u ovoj oblasti (sa Luksemburgom i Belgijom 1954. godine, Holandijom 1956. godine, sa ehoslovakom, Italijom, Maarskom i Bugarskom 1957. godine, sa vedskom, Poljskom i Velikom Britanijom 1958. godine, sa vajcarskom 1962. godine, sa Austrijom 1965. godine, sa SR Nemakom 1968. godine, sa Norvekom, Libijom i Nemakom DR 1974. godine, sa Panamom 1975. godine, sa Rumunijom 1976. godine, sa Danskom 1977. godine, sa Egiptom 1987. godine). Sa dravama formiranim na prostoru SFR Jugoslavije su, takodje, zakljueni sporazumi o socijalnom osiguranju i to: sa Hrvatskom 1997. godine, sa Makedonijom 2000. godine, sa Bosnom i Hercegovinom 2002. godine, sa Crnom Gorom 2006. godine i sa Slovenijom 2009. godine. Konvencije koje su najranije zakljuene imale su za cilj da obezbede zatitu predratnoj ekonomskoj emigraciji koja je planirala povratak u domovinu u starosti. Sa poveanjem migracija radne snage, nakon Drugog svetskog rata, zakljuivanjem bilateralnih ugovora prua se znatno vei stepen zatite migranata i ravnopravnog tretmana dravljana strana ugovornica.

93

V DRUTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTVARIVANJE SOCIJALNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI

Osnovna determinanta konjukturnih kretanja u svetu, u periodu od 2008. do danas je, prvo globalna finansijska, a nakon toga i globalna ekonomska kriza. Nemogue je predvideti koliko e kriza trajati i koje e sve posledice imati. Svetska ekonomska kriza zatekla je privredu Srbije u stanju koje, izmeu ostalog, karakteriu visoka stopa nezaposlenosti, visoka stopa inflacije, izraziti deficit u raunu tekuih plaanja, a koji prvenstveno potiu iz deficita u spoljnoj trgovini, zatim visok procenat uea sive ekonomije, masovno izbegavanje plaanja poreza i doprinosa, koje nije praeno odgovarajuom kontrolom i sankcijama, velika nelikvidnost privrednih subjekata, nezavrena i praena brojnim slabostima privatizacija, visok iznos spoljnog duga, tekoe u odravanju kursa dinara, visok nivo korupcije, visok procenat siromanog stanovnitva, i drugo.83 Kao to vidimo, Srbija je u krizi bila i pre nastanka ove globalne ekonomske krize. Ekonomska kriza u Republici Srbiji nije posledica svetske ekonomske krize, ona je najveim svojim delom ,,naa kriza, ,,srpska kriza, ,,kriza domae proizvodnje, a u prvom redu, izazvana neodgovarajuim merama ekonomske politike. Meutim, Srbija nije poteena uticaja svetske ekonomske krize. Akumulirani ekonomski problemi iz prethodnih godina, uveani negativnim efektima svetske ekonomske krize i neuspenim procesom privatizacije, nepovoljno se odraavaju na socijalna prava zaposlenih, a to se poslednjih meseci, pored ostalog, ogleda u sve veem broju trajkova. Uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije prvenstveno se ispoljava u vidu:84 - smanjenja priliva kreditnih sredstava i stranih direktnih investicija; - smanjenja tranje za domaom robom u inostranstvu i oteanog plasmana naih proizvoda van granica Srbije; - pada domae tranje usled uzdravanja domaeg stanovnitva od veih rashoda; - pada cena mnogih izvoznih proizvoda (na primer proizvoda od metala); - opteg poveanja neizvesnosti i nestabilnosti u poslovanju;
Poetne izjave nekih od najodgovornijih u vlasti, kao i izjave nekih strunjaka, bile su da je svetska finansijska kriza daleko od nas, da graani mogu da budu mirni u politikom i ekonomskom smislu, da je ,,srpska srea u globalnoj finansijskoj nesrei, da je ,,svetska kriza naa ansa i druge izjave. 84 Dr Rajko Kosanovi i mr Sanja Paunovi: Mere Vlade Republike Srbije za ublaavanje negativnih efekata ekonomske krize i stavovi sindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije - kako umanjiti efekte kriza; Drutvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str. 385-397;
83

95

DR RAJKO KOSANOVI

- smanjenja kreditne aktivnosti banaka (banke pri odobravanju kredita preduzeima bie u tekoi da procene kakve e efekte imati kriza na njihovo poslovanje - rast neizvesnosti neminovno e imati za posledicu rast mare koju banke zaraunavaju, pa time i na rast kamatne stope); - uzdravanje realnog sektora od zaduivanja. Navedeni uticaji svetske finansijske krize na privredu Srbije neminovno se odraavaju na ukupni ivotni standard naih graana i ostvarivanje njihovih socijalnih prava.

1. Bruto drutveni proizvod

Bruto domai proizvod u Srbiji u 2010. godini iznosio je 3.034,4 milijarde dinara ili 29.343 miliona evra, odnosno 4.016 evra per capita. Procenjuje se da je ostvareni bruto domai proizvod u Srbiji u 2010. godini na nivou 65% ostvarenog bruto domaeg proizvoda u 1986. godini, a da je ostvareni nivo industrijske proizvodnje na nivou od oko 38% industrijske proizvodnje iz iste godine.85 Tabela 18: Bruto domai proizvod Republike Srbije (2001. 2010.)
Tekue cene (mlrd.dinara) 762,2 972,6 1.125,8 1.380,7 1.683,5 1.962,1 2.302,2 2.722,5 2.815,0 3.034,4 mil. EUR 12.820,9 16.028,4 17.305,9 19.026,2 20.305,6 23.304,9 28.784,6 33.417,9 29.967,0 29.343,0 per. capita u EUR 1.708,7 2.137,1 2.313,4 2.549,4 2.729,0 3.144,4 3.899,5 4.564,5 4.093,4 4.016,0 Realni rast u% 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 - 3,1 1,7 Stalne cene u mlrd.dinara (stalne cene -2002.) 936,2 972,6 996,4 1.079,0 1.139,6 1.199,0 1.281,7 1.352,4 1.310,2

Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Izvor: Ministarstvo finansija Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15.;Narodna banka Srbije Statistiki bilten, Beograd, decembar 2010., str. 88.

2.Spoljni i javni dug

Spoljni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010. godine iznosio je 23,8 milijardi evra, i to: spoljni dug javnog sektora 9,1 milijardu evra, a spoljnu dug privatnog sektora 14,7 milijardi evra.
85 Autorski lanak prof. dr Zorana Popova u ,, Politici, od 15. februara 2011. godine.

Prema proceni dr Miladina Kovaevia, direktora Republikog zavoda za statistiku:,, Moe se grubo konstatovati da je industrijska proizvodnja u 2008. dostigla tek polovinu uinka iz 1989., a bruto domai proizvod 75 odsto iz te iste godine (,, Politikaod 27. februara 2011. godine).

96

SOCIJALNO PRAVO

Uee spoljnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je 79,6% i bilo je nenznatno ispod nivoa visoke zaduenosti ( 80% ). U periodu od 2001. do 2010. godine, uee spoljnog duga Republike Srbije u BDP-u najvie je bilo 2001. (85,8% ), a najnie 2004. godine (49,8%) Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 2010.)
u mil. EUR

Godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Ukupno 10.145 10.968 9.402 9.678 9.466 12.196 14.182 17.139 21.088 22.487 23.786

S p o lj n i d u g* Od toga % Javni Privatni BDP sektor sektor 9.471 674 85,5 10.257 711 58,7 8.628 774 55,9 8.527 1.151 49,8 7.283 2.183 60,1 7.892 4.304 60,9 6.592 7.590 59,5 6.285 10.854 63,1 6.521 14.567 75,0 7.764 14.723 79,6 9.076 14.710

Ukupno 14.167,1 13.433,9 11.529,3 11.023,2 9.675,8 10.282,7 9.352,0 8.875,3 8.781,4 9.849,3 12.156,9

Javni dug Od toga % Unutranji Spoljni BDP 169,3 4.108,0 10.059,0 104,8 3.870,5 9.563,3 71,9 4.151,9 7.377,4 63,7 4.239,6 6.756,6 50,9 4.064,5 5.611,3 50,6 4.255,5 6.027,2 40,1 3.837,0 5.515,5 30,8 3.413,3 5.462,0 26,3 3.161,6 5.619,9 32,9 4.185,6 5.663,8 41,4 4.911,8 7.245,1

Izvor: Ministarstvo finansija Bilten javnih finansija-januar 2011, Beograd, februar 2011., str.12, 13., 70. i 71. Narodna banka Srbije Statistiki bilten, Beograd, januar 2011., str. 81. Narodna banka Srbije-Analiza duga Republike Srbije:decembar 2010, Beograd, mart 2011. * Spoljni dug javnog sektora obuhvata: dug NBS, dug Vlade dravni i dravno garantovani, dug Vladinih fondova i agencija i dug lokalnih samouprava. Dug privatnog sektora obuhvata dug privrede za koji nije izdata dravna garancija (banke i preduzea)

Javni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010, godine iznosio je 12,1 milijardu evra, i to: unutranji javni dug 4,9 milijardi evra, a spoljni javni dug 7,2 milijarde evra. Uee javnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je 41,4 U periodu od 2000. do 2010. godine, uee javnog duga Republike Srbije u BDP-u najvie je bilo 2000. (169,3% ), a najnie 2008. godine ( 26,3% )

3. Cene i trokovi ivota

Inflacija je kontinuirani rast opteg nivoa cena ili kontinuirani pad realne vrednosti novca. Sa stanovita uzroka osnovna podela je na trokovnu , strukturnu i inflaciju tranje.86
Osnovni uzrok trokovne inflacije je rast trokova kao posledica: rasta novanih nadnica iznad nivoa produktivnosti, uvoznih cenovnih okova (rast cene nafte na svetskom trzitu), ili rasta profita usled monopolske strukture privrede. Inflacija tranje nastaje kao posledica vika agregatne tranje, odnosno vika ponude novca,
86

97

DR RAJKO KOSANOVI

U Republici Srbiji, inflacija se od januara meseca 2009. godine ne iskazuje rastom cena na malo, nego optim rastom potroakih cena. Indeks potroakih cena, koji Republiki zavod za statistiku obraunava od 2007. godine ( koji je osnovna mera inflacije u Evropi), mera je prosene promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domainstva kupuju radi zadovoljavanja svojih potreba. Indeks meri promenu cena u vremenu, pri emu se za oba perioda koja se porede koristi struktura potronje baznog perioda (Lasperov tip indeksa). Indeks potroakih cena predstavlja poseban indeks cena na malo koji se obraunava po metodologiji usklaenoj sa preporukama za obraun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji (Harmonizovani indeks cena). Za razliku od indeksa cena na malo, indeks potroakih cena sadri i rentu (iznajmljivanje stana), finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge. Od 2011. godine Republiki zavod za statistiku prestao je sa izradom Indeksa cena na malo i Indeksa trokova ivota. U 2010. godini inflacija, merena Indeksom rasta potroakih cena, u Republici Srbiji, iznosila je 10,3%. Tabela 20: Cene na malo, trokovi ivota i potroake cene u Republici Srbiji (procenti rasta : 2001 2010. god.)
Tabela Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Cene na malo Kraj Prosek perioda perioda 40,7 91,8 14,8 19,5 7,8 11,7 13,7 10,1 17,7 16,5 6,6 12,7 10,1 6,8 6,8 10,9 10,4 10,1 11,5 8,6 Bazna* inflacija 7,9 10,3 4,1 8,8 Trokovi ivota Kraj Prosek perioda perioda 93,3 16,6 9,9 11,4 16,2 11,7 7,0 13,5 6,6 8,6 10,4 6,8 Potroake cene Kraj Prosek perioda Perioda 11,0 8,6 6,6 8,4 6,5 10,3

* Bazna inflacija je pokazatelj koji meri kretanje cena koje se formiraju slobodno i nemaju velike sezonske fluktacije. Pri njenom obraunu iskljuuju se administrativno kontrolisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda. Izvor: Ministarstvo finansija Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15. Narodna banka Srbije Statistiki bilten, Beograd, decembar 2010., str. 94 Republiki zavod za statistiku Saoptenje broj 6 od 12.1.2011. godine

pri punoj iskorienosti kapaciteta. Strukturna inflacija javlja se kao posledica strukturnih neravnotea u privredi, bilo trokovnih, ili pritiska na strani tanje, koje tada uzrokuju rast cena prvo u pojedinim sektorima, a zatim i opti rast cena. Uzroci strukturne inflacije su: pogoranje odnosa razmene, uvozna supstitucija, nepovoljan ekonomski poloaj pojedinih privrednih grana (na primer poljoprivreda) i slino.

98

SOCIJALNO PRAVO

Posmatrano po grupama proizvoda, rast cena u 2010. godini, bio je sledei: - hrana i bezalkoholna pia 10,7% (od ega: ulja i masti 37,5%, voe 29,4%, povre 16,5%, mleko, sir, jaja 10,6%, hleb i itarice 10,8%, kafa, aj i kakao 10,6%, eer, dem, med i okolada 11,8%); - alkoholna pia i duvan 15,4% (od ega duvan 16,3%, pivo 16,2%, itd.); - stan, voda, el.energija, gas i druga goriva 13,8% (od ega snabdevanje vodom 26,3%, tena goriva 24,2%, centralno zagrevanje stana 23,7%, itd.); - obrazovanje 13,2%; - nametaj, pokustvo i tekue odravanje 9,4% (usluge u vezi sa odravanjem stana 30,0%, kuni aparati 15,2%, popravka aparata za domainstvo 19,2%, itd.); - transport 9,5% (odravanje i popravka vozila 16,8%, prevoz putnika eleznicom 16,7%, prevoz putnika avionom 11,2%, itd.); - zdravstvo 8,5%; - rekreacija i kultura 7,6% Rast cena nastavljen je i u 2011. godini.

4. Zarade
Od januara 2009. godine izvrene su metodoloke izmene mesenog istraivanja o zaradama zaposlenih, koje se odnose na obuhvat jedinica posmatranja. Prilikom izraunavanja prosenih zarada, Republiki zavod za statistiku proirio je obuhvat jedinica posmatranja. Pored podataka o zaradama isplaenih zaposlenima kod pravnih lica ( privredna drutva, preduzea, ustanove, zadruge i druge organizacije), koji se dobijaju putem redovnih mesenih statistikih izvetaja, prilikom izraunavanja prosenih zarada uzimaju se u obzir i podaci o zaradama isplaenih zaposlenima kod fizikih lica (preduzetnika).. koji se preuzimaju iz Ministarstva finansija (iz evidencija Poreske uprave). Imajui u vidu da su zarade zaposlenih kod preduzetnika nie, efekat ukljuivanja podataka o zaradama zaposlenih kod fizikih lica je smanjenje januarske prosene zarade za oko 8 %. U 2010. godini prosena bruto zarada iznosila je 47.450 dinara ( ili 449,77 evra), a prosena zarada bez poreza i doprinosa ( ,,neto zarada) 34.142 dinara (323,63 evra).87

87 Zarada u Republici Srbiji, u skladu sa l.105-108. Zakona o radu, sastoji se od:

1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od: a) osnovne zarade; b) dela zarade za radni uinak; v) uveane zarade: za rad na dan praznika koji je neradni dan; za rad nou i rad u smenama; za prekovremeni rad; po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad); 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.); 3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada trokova za ishranu u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora), osim: a) naknade trokova za: dolazak i odlazak sa rada; vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu; smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu; b) drugih primanja zaposlenog i to: otpremnine pri odlasku u penziju; naknade trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice zaposlenog, a lanovima ue porodice u sliaju smrti zaposlenog; naknade tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

99

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 21: Prosena zarada i potroaka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.)

U dinarima
Godina Prosena bruto zarada 2 1.992 3.799 8.739 13.260 16.612 20.555 25.514 31.745 38.744 45.674 44.147 47.450 Prosena neto zarada 3 1.261 2.389 5.375 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142 Prosena potroaka korpa 4 10.933,28 12.093,94 16.194,46 17.379,57 19.443,52 23.147,23 26.059,60 28.122,09 32.572,08 36.134,36 37.770,57 Minimalna potroaka korpa 5 6.625,65 8.831,31 9.989,01 10.782,00 12.022,74 14.435,17 16.321,21 17.650,20 20.822,29 22.926,98 23.918,20

EUR
Kurs dinara prema evru 4 11,7350 58,6750 59,7055 61,5152 68,3129 78,8850 85,5000 79,0000 79,2362 88,6010 95,8888 105,4982 Prosena bruto zarada 5 169,72 64,75 146,37 215,56 243,18 260,57 298,41 401,84 488,97 515,50 460,40 449,77

U evrima
Prosena neto zarada 6 107,46 40,72 90,03 149,69 168,34 178,84 204,01 274,77 350,33 369,59 330,94 323,63 Prosena potroaka korpa 7 186,34 202,56 263,26 254,41 246,48 270,73 329,87 354,91 367,63 376,84 358,02 Minimalna potroaka korpa 8 112,92 147,91 162,38 157,83 152,41 168,83 206,60 222,75 235,01 239,10 226,72

1 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

4.1. Minimalna zarada Pravo na minimalnu zaradu u Republici Srbiji utvreno je Zakonom o radu88 , lanovima: - 111 113.; - 115 (naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, koja ne moe biti nia od minimalne zarade); - 116 (naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, 45 dana i due, koja ne moe biti nia od minimalne zarade) i - 126 (pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut steajni postupak, koja se isplauje u visini minimalne zarade), kao i Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti89, lanom 113. (zaposleni kome poslodavac otkae ugovor o radu ima pravo na novanu naknadu u sluaju nezaposlenosti koja ne moe biti nia od minimalne zarade). Prema Zakonu o radu (l. 111 113.): - pravo na minimalnu zaradu uslovljeno je punim radnim vremenom i ostvarenjem standardnog uinka; - zarada zaposlenog u visini minimalne zarade utvruje se ugovorom o radu; - minimalna zarada utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
88 ,,Sl. glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 54/09 89 ,,Sl. glasnik RS, broj 36/09

100

SOCIJALNO PRAVO

- ukoliko Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije ne donese odluku u roku od 10 dana od dana poetka pregovora, odluku o visini minimialne zarade donosi Vlada Republike Srbije; - pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od: trokova ivota, kretanja prosene zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije; - minimalna zarada utvruje se po radnom asu, za period od najmanje 6 meseci i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene za period koji prethodi periodu za koji se utvruje minimalna zarada; - odluka o visini minimalne zarade objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Minimalna zarada, kao to vidimo iz elemenata za njeno utvrivanje, jeste socijalna i ekonomska kategorija. Socijalni karakter minimalne zarade ogleda se u injenici da na njenu visinu utiu egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice i kretanja trokova ivota, dok se ekonomski karakter minimalne zarade ogleda u injenici to ona zavisi od kretanja prosene zarade u Republici, kretanja zaposlenosti i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Dosadanji nain utvrivanja visine minimalne zarade pokazao se neodgovarajuim iz vie razloga, meu kojima su najznaajniji sledei: - predugo trajanje pregovora to je uslovilo kanjenje u donoenju odluke o visini minimalne zarade (tako npr. minimalna zarada za periodu januar jun 2011. godine, umesto da bude doneta u decembru 2010. godine, doneta je sredinom aprila 2011. godine); - pojedini socijalni partneri, a u prvom redu poslodavci, najee su insistirali na nepromenjenom iznosu minimalne zarade, a ukoliko su ponekad i pristajali na poveanja minimalne zarade, to poveanje uglavnom bilo je znatno ispod realnog procenta rasta iste; - odredbe Zakona o radu o utvrivanju minimalne zarade najee nisu dosledno potovane (ovde u provom redu mislimo na egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, kao elementa za utvrivanje visine minimalne zarade); - minimalna zarada esto se neopravdano izjednaava sa osnovnom cenom rada za najjednostavniji posao, to najee poslodavcima slui kao izgovor za nepotovanje odluke o visini minimalne zarade; Imajui prethodno navedeno u vidu, miljenja smo da je bez izmene odredaba Zakona o radu koje se odnose na utvrivanje visine minimalne zarade, mogue posebnom odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije izmeniti nain utvrivanja visine minimalne zarade. Naime, smatramo da je potrebno uvesti odreeni automatizam u utvrivanju visine minimalne zarade u smislu da se utvrdi fiksni procenat odnosa minimalne zarade i prosene zarade isplaene u Republike Srbije (ili odnosa minimalne zarade i prosene, odnosno minimalne potroake korpe).90
90

Minimalna zarada, na primer, mogla bi da predstravlja 50% proseno zarade isplaene u Republici Sr-

biji.

101

DR RAJKO KOSANOVI

Kada je re o nainu utvrivanja visine minimalne zarade u Republici Srbiji, u periodu od 2001. do danas, odnosno 2011. godine, moemo razlikovati dva perioda. Prvi period traje od 1.7. do 31.12.2001. godine. U ovom periodu, u skladu sa lanom 65. Zakona o radnim odnosima91, minimalna zarada iznosila je 35% od prosene zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike.92 Minimalna zarada utvrivana je u bruto iznosu, a socijalni doprinosi plaani su na najnie osnovice prema zahtevanoj strunosti, zbog ega je minimalna neto zarada bila nia za vii zahtevani stepen strunosti. Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini
R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Period 01.06. 26.07.2001. 27.07. 21.08.2001. 22.08. 20.09.2001. 21.09. 18.10.2001. 19.10. 22.11.2001. 23.11. 21.12.2001. 22.12. 31.12.2001. Iznos 2.932,00 2.804,90 3.086,65 3.298,05 3.328,50 3.592,40 3.769,85 Sl.gl.RS broj 31/01 46/01 50/01 56/01 60/01 65/01 72,01

Drugi period traje od 2002. godine do danas. Minimalna zarada utvruje se u neto iznosu, po radnom asu. U ovom periodu moemo razlikovati dva podperioda. U prvom podperiodu, koji traje od 1.1.2002. do 31.12.2004. godine, u skladu sa lanom 85. Zakona o radu,93 minimalnu zaradu sporazumno utvruju Vlada, reprezentativni sindikati i udruenja poslodavaca, a u drugom podperiodu, koji traje od 1.1.2005. do danas, minimalna zarada, u skladu sa lanom 112. vaeeg Zakona o radu94, utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

91 Slubeni glasnik RS, broj 55/96 i 28/01 92 Za period od 1.6. do 26.7.2001. godine, minimalna zarada utvrivana je na osnovu podatka koji je dala Vla-

da Republike Srbije (8.377,00 dinara) 93 Slubeni glasnik RS, broj 70/01 94 Slubeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 54/09.

102

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potroaka korpa u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine
Minimalna (neto) zarada Za period 2 jan. - jun. 02. jul. - dec. 02. jan. jun. 03. jul. dec. 03. jan. jun. 04. jul. dec. 04. jan. jun. 05. jul. dec. 05. jan. jun. 06. jul. dec. 06. jan. jun. 07. jul. dec. 07. jan. jun. 08. jul. dec. 08. jan. jun. 09. jul. dec. 09. jan. jun. 10. jul. okt. 10. nov. dec.10. jan. maj 11.95 Po asu 3 18,46 22,50 25,00 27,00 31,00 35,00 38,50 41,00 46,00 49,00 55,00 63,50 70,00 78,00 87,00 87,00 90,00 90,00 95,00 95,00 Minimalna % potroaka Min.zar. korpa u 1 evro (u mesecu Meseno min.potr. u = din. donoenja (174 korpi evrima Odluke) asa) 4 5 6 7 8 3.212 52 9.928,5 32,35 61,5 3.915 64 9.835,5 39,80 61,5 4.350 64 10.443,7 41,65 68,3 4.698 69 10.856,3 43,27 68,3 5.394 68 11.356,0 47,50 78,9 6.090 77 12.201,9 49,91 78,9 6.699 78 13.203,0 50,74 85,5 7.134 83 14.797,0 48,21 85,5 8.004 101 15.712,9 50,94 79,0 8.526 108 16.599,4 51,36 79,0 9.570 121 16.272,5 58,81 79,2 11.049 139 17.202,5 64,23 79,2 12.180 137 19.250,1 63,27 88,6 13.572 153 21.265,9 63,82 88,6 15.138 161 22.567,3 67,08 93,8 15.138 163 23.138,2 65,42 93,1 15.660 158 23.273,9 67,29 99,3 15.660 146 25.204,9 62,13 107,2 16.530 154 25.204,9 65,58 107,2 16.530

Datum donoenja Red. Odluke* br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 1 1.2.02. 9.7.02. 17.1.03. 25.7.03. 4.2.04. 16.7.04. 1.2.05. 8.7.05. 7.2.06. 7.7.06. 25.1.07. 13.7.07. 31.1.08. 12.9.08. 3.2.09. 27.8.09. 14.4.10. 29.11.10. 29.11.10. 19. 24.5.11.

* Odluke o visini minimalne zarade (Slubeni glasnik RS, br. 5/02, 41/02, 3/03, 75/03, 10/04, 80/04, 10/05, 58/05, 11/06, 58/06, 9/07, 64/07, 11/08, 84/08, 8/09, 70/09, 23/10, 89/10 i 35 /11).

Prema podacima evropskog statistikog zavoda (Eurostat), u januaru 2011. godine, 20 lanica Europske unije i dve drave kandidatkinje imale su visinu minimalne zarade definisanu nacionalnim zakonodavstvom ili kroz posebne meusektorske sporazume. Drave koje zakonski ne definiu visinu minimalnu zaradu su: Austrija, Danska, Kipar, Italija, Finska, Nemaka i vedska. Nemaka i Kipar imaju zakonski definisanu minimalnu zaradu, samo za odreene sektore. U ostalim dravama, bez zakonskog utvrivanja visine mini-

Prema Socijalno-ekonomskom sporazumu za 2011. godinu, potpisanim izmeu Vlade Republike Srbije, reprezentativnih sindilata i Unije poslodavaca Srbije, 29. aprila 2011. godine, minimalna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za period jun-decembar 2011. godine iznosie 102 dinara po radnom asu, odnosno 17.748 dinara meseno (za 174 radna asa).

95

103

DR RAJKO KOSANOVI

malne zarade, visina minimalne zarade odreuje se na osnovu dogovora socijalnih partnera, na nivou kompanija ili kroz pojedinane ugovore o radu. U pogledu visine minimalne zarade, evropske drave mogu se svrstati u tri grupe: Prvu grupu ine drave ( 11 drava) sa minimalnom zaradom u rasponu od 100 do 400 evra (u toj grupi zemalja najnia minimalna zarada je u Bugarskoj- 123 evra, a najvia u Turskoj- 385 evra). U drugoj grupi s minimalnim zaradama izmeu 400 i 1000 evra nalaze se Portugalija, Malta, Slovenija, panija i Grka. Na zaelju je Portugalija sa 566 evra, a Slovenija i panija imaju jednake iznose minimalne zarade od 748 evra. U treoj grupi sa zaradama viim od 1000 evra nalazi se est drava Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Irska i Luksemburg, u kojima minimalna zarada nije nia od 1100 evra, poput Britanije gde je radnicima zagarantovano 1.139 evra. U ovoj grupi zemalja najvii iznos minimalne zarade je u Luksemburgu- 1758 evra. Svi navedeni iznosi odnose se na bruto iznose, pre oporezivanja i uplate doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Velike razlike u minimalnoj zaradi izmeu evropskog istoka, juga i zapada neto su manje ako se visina minimalne zarade iskazuje prema paritetu kupovne moi. U tom sluaju zapadnoevropske drave belee pad zbog viih cena.

5. Potroaka korpa
Prosena poroaka korpa u 2010. godini vredela je 37.770,57 dinara (ili 358,02 evra) a minimalna potroaka korpa 23.918,20 dinara (226,72 evra). Za kupovinu prosene potoake korpe, u 2010. godini, bilo je potrebno 1,11 prosenih neto zarada, a za kupovinu minimalne potroake korpe 0,70 prosene zarade. Od decembra 2010. godine potroaka korpa rauna se po novoj metodologoji, koja je usklaena sa metodologijom EUROSTAT-a. Nova prosena potroaka korpa za decembar 2010. godine je skuplja za 32,49 % u odnosu na klasinu. Po novoj metodologiji rauna se da proseno domainstvo ima tri, a ne kao do sada etiri lana. Vrednost prosene potroake korpe u decembru 2010. godine, po staroj metodologiji iznosila 39.779 dinara, a po novoj 52.701 dinar, dok je prosena neto zarada bila 39.580 dinara. Za pokrie stare prosene korpe bilo je potrebno 1,01 zarada, a za pokrie nove 1,33. Vrednost dosadanje minimalne potroake korpe u decembru je bila 25.417 dinara, a nove 27.821,5 dinara i ona je skuplja za 9,4 %. Za pokrie stare minimalne korpe bilo je potrebno 0,64 prosene plate, a za pokrie nove 0,7. Kod nove minimalne potroake korpe broj artikala je povean sa 39 na 63, a u prosenoj je sa 49 povean na 75 artikala. U staroj minimalnoj potroakoj korpi hrana i pie inili su 54,6 odsto vrednosti, a u novoj 46,2, stanovanje i komunalije u staroj su iznosile 28, a u novoj 18,4 odsto, odea i obua u staroj kopri iznosila su 1,7, a u novoj 4,3 odsto. U novu korpu dodati su obrazovanje i hoteli i restorani, koji e initi 0,4, odnosno 0,8 odsto njene vrednosti. U novoj prosenoj potroakoj korpi hrana i pie ine 40,5 odsto, a u staroj 54,2, stanovanje i komunalije u novoj 18,9 u staroj 18,2 odea i obua u novoj ine 5,9, a u staroj 5,7 odsto. I u prosenu novu korpu su dodati obrazovanje i restorani i hoteli koji ine 0,8, odnosno 1,2 odsto.
104

SOCIJALNO PRAVO

6. Penzije
Prosena penzija u Republici Srbiji, kod kategorije zaposlenih, u 2010. godini iznosila je 21.790 dinara. Njeno uee u prosenoj bruto zaradi iznosilo je 45,92%, a u zaradi bez poreza i doprinosa (neto zarada), iznosilo je 63,82%. Iskazano u evrima, prosena penzija kod kategogorije zaposlenih u 2010. godini iznosila je 212 evra. Tabela 24: Uee prosene penzije u prosenoj zaradi u period od 2002. do 2010. godine ( kategorija zaposlenih)
Godina Prosena zarada bruto neto zarada zarada 2 13.260 16.612 20.555 25.514 31.745 38.744 45.674 44.147 47.450 3 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142 Prosena penzija 4 6.721 8.102 9.579 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790 Uee penzije u bruto u neto zaradi zaradi 5 50,69 48,77 46,60 45,66 42,23 38,71 42,44 49,19 45,92 6 72,99 70,45 67,90 66.79 61,76 54,02 59,20 68,43 63,82

1 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Kada je re o penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti i kategorije poljoprivrednika, njihova prosena penzija u 2010. godini iznosla je 21.342 dinara, kod penzinera iz kategorije samostalnih delatnosti i 8.179 dinara kod penzionera iz kategorije poljoprivrednika.

105

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 25: Prosena neto zarada i prosena penzija u Republici Srbiji u dinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat uea penzije u neto zaradi kod kategorije zaposlenih u periodu od 1994. do 2010. godine
Godina Neto zarada (dinara) 2 165 343 658 798 1.052 1.261 2.389 5.381 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142 Neto zarada (DEM/) 3 165 281 199 242 197 210 310 90 152 177 187 210 258 347 401 338 332 Prosena penzija (dinara) 4 122 269 585 185 1.038 1.132 2.154 4.865 6.721 8.102 9.578 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790 Prosena penzija (DEM/) 5 122 220 177 246 194 189 280 82 111 123 132 141 159 187 238 231 212 % uea pros.penzije u pros.zaradi 6 74 78 89 102 98 90 90 90 73 70 71 67 62 54 59 68 64

1 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Devedesetih godina prolog veka, penzioneri su svoja primanja dobijali sa velikim zakanjenjima, tako da je prema njima nastao veliki dug. Penzinerima iz kategorije poljoprivrednika, na primer, drava je dugovala 20,5 penzija, ili u proseku 85.000 dinara po penzioneru. Zaostale penzije 2006. godine pretvorene su u javni dug. Tada, pre pet godina, dogovoreno je da se obaveza drave, po osnovu neisplaenih penzija, rasporedi u etiri dela, i da se od 1.1. 2006. godine do datuma isplate obrauna kamata od 8,5%. Rok za poslednju isplatu bio je januar 2010. godine, meutim u budetima za 2009. i 2010. godinu za ovu namenu, zbog ,,finansijske krize nisu izdvojena sredstava96. Potrebna sredstva za isplatu poslednje rate javnog duga, na dan 1. jauar 2011. godine, iznosila su 6,76 milijardi dinara ( 4,5 milijardi osnovni dug i 2,26 milijardi kamata). Ukoliko poslednja rata duga penzionerima iz kategorije poljoprivrednika ne bude isplaena do 1. jula 2011. godine, do kada bi penzioneri trebali da dobiju po 27.000 dinara, dug e biti vei, zbog rasta kamata, za oko 300 miliona dinara, i iznosie 7,04 milijarde dinara (4,5 milijardi osnovni dug i 2,54 milijarde kamata).
96 U budetu Republike za 2011. godinu za ove namene predvieno je izdvajanje od oko 6,6 milijardi dina-

ra.

106

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 26: Prosena penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranika u periodu od 2000. do 2010. godine
Godina 1 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Zaposleni 2 2.154 4.865 6.721 8.102 9.578 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790 Samostalne delatnosti 3 2.142 4.822 6.469 7.918 9.360 11.357 4.822 14.533 18.969 21.283 21.342 Poljoprivrednici 4 742 1.673 2.603 3.119 3.665 4.429 5.039 5.613 7.250 8.139 8.179

7. Nezaposlenost
Trite rada u Srbiji ve dugi niz godina, pored ostalog, karakteriu: a) visoka stopa nezaposlenosti, u prvom redu mladih, b) nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, c) veliki broj nezaposlenih koji pripadaju tee zapoljivim kategorijama, d) velike razlike izmeu regionalnih trita rada i niska mobilnost radne snage, f) veliko uee dugorono nezaposlenih, e) dugoroni trend smanjenja broja broja zaposlenih ukupno, a posebno u realnom sektoru, g) neusaglaenost ponude i potranje radne snage i h) veliki broj angaovanih u sivoj ekonomiji. Ostvareni privredni rast i makroekonomska stabilnost, u periodu do 2008. godine, nisu obezbedili privrednu aktivnost koja bi generisala nova radna mesta, iz razloga to se privredni rast zasnivao na stranim investicijama, i to u prvom redu kroz privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea. Nezaposlenost je jedan od osnovnih uzroka velikog broja siromanih u Republici Srbiji i pada ivotnog standarda. Poveanje proizvodnje i izvoza, i na toj osnovi obezbeeno otvaranje novih radnih mesta, jedini su nain za smanjenje siromatva u Republici. Osnovni iztvori podataka za praenje kretanja na tritu rada u Srbiji su Meseni statistiki bilten, Nacionalne slube za zapoljavanje i Anketa o radnoj snazi, Republikog zavoda za statistiku. Podaci o stanju na tritu rada sadrani u pomenuta dva izvora razlikuju se zbog zazliite metodologije njihovog prikupljanja i obrade. Anketa o radnoj snazi je istraivanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama radne snage, na osnovu kojih se vri procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavni cilj ovog istraivanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, meusobno iskljuiva kontingenta stanovnitva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraivanjem poklanja se posebna pa107

DR RAJKO KOSANOVI

nja stanovnitvu radnog uzrasta (starog 15 64 godine), a dobijeni podaci koriste se za praenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i drutvenih kretanja u Republici Srbiji. Anketom se obuhvata oko 6.500 domainstava, to predstavlja 0,27% od ukupnog broja domainstava u Republici Srbiji. Kolektivna domainstva nisu obuhvaena (studentski i aki domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroenu decu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samostani i slino). Jedinica anketiranja je svaki lan sluajno izabranog domainstva, a jedinica izbora je domainstvo izabrano u uzorak. Period posmatranja ovog istraivanja odnosi se na nedelju dana. U Anketi o radnoj snazi sedmica je definisana kao period od sedam dana, koji poinje ponedeljkom a zavrava se nedeljom. Pri izradi metodolokog instrumentarija Ankete koriste se definicije i preporuke objavljene u metodolokom materijalu THE EUROPEAN UNION LABOUR FORCE SURVEY Methods and Definitions / 2001. Zaposlena lica, prema anketi o radnoj snazi su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeu, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, ukljuuju se i individualni poljoprivrednici, pomaui lanovi u domainstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronala i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za ivot. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica odreuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici. Tabela 27: Osnovni indikatori trita rada u Republici Srbiji - prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.)Izvor podataka Bilten NSZ Anketa o RS Broj zaposlenih 1.803.302 2.382.307 Broj nezaposlenih 717.503 566.720 Stopa nezaposlenosti 26,2 19,2

Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, na kraju oktobra 2010. godine u Srbiji registrovano je ukupno 1.803.302 zaposlenih i 717.503 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 26,2%. Prema Anketi o radnoj snazi, u oktobru 2010. godine registrovano je ukupno 2.382.307 zaposlenih i 566.720 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%. Broj zaposlenih lica u oktobru 2010.godine u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2009. godine bio je manji za 260.379 lica. Prema procenama stalnog predstavnika misije MMF u Srbiji, Bogdana Lisovolika, i efa misije Alberta Jegera: ,,Od poetka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a
108

SOCIJALNO PRAVO

javni dug se pribliio cifri od 45 odsto BDP-a, to dovoljno govori u koliko se looj situaciji zemlja nalazi. 97 Najvei broj nezaposlenih, kako nam pokazuje Anketa o radnoj snazi, starosti je od 25 do 34 godine (30,3%), a zatim slede nezaposleni starosti od 45 do 54 godine (20,7%), od 15 do 24 godine (19,8%), itd. Mladi starosti od 15 do 34 godine u ukupnom broju nezaposlenih uestvuju sa 50,1% (tabela 2). Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS
Starosna grupa 15-24 godina 25-34 35-44 45-54 55-64 65 i vie god. Ukupno 2008. april oktobar 20,9% 25,0% 29,9% 30,0% 21,1% 18,0% 20,7% 19,6% 7,1% 7,4% 0,2% 0,0% 100,0% 100,0% 2009. april oktobar 20,0% 20,9% 29,5% 27,5% 19,7% 21,8% 21,3% 20,9% 9,1% 9,0% 0,4% 0,1% 100,0% 100,0% 2010. april oktobar 19,6% 19,8% 29,6% 30,3% 21,3% 19,1% 20,5% 20,7% 8,9% 9,9% 0,1% 0,1% 100,0% 100,0%

Izvor: Republiki zavod za statistiku, ARS

U oktobru 2010. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%, stopa zaposlenosti 37,7%, stopa aktivnosti 46,7% i stopa neaktivnosti 53,3%.98

97 Ocena je izreena na sastanku Misije MMF-a sa predstavnicima sindikata, na kojem je prisustvovao i autor

ovog rada, odranog 16. februara 2011. godine, a istu izjavu preneo je i list ,,Danas, u broju od 17. februara 2011. godine. 98 Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika (zaposlenih i nezaposlenih). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina. Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina. Za izraunavanje stopa zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti i neaktivnosti odreenih starosnih grupa, kao imenilac uzima se broj lica datog radnog uzrasta.

109

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti u Republici Srbiji

A p r i l 2009. 15 Ukupno do 64 60,8 49,3 50,8 41,6 16,4 15,6 39,2 50,7 15 do 24 28,2 15,2 46,1 71,8 Oktobar 25 35 do do 34 44 77,7 83,9 56,4 71,0 27,5 15,4 22,3 16,1 2010. 45 do 54 73,7 62,9 14,7 26,3 55 do 64 37,7 33,1 12,2 62,3 65 i vie 7,6 7,5 0,7 92,4 15 do 64 58,8 47,1 20,0 41,2

Stope Aktivnosti Zaposlenosti Nezaposlenosti Neaktivnosti

Ukupno 46,7 37,7 19,2 53,3

Stopa neformalne zaposlenosti u oktobru 2010. godine, prema Anketi o radnoj snazi, iznosila je 19,6%. Neformalna zaposlenost predstavlja procenat lica koja rade na crno u ukupnom broju zaposlenih. Rad na crno obuhvata zaposlene u: a) neregistrovanoj firmi, b) registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog osiguranja i c) neplaene pomaue lanove domainstva ( tabela 30a.). Tabela 30: Indikatori trita rada u Republici Srbiji
2008. april Stope Zaposlenosti Nezaposlenosti Aktivnosti Neaktivnosti Neformalne zaposl. Ukupno 44,7 13,3 23,6 15 do 64 oktobar 15 Ukudo pno 64 44,2 53,3 14,0 14,7 51,4 62,6 48,6 37,4 23,0 april Ukupno 41,6 15,6 49,3 50,7 15 do 64 50,8 16,4 60,8 39,2 2009. oktobar 15 Ukudo pno 64 40,8 50,0 16,6 17,4 48,9 60,5 51,1 39,5 20,6 april Ukupno 38,1 19,2 47,2 52,8 15 do 64 47,2 20,1 59,1 40,9 2010. oktobar 15 Ukudo pno 64 37,7 47,1 19,2 20,0 46,7 58,8 53,3 41,2 19,6

22,2

19,8

Izvor: ARS, Republiki zavod za statistiku

8. Siva ekonomija
Siva ekonomija (engl. ,,hidden economy, ,,shadow economy, ,,gray economy, ,,informal economy), globalna je pojava, u manjoj ili veoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na tip drutva i stepen drutveno-ekonomskog razvoja. Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom podrazumevamo : 1) zapoljavanje u registrovanim firmama, bez zakljuenih ugovora o radu, 2) zapoljavanje u registrovanim firmama, iji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosno firma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi, 3) zapoljavanje u neregistrovanim firmama i 4) samozapoljavanje a to sve ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije.
110

SOCIJALNO PRAVO

U pogledu prisustva sive ekonomije, Republika Srbija u odnosu na druge zemlje nije izuzetak, meutim ono to Srbiju izdvaja od velikog broja zemalja jeste veliki broj i visok procenat uea stanovnitva koje je angaovano u sivoj ekonomiji u ukupnom broju radno sposobnog stanovnitva. Rad na crno u Republici Srbiji prisutan je u graevinarstvu, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu, zanatstvu i uslunom sektoru, a sve vie prisutan je i u malim i srednjim preduzeima. Prema procenama, u Srbiji se u sivoj ekonomiji godinje obavi promet vredan vie od 4 milijarde evra, to iznosi ak oko 30% ukupnog godinjeg prometa roba i usluga. Postoje brojni uzroci rada na crno u Republici Srbiji, a njih u prvom redu treba traiti u sledeem: - visokoj stopi nezaposlenosti, a naroito visokoj stopi nezaposlenosti mladih; - niskim primanjima i padu ivotnog standarda; - nezaokruenom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli; - blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na oekivanu dobit; - neizgraenosti trinih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne administracije; - dominaciji politike nad ekonomijom i dr. Nadleni dravni organi neretko radu na crno gledaju kroz prste, budui da je rad na crno svojevrsni socijalni ventil za regulisanje naraslih tenzija u drutvu zbog dugogodinje ekonomske i socijalne krize. Rad na crno ima brojne negativne posledice i to ne samo na zaposlene, ve i na poslodavce, kako na one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju zaposlene, na dravu i na itavo drutvo. Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapoljavaju radnike na crno, izloeni su nelojalnoj konkurenciji, poto imaju velike izdatke za poreze i doprinose koje je teko pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovakav nain bivaju kanjeni to potuju zakon i izvravaju svoje obaveze. Preduzea koja ne prijavljuju zaposlene, takoe u izvesnoj meri trpe posledice rada na crno, s obzirom da neprijavljeni rad esto znai nisku produktivnost koja donosi dugorone tete. Jasno je da je ponaanje ovih poslodavaca u suprotnosti sa zakonom i da podlee krivinoj odgovornosti. Zbog poveanih socijalnih izdataka, drava u velikoj meri optereuje privredu, zadravanjem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najveoj meri optereuju poslodavce koji posluju u skladu sa zakonom. Naplaanje poreza i doprinosa budeti i fondovi ne ostvaruju potrebne prihode za finansiranje prava zaposlenih i svih graana, to neretko ima za posledicu zaduivanje drave i prebacivenje tereta na budue generacije. Odnos drave prema radu na crno, u sutini, moe biti: ignorantski, represivni, kontrolni i motivacioni (zatitni). Procenjeno je da su prosene razlike u maloprodajnim cenama izmeu istih proizvoda, koje prodaju registrovani privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone, u maju 2010. godine, izmeu 14% i 34%. Jasno je da ta razlika predstavlja deo maloprodajne cene za koje su proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata skuplji jer oni redovno plaaju poreze i doprinose, PDV, republike i lokalne administrativne takse i ostale obaveze prema dravi. Procenjuje se da u Srbiji vie od 750.000 radnika radi u sferi sive ekonomije (kao dodatni izvor prihoda uz posao, ili kao jedini izvor prihoda). Udeo sive ekonomije u bruto domaem
111

DR RAJKO KOSANOVI

proizvodu iznosi oko 35 odsto. Takoe, procena je da je budet republike u 2010. godini, zbog rada na crno izgubio oko 4 milijarde evra.99 Zbod postojanja sive ekonomije na gubitku su, kako drava (zbog neostvarenog prihoda po osnovu poreza i doprinosa), tako i poslodavci koji redovno izmiruju svoje obaveze ( poslodavci iz sive zone prave im nelojalnu konkurenciju) i zaposleni (uskraeni su za ostvarivanje socijalnih prava zbog neuplaivanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje).

9. Siromatvo
9.1.Obim siromatva Podatke o siromatvu, po meunarodno priznatoj metodologiji, Republika Srbija prvi put dobila je 2002. godine. Prikupljanje statistikih podataka koji se odnose na siromatvo, zapoelo je primenom Ankete o ivotnom standardu (AS), sprovedene tokom 2002. i 2003. godine. Na osnovu dobijenih podataka, sastavljena je Strategija smanjenja siromatva. Anketa o ivotnom standardu realizovana je poslednji put 2007. godine, i od tada se vie ne primenjuje. U Republici Srbiji, 2004. godine, doneta je odluka da se statistika siromatva zasniva na podacima dobijenim iz Ankete o potronji domainstava (APD). Prelaz sa merenja siromatva Anketom o ivotnom standardu (AS) na merenje siromatva Anketom o potronji domainstava (APD) uinjen je 2004. i 2005. godine.100 Imajui u vidu da su podaci iz Ankete o potronji domainstva za 2004. i 2005. godinu metodoloki nedovoljno zasnova ni, to se podaci za ove dve godine ne objavljuju. Za potrebe merenja siromatva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromatva izraunate na osnovu agregata potronje iz Ankete o potronji domainstva (APD), koju redovno sprovodi Republiki zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostata i Meunarodne organizacije rada (ILO). Za utvrivanje apsolutne linije sirpmatva primenjuju se dva metoda: - metod 1(nutricionistika korpa) i - metod 2 (Indeks potroakih cena-CPI). Kod metoda 1 (nutricionistika korpa), apsolutna linija siromatva definie se na osnovu linije hrane (minimalna potroaka korpa hrane, odnosno nutricionistiki minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izraunata na osnovu strukture potronje domainstava iz prva etiri decila), koja je uveana za iznos ostalih izdataka u koje spadaju odea i obua, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge. imputirana renta i izdaci za trajna dobra nisu ukljueni u analizu (metod 1-Nutricionistika korpa). Ovako definisana linija siromatva je raunata za svaku godinu posebno iz anketnog materijala (APD).
99 Procena Centra za ekonomski razvoj,izneta u dnevnom listu ,, Novosti, od od 25. januara 2011. godine. 100 Izmeu Ankete o ivotnom standardu i Ankete o potronji domainstava, postoje znaajne metodoloke razlike i nije mogue poreenje rezultata koji su dobijeni na osnovu ova dva istraivanja. Meutim, i pored toga to poreenje rezutlata nije mogue, podaci o siromatvu na osnovu oba izvora su skoro identini za 2007. godinu.

112

SOCIJALNO PRAVO

Kod metoda 2 ( Indeks potroakih cena-CPI), apsolutna linija siromatva izraunata prema metodu 1 (nutricionistika korpa) u 2006. godini, uveava se za odgovarajui iznos inflacije (Indeks potroakih cena) za svaku godinu ( metod 2- Indeks potroakih cena). Siromatvo u Republici Srbiji analizira se korienjem metoda 2 (indeks potroakih cena) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od 2006. godine. Pored apsolutne linije siromatva, kao pokazatelj koristi se i relativna linija siromatva, koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj jedinici. Broj siromanih se u periodu od 2002. do 2007. godine prepolovio i smanjivao se najbre ba u pomenutim grupama, da bi nastankom krize, kao najosetljivije, najvie bile pogoene. U 2002. godini, 14% ili oko milion ljudi biloje siromano. Dubina siromatva u 2002. godini iznosila je 3,0% ( u 2007. godini 1,3% ), a otrina siromatva 1,0% ( u 2007. 0,4%).101 Siromatvo u Republici Srbiji, nakon pada broja siromanih u periodu od 2002. do 2008. godine, u 2009. i 2010. godini ponovo ima tedenciju rasta. Podaci Ankete o potrnji domainstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromatva u 2009. godini ivelo 6,9% stanovnika Republike Srbije. Siromana su bila sva domainstva u kojima je potronja bila ispod 8.022 dinara po potroakoj jedinici ( za jednolano domainstvo meseno), odnosno 22.000 za etvorolano domainstvo meseno. U 2010. godini 9,2% stanovnika smatra se siromanim ( ivi ispod apsolutne linije siromatva), jer je njihova potronja po potroakoj jedinici u proseku bila nia od linije siromatva, koja je iznosila 8.544 dinara meseno po potroakoj jedinici.102 Relativna linija siromatva pokazuje da je u Srbiji u 2009. godini bilo siromano 13,6% stanovnitva i iznosila je 9583 dinara meseno po potroakoj jedinici. Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 700.000 lica koja ive ispod granice siromatva.103 U 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, broj siromanih povean je za oko 100.000.104

101 Dubina (jaz) siromatva u 2007. godini iznosila je 1,3% to ukazuje na to da bi siromatvo, ukoliko bi drava mobilisala novana sredstva u iznosu od 1,3% linije siromatva za svako lice (siromano i ono koje nije siromano) i usmerilo siromanim ( pored sredstava koje drava ve usmerava najugroenijim kategorijama), teorijski bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne teritorijalne pomoi siromanim. Otrina siromatva je indikator koji uzima u obzir to to se neki siromani nalaze dublje u siromatvu, odnosno dalje ispod linije siromatva od drugih. 102 Republiki zavod za statistiku: Siromatvo u Republici Srbiji; Saoptenje broj 117 od 29.4. 2011. godine (LP 20) 103 Bilo da se kosristi naputena Anketa o ivotnom standardu (AS), prema kojoj u Srbiji ima oko 700. 000 siromanih, ili Anketa o potronji domainstava, prema kojoj ima oko 530.000 siromanih, slika o problemu siromatva bitnije se ne menja. 104 Prema procenama Svetske organizacije za ishranu (FAO), sa seditem u Rimu, u svetu ima oko 776 miliona hronino gladnih ljudi i taj broj do 2030. godine treba da se smanji na 440 miliona. Godinje, uglavnom zbog pothranjenosti, umre 10 miliona dece, a procenjuje se da na planeti svake etiri sekunde neko umre zbog gladi.

113

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 31: Procenat siromanih u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. godine
2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Apsolutna linija siromatva Dinara meseno po potroakoj jedinici Procenat siromanih 6.221 8,8 6.625 8,3 7.401 6,1 8.022 6,9 8.544 9,2

Relativna linija siromatva Dinara meseno po potroakoj jedinici Procenat siromanih 7.171 14,4 7.747 13,4 8.923 13,2 9.583 13,6

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Procenat siromanih moemo pratiti prema: a) tipu naselja, b) regionima, c) tipu domainstava, d) godinama starosti, e) obrazovanju nosilaca domainstava i f) prema socio-ekonomskom poloaju nosilaca domainstava. Siromatvo je vee u seoskim nego u gradskim sredinama. Siromatvo u Srbiji, regionalno posmatrano, koncentrisano je na jugu i jugoistoku zemlje, kao tradicionalno nerazvijenim oblastima, a nakon devedesetih godina prolog veka pojavilo se i u pojedinim oblastima Centralne Srbije. Siromatvo je posebno izraeno kod kod mnogih socijalnih grupa, kao to su: deca (do 13 godina), stare osobe, raseljena lica, osobe sa invaliditetom, Romi, ruralno stanovnitvo, neobrazovani i nezaposleni. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, procenti siromanih u Srbiji u 2009. godini (apsolutna linija siromatva-6,9%), prema pojedinim kategorijama stanovnitva, blili su sledei: - prema tipu naselja: gradsko podruje 4,9% , seosko podruje 9,6% ; - prema regionima:Beograd 3,8% ,Centralna Srbija 9,3% ,Vojvodina 4,9% ; - prema tipu domainstva: etvorolana 4,7%, estolana i vie 14,2%; - prema godinama starosti: deca do 13 god. 9,8%, od 14 do 18 god. 8,4%; - deca 9,3%, odrasli 6,4%; - prema obrazovanju nosioca domainstva: nezavrena osnovna kola 14,8%, visoka kola 0,6%; - prema socio-ekonomskom poloaju nosioca domainstva: ostali neaktivni 29,3%, nezaposleni 17,5%, zaposleni 4,6%.105 Nivo siromatva u Srbiji, u odnosu na ostale zemlje moe se sagledati i kroz pokazatelj kupovne moi.
105 Prikaz procenata siromanih u Republici Srbiji, prema kategorijama stanovnitva, u periodu od 2006. do

2010. godine dajemo u tabeli 32.

114

SOCIJALNO PRAVO

Kupovna mo je mera raspoloivog dohotka po stanovniku, ukljuujui i primljene naknade, posle odbijanja poreza. Istraivanje se odnosi na godinji nivo kupovne moi po stanovniku u evrima, kao i na vrednost odgovarajueg indeksa. Rauna se svake godine za 42 evropske zemlje, koje se pokrivaju sve do nivoa optina. Kupovna mo stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, to je iznosilo 25,4% evropskog proseka (11.945 evra po stanovniku). Srbija je sa 3.033 evra po stanovniku bila na 34 mestu, na listi od 42 zemlje Evrope. Od susednih zemalja najbolje je rangirana Maarska (27. mesto, sa 6.048 evra po stanovniku), a zatim slede: Hrvatska (29. mesto, 4.808 evra), Crna Gora (32. mesto, sa 3.206 evra) i Rumunija (33. mesto, sa 3.070 evra. Od Srbije slabije je rangirana Bugarska (35.mesto, 2.618 evra). Najslabiju kupovnu mo od susednih zemalja imali su stanovnici Makedonije (36.mesto, 2.492 evra) i Bosne i Hercegovine (37. mesto, 2.435). 9.2.Socijalno ukljuivanje Problematiku siromatva, u zemljama Evropske unije, sve vie zamenjuje problem socijalne iskljuenosti ili shvatanje siromatva u irem smislu. Naime, sve je jasnije da se siromatvo ne moe posmatrati samo kroz jednu dimenziju, kao nedostatak finansijskih sredstava, ve da ono u stvarnosti predstavlja kompleksnu meavinu razliitih vrsta deprivacije, od nedostatka najosnovnijih sredstava za hranu do diskriminacije i nepotovanja ljudskog dostojanstva. Smatra se da su lica u stanju materijalne deprivacije (,, materially deprived) ukoliko su uskraena za 4 od 9 navedenih stavki: ne mogu sebi da priute 1) da plaaju zakup ili komunalije, 2) da adekvatno greju svoj dom, 3) da plate neplanirane trokove, 4) jedu meso, ribu ili ekvivalent proteina svaki drugi dan, 5) nedelju dana odmora van kue jednom godinje, 6) automobil, 7) mainu za pranje vea, 8) tv u boji, ili 9) telefon.106 Evropska unija usvojila je koncept socijalne ukljuenosti krajem 90-tih godina prolog veka, kao nain borbe protiv siromatva i socijalnih problema sa kojima su se susretale drave lanice. Na Lisabonskom samitu 2000. godine Evropski savet definisao je osnovne strateke pravce razvoja EU do 2010. godine gde su zemlje lanice EU potvrdile svoju posveenost odlunom delovanju u pravcu iskorenjivanja siromatva do 2010. godine. Postoje razliite definicije socijalne iskljuenosti. Zajedniki izvetaj Evropske komisije o socijalnoj ukljuenosti, iz 2004.godine107 definie socijalnu iskljuenost na sledei nalin: ,,Socijalna iskljuenost je proces u kojem su odreene grupe stanovnitva gurnute na marginu drutva i nemogunost njihovog potpunog uea u drutvu je posledica siromatva, neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat diskriminacije. Ovo ih spreava da sebi obezbede posao, prihode ili obrazovanje, kao i da budu deo mra i aktivnosti u drutvu i zajednici. Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je ogranien, zbog ega se oseaju nemonim da vre kontrolu nad odlukama koje utiu na njihov svakodnevni ivot.
106 European Commission, The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC (2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010., p. 22. 107 Joint Report on Social Inclusion 2004, Social Security and Social Integration, p. 10.

115

DR RAJKO KOSANOVI

Odnos koncepta socijalne iskljuenosti u odnosu na siromatvo je sledei: 1) socijalna iskljuenost je iri pojam od tradicionalnog koncepta siromatva finansijsko siromatvo je samo jedna od komponenti socijalne iskljuenosti; neuestvovanje u aktivnostima drutva je vano koliko i samo siromatvo; 2) socijalna iskljuenost ukazuje na proces koji dovodi do iskljuenosti iz razliitih aktivnosti drutva; 3) socijalna iskljuenost predstavlja multi-dimenzionalni fenomen U okviru evropskog procesa socijalne ukljuenosti, praenje socijalne ukljuenosti ostvaruje se preko etiri osnovne dimenzije: - finansijskog siromatva; - zapoljavanja; - zdravlja i - obrazovanja Takoe postoji potreba da se dodatno ukljui i dimenzija stanovanja, kao i dimenzija socijalne participacije. Za praenje socijalne iskljuenosti Evropska komisija je u Lakenu, predgrau Brisela, u decembru 2001. usvojila skup osnovnih 18 indikatora nazvanih Laken indikatori.108 Skup od 18 statistikih pokazatelja socijalne iskljuenosti definisan je kao okvir za praenje stanja na nivou zemalja Evropske unije u etiri vane dimenzije: finansijsko siromatvo, zaposlenost, zdravlje i obrazovanje. Predlog pokazatelja obuhvatao je 10 primarnih i 8 sekundarnih pokazatelja. Primarni i sekundarni pokazatelji su harmonizovani na nivou Evropske unije. lanicama je omogueno da prate i nacionalno specifine pokazatelje koji su znaajni za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja i koji zemljama omoguavaju da prate neke od specifinih fenomena socijalne iskljuenosti, koji su relevantni za kontekst pojedinih zemalja lanica. Prvu izmenjenu listu pokazatelja odobrio je Komitet za socijalnu zatitu Evropske unije u julu 2003. godine. Revidirana lista sastojala se od 21 pokazatelja (12 primarnih i 9 sekundarnih). Tri nova pokazatelja bila su: stopa rizika od siromatva prema intenzivnosti rada lanova domainstva, niska funkcionalna pismenost i rizik od siromatva kod zaposlenih. Dva pokazatelja su redefinisana: stopa rizika od siromatva prema najeem statusu na tritu rada i polu i osobe koje ive u domainstvima bez zaposlenih lanova. U junu 2006. godine Komitet za socijalnu zatitu je usvojio izvetaj o pokazateljima koji e se koristiti u otvorenom metodu koordinacije (OMK)109 u socijalnoj zatiti i socijalnom ukljuivanju. Ovako definisani pokazatelji pokrivaju oblast socijalne iskljuenosti, oblast penzija i zdravlja i time predstvaljaju set pokazatelja za praenje socijalnog ukljuivanja i socijalne zatite. U okviru pokazatelja OMK u oblasti socijalne zatite i socijalnog ukljuivanja predloena su etiri seta pokazatelja: set krovnih pokazatelja110, kao i set pokazatelja u okviru svake od tri osnovne dimenzije: socijalno ukljuivanje, penzije i zdravstvena zatita. Pokazatelji koji se koriste za praenje dimenzije socijalnog ukljuivanja polaze od seta Laken pokazatelja u njihovom postojeem obliku, a sutinski je zadran i metodoloki okvir koji je korien pri izradi pokazatelja. Dogovorena lista se sastoji od 11 primarnih, 3 sekundarna i 11 pokazatelja konteksta. zdravstvena zatita.
108 Laeken Indicators 109 European Commission, Employment, Social Affairs and Equal Opportunities DG, Portfolio of overar-

ching indicators and streamlined social inclusion, pension, and health portfolios, Brussles, June 2006 110 Krovni pokazatelji trebalo bi da odravaju krovne ciljeve, a da bi se osnaila veza sa Lisabonskom strategijom i strategijom odrivog razvoja, ukljueni su i strukturni pokazatelji

116

SOCIJALNO PRAVO

Set pokazatelja socijalnog ukljuivanja, uz odreene izmene i dopune koje su uinjene do 2009. godine, pokriva prvobitno usvojene pokazatelje socijalnog ukljuivanja usvojene 2001. godine u Lakenu.111 U Srbiji je takoe socijalna iskljuenost u fokusu interesovanja. U sklopu pripreme Srbije za ukljuenje u Evropsku uniju Srbija je u obavezi da uzme uee u Procesu socijalne ukljuenosti,112 Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, pitanja socijalnog ukljuivanja i smanjenja siromatva u narednom periodu postala je obavezna komponenta politike integracije Republike Srbije u Evropsku uniju.. Kao jedan od vanih zadataka u procesu pridruivanja Evropskoj uniji, Republika Srbija definisala je aktivno uee u evropskom procesu socijalnog ukljuivanja, a to podrazumeva razvoj i usavravanje politika, institucionalnog okvira i metodologije za praenje socijalne ukljuenosti pojedinaca i drutvenih grupa. Od momenta sticanja statusa drave kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija e biti u obavezi da izradi Zajedniki memorandum o socijalnom ukljuivanju113, odnosno dokumentom e se aurirati postojee politike, koje se samo delimino bave pitanjima socijalnog ukljuivanja, i razviti strateki okvir koji e uzeti u obzir itav spektar iskljuenosti. U decembru 2010. godine , socijalni partneri su pozvani da dostave komentare na Nacrt prvog izvetaja o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji 20082010, koji buhvata: pregled zakonskog, stratekog i nstitucionalnog okvira relevantnih za procese socijalnog ukljuivanja i smanjenja siromatva, analizu trenutnog stanja u relevantim oblastima, pregled realizovanih mera, zakljuke i izazove i osnovne pravce razvoja za naredni period. U Nacrtu prvog uzvetaja socijalna iskljuenost definie se kao: ,,Proces kojim pojedinci i grupe bivaju istisnuti iz ekonomskog, politikog, kulturnog ili drutvenog sistema putem kojih se integriu u drutvo i bivaju spreeni da svojim punim kapacitetima uestvuju u drutvenim odnosima i tokovima zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca ili grupe stanovnitva udaljavaju od mogunosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogunosti obrazovanja, kao i od ukljuivanja i uea u drutvenim mreama i aktivnostima u zajednici. Iskljueni pojedinci i/ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donoenja odluka. Socijalno ukljuivanje, u istom Izvetaju definie se kao: ,,Proces koji omoguava da oni koji su u riziku od siromatva i socijalne iskljuenosti dobiju mogunost i sredstva koja su potrebna za puno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u drutvu u kojem ive. Socijalna ukljuenost osigurava vee uee graana u donoenju odluka to utie na njihove ivote i ostvarenje osnovnih prava. U Nacrt prvog izvetaja o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji 2008-2010, obraene su sledee dimenzije i stanja socijalne iskljuenosti: 1) finansijsko siromatvo i uskraenost egzistencijalnih potreba, b) zapoljavanje i trite rada; c) obrazovanje, d) socijalna i deja zatita, e) penzije, f) zdravlje, g) stanovanje i h) ljudska prava
111 Listu pokazatelja socijalne ukljuenosti iz decembra 2001. godine dajemo u Tabelarnom prilogu. 112 Social Inclusion Process 113 Joint Inclusion Memorandum

117

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 32: Procenti siromanih u Republici Srbiji apsolutna linija siromatva (2006 2009.)
R. br. 1. 2. Gradsko podruje Ostalo podruje Ukupno 2006. 2007. 2008. 2009. 4,9 9,6 6,9 3,8 9,3 4,9 6,9 5,7 5,6 5,0 4,7 5,7 14,2 6,9 9,8 8,4 7,5 6,4 5,3 7,5 6,9 9,3 6,4 6,9 14,8 9,2 3,0 1,8 0,6 6,9 6,0 4,6 17,5 6,1 29,3 6,9

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

1. 2.

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2. 3. 4. 5.

1. Prema tipu naselja 5,3 6,0 5,0 13,3 11,2 7,5 8,8 8,3 6,1 2. Po regionima Beograd 4,3 2,4 2,9 Centralna Srbija 10,7 9,0 7,0 Vojvodina 8,6 11,9 6,8 Republika Srbija 8,8 8,3 6,1 3. Prema tipu domainstva Jednolana 8,6 8,8 6,6 Dvolana 8,7 9,2 5,5 Trolana 5,2 4,9 5,1 etvorolana 5,7 5,3 4,7 Petolana 8,3 8,1 5,2 estolana i vie 17,3 14,4 10,0 Ukupno 8,8 8,3 6,1 4. Prema godinama starosti Deca do 13 11,6 11,2 7,3 Deca 14 18 11,7 8,8 6,9 Odrasli 19 24 7,2 6,6 5,9 Odrasli 25 45 8,4 7,4 5,0 Odrasli 46 64 7,0 6,6 5,4 Stari 64 i vie 10,0 10,3 7,5 Ukupno 8,8 8,3 6,1 5. Siromana deca i odrasli Deca 11,6 10,5 7,1 Odrasli 8,2 7,8 5,8 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6. Prema obrazovanju nosioca domainstva Nezavrena osnovna kola 21,0 18,8 9,0 Osnovna kola 13,7 13,2 10,5 Srednja kola 5,5 5,4 4,8 Via kola 0,6 0,1 2,7 Visoka kola 1,8 0,4 1,9 Ukupno 8,8 8,3 6,1 7. Prema socio-ekonomskom poloaju nosioca domainstva Samozaposleni 10,2 10,9 5,1 Zaposleni 5,2 5,3 3,9 Nezaposleni 14,7 10,9 16,9 Penzioneri 8,8 7,6 5,7 Otali neaktivni 28,2 24,2 15,5 Ukupno 8,8 8,3 6,1

118

SOCIJALNO PRAVO

10. Privatizacija
Osnovni ciljevi privatizacije u Srbiji bili su: 1) stvaranje efikasne trine privrede, sa odgovarajuom vlasnikom strukturom; 2) pokretanje proizvodnje; 3) ekonomski razvoj; 4) odranje postojeeg nivoa zaposlenosti, i njegovo poveanje na srednji rok i drugi ciljevi. Meutim, umesto svega toga dolo je do deindustrijalizacije114 i jo vee nezaposlenosti, praene sa sve veom bedom i siromatvom. Veliki broj preduzea privatizovan je ne radi pokretanja proizvodnje ili njenog uveanja, ve zbog objekata i graevinskog zemljita, koji su prodavani po neuporedivo veoj ceni od cene po kojoj su kupljeni. U Srbijiu su unitene sa izuzetkom prehrambene industrije: mainska industrija, elektroindustrija, hemijska industrija, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. Bez velikih ekonomskih sistema, na neuspeh osuene je i veina malih preduzea. U aprilu 2011. godine u odnosu na decembar 2001. godine u Srbiji bilo je oko 600.000 manje zaposlenih. U Republici Srbiji, u periodu od 1. januara 2002. godine do 31. decembra 2010. godine, ukupno su prodata 2.402 preduzea, od toga 1.675 preduzea preko tendera i aukcija (94 na tenderu i 1.581 na aukciji) i 557 preduzea na tritu kapitala (u 170 preduzea prethodno je raskinut ugovor, a 877 preduzea, koja nisu ula u ukpan zbir, prethodno je privatizovano). U prodatim preduzeima ukupno je zaposleno 340.174 lica, od ega: 204.988 lica u preduzeima prodatim na tenderima i aukcijama i 114.140 lica u preduzeima prodatim na tritu kapitala. Ukupna knjigovodstvena vrednost prodatih preduzea iznosi 2.569.672.000 evra, a ukupna prodajna cena iznosila je 2.669.274.000 evra. Vrednost uloenih investicija iznosi 1.178.771.000 evra, a ukupna vrednost socijalnih programa iznosi 276.689.000 evra. U posmatranom periodu raskinuto je 605 kupoprodajnih ugovora (33 ugovora kod preduzea prodatih na tenderu i 572 ugovora kod preduzea prodatih na aukciji). Uee preduzea kod kojih su raskinuti ugovori u ukupnom broju privatizovanih preduzea, u posmatranom periodu, iznosi 25,19%.

114 Broj industrijskih radnika u 2007. godini u odnosu na 1990. godinu smanjen je u Beogradu sa 245.390, koliko je iznosio u 1990. godini, na 13.842, u 2007. godini, u Kragujevcu sa 57.574 na 8.331, u Niu sa 25.285 na 3.358, u Novom Sadu sa 24.848 na 5.512, u Kruevcu sa 23.378 na 3.653, u Vranju sa 20.357 na 6.907, u Subotici sa 16.130 na 2.374, u Pirotu sa 13.362 na 2.126 itd. U Srbiji su u 1990. godini postojala 62 grada-industrijska centra sa vie od 1000 radnika, dok ih je u 2007. godini postojalo 28, takoe u Srbiji u 1990. godini postojalo je 217industrijskih sistema-preduzea sa vie od 1000 zaposlenih, dok ih je u 2007. godini bilo 55.

119

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 33: Osnovni pokazatelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.)

- u 000 evra-

2002-2010. Tenderi (T) Tenderi - raskidi ugovora Aukcije (A) Aukcije - raskidi ugovora Tenderi+Aukcije (T + A) Trite kapitala (Tk) Trite kapitala prethodno raskinut ugovor (Tkr) Trite kapitala prethodno privatizovano (Tkp) UKUPNO (T+A+Tk+Tkr+Tkp)

Ukupno prodato / raskinuto 94 (33) 1.581 (572) 1.675 557 170

Broj zaposlenih 74.774 (23.528) 130.214 (54.961) 204.988 114.140 21.046

Knjigov. vr. (K) 912.518 409.343 984.359 348.306 1.896.877 506.498 92.873

Prodajna cena (P) 1.101.000 519.510 894.003 496.393 1.995.003 523.920 100.236

Investicije (I) 970.060 206.447 202.809 78.938 1.172.869 5.902 0

Soc. Program (S) 276.689 2.042

276.689 0 0

(877) 2.402

(85.994) 340.174

73.424 2.569.672

50.115 2.669.274

0 1.178.771

0 276.689

Proces privatizacije u Republici Srbiji u prethodnih osam godina, pored ostalih, ispoljio je sledee slabosti:115 1) postojanje velikog broja raskinutih kupoprodajnih ugovora (najee iz razloga: neplaanja kupoprodajnih rata, neizvravanja obaveza iz socijalnog programa, neizvravanja obaveza iz investicionog programa, i nepotovanje odredbe da se obezbedi kontinuitet proizvodnje); 2) cilj velikog broja, formalno uspelih privatizacija bio je sticanje vlasnitva nad graevinskim zemljitem i objektima radi njihove dalje preprodaje, rasprodaje imovine preduzea i izvlaenja (,,isisavanja) novca iz preduzea za linu korist novog vlasnika, a ne odravanje i oivljavanje proizvodnje; 3) namerno teranje preduzea u steaj od strane novih vlasnika, na nain to je iz istih izvlaen kapital (138 privatizovanih preduzea otilo je u steaj); 4) optereivanje imovine privatizovanih preduzea hipotekama za kredite uzetih od banaka, koje su novi vlasnici ili njihova preduzea protivpravno prisvajali; 5) vetako uveanje vrednosti opreme i sredstava, koje su po osnovu dokapitalizacije novi vlasnici bili duni da unesu u privatizovano drutvo;
115 Dr Rajko Kosanovi, mr Sanja Paunovi i Ljuban igmund: Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sindikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd 2010., str. 128-140.

120

SOCIJALNO PRAVO

6) kupovina preduzea novcem sumnjivog porekla (,,pranje ,,prljavog novca kroz privatizaciju); 7) anonimnost stvarnih kupaca preduzea, koji su kupavali vie preduzea ( ak po deset i vie), na nain to su iza stvarnih vlasnika stajale ,,off shore kompanije, ili se u njihovo ime kao kupci pojavljuju roaci, prijatelji i dr.; 8) prodaja drutvenog kapitala po viestruko niim cenama od ,,realnih (imovina i potraivanja privatizovanih preduzea bila je viestruko vea od prodajne cene i dugova preduzea); 9) nametanje tendera; 10) postojanje sluajeva nelegalne i protivzakonite privatizacije);116 11) primenjeni koncept privatizacije podstie ,,gazdinsku koncentraciju kapitala, pohlepu i socijalnu nedgovornost novih vlasnika; 12) privatizovana preduzea ekonomski su neefikasna i sredstvo su za izvlaenje vrednosti i imovine za linu korist novih vlasnika; 13) favorizovanje dravnih prihoda od privatizacije (favorizovanje pohlepe drave da od prodaje preduzea popunjava budet, ne vodei rauna o posledicama), a rtvovanje ekonomskog razvoja i odravanje i poveanje nivoa zaposlenosti; 14) poveanje nezaposlenosti, a sa njom bede, siromatva, oaja i socijalnog beznaa; 15) krenje radnopravnih propisa u pogledu zarada, uplate socijalnih doprinosa (za penzijsko i zdravstveno osiguranje), radnog vremena, zatite na radu, pregovora o uslovima rada i sl.; 16) sve vei broj trajkova, kao posledica primenjenog modela privatizacije; 17) predugo trajanje restrukturiranja u postupku privatizacije; 18) deindustrijalizacija kao posledica procesa privatizacije: 19) sve izraeniji procesi ,,seljenja privatizovanih preduzea u sferu neformalne (,,sive) ekonomije.

116 U periodu od januara 2005. do septembra 2009. godine, zbog nepravilnosti u toku procesa privatizacije i ,,line koristi vlasnika podneto je ukupno 428 krivinih prijava, kojima je obuhvaeno 864 osoba, od kojih su 53 liene slobode.

121

VI ZDRAVSTVENA ZATITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

,, Zdravi graani su temelj razvoja svake zemlje, jer samo zdravi ljudi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom svetlu, sistem zdravstvene zatite se ne moe posmatrati kao potronja, ve investicija u ostvarivanju sveukupnog razvoja drutva.117

Sistem zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji ureen je Zakonom o zdravstvenoj zatiti118, Zakonom o zdravstvenom osiguranju119, , kao i drugim zakonima. Zakonom o zdravstvenoj zatiti ureuje se sistem zdravstvene zatite, organizacija zdravstvene slube, drutvena briga za zdravlje stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zatita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite. Zakonom o zdravstvenom osiguranju ureuju se: a) prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih graana, obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; b) organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja; c) dobrovoljno zdravstveno osiguranje i d) druga pitanja od znaaja za sistem zdravstvenog osiguranja.

1.Stanje zdravstvene zatite u Republici Srbiji

1.1. Stanovnitvo U Republici Srbiji, prema proceni Republikog zavoda za statistiku za 2008. godinu, ivi 7.350.222 stanovnika. Glavna obeleja demografskih prilika u Republici Srbiji su tendencija smanjenja broja i starenje stanovnika .
117 Plan razvoja zdravstvene zatite Republike Srbije.(,, Slubeni glasnik RS, broj 88/10) 118 ,,Slubeni glasnik RS, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10,99/10 119 ,,Slubeni glasnik RS, br. 107/05 i 109/05 ispravka;

123

DR RAJKO KOSANOVI

Stopa ivoroenja je u 2008. godini iznosila 9,4 na 1000 stanovnika, a stopa smrtnosti 14 na 1000 stanovnika, to je uslovilo negativnu stopu prirodnog prirataja od 4,6 na 1000 stanovnika. Procenat lica starih 65 i vie godina (17,2%) u ukupnoj populaciji je iznad proseka u evropskom regionu (15,1%), dok je procenat mladih uzrasta do 14 godina (15,5%) ispod proseka (17%). U 2008. godini, prosean ivotni vek (oekivano trajanje ivota na roenju) za mukarce je iznosio 71,1 godinu, a za ene 76,2 godine, to je za oko est godina krae od proseka za zemlje EU. Prema projekciji stanovnitva Republikog zavoda za statistiku do 2022. godine oekuje se kontinuirano smanjenje broja stanovnika. 1.2. Zdravstvena sluba Prema Planu mree zdravstvenih ustanova, ukupan broj zdravstvenih ustanova120 u dravnoj svojini je 375 i to: - 167 domova zdravlja; - 41 apoteka; - 16 zavoda na primarnom nivou; - pet zdravstvenih centara; - 4 0 optih bolnica; - 40 specijalnih bolnica za akutna i hronina stanja i za rehabilitaciju; - pet kliniko-bolnikih centara; - est klinika; - 13 instituta; - Vojno-medicinska akademija; - etiri klinika centra; - 37 instituta i zavoda koji obavljaju delatnost na vie nivoa. Ukupan broj postelja utvren Planom mree iznosi 38.590, ime je postignuta obezbeenost od 525 postelja na 100.000 stanovnika. Prema podacima dobijenim iz zdravstvenih ustanova putem zdravstveno-statistikih izvetaja, ukupan broj postelja u 2008. godini iznosio je 39.660 postelja (bez postelja u dnevnim bolnicama). Na taj nain je postignuta obezbeenost od 540 postelja na 100.000 stanovnika, to je neto manje od proseka EU (570 na 100.000 stanovnika). U zdravstvenim ustanovama iz Plana mree 2008. godine bilo je ukupno 114.317 zaposlenih. Od tog broja 20.668 (18,1%) su doktori medicine (od toga 74,3% specijalisti raznih disciplina), 39.905 (34,9%) medicinske sestre-tehniari, 29.117 (25,5%) administrativno-tehniki radnici, dok 24.627 (21,5%) ine ostali zdravstveni radnici (doktori stomatologije, diplomirani farmaceuti, diplomirani farmaceuti-medicinski biohemiari, stomatoloki tehniari, farmaceutski tehniari, laboratorijski tehniari, radioloki tehniari i dr.) i zdravstveni saradnici.
120 Plan mree zdravstvenih ustanova ("Slubeni glasnik RS", br. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09 i 85/09).

124

SOCIJALNO PRAVO

U Republici Srbiji je, u odnosu na broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Plana mree, postignuta obezbeenost od 281 lekara na 100.000 stanovnika ( dok je u EU - 321 lekar na 100.000 stanovnika). U primarnoj zdravstvenoj zatiti postignuta je obezbeenost od 81 lekara na 100.000 stanovnika, odnosno jednog lekara na 1.228 stanovnika. Broj medicinskih sestara-tehniara (uzimajui u obzir zaposlene u zdravstvenim ustanovama iz Plana mree) na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji je 572 ( u EU- 745 na 100.000 stanovnika). Udeo administrativno-tehnikih radnika u ukupnom broju zaposlenih, premda kontinuirano smanjivan, i dalje je visok i u 2008. godini iznosio je 25,5%. Na nivou Republike Srbije prisutan je problem teritorijalne nejednakosti u pogledu obezbeenosti stanovnitva zdravstvenim radnicima. Tako, broj lekara (zaposlenih u ustanovama iz Plana mree) na 100.000 stanovnika u upravnim okruzima kree se u rasponu od 151 (Sremski upravni okrug) do ak 437 (Niavski upravni okrug), a medicinskih sestara od 314 (Sremski upravni okrug) do 657 (Zajearski upravni okrug). Pored zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini, zdravstvene usluge pruaju se i u zdravstvenim ustanovama u privatnoj svojini i privatnoj praksi. Poetkom 2009. godine u Republici Srbiji bilo je registrovano preko 5.000 oblika zdravstvene slube u privatnoj svojini (zdravstvene ustanove i privatna praksa), od ega su 7 domovi zdravlja, 72 bolnice, zatim 136 poliklinika, oko 1.200 lekarskih ordinacija, 2.000 stomatolokih ordinacija, 1.400 apoteka i 200 razliitih laboratorija i dijagnostikih ordinacija. 1.3. Zdravstveno stanje stanovnitva U Republici Srbiji, vodei uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog (pre 65. godine) umiranja su hronine nezarazne bolesti . Ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, rak plua, afektivni poremeaji (unipolarna depresija) i eerna bolest predstavljaju hronine nezarazne bolesti koje su odgovorne za skoro dve treine ukupnog optereenja boleu. U 2008. godini hronine nezarazne bolesti inile su preko 85% svih uzroka smrti. U strukturi mortaliteta, bolesti srca i krvnih sudova inile su vie od polovine svih smrtnih ishoda (55,8%), a svaka peta umrla osoba (20%) bila je rtva malignog tumora. Najvei porast specifinog mortaliteta zabeleen u Republici Srbiji tokom poslednje decenije je od malignih tumora posmatranih zajedno, odnosno svih vodeih lokalizacija malignih tumora (osim raka eluca), kao i komplikacija eerne bolesti. Standardizovana stopa smrtnosti od malignih bolesti u Republici Srbiji u 2007. godini iznosila je 203 umrla na 100.000 stanovnika, dok je ta stopa u Evro A-grupi 169 na 100.000 stanovnika. Faktori rizika za brojne hronine nezarazne bolesti su: puenje, hipertenzija, hiperholesterolemija, gojaznost, nepravilna ishrana, fizika neaktivnost, rizici prisutni u ivotnoj sredini i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.
125

DR RAJKO KOSANOVI

2. Organizacija zdravstvenog osiguranja

U Republici Srbiji zdravstveno osiguranje je: 1) obavezno zdravstveno osiguranje (zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem, na naelima solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim naelima utvrenim zakonom, obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade) i 2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje (osiguranje od nastanka rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite , osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani odnosno koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja). Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada i 2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Naelo solidarnosti i uzajamnosti, prema lanu 11. zakona:,, ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj. 2.1. Obavezno zdravstveno osiguranje Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republiki zavod) i u organizacionim jedinicama Republikog zavoda (u daljem tekstu: filijale), dok se odreeni poslovi obaveznog zdravstvenog osiguranja sprovode se i u Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje. Republiki zavod je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeuju sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Organi Republikog zavoda jesu: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor. U Republikom zavodu su, kao organizacioni delovi, obrazovane filijale, ije su nie organizacione jedinice ispostave.

126

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 34: Filijale i ispostave Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 28. 29. 30.

Filijala za Severnobaki okrug za Srednjebanatski okrug za Severnobanatski okrug za Junobanatski okrug za Zapadnobaki okrug za Junobaki okrug za Sremski okrug za Mavanski okrug za Kolubarski okrug za Podunavski okrug za Branievski okrug za umadijski okrug za Pomoravski okrug za Borski okrug za Zajearski okrug za Zlatiborski okrug za Moraviki okrug za Raki okrug za Rasinski okrug za Niavski okrug za Topliki okrug za Pirotski okrug za Jablaniki okrug za Pinjski okrug za Kosovski okrug za Kosovskomitrovaki okrug za Kosovskopomoravski okrug za grad Beograd UKUPNO:

Sedite Subotica Zrenjanin Kikinda Panevo Sombor Novi Sad Sremska Mitrovica abac Valjevo Smederevo Poarevac Kragujevac Jagodina Bor Zajear Uice aak Kraljevo Kruevac Ni Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Pritina - u Graanici Kosovska Mitrovica Gnjilane Beograd

Broj ispostava 2 4 5 7 3 10 6 7 5 2 7 6 5 3 2 9 3 4 5 7 3 3 5 6 9 5 3 17 153

Republiki zavod ima 30 filijala (dve ne funkcioniu, i to: u Prizrenu i Pei), a filijala u Graanici najveim delom pokriva podruje ovih filijala, jer u jednom broju enklava ive osigurana lica kojima se preko ove filijale obezbeuju uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja. U Republikom zavodu, prema tome, funkcionie 28 filijala u kojima osiguranici i osigurana lica ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja. U Republikom zavodu na dan 6.12.2010. godine, nakon izvrene racionalizacije, u radnom odnosu je bilo 2.417 zaposlenih, od toga 2.204 u radnom odnosu na neodreeno vreme, a 213 u radnom odnosu na odreeno vreme.

127

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 35: Broj zaposlenih u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.)
Stepen strune spreme VII VI V IV III osnovna kola UKUPNO: Broj zaposlenih 970 366 4 1.008 24 45 2.417 % 40,13 15,14 0,17 41,71 0,99 1,86 100,00

Zdravstvenu zatitu Republiki zavod finansira preko davalaca zdravstvenih usluga: zdravstvenih ustanova koje su obuhvaene Planom mree zdravstvenih ustanova u skladu sa odredbama Uredbe o planu mree zdravstvenih ustanova (Slubeni glasnik RS, br. 42/06...85/09) - indirektni korisnici sredstava Republiki zavoda, drugih uesnika u pruanju zdravstvene zatite i zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mree. Pravo iz zdravstvenog osiguranja, odnosno iz zdravstvene zatite, osiguranici i druga lica ostvaruju u 320 zdravstvenih ustanova koje se finansiraju iz sredstava Republikog zavoda, i to: Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje
domovi zdravlja zdravstveni centri opte i specijalne bolnice zavodi instituti klinike kliniko bolniki centri kliniki centri zdravstvene ustanove za rehabilitaciju zavodi za javno zdravlje apoteke instituti za transfuziju krvi Institut "Torlak" Vojnomedicinska akademija Ukupno: 124 29 34 18 12 6 5 4 21 24 38 3 1 1 320

128

SOCIJALNO PRAVO

Zdravstvena zatita ostvaruje se i preko: Ustanova socijalne zatite ( 55 ustanova) i ortopedskih i optiarskih preduzea ( 93 preduzea). Osigurana lica zdravstvenu zatitu ostvaruju i preko zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mree, a koje pruaju usluge koje se ne mogu obezbediti u okviru postojeih kapaciteta zdravstvenih ustanova u Planu mree. Od ukupnog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Plana mree Republiki zavod obezbeuje zarade - plate za 104.876 zaposlenih. 2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Dobrovoljno zdravstveno osiguranje moe organizovati i sprovoditi Republiki zavod i pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje, a takoe mogu ga organizovati i sprovoditi i investicioni fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa posebnim zakonom. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje: - od nastanka rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite u skladu sa zakonom; - graana koji nisu obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i - osiguranje na vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja. Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvene zatite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na nain i po postupku koji su drukiji od naina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog zakona; 2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehnikih pomagala, odnosno novanih naknada koji nisu obuhvaeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na vei sadraj, obim i standard prava, kao i iznos novanih naknada obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; 3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje trokova za vrstu, sadraj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja. Osnovna znaenja pojmova u vezi sa pruanjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) Davalac osiguranja - Republiki zavod i drutvo za osiguranje koji organizuju i sprovode dobrovoljno zdravstveno osiguranje; 2) Osiguranik - fiziko lice koje je sklopilo ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ili za koga je, na osnovu njegove saglasnosti, sklopljen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji koristi prava utvrena ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i lan porodice osiguranika;
129

DR RAJKO KOSANOVI

3) Ugovara dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: ugovara) je pravno ili fiziko lice, kao i drugi pravni subjekt koji u ime i za raun osiguranika, odnosno u svoje ime i za raun osiguranika zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji se obavezao na uplatu premije osiguranja iz svojih sredstava ili na teret sredstava osiguranika; 4) Premija osiguranja - novani iznos koji plaa osiguranik,odnosno ugovara dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja davaocu osiguranja; 5) Polisa osiguranja - isprava o zakljuenom ugovoru o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja; 6) Kolektivno osiguranje - dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje zakljuuje ugovara sa davaocem osiguranja koga je izabrao u skladu sa zakonom, o emu ugovara i davalac osiguranja mogu zakljuiti ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju; 7) Zdravstvene usluge - usluge koje se pruaju u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa), u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita, radi sprovoenja zdravstvene zatite, odnosno radi sprovoenja mera za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, spreavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja, leenja i rehabilitacije, ukljuujui i zdravstvene usluge iz tradicionalne medicine, koje su bezbedne, kvalitetne i efikasne; 8) Zdravstvena ustanova - pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost i koja je dobila dozvolu od ministarstva nadlenog za poslove zdravlja za obavljanje zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita i propisima donetim za sprovoenje tog zakona; 9) Privatna praksa - drugi oblik zdravstvene slube u kojoj se obavljaju odreeni poslovi zdravstvene delatnosti i koja je dobila dozvolu Ministarstva za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita i propisima donetim za sprovoenje tog zakona; 10) Drugi davaoci zdravstvenih usluga su druga pravna ili fizika lica koja obavljaju odreene poslove iz zdravstvene delatnosti, odnosno obezbeuju medicinsko-tehnika pomagala, a koji su dobili dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova, u skladu sa zakonom; 11) Lek - proizvod koji je dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, kao i proizvod koji nije dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji i koji se uvozi na osnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova; 12) Medicinsko-tehnika pomagala - medicinska sredstva koja slue za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omoguavanje oslonca, spreavanje nastanka deformiteta i ispravljanje postojeih deformiteta i olakavanje vrenja osnovnih ivotnih funkcija; 12a) Implantat je medicinsko sredstvo koje se hirurkim putem ugrauje u ljudski organizam; 13) Novane naknade - naknade koje davalac osiguranja obezbeuje osiguraniku u sluaju gubitka zarade, odnosno plate ili drugih primanja zbog privremene spreenosti za rad, naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite, kao i druge vrste novanih naknada u vezi sa ostvarivanjem prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
130

SOCIJALNO PRAVO

14) Dan poetka dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja - datum upisan u polisu osiguranja od koga poinje ostvarivanje prava i obaveza iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. 15) Isprava o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju - dokument koji osiguraniku izdaje davalac osiguranja na osnovu koje osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i ostvaruje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

3. Lica kojima se obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom, obezbeuju se: a) osiguranim licima ( osiguranicima i lanovi porodice osiguranika); b) licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje; c) licima kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i d) dravljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju. 3.1. Osigurana lica Osiguranim licima smatraju se: 1) osiguranici i 2)lanovi njihovih porodica. 3.1.1. Osiguranici Osiguranici su fizika lica koja su obavezno osigurana u skladu sa zakonom, i to: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom drutvu, drugom pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem tekstu: zaposleni); 2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; 3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; 4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; 5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog pomonog osoblja; 6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno; 7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno; 8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu; 9) dravljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani pre131

DR RAJKO KOSANOVI

ma propisima strane drave, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te drave, za sebe ili lanove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te drave; 10) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno meunarodnim ugovorom; 11) dravljani Republike zaposleni u domainstvima dravljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike; 12) lica koja imaju pravo na novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapoljavanju; 13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije); 14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju; 15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom; 16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodinom smetaju prema propisima o socijalnoj zatiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvren posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada); 17) lica koja su osnivai, lanovi, odnosno akcionari privrednih drutava (ortaka drutva, komanditna drutva, drutva sa ogranienom odgovornou, akcionarska drutva i druge pravne forme privrednih drutava, odnosno preduzea), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju odreene poslove (u daljem tekstu: osnivai privrednih drutava); 18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici); 19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost; 20) svetenici i verski slubenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost; 21) poljoprivrednici stariji od 18 godina ivota, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz take 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na kolovanju; 22) korisnici penzije i prava na novane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju; 23) dravljani Republike koji primaju penziju ili invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave ili imaju prebivalite na teritoriji Republike, odnosno koji primaju penziju od drave sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima drave isplatioca penzije, za sebe ili lanove svoje porodice, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te drave; 24) strani dravljani koji na teritoriji Republike rade kod domaih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni strunjaka ili sporazuma o meunarodnoj tehnikoj saradnji;
132

SOCIJALNO PRAVO

25) strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji Republike. Svojstvo osiguranika moe se stei samo po jednom osnovu osiguranja. Osiguranicima, u skladu sa lanom 22. zakona, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovnitva koja je izloena poveanom riziku obolevanja; lica ija je zdravstvena zatita potrebna u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroenog stanovnitva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao lanovi porodice osiguranika, i to: 1) deca do navrenih 15 godina ivota, kolska deca i studenti do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godina, u skladu sa zakonom; 2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) lica starija od 65 godina ivota; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica u vezi sa leenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i lica obuhvaena zdravstvenom zatitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monasi i monahinje; 7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti, odnosno po propisima o zatiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; 8) korisnici stalnih novanih pomoi, kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zatiti; 9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom; 10) korisnici pomoi lanovi porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Republici. Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja lica iz lana 22. zakona obezbeuju se u budetu Republike i prenose Republikom zavodu. 3.1.2. lanovi porodice osiguranika Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena zakonom obezbeuju se i lanovima porodice osiguranika , osim stranim dravljanima. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena zakonom, obezbeuju se i lanovima ue porodice osiguranika iz lana 22. , ta. 7) 9) i 11) zakona, kao i licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje.. lanovima porodice, smatraju se: 1) lanovi ue porodice (suprunik ili vanbrani partner, deca roena u braku ili van braka, usvojena i pastorad i deca uzeta na izdravanje); 2) lanovi ire porodice (roditelji, ouh, maeha, usvojitelj, deda, baba, unuad, braa i sestre, koje osiguranik izdrava, u smislu propisa o porodinoj zatiti, kao i propisa o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana).
133

DR RAJKO KOSANOVI

Vanbrani partner smatra se lanom ue porodice ako sa osiguranikom ivi u vanbranoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnoenja prijave na osiguranje. Blii uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja ovihlica propisani su l.25-27. zakona. 3.2. Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje Lica koja nisu obavezno osigurana, mogu da se ukljue u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeivanja za sebe i lanove svoje ue porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na nain, u sadraju i obimu propisanim zakonom. Ova imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica. Lica koja imaju svojstvo osiguranika plaaju doprinos iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Svojstvo osiguranika stie se, odnosno prestaje danom podnoenja zahteva. 3.3. Lica kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena zakonom, samo u sluaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeuju se: 1) uenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi; 2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odreene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu); 3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge do navrenih 26 godina ivota, ako su na kolovanju; 4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadlene za zapoljavanje; 5) licima koja uestvuju u organizovanim javnim radovima od opteg znaaja; 6) licima koja uestvuju u akcijama spasavanja ili u zatiti i spasavanju prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesrea; 7) licima angaovanim u vatrogasnim slubama za gaenje poara i na obuci za gaenje poara; 8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obuavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe odbrane zemlje; 9) licima koja su angaovana na obezbeivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih dogaaja i drugih javnih okupljanja graana; 10) licima koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdravanje kazne zatvora (radionica, radilite i sl.) i na drugom mestu rada. 3.4. Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju i obimu koji su utvreni zakonom, ako meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukije odreeno.
134

SOCIJALNO PRAVO

Trokovi zdravstvene zatite stranih dravljana, odnosno osiguranika , ako je meunarodnim ugovorom utvreno reciprono plaanje, isplauju se u skladu sa zakonom, odnosno meunarodnim ugovorom. Trokove zdravstvene zatite dravljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrena naknada stvarnih trokova, snosi Republiki zavod u celini, a nadoknauje ih od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja. Tabela 37: Broj osiguranih lica Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ( stanje: decembar 2010.)
R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. Naziv organizacione jedinice Filijala Subotica Filijala Zrenjanin Filijala Kikinda Filijala Panevo Filijala Sombor Filijala Novi Sad Filijala Sremska Mitrovica Filijala abac Filijala Valjevo Filijala Smederevo Filijala Poarevac Filijala Kragujevac Filijala Jagodina Filijala Bor Filijala Zajear Filijala Uice Filijala aak Filijala Kraljevo Filijala Kruevac Filijala Ni Filijala Prokuplje Filijala Pirot Filijala Leskovac Filijala Vranje Filijala Pritina Filijala Kosovska Mitrovica Filijala Gnjilane Filijala Beograd Ukupno Broj 174.919 174.915 139.295 272.086 183.381 571.270 284.919 279.285 157.094 184.024 163.300 277.727 200.684 118.174 98.428 278.244 202.202 275.142 217.259 360.519 84.227 87.498 199.050 194.193 43.174 45.079 23.823 1.554.987 6.843.998

135

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 38:Broj osiguranih lica Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje po osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010.).
R.Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Ukupno Kategorija osiguranika Zaposlena lica i lanovi porodica Nezaposlena lica koja primaju naknadu Korisnici penzije i drugih prava na novane naknade Samostalna delatnost Poljoprivrednici Lica osigurana za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu Strani dravljani Osiguranici u smislu zakona lan 22 Osiguranici po posebnim propisima Meunarodni sporazum Konvencije Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje Broj 2.875.243 95.358 1.895.397 287.214 320.771 494 16.899 283 1.225.077 74.488 43.099 9.675 6.843.998 % 42,01 1,39 27,69 4,20 4,68% 0,01 0,25 0,00 17.90 1,09 0,63 0,14 10,00

4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu: 1) pravo na zdravstvenu zatitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada zarade); 3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite (u daljem tekstu: naknada trokova prevoza). Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaen, ako zakonom nije drukije odreeno. 4.1. Pravo na zdravstvenu zatitu Pravo na zdravstvenu zatitu za sluaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zatitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja, kao i zdravstvenu zatitu u sluaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje zakona. Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zatitu u sluaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou. Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem, obuhvata: 1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
136

SOCIJALNO PRAVO

2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede; 4) preglede i leenje bolesti usta i zuba; 5) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede; 6) lekove i medicinska sredstva; 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala (: medicinsko-tehnika pomagala). a) Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti Osiguranim licima se, radi ouvanja i unapreenja zdravlja, spreavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremeaja zdravlja obezbeuju sledee mere: 1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenog radnika u vezi sa zatitom, ouvanjem i unapreenjem zdravlja, sticanjem znanja i navika o zdravom nainu ivota, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika; 2) sistematski i ostali pregledi dece, kolske omladine, studenata do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, ena u vezi sa trudnoom i odraslih osoba u skladu sa republikim programom prevencije i ranog otkrivanja bolesti od veeg socijalnomedicinskog znaaja i utvrenim standardima; 3) preventivne stomatoloke i profilaktike mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navrenih 18 godina ivota, kao i starijih lica koja su teko duevno ili telesno ometena u razvoju; 4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoe, kontracepcijom i hirurkom sterilizacijom, testiranjem na trudnou, testiranjem i leenjem seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije; 5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republikom programu imunizacije stanovnitva protiv odreenih zaraznih bolesti; 6) higijensko-epidemioloke i druge zakonom predviene mere i postupke u vezi sa spreavanjem, otkrivanjem i leenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i spreavanjem njihovog irenja. Vlada donosi republiki program prevencije i ranog otkrivanja bolesti od veeg socijalnomedicinskog znaaja, republiki program stomatoloke zdravstvene zatite dece do navrenih 18 godina ivota i trudnica, kao i republiki program imunizacije stanovnitva protiv odreenih zaraznih bolesti, kao i medicinske standarde mera i postupaka koji proistiu iz programa. b) Pregledi i leenje u vezi sa trudnoom, poroajem i postnatalnim periodom enama u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoi, za vreme poroaja i materinstva do 12 meseci obezbeuje se: 1) pregledi i leenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnou (ukljuujui prenatalni period, poroaj i postporoajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaciju trudnoe, kao i prekid trudnoe iz medicinskih razloga; 2) bolniko leenje kada je medicinski neophodno i poroaj u zdravstvenoj ustanovi;
137

DR RAJKO KOSANOVI

3) patronane posete i pomo porodilji i rutinska nega novoroeneta od strane patronane sestre; 4) dijagnostika i leenje steriliteta. c) Pregledi i leenje u sluaju bolesti i povreda Obolelim, odnosno povreenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i struno-metodolokih i doktrinarnih stavova, obezbeuju se: 1) ukazivanje hitne medicinske pomoi na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa); 2) hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog lica; 3) sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan; 4) pregledi i leenje u primarnoj zdravstvenoj zatiti, kao i u kui osiguranika, od strane izabranog lekara; 5) ambulantni pregledi i leenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu izabranog lekara; 6) laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika koja je predloena od izabranog lekara ili lekara specijaliste, a medicinski je neophodna i opravdana za dijagnostiku i leenje bolesti ili povrede; 7) stacionarno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno, koje obuhvata preglede i leenje od strane lekara specijaliste, medicinsku negu, smetaj u zajednikoj sobi ili sobi intenzivne nege i ishranu, odnosno specifinu dijetu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; 8) pravo na pratioca osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu tee duevno ili telesno ometenom u razvoju za vreme stacionarnog leenja i medicinske rehabilitacije, kada je to medicinski neophodno; 9) kuno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno. d) Pregledi i leenja bolesti usta i zuba Osiguranim licima obezbeuju se pregledi i leenja bolesti usta i zuba u ambulantno-poliklinikim i stacionarnim uslovima i to najmanje: 1) pregledi i leenje bolesti usta i zuba kod dece do navrenih 18 godina ivota, starijih lica koja su teko duevno ili telesno ometena u razvoju, kao i lica sa teim uroenim i steenim deformitetom lica i vilica; 2) pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod ena u vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja; 3) ukazivanje hitne stomatoloke zdravstvene zatite za odrasle; 4) pregledi usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu; 5) pregledi i leenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela; 6) urgentni stomatoloki i hirurki pregledi i leenje povreda zuba i kostiju lica, ukljuujui primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom; 7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina ivota;
138

SOCIJALNO PRAVO

8) neophodan stomatoloki tretman, ukljuujui i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa uroenim i steenim teim deformitetom lica i vilice; 9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, ukljuujui i implantate za njihovo uvrivanje. e) Medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede Osiguranim licima obezbeuje se medicinska rehabilitacija radi poboljanja ili vraanja izgubljene ili oteene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoranja hronine bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremeaja. Medicinskom rehabilitacijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala, nametanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica. Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog ivota. Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajuih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremeaj glasa i govora koji onemoguava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremeaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede. Fizikalnom terapijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija svih odgovarajuih fizikalnih agenasa, ukljuujui prirodni lekoviti faktor u tretmanu povreenog i obolelog osiguranog lica. Osiguranom licu obezbeuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-poliklinikim i bolnikim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica. f) Lekovi i medicinska sredstva Pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata: 1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova); 2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrauju u organizam osiguranog lica. g) Medicinsko-tehnika pomagala Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala koja slue za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omoguavanje oslonca, spreavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojeih deformiteta, kao i olakavanje vrenja osnovnih ivotnih funkcija.
139

DR RAJKO KOSANOVI

Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala potrebna za leenje i rehabilitaciju koja omoguavaju poboljanje osnovnih ivotnih funkcija, omoguavaju samostalan ivot, omoguavaju savladavanje prepreka u sredini i spreavaju sutinsko pogoranje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica. 4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja U ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osiguranim licima obezbeuje se:121 1) 100% plaanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; - preglede i leenje u sluaju planiranja porodice, trudnoe, poroaja i u postnatalnom periodu, ukljuujui prekid trudnoe iz medicinskih razloga; - preglede, leenje i medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povreda dece, uenika i studenata do kraja propisanog kolovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, odnosno starijih lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju; - preglede i leenje bolesti usta i zuba dece do navrenih 18 godina ivota, kao i starijih lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju, ena u vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja, kao i lica sa uroenim ili steenim deformitetom lica i vilica; - preglede i leenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predvieno sprovoenje mera za spreavanje njihovog irenja; - preglede i leenje od malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- miinih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronine bubrene insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistine fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija; - preglede i leenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeivanje zdravstvene zatite osiguranih lica; - preglede, leenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu; - pruanje hitne medicinske i stomatoloke pomoi, kao i hitan sanitetski prevoz; - medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa leenjem bolesti i povreda iz ove take; 2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
Republiki zavod za zdravstveno osiguranje svake godine donosi ,,Pravilnik o sadraju i obimu prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranjai o participaciji, kojim se, pored ostalog, sadrali obim prava za pojedinevrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaanja osiguranog lica. Pravilnik za 2011. godinu stupio je na snagu 16. februara 2011. godine (,, Slubeni glasnik RS , broj 7/11):
121

140

SOCIJALNO PRAVO

- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; - operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, ukljuujui i implantate za najsloenije i najskuplje zdravstvene usluge; - najsloenije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostike i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.); - leenje osiguranih lica upuenih u inostranstvo; 3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - preglede i leenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste; - laboratorijske, rendgen i druge dijagnostike i terapijske procedure koje nisu obuhvaene takom 2) ovog lana; - kuno leenje; - stomatoloke preglede i leenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatoloke preglede i leenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega; - leenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vaenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata; - stacionarno leenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; - preglede i leenje u dnevnoj bolnici, ukljuujui i hirurke zahvate van operacione sale; - medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima; - medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaena takom 1) ovog lana; 4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - dijagnostiku i leenje steriliteta; - izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina ivota; - ona i sluna pomagala za odrasle; - sanitetski prevoz koji nije hitan. U Listi lekova Republiki zavod utvruje iznos sredstava koji se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeuje osigurano lice. 4.1.2. Participacija Pod participacijom podrazumevamo novani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge, koji plaa osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu uslugu, odnosno lekove, odnosno koji plaa pravno lice koje osiguranom licu obezbeuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Sledeim osiguranim licima obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije, i to: 1) ratnim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata; 2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novanu naknadu za tuu pomo i negu drugog lica, u skladu sa zakonom; 3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i vie puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnika pomagala i implantate;
141

DR RAJKO KOSANOVI

4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnika pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi. 4.1.3.Hitna medicinska pomo i neophodna zdravstvena zatita Hitna medicinska pomo jeste neposredna - trenutna medicinska pomo koja se prua da bi se izbeglo dovoenje osiguranog lica u ivotnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oteenje njegovog zdravlja ili smrt. Pod hitnom medicinskom pomoi smatra se i medicinska pomo koja se prui u toku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao oekivani nastanak hitnog medicinskog stanja. Neophodna zdravstvena zatita obuhvata zdravstvenu zatitu koja je odgovarajua, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno leenje bolesti ili povreda osiguranog lica, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pruena, na zahtev osiguranog lica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji poloaj u odnosu na druga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu ili zdravstvenog radnika. 4.1.4. Lista ekanja Za odreene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne moe se utvrditi redosled korienja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme ekanja ne moe da bude takvo da ugrozi zdravlje ili ivot osiguranog lica ( lista ekanja). Republiki zavod donosi opti akt kojim utvruje vrste zdravstvenih usluga za koje se utvruje lista ekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja pacijenata i za stavljanje na listu ekanja, najdue vreme ekanja za zdravstvene usluge, neophodne podatke i metodologiju za formiranje liste ekanja. 4.1.5. Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata sledee: 1) medicinska ispitivanja radi utvrivanja zdravstvenog stanja, telesnog oteenja i invalidnosti u postupcima kod nadlenog organa, osim ispitivanja po uputu struno-medicinskog organa u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanja odreenih prava kod drugih organa i organizacija; 2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje kole, visokokolske ustanove i na kurseve, dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom; 3) utvrivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne ostvaruje po zahtevu struno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zako142

SOCIJALNO PRAVO

nom (kod osiguravajuih drutava, sudova, u krivinom i pretkrivinom postupku, kod izdavanja potvrda za vozae motornih vozila, utvrivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera u vezi sa zatitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukije odreeno; 4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih, kao drutvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita; 5) korienje zdravstvene zatite u suprotnosti sa nainom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zatite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona; 6) lini komfor i posebna udobnost smetaja i line nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno smetaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolniku sobu sa posebnim kupatilom, kao i televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smetaja, a koji nije medicinski neophodan ili se vri na lini zahtev; 7) zdravstvena zatita koja je povezana sa leenjem akutnog pijanstva; 8) kozmetike hirurke procedure koje imaju za cilj da poboljaju spoljanji izgled bez uspostavljanja i vraanja telesne funkcije, kao i vrenje hirurkih estetskih korekcija organa i delova tela, osim za: korekcije uroenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon tekih povreda, odnosno bolesti koje su neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delova tela; 9) prekid trudnoe iz nemedicinskih razloga; 10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili za obavljanje odreenog posla; 11) stomatoloke usluge koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona; 12) dijagnostika i leenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, ukljuujui impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnika pomagala koja su vezana za promenu pola i reverzija prethodne dobrovoljne hirurke sterilizacije; 13) hirurki ili invazivni tretman (ukljuujui gastini balon) koji se odnosi na redukciju telesne teine, osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesne teine kod lica starijih od 15 godina ivota, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novootkrivenih bolesnika sa eernom boleu i bolesnika sa terminalnom bubrenom insuficijencijom; 14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine; 15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz lana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno lekovi koji se izdaju bez recepta, profilaktiki lekovi i lekovi koji slue za promenu atletskih mogunosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak puenja, gubitak telesne teine, kao i suplementi hrane za specifine dijete osim za leenje naslednih metabolikih bolesti i bolesti praenih malapsorpcijom; 16) dijagnostika i leenje koji su u fazi istraivanja, odnosno eksperimenta, leenje uz primenu lekova i medicinskih sredstava koji su u fazi klinikih ispitivanja, dijagnostika, leenje i rehabilitacija, lekovi i medicinsko-tehnika pomagala koji nisu prueni u skladu sa prihvaenim standardima medicinske, stomatoloke i farmaceutske prakse;
143

DR RAJKO KOSANOVI

17) pregledi i leenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvreni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj poboljanje sportske sposobnosti; 18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurka procedura za poboljanje vida, u sluaju kada se vid moe adekvatno poboljati korienjem naoara ili kontaktnih soiva; 19) sanitetski prevoz u sluaju kada osigurano lice moe da bude bezbedno transportovano na drugi adekvatan nain, i hitan vazduni saobraaj u sluaju kada osigurano lice moe biti sigurno transportovano drumskim ili drugim prevozom; 20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza; 21) psiholoko savetovanje koje se odnosi na promenu ponaanja, tretman loih porodinih i radnih odnosa i nesposobnost pamenja i uenja; 22) dugotrajna nega i kuna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zatite koja se prevashodno prua s ciljem uobiajene line nege i oporavka, odnosno radi staranja i pomoi pri dnevnim ivotnim aktivnostima, kao to su pomo pri hodu, smetanje i ustajanje iz kreveta, kupanje, oblaenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede; 23) medicinsko-tehnika pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnosti koji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede; 24) leenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom; 25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog zavoda. Navedene usluge i plaa osigurano lice plaa iz svojih sredstava, po cenama koje utvruje davalac zdravstvene usluge. 4.1.6. Korienje zdravstvene zatite osiguranih lica u inostranstvu 4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Osiguranik koga je poslodavac uputio na rad, struno usavravanje ili kolovanje u zemlju sa kojom je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, u skladu sa lanom 62. Zakona, ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju122. Osiguranik moe koristi zdravstvenu zatitu u inostranstvu u sadraju, obimu, na nain i po postupku propisanim Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju. lan ue porodice osiguranika koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi zdravstvenu zatitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zatitu koristi i osiguranik.

122 Videti glavu XII- Meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

144

SOCIJALNO PRAVO

4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Osiguranik, prema lanu 63. Zakona, koji je od strane poslodavca sa seditem na teritoriji Republike, upuen u zemlju sa kojom nije zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako je: 1) kao zaposlen u domaem ili meovitom privrednom drutvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika (detairani radnici) upuen na rad; 2) kao zaposlen u domainstvu domaeg dravljanina na slubi u toj zemlji, kod meunarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavaca, upuen na rad; 3) upuen na kolovanje, struno usavravanje i specijalizaciju; 4) na slubenom putu. Lica za vreme boravka u inostranstvu imaju pravo na korienje zdravstvene zatite samo u sluaju hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i zdravlje osiguranog lica. Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu, pod istim uslovima kao i osiguranik , imaju lanovi ue porodice dok sa osiguranikom borave u inostranstvu, osim u sluaju slubenog putovanja osiguranika. Osigurana lica Zavoda, u 2010. godini podnela su ukupno 770 zahteva za refundaciju trokova korienja hitne medicinske pomoi u inostranstvu, od ega je 123 reeno, 6 je ustupljeno na postupak u filijali, a ostali predmeti su u postupku. Na ime naknade trokova za 96 pozitivno reenih zahteva, na teret Zavoda osiguranicima je ukupno isplaeno 10.31 miliona dinara.123 Dinamika podnoenja zahteva u velikoj meri utie na njihovo efikasno reavanje. Naime, najvei broj zahteva podnosi se po zavretku sezone godinjih odmora odnosno u zadnjem tromeseju tekue godine, pa postupak nije mogue zavriti do kraja kalendarske godine. 4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu Osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistiko putovanje i dr.), prema lanu 63. Zakona, ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u sluaju hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i zdravlje osiguranog lica. 4.1.6.4. Uslovi za korienje zdravstvene zatite u inostranstvu Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, prema lanu 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osigurana lica imaju ako je pre njihovog odlaska u inostranstvo utvreno da ne boluju od akutne bolesti, hronine bolesti u akutnoj fazi i drugih poremeaja zdravstvenog stanja koje zahtevaju leenje ili stalni lekarski nadzor. Zdravstveno stanje utvruje prvostepena lekarska komisija matine filijale, na osnovu nalaza i miljenja izabranog lekara, a filijala izdaje po123 Izvetaj o radu upravnog odbora i o izvrenom nadzoru nadzornog odbora Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

145

DR RAJKO KOSANOVI

tvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja zdravstvene zatite u inostranstvu ( potvrda o korienju zdravstvene zatite). Potvrda o korienju zdravstvene zatite vai do isteka vremena za koje je izdata, a najdue za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za krai period za koji je osiguranik upuen u inostranstvo, i ne moe se izdati osiguranom licu ukoliko prvostepena lekarska komisija utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranog lica. Izuzetno potvrda o korienju zdravstvene zatite za vreme privatnog boravka u inostranstvu i izdaje se najdue za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde. Osigurano lice, u skladu sa lanom 67. Zakona, koje je boravilo u inostranstvu bez prethodno utvrenog zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno bez prethodno izdate potvrde o korienju zdravstvene zatite, nema pravo na naknadu trokova koji su nastali korienjem hitne medicinske pomoi za vreme boravka u inostranstvu. Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, moe je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju. 4.1.7.Upuivanje na leenje u inostranstvo Osiguranom licu, u skladu sa lanom 72. zakona o zdravstvenom osiguranju, moe se izuzetno odobriti leenje u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za leenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspeno leiti u Republici, a u zemlji u koju se osigurano lice upuuje postoji mogunost za uspeno leenje tog oboljenja, stanja ili povrede. Republiki zavod donosi opti akt kojim blie ureuje uslove, nain i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se moe odobriti leenje u inostranstvu124. Na ovaj akt saglasnost daje Vlada. U toku 2010. godine, Republikom zavodu, podneto je ukupno 469 zahteva za leenje u inostranstvu, od ega je pozitivno reeno 366 zahteva, odbijeno 59 zahteva, a ostalo u postupku reavanja 44 zahteva. Struktura usvojenih zahteva po granama medicine je sledea: kardiohirurgija-153, oftalmologija-9, neurohirurgija -113 , urologija i nefrologija-3 , onkologija i hematologija69 , gastroeneterologija-15 , ORL-2 (niska incidenca); ortopedija-2 (niska incidenca), i ostali 28 zahteva. Za trokove leenja, dnevnica i prevoza po osnovu upuivanja na leenje u inostranstvo, Zavod je u 2010. godini isplatio iznos od: 245,57 miliona dinara.125

124 Pravilnik o uslovima i nainu upuivanja osiguranih lica na leenje u inostranstvo (,,Slubeni glasnik

RS, br. 44 /07, 65/08, 36 /09, 32 /10 i 50 /10. 125 Izvetaj o radu upravnog odbora i o izvrenom nadzoru nadzornog odbora Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

146

SOCIJALNO PRAVO

4.1.8. Zdravstvena zatita stranaca Prema lanu 238. Zakona o zdravstvenoj zatiti,126strani dravljani, lica bez dravljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u skladu sa meunarodnim i domaim zakonodavstvom, koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici, ili koji prolaze preko teritorije Republike, imaju pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa ovim zakonom, ako meunarodnim sporazumom nije drugaije odreeno. Zdravstvena ustanova i privatna praksa, kao i zdravstveni radnici, prema lanu 240., duni su da strancu ukau hitnu medicinsku pomo. Stranci sami snose trokove za pruenu hitnu medicinsku pomo, kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje se strancu pruaju na njihov zahtev, ako ovim zakonom ili meunarodnim sporazumima nije drugaije odreeno. Za korienje zdravstvenih usluga stranac plaa naknadu prema cenovniku zdravstvene ustanove, odnosno cenovniku privatne prakse. Iz budeta Republike, prema lanu 241., plaa se naknada zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga koji je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pruene: 1) strancima kojima se zdravstvena zatita obezbeuje besplatno na osnovu meunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugaije odreeno; 2) strancima koji po pozivu dravnih organa borave u Republici - za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja; 3) strancima kojima je odobren azil u Srbiji i Crnoj Gori, ako su materijalno neobezbeeni; 4) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragine groznice (izuzev hemoragine groznice sa bubrenim sindromom), malarije ili ute groznice, kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; 5) strancima - lanovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od venerinih bolesti; 6) strancima koji su rtve trgovine ljudima. Iz budeta Republike, prema lanu 242., plaa se naknada zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomo strancu, ako zdravstvena ustanova ili privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga to on nema potrebna novana sredstva.
126 ,, Slubeni glasnik RS, br. 107/o5, 72/09-dr. zakon, 88/10 i 99/10.

147

DR RAJKO KOSANOVI

Po izvrenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi Ministarstvo preduzima mere preko nadlenih organa da od stranca naplati ove trokove u korist budeta Republike. 4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad 4.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici: 1) zaposleni: - lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom drutvu, drugom pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem tekstu: zaposleni); - civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; - izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; - lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; - lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog pomonog osoblja; - dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno; - lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno; 2) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom; 3) svetenici i verski slubenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost; Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima , ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana njegove ue porodice takvo da je osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je: - privremeno spreen za rad usled bolesti ili povrede van rada; - privremeno spreen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu; - privremeno spreen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe; - privremeno spreen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoe ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
148

SOCIJALNO PRAVO

- privremeno spreen za rad zbog nege bolesnog lana ue porodice, pod uslovima utvrenim ovim zakonom; - privremeno spreeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; - privremeno spreen za rad jer je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom Republikog zavoda. Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje struno-medicinski organ Republikog zavoda, odnosno matine filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrivanje privremene spreenosti za rad. 4.2.2. Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade Osiguraniku privremeno spreenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca: - ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad; - ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci; - ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad; - ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju, osim ako za leenje nije potreban pristanak predvien zakonom; - ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene spreenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene spreenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome spreavale; - ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnou kojom ostvaruje prihode; - ako bez dozvole struno-medicinskog organa matine filijale, odnosno Republikog zavoda otputuje iz mesta prebivalita, odnosno boravita ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadlean za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za leenje; - ako prima naknadu zarade po drugim propisima; - ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad na neki drugi nain. Naknada zarade ne pripada licima na izdravanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog leenja alkoholiara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi. 4.2.3. Osnov za naknadu zarade Osnov za naknadu zarade koju isplauje poslodavac iz svojih sredstava, utvruje se u skladu sa propisima o radu. Osnov za obraun naknade zarade koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ini prosena zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad.
149

DR RAJKO KOSANOVI

Zaradu koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrena u skladu sa propisima o radu, i to: - osnovna zarada zaposlenog; - uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. 4.2.4.Visina naknade zarade Visina naknade zarade koju obezbeuje poslodavac za prvih 30 dana spreenosti za rad osiguranika iz svojih sredstava utvruju se u skladu sa propisima o radu i zakonom. Visina naknada zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavaca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade. Visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u sluajevima profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, iznosi 100% od osnova za naknadu zarade. Visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vri obraun naknade zarade, niti via od 65%, odnosno 100% najvieg osnova za naknadu zarade utvrenog u skladu sa ovim zakonom. Osiguranik, u skladu sa lanom 98. zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrene za mesec u kojem se vri isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o radu, za vreme dok njegov poslodavac ne vri isplatu zarada zaposlenima, a obraunava i uplauje doprinos - ali ne due od tri meseca. Ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenima, osiguranik ima pravo na preraun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima propisanim ovim zakonom. 4.3. Pravo na naknadu trokova prevoza Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite, u skladu sa lanom104. zakona, obezbeuje se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u sluaju upuivanja u zdravstvenu ustanovu van podruja matine filijale, ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja. Naknada trokova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdravstvene ustanove ili nadlene lekarske komisije upuen ili pozvan u drugo mesto van podruja matine filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zatite ili radi ocene privremene spreenosti za rad. Oiguranom licu upuenom na hemodijalizu, detetu do navrenih 18 godina ivota i starijem licu koje je teko duevno ili telesno ometeno u razvoju, upuenim na svakodnevno leenje i rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu, van mesta prebivalita u drugo mesto na podruju matine filijale, pripada naknada trokova prevoza na osnovu miljenja lekarske komisije, bez obzira na udaljenost od zdravstvene ustanove.
150

SOCIJALNO PRAVO

5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja

U svetu prisutni su razliiti oblici finansiranja zdravstvene zatite, razliiti oblici vlasnitva nad zgradama i opremom u zdravstvu, razliit obuhvat stanovnitva zdravstvenim osiguranjem, kao i razliit sadraj i obim prava iz zdravstvenog osiguranja. Meutim, u zavisnosti od d o m i n a n t n o g izvora finansiranja, p r e o v l a u j u e g vlasnitva i veliine obuhvata stanovnitva zdravstvenom zatitom, sistem zdravstvene zatite svake drave moe se, kao to smo prethodno ve naveli, svrstati u jedan od tri osnovna modela sistema.127 Da posetimo, u zemljama s sistemom nacionalne zdravstvene slube (Velika Britanija, Irska, skandinavske zemlje, Grka, Italija, Portugalija, panija i druge zemlje),128 dominatni izvor finansiranja zdravstva su p o r e z i, u zemljama sa sistemom obaveznog socijalnog osiguranja (Nemaka, Francuska, Austrija, Belgija, vajcarska i druge zemlje) to su d o p r i n o s i, dok u zemljama sa sistemom privatnog osiguranja (SAD), dominantno je l i n o p l a a n j e. Kao to se u zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene slube, deo sredstava za zdravstvenu zatitu obezbeuje se od doprinosa, tako i u zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja, deo sredstava obezbeuje se iz budeta (zdravstvena zatita neosiguranih lica, kapitalne investicije u zdravstvu i dr.).129 Koji je model sistema zdravstvene zatite najbolji? Odgovor na tako postavljeno pitanje nije jednostavan, poto je izbor modela sistema zdravstvene zatite uslovljen istorijskim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim iniocima. Promenama ovih okolnosti, nacionalni sistemi zdravstvene zatite prelaze iz jednog modela u drugi. Tako na primer, bive socijalistike zemlje Centralne i Istone Evrope, imale su sisteme zdravstvene zatite koji su u mnogim aspektima bili slini modelu nacionalne zdravstvene slube (Semakov centralizovani model). Raspadom socijalizma i zapoinjanja procesa tranzicije, ove zemlje uglavnom uvode sistem obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja.130 Ustav Srbije, prihvatio je koncept obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja. Da bi se eventualno prelo na model nacionalne zdravstvene slube, odnosno na finansiranje zdravstvene zatite i ostalih prava iz budeta, neophodne su izmene ustavnih odredbi koje se odnose na pitanja socijalnog osiguranja. Miljenja smo da treba zarati koncept obaveznog zdravstvenog osiguranja iz veeg broja razloga: 1) postojanje druge tradicije u organizaciji zdravstvenog osiguranja na prostorima Srbije; 2) prihvatanje ovog koncepta od strane bivih socijalistikih zemalja Centralne i Istone Evrope; 3) postojanje koncepta obaveznog zdravstvenog osiguranja u veini evropskih zemalja, koje su nam bile i uzor u stvaranju naeg zdravstvenog osiguranja (Nemaka i Austrija);
127 Organization for Economic Cooperation and Development. Working Party on Social Policy Nineth Meeting. The Reform of Health Care System in Seven OECD Countries, Paris: OECD, November 1990. 128 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996., str. 18. 129 U Velikoj Britaniji 76% sredstava za zdravstvo dolazi od poreza, 12% od doprinosa za socijalno osiguranje, 10% od privatnog osiguranja i 2% od direktnog plaanja iz depa. (M.J. roberts, W.Hsiao, M. Reich, P.Berman; Analyzing Health Sector Performance; Background Note, Washington: Word Bank Institute, 1999. 130 European Helath Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Reginal Office for Europe, Copenhagen, 1996., str. 19.

151

DR RAJKO KOSANOVI

4) zasnovanost konvencija o socijalnom osiguranju, koje je Srbija zakljuila sa veim brojem zemalja, na konceptu obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja; 5) bolja mogunost upravljanja finansijskim sredstvima i kontrole zdravstvene potronje; 6) vea zainteresovanost osiguranih lica za racionalno korienje sredstava zdravstvenog osiguranja; 7) jaanje odgovornosti i inicijative osiguranih lica za funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja; 8) oslobaanje drave od poslova koji nisu isto dravnog karaktera ali uz zadravanje znaajnih funkcija u ovoj oblasti; 9) jaanje poverenja graana u dravu koja im je dala mogunost da uestvuju o obavljanju vanih drutvenih poslova, kao to su poslovi u vezi sa zdravstvenim osiguranjem. Medjutim, bilo za koji model sistema zdravstvene zatite da se opredeli Srbija, vano je da ispotuju principe na kojima se ti modeli zasnivaju. Ukoliko se opredeli da dalje razvija model obaveznog zdravstvenog osiguranja, nuno je da se otkloni, u dobroj meri, postojanje d u a l i z m a izmeu drave i organa zdravstvenog osiguranja u sprovoenju zdravstvenog osiguranja. Svaka dvojnost predstavlja veliku smetnju u uspenom funkcionisanju zdravstvenog osiguranja. injenica da je u pravno ureenom sistemu zdravstvenog osiguranja, funkcije tog osiguranja u dobroj meri preuzela drava, te ukidanje skuptine osiguranika, marginalizacija uloge organa zdravstvenog osiguranja, onemoguavanje samouprave osiguranika i ostale injenice koje karakteriu funkcionisanje zdravstvenog osiguranja od poetka poslednje decenije dvadesetog veka, zahtevaju odreena reenja, koja e ii ili upravcu uspostavljanja sistema nacionalne zdravstvene slube ili u pravcu afirmisanja sistema obaveznog socijalnog osiguranja. Ukoliko se, nakon detaljno izvrenih analiza, doe do zakljuka da postojeim drutvenoekonomskim okolnostima vie odgovara uspostavljanje sistema nacionalne zdravstvene slube, koji pretpostavlja budet kao osnovni izvor finansiranja, potrebno je prvo normativno (izmenom ustava i zakona), a nakon toga i praktino uvesti taj sistem. Ukoliko postoji opredeljeje da se razvija sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, za ega se i mi zalaemo, onda organima zdravstvenog osiguranja, s jedne strane, i dravi, s druge strane, donoenjem novih zakonskih propisa iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja, treba utvrditi ovlaenja kakva taj sistem zahteva.131 Racionalno korienje sredstava zdravstvenog osiguranja, mogunost ostvarivanja prava osiguranih lica i uspeno sprovoenje zdravstvenog osiguranja, u velikoj meri uslovljeni su njegovom organizacijom. Vaei Zakon o zdravstvenom osiguranju, donet 2005.godine132, kao i prethodni iz 1992. godine,133 predvideo je da zdravstveno osiguranje sprovodi jedan zavod sa 30 filijala, koje nemaju svojstvo pravnog lica. To je prvi put u dugoj istoriji razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji da jedan zavod sprovodi osiguranje na celoj njenoj teritoriji. U uslovima kad postoji jedan zavod na oko 7 miliona osiguranih lica ne moe se postii racionalno poslovanje, to potvruju kako svetska, tako i naa iskustva. U zavodu sa preko 7 miliona osiguranih lica ne moe se ostvariti samo131 Sudei po dokumentu Zdravstvena politika Srbije, u reformi sistema zdravstvene zatite: istrajae se na daljem razvoju i unapreenju obaveznog zdravstvenog osiguranja, zasnovanog na principima uzajamnosti i solidarnosti (str. 5.). 132 Slubeni glasnik RS, br. 107/05 i 109/05-ispravka, 133 Slubeni glasnik RS, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 i 18/2002.

152

SOCIJALNO PRAVO

urpava osiguranika, a pogotovo u uslovima nepostojanja skuptine kao organa Zavoda. Nepostojanje samouprave osiguranika negativno se odraava na racionalno korienje sredstava osiguranja, na konrolu njihovog troenja i na celokupno sprovoenje osiguranja. Filijale Zavoda, za koje smo rekli, da nemaju svojstvo pravnog lica, nisu zainteresovane za racionalno korienje sredstava osiguranja, iz razloga to ta sredstva dolaze iz jednog centra. Rukovodioci filijala i slubenici zaposleni u njima, najee ponaaju se kao da nisu radnici Zavoda, to se prvenstveno uoava na osnovu njihovog odnosa prema lokalnoj zdravstvenoj slubi. Zdravstvena sluba na podruju filijale funkcionie najee bez adekvatne kontrole, to se u prvom redu odnosi na kontrolu finansijskog poslovanja. Lokalna privreda takoe nije zainteresovana da materijalno pomae zdravstvene ustanove na svome podruju. Jasno je da e postojea organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, nuno morti da pretrpi znaajne izmene. Meutim, te izmene moraju biti postepene. Zalaemo se za decentralizaciju zdravstvenog osiguranja meutim, iz apsolutne centralizacije kakva je danas naravno, ne treba ii u apsolutnu decentralizaciju pa fondove zdravstvenog osiguranja organizovati po optinama, kao to je to bio sluaj u vreme SIZ-ova. Budua organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, po naem miljenju134, treba da bude tako postavljena, da postoje: 1) vei broj regionalnih (podrunih) zavoda za zdravstveno osiguranje za podruja dva ili vie okruga, odnosno za teritoriju grada Beograda; i 2) Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, sa seditem u Beogradu. Osnovni kriterijumi za utvrivanje broja regionalnih zavoda treba da budu: a) da teritorija koju pokriva regionalni zavod raspolae neophodnim ekonomskim potencijalom i b) da na istoj teritoriji postoji potrebna zdravstvena infrastruktura. Navedena dva kriterijuma treba da omogue da osigurana lica najvei deo potreba za zdravstvenom zatitom zadovolje na teritoriji matinog regionalnog zavoda, a da se izuzetno, za manji deo potreba, upuuju u zdravstvene ustanove ije je sedite na teritoriji drugih regionalnih zavoda. Pri utvrivanju broja regionalnih zavoda, neophodno je voditi rauna da se izbegne njihova usitnjenost a najbolje je da njihov broj bude usklaen sa eventualnom buduom regionalizacijom Srbije. U regionalnom zavodu obezbeivali bi se uslovi za sprovoenje i sprovodilo zdravstveno osiguranje u celini. U Republikom zavodu, pored ostalog: a) utvrivala bi se jedinstvena politika sprovoenja zdravstvenog osiguranja u Republici, b) obezbeivalo struno-metodoloko usmeravanje i koordinacija u sprovoenju zdravstvenog osiguranja,c) utvrivala stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje, i d) to je posebno znaajno, obezbeivalo ujednaavanje uslova za sprovoenje zdravstvenog osiguranja u regionalnim zavodima. to se tie konkretnih prava iz zdravstvenog osiguranja, u Republikom zavodu, na primer, obezbeivali bi se uslovi za upuivanje osiguranih lica na leenje u inostranstvo, kad su ispunjeni propisani uslovi, takoe u Republikom zavodu moglo bi da se vri obavezno reosiguranje za pojedine vee rizike u zdravstvenom osiguranju.
134 Rajko Kosanovi: Reforma zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji-pravnoekonomski aspekti, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerzitete u Beogradu, Beograd, 2005., str. 363.

153

DR RAJKO KOSANOVI

Organi regionalnih i Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje bili bi: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Eventualno pitanje da li u organizaciji zdravstvenog osiguranja, pored t e r i t o r i j a l n o g, treba da bude zastupljen i g r a n s k i princip, pod kojim se podrazumeva organizovanje posebnih fondova za odreena zanimanja, odnosno profesije i fondova koji bi se formirali po veim preduzeima ili za grupu srodnih preduzea, po naem miljenju, nije aktelno. Gransko osiguranje postojalo je u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata (na primer, trgovako bolesniko osiguranje), dok u periodu posle Drugog svetskog rata ono ne postoji. Zbog injenica da ovo osiguranje u izvesnoj meri naruava princip solidarnosti (imuniji bi se udruili sa imunijim), kao i zbog nesigurnih uslova privreivanja (preduzea koja su danas uspena to ne moraju biti sutra), ono nije uvedeno. U postojeim uslovima nema mogunosti da u organizaciji zdravstvenog osiguranja, pored teritorijalnog bude zastupljen i granski princip, ali to ne znai da on ne treba da bude predmet razmatranja, pogotovo to je u mnogim zemljama organizacija zdravstvenog osiguranja u znatnoj meri na njemu zasnovana.135 Osnovni princip na kome se zasniva zdravstveno osiguranje, kao i svaka druga grana socijalnog osiguranja, jeste princip s o l i d a r n o s t i, tako da on sam po sebi nije sporan. Ono to moe biti sporno jeste obim solidarnosti. U uslovima kada postoji samo jedan zavod za zdravstveno osiguranje, kao to je sluaj u Srbiji, svaki drugi obim solidarnosti izuzev potpunog bio bi nezakonit. Potpuna solidarnost znai dovoenje svih filijala i osiguranih lica u njima u isti poloaj u pogledu prava iz zdravstvenog osigiranja. Pri postojanju potpune solidarnost teko je postii racionalno korienje sredstava solidarnosti, od strane onih koji ta sredstva dobijaju, kao i korienje lokalnih resursa. Potpuna solidarnost takoe raa nezadovoljstvo, onih sa ije teritorije se sredstva odlivaju. Pitanje obima solidarnosti ima smisla samo u uslovima postojanja veeg broja zavoda za zdravstveno osiguranje. Zdravstveno osiguranje, kao to je poznato, nastalo je i traje kao samoorganizovanje graana, naravno uz pomo drave, koja ga potpomae, usmerava i kontrolie. Meutim, bitan princip postojanja zdravstvenog osiguranja je s a m o u p r a v a osiguranika. Postojanje organa osiguranika u uslovima kada postoji jedan zavod, nije dovoljan uslov za postojanje samouprave osiguranika, meutim, nje pogotovo nema kada ne postoje organi osiguranika, a u prvom redu skuptina osiguranika. Pored osnovnih naela-principa na kojima se zasniva obavezno zdravstveno osiguranje, kao to su naela: obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa, stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja, , potrebno je uvesti i neke nova naela, kao to su: naelo odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje drugih, naelo garantovanja kvaliteta zdravstvenih usluga, naelo odvraanja od nepotrebnog korienja zdravstvenih usluga i druga naela.

135 U Nemakoj, na primer, na dan 1.6.1999. godine bila su 453 bolesnika fonda sa oko 72 miliona osigurani-

ka i 52 privatne komapnije za zdravstveno osiguranje sa oko 7,1 milion osiguranika. Bolesniki fondovi svrstani su u 7 razliitih grupa: 17 optih regionalnih fondova; 13 dopunskih fondova, 539 fondova pri kompanijama, 42 zanatska fonda, 20 zemljoradnikih fondova, 1 rudarski fond i 1 fond za mornare. Health Care System in Transition: Germany; European Observatory on Health Care Systems, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2000, str. 26.

154

VII PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

,, The problem is not that people are living too long, but that they are retiring too soon136. N. Barr

1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srbije zasnovan je na tekuem finansiranju (PAYG) i obuhvata osiguranje od tri osnovne vrste rizika : a) starosti, b) nastanka invalidnosti i v) smrti osiguranika. Osiguranjem su obuhvaeni: a) zaposleni, b) samozaposleni (samostalne delatnosti) i c) poljoprivrednici. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, do 2007. godine, bilo je organizovano u tri odvojena dravna fonda, koja su od 1. januara 2008. godine administrativno spojena, dok e do pune finansijske konsolidacije doi 2011. godine. Poslove obezbeivanja i sprovoenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadlenosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzee Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sastavni deo sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije, od 2005. godine, je i dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim, fundiranim penzijskim fondovima (III stub).137 Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji ureuju se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: Zakon).138

136 ,, Nije problem u tome to ljudi predugo ive,

Nego to prerano idu u penziju 137 Devet drutava za upravljanje upravlja imovinom deset fondova. Ukupna neto imovina fondova iznosi 6,5 milijardi dinara ( uee u BDP je 0,2% , dok je evropski prosek 15%). Broj korisnika je 163.000, od ega 40% su ene. Prosean iznos sredstava po korisniku je oko 39.000 dinara , a prosena uplata iznosi 3.200 dinara (poreska olakica je 3.528 dinara meseno). 138 ,,Slubeni glasnik RS, br. 34/03 ... 101/10 ).

155

DR RAJKO KOSANOVI

2. Broj penzionera u Republici Srbiji

U decembru 2010. godine u dravnom osiguranju bilo je 1.626.581 penzionera, od ega 1.345.733 penzionera, ili 82,73% je iz kategorije ,,zaposlenih. Kategorija ,,samostalne delatnosti uestvuje sa 3,59%, a poljoprivrednika sa 13,68%. Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja - decembar 2010. godine
Penzioneri Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodine penzije Ukupno 1.626.581 919.711 352.961 353.909 Zaposleni 1.345.733 708.934 322.934 313.865 Samozaposleni 58.368 26.711 16.805 14.852 Poljoprivrednici 222.480 184.066 13.222 25.192

U strukturi korisnika, prema vrsti osiguranja, kao to vidimo, dominiraju penzioneri iz kategorije ,,zaposlenih. Posmatrano prema vrsti penzija, struktura korisnika je sledea: - starosni penzioneri: 56,54% ; - invalidski penzioneri: 21,70% i - porodini penzioneri: 21,76% . Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji - decembar 2010. godine
Penzioneri Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodine penzije Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodine penzije Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 56,54 21,70 21,76 Zaposleni 82,73 77,08 91,49 88,69 100,00 52,68 24,00 23,32 Samozaposleni 3,59 2,90 4,76 4,20 100,00 45,76 28,79 25,45 Poljoprivrednici 13,68 20,02 3,75 7,11 100,00 82,73 5,94 11,33

156

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002-2010.)

Godina 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Zaposleni 1.270.318 1.251.808 1.243.067 1.238.146 1.256.890 1.279.240 1.298.625 1.314.234 1.335.934 Samostalne Delatnosti 43.626 43.472 43.938 45.225 47.181 49.872 49.415 52.795 56.646 Poljoprivrednici 212.390 214.176 219.153 224.127 227.379 229.460 224.728 224.071 223.759 Ukupno 1.526.334 1.509.456 1.506.158 1.507.498 1.531.450 1.558.572 1.572.768 1.591.100 1.616.339

Izvor: Republiki fond PIO

Odnos izmeu broja osiguranika i broja penzionera nepovoljan je , i kod kategorije zaposlenih iznosi 1,4 zaposlena na 1 penzionera.139

3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

Na pogoranje poloaja penzijskog sistema u Srbiji posebno negativan uticaj imaju: a) Nepovoljna dugorona demografska kretanja, odnosno sve vee starenje stanovnitva.Uee mlaih generacija u ukupnom stanovnitvu je nisko i ima tendenciju opadanja, a uee starih je visoko i ima tedenciju rasta. Srbija sa 16,8% stanovnitva starijeg od 65 godina ubraja se meu pet najstarijih zemalja u svetu. 140 b) Nepovoljan odnos broja zaposleni i broja penzionera. Na jednog penzionera dolazi proseno 1,5 zaposlenih, a 1,3 u osiguranju zaposlenih. Poboljanje ovog odnosa je u poveanju zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije.

139 Problemi u funkcionisanju penzijskih sisteme zasnovanih na tekuem finanasiranju nastaju kada je taj

odnos nii od tri zaposlena na jednog penzionera. 140 Uee starijih od 65 godina u ukupnom broju stanovnika, na podruju Centralne Srbije iznosilo je: 1950. godine 5,5%, 1970.- 8.8%, 1995.- 13,8% i 2000. -16,1%, a procenjuje se da e 2021. godine iznositi 21,5%, a 2051. ak 31,3%. Medijalna starost, koja je 2000. godine iznosila 38,9 godina, prema procenama u 2021. godini iznosie 44,9 godina, a 2051. godine 52,1 godinu. (G. Penev,2002.)

157

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republikog fonda PIO u 2009. i 2010. godini
Broj osiguranika Red. br. 0 1 2 3 Kategorija 1 Zaposleni Samostal. delat. Poljoprivrednici Ukupno Mart 2009. 2 2.205.489 328.541 233.385 2.767.415 Jun 2010. 3 2.096.659 339.848 227.888 2.664.395 Broj korisnika Razlika 5-4 7 24.168 4.649 345 29.162

Mart Jun 3-2 2009. 2010. 4 5 6 1.310.388 1.334.556 - 108.830 51.948 56.597 11.307 223.623 223.968 - 5.497 1.585.959 1.615.121 - 103.020

Izvor: Podaci Republikog fonda PIO

c) Smanjenje broja zaposlenih i poveanje broja penzionerskih godina. Srbija se u periodu od 1991. godine nalazi u procesu deindustrijalizacije. Nakon 2001. godine, sa izuzetkom prehrambene industrije, unitene su: mainska industrija, elektro industrija, hemijska industrija, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. U aprilu 2009. godine u odnosu na decembar 2001. godine broj zaposlenih bio je manji za 463.000. d) Izbegavanje plaanja doprinosa za penzijsko osiguranje. Prema podacima Ministarstva finansija-Poreske uprave, stanje ukupnog duga po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, na dan 31. mart 2009. godine, iznosilo je 58.953447.705 dinara, od ega se 38.309.529.641 dinar odnosilo na glavni dug, a 20.643.918.064 dinara na kamatu.141 e) Plaanje doprinosa na najniu osnovicu , a ne na realna primanja. f) Postojanje visokog udela neformalene ,,sive ekonomije u ukupnoj. Procenjuje se da u Srbiji preko 700.000 ljudi radi ,,na crno. g) Relaksirani uslovi penzionisanja u duem vremenskom periodu (neselektivni prevremeni odlazak u penziju i neselektivni beneficirani radni sta): - udeo invalidskih penzionera je visok (21,7% ); - udeo penzionera starijih od 65 godina, meu starosnim penzionerima u osiguranju zaposlenih, iznosi svega 62,3%; - u osiguranju zaposlenih manje od 20 % penzionera je sa ,,punim radnim staom; - piblino 20% penzionera u osiguranju zaposlenih je sa beneficiranim radnim staom.
141 Vlada Republike Srbije, 2. oktobra 2009. godine, usvojila je Zakljuak kojim je omogueno povezivanje radnog staa zaposlenima kojima poslodavci nisu uplaivali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakljukom je povezan sta za priblino 80.000 radnika, za perio od 1. januara 2004. godine do 30. juna 2009. godine. Povezivanje radnog staa vri se zakljuivanjem ugovora o zaduivanju radi povezivanja staa imeu Vlade i privrednog subjekta, a sredstva u visini neuplaenog doprinosa, po zakljuivanju ugovora, iz budeta uplauju Fondu PIO. Privredni subjekt dostavlja Ministarstvu finansija dve blanko solo menice i zaloni izjavu-hipotekuna nepokretnosti, a dospelu obavezu prema dravi izmiruje u roku od 4 godine, uz grejs period od jedne godine, sa kamatom u visini eskontne stope Narodne banke Srbije. Povezivanje penzijskog staa izvreno je 2005. godine, i to za petiod op 1991. do 2003. godine. Tada je, prema podacima Fonda PIO, zahteve podnelo oko 360.000 ljudi, a pozitivno reenje dobilo je njih 264.000. Radnicima uplaeno je 556.000 godina radnog staa, to je dravu kotalo 18,6 milijardi dinara.

158

SOCIJALNO PRAVO

h) Prelivanje, odnosno investiranje tekuih vikova prihoda u odnosu na rashode, 1970-tih i 1980-tih godina u druge oblasti, za izgradnju razniih objeketa, umesto da je tim vikovima fundiran penzijski fond ( sredstvima penzijskog fonda graeni su: zdravstveni objekti, rehabilitacioni centri, vodni objekti, preduzea, rudnici i drugi objekti). i) Rashodi za neto penzije u 2008. godini iznosili su 11,9 BDP-a (333,1 milijardu dinara), a ukupni rashodi Fonda PIO inili su 14,3% BDP-a ( u koje , pored izdataka za penzije spadaju i izdaci za naknade za negu i pomo drugog lica, telesno oteenje i pogrebne trokove, administrativni trokovi funkcionisanja Fonda i izdaci za zdravstvene doprinose penzionera) Ovi rashodi, prema podacima za 2006. godinu, meu najviima su u poreenju sa zemljama u tranziciji koje su ule u EU, neznatno su nii od proseka za EU, a meu najniima su u poreenju sa EU-15 zemljama. j) Visok deficit Fonda PIO. Blizu 50% potrebnih sredstava za isplatu penzija obezbeuje se putem transfera iz republikog budeta. Uee deficita za pokrie redovnih rashoda u BDP u 2007. godini iznosilo je 3,8%, a u 2008. godini 4,4%. Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republikog fonda PIO (1995 2010)
%

Prihodi Godina 1995. 1997. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2008. 2009. 2010. Doprinosi 85,60 84,89 78,56 68,22 54,88 53,70 60,47 59,19 60,48 52,59 Budet 14,40 15,11 21,44 31,78 45,12 37,10 36,69 37,68 35,46 46,20 47,07 Ostalo 9,20 2,84 3,13 4,06 1,21 Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 Penzije 83,18 82,86 81,51 81,49 82,44 84,08 78,41 81,02 83,68 83,56

Rashodi Doprinos za zdrav. Ostalo osig. 8,71 8,11 7,04 10,10 7,38 11,11 7,97 10,54 8,98 8,58 8,72 7,20 9,31 12,28 9,83 9,15 10,45 5,87 10,41 6,03

Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Podaci od 1995 do 2005. godine odnose se na osiguranje zaposlenih

l) Niske penzije u odnosu na zarade. U osiguranju zaposlenih, 2008. godine, penzije su iznosile 59,2% prosene zarade. Preko 60% penzionera prima penziju koja je nia od prosene penzije. lj) Penzioneri spadaju meu najugroenije grupe stanovnitva u Republici. Stopa siromatva penzionera nia je od proseka za ukupnu populaciju ( prema Anketi o ivotnom standardu u 2007. godini iznosila je 5,3 prema 6,6 %). m) Problemi u ekonomskom razvoju drave. Uprkos visokim stopama rasta BDP u periodu od 2001. do 2008. godine (od 4.5% do 7,1%), BDP u 2007. godini ne dostie ni 60% onog iz 1989. godine.
159

DR RAJKO KOSANOVI

n) Problemi u penzijskom osiguranju poljoprivrednika. U 2008. godini prosena starosna penzija poljoprivrednika (7.446 dinara), u odnosu na prosenu starosnu penziju kategorije zaposlenih ( 22.634 dinara), bila je nia za 67,1%. nj) Hipotetika neto stopa zamene142 za mukarca sa 40 godina staa i zaradama na nivou proseka, u 2008. godini iznosila je priblino 73% i bila je neto nia nego u EU-15, meutim na dugi rok, zbog naina usklaivanja, ona se smanjuje na neprihvatljivo nizak nivo. U 2010. godini hipotetika stopa zamena iznosila je 71,5%, odnosno za standardnog korisnika penzija je zamenila 71,5% njegove prethodne zarade.

4. Osiguranici
4.1. Obavezno osigurana lica Obavezno osigurana lica, odnosno osiguranici, prema l. 10-15. zakona, jesu: 1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost; 3) poljoprivrednici. 4.1.1. Osiguranici zaposleni Osiguranici zaposleni, prema lanu 11. zakona, jesu: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizikih lica; 2) civilna lica na slubi u Vojsci Srbije;143 2a) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije; 3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade; 4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca; 5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno; 6) domai dravljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava ili kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno;
Hipotetika neto stopa zamene oznaava odnos izmeu prve isplaene penzije u odnosu na poslednju ostvarenu zaradu, odnosno penzije u prvoj godini nakon penzionisanja u odnosu na zaradu istog lica u poslednjoj godini pre penzionisanja, za hipotetikog radnika koji je radio pun radni sta ( 40 godina) sa primanjima na nivou prosene zarade (koeficijent 1), odnosno iji je lini koeficijent 40 ( 1x 40). Hipotetika neto stopa zamene (engl. replacement rate), po EC-ISG metodologiji=neto penzija u godini penzionisanja koju bi dobio proseni radnik (lini koeficijent 1) sa 40 godina radnog staa ( lini bod 40x opti bod) / neto prosena zarada prethodne godine. 143 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (,, Slubeni glasnik RS broj 101/ 10)
142

160

SOCIJALNO PRAVO

7) domai dravljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te drave, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije; 8) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno meunarodnim ugovorom; 9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju; 11) lica za ijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog steaja, likvidacije, odnosno u svim sluajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radu i zapoljavanju. 4.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti Osiguranici samostalnih delatnosti, prema lanu 12. zakona, jesu: 1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja; 2) lica koja su osnivai, odnosno lanovi privrednih drutava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom drutvu iji su osniva odnosno lan; 3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvren posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu; 4) svetenici i verski slubenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja; 5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radu i zapoljavanju. Radom u smislu stava 1. taka 2) ovog lana smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih drutava od strane njihovih osnivaa, odnosno lanova na osnovu upisa u registar nadlene organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ureuje poloaj privrednih drutava. 4.1.3. Osiguranici poljoprivrednici Prema lanu 13. zakona, koji je u potpunost izmenjen, izmenama i dopunama zakona iz 2010. godine, osiguranici poljoprivrednici su lica koja se bave poljoprivrednom delatnou kao nosioci poljoprivrednog domainstva, lanovi poljoprivrednog domainstva, nosioci porodinog poljoprivrednog gazdinstva, lanovi porodinog poljoprivrednog gazdinstva ili lanovi meovitog domainstva, ako nisu korisnici penzije ili nisu na kolovanju. Poljoprivrednim domainstvom, porodinim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno meovitim domainstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja prihoda, bez obzira na srodstvo izmeu njegovih lanova, na poljoprivrednom domainstvu, odnosno gazdinstvu sa
161

DR RAJKO KOSANOVI

najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljita, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljita, drugog zemljita ili graevinske celine na kojem se obavlja stoarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje peuraka, pueva, pela i drugi uzgoj ili gajenje. Nosilac poljoprivrednog domainstva, odnosno porodinog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu istog lana zakona, je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljita ili poreza na prihod od poljoprivrede i umarstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na imovinu i porez na dohodak graana, a lan poljoprivrednog domainstva, porodinog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno meovitog domainstva, je lice koje ivi i radi na poljoprivrednom domainstvu, porodinom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u meovitom domainstvu. 4.2. Lica kojima se obezbeuju prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu Prema lanu 17 zakona, prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu ostvaruju: 1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navrenih 26 godina ivota, ako su na kolovanju; 2) lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadlena za zapoljavanje; 3) uenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi; 4) lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdravanje kazne zatvora (radionica, radilite i sl.) i na drugom mestu rada; 5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju odreene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.

5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu: 1) za sluaj starosti - pravo na starosnu penziju; 2) za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; 3) za sluaj smrti: (1) pravo na porodinu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih trokova; 4) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu - pravo na novanu naknadu za telesno oteenje; 5) za sluaj potrebe za pomoi i negom drugog lica - pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica. 5.1. Starosna penzija Osiguranik, prema lanu 19. zakona, stie pravo na starosnu penziju: 1) kad navri 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja;
162

SOCIJALNO PRAVO

2) kad navri 40 (mukarac), odnosno 38 (ena) godina staa osiguranja i najmanje 58 godina ivota; 3) kad navri 45 godina staa osiguranja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010., minimalna starosna granica za odlazak u penziju, za oba pola, poveana je sa 53 na 58 godina, a takoe povean je i sta osiguranja za enu sa 35 na 38 godina (taka 2). Navedena poveanja bie postepena, stim to e podizanje starosne granice za mukarca poeti 2011. godine, a starosne granice i staa osiguranja za enu od 2013. godine. Tabela 44 : Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji
Osiguranik MUKARAC Uslovi lan 19. zakona Godine odlaska u penziju 2011 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 Godine ivota Najmanji sta osiguranja Osiguranik - ENA Uslovi Godine odlaska u penziju 2011 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 Godine ivota 60 53g 53g 53g 4m 53g 8m 54g 54g 6m 55g 55g 6m 56g 56g 6m 57g 57g 6m 58 Najmanji sta osiguranja 15 35g 35g 35g 4m 35g 8m 36g 36g 4m 36g 8m 37g 37g 4m 37g 8m 38g 38g 38g

taka 1

taka 2

taka 3

65 15 53g 4m 40 53g 8m 40 54g 40 54g 4m 40 54g 8m 40 55g 40 55g 4m 40 55g 8m 40 56g 40 56g 6m 40 57g 40 57g 6m 40 58g 40 45 godina staa osiguranja

Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrena u lanu 19. taka 1) ovog zakona, sniava se zavisno od stepena uveanja staa za po jednu godinu, i to: 1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 14 meseci; 2) za svake etiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 15 meseci; 3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 16 meseci;
163

DR RAJKO KOSANOVI

4) za svaku jednu godinu i est meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 18 meseci. Starosna granica moe se sniavati najvie do 55 godina ivota, a za osiguranike koji rade na poslovima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 18 meseci, starosna granica moe se sniavati najvie do 50 godina ivota. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010. godine, predvieno je postepeno podizanje starosne granice sa 53, koliko je iznosila do 2010. godine, na 55 godina, i to: 1) u 2011. godini, 53 godine i etiri meseca ivota; 2) u 2012. godini, 53 godine i osam meseci ivota; 3) u 2013. godini, 54 godine ivota; 4) u 2014. godini, 54 godine i etiri meseca ivota; 5) u 2015. godini, 54 godine i osam meseci ivota. Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni sta
Grupa poslova na kojoj se Zakon iz Izmene i dopune iz Izmene i dopune iz sta rauna sa uveanim 2003. god. 2005. godine 2010. godine trajanjem Broj godina rada potrebnih za smanjenje starosne granice za jednu godinu 12 / 14 6 godina 12 / 15 5 godina 12 / 16 4 godine 12 / 18 3 godine Minimalna starosna granica 12 / 14 12 / 15 53 godine ivota 12 / 16 12 / 18 3 godine 2 godine i 6 meseci 2 godine 1 godinu i 6 meseci 5 godina 4 godine 3 godine 1 godinu i 6 meseci 55 godina od 2016. godine (u meuvremenu pomeranje po 4 meseca godinje) 50 godina ivota

53 godine ivota

50 godina ivota

164

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji

Red. br. Godine ivota mukarci ene Sta osiguranja mukarci ene

I Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 34/03) 1 2 3 63 65 53 58 60 40 20 15 35

II Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 34/03......85/05) 1 2 3 60 15 40 53 35 / 45 Izuzetno od take 1, koja je trebalo da se primenjuje od 2011. godine, osiguranik stie pravo na penziju: 63 63.g. i 6 meseci 64 64.g. i 6 meseci 58 58.g. i 6 meseci 59 59.g. i 6 meseci 20 19 18 17 65

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

1 2 3

III Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 34/03, 85/06, 101/10) 65 60 15 40 58 / 45

38

2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023

Izuzetno od take 2, koja se primenjuje od 2023. godine, osiguranik stie pravo na penziju: 53 g. i 4 m. 53 g. 40 35 53 g. i 8 m. 53 g. 40 35 54 g. 53 g. i 4 m. 40 35 g. i 4 m. 54 g i 4 m. 53 g. i 8 m. 40 35 g. i 8 m. 54 g. i 8 m. 54 g. 40 36 g. 55 g. 54 g. i 6 m. 40 36 g. i 4 m. 55 g. i 4 m. 55 g. 40 36 g. i 8 m. 55 g. I 8 m. 55 g. i 6 m. 40 37 g. 56 g. 56 g. 40 37 g. i i 4 m. 56 g. i 6 m. 56 g. i 6 m. 40 37 g. i 8 m. 57 g. 57 g. 40 38 g. 57 g. i 6 m. 57 g. i 6 m. 40 38 g. 58 g. 58 g. 40 38 g.

165

DR RAJKO KOSANOVI

5. 2. Invalidska penzija Invalidnost, prema lanu 21. zakona, postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu slubu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, povredom van rada ili boleu, koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Povredom na radu, smatra se: a) povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma; b) povreda koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije rasporeen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen; c) povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvravanja slubenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom; d) oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao iskljuiva posledica nekog nesrenog sluaja ili vie sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim; e) povreda koju osiguranik pretrpi u vezi s korienjem prava na zdravstvenu zatitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. f) povreda koju osiguranici pretrpe uestvujui: - u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesrea; - u vojnoj vebi ili u vrenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrenih zakonom; - na radnom kampu ili takmienju (proizvodnom, sportskom i dr.); - na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvreno da su od opteg interesa. Profesionalne bolesti jesu odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stie pravo na invalidsku penziju: 1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navrenih pet godina staa osiguranja. Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana boleu ili povredom van rada, nastala pre navrene 30 godine ivota stie pravo na invalidsku penziju: 1) kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota - ako ima godinu dana staa osiguranja; 2) kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staa osiguranja; 3) kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staa osiguranja.
166

SOCIJALNO PRAVO

5. 3. Porodina penzija Pravo na porodinu penziju, prema lanu 27. zakona, mogu ostvariti lanovi porodice: 1) umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili 2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. lanovima porodice umrlog osiguranika smatraju se: 1) brani drug; 2) deca (roena u braku ili van braka ili usvojena, pastorad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao, unuad, braa i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao); 3) roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao. Pravo na porodinu penziju moe ostvariti i brani drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz 2010. godine, da ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zakljuenja braka navrio 65 godina ivota-mukarac, odnosno 60 godina ivota-ena, brani drug moe stei pravo na porodinu penziju pod uslovom da imaju zajedniko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine. Udova, prema lanu 29., stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrila 53 godine ivota; ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godine predvieno je postepeno podizanje starosne granice za udovu sa sadanjih 50 na 53 godine, i to: 1) u 2011. godini, 50 godina ivota; 2) u 2012. godini, 50 godina i est meseci ivota; 3) u 2013. godini, 51 godinu ivota; 4) u 2014. godini, 51 godinu i est meseci ivota; 5) u 2015. godini, 52 godine ivota; 6) u 2016. godini, 52 godine i est meseci ivota. Udova koja do smrti branog druga nije navrila 53 godine ivota, ali je navrila 45 godina ivota, stie pravo na porodinu penziju kad navri 53 godine ivota. Udova koja u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz ta. 2) i 3) navri 53 godine ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. Udova kojoj pravo na porodinu penziju prestane pre navrenih 53, ali posle navrenih 45 godina ivota moe ponovo ostvariti pravo kad navri 53 godine ivota.
167

DR RAJKO KOSANOVI

Udovac stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrio 58 godina ivota; ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godine predvieno je postepeno podizanje starosne granice za udovca sa sadanjih 53 na 58 godine, i to: 1) u 2011. godini, 55 godina ivota; 2) u 2012. godini, 55 godina i est meseci ivota; 3) u 2013. godini, 56 godina ivota; 4) u 2014. godini, 56 godina i est meseci ivota; 5) u 2015. godini, 57 godina ivota; 6) u 2016. godini, 57 godina i est meseci ivota. Udovac koji u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz ta. 2) i 3) ovog lana navri 58 godina ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. Brani drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava, pravo na porodinu penziju stie bez obzira na propisane godine ivota, pod uslovom da nije ponovo sklopio brak, odnosno, ako ima decu, da su deca zavrila kolovanje. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do navrenih 15 godina ivota. Posle navrenih 15 godina ivota dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do zavretka kolovanja, ali najdocnije do navrenih: 1) 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu; 2) 26 godina ivota, ako pohaa visokokolsku ustanovu; Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao do svoje smrti. Roditelj (otac i majka, ouh i maeha i usvojilac) koga je osiguranik odnosno korisnik prava, u skladu sa zakonom izdravao do svoje smrti stie pravo na porodinu penziju ako je do smrti osiguranika odnosno korisnika prava: 1) navrio 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota; ili 2) postao potpuno nesposoban za rad. 5. 4. Novana naknada za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu Telesno oteenje, prema anu 37., postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
168

SOCIJALNO PRAVO

Osiguranik i lice kod koga telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu iznosi najmanje 30%, stie pravo na novanu naknadu. Telesna oteenja kao i procente tih oteenja utvruju ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja na predlog fonda. Telesna oteenja, prema alnu 39., razvrstavaju se prema teini u osam stepena, i to:
Stepen 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Procenat telesnog oteenja 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30%

5.5. Pravo na naknadu pogrebnih trokova U sluaju smrti korisnika penzije, prema lanu 41. zakona, licu koje je snosilo trokove sahrane pripada naknada pogrebnih trokova. 5. 6. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica, koje je uvedeno Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidkom osiguranju iz 2010. godine, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i teine stanja povrede ili bolesti utvrena potreba za pomoi i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih ivotnih potreba. Potreba za pomoi i negom drugog lica postoji kod lica koje je nepokretno, ili koje zbog teine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kree ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajuih pomagala, niti da se samo hrani, svlai, oblai i da odrava osnovnu linu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo oseaj svetlosti sa tanom projekcijom i kod lica koje postie vid sa korekcijom do 0,05.

6. Odreene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju
Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju, prema lanu 42. zakona, jesu: 1) policijski slubenici - uniformisana ovlaena slubena lica i policijski slubenici koji rade na posebno sloenim, specifinim, odnosno operativnim poslovima; 2) zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem;
169

DR RAJKO KOSANOVI

3) pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobavetajne agencije; 4) zaposleni u Upravi za izvrenje krivinih sankcija koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem (u daljem tekstu: zaposleni u Upravi); 5) ovlaena slubena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji; 6) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije; 7) ostali policijski slubenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Osiguranik iz ta. 1) do 6) , kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz lana 19., stie pravo na starosnu penziju ako je navrio najmanje 55 godina ivota i 25 godina staa osiguranja, od ega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Navedeni uslovi za penzionisanje primenjivae se od 2022. godine, a do tada osiguranik stie pravo na starosnu penziju kad navri: 1) u 2011. godini, najmanje 53 godine i dva meseca ivota i 20 godina i etiri meseca staa osiguranja, od ega najmanje 10 godina i etiri meseca efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 2) u 2012. godini, najmanje 53 godine i etiri meseca ivota i 20 godina i osam meseci staa osiguranja, od ega najmanje 10 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 3) u 2013. godini, najmanje 53 godine i est meseci ivota i 21 godinu staa osiguranja, od ega najmanje 11 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 4) u 2014. godini, najmanje 53 godine i osam meseci ivota i 21 godinu i etiri meseca staa osiguranja, od ega najmanje 11 godina i etiri meseca efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 5) u 2015. godini, najmanje 53 godine i deset meseci ivota i 21 godinu i osam meseci staa osiguranja, od ega najmanje 11 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 6) u 2016. godini, najmanje 54 godine ivota i 22 godine staa osiguranja od ega najmanje 12 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 7) u 2017. godini, najmanje 54 godine i dva meseca ivota i 22 godine i est meseci staa osiguranja od ega najmanje 12 godina i est meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 8) u 2018. godini, najmanje 54 godine i etiri meseca ivota i 23 godine staa osiguranja, od ega najmanje 13 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 9) u 2019. godini, najmanje 54 godine i est meseci ivota i 23 godine i est meseci staa osiguranja, od ega najmanje 13 godina i est meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 10) u 2020. godini, najmanje 54 godine i osam meseci ivota i 24 godine staa osiguranja, od ega najmanje 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem;
170

SOCIJALNO PRAVO

11) u 2021. godini, najmanje 54 godine i deset meseci ivota i 24 godine i est meseci staa osiguranja, od ega najmanje 14 godina i est meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Ostali policijski slubenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem (osiguranik iz take 7), kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz lana 19., stie pravo na starosnu penziju ako je navrio najmanje 60 godina ivota i 25 godina staa osiguranja, od ega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Navedeni uslovi za penzionisanje primenjivae se od 2022. godine, a do tada osiguranik stie pravo na starosnu penziju kad navri: 1) u 2011. godini, 55 godina i etiri meseca ivota; 2) u 2012. godini, 55 godina i osam meseci ivota; 3) u 2013. godini, 56 godina ivota; 4) u 2014. godini, 56 godina i etiri meseca ivota; 5) u 2015. godini, 56 godina i osam meseci ivota; 6) u 2016. godini, 57 godina ivota; 7) u 2017. godini, 57 godina i est meseci ivota; 8) u 2018. godini, 58 godina ivota; 9) u 2019. godini, 58 godina i est meseci ivota; 10) u 2020. godini, 59 godina ivota; 11) u 2021. godini, 59 godina i est meseci ivota. Izuzetno, profesionalno vojno lice stie pravo na starosnu penziju i to: 1) podoficir i oficir do ina pukovnika kad navri 40 godina penzijskog staa i najmanje 53 godine ivota; 2) oficir ina pukovnika kad navri 40 godina penzijskog staa i najmanje 54 godine ivota. Izuzetno, policijski slubenici - pripadnici specijalnih jedinica policije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobavetajne agencije koji rade na posebno sloenim, specifinim, odnosno operativnim poslovima, stiu pravo na starosnu penziju kad navre najmanje 53 godine ivota i 20 godina efektivno provedenih na tim poslovima.

7. Utvrivanje visine penzije

7.1. Utvrivanje visine starosne i invalidske penzije Visina starosne i invalidske penzije, prema lanu 61. zakona, odreuje se tako to se lini bodovi pomnoe sa vrednou opteg boda144 na dan ostvarivanja prava. Lini bodovi osiguranika utvruju se mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staa.
144 Prema Reenju o vrednosti opteg boda od aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS, broj 27/11), uskalena vrednost opteg boda od aprila 2011. godine iznosi 650,51 dinar.

171

DR RAJKO KOSANOVI

Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja poev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Ako su zarade, odnosno osnovice osiguranja unete u matinu evidenciju u neto iznosu dovode se u odnos sa prosenom neto zaradom zaposlenih u Republici, a ako su unete u matinu evidenciju u bruto iznosu dovode se u odnos sa prosenom bruto zaradom zaposlenih u Republici. Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godinji lini koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosenoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini. Pri odreivanju godinjeg linog koeficijenta uzimaju se: a) zarade, b) naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja, kao i c) ugovorene naknade koje su sluile za obraunavanje i plaanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaen doprinos i koje su utvrene u matinoj evidenciji. Godinji lini koeficijent moe iznositi najvie pet. Lini koeficijent, koji ne moe iznositi vie od 3,8 ( do poslednje izmene Zakona iznosio je etiri) utvruje se tako to se zbir godinjih linih koeficijenata podeli sa periodom (godine, meseci i dani) za koje su obraunati, s tim to se svaka godina rauna kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278. Za odreivanje visine starosne penzije osiguraniku eni, navren sta osiguranja uveava se za 6%. Smanjivanje dodatnog procenta sa sadanjih 15% na 6% bie postepeno, i iznosie: 1) u 2011. i 2012. godini, 15%; 2) u 2013. godini, 14%; 3) u 2014. godini, 13%; 4) u 2015. godini, 12%; 5) u 2016. godini, 11%; 6) u 2017. godini, 10%; 7) u 2018. godini, 9%; 8) u 2019. godini, 8%; 9) u 2020. godini, za 7%. Za odreivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest, pri utvrivanju linih bodova rauna se 40 godina penzijskog staa, a ako je uzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri utvrivanju linih bodova, dodaju se godine penzijskog staa od dana prestanka osiguranja, odnosno ukoliko je osiguranje prestalo pre dana utvrene invalidnosti, u odnosu na dan utvrene invalidnosti, u skladu sa lanom 69. zakona. 7.2. Utvrivanje visine porodine penzije Porodina penzija, prema lanu 71. zakona, odreuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u asu smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala u asu smrti, u procentu koji se utvruje prema broju lanova porodice koji imaju pravo na tu penziju, i to:
172

SOCIJALNO PRAVO

1) ako penzija pripada samo lanovima ue porodice ili samo lanovima ire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava odreuje se u sledeim procentima: - za jednog lana 70%; - za dva lana 80%; - za tri lana 90%; - za etiri lana ili vie lanova 100%. 2) ako penzija pripada i lanovima ue porodice i lanovima ire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava, lanovima ue porodice odreuje se porodina penzija prema taki 1) , a lanovima ire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije iz ovog stava. Ako pravo na porodinu penziju imaju brani drug i razvedeni brani drug umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, odreuje se jedna porodina penzija u visini koja pripada za jednog lana porodice i deli se u jednakim iznosima. 7.3. Utvrivanje visine novane naknade za telesno oteenje Visina novane naknade za telesno oteenje, prema lanu 74. zakona, odreuje se od osnova koji ini osnov za zateene korisnike prava na novanu naknadu za telesno oteenje u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u procentu telesnog oteenja . Utvrivnje visine naknade pogrebnih trokova Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne i po prosene penzije u fondu u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika. 7.4. Utvrivanje visine novane naknade za pomo i negu drugog lica Visina novane naknade za pomo i negu drugog lica odreuje se u visini iznosa usklaene novane naknade za pomo i negu zateenih korisnika ovog prava u osiguranju zaposlenih.

8. Najnii i najvii iznos penzije

Najnii iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, odnosno invalidsku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrene po odredbama ovog lana. Najnii iznos penzije u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti, prema lanu 76. zakona, vanredno se usklauje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim se obezbeuje da uee najnieg iznosa penzije za januar 2011. godine u prosenoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini bude vee za jedan procentni poen u odnosu na uee najnieg iznosa penzije isplaene za 2010. godinu u prosenoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini. Ovako usklaen iznos dalje se usklauje u skladu sa zakonom.
173

DR RAJKO KOSANOVI

Najnii iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvruje se u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine. Ovako utvren najnii iznos penzije dalje se usklauje na nain na koji se usklauju penzije, u skladu sa ovim zakonom. Ako najnii iznos penzije isplaene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosene zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike u prethodnoj godini, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti najnii iznos penzije vanredno se usklauje od 1. januara tekue godine za procenat kojim se obezbeuje da se najnii iznos penzije za prethodnu godinu dovede na nivo od 27% prosene zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini.145 Najvii iznos penzije odreuje se tako to lini koeficijent ne moe iznositi vie od 3,8.146

9. Usklaivanje (indeksacija) penzija

Nain usklaivanjaili indeksacije penzija, od donoenja vaeeg Zakona o penzijskom i invalidkom osiguranju,2003. godine, do njegovihposlednjih izmena i dopuna vrenih u decembru 2010. godine, pretrpeo je vie izmena. 9.1. Usklaivanje od 2003. godine Prema lanu 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine,147 penzija se od 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra tekue godine, usklauje, na osnovu statistikih podataka, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada (takozvana vajcarska formula). 9.2. Usklaovanje od 2005. godine Donoenjem Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine148, prelazi se na usklaivanje penzija dva puta godinje 1. aprila i 1. oktobra tekue godine (lan 21.), kao i na postepeni prelazak sa usklaivanja penzija na osnovu vajcarske formule ( postepeno smanjenje pondera zarada) na usklaivanje iskljuivo na osnovu trokova ivota, od 2009. godine ( lan 73). Naime, od 2006. do 2008. godine, usklaivanje penzija vrilo se: 1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, u procentu koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada;
145 Prema Zakonu o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,

Slubeni glasnik RS, broj 85/05), minimalna penzija odreivana je u odnosu na prosenu zaradu, odnosno na zaradu koja sadri prez i doprinose ( lan 18.). 146 Do poslednjih izmena i dopuna Zakona, 2010. godine, lini koeficijent nije mogao iznositi vie od 4. 147 ,, Slubeni glasnik RS, broj 34/ 03 148 ,,Slubeni glasnik RS, broj101/ 05

174

SOCIJALNO PRAVO

2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, u procentu koji predstavlja zbir 75% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 25% procenta rasta, odnosno pada zarada; 3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, u procentu koji predstavlja zbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 12,5% procenta rasta, odnosno pada zarada. Od 1. januara 2009. godine, prestao je da vai lan 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, po kome: Ukoliko prosean iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosene zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije e se vanredno uskladiti od 1. januara tekue godine, za procenat kojim se obezbeuje da se iznos prosene penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosene zarade bez poreza i doprinosa isplaene u prethodnoj godini. Kada je re o najniem iznosu starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike zaposlene i osiguranike samostalnih delatnosti, on se, prema lanu 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrivao na dan 1. januara 2006. godine, u visini 25% prosene zarade zaposlenih na teritoriji republike u prethodnoj godini, prema objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike. Ovako utvren najnii iznos starosne, odnosno invalidske penzije dalje se usklaivao na nain na koji su se usklaivale penzije. Ukoliko je najnii iznos penzije isplaene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosio manje od 20% od iznosa prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, najnii iznos penzije se vanredno usklaivao od 1. januara tekue godine, za procenat koji se obezbeuje da se najnii iznos penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 20% prosene zarade u prethodnoj godini. Najnii iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrdio se u visini usklaenog najnieg iznosa penzije zateenih korisnika u osiguranju poljoprivrednika, na dan 1. januara 2006. godine, a dalje se usklaivao u skladu sa odredbama zakona. Vrednost opteg boda usklaivala se na nain koji je bio propisan za usklaivanje penzija. 9.3. Usklaivanje od 2010. godine Prema prvoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz januara 2010. godine: ,,poev od 2011. godine, penzija se od 1. aprila tekue godine usklauje prema formuli koja ukljuuje procenat kretanja trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih est meseci i ukoliko bruto drutveni preoizvod poraste iznad 4%, procenat koji predstavlja razliku izmeu ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini i stope od 4%, prema podacima nadlenog Republikog organa za statistiku. Prema drugoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz februara 2010. godine:
175

DR RAJKO KOSANOVI

,, Penzija se od 1. aprila, 1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklauje sa kretanjem zarada na teritoriji Republike u prethodnih est meseci. Penzija se od 1. oktobra 2012. godine i nadalje usklauje, na osnovu statistikih podataka, sa kretanjem trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih est meseci. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavljenom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog pie sledee:,,...Kada je u pitanju odredba o usklaivanju penzija, dogovoreno jeda e se utvrditi formula za usklaivanje u toki narednog kruga pregovorakoji se oekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Meunarodnom monetarnom fondu predloeno usklaivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru, neophodno je vreme za sagledavanje i utvrivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo reenje... O uskaivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radne grupe nije bilo rei, ve samo o usklaivanju penzija sa prosenom zaradom u Republici Srbiji. Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 3. juna 2010. godine: ,,Penzija se od 1. aprila tekue godine usklauje prema formuli koja ukljuuje indeks potroakih cena na teritoriji Republike u prethodnih est meseci i procenat koji predstavlja ostvarenu realnu stopu rasta bruto drutvenog proizvoda iznad 4% u prethodnoj godini, prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Penzija se od 1. oktobra tekue godine usklauje prema indeksu potroakih cena na teritoriji Republike u prethodnih est meseci. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaivanje penzije se vri na osnovu podatka organa nadlenog za poslove statistike o indeksu potroakih cena za period oktobar prethodne godine mart tekue godine, odnosno za period april septembar tekue godine. . Izuzetno penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklauje prema formuli koja ukljuuje indeks potroakih cena na teritoriji Republike u prethodnih est meseci i procenat koji predstavlja polovinu ostvarene realne stope rasta bruto drutvenog proizvoda u prethodnoj godini, prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske penzije. Usklaivanje penzije se vri na osnovu podatka organa nadlenog za poslove statistike o indeksu potroakih cena za period oktobar prethodne-mart tekue godine. Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 22. juna 2010. godine: Penzija se od 1. aprila tekue godine usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako bruto domai proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, penzija se usklauje od 1. aprila tekue godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%.
176

SOCIJALNO PRAVO

Penzija se od 1. oktobra tekue godine usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaivanje penzije vri se na osnovu podataka republikog organa nadlenog za poslove statistike o kretanju potroakih cena za period oktobar prethodne godine mart tekue godine, odnosno za period april septembar tekue godine, kao i o kretanju bruto domaeg proizvoda. Izuzetno, penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklauje u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini. Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010:149 - penzija se od 1. aprila tekue godine, prema lanu 80., usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci, a izuzetno ako bruto domai proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzija se usklauje od 1. aprila tekue godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. - penzija se od 1. oktobra tekue godine usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. Izuzetno, penzija se usklauje: - od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako to e se poveati za 2%. - od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodna tri meseca; 150 - od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. Novane naknade usklauju se na nain predvien za usklaivanje penzija. Nain usklaivanja penzija propisan je i Zakonom o budetskom sistemu.151

10. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja

10.1. Ciljevi reforme U nastojanjima da se smanji javna potronja u Republici Srbiji, koja iznosi blizu 44% bruto drutvenog proizvoda (BDP), odri makroekonomska stabilnost i smanji budetski deficit, kljuna mesta pripadaju reformi javnog sektora i reformi penzijskog sistema.
149 ,,Slubeni glasnik RS, bros 101/ 10 150 Penzije, vrednost opteg boda i novane naknade, od 1. aprila 2011. godine, u skladu sa Reenjem od 18. aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS, broj 27/11), usklaene su za 5,50% 151 ,, Slubeni glasnik RS,br. 54/09, 73/10 i 101/10);

177

DR RAJKO KOSANOVI

Penzijski sistem Srbije, koji je u velikoj meri uruen 90-tih godina prolog veka, uprkos pokuajima njegovog reformisanja 2001., 2003. i 2005. godine, na kratak i na srednji rok, nalazi se u krizi, odnosno u tekoj finansijskoj situaciji. Tim sistemom nisu zadovoljni kako oni koji ga finasiraju, tj. zaposleni, poto je za njih vrlo skup, tako ni oni koji ga koriste, tj. penzioneri, poto im dovoljno ne donosi. Osnovna slabost ovog sistema ogleda se u njegovom deficitu, odnosno manjku prihoda u odnosu na rashode. Ukupni rashodi dravnog penzijskog sistema, onosno Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, poslednjih godina iznose oko 14% (BDP), a oko 40 % ukupnih prihoda obezbeuje se iz republikog budeta. Visok deficit penzijskog fonda ( prethodnih godina kretao se od 57% BDP) predstavlja znaajno optereenje za ukupnu nacionalnu ekonomiju. Sve prethodno navedeno ukazuje na neophodnost fundamentalnog reformisanja penzijskog sistema Srbije. Osnovni ciljevi reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji treba da budu: a) obezbeivanje dugorone samoodrivosti sistema ( fiskalna samoodrivost); b) zatita ivotnog standarda sadanjih i buduih penzionera (adekvatnost penzija); c) efikasno prikupljanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; d) podizanje efikasnosti penzijske administracije; e) jaanje uloge dobrovoljnih penzijskih fondova; 10.2. Sadraj i pravci reforme Sadraj predstojee reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, pored ostalog treba da budu: a) definisanje starosne granice za odlazak u penziju; b) nain usklaivanja visine penzija- indeksacija penzija (,, vajcarska formula ili na neki drugi nain); c) nain usklaivanja opteg boda; d) definisanje odgovarajueg nivoa penzije ( definisanje donjeg nivoa stope zamene); e) prikupljanje doprinosa za penzijsko iinvalidsko osiguranje (pored ostalog i uspostavljanje Centralnog registra osiguranika i korisnika); f) sta osiguranja sa uveanim trajanjem (beneficirani sta); g) osiguranje poljoprivrednika; h) ukljuivanje osiguranja vojnih lica u jedinstven penzijski sistem; i) efikasniji rad penzijske admiinistracije (rad uz nie trokove); j) jaanje treeg stuba sistema (dobrovoljni penzijski fondovi); i druga pitanja. U dosadanjem toku reformi penzijskog sistema u Srbiji zauzet je stav da se ovaj sistem bazira na dve komponente i to: 1) na tekuem finansiranju penzija (PAYG), orgaizovanog u okviru dravnog fonda (I stub) i 2) na razvoju dobrovoljne tednje za starost u privatnim penzijskim fodovima ( III stub). Ideja da se pored pomenute dve komponente penzijskog sistema ( I i III stub) ukljui i obavezna ednja u privatnim penzijskim fondovima (tzv. II stub) ocenjena je kao nepreporuljiva i odbaena je iz sledeih razloga: a) neohrabrujua iskustva drugih zemalja, a posebno u svetlu tekue svetske ekonomske krize; b) visok tranzicioni troak uvoenja stuba; c) nerazvijeno financijsko trite u Srbiji i nedovoljni administrativni kapaciteti za njegovu regulaciju i d) neophodnost velikih ulaganja uz neizvesne rezultate. U daljim reformama sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, prema B. Mijatoviu, pred Srbijom nalaze se etiri opcije, i to:152
152 Boko Mijatovi: Kapitalizacija penzijskog osiguranja, str. 32-39.

178

SOCIJALNO PRAVO

- I opcija: ne preduzimati nita; - II opcija: dalje promene u restriktivnom pravcu; - III opcija: reforma prema modelu Svetske banke (ideja o tri tzv stuba); - IV opcija: kapitalizacija postojeeg penzijskog sistema. Autor detaljno razmatra pomenute etiri opcije i, pored ostalog zakljuuje da I opcija ,, teko da moe da rei problem, ve e ga verovatno oteati proputanjem da se na vreme, ili bar to ranije, uini neto korisno, kod II opcije kae da ,,Jedini ozbiljni kandidat za restriktivnu politiku u narednom periodu moe biti starosna granica za penzionisanje ena, kada je u pitanju III opcija, autor navodi da ,,Srbija za sada nije donela odluku da reformie penzijski sistem prema modelu Svetske banke. Ta opcija je razmatrana 2002. godine u Vladi Srbije i nije prihvaena, a zdog nedovoljnih administrativnih kapaciteta drave, nerazvijenosti trita kapitala i nerazreenih naelnih nedoumica. Autor je poseban akcenat stavio na IV opciju, tj. opciju kapitalizacije postojeeg penzijskog sistema, koja je i predmet analize studije. Meutim, i IV opcija otvara brojna pitanja, kao to su:,, da li se i ta dobija stvaranjem ovog fonda, odakle inicijalni novac, iz kog izvora se kasnije poveava njegov obim, ko i kako upravlja njime, kako ga zatiti od preteranog politikog uticaja, da li i kako ograniiti smerove njegovog investiranja, kada poinje korienje novca ovog fonda i slino.153 etvrta opcija znai fundiranje penzijskog osiguranja u Srbiji, odnosno kapitalizaciju dravnog penzijskog sistema, na taj nain to bi se formirao novi investicioni, dopunski, odnosno rezervni fond, koji bi , u odreenom trenutku, poeo da sufinansira penzijske obaveze Fonda PIO. Prema nactu Zakona o kapitalnom penzijskom fondu, koji ini sastavni deo studije:,,Svrha Fonda je da u to veoj meri olaka finansiranje penzija iz Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u periodu posle 2020. godine. Nacrtom zakona, pored ostalog predvieno je da se imovina Fonda ( koju ine: akcije u vlasnitvu Fonda, preuzete akcije, kupljene akcije, sredstva ostvarena prodajom akcija i druga sredstva, ukljuijui i budetske vikove) uva i investira u Srbiji ili van nje od strane upravnog odbora Fonda, s tim da se obezbedi maksimalan finansijski prinos. 10.3. Predlozi Svetske banke U dokumentu Svetske banke, pod nazivom:,, Srbija: Kako sa manje uraditi vie, od 23. maja 2009. godine, date su osnovne smernice koje se tiu reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.154 Kao osnovne smernice navode se: 1) Zamrzavanje penzija u toku 2009. i 2010. godine, i nakon toga indeksiranje opteg boda i penzija u isplati na bazi inflacije, a sve sa ciljem da se smanji uee izdataka za penzije u BDP; 2) Poto bi na dui rok indeksiranje samo prema inflaciji smanjilo penzije na drutveno neprihvatljiv nivo ( penzija bi iznosila samo 9% prosene zarade), predlae se razmatranje pre153 Boko Mijatovi, op. cit., str. 39. 154 Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by Increasing Public Sector Productivity, Report No. 48620 YF, June 16, 2009.

179

DR RAJKO KOSANOVI

laska na meovit sistem baziran na inflaciji i zaradi, u kojem bi vrednost opteg boda bila indeksirana prema zaradama, dok bi se penzije u isplati indeksirale orema infalciji; 3) Smanjenje penzija za prevremeno penzionisanje; 4) Ogranienje broja godina prevremenog odlaska u penziju; 5) Poveanje starosne granice odlaska u penziju za ene; 6) Poboljanje administriranja penzija; 7) Formiranje Centralnog registra, kao zasebnog tela koje bi vodilo pojedinanu evidenciju o doprinosima za penzije, kao i o doprinosima za zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti, pored poreza na dohodak. Ovo telo bi trebalo da smanji trokove usaglaavanja za poslodavce, jer bi novi radnik trebalo da bude registrovan kod tog tela, a ne zasebno kod penzijskog fonda, zdravstvenog osiguranja, fonda za osiguranje nezaposlenih i poreskih organa. Od poslodavca se oekuje da prijavljuju podatke o zaposlenim na pojedinanoj osnovina mesenom nivou, umesto godinjih podataka koje fondovi za socijalno osiguranje sada primaju, i na taj nain olakalo povezivanje doprinosa sa osobom kojoj su namenjeni; 9) Dodatno razvijanje privatnog penzijskog sektora. Navedene smernice Svetske banke, kao to emo videti, bile su sadrane u pregovorima Vlade Republike Srbije sa Meunarodnim monetarnim fondom. 10.4. Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano na sastancima sa MMF-om U okviru pregovora Vlade Republike Srbije sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), povodom druge revizije stend baj aranmana (vrednost zajma od 2,9 milijardi evra), u novembru 2009. godine, usaglaeni su sledei pravci reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji:155 - do 2015. godine, uee sredstava isplaenih za neto penzije bie smanjeno do nivoa od 10% BDP; - penzije e u 2010. godini biti zamrznute na nivou iz 2009. godine. Usklaivanje penzija u 2011. godini zavisie od oporavka ekonomije Srbije; - zadravanje starosne granice na nivou 65 godina za mukarce i 60 godina za ene, nakon to ona dostigne taj nivo 2011; - postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa navrenim punim staom, sa 53 na 58 godina starosti, za oba pola, u dve faze: a) prva faza traje u periodu od 2011 2019. godine, starosna granica se podie za po etiri meseca godinje, do nivoa od 56 godina; b) druga faza traje u periodu od 2020 2023. godine, starosna granica se podie za po est meseci godinje, do nivoa od 58 godina.
155 U toki druge revizije stand-by aranmana, sa MMF, pored ostalog, usaglaeno je sledee: 1) zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru (do 1. aprila 2011. godine-planirana uteda 50 milijardi dinara); 2) izdvajanja za zarade do 2015. godine treba da se smanje sa 10 na 8% BDP, a izdvajanja za penzije sa postojeih 13 na 10% BDP; 3) otputanje vika administracije na republikom i lokalnom nivou; 4) budetski deficit od 4%u 2010. godini; 5) poetak reforme penzionog sistema ( indeksiranje penzija u 2011. godini rastom trokova ivota, plus ostvarenim porastom BDP iznad 4%-razliita tumaenja od strane pojedinih ministara)

180

SOCIJALNO PRAVO

- podizanje duine zahtevanog staa za ene sa 35 na 38 godina; Zahtevani pun sta za ene podie se, sa sadanjih 35 godina, za etiri meseca godinje na 38 godina u periodu 2011 2019. godine. - postepeno smanjenje procenta staa koji se dodaje enama, prilikom izraunavanja visine penzije ( procenat dodatog staa postepeno se smanjuje sa 15% na 6%, u periodu od 2011. do 2019. godine); - postepeno podizanje starosne granice za porodinu penziju ( starosna granica za porodinu penziju podie se za po pola godine godinje, sa 55 na 58 godina za mukarce, odnosno sa 50 na 53 godine ivota za ene, u periodu 2012 2020. godina); - preispitivanje staa sa uveanim trajanjem (tzv. beneficiranog staa); U februaru 2010. godine izvrena je trea revizija stand-by aranmana sa MMF, u ijem sreditu panje bila je reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Tom prilikom postignuta je saglasnost u vezi sa podizanjem starosne granice za penzionisanje i izmenama u vezi sa ostvarivanjem prava na beneficirani radni sta. Od strane predstavnika MMF-a, meutim iskazane su rezerve u vezi sa predlogom da se penzije u toku 2011.i do oktobra 2012. godine usklauju sa kretanjem zarada. Odlueno je da se o usklaivanju penzija ponovo raspravlja tokom etvrte revizije stand-by aranmana, u maju tekue godine.156 U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavljenom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog pie sledee:,,...Kada je u pitanju odredba o usklaivanju penzija, dogovoreno je da e se utvrditi formula za usklaivanje u toki narednog kruga pregovora koji se oekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Meunarodnom monetarnom fondu predloeno usklaivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru, neophodno je vreme za sagledavanje i utvrivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo reenje... O usklaivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radne grupe nije bilo rei, ve samo o usklaivanju penzija sa prosenom zaradom u Republici Srbiji. 10.5. Osnovna zalaganja sindikata Osnovna zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije, kada je re o reformi sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, su sledea: 1. Efikasnija kontrola i naplata doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ( stvarnom primenom odredbi Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o poreskom postupku i administraciji i njihovim odgovarajuim izmenama); 2. Izgradnja odgovarajuih kontrolnih mehanizama radi smanjenja sive ekonomije, i u tom cilju odgovarajue izmene vaee zakonske regulative; 3. to hitnije formiranje Centralnog registra obveznika doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i korisnika; 4. Izvriti odgovarajue izmene u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako zaposleni koji odlazi u penziju ne bi snosio posledice ukoliko njegov poslodavac nije uplaivao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;
156 Iznos prve dve trane povuenog kredita bio je 1,12 milijardi evra, a tree trane 350 miliona evra.

181

DR RAJKO KOSANOVI

5. Utvrivanje vlasnitva nad leilitima, banjama i drugom nepokretnom imovinom namenjenoj poveanju standarda penzionera i ustupanje te imovine na upravljanje Republikom fondu PIO; 6. Vraanje dela sredstava od korienja i privatizacije objekata za iju su izgradnju koriena sredstva Republikog fonda PIO; 7. Opti bod, kao jedan od elemenata za utvrivanje visine penzije osiguranika (lini bod x opti bod), usklaivati sa kretanjem zarada (predlog da se on usklauje na nain na koji je propisan za usklaivanje penzija neprihvatljiv je); 8. Usklaivanje penzija dva puta godinje sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, u procentu koji predstavlja zbir 50% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 50% procenta rasta, odnosno pada zarada usklaivanje po takozvanoj vajcarskoj formuli (predlog da se penzije usklauju: prema formuli koja ukljuuje procenat kretanja trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih est meseci i ukoliko bruto drutveni proizvod poraste iznad 4%, procenat koji predstavlja razliku izmeu ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini i stope 4%, neprihvatljiv je)157; 9. Postojanje zatitne odredbe u smislu da se vri vanredno usklaivanje penzija u sluaju da prosena penzija iznosi manje od 60% prosene zarade u Republici; 10. Postojanje zatitne odredbe u smislu da se vri vanredno usklaivanje najnie penzije u sluaju da ona iznosi manje od 25% prosene zarade u Republici; 11. Period koji treba provesti na radnom mestu sa posebnim uslovima rada, da bi se steklo pravo na sta sa uveanim trajanjem, sa postojeih 10 smanjiti na 5 godina; 12. Postojanje obaveze poslodavca da izvri uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na najniu poropisanu osnovicu za zaposlene do 30-tog u mesecu, i ako ne izvri isplatu zarade (u 2006. godini ova obaveza je ukinuta). Izmeu predsednika Vlade Republike Srbije, s jedne strane i predstavnika pet sindikalnih centrala, s druge strane, 5. novembra 2010. godine, u okviru pregovora u vezi izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zakljuen je sledei sporazum:,, SPORAZUM U okviru pregovora u vezi izmena i dopuna Zakona o PIO izmeu predstavnika Vlade Republike Srbije i Sindikata potpisnika Sporazuma, postignuta je saglasnost o sledeim pitanjima: 1. Odnos penzije i zarade Vlada Republike Srbije se obavezuje da e pitanje zatitne mere odnosa prosene penzije i prosene zarade regulisati pregovorima sa sindikatima potpisnicima Sporazuma u sluaju da odnos prosene penzije i zarade padne ispod 60%.
157 Prema Memorandumu o budetskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, rast BDP u 2010. godini treba da iznosi 1,5%, u 2011. godini 3%, a u 2012. godini 5%.

182

SOCIJALNO PRAVO

2. Najnii iznos penzije Postignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da minimalan odnos izmeu minimalne penzije i prosene zarade ne moe biti nii od 27%158. 3. Beneficirani sta Pitanje prava lica koja rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem (beneficirani sta), Vlada i sindikati potpisnici Sporazuma se obavezuju da nau prihvatljivo reenje do upuivanja zakona u skuptinsku proceduru. Razmatrae se jedna od sledeih opcija: 1) da se poetak primene odredbi koje se odnose na beneficirani sta odloi do 1. januara 2013. godine, i u tom periodu Vlada se obavezuje da u pregovorima sa sindikatima potpisnicima Sporazuma nae odgovarajue reenje, ili 2) da se nae drugo reenje o kojem dve strane postignu saglasnost. 4. Tehnoloki vikovi Pitanje zaposlenih koji su proglaeni tehnolokim vikom i nisu u mogunosti da ostvare pravo na penziju zbog podizanja starosne granice, Vlada preuzima obavezu da izmenom odgovarajue regulative (zakona ili uredbe) omogui realizaciju zahteva koji su dostavili predstavnici sindikata potpisnika Sporazuma. 5. Starosna granica za ene Vlada se obavezuje da e u predlog Zakona o PIO uneti odredbu kojom e se poetak primene podizanja starosne granice za ostvarivanje prava na starosnu penziju za ene odloiti do 1. januara 2013. godine. 10.6. Dosadanji rezultati reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji Znaajne promene u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji, nakon 2000. godine, vrene su 2001, 2003, 2005. i 2010. godine. 10.6.1. Prvi ,,talas promena-2001. godina Stanje u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja koje je prethodilo promenama, zateeno 2000. godine, pored ostalog, karakterisalo je: a) suvie liberalni uslovi penzionisanja (veliki udeo invalidskih penzija i liberalna prava za beneficiran radni sta); b) izbegavanje plaanja doprinosa; c) rasprostranjena siva ekonomija; d) nepovoljan odnos izmeu broja osiguranika i broja penzionera; e) niski iznosi penzija; f) veliki dugovi i neredovne isplate penzija ; g) visok udeo izdataka za penzije u BDP-u h) visoka stopa zamene (odnos prosene penzije i proI pored toga to je u vrema rada na tekstu sporazuma posebno skrenuta panja da je re o prosenoj zaradi, to zanai o zaradi koja u sebe ukljuuje porez i doprinose, u lanu 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( kojim je izmenjen lan 76. osnovnok teksta zakona), navedeno je da je re o 27% ,, od iznosa prosene zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike. U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,Slubeni glasnik RS, broj 85/05, minimalna penzija je stavljana u odnos prema prosenoj zaradi ( lan 18.), a prosena penzija u odnos prema prosenoj zaradi bez poreza i doprinosa ( lan 75.).
158

183

DR RAJKO KOSANOVI

sene zarade); i) visoka stopa doprinosa; i j) ,,smanjivanje izdataka za penzije (merama kao to su: neisplaivanje svih 12 penzija; isplaivanje penzija sa vremenskim pomakom; nezakonito smanjenje penzija, kao na primer tokom 1994. i 1995. godine, kada je prema penzionerima stvoren tzv. ,,veliki dug; isplata penzija u bonovima za struju i dr.) Sadraj zakonskih promena vrenih 2001. godine, bio je sledei: a) produenje starosne granice penzionisanja (starosna granica za penzionisanje poveana je za 3 godine, sa 55 na 58 godina za ene i sa 60 na 63 godine za mukarce, a minimalna starosna granica pomerena je sa 50 na 53 godine); b) prelazak usklaivanja penzija sa zaradama na kvartalno usklaivanje po principu ,,vajcarske formule159; c) garantovanje jedinstvenog iznosa minimalne zarade (20% prosene zarade), umesto viestrukih minimalnih zarada utvrivanih u zavisnosti od duine radnog staa; d) smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko soiguranje sa 32 na 19,6%.160 (to je za posledicu imalo poveanje zarada, indukujui i porast penzija, a ne smanjenje sive ekonomije). 10.6.2. Drugi ,,talas promena-2003. godina Danas vaei Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine, sa ciljem da uspostavi: vru povezanost izmeu visine penzije i uplaivanih doprinosa, jednostavniji nain obrauna penzija, proirenje obuhvata osiguranika, smanjenja liberalnih elemenata u sistemu u vezi sticanja prava na penziju, stvaranja mogunosti za dobrovoljno osiguranje i dr. Najvanije novine nastale donoenjem ovog zakona 2003. godine su: a) uvoenje tzv. bodovnog sistema u obraunu penzija;161 b) ukljuivanje u obraun celokupnog radnog veka umesto ,,10 najboljih godina; c) proirenje obuhvata obaveznim penzijskim osiguranjem ( uvedena je obaveza plaanja doprinosa za angaovanje preko autorskih honorara i ugovora o delu, kao i za rad preko omladinskih i studentskih zadruga, osim za mlae od 27 godina koji
159 U procentu koji je jednak zbiru 50% od procenta rasta zarada i 50% od procenta rasta trokova ivota. 160 Sa istovremenim smanjenjem stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposle-

nosti, ukupno optereenje neto zarade smanjeno je sa 110 na 70%. Donoenjem Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ova stopa je sa 19,6 poveana na 22% 161 Visina starosne i invalidske penzije odreuje se tako to se lini bod pomnoi vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava. Lini bod osiguranika utvruje se mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staa. Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja poev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Lini koeficijent predstavlja zbir godinjih linih koeficijenata podeljen sa periodom (godina, meseci i dani) za koji se obraunava. Vrednost opteg boda je nominalni iznos koji predstavlja kolinik izraunatog zbira penzija i zbira linih brojeva svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili uperiodu od 1.januara 2001. do 30. juna 2002. godine. Usklauje se dva puta godinje. Da bi se izraunala visina penzije, imajuu u vidu prethodno navedeno, potrebno je zaradu iz svake godine, od 1970. godine, podeliti sa godinjom prosenom republikom zaradom u toj godini, i na taj nain dobiti koeficijent za tu godinu ( godinji lini koeficijent). Svi godinji koeficijenti nakon toga se saberu i podele sa brojem godina za koje su raunati i dobija se lini koeficijent ( svaka godina se rauna kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278). Mnoenjem linog koeficijenta i godina staa dobija se sopstveni lini bod. Lini bod se mnoi sa vrednou opteg boda.

184

SOCIJALNO PRAVO

su na redovnom kolovanju); d) uvoenje mogunosti da penzijsko osiguranje plaaju svi koji to ele, nezavisno od radnog statusa ( uvoenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja u I stub); e) promene u oblasti invalidskih penzija (utvrivanje invalidnosti po konceptu ope invalidnosti umesto nesposobnosti da se obavlja sopstveni posao; redovna revizija invalidskih penzija, ukidanje prava na naknadu za rad sa skraenim radnim vremenom i prava na naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajuem poslu- II i III kategorija invalidnosti i dr.); f) promene u osiguranju poljoprivrednika ( umesto da su svi lanovi domainstva obavezno osigurani, utvrena je obaveza osiguranja samo za jednog lana domainstva). 10.6.3. Trei ,,talas promena-2005. godina Nakon prvog (2001.) i drugog (2003.), do treeg talasa promena dolazi 2005. godine, donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Najznaajnije novine nastale donoenjem ovog zakona su: a) postepeno produenje starosne granice za penzionisanje za pola godine do 2011. kada treba da iznosi 60 godina za ene i 65 godina za mukarce; b) postepen prelazak na usklaivanje penzija samo sa trokovima zivota od 2009. godine i to dva, a ne etiri puta godinje ( to u sutini znai zamrzavanje ivotnog standarda penzionera); c) vanredno usklaivanje ukoliko prosena penzija iznosi manje od 60% neto proseene zarade u prethodnoj godini-zakljuno sa 2008. godinom, to znai da nakon te godine mogu biti i nie od 60%; d) podizanje najniih penzija na nivo od 25%, sa mogunou vanrednog usklaivanja ukoliko padnu ispod 20% prosene zarade-zakljuno sa 2010. godinom; e) administrativna konsolidacija sva tri penzijska fonda od 2008. godine i finansijska konsolidacija od 2011. godine. Posledim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz januara 2009. godine, retroaktivno je ozakonjeno poveanje penzija od 10%, sprovedeno uredbom Vlade iz oktobra 2008. godine, a takoe dolo je i do njihovog zamrzavanja u toku 2009. godine. 10.6.4. etvrti ,,talas promena-2010. godina etvrti ,,talas promena u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji nastaje donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju162 koji je stupio na snagu 30.12.2010. godine, a primenjuje se od 1.1.2011. godine ( izuzev odredaba lana 1,10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona, u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju poev od 1.1.2012. godine). Donoenjem ovog zakona dolo je do sledeih izmena u sistemu penzijskog i ivalidskog osiguranja: 1).Uvoenje profesionalnih vojnih lica u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja od 1.1. 2012. godine - Odredbama l. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54, 64, 73. i l. 78-83 Zakona o izmenama i dopunama Zakona uvode se u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije.
162 "Slubeni glasnik RS", broj 101/10,

185

DR RAJKO KOSANOVI

- Do sada je penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika bilo ureeno propisima o Vojsci, s tim to je samo pitanje usklaivanja penzija na osnovu propisa o Vojsci, poev od 2008. godine ureeno na isti nain kao i usklaivanje civilnih penzija. - Propisano je da se profesionalna vojna lica definiu kao osiguranici zaposleni, kao i da imaju status osiguranika koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju. - Radi ostvarivanja prava na porodinu penziju utvreno je da brani drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava, pravo na porodinu penziju stie bez obzira na propisane godine ivota za ostvarivanje ovog prava, pod uslovom da nije zasnovao branu zajednicu i da su deca zavrila kolovanje. - Proirena je i definicija invalidnosti, tako da invalidnost postoji kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu slubu zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, povredom van rada ili boleu, koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. - U pogledu uslova za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i odreivanja visine prava, na ovu kategoriju osiguranika se do 31.12. 2011. godine primenjuju odgovarajue odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije163, i Zakona o Vojsci Srbije164 izuzev odredbe lana 192. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije koja se odnosi na mogunost prestanka slube i pre ispunjenja optih uslova za sticanje prava na starosnu penziju pod odreenim uslovima, a koja e se primenjivati do 31.12. 2014. godine. 2). Osiguranici samostalnih delatnosti Izmenom odredbe lana 12. stav 2. Zakona se precizira ta se smatra radom osiguranika samostalnih delatnosti - osnivai, odnosno lanovi privrednih drutava. 3). Osiguranici poljoprivrednici - Izmenom lana 13. Zakona promenjena je dosadanja definicija obavezno osiguranog lica po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnou, tako da su obavezno osigurani svi poljoprivrednici, a ne samo nosilac poljoprivrednog domainstva, odnosno najmanje jedan lan domainstva, kako je utvreno postojeom odredbom Zakona. - Pored poljoprivrednog domainstva i meovitog domainstva, navedenim odredbama utvreno je i ta se smatra poljoprivrednim gazdinstvom, a preciziran je i status: poljoprivrednika koji su do dana poetka primene ovog zakona stekli, odnosno kojima je utvreno svojstvo osiguranika, poljoprivrednika koji nisu stekli svojstvo osiguranika do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i osiguranika kojima prestane svojstvo osiguranika po osnovu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, posle stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona.
163 ("Sl. list SRJ" br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 i "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl.

glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon i 88/2009 - dr. zakoni). 164 ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007 i 88/2009),

186

SOCIJALNO PRAVO

4). Novana naknada za pomo i negu drugog lica Odredbama l. 7, 19, 27, 32, 34, 36, 39, 40, 46, 48, i 65. Zakona o izmenama i dopunama Zakona se novana naknada za pomo i negu drugog lica ponovo uvodi kao jedno od prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i blie se utvruje ko i pod kojim uslovima moe da ostvari ovo pravo, s tim to se visina naknade zadrava na nivou zateenih korisnika. Inae ovo pravo je i do sada ostvarivano u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim to je bilo ureeno prelaznim odredbama Zakona. 5). Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju - Izmenom odredbe lana 19. u taki 3) Zakona, menja se potreban minimalan sta osiguranja za osiguranika enu, pa se kao uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju poveava sa 35 na 38 godina Oodredbom lana 69. izmena i dopuna Zakona predvieno je postepeno podizanje na godinjem nivou, i to poev od 2013. godine, zakljuno sa 2021. godinom. - Postepeno se poveava i minimalna starosna granica, i za osiguranika enu i za osiguranika mukarca, sa 53 na 58 godina ivota. Prelaznom odredbom predvieno je da se osiguraniku - mukarcu postepeno podizanje starosne granice pone ve poev od 2011. godine i to za etiri meseca, a odloena je primena za enu osiguranika, odnosno eni osiguraniku starosna granica e poeti postepeno da se podie poev od 1.1.2013. godine. 6). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju lica kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem - Utvreni su uslovi u pogledu potrebnih godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu, za sniavanje starosne granice za jednu godinu, kao i postepeno poveanje starosne granice sa 53 na 55 godina ivota ( za osiguranike kojima se rauna 12/14, 12/15 i 12/16). - Prelaznom odredbom lana 70. izmena i dopuna Zakona predvieno je postepeno podizanje starosne granice sa 53 na 55 godina i to za po etiri meseca na godinjem nivou poev od 2011. godine. - Za osiguranike koji rade na najteim poslovima, gde je stepen uveanja 12/18 (npr. rudari u podzemnoj eksploataciji) uslovi se ne menjaju (uslov je jedna godina i est meseci), a zadrana je i pogodnost da se starosna granica moe sniavati najvie do 50 godina ivota. 7). Pravo na porodinu penziju - Radi spreavanja zloupotreba, koje se javljaju u praksi, zakljuivanjem braka radi ostvarivanja prava na porodinu penziju, dodat je novi lan 28a kojim se predvia da ako je umrli osiguranik, odnosno umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zakljuenja braka navrio godine ivota iz lana 19. taka 1) Zakona (65 godina - mukarac i 60 godina - ena), brani drug moe stei pravo na porodinu penziju, pod uslovom da imaju zajedniko dete, ili ako je brak trajao najmanje dve godine. - Zakonom je predvieno podizanje uslova i za sticanje prava na porodinu penziju, na taj nain to e se starosna granica udovice, odnosno udovca postupno podii za tri godine, i to po est meseci na godinjem nivou, poev od 2012. godine zakljuno sa 2016. godinom dok se ne dostigne predvien uslov a to je 53 godine ivota za udovicu i 58. godina za udovca.
187

DR RAJKO KOSANOVI

8). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju za odreene kategorije osiguranika - Odredbama l. 20, 21, 23, 31. i 73. izmena i dopuna Zakona je za odreene kategorije osiguranika, kao to su policijski slubenici, zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, zaposleni u Upravi za izvrenje krivinih sankcija koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i dr. izmenjeni su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u sluaju prestanka zaposlenja sa pravom na penziju pre ispunjenja optih uslova. Izmene se odnose na podizanje starosne granice, sa 53 na 55 godina ivota, poveanje potrebnih godina staa osiguranja, sa 20 na 25 godina staa osiguranja, kao i poveanje potrebnog broja godina staa osiguranja provedenih na tim radnim mestima, sa 10 na 15 godina. Prelaznom odredbom, predvideo da navedeno poveanje godina ivota i staa osiguranja bude postepeno od 2011. do 2021. godine. - Predloeno je da policijski slubenici - pripadnici specijalnih jedinica policije i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije koji rade na posebno sloenim, specifinim poslovima, stiu pravo na starosnu penziju kad navre najmanje 53 godine ivota i 20 godina efektivno provedenih na tim radnim mestima. - Pod odreenim kategorijama osiguranika obuhvaeni su i ostali policijski slubenici i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, pa je predvieno da osiguranik iz navedene kategorije, kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja optih uslova iz lana 19. Zakona stie pravo na starosnu penziju, ako je u navedenom organu navrio najmanje 60 godina ivota i 25 godina staa osiguranja, od ega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, takoe postepeno od 2011. do 2021. godine. - U pogledu utvrivanja visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za ove, odreene kategorije osiguranika, promenjeni su uslovi, pa se za izraunavanje godinjeg linog koeficijenta ne uzima period od 1.1.1970. godine, ve period od 1.1.1996. godine. Primena navedene odredbe je od 1.1.2010. godine (retroaktivno), kako bi korisnici iz navedene kategorije osiguranika koji su pravo na penziju ostvarili ili ostvaruju u periodu od 1.1.2010. do dana stupanja ovog zakona na snagu, bili u istom poloaju kao i korisnici koji e to pravo ostvariti od 1.1.2011. godine. 9). Odreivanje visine starosne penzije - Odreivanja visine starosne penzije, a u vezi sa utvrivanjem linog koeficijenta osiguraniku koji nema ni jednu godinu osiguranja, odnosno osiguraniku za koga u matinoj evidenciji Fonda nisu utvreni podaci o zaradi, naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja za pojedine kalendarske godine ( izmenjeni lan 66 Zakona). - Predvieno je postepeno smanjivanje procenta uveanja navrenog staa osiguranja za odreivanje visine starosne i invalidske penzije(tzv. dodatni sta) za osiguranike ene najvie do 40 godina, tako to e se sadanji procenat uveanja od 15% postupno smanjivati za po jedan procenat na godinjem nivou i to poev od 2013. godine, tako da e u 2021. procenat uveanja iznositi 6%.
188

SOCIJALNO PRAVO

10). Vanredno usklaivanje najnieg iznosa penzije - Utvreno je vanredno usklaivanje najnie penzije od 1.1. 2011. godini, za procenat kojim se obezbeuje da uee najnieg iznosa penzije za januar 2011. godine, u prosenoj zaradi bez poreza i doprinosa, koja je isplaena u 2010. godini bude vea za jedan procentni poen. - Za korisnike penzije koji su ostvarili pravo u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti utvruje se i vanredno usklaivanje najnieg iznosa penzije od 1. januara tekue godine, ukoliko najnii iznos penzije isplaene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosene zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa u Republici u prethodnoj godini, s tim to se ova odredba, koja se odnosi na vanredno usklaivanje najnieg iznosa penzije, primenjuje zakljuno sa 31.12.2015. godine, kao to je utvreno prelaznom normom lana 76 izmena i dopuna Zakona. - Izmenom lana 76. Zakona utvreno je da najnii iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike bude u iznosu od 9.000 dinara na dan 1.1.2011. godine. a koji se dalje usklauje na nain na koji se usklauju penzije. 11). Usklaivanje penzija i novanih naknada - Izmenom lana 78. Zakona smanjuje se lini koeficijent sa 4 na 3,8 prilikom utvrivanja najvieg iznosa penzije. - Izmenjenim lanom 80. Zakona predvieno je da se penzije usklauju dva puta godinje, 1. aprila i 1. oktobra, sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. - Ako bruto domai proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, penzija se usklauje od 1. aprila tekue godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. Za razliku od navedenog pravila za usklaivanje, lanom 77. prelaznih odredbi izmena i dopuna Zakona, utvruje se izuzetak i to: da e se penzija od 1.12.2010. godine uskladiti tako to e se poveati za 2% (Zakonom, lanom 108. utvreno je da se penzije i novane naknade utvruju u mesenom iznosu i isplauju unazad. Prema tome, decembarska penzija, u skladu sa navedenom odredbom, isplauje se najranije u januaru tekue godine za decembar prethodne godine); utvruje se i drugaiji nain usklaivanja penzija u 2011. i 2012. godini, i to: 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potroakih cena u prethodna tri meseca; 1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir kretanja dva parametra: potroakih cena u prethodnih est meseci i realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. 12). Ostale izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju - Izmenjene i dopunjene su odredbe koje se odnose na voenje matine evidencije, u pogledu obveznika podnoenja prijava za voenje matine evidencije, rokova (izvreno je usaglaavanje sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u pogledu roka za podnoenje prijava/odjava na obaveznog socijalno osiguranje), nain uvanja podataka koji je prilagoen savremenim tehnologijama.
189

DR RAJKO KOSANOVI

- Izmenama odredbi l. 160. i 166. Zakona preciziraju se nadlenosti Upravnog i Nadzornog odbora a u cilju usaglaavanja sa Zakonom o budetskom sistemu. - Izmenam l. 169. i 171. Zakona precizira se struktura sredstava Fonda i nain korienja tih sredstava. - Izmenjen je lan 208. Zakona kojim se regulie naknada tete u sluaju preplaenog iznosa penzije, utoliko to se precizno definie postupanje Fonda. Tabela 47: Usklaivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine (Zakon o budetskom sistemu)
Red. br. 0 1. Slubeni glasnik RS, broj 73/10 od 12. 10. 2010.godine 2 __ Slubeni glasnik RS broj 101/10 od 29. 12.2010. godine 3 poveae se 2%.

Usklaivanja 1 Decembar 2010. godine Januar 2011. godine

2.

poveae se za iznos rasta potroakih cena u prethodnih est meseci. poveae se za iznos rasta potroakih cena u prethodna tri meseca, uz uveanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.

__

3.

April 2011. godine

uskladie se stopom rasta potroakih cena u prethodna tri meseca.

4.

Oktobar 2011. godine

poveae se za rast potroakih cena u prethodnih est meseci.

uskladie se zbirnom stopom rasta potroakih cena u prethodnih est meseci i polovinom stope realnog rasta BDP-a u prthodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. uskladie se zbirom rasta stope potroakih cena u prethodnih est meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. uskladie se stopom rasta potroakih cena u prethodnih est meseci. uskladie se zbirom rasta potroakih cena i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.

5.

April 2012. godine

poveae se za iznos rasta potroakih cena u prethodnih est meseci, uz uveanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. poveae se za rast potroakih cena u prethodnih est meseci.

6.

Oktobar 2012. godine

7.

Od 2013. do 2015. godine

prosene penzije e rasti po stopi rasta potroakih cena uveanih za rast BDP preko 4%.

190

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 48: Usklaivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 34/03 od 2.4.2003. godine)
2003. 2005. god. lan 80. Penzija se od 1. januara, 1. aprila, 1 jula i 1. oktobra tekue godine usklauje na osnovu statistikih podataka, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, za porocenat koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada. (tzv. vajcarska formula). Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 85/05 od 6.10.2005.godine= 2006. 2009. god. lan 21. lan 80. menja se i glasi: "Penzija se od 1. aprila i 1. oktobra tekue godine usklauje, na osnovu statistikih podataka, sa kretanjem trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih est meseci. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaivanje penzije u smislu stava 1. ovog lana vri se na osnovu podataka organa nadlenog za poslove statistike za period: oktobar prethodne godine - mart tekue godine, odnosno za period april - septembar tekue godine." lan 73 Izuzetno od odredbe lana 21. ovog zakona, usklaivanje penzije vri se: 1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, za procenat koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada; 2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, za procenat koji predstavlja zbir 75% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 25% procenta rasta, odnosno pada zarada; 3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem trokova ivota i prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih est meseci, u procentu koji predstavlja zbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada trokova ivota i 12,5% procenta rasta, odnosno pada zarada. Isplata usklaene penzije tee od prvog dana u mesecu u kome je izvreno usklaivanje. Usklaivanje penzije u smislu stava 1. ovog lana vri se na osnovu podataka organa nadlenog za poslove statistike za prethodnih est meseci, iskazanih kumulativno.

191

DR RAJKO KOSANOVI

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 101/10 od 29.12.2010. godine)
2010 - 2015. god. lan 33. lan 80. menja se i glasi: Penzija se od 1. aprila tekue godine usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako bruto domai proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzija se usklauje od 1. aprila tekue godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. Penzija se od 1. oktobra tekue godine usklauje sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci. Isplata usklaene penzije tee od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaivanje penzije vri se na osnovu podataka republikog organa nadlenog za poslove statistike o kretanju potroakih cena za period oktobar prethodne godine mart tekue godine, odnosno za period april septembar tekue godine, kao i o kretanju bruto domaeg proizvoda. lan 77. Izuzetno od lana 33. ovog zakona, penzija e se od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako to e se poveati za 2%. Izuzetno od lana 33. ovog zakona, penzija se usklauje: - od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike u prethodna tri meseca; - od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.

Tabela 49: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010)
Godina 1952. 1953. 1954. 1955. 1956. 1957. 1958. 1959. 1960. 1961. Broj osiguranika 583.000 614.000 683.000 751.000 736.000 828.000 908.000 970.000 1,084.000 1,195.000 Broj penzionera 111.698 124.191 134.926 144.449 150.383 151.294 155.007 173.369 181.677 199.767 Broj osiguranika na jednog penzionera 5,22 4,94 5,06 5,20 5,07 5,47 5,86 5,65 5,97 5,98

192

SOCIJALNO PRAVO

1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. 1969. 1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

1,220.000 1,232.000 1,316.000 1,342.000 1,317.000 1,318.000 1,331.000 1,359.000 1,446.000 1,515.000 1,576.000 1,609.000 1,686.000 1,771.000 1,836.000 1,913.000 2,008.000 2,101.000 2,156.000 2,225.000 2,272.000 2,311.000 2,361.000 2,419.000 2,487.000 2,548.000 2,569.000 2,568.000 2,481.000 2,296.000 2,194.000 2,112.000 2,048.000 1,998.000 1,953.000 1,980.000 1,982.000 1,242.000 1,883.000 1,890.130 1,846.937 1,789.168 1,799.107 1,781.888 1,792.497 1,798.000 1.800.000 2.205.489 2.096.659

224.406 251.513 272.881 293.703 329.556 347.591 363.437 378.125 395.987 413.000 429.000 427.000 448.000 467.000 474.200 496.800 527.000 557.000 610.000 632.000 658.000 698.000 736.000 776.000 798.000 836.000 871.000 916.000 971.000 1,063.000 1,093.000 1,102.000 1,122.000 1,163.000 1,206.000 1,243.000 1,251.000 1,263.000 1,264.000 1,297.004 1.270.318 1.251.808 1.243.067 1.238.146 1.256.890 1.279.240 1.298.625 1.314.234 1.335.934

5,44 4,90 4,82 4,57 4,00 3,79 3,66 3,6 3,65 3,67 3,67 3,77 3,76 3,79 3,87 3,85 3,81 3,77 3,53 3,52 3,45 3,31 3,21 3,12 3,12 3,05 2,95 2,80 2,56 2,16 2,01 1,92 1,83 1,71 1,62 1,59 1,58 1,54 1,49 1,46 1,45 1,43 1,45 1,44 1,43 1,41 1,39 1,68 1,56

193

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 50: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju samostalnih delatnosti (1952-2010)
Broj osiguranika 37.257 34.653 42.333 36.468 30.963 31.045 31.555 29.346 29.371 29.737 30.042 40.000 56.138 58.704 63.763 64.229 65.762 67.849 69.100 75.789 77.997 93.614 140.688 165.447 238.044 230.051 209.696 200.931 209.597 210.872 214.111 211.538. 219.784 252.227 251.747 287.076 333.225 372.868 404.528 328.541 339.848 Broj penzionera 1.940 2.809 3.422 4.009 4.474 4.957 5.588 6.430 7.077 7.717 8.489 9.274 9.783 10.356 11.230 12.261 13.339 13.837 15.040 16.115 17.157 18.221 26.199 27.100 27.656 28.713 32.409 35.970 37.448 38.462 39.357 41.207 43.626 43.472 43.938 45.225 47.181 49.872 49.415 52.795 56.646 Broj osiguranika na jednog penzionera 19,2 12,3 12,4 9,1 6,9 6,3 5,6 4,6 4,2 3,9 3,5 4,3 5,7 5,7 5,7 5,2 4,9 4,9 4,6 4,7 4,5 5,1 5,4 6,1 8,6 8,0 6,5 5,6 5,6 5,5 5,4 5,1 5,0 5,8 5,7 6,3 7,1 7,5 8,2 6,2 6,0

Godina 1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

194

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 51: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010)
Godina 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Broj osiguranika 641.503 686.311 760.296 692.622 643.099 628.130 636.545 656.875 623.403 595.276 562.204 552.550 481.087 461.904 441.705 419.253 387.433 368.207 353.374 332.538 314.928 314.925 233.385 227.888 Broj penzionera 4.226 8.508 13.928 17.605 29.624 51.362 84.571 114.603 137.574 162.696 182.059 184.995 196.887 207.885 213.960 212.390 214.176 219.153 224.127 227.379 229.460 224.728 224.071 223.759 Broj osiguranika na jednog penzionera 150,4 80,7 54,6 39,3 21,7 12,2 7,5 5,7 4,5 3,7 3,1 3,0 2,4 2,2 2,1 2,0 1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,4 1,0 1,0

195

VIII ZAPOLJAVANJE I OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

1. Poslovi zapoljavanja
Poslovi i nosioci poslova zapoljavanja; prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca; aktivna politika zapoljavanja; osiguranje za sluaj nezaposlenosti i druga pitanja od znaaja za zapoljavanje, poveanje zaposlenosti i spreavanje dugorone nezaposlenosti u Republici Srbiji, ureeni su Zakonom o osiguranju za sluaj nezaposlenosti.165 Nezaposlenim, u skladu sa lanom 2. Zakona, smatra se lice od 15 godina ivota do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina ivota, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi nain ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno trai zaposlenje. Lice koje trai zaposlenje, u skladu sa lanom 3. Zakona, jeste: a) nezaposleni, b) zaposleni koji trai promenu zaposlenja i c) drugo lice koje trai zaposlenje. Zaposleni koji trai promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na drugi nain ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno trai promenu zaposlenja i vodi se na evidenciji lica koja trae promenu zaposlenja. Drugo lice koje trai zaposlenje jeste lice starije od 15 godina ivota koje trai zaposlenje, a koje se ne moe smatrati nezaposlenim ili licem koje trai promenu zaposlenja, u smislu ovog zakona. Poslovi zapoljavanja, u skladu sa lanom 6. Zakona su: 1. obavetavanje o mogunostima i uslovima za zapoljavanje; 2. posredovanje u zapoljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; 4. sprovoenje mera aktivne politike zapoljavanja; 5. izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez dravljanstva, u skladu sa zakonom. Poslove zapoljavanja obavlja Nacionalna sluba za zapoljavanje i agencije za zapoljavanje. Nacionalna sluba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Organi Nacionalne slube su upravni odbor i direktor. Sedite Nacionalne slube za zapoljavanje, od decembra 2010. godine, je u Kragujevcu. Agenciju za zapoljavanje osnivaju pravna i fizika lica radi obavljanja poslova zapoljavanja, i to: 1. obavetavanja o mogunostima i uslovima zapoljavanja; 2. posredovanja u zapoljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju ka165 ,, Slubeni glasnik RS, br. 36/ 09 i 88/ 10.

197

SOCIJALNO PRAVO

rijere; 4. sprovoenja pojedinih mera aktivne politike zapoljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom slubom. Dozvolu za rad agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva, ako agencija ispunjava uslove u pogledu: 1. prostorne i tehnike opremljenosti; 2. strune osposobljenosti zaposlenih.

2. Prava i obaveze nezaposlenog

Nezaposleni, u skladu sa lanom 31. Zakona, ima pravo da: 1. slobodno bira zanimanje i zaposlenje; 2. se obavetava kod Nacionalne slube i agencije o mogunostima i uslovima za zapoljavanje; 3. besplatno koristi usluge Nacionalne slube i agencije; 4. sa Nacionalnom slubom utvrdi individualni plan zapoljavanja; 5. uestvuje u programima i merama aktivne politike zapoljavanja, u skladu sa individualnim planom zapoljavanja; 6. ostvari novanu naknadu za vreme nezaposlenosti; 7. ostvari druga prava, u skladu sa zakonom. Nezaposleni, u skladu sa lanom 32. Zakona , ima obavezu da: 1. aktivno trai zaposlenje i neposredno se obraa poslodavcu radi zaposlenja; 2. utvrdi sa Nacionalnom slubom individualni plan zapoljavanja i da potuje sva prava i obaveze koje po njemu ima; 3. uestvuje u merama aktivne politike zapoljavanja, u skladu sa zakonom, optim aktom i individualnim planom zapoljavanja; 4. ne odbija ponueno odgovarajue zaposlenje i odgovarajue obrazovanje i obuku, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapoljavanja; 5. se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne slube ili na sopstvenu inicijativu; 6. se lino javlja Nacionalnoj slubi radi obavetavanja o mogunostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapoljavanju, u skladu sa individualnim planom zapoljavanja, a najmanje jednom u tri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne slube; 7. obavesti Nacionalnu slubu o svakoj promeni koja utie na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene; 8. ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, optem aktu i individualnom planu zapoljavanja.

3. Aktivna politika zapoljavanja

Aktivna politika zapoljavanja, prema lanu 36. Zakona, predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka poveanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti. Osnovni instrument aktivne politike zapoljavanja je Nacionalni akcioni plan zapoljavanja . Nacionalni akcioni plan, usaglaen sa Nacionalnom strategijom zapoljavanja, utvruje Vlada, na predlog ministarstva. Nacionalni akcioni plan se usvaja na godinjem nivou, najkasnije do 31. jula tekue godine za narednu godinu. Nacionalni acioni plan, prema lanu 39. Zakona,sadri: 1. makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapoljavanja; 2. stanje i tokove na tritu rada, detaljno za narednu i okvirno za naredne tri godine; 3. ciljeve i prioritete politike zapoljavanja; 4. programe i mere aktivne politike zapoljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovoenje i potrebnim sredstvima;5. finansijski okvir za politiku zapoljavanja i izvore finansiranja; 6. nosioce poslova realizacije Akcionog plana; 7. kategorije tee zapoljivih lica koje imaju prioritet
198

SOCIJALNO PRAVO

u ukljuivanju u mere aktivne politike zapoljavanja; 8. indikatore uspenosti realizacije programa i mera iz take 4. ovog stava i 9. druge elemente. Mere aktivne politike zapoljavanja, prema lanu 43. Zakona, su aktivnosti usmerene ka unapreenju zaposlenosti, i to: 1. u posredovanju u zapoljavanju lica koja trae zaposlenje; 2. u profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere; 3. subvencije za zapoljavanje; 4. podrka samozapoljavanju; 5. dodatno obrazovanje i obuka; 6. podsticaji za korisnike novane naknade; 7. javni radovi i 8. druge mere usmerene ka zapoljavanju lica koja trae zaposlenje. Programi i mere aktivne politike zapoljavanja finansiraju se iz: 1. budeta Republike Srbije; 2. sredstava teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave; 3. poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa zakonom; 4. doprinosa za sluaj nezaposlenosti i 5. drugih izvora, u skladu sa zakonom.

4. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti

4.1. Prava za sluaj nezaposlenosti Obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja graana kojim se obezbeuju prava za sluaj nezaposlenosti na naelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: 1) novana naknada; 2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa zakonom. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeenih u skladu sa zakonom. 4.1.1. Pravo na novanu naknadu Obavezno osigurano lice, prema lanu 66. Zakona, ima pravo na novanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid obaveznog osiguranja krai od 30 dana. Nezaposleni, prema lanu 67. Zakona, ima pravo na novanu naknadu u sluaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to: 1) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrivanju programa reavanja vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, svojevoljno opredelila za novanu naknadu ili posebnu novanu naknadu - u veem iznosu od visine otpremnine utvrene Zakonom o radu, 2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
199

DR RAJKO KOSANOVI

2. prestanka radnog odnosa na odreeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom; 4. prenosa osnivakih prava vlasnika, odnosno lana privrednog drutva; 5. otvaranja steaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; 6. premetaja branog druga, u skladu sa posebnim propisima; 7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno meunarodnim sporazumom. Osnovica za utvrivanje visine novane naknade jeste prosena zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog u skladu sa zakonom u poslednjih est meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje. Novana naknada utvruje se u visini od 50% osnovice za utvrivanje visine novane naknade. Novana naknada ne moe biti via od 160% niti nia od 80% minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vri isplata novane naknade. Kada je re o trajanju prava na novanu naknadu, prema lanu 72.,novana naknada isplauje se nezaposlenom: 1. tri meseca, ako ima sta osiguranja od jedne do pet godina; 2. est meseci, ako ima sta osiguranja od pet do 15 godina; 3. devet meseci, ako ima sta osiguranja od 15 do 25 godina; 4. dvanaest meseci, ako ima sta osiguranja dui od 25 godina. Izuzetno, novana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine. Isplata novane naknade nastavlja se za vreme: 1. trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapoljavanja; 2. privremene spreenosti za rad utvrene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne due od 30 dana od dana nastanka privremene spreenosti i 3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se regulie odsustvo sa rada. Isplata novane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to: 1. trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; 2. odsluenja ili dosluenja vojnog roka; 3. izdravanja kazne zatvora, izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci i 4. boravka u inostranstvu u sluaju kada je nezaposleni ili njegov brani drug upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva. Po prestanku navedenih razloga, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana. Korisniku novane naknade, prema lanu 76, prestaje pravo na novanu naknadu, ako:
200

SOCIJALNO PRAVO

1. se brie sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom; 2. prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom; 3. ne obavesti Nacionalnu slubu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novanu naknadu; 4. se od strane nadlenog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima i 5. podnese zahtev za prestanak prava. 4.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje Korisnik novane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novanu naknadu. Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadrani u novanoj naknadi i plaaju se na teret lica koje prima novanu naknadu. Osnovica na koju se plaaju doprinosi je iznos novane naknade. Obraun i uplatu doprinosa za osiguranje vri Nacionalna sluba. lanovi porodice korisnika novane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

5. Zapoljavanje u inostranstvu
Nacionalna sluba za zapoljavanje i agencija za zapoljavanje pruaju obavetenja o mogunostima i uslovima za zapoljavanje u inostranstvu, uslovima rada i ivota, pravima i obavezama na radu, o oblicima i nainu zatite u skladu sa ugovorom o zapoljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva. Zapoljavanje u inostranstvu vri se na osnovu prijave potrebe za zapoljavanjem u inostranstvu koju ministarstvo nadleno za poslove zapoljavanja, Nacionalna sluba za zapoljavanje ili agencija za zapoljavanje. Radi omoguavanja zapoljavanja u inostranstvu ministarstvo nadleno za zapoljavanje moe da zakljui ugovor o zapoljavanju sa nadlenim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva. Nacionalna sluba i agencija dune su da obezbede zatitu lica u postupku zapoljavanja u inostranstvu. Zatita lica koja se zapoljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeivanje: dozvola za rad i boravak u inostranstvu; trokova optih, sanitarnih i specijalistikih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; trokova prevoza; informisanje o uslovima ivota i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zakljuivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.

6. Profesionalna rehabilitacija i zapoljavanje osoba sa invaliditetom

Podsticaji za zapoljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno ukljuivanje osoba sa invaliditetom na trite rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapoljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika za201

DR RAJKO KOSANOVI

poljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od znaaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, u Republici Srbiji, ureeni su Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom166 Status osobe sa invaliditetom, prema lanu 4. Zakona, ima: 1) ratni vojni invalid; 2) mirnodopski vojni invalid; 3) civilni invalid rata; 4) lice kome je izvrena kategorizacija i drugo lice kome je utvrena invalidnost, u skladu sa zakonom; 5) lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost i 6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogunost zaposlenja ili odranja zaposlenja, odnosno radnog angaovanja. Osoba sa invaliditetom, u skladu sa lanom 6. Zakona, moe da ostvari pravo: 1) na utvrivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2) na podsticanje zapoljavanja, radne i socijalne ukljuenosti i afirmaciju jednakih mogunosti na tritu rada; 3) na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; 4) na zapoljavanje pod optim uslovima; 5) na zapoljavanje pod posebnim uslovima; 6) na mere aktivne politike zapoljavanja; 7) na zapoljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom i 8) na druga prava u skladu sa zakonom. Osoba sa invaliditetom, prema lanu 7. Zakona, ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti i utvrivanje statusa; 2) da se ukljuuje u obrazovanje, kolovanje, usavravanje, struno osposobljavanje i obuku; 3) da aktivno trai zaposlenje; 4) da prihvati profesionalnu rehabilitaciju; 5) da sarauje sa strunim radnicima u toku profesionalne rehabilitacije, zapoljavanja i rada i potuje radnu i tehnoloku disciplinu; 6) da prihvati mere aktivne politike zapoljavanja i 7) da prihvati zaposlenje, u skladu sa profesionalnim sposobnostima.

166

,, Slubeni glasnik RS, broj 36/ 09.

202

IX SOCIJALNA ZATITA
Delatnost socijalne zatite, ciljevi i naela socijalne zatite, prava i usluge socijalne zatite, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zatiti i korienje usluga socijalne zatite, prava i obaveze korisnika socijalne zatite, osnivanje i rad ustanova socijalne zatite, uslovi pod kojima usluge socijalne zatite mogu pruati drugi oblici organizovanja, nadzor nad radom ustanova socijalne zatite, inspekcijski nadzor u vrenju delatnosti socijalne zatite, poloaj strunih radnika i strunih saradnika u socijalnoj zatiti, osnivanje Komore socijalne zatite, podrka i unapreenje kvaliteta strunog rada u sistemu socijalne zatite, finansiranje socijalne zatite, kao i druga pitanja od znaaja za socijalnu zatitu, u Republici Srbiji ureeni su Zakonom o socijalnoj zatiti.167 Donoenjem ovog zakona prestap je da vai Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, donet 1991. godine, sa kasnijim brojnim izmenama i dopunama,168 Naela socijalne zatite, prema Zakonu o socijalnoj zatiti ( u daljem tekstu:Zakon) su: naela potovanja integriteta i dostojanstva korisnika, naelo zabrane diskriminacije, naelo najboljeg interesa korisnika, naelo najmanje restiktivnog okruenja, naelo efikasnosti socijalne zatite, naelo blagovremenosti socijalne zatite, naelo celovitosti socijalne zatite, naelo unapreenja kvaliteta socijalne zatite, naelo javnosti rada i naelo dostupnosti i individualizacije socijalne zatite Ovim zakonom, pored uveanja iznosa novanih naknada, proirenja kruga korisnika i dr., uinjen je prelazak sa koncepta prava na koncept usluga.

1. Usluge socijalne zatite

Usluge socijalne zatite, prema lanu 40. zakona, podeljene su u sledee grupe: 1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih znaajnih osoba u njegovom okruenju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodinog plana pruanja usluga i mera pravne zatite i drugih procena i planova; 2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomo u kui; svratite i druge usluge koje podravaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruenju; 3) usluge podrke za samostalan ivot - stanovanje uz podrku; personalna asistencija; obuka za samostalni ivot i druge vrste podrke neophodne za aktivno uee korisnika u drutvu;
167 ,, Slubeni glasnik RS, broj 24 /11. 168 ,, Slubeni glasnik RS, br. 36/91, 79 /91-dr. zakon, 33 / 93-dr.zakon, 53/93-dr. zakon, 67 /93, 67 /93-dr. zakon, 46/94, 48/94. dr. zakon, 52 /96, 29 /01, 84 /04, 101/05-dr. zakon i 115 / 05.

203

DR RAJKO KOSANOVI

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrke porodici koja je u krizi; savetovanje i podrka roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrka porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom lanu porodice sa smetnjama u razvoju; odravanje porodinih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrka u sluajevima nasilja; porodina terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti; 5) usluge smetaja - smetaj u srodniku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smetaj; smetaj u prihvatilite i druge vrste smetaja.

2. Korisnici usluga socijalne zatite

Korisnik prava ili usluga socijalne zatite, prema lanu 41. Zakona, jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suoava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled ega ne moe da dostigne ili da odri kvalitet ivota ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih ivotnih potreba, a ne moe da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Maloletno lice i punoletno lice do navrenih 26 godina ivota jeste korisnik kada mu je usled porodinih i drugih ivotnih okolnosti, ugroeno zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrke sistema socijalne zatite ne moe da dostigne optimalni nivo razvoja, a naroito: 1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja; 2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrke sistema socijalne zatite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih tekoa ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti; 3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezike, socio-emocionalne, viestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnou prevazilaze mogunosti porodice; 4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponaanjem ugroava sebe i okolinu; 5) ako se suoava s tekoama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava; 6) ako postoji opasnost da e postati rtva ili ako jeste rtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fiziko, psihiko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroeni delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara; 7) ako je rtva trgovine ljudima; 8) ako je strani dravljanin odnosno lice bez dravljanstva, bez pratnje; 9) ako se njegovi roditelji spore oko naina vrenja roditeljskog prava; 10) ako ima druge potrebe za korienjem socijalne zatite. Punoletno lice od navrenih 26 do navrenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 godina jeste korisnik kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan ivot u drutvu ugroen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodinih i drugih ivotnih okolnosti, a naroito:
204

SOCIJALNO PRAVO

1) ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne tekoe ili tekoe u komunikaciji, i kada se, usled drutvenih ili drugih prepreka, susree s funkcionalnim ogranienjima u jednoj ili vie oblasti ivota; 2) ako postoji opasnost da e postati rtva ili ako jeste rtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici; 3) ako se suoava s tekoama zbog poremeenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika drutveno neprihvatljivog ponaanja i drugih uzroka; 4) ako je rtva trgovine ljudima; 5) ako je strani dravljanin i lice bez dravljanstva u potrebi za socijalnom zatitom; 6) ako ima potrebe za domskim smetajem i druge potrebe za korienjem socijalne zatite

3.Materijalna podrka
Materijalnu podrku korisnik, prema lanu 79. Zakona, ostvaruje putem: - novane socijalne pomoi; - dodatka za pomo i negu drugog lica; - uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica; - pomoi za osposobljavanje za rad; - jednokratne novane pomoi; - pomoi u naturi i - drugih vrsta materijalne podrke. 3.1. Novana socijalna pomo Pravo na novanu socijalnu pomo, prema lanu 81. Zakona, pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novane socijalne pomoi utvrenog Zakonom. Porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novanu socijalnu pomo, smatraju se suprunici i vanbrani partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobonoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da ive u zajednikom domainstvu. lanom porodice smatra se i dete koje ne ivi u porodici, a nalazi se na kolovanju - do kraja roka propisanog za to kolovanje, a najkasnije do navrene 26. godine ivota, kao i suprunik bez obzira gde faktiki ivi. lanom porodice ne smatra se izvrilac nasilja u porodici, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiu na pravo rtava nasilja u porodici da ostvare novanu socijalnu pomo, ako ispunjavaju druge uslove propisane Zakonom. lanom porodice staratelja smatrae se lice sa smetnjama u razvoju, koje se u porodici staratelja nalazi na osnovu reenja organa starateljstva. Pravo na novanu socijalnu pomo moe ostvariti pojedinac, odnosno porodica, pod sledeim optim uslovima:
205

DR RAJKO KOSANOVI

1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljita u povrini do 0,5 hektara; 2) ako pojedinac, odnosno lan porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od trine vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleivanje, mogao obezbeivati pomo u smislu ovog zakona; 3) ako pojedinac, odnosno lan porodice ne poseduje pokretnu imovinu ijim korienjem ili otuenjem, bez ugroavanja osnovnih ivotnih potreba, moe da obezbedi sredstva u visini estostrukog iznosa novane socijalne pomoi koja bi mu bila utvrena po ovom zakonu u momentu podnoenja zahteva za novanu socijalnu pomo; 4) ako pojedinac, odnosno lan porodice nije zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju. Pravo na novanu socijalnu pomo mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica iji su svi lanovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji odgovara potrebama porodice imaju zemljite u povrini do jednog hektara. Izuzetno, pravo na novanu socijalnu pomo moe ostvariti pojedinac, odnosno porodica koji ne ispunjava uslove lana ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeenja namirenja potraivanja u visini valorizovanog iznosa isplaene novane socijalne pomoi. Pravo na novanu socijalnu pomo moe ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno lan porodice, pod sledeim posebim uslovima: 1) ako se nalazi na kolovanju ili osposobljavanju za rad u smislu ovog zakona ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica; 2) ako nije odbio ponueno zaposlenje, radno angaovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, struno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje; 3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnou ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivine odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad; 4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne moe da bude radno angaovan. Ako porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novanu socijalnu pomo zbog toga to njen lan ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, pravo na novanu socijalnu pomo priznaje se samo njenom lanu koji je nesposoban za rad, pod uslovima utvrenim ovim zakonom. Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica iji su svi lanovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo, prema lanu 85. Zakona, na uveanu novanu socijalnu pomo. Nesposobni za rad su: 1) ena i mukarac koji su navrili godine ivota odreene propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju; 2) dete do navrene 15. godine ivota; 3) dete na kolovanju, do kraja roka propisanog za to kolovanje, a najkasnije do navrene 26. godine ivota;
206

SOCIJALNO PRAVO

4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju; 5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu; 6) nezaposleno lice koje se stara o lanu porodice iz lana 81. stav 2. ovog zakona, koji je korisnik prava na pomo i negu po bilo kom osnovu; 7) lice kome je utvren trei stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se ureuje zapoljavanje osoba sa invaliditetom; 8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrivanja radne sposobnosti ili postupak liavanja poslovne sposobnosti - dok taj postupak traje. Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je veina lanova sposobna za rad pripada novana socijalna pomo u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Pojedinac ili lan porodice koji je na kolovanju, obuci ili nekoj drugoj vrsti socijalnog angaovanja u skladu sa individualnim planom aktivacije, izjednaava se s licem nesposobnim za rad u pogledu trajanja prava na novanu socijalnu pomo. Osnovica za utvrivanje visine novane socijalne pomoi, prema lanu 87. Zakona, iznosi 6.050 dinara. Osnovica za utvrivanje novane socijalne pomoi usklauje se sa indeksom potroakih cena u prethodnih est meseci, na osnovu statistikih podataka, dva puta godinje, 1. aprila i 1. oktobra.169 Nominalne iznose novane socijalne pomoi, zaokruene u dinarima, utvruje ministar nadlean za poslove socijalne zatite, reenjem koje se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije. Iznos novane socijalne pomoi, prema lanu 88., odreuje se prema sledeoj skali: 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici - u visini osnovice 1; 2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici - od visine osnovice 0,5; 3) za dete do 18 godina - od visine osnovice 0,3. Porodica koja ima vie od est lanova ima pravo na novanu socijalnu pomo za est lanova. Iznos novane socijalne pomoi priznaje se u visini razlike izmeu iznosa novane socijalne pomoi utvrenog u skladu sa Zakonom i iznosa prosenog mesenog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog tokom tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev za novanu socijalnu pomo. Uveana novana socijalna pomo, prema lanu 90., utvruje se tako to se pripadajui iznos novane socijalne pomoi za pojedinca, odnosno porodicu uveava za 20 %. Novana socijalna pomo isplauje se meseno, u iznosima zaokruenim u dinarima.

169 Prema Reenju o nominalnim iznosima novane socijalne pomoi, od 12. aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS, broj 28/11), nominalni iznosi novane socijalne pomoi utvruju se: 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini od 6.552,00 dinara; 2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini od 3.276,00 dinara; 3) za dete do 18 godina u visini od 1.966,00 dinara.

207

DR RAJKO KOSANOVI

3.2. Dodatak za pomo i negu drugog lica Pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica, prema lanu 92. Zakona, ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oteenja, intelektualnih potekoa ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomo i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne ivotne potrebe. Pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica ostvaruje lice ako to pravo ne moe da ostvari po drugom pravnom osnovu. Izuzetno, korisnik novane naknade za pomo i negu drugog lica koji je to pravo ostvario kao invalidno dete u organizaciji za penzijsko i invalidsko osiguranje po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su bili na snazi do 1. juna 1992. godine, ostvaruje pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica u visini razlike izmeu iznosa dodatka za pomo i negu drugog lica utvrenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa ostvarene novane naknade za pomo i negu drugog lica. Potreba za pomoi i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oteenja, oteenja ula vida koje uzrokuje gubitak oseaja svetlosti sa tanom projekcijom ili se vid postie sa korekcijom 0.05, intelektualnih potekoa ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomo i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba i koje ne moe da ustane iz kreveta, da se kree unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlai, oblai ili da odrava osnovnu linu higijenu bez pomoi drugog lica. Dodatak za pomo i negu drugog lica utvruje se u nominalnom mesenom iznosu, koji iznosi iznosi 7.600 dinara. Iznos dodatka za pomo i negu drugog lica usklauje se sa indeksom potroakih cena u prethodnih est meseci, na osnovu statistikih podataka, dva puta godinje, 1. aprila i 1. oktobra. 3.3. Pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica Pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica ima lice za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da ima telesno oteenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremeaj neurolokog i psihikog tipa i lice i koje ima vie oteenja, s tim da nivo oteenja iznosi po 70% i vie procenata po najmanje dva osnova. Lica koja su ostvarila pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica mogu ostvariti pravo na uveani dodatak za pomo i negu drugog lica u visini razlike izmeu iznosa uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica utvrenog u skladu sa Zakonom i iznosa novane naknade za pomo i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Meseni iznos uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica iznosi 20.500 dinara. Iznos uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica usklauje se sa indeksom potroakih cena u prethodnih est meseci, na osnovu statistikih podataka, dva puta godinje, 1. aprila i 1. oktobra. 3.4 Pomo za osposobljavanje za rad Pravo na pomo za osposobljavanje za rad, prema lanu 108. Zakona, obuhvata podrku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizikim sposobnostima i godinama
208

SOCIJALNO PRAVO

ivota, mogu osposobiti za odreeni rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Ovo pravo ostvaruje se u vidu trokova osposobljavanja za rad, trokova smetaja u dom uenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade trokova prevoza. Trokovi osposobljavanja za rad isplauju se preduzeu za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice osposobljava, a isplata se vri na osnovu ugovora koji zakljuuje centar za socijalni rad sa tim preduzeem, odnosno organizacijom po pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za socijalnu zatitu. 3.5. Drugi oblici materijalne podrke Drugi oblici materijalne pomoi su jednokratna pomo i druge vrste pomoi. Jednokratna pomo, prema lanu 110. zakona, je pomo koja se obezbeuje licu koje se iznenada ili trenutno nae u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upuuje na domski ili porodini smetaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeu, obuu i trokove prevoza neophodne za realizaciju smetaja. Jednokratna pomo moe biti novana ili u naturi. O obezbeivanju jednokratne novane pomoi i pomoi u naturi stara se jedinica lokalne samouprave. Iznos jednokratne novane pomoi ne moe biti vei od prosene zarade po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vri isplata. U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za dodelu jednokratne pomoi u sluajevima izuzetnog ugroavanja ivotnog standarda velikog broja graana. Jedinica lokalne samouprave moe predvideti i druge vrste materijalne pomoi graanima na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, subvencije i dr.).

4.Ustanove socijalne zatite

Ustanove socijalne zatite su: - centar za socijalni rad; - ustanova za vaspitanje dece i omladine; - centar za porodini smetaj i usvajanje, dom za smetaj korisnika; Delatnost u oblasti socijalne zatite, odnosno pojedine usluge socijalne zatite moe, prema lanu 17. Zakona, pruati i udruenje, preduzetnik, privredno drutvo i drugi oblik organizovanja utvren zakonom. 4.1. Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. U centru za socijalni rad ostvaruju se zakonom utvrena prava i obezbeuje pruanje usluga socijalne zatite. Centar za socijalni rad, u skladu sa zakonom: 1) procenjuje potrebe i snage korisnika i rizike po njega i planira pruanje usluga socijalne zatite;
209

DR RAJKO KOSANOVI

2) sprovodi postupke i odluuje o pravima na materijalna davanja i o korienju usluga socijalne zatite; 3) preduzima propisane mere, pokree i uestvuje u sudskim i drugim postupcima; 4) vodi propisane evidencije i stara se o uvanju dokumentacije korisnika. Centar za socijalni rad inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose zadovoljavanju individualnih i zajednikih potreba graana u oblasti socijalne zatite na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je osnovan, inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose spreavanju i suzbijanju socijalnih problema i obavlja i druge poslove u oblasti socijalne zatite, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Centar za socijalni rad moe se osnovati za teritoriju jedne ili vie jedinica lokalne samouprave, o emu odluku donose nadleni organi tih jedinica lokalne samouprave, a meusobna prava i obaveze osnivaa ureuju se ugovorom. 4.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine Ustanovu za vaspitanje dece i omladine osniva Republika Srbija odnosno autonomna pokrajina. U ustanovi za vaspitanje dece i omladine sprovode se vaspitne mere, u skladu sa posebnim propisima. 4.3. Centar za porodini smetaj i usvojenje, dom za smetaj korisnika Centar za porodini smetaj i usvojenje, prema lanu 131. Zakona: 1) vri pripremu, procenu i obuku buduih hranitelja i usvojitelja; 2) prua podrku hraniteljima odnosno porodicama koje pruaju uslugu porodinog smetaja i usvojiteljima; 3) izvetava centar za socijalni rad o radu hranitelja i funkcionisanju porodica koje pruaju uslugu porodinog smetaja i predlae mere radi otklanjanja eventualnih propusta; 4) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom.

5. Komora socijalne zatite

Komora socijalne zatite, prema lanu 159. Zakona, obavlja sledee poslove: 1) donosi Kodeks profesionalne etike (u daljem tekstu: Etiki kodeks); 2) vodi Registar lanova Komore; 3) organizuje i sprovodi ispit za licencu za rad u oblasti socijalne zatite; 4) izdaje, obnavlja i oduzima licencu strunim radnicima; 5) vodi Registar o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama strunih radnika; 6) obrazuje Etiki odbor radi utvrivanja povrede profesionalne etike, odnosno dunosti i odgovornosti i izricanja mera lanovima Komore; 7) vodi Registar izreenih mera lanovima Komore;
210

SOCIJALNO PRAVO

8) izdaje uverenja o injenicama iz registara koje vodi; 9) utvruje visinu lanarine za lanove Komore; 10) izdaje legitimaciju lanovima Komore; 11) utvruje iznos naknade za upis u Registar lanova Komore, za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izdavanje legitimacije i uverenja. Navedene poslove Komora obavlja kao poverene. Komora, prema lanu 160: Zakona, obavlja sledee ostale poslove: 1) zastupa i titi profesionalne interese svojih lanova; 2) stara se o ugledu lanova Komore, odnosno o obavljanju poslova iz delatnosti socijalne zatite u skladu sa Etikim kodeksom; 3) daje inicijativu za blie ureivanje naina obavljanja pripravnikog staa i polaganja pripravnikog ispita, kao i strunog usavravanja strunih radnika i strunih saradnika, odnosno za blie ureivanje uslova koje moraju ispunjavati ustanove socijalne zatite i pruaoci usluga socijalne zatite za obavljanje pripravnikog staa; 4) daje inicijativu za donoenje propisa u oblasti socijalne zatite; 5) prua strunu pomo lanovima Komore; 6) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom Komore. Organi Komore su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

6. Zavod za socijalnu zatitu

Za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova u socijalnoj zatiti u Republici Srbiji, odnosno u autonomnoj pokrajini Vlada je osnovla Republiki zavod za socijalnu zatitu, a nadleni organ autonomne pokrajine Pokrajinski zavod za socijalnu zatitu. Zavod, u skladu sa lanom 164., obavlja sledee poslove: 1) prati kvalitet strunog rada i usluga u ustanovama socijalne zatite, u skladu sa ovim zakonom; 2) prua strunu podrku radi unapreenja strunog rada i usluga socijalne zatite; 3) istrauje socijalne pojave i probleme, delatnost i efekte socijalne zatite, izrauje analize i izvetaje u oblasti socijalne zatite i predlae mere za unapreenje socijalne zatite; 4) razvija sistem kvaliteta u socijalnoj zatiti, koordinira razvoj standarda usluga i predlae nadlenom ministarstvu unapreenje postojeih i uvoenje novih standarda; 5) razvija i realizuje modele supervizijske podrke u ustanovama socijalne zatite i kod prualaca usluga socijalne zatite; 6) predlae plan razvoja kadrova s planom prioritetnih programa obuke u socijalnoj zatiti ministarstvu nadlenom za socijalnu zatitu; 7) razvija baze podataka od znaaja za sistem socijalne zatite; 8) uestvuje u izradi, sprovoenju, praenju i oceni efekata primene strategija, akcionih planova, zakona i drugih propisa koje se odnose na razvoj delatnosti socijalne zatite;
211

DR RAJKO KOSANOVI

9) inicira i uestvuje u kreiranju i uvoenju inovacija u sistem socijalne zatite; 10) organizuje i uestvuje u strunom usavravanju i obuavanju strunih radnika i strunih saradnika; 11) sainjava i publikuje monografije, asopise i zbornike radova, strune prirunike, vodie, informatore, studije i primere dobre prakse; 12) inicira, uestvuje i organizuje naune i strune skupove i sarauje s domaim i meunarodnim organizacijama; 13) informie strunu i iru javnost o sprovoenju socijalne zatite, ukazuje na potrebe i probleme korisnika, a posebno korisnika iz osetljivih drutvenih grupa; 14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom. Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeuju u budetu osnivaa.

212

X PODRKA PORODICI I DECI

Pitanja iz oblasti podrke porodici i deci, u Republici Srbiji. regulisana su Zakonom o drutvenoj brizi o deci170 i Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom171.

1. Drutvena briga o deci

Prema Zakonu o drutvenoj brizi o deci, prava u oblasti drutvene brige o deci su: 1) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u deijem odmaralitu; 2) regresiranje trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. 1.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina u dejem odmaralitu starosti u deijem odmaralitu; Deca do 15 godina starosti u deijem odmaralitu imaju pravo na odmor, rekreaciju, zdravstvenu zatitu, ishranu, vaspitno-obrazovni rad i sportsko-rekreativne aktivnosti, pod uslovima i na nain koji utvrdi nadleni optinski organ. 1.2. Regresiranje trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. Deca predkolskog i osnovnokolskog uzrasta, u zavisnosti od materijalnog poloaja porodice, imaju pravo na regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi. Regresiranje trokova celodnevnog i poludnevnog boravka dece predkolskog uzrasta obezbeuje se u ukupnom iznosu od 80% od ekonomske cene proseno po detetu, u predkolskim ustanovama koje se nalaze u mrei ustanova koju utvrdi optina.

2. Finansijska podrka porodici sa decom

Finansijska podrka porodici sa decom, obuhvata: 1) poboljanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; 2) poseban podsticaj raanju dece; 3) podrku materijalno ugroenim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
170 (,,Slubeni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. zakon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. zakon i 18/10-dr.zakon ); 171 (,,Slubeni glasnik RS, br. 16/02, 115/05 i 107/09); Donoenjem Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom, koji se primsnjuje od 1. juna 2002. godine, prestao ie da vai vei broj odredabaZakona o drutvenoj brizi o deci.

213

DR RAJKO KOSANOVI

Porodicu, u skladu sa lanon 2. Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom, ine: roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobonoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da ive u zajednikom domainstvu. Zajedniko domainstvo jeste zajednica ivljenja, privreivanja i troenja sredstava. 2.1. Prava na finansijsku podrku porodici sa decom Prava na finansijsku podrku porodici sa decom, jesu: 1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 2) roditeljski dodatak; 3) deiji dodatak; 4) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; 5) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju; 6) regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica. Prava iz . ta. 1) do 5) jesu prava od opteg interesa i o njihovom obezbeivanju stara se Republika. O obezbeivanju prava iz . take 6) stara se optina odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom. Optina, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, vei obim prava od prava utvrenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predvienih Zakonom, a koji se utvruju u prosenom mesenom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu: 1) prihodi koji podleu oporezivanju prema zakonu kojim se ureuje porez na dohodak graana; 2) prihodi ostvareni od: (1) penzija i invalidnina; (2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida; (3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdravanja; (4) otpremnina u sluaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnoenja zahteva; (5) naknada po osnovu socijalnih programa; (6) naknada za vreme nezaposlenosti; (7) realizovanih novanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnoenja zahteva; (8) neregistrovane delatnosti. Kada se prihod utvruje u paualnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obraunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prihodi koji se iskazuju kao godinji uzimaju se u visini prosenog mesenog iznosa. Blii uslovi za ostvarivanje utvrenih prava propisani su Zakonom.
214

SOCIJALNO PRAVO

2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, prema lanu 10. Zakona, ostvaruju: 1) zaposleni kod pravnih i fizikih lica i 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost. Takoe, ovu naknadu ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo. Naknada zarade za zaposlene kod pravnih i fizikih lica utvruje se u visini prosene osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje korienje odsustva, uveane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najvie do pet prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji. Naknada zarade za lica i koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, utvruje se tako to se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republiki organ nadlean za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja odsustva. Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost utvruje se u visini prosene mesene osnovice za plaanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva, a najvie do pet prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji. Naknada zarade za lica koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvruje se tako to se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republiki organ nadlean za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja odsustva. Pun iznos naknade zarade (100%) pripada licima pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost vie od est meseci neprekidno. Meseni iznos naknade zarade za ova lica ne moe biti manji od minimalne zarade utvrene za mesec u kojem se vri isplata. Licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do est meseci pripada 60%, a licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade . Obraun i isplatu naknade zarade vri poslodavac istovremeno sa obraunom i isplatom zarada zaposlenima. Poslodavac je duan da optinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaze o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva. Optinska, odnosno gradska uprava vri prenos, odnosno refundaciju, sredstava poslodavcu iz sredstava obezbeenih u budetu Republike, po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.172
Tokom 2010. godine, proseno meseno, bilo je 31.200 korisnika naknade zarade, a obaveza refundacije trokova poslodavcima bila je proseno meseno 1.663.000.000,00 dinara.
172

215

DR RAJKO KOSANOVI

2.1.2. Duina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Zakon o radu173 propisuje duinu trajanja i uslove ostvarivanja prava na: a) porodiljsko, b) odsustvo sa rada radi nege deteta po isteku prodiljskog odsustva i c) odsustvo radi posebne nege deteta (l. 94-100). 2.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta Zaposlena ena, prema lanu 94. Zakona o radu, ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja ( porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja. Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta moe da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, od navrena tri meseca od dana poroaja majke, u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta, takoe moe da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta . Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade. Zaposlena ena, prema lanu 94a ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kao i zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poroaju rodi dvoje ili vie dece. Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta, takoe moe da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom. Prema lanu 95. pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrenom u lanu 94. ima i zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

173 Zakon o radu (,, Slubeni glasnik RS, br. 24 /05. 61 /05 i 54 / 09

216

SOCIJALNO PRAVO

2.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom osiguranju, prema lanu 96. Zakona o radu, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Za vreme odsustvovanja sa rada, odnosno rada sa polovinom punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na zaradu, odnosno naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota, prema lanu 97. zakona, ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrena tri meseca ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, prema lanu 98. zakona, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom, ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. 2. 1.3. Roditeljski dodatak Roditeljski dodatak je mera populacione politike. Prema lanu 14. Zakona,roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, tree i etvrto dete pod uslovom da je dravljanin Republike Srbije, da ima prebivalite u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu preko Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ako majka koja ima troje dece a u sledeem poroaju rodi dvoje ili vie dece, ostvarie pravo na roditeljski dodatak i za svako roeno dete u tom poroaju, a na osnovu posebnog reenja ministarstva nadlenog za socijalna pitanja. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, ija deca prethodnog reda roenja nisu smetena u ustanovu socijalne zatite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije liena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda roenja. Izuzetno pravo na roditeljski dodatak priznae se i ukoliko je dete prethodnog reda roenja smeteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zatite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smetaj deteta prethodnog reda roenja sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena tee i teke mentalne ometenosti, sa tekim telesnim oboljenjima i oteenjima, kao i sa viestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za socijalna pitanja.
217

DR RAJKO KOSANOVI

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navrenih est meseci ivota deteta. Roditeljski dodatak ne moe se ostvariti ako majka i lanovi porodice u kojoj ivi plaaju porez na imovinu na poresku osnovicu veu od 12.000.000 dinara i ako roditelji u momentu podnoenja zahteva ive i rade u inostranstvu Isplata roditeljskog dodatka za prvo dete vri se jednokratno, a za drugo, tree i etvrto dete u 24 jednake mesene rate. Visina roditeljskog dodatka utvruje se u odnosu na dan roenja deteta, a usklauje se 1. aprila i 1. oktobra tekue godine. Iznosi roditeljskog dodatka od 01.02.2011. godine: prvo dete 29.088,57 dinara; drugo dete 113.747,30 dinara - rata 4.739,47 dinara; tree dete - 204.735,77 dinara rata 8.530,66 dinara; etvrto dete 272.978,16 dinara - rata 11.374,09 dinara; U januaru 2011. godine roditeljski dodatak je primalo 62.014 korisnika za 63.328 dece. Sredstva utroena u januaru 2011. godine za roditeljski dodatak iznose 444.871.510,00 dinara.174 2.1. 4. Deiji dodatak Deiji dodatak je mera socijalne politike. Prema lanu 17. Zakona, deiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je dravljanin Republike Srbije, ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu preko Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, tree i etvrto dete po redu roenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predvienim ovim zakonom. Izuzetno, majka koja ima troje dece a u sledeem poroaju rodi dvoje ili vie dece, ostvarie pravo na deiji dodatak i za svako roeno dete u tom poroaju, a na osnovu posebnog reenja ministarstva nadlenog za socijalna pitanja. Pod istim uslovima pravo na deiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta. Hranitelj ili staratelj deteta moe ostvariti pravo na deiji dodatak za najvie etvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja. Deiji dodatak pripada detetu do navrenih 19 godina ivota, ako se u svojstvu redovnog uenika nalazi na kolovanju. Deiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne zapone kolovanje, odnosno koje zapone kolovanje kasnije ili prekine kolovanje u svojstvu redovnog uenika, i to za sve vreme trajanja spreenosti, a najdalje do 19 godina ivota. Izuzetno, deiji dodatak pripada i posle navrenih 19 godina ivota za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaeno vaspitno-obrazovnim
Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za meunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.
174

218

SOCIJALNO PRAVO

programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produeno roditeljsko pravo najdue do 26 godina. Pravo na deiji dodatak, prema lanu 19. Zakona, ostvaruje se: 1) ako ukupan meseni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po lanu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev iznosi do 2.750 dinara, a ukupan meseni katastarski prihod po lanu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 3% prosenog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljita u prethodnoj godini ili je ostvaren od zemljita do 500 m2 na kome je podignuta stambena zgrada; iznos od 2.750 dinara jeste iznos za jun 2002. godine i usklauje se sa indeksom trokova ivota. 2) ako ukupan meseni katastarski prihod po lanu porodice u prethodnoj godini iznosi do 7% prosenog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljita u prethodnoj godini, a porodica ne ostvaruje druge prihode. Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smeteno u stacionarnu ustanovu, prethodno navedeni cenzus uveava se za 20%. Nominalne iznose cenzusa za ostvarivanje prava na deiji dodatak, utvruje ministar nadlean za socijalna pitanja. Cenzus za ostvarivanje prava na deiji dodatak za zahteve podnete u februaru 2011. godine iznosi 6.591,22 dinara, a za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju (uveani cenzus) iznosi 7.909,47 dinara. Deiji dodatak za januar 2011. godine iznosi: redovni 2.033,05 dinara, odnosno uveani 2.642,96 dinara (staratelji, hranitelji, samohrani roditelji i roditelji deteta sa smetnjama u razvoju). Pravo na deiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. U mesecu januaru 2011. godine pravo na deiji dodatak je ostvarivalo 198.553 korisnika za 375.836 dece. Sredstva utroena u ovom mesecu za deiji dodatak iznose 817.614.080,52 dinara.175 2.1. 5. Naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja Deca predkolskog uzrasta bez roditeljskog staranja, prema lanu 23. Zakona, imaju pravo na naknadu trokova boravka u predkolskoj ustanovi koja se nalazi u mrei ustanova koju utvruje optina, odnosno grad, u visini uea korisnika u ceni usluge. Deca bez roditeljskog staranja na smetaju u ustanovama socijalne zatite ostvaruju pravo na naknadu trokova boravka.
Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za meunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.
175

219

DR RAJKO KOSANOVI

Deca bez roditeljskog staranja koja su u starateljskim ili hraniteljskim porodicama, ostvaruju pravo na naknadu trokova boravka, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na deiji dodatak u skladu sa ovim zakonom. 2.1.6. Naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju Deca predkolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju, prema lanu 24. zakona, imaju pravo na naknadu dela trokova boravka u predkolskoj ustanovi koja se nalazi u mrei ustanova koju utvruje optina odnosno grad, u visini uea korisnika u ceni usluge. Pravo na naknadu trokova ostvaruju deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na deiji dodatak u skladu sa ovim zakonom. 2.1. 7. Regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica Deca predkolskog uzrasta iz materijalno ugroenih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju imaju, u zavisnosti od materijalnog poloaja porodice, pravo na regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi, koja se nalazi u mrei ustanova koju utvruje optina, odnosno grad.

220

XI REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA

1.Uvodne napomene
Evropska socijalna povelja 176 usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu 1965. godine, poto je izvreno pet ratifikacija, to je ovom Poveljom predvien uslov za njeno stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima se garantuje njihovo potovanje od strane drava ugovornih strana. Evropska socijalna povelja (revidirana) 177, odnosno Revidirana evropska socijalna povelja ili Izmenjena evropska socijalna povelja (u daljem tekstu: Povelja), usvojena je 1996. godine, stupila je na snagu 1999. godine, nakon izvrene tri ratifikacije, to je ovom poveljom predvien uslov za njeno stupanje na snagu. 178 Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) 179 i popularno se smatra svojevrsnim Socijalnim ustavom Saveta Evrope. 180 Prava zajamena Poveljom tiu se pojedinaca u njihovom svakodnevnom ivotu i radu. Potpisivanjem Povelje lanice Saveta Evrope, kako stoji u njenoj Preambuli, sloile su se da svom stanovnitvu obezbede socijalna prava, kako bi poboljali ivotni standard i socijalno blagostanje.

2. Savet Evrope
Savet Evrope 181 je regionalna meunarodna organizacija evropskih zemalja, sa seditem u Strazburu. Osnivaki akt Saveta Evrope 182 je Statut Saveta Evrope, potpisan u Londonu, 5. maja 1949. godine, od strane predstavnika 10 evropskih drava: Belgije, Danske, Irske, Italije, Francuske, Luksemburga, Holandije, vedske, Norveke i Velike Britanije. Pored deset drava koje su uestvovale u osnivanju, u periodu od 1949. do 2007. godine, Savetu Evrope pridruilo se 37 drava, i to: Grka (1949.), Turska (1949.), Island (1950.), Ne176 engl. The European Social Charter 177 engl. The European Social Charter (revised) 178 Deo VI, lan K-2 179 engl. Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (European Convention on Human Rights) 180 Branko A.Lubarda: Evropsko radno pravo; CID Podgorica,2004., str. 42 181 engl. Council of Europe 182 Savet Evrope treba razlikovati od Evropskog saveta (engl. European Council).

221

DR RAJKO KOSANOVI

maka (1950.), Austrija (1956.), Kipar (1961.), vajcarska (1963.), Malta (1965.), Portugalija (1976.), panija (1977.), Lihtentajn (1978.), San Marino (1988.), Finska (1989.), Maarska (1990.), Poljska (1991.), Bugarska (1992.), Estonija (1993.), Litvanija (1993.), Slovenija (1993.), eka Republika (1993.), Slovaka (1993.), Rumunija (1993.), Andora (1994.), Letonija (1995.), Albanija (1995.), Moldavija (1995.), Makedonija (1995.), Ukrajina (1995.), Rusija (1996.), Hrvatska (1996.), Gruzija (1999.), Azerbejdan (2001.), Jermenija (2001.), Bosna i Hercegovina (2002.), Srbija (2003.), Monako (2004.) i Crna Gora (2007.). Srbija kao pravna naslednica dravne zajednice Srbija i Crna Gora u Savet Evrope primljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. drava, od ukupno 47 drava koliko ih danas ima u Savetu Evrope. Svih 47 lanica Saveta Evrope potpisnice su Evropske konvencije o ljudskim pravima 183, koja je zakljuena izmeu lanica Saveta Evrope u Rimu 4. maja 1950. godine. Pored drava lanica Saveta Evrope, postoje i drave kandidati i drave posmatrai. Belorusija je 1992. godine dobila status gosta Parlamentarne skuptine, a zahtev za sticanje punopravnog lanstva podnela je 1993. godine. Poseban status joj je ukinut 1997. godine s obzirom na navodno nedemokratski reim predsednika Lukaenka koji je navodno naroito bio usmeren protiv slobode medija, miljenja i izraavanja. Kazahstan je 1990. godine zahtevao status posmatraa Parlamentarne skuptine, ali je zahtev odbijen. Vatikan nikada nije pretendovao na lanstvo u Savetu Evrope, ali od 1970. godine ima status posmatraa pri Komitetu ministara. Interesantno je da su za rad Saveta Evrope zainteresovane i drave van evropskog kontinenta. Tako na primer, Izrael posmatra zasedanje Parlamentarne skuptine, Japan i SAD prate aktivnosti Komiteta ministara, a Kanada i Meksiko prisustvuju radu Parlamentarne skuptine i Komiteta ministara. U Statutu Saveta Evrope (lan 1/a-b), pie da je ova regionalna meunarodna organizacija osnovana radi ostvarivanja: ,,Veeg jedinstva izmeu lanica u cilju ouvanja i ostvarivanja ideala i naela, koji su njihova zajednika batina, i podsticanja njihovog ekonomskog i drutvenog napretka, a taj cilj treba da se ostvari: ,,preko organa Saveta, razmatranjem pitanja od zajednikog interesa, zakljuivanjem sporazuma i zajednikom akcijom u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, naunoj, pravnoj i administrativnoj oblasti, kao i putem ouvanja i razvoja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Osnovni ciljevi Saveta Evrope su: 1) unapreenje parlamentarne demokratije, 2) potovanje ljudskih prava i 3) uspostavljanje vladavine prava. Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod otkriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, zakljueno vie od 200 meunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izraavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj razliitosti, sportu, lo183 Dopunjena je sa 13 protokola kojima su precizirana odreena materijalno-pravna i druga pitanja. Konven-

cijom su zatiena uglavnom sva klasina ljudska prava i slobode (pravo na ivot, pravo na slobodu i bezbednost linosti; pravo na nepristrasni i pravian sudski postupak; pravo na svojinu, itd.). Za ostvarenje zatite predvien je efikasan mehanizam u kojem kljuna uloga pripada Evropskom sudu za ljudska prava.

222

SOCIJALNO PRAVO

kalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i dravnoj saradnji, meu kojima su, pored ostalih: 1) Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) i dopunski protokoli uz nju (do sada ukupno 13); 2) Evropska socijalna povelja (1961. i 1996.); 3) Evropska konvencija o pravnom statusu radnika migranata (1977.); 4) Evropska konvencija o spreavanju torture i nehumanog ili poniavajueg ponaanja (1987.); 5) Evropska povelja o regionalnim manjinskim jezicima (1992.); 6) Okvirna konvencija za zatitu manjina (1995.), i dr. Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 prateih protokola, utvreni su standardi zatite i mehanizmi praktine primene ljudskih prava irom evropskog kontinenta. U sluaju da nadleni organi drava ugovornica ne potuju prava garantovana Konvencijom, predviena je mogunost zatite pred Evropskim sudom za ljudska prava, a tuena strana je drava iji organi ne potuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konvencije. Ujednaavanje pravne i socijalne prakse posebno je znaajno za demokratizaciju drutva i uspostavljanje vladavine prava u postkomunistikim zemljama istone i centralne Evrope. U okviru Saveta Evrope, nadlenost je podeljena izmeu est osnovnih institucija u koje spadaju: 1) Parlamentarna skuptina; 2) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti; 3) Komitet ministara; 4) Generalni sekretar i Sekretarijat; 5) Komesar za ljudska prava; 6) Evropski sud za ljudska prava. Parlamentarna skuptina i Kongres su savetodavna tela koja daju miljenja i preporuke neobavezujueg karaktera. Komitet ministara odluuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa svih lanica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja lanica. Generalni sekretar i Sekretarijat se preteno staraju o tekuim administrativnim i finansijskim aktivnostima. Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u dravama Saveta Evrope, a Evropski sud za ljudska prava vri sudsku funkciju.

3. Sadraj Revidirane evropske socijalne povelje

3.1. Osnovni sadraj Povelje Povelja se sastoji od: 1) Preambule, 2) est delova i 3) Dodatka Povelji. Sadraj delova Povelje je sledei: 1) Deo I: Prava i principi deklaracija ciljeva; 2) Deo II: Obaveze navedene u lanovima i stavovima 3) Deo III: Obaveze u pogledu ratifikacije Povelje 4) Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza
223

DR RAJKO KOSANOVI

5) Deo V: Nediskriminacija; derogacija u vreme rata ili javne opasnosti; Ogranienja; Odnosi Povelje i unutranjeg prava ili meunarodnihsporazuma; Izvrenje preuzetih obaveza i Amandmani; 6) Deo VI: Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu; Teritorijalna primena; Otkazivanje i Dodatak i Obavetenja. 3.1.1. Deo I: Prava i principi Prvi deo Povelje predstavlja deklaraciju ciljeva, odnosno prava i principa ijem e ostvarivanju, zemlje koje su ratifikovale Povelju, teiti. Re je o sledeim ciljevima: 1) Svako mora imati priliku da zaradi za ivot obavljanjem posla koji je slobodno izabrao; 2) Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada; 3) Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove; 4) Svi radnici imaju pravo na pravinu naknadu koja je dovoljna za pristojan ivotni standard za njih i njihove porodice; 5) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruivanja u nacionalne ili meunarodne organizacije radi zatite svojih ekonomskih i socijalnih interesa; 6) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje; 7) Deca i omladina imaju pravo na specijalnu zatitu od fizikih i moralnih rizika kojima su izloeni; 8) Zaposlene ene, u sluaju materinstva, imaju pravo na posebnu zatitu; 9) Svako ima pravo na odgovarajuu pomo prilikom profesionalne orijentacije sa ciljem da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim linim sposobnostima i interesovanjima; 10) Svako ima pravo na odgovarajue pogodnosti prilikom profesionalne obuke; 11) Svako ima pravo da koristi pogodnosti svih mera koje mu omoguavaju da uiva najvii mogui dostupni standard zdravlja; 12) Svi radnici i oni koje oni izdravaju imaju pravo na socijalno osiguranje; 13) Svako bez odgovarajuih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomo; 14) Svako ima pravo da koristi usluge slubi socijalne zatite; 15) Osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na uee u ivotu zajednice; 16) Porodica kao osnovna jedinica drutva ima pravo na odgovarajuu drutvenu, pravnu i ekonomsku zatitu radi obezbeivanja svog punog razvoja; 17) Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuu socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu; 18) Dravljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim dravljanima, uz ogranienja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili drutvenim razlozima; 19) Radnici migranti, koji su dravljani jedne od strana ugovornica ili njihove porodice imaju pravo na zatitu i pomo na teritorji bilo koje od strana ugovornica;
224

SOCIJALNO PRAVO

20) Svi radnici imaju pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pogledu zapoljavanja i nametenja bez diskriminacije na osnovu pola; 21) Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u okviru svog preduzea; 22) Radnici imaju pravo da uestvuju u odluivanju i unapreivanju uslova rada i radne sredine u svom preduzeu: 23) Svako staro lice ima pravo na drutvenu zatitu; 24) Svi radnici imaju pravo na zatitu u sluaju prestanka radnog odnosa; 25) Svi radnici imaju pravo na zatitu svojih potraivanja u sluaju nesolventnosti svojih poslodavaca; 26) Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na radu: 27) Sva lica koja imaju porodine odgovornosti, a koja su zaposlena ili bi elela da budu zaposlena imaju na to pravo bez podvrgavanja diskriminaciji i, koliko god je to mogue, bez sukoba izmeu zaposlenja i porodinih odgovornosti; 28) Radniki predstavnici u okviru preduzetnitva imaju pravo na zatitu od radnji tetnih po njih, kao i da im se obezbede odgovarajue pogodnosti kako bi obavljali svoju funkciju; 29) Svi radnici imaju pravo da budu informisani o postupku u sluaju kolektivnog otputanja; 30) Svako ima pravo na zatitu protiv siromatva i drutvenog iskljuivanja; 31) Svako ima pravo na smetaj. Kao to vidimo, prvi deo Povelje ini 31 cilj. 3.1.2. Deo II: Obaveze navedene u lanovima i stavovima Ciljevi, prava, principi, sadrani u Delu I Povelje, u njenom Delu II dati su u formi konkretnih prava (ukupno 31 pravo)184. Re je o sledeim pravima: lan 1: Pravo na rad lan2: Pravo na pravine uslove rada lan 3: Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove lan 4: Pravo na pravinu naknadu lan 5: Pravo na organizovanje lan 6: Pravo na kolektivno pregovaranje lan 7: Pravo dece i omladine na zatitu lan 8: Pravo zaposlenih ena na zatitu materinstva lan 9: Pravo na profesionalnu orijentaciju lan 10: Pravo na profesionalnu obuku lan 11: Pravo na zatitu zdravlja lan 12: Pravo na socijalnu sigurnost lan 13: Pravo na socijalnu i medicinsku pomo lan 14: Pravo na beneficije iz slube socijalnog staranja lan 15: Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i uee u ivotu zajednice
184 Pvelja iz 1961. godine sadri 19 naela ,odnosno socijalnih prava.

225

DR RAJKO KOSANOVI

lan 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu lan 17: Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zatitu lan 18: Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovornice lan 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo lan 20: Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola lan 21: Pravo na informisanje i konsultovanje lan 22: Pravo uea u odluivanju o radnim uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljavanju lan 23: Pravo starijih lica na socijalnu zatitu lan 24: Pravo na zatitu u sluajevima prestanka radnog odnosa lan 25: Pravo radnika na zatitu njihovih potraivanja u sluaju nesolventnosti poslodavca lan 26: Pravo na dostojanstvo na radu lan 27: Pravo radnika sa porodinim obavezama na jednake mogunosti i jednak tretman lan 28: Pravo radnikih predstavnika na zatitu u preduzeu i na dodeljivanje adekvatnih pogodnosti lan 29: Pravo na informisanje i konsultacije u sluajevima kolektivnog otputanja lan 30: Pravo radnika na zatitu lan31: Pravo na stanovanje 3.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje Deo III Povelje ine lanovi A-Obaveze i B- Veze sa Evropskom socijalnom poveljom i Dodatnim protokolom iz 1988. godine. U skladu sa lanom A-Obaveza, zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje: 1) najmanje est od sledeih devet lanova Dela II Povelje, a to su lanovi: 1, 5, 6, 7, 12, 13, 16, 19 i 20 (ovi lanovi su boldovani);185 2) jo jedan broj lanova ili numerisanih stavova Dela II Povelje, koje moe sama da odabere, pod uslovom da ukupni broj lanova ili numerisanih stavova na koje se obavee nije manji od esnaest lanova ili ezdeset i tri numerisana stava. O odabranim lanovima i stavovima, zemlja koja ratifikuje Povelju obavetava generalnog sekretara Saveta Evrope, u vreme deponovanja instumenta ratifikacije, prihvatanja i saglasnosti. Zemlja moe u ,,nekom kasnijem trenutku, u obavetenju koje dostavlja generalnom sekretaru, izjaviti da se obavezuje na potovanje i nekih drugih lanova ili numerisanih stavova Dela II Povelje, koje jo nije prihvatila, i te naknadno preuzete obaveze smatraju se sastavnim delom ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti, te proizvode iste efekte prvog dana meseca od isteka mesec dana od datuma obavetenja.
185 Takozvano ,,tvrdo jezgro Povelje

226

SOCIJALNO PRAVO

3.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza i kolektivne albe Deo IV Povelje ine lan C- Nadzor nad primenom obaveza sadranih u ovoj povelji i lan D- Kolektivne albe. Znaajnu ulogu u postupku nadzora nad primenom obaveza sadranih u Povelji ima Komitet nezavisnih eksperata (Evropski komitet za socijalna prava). O zatiti prava utvrenih Poveljom, u ovom radu, bie posebno rei. 3.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vreme rata ili javne opasnosti i dr. Deo V Povelje ine lanovi od E do J, a koji se odnose na sledea pitanja: 1) lan E: nediskriminacija; 2) lan F: derogacija u vreme rata ili javne opasnosti; 3) lan G: ogranienja; 4) lan H: odnosi izmeu Povelje i unutranjeg prava ili meunarodnih sporazuma; 5) lan I: izvrenje preuzetih obaveza; 6) lan J: amandmani. 3.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr. Deo VI Povelje ine lanovi od K do O, a koji se odnose na sledea pitanja: 1) lan K: potpis, ratifikacija i stupanje na snagu; 2) lan L: teritorijalna primena; 3) lan M: otkazivanje; 4) lan N: dodatak; 5) lan O: dodatak. Kao to smo istakli u uvodu, Povelja je stupila na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana posle datuma kada su tri drave lanice Saveta Evrope dale svoj pristanak na obavezivanje Poveljom, a to je bilo 1999. godine. 3.1.7. Dodatak Povelji Dodatak Povelji sadri blia pojanjenja pojedinih stavova i lanova sadranih u Delu I, Delu II, Delu III i Delu V Povelje.

4. Prava zajamena Poveljom

4.1. Klasifikacija socijalnih prava Klasifikaciju socijalnih prava sadranih u Povelji moemo izvriti po osnovu dva kriterijuma: 1) kriterijuma ratifikacije:186 a) osnovna prava (iz korpusa prava koja se obavezno ratifikacijom preuzimaju); b) ostala prava (koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaena). 2) kriterijuma oblasti koje pokrivaju.
186 Branko A.Lubarda, op. cit., str. 45

227

DR RAJKO KOSANOVI

4.1.1. Osnovna socijalna prava Zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje najmanje est od sledeih devet lanova, koji se odnose na sledea osnovna (fundamentalna) socijalna prava: 1) lan 1: Pravo na rad; 2) lan 5: Pravo na organizovanje; 3) lan 6: Pravo na kolektivno pregovaranje; 4) lan 7: Pravo dece i omladine na zatitu; 5) lan 12: Pravo na socijalnu sigurnost; 6) lan 13: Pravo na socijalnu medicinsku pomo; 7) lan 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu; 8) lan 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo; 9) lan 20: Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije u odnosu na pol. 4.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaena Zemlje koje ele da ratifikuju Povelju, podseamo, dune su da izaberu 16 od 31 socijalnog prava, s tim da meu tih 16 neophodno bude prihvaeno najmanje 6 od 9 prava koja su proglaena kao osnovna. Prema tome, od ukupno 31 prava sadranog u Delu II Povelje, 9 prava oznaena su kao osnovna (od kojih obavezno bira 6), a 22 prava koja ratifikacijom ne moraju obavezno biti prihvaena, odnosno koja su izbornog karaktera. Spisak prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaene dat je u poglavlju 2.3. ovog rada (Deo II: Obaveze navedene u lanovima i stavovima), i ona su odtampana malim slovima, za razliku od devet osnovnih prava koja su odtampana velikim slovima. 4.2. Klasifikacija prava po oblastima Prava zajamena Poveljom tiu se pojedinaca u njihovom svakodnevnom ivotu, odnosno ona se odnose na oblasti kao to su: 1) stanovanje; 2) zdravstvo; 3) obrazovanje; 4) zapoljavanje; 5) pravna i socijalna zatita; 6) kretanje ljudi; 7) zabrana diskriminacije. Posmatrano po navedenim oblastima sadraj prava sadranih u Povelji je sledei: 187 1) Stanovanje: - pristup stambenom smetaju odgovarajueg standarda; - smanjenje broja beskunika; ciljana stambena politika za ugroene kategorije; - procedure za ogranienje nasilnog izbacivanja; - podjednak pristup socijalnim stanovima za strance; - izgradnja stanova u skladu sa potrebama porodica.
187 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p. 5-7.

228

SOCIJALNO PRAVO

2) Zdravstvo: - pristupane i efikasne zdravstvene ustanove, za sve; - zdravstvena politika usmerena ka spreavanju oboljenja, a naroito garantovanje zdrave okoline; - uklanjanje rizika na poslu da bi se obezbedilo da je sigurnost na radu predviena zakonom, i garantovana u praksi; - zatita materinstva. 3) Obrazovanje: - besplatno osnovno i srednje obrazovanje; - besplatne i efikasne usluge profesionalne orijentacije; - pristup poetnim obukama (opte i usmereno srednjekolsko obrazovanje), univerzitetsko i drugo vie obrazovanje; - profesionalno obrazovanje, ukljuujui kontinuirano obrazovanje; - specijalne mere za nastanjene strance; - ukljuivanje dece sa posebnim potrebama u redovno kolovanje; - obezbediti licima sa posebnim potrebama pristup obrazovanju i profesionalnu obuku u okviru redovnih mehanizama. 4) Zapoljavanje: - zabrana prisilnog rada; - zabrana zapoljavanja dece do 15 godina; - posebni uslovi rada za decu izmeu 15 i 18 godina; - pravo pojedinca da zarauje za ivot na poslu koji je slobodno odabrao; - socijalna i ekonomska politika usmerena ka obezbeivanju pune zaposlenosti; - pravilni uslovi rada u odnosu na naknadu i broj radnih sati; - zatita protiv seksualnog i psiholokog zlostavljanja; - pravo udruivanja u sindikate ili udruenja zaposlenih u cilju zatite ekonomskih i socijalnih interesa; sloboda u osluivanju da li e im se pridruiti ili ne; - promovisanje zajednikih konsultacija, kolektivnog pregovaranja, mirenja i dobrovoljne arbitrae; - zatita u sluaju otkaza; - pravo na trajk; - pristup radu za osobe sa posebnim potrebama. 5) Pravna i socijalna zatita: - pravni status dece; - postupanje prema maloletnim delinkventima; - zatita protiv zlostavljanja i maltretiranja; - zabrana protiv bilo koje vrste iskoritavanja (seksualnog ili drugog); - zakonska zatita porodice (ravnopravnost suprunika jedno prema drugom i prema deci), zatita dece u sluaju raspada porodice; - pravo na socijalnu sigurnost, socijalnu pomo i socijalno staranje; - pravo na zatitu od siromatva i drutvenog iskljuenja; - deija zatita; - posebne mere za staranje o starijim licima.
229

DR RAJKO KOSANOVI

6) Kretanje ljudi: - pravo na spajanje porodice; - pravo dravljana da napuste zemlju; - proceduralne garancije u sluaju proterivanja; - pojednostavljenje imigracionih formalnosti. 7) Zabrana diskriminacije: - pravo ena i mukaraca na jednak tretman i jednake mogunosti zapoljavanja; - garancija da e se prema svim domaim licima i strancima sa legalnim boravkom u zemlji koji i/ili rade, prava zajemena Poveljom biti primenjena bez obzira na rasu, pol, uzrast, boju, jezik, veru, miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili pripadnost nacionalnoj manjini; - zabrana diskriminacije na osnovu porodine odgovornosti; - pravo osoba sa posebnim potrebama na drutvenu integraciju, uee u ivotu zajednice. 4.3. Osnovna socijalna prava 4.3.1. Pravo na rad Pravo na rad, kao jedno od fundamentalnih socijalnih prava, ne podrazumeva obavezu drave da svakom nezaposlenom licu koje trai posao garantuje posao, ali podrazumeva niz obaveza koje drava treba da preduzme, a to su: 188 1) da prihvati kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dunosti da obezbedi i ouva to je mogue vii i stabilniji nivo zapoljavanja radi postizanja pune zaposlenosti; 2) da efektivno titi pravo radnika da zarauje za ivot na poslu koji je slobodno odabrao; 3) da uspostavi ili ouva besplatne usluge zapoljavanja za sve radnike; 4) da obezbedi ili unapredi odgovarajuu profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju. Domae radno zakonodavstvo u znatnoj meri ukljuuje odredbe u pogledu prava na rad sadrane u Povelji. 4.3.2. Pravo na organizovanje Prema lanu 5., strane ugovornice: u nameri da obezbede unapreivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne, nacionalne ili meunarodne organizacije za zatitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa i da se prikljuuju tim organizacijama, obavezuju se da svojim nacionalnim zakonodavstvom nee ugroavati, niti ga primenjivati na nain koji ugroava ovu slobodu. Kada je re o policiji i pripadnicima vojnih snaga, obim primene garancija predvienih ovim lanom utvruje se nacionalnim propisima.
Branko Lubarda: Evropska socijalna povelja harmonizacija i ratifikacija, u: Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva, Deseti budvanski pravniki dani, str. 565-577, Beograd, 2004.
188

230

SOCIJALNO PRAVO

4.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane ugovornice prema lanu 6. Povelje, treba da se obaveu: 1) da unapreuju zajednike konsultacije izmeu radnika i zaposlenih; 2) da unapreuju, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam za dobrovoljne pregovore izmeu poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljem da se reguliu uslovi i pogodnosti zapoljavanja putem kolektivnih ugovora; 3) da unapreuju uspostavljanje i upotrebu odgovarajuih mehanizama za pomirenje i dobrovoljnu arbitrau za reavanje radnih sporova; i priznaju: 4) pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u sluaju sukoba interesa, ukljuujui pravo na trajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz kolektivnih ugovora koje su prethodno zakljuili. 4.3.4. Pravo dece i omladine na zatitu Radi ostvarivanja prava dece i omladine na zatitu, strane ugovornice, prema lanu 7. Povelje, treba da se obaveu: 1) da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak za decu koja su zaposlena na propisanim lakim radnim mestima bez tete po njihovo zdravlje, moral i obrazovanje; 2) da obezbede da minimalna starosna dob za prijem na posao bude osamnaest godina u odnosu na propisana radna mesta koja se smatraju opasnim i nezdravim; 3) da obezbede da lica koja jo uvek podleu obaveznom obrazovanju ne budu zapoljavana na takva radna mesta koja bi ih liila svih prednosti obrazovnog procesa; 4) da obezbede da radno vreme lica ispod 18 godina starosti bude ogranieno u skladu sa potrebama njihovog razvoja, a naroito sa njihovom potrebom za strunim osposobljavanjem; 5) da priznaju pravo mladih radnika i pripravnika na pravinu zaradu ili druga odgovarajua primanja; 6) da obezbede da vreme koje mlade osobe provedu na strunom osposobljavanju za vreme uobiajenog radnog vremena uz saglasnost poslodavca smatra sastavnim delom radnog dana; 7) da obezbede da zaposlena lica mlaa od 18 godina imaju pravo na najmanje etiri nedelje plaenog godinjeg odmora; 8) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti ne zapoljavaju na radna mesta koja podrazumevaju noni rad, izuzimajui odreena zanimanja definisana nacionalnim zakonima i propisima; 9) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti zaposlena na radnim mestima propisanim nacionalnim zakonima ili propisima podleu redovnoj zdravstvenoj kontroli; 10)da obezbede posebnu zatitu od fizikih i moralnih opasnosti kojima su izloena deca i mladi ljudi, a naroito od onih opasnosti koje, neposredno ili posredno, nastaju kao rezultat njihovog rada.
231

DR RAJKO KOSANOVI

4.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost Strane ugovornice u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigurnost, prema lanu 12 Povelje, treba da se obaveu: 1) da uspostave ili odravaju sistem socijalne sigurnosti; 2) da odravaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajuem nivou, barem onome koji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti; 3) da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na vii nivo; 4) da preduzmu korake, zakljuivanjem odgovarajuih bilateralnih i multilateralnih sporazuma, ili na drugi nain, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima, da obezbede: a) jednak tretman dravljana drugih drava ugovornica sa tretmanom sopstvenih dravljana u pogledu prava na socijalnu sigurnost, ukljuujui zadravanje pogodnosti koje proistiu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja koje zatiena lica mogu da preduzmu izmeu teritorija strana ugovornica; b) dodeljivanje, odravanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvima kao to je sabiranje staa osiguranja ili radnog staa navrenih prema propisima svake od strana ugovornica. 4.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomo Radi obezbeivanja efektivnog ostvarivanja prava na soscijalnu i medicinsku pomo, strane ugovornice, prema lanu 13. Povelje treba da se obaveu: 1) da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva za ivot i koja nije u stanju da obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naroito povlastice iz eme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnu pomo i, u sluaju bolesti, pomo koja joj je neophodna; 2) da obezbede da lica koja dobijaju tu pomo nee, po tom osnovu, trpeti bilo kakvo smanjenje svojih politikih ili socijalnih prava; 3) da obezbede da svako lice moe preko odgovarajue javne ili privatne slube da dobije takve savete i linu pomo koji su mu potrebni radi spreavanja, otklanjanja ili ublaavanja line ili porodine oskudice; 4) da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2. i 3. na ravnopravnoj osnovi prema svojim dravljanima i dravljanima drugih strana ugovornica koji su zakonito na toj teritoriji, u skladu sa svojim obavezama prema Evropskoj konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoi, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953. 4.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo Strane ugovornice, prema lanu 19. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, obavezuju se: 1) da imaju ili da se uvere da imaju adekvatne i besplatne slube za pruanje pomoi ovim radnicima, naroito u pribavljanju preciznih informacija, i da preduzmu sve neophodne korake, koliko im to dozvoljavaju nacionalni zakoni i propisi, protiv propagande koja dovodi u zabludu u vezi sa emigracijom i imigracijom;
232

SOCIJALNO PRAVO

2) da usvoje odgovarajue mere u okviru svoje nadlenosti kako bi olakali odlazak, put i prijem ovih radnika i njihovih porodica, i da omogue, u okviru svoje nadlenosti, odgovarajue slube zdravstvene i medicinske zatite i dobre higijenske uslove za vreme puta; 3) da unaprede, koliko je to mogue, saradnju izmeu socijalnih slubi, javnih i privatnih, u zemljama emigracije i zemljama imigracije; 4) da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovim teritorijama u meri u kojoj su ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podlona kontroli organa upravnih vlasti, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi dravljani u pogledu: a) naknade i drugih uslova zapoljavanja i rada; b) lanstva u sindikatima i uivanju prava od kolektivnog pregovaranja; b) smetaja; 5) da obezbede za ove radnike, koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi dravljani u pogledu taksi za zapoljavanje, obaveza ili doprinosa koji se plaaju za zaposlena lica; 6) da obezbede u najveoj moguoj meri spajanje porodice stranog radnika kome je dozboljeno da se nastani na teritoriji te zemlje; 7) da obezbede za radnike koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi dravljani u pogledu pravnih postupaka koje se tiu pitanja navedenih u ovom lanu; 8) da obezbede da radnici koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji ne budu proterani, sem ako ugroavaju nacionalnu bezbednost ili naprave prestup protiv javnog interesa ili morala; 9) da dozvole, u okviru pravnih ogranienja, transfer delova zarada i uteda takvih radnika prema njihovoj elji; 10)da proire zatitu i pomo predviene ovim lanom na samozaposlene migrante, u obimu u kojem se ove mere na njih mogu primeniti; 11)da za potrebe radnika migranata i lanova njihovih porodica unaprede ili omogue nastavu nacionalnog jezika zemlje prijema, ili ukoliko postoji nekoliko zvaninih jezika u toj zemlji, jednog od ovih jezika; 12)da, za potrebe dece radnika migranata unaprede ili omogue, koliko je to izvodljivo u praksi, nastavu maternjeg jezika radnika migranata. 4.3. 8. Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola Strane ugovornice, prema lanu 20. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola, obavezuju se da priznaju to pravo i preduzmu odgovarajue mere da obezbede ili unaprede njegovu primenu u sledeim oblastima: a) pristup zapoljavanju, zatita od otputanja i vraanje na rad; b) profesionalno usmeravanje, obuka, prekvalifikacija i rehabilitacija; v) uslovi zapoljavanja ili radni uslovi, ukljuujui i nadoknadu; g) razvoj karijere koji podrazumeva i unapreenja.
233

DR RAJKO KOSANOVI

5. Zatita prava utvrenih Evropskom socijalnom poveljom

5.1. Nadzor nad primenom obaveza sadranih u Povelji Nadzor i zatita socijalnih prava sadranih u Povelji zasnivaju se na dva postupka, i to su: 1) postupak ispitivanja nacionalnih izvetaja; 2) postupak na osnovu kolektivnih albi. Kljunu ulogu u zatiti prava utvrenih poveljom ima Komitet nezavisnih eksperata (Evropski komitet za socijalna prava). 189 5.2. Komitet nezavisnih eksperata Komitet nezavisnih eksperata (u daljem tekstu: Komitet) utvruje da li zemlje potuju obaveze predviene Poveljom. Komitet, prema lanu 25. Povelje (Deo IV) ini najmanje devet lanova koje bira Parlamentarna skuptina veinom glasova sa liste eksperata najveeg integriteta i priznate strunosti u nacionalnim i meunarodnim socijalnim pitanjima, koje predloe strane ugovornice. Taan broj lanova komiteta utvruje Komitet ministara i on danas ima 15 lanova. lanovi Komiteta biraju se na period od est godina, sa mogunou reizbora za jo jedan mandat. Komitet utvruje da li su nacionalno zakonodavstvo i praksa zemlje ugovornice u skladu sa Poveljom. 5.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izvetaja Drave ugovornice svake godine podnose izvetaj (engl. report), kojim obavetavaju kako primenjuju Povelju, kako u praksi, tako i u zakonodavstvu. Svaki izvetaj tie se neke od prihvaenih odredbi (engl. accepted provisions) Povelje. Komitet pregleda izvetaje i odluuje da li je situacija u zemlji u skladu sa Poveljom. Odluke Komiteta poznate su kao zakljuci (engl. conclusions). U sluaju da drava ne preduzme korake u skladu sa odlukama Komiteta, Komitet ministara upuuje preporuku (engl. recommendation), toj zemlji, traei da se stanje u zakonodavstvu ili praksi te zemlje promeni. Vladin komitet, koji ine predstavnici strana ugovornica kojima pomau posmatrai iz organizacije evropskih poslodavaca i sindikata, priprema rad Komiteta ministara. 5.4. Postupak po osnovu kolektivnih albi Postupak na osnovu kolektivnih albi predvien je na osnovu Dodatnog protokola uz Evropsku socijalnu povelju iz 1995. godine, a koji je stupio na snagu 1998. godine. Odgovarajue odredbe Dodatnog protokola sadrane su u lanu D- Kolektivne albe, Revidirane evropske socijalne povelje. Pravo da podnesu albu Komitetu imaju sledee organizacije:190 U sluaju da su sve zemlje prihvatile sistem kolektivnih albi:
189 The European Committee of Social Rights 190 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p.11.

234

SOCIJALNO PRAVO

1. ETUC, UNICE i IOE 191 2. Nevladine organizacije koje imaju status uesnika u okviru Saveta Evrope i koje se nalaze na poslednjoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin Komitet; 3. Nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotinih strana ugovornica. U sluaju zemalja koje su posebno pristale na to 4. Nacionalne nevladine organizacije alba mora sadrati sledee informacije: a) ime i kontakt adresu organizacije koja podnosi albu; b) dokaz da je osoba koja podnosi i potpisuje albu ovlaena da predstavlja organizaciju u ije ime se podnosi alba; c) drava protiv koje se alba podnosi; d) naznaka odredaba iz Povelje koje su navodno povreene; e) predmet albe, odnosno ukazivanje na injenice u pogledu kojih dotina drava nije navodno obezbedila zadovoljavajuu primenu odredbe, zajedno sa relevantnim argumentima i dokumentacijom. alba se moe slobodno podneti na osnovu gore navedenog, na posebnom formularu. Mora biti na engleskom ili francuskom jeziku u sluaju organizacija navedenih pod 1. i 2. Za ostale kategorije (3 i 4) moe biti na zvaninom ili jednom od zvaninih jezika dotine zemlje. Procedura u vezi sa podnetom albom je sledea: 1) Komitet ispituje albu, i ukoliko su formalni zahtevi ispunjeni, proglaava je prihvatljivom; 2) Kada je alba proglaena prihvatljivom, zapoinje pismena procedura uz razmenu informacija izmeu strana u pitanju. Komitet moe da odlui da odri i javnu raspravu; 3) Komitet dalje donosi odluku o meritumu albe, koju upuuje zainteresovanim stranama i Komitetu ministara u formi izvetaja, koji postaje javan etiri meseca po upuenju. 4) Na kraju, Komitet ministara usvaja rezoluciju. U sluaju potrebe, moe preporuiti da dotina zemlja preduzme sprecifine mere kako bi se situacija dovela u sklad sa Poveljom. Kao rezultat ovog sistema nadzora drave su esto menjale zakonodavstvo ili praksu kako bi ih doveli u sklad sa Poveljom.

6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje

6.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju Sve zemlje Saveta Evrope, njih 47, potpisalo je povelju, meutim istu je ratifikovalo 39 zemalja (videti tabelu u prilogu). Od zemalja koje su ratifikovale Povelju, njih 14 prihvatilo je sistem kolektivnih albi. 6.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju Sedam zemalja lanica Saveta Evrope nije ratifikovalo Povelju i to su: Bosna i Hercegovina, Lihtentajn, Monako, Crna Gora, Rusija,San Marino,vajcarska.
191 Konfederacija evropskih sindikata (European Trade Union Confederation - ETUC), Savez industrijskih i poslodavakih konfederacija Evrope (Union of Industrial and Employers Confederations of Europe - UNICE) i Meunarodna organizacija poslodavaca (International Organisation of Employers - IOE).

235

DR RAJKO KOSANOVI

6.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije Republika Srbija, kao pravna naslednica dravne zajednice Srbija i Crna Gora, u Savet Evrope primljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. drava od ukupno 47 drava koliko ih danas ima u Savetu Evrope. Republika Srbija Povelju je potpisala 22. marta 2005. godine, a Zakon o potvrivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Narodna skuptina Republike Srbije donela je 29. maja 2009. godine.192 Prema lanu 3. pomenutog Zakona, Republika Srbija se obavezala da e prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Revidiranu evropsku socijalnu povelju dati izjavu sledee sadrine: Republika Srbija, u skladu sa Delom III lanom A Revidirane evropske socijalne povelje, smatrae se obaveznom da prihvati sledee odredbe dela II: - lan 1; - lan 2. st. 1, 2, 3, 5, 6, 7; - lan 3; - lan 4; - lan 5; - lan 6, osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije u pogledu take 4; - lan 7; - lan 8; - lan 9; - lan 10. st. 1, 2, 3, 4; - lan 11; - lan 12; - lan 13; - lan 14; - lan 15; - lan 16; - lan 17. st. 1b, 1c, 2; - lan 18; - lan 19. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10; - lan 20; - lan 21; - lan 22; - lan 23; - lan 24; - lan 25; - lan 26; - lan 28; - lan 29; - lan 30. Kao to vidimo Srbija je, pored ostalih, ratifikovala i svih devet lanova koji predstavljaju takozvano ,,tvrdo jezgro Povelje.
192 ,, Slubeni glasnik RS-Meunarodni ugovori, broj 42/ 09.

236

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 52: Drave lanice Saveta Evrope

RED. BR. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. NAZIV DRAVE 1 ALBANIJA ANDORA JERMENIJA AUSTRIJA AZERBEJDAN BELGIJA BOSNA I HERCEGOVINA BUGARSKA HRVATSKA KIPAR EKA REPUBLIKA DANSKA ESTONIJA FINSKA FRANCUSKA GRUZIJA NEMAKA GRKA MAARSKA ISLAND IRSKA ITALIJA LETONIJA LIHTENTAJN LITVANIJA LUKSEMBURG MALTA MOLDAVIJA MONAKO CRNA GORA HOLANDIJA NORVEKA POLjSKA PORTUGALIJA RUMUNIJA RUSIJA SAN MARINO SRBIJA SLOVAKA SLOVENIJA PANIJA VEDSKA VAJCARSKA MAKEDONIJA TURSKA UKRAJINA VELIKA BRITANIJA LANICA SAVETA EVROPE 2 1995. 1994. 2001. 1956. 2001. 1949. 2002. 1992. 1996. 1961. 1993. 1949. 1993. 1989. 1949. 1999. 1950. 1949. 1990. 1950. 1949. 1949. 1995. 1978. 1993. 1949. 1965. 1995. 2004. 2007. 1994. 1949. 1991. 1976. 1993. 1996. 1988. 2003. 1993. 1993. 1977. 1949. 1963. 1995. 1949. 1995. 1949. DATUM POTPISIVANjA POVELjE 3 21/09/98 04/11/00 18/10/91 07/05/99 18/10/01 03/05/96 11/05/04 21/09/98 08/03/99 03/05/96 04/11/00 03/05/96 04/05/98 03/05/96 03/05/96 30/06/00 29/06/07 03/05/96 07/10/04 04/11/98 04/11/00 03/05/96 29/05/07 09/10/91 08/09/97 11/02/98 27/07/05 03/11/98 05/10/04 22/03/05 23/01/04 07/05/01 25/10/05 03/05/96 14/05/97 14/09/00 18/10/01 22/03/05 18/11/99 11/10/97 23/10/00 03/05/96 06/05/76 05/05/98 06/10/04 07/05/99 01/11/97 DATUM RATIFIKACIJE POVELjE 4 14/11/02 12/11/04 21/01/04 29/10/69 02/09/04 02/03/04 07/06/00 26/02/03 27/09/00 03/11/99 03/03/65 11/09/00 21/06/02 07/05/99 22/08/05 27/01/65 06/06/84 08/07/99 15/01/76 04/11/00 05/07/99 31/01/02 29/06/01 10/10/91 27/07/05 08/11/01 03/05/06 07/05/01 25/06/97 30/05/02 07/05/99 29/05/09 22/06/98 07/05/99 06/05/80 29/05/98 31/03/05 27/06/07 21/12/06 11/07/62 PRIHVATANjE PROCEDURE KOLEKTIVNE ALBE 5 23/06/03 07/06/00 26/02/03 06/08/96 17/07/98 07/05/99 18/06/98 04/11/00 03/11/97 03/05/06 20/03/97 20/03/98 07/03/99 29/05/98 -

Izvor: The Socieal Charter at a glance Council of Europe 2007.

237

XII KONVENCIJE I PREPORUKE MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA

1. Meunarodna organizacija rada
Meunarodna organizacija rada MOR (ILO International Labour Organisation), jedna je od najstarijih i najmasovnijih meunarodnih organizacija. Osnovana je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, a na osnovu posebnog ugovora, 1946. godine, transformisana je u specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija, ne menjajui svoje zadatke, koje ine aktivnosti na poboljanju radnih, ekonomskih i socijalnih uslova zaposlenih lica. Meu osnivaima MOR-a nalazila se i Jugoslavija, koja je imala prekid u lanstvu ove, ve blizu devet decenija stare, organizacije u periodu od 1949. do 1951. godine i u vreme zamrzavanja lanstva uvoenjem sankcija Meunarodne zajednice 1992. godine. Organizacionu strukturu MOR-a karakterie tripartitnost, tj. u sastavu organa MOR-a nalaze se predstavnici vlada drava lanica MOR-a, predstavnici radnika (sindikalnih nacionalnih centrala) i predstavnici poslodavaca (nacionalna udruenja poslodavaca). Razloge nastanka meunarodnog radnog zakonodavstva i osnivanja MOR-a treba traiti u: a) tenji za poboljanje tekog ivota velikog broja radnika, 2) uspostavljanju socijalnog mira u industrijalizovanim zemljama i strahu od prelivanja talasa oktobarske revolucije i 3) izjednaavanju uslova za meunarodnu konkurenciju (zemlje koje su imale zatitno nacionalno radno zakonodavstvo bile su u nepovoljnijem poloaju u odnosu na zemlje koje ga nisu imale). Od znaajnijih datuma koji su prethodili osnivanju MOR-a treba pomenuti: 1) osnivanje Prve radnike internacionale u Londonu (1864. godine), 2) trajk 350.000 radnika u ikagu, koji su traili osmoasovni radni dan (1889. godine), 4) formiranje Meunarodnog udruenja za pravnu zatitu radnika u Bazelu (1901. godine), 5) sazivanje sastanka diplomata od strane vajcarske u Bernu, to je rezultiralo donoenjem dve meunarodne radnike konvencije, i to jedne koja je ureivala noni rad ena i druge koja je za predmet imala zabranu upotrebe belog fosfora u proizvodnji ibica (1905. i 1906. godine), i dr. Jedna od kljunih funkcija MOR-a, od samog njenog osnivanja, je ustanovljenje meunarodnih radnih standarda o socijalnim i pitanjima rada, a koji imaju oblik konvencija i preporuka. Ciljevi MOR-a utvreni su u Preambuli Ustava MOR-a, a redefinisani su donoenjem Filadelfijske deklaracije 1944. godine, koja navodi opte i posebne ciljeve MOR-a. Opti ciljevi MOR-a su: - sloboda izraavanja i udruivanja je bitan uslov stalnog progresa; - siromatvo (beda), ma gde postojalo, predstavlja opasnost za prosperitet svugde; - s nesmanjenom odlunou u okviru svake nacije i stalnim i koncentrisanim meunarodnim naporom zahteva se borba protiv nematine;
239

DR RAJKO KOSANOVI

- rad nije roba; - u slobodnom raspravljanju i demokratskom razmatranju pitanja unapreenja opteg dobra treba da uestvuju predstavnici radnika i poslodavaca, iji status mora biti jednak statusu vladinih predstavnika; - sva ljudska bia, nezavisno od rase, vere ili pola, imaju pravo na materijalno blagostanje i duhovni razvoj u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakosti ansi; - ekonomska politika i mere moraju se ocenjivati i sa stanovita socijalnih ciljeva (ravnotea ekonomskog i socijalnog progresa). Posebni ciljevi MOR-a su: - puna zaposlenost, poveanje ivotnog standarda i pravina zarada; - proirivanje prava na kolektivno pregovaranje; - saradnja menadmenta i rada u cilju poveanja produktivnosti; - saradnja radnika i poslodavaca u pripremi i primeni socijalnih i ekonomskih mera; - proirenje socijalne sigurnosti, itd. Postoje razliiti metodi kojima MOR ostvaruje svoje ciljeve, kao to su: - uspostavljanje meunarodnih radnih standarda; - tehnika saradnja; - razmena informacija i publikacija; - organizovanje seminara; - istraivaki rad i dr. Imajui u vidu ciljeve i metode delovanja MOR-a, moemo razlikovati tri delatnosti MOR-a i to: 193 1) normativnu delatnost; 2) nauno-istraivaku delatnost; 3) praktinu delatnost. Normativna delatnost MOR-a usmerena je na stvaranje akata koja proizvode dejstva na: organe i slube same organizacije, na drave lanice i meunarodne organizacije. Nauno-istraivaka i praktina delatnost MOR-a su kako u funkciji normativne delatnosti, tako i u funkciji stvaranja uslova za primenu normi i zatitu prava zaposlenih. Prema lanu 2. Ustava MOR-a, tri glavna organa MOR-a su: 1) Generalna konferencija predstavnika zemalja lanica; 2) Administrativni savet; 3) Meunarodni biro rada. Sastav, nadlenosti i organizacija navedenih organa regulisani su Ustavom MOR-a. Generalna konferencija predstavnika zemalja lanica ili, kako se jo naziva, Meunarodna (opta) konferencija rada, najvii je organ MOR-a i predstavlja generalnu skuptinu drava lanica MOR-a. Sainjavaju je delegacije zemalja lanica (u 2000. godini 179 lanica) sastavljene od etiri predstavnika (dva predstavnika vlade, jedan predstavnik radnika i jedan predstavnik poslodavaca). Redovno zasedanje je jednom godinje, a po potrebi i ee.
193 Borivoje M. underi Pravo Meunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001., str. 3.

240

SOCIJALNO PRAVO

Generalna konferencija donosi konvencije i preporuke, odluuje o prijemu u lanstvo drava koje nisu lanice OUN, odluuje o budetu MOR-a i obavlja ostale poslove. Administrativni savet je izvrni organ MOR-a, koji ima 56 lanova: - 28 predstavnika vlada; - 14 predstavnika poslodavaca; - 14 predstavnika radnika. Administrativni savet priprema predloge konvencija i preporuka, imenuje generalnog direktora Meunarodnog biroa rada, utvruje dnevni red Konferencije i obavlja druge poslove. Meunarodni biro rada priprema dokumentaciju o raznim takama dnevnog reda Konferencije; prua pomo vladama, na njihov zahtev, prilikom izrade zakonskih propisa na osnovu odluka Konferencije; izvrava zadatke u vezi sa primenom konvencija i obavlja ostale poslove utvrene lanom 10. Ustava MOR-a. Od veeg broja komisija koje se formiraju u MOR-u, po svom znaaju izdvajaju se: 1) Komisija eksperata za primenu konvencija; 2) Komitet za slobodu udruivanja. Komisija eksperata za primenu konvencija ima znaajnu ulogu u postupku redovne kontrole primene konvencija i preporuka MOR-a, dok se pred Komitetom za slobodu udruivanja sprovodi poseban postupak kontrole primene konvencija i preporuka koje se odnose na slobodu sindikalnog udruivanja. Izvori prava MOR-a mogu se podeliti: 194 1) prema subjektima koji ih donose i prema njihovoj pravnoj snazi: - primarni izvori (Ustav MOR-a) - sekundarni izvori (konvencije i preporuke; ugovori koje zakljui MOR sa drugim meunarodnim organizacijama i sa dravama lanica i sa dravama koje nisu lanice; jednostrani akti koje donose organi MOR-a bez saglasnosti drava lanica i drugi akti). 2) prema predmetu regulisanja: - viestrani meunarodni ugovori (Ustav MOR-a) akti koji reguliu osnovne slobode i prava zaposlenih i poslodavaca.

2. Meunarodni radni standardi

Osnovu rada MOR-a, predstavlja donoenje meunarodnih radnih standarda, odnosno naela, normi ili smernica o ekonomskim i socijalnim pravima, uslovima rada, socijalnoj sigurnosti i blagostanju na meunarodnom planu, koje imaju za osnovne ciljenje postizanje socijalne pravde, stabilizaciju meunarodnog mira i uticaj na meunarodnu konkurenciju. Meunarodni radni standardi sadrani su u konvencijama i preporukama MOR-a, to utie na njihovu pravnu prirodu. Naime, ukoliko su sadrani u ratifikovanim konvencijama predstavljaju pravno obavezujue norme, a ukoliko su sadrani u preporukama imaju vie karakter socijalno-politikih normi.195
194 Borivoje M. underi, op. cit. str. 4 195 Branko A. Lubarda Leksikon industrijskih odnosa; Radnika tampa, Beograd 1997., str. 118.

241

DR RAJKO KOSANOVI

Osnovna obeleja meunarodnih radnih standarda su: univerzalnost, pod kojom se podrazumeva obezbeivanje minimalnog nivoa uslova rada i socijalnog blagostanja u svetskim razmerama, i tripartizam, koji se manifestuje kako u postupku donoenja meunarodnih radnih standarda, tako i u postupku implementacije. Radi uvaavanja razlika u uslovima rada i stepenu ekonomske i socijalne razvijenosti, koje postoje izmeu drava lanica MOR-a, ublaavanje uniformisanosti standarda postie se unoenjem klauzula fleksibilnosti, koje ovlauju drave lanice MOR-a da, u okviru granica koje postavlja odreena konvencija, same odrede obim obaveza koje su spremne da preuzmu. Razume se da nema mesta klauzulama fleksibilnosti u pogledu meunarodnih radnih standarda koji se tiu osnovnih prava oveka. Posmatrano po tematici, meunarodni radni standardi mogu se svrstati u sledee grupe, odnosno oblasti: 1. sloboda udruivanja, kolektivno pregovaranje i industrijski odnosi; 2. prinudni rad; 3. uklanjanje deijeg rada i zatita dece i mladih; 4. jednakost prilika i tretmana; 5. tripartitne konsultacije; 6. radna administracija i inspekcija; 7. politika zapoljavanja i unapreenja; 8. profesionalno (struno) usavravanje; 9. sigurnost zaposlenja; 10. zarade; 11. radno vreme; 12. profesionalna bezbednost i zdravlje; 13. socijalna sigurnost; 14. materinska zatita; 15. socijalna politika; 16. radnici migranti; 17. pomorci; 18. ribari; 19. luki radnici; 20. posebne vrste radnika.

3. Konvencije i preporuke MOR-a

Konvencije i preporuke predstavljaju najznaajnije akte koje donosi Generalna konferencija predstavnika zemalja lanica. One se donose prema sloenom postupku, koji moe da traje i do tri godine. Konvencije se po pravilu donose u postupku dvokratne diskusije, odnosno diskusije na dva zasedanja Konferencije. Konvencija je usvojena kada na plenarnoj sednici Konferencije dobije dvotreinsku veinu. Do danas je uvojeno 188 konvencija i 200 preporuka MOR-a Zemlje lanice MOR-a u obavezi su da u roku od 12 meseci po usvajanju konvencije istu podnesu parlamentu (ili nekom drugom organu vlasti) na ratifikaciju.
242

SOCIJALNO PRAVO

U uporednom pravu razlikuju se dva osnovna metoda (doktrine, teorije) ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz ratifikovane konvencije: 1) monistiki metod; 2) dualistiki metod. Prema monistikom metodu, ratifikovana meunarodna konvencija automatski se ukljuuje u unutranji pravni poredak i postaje obaveza za sve dravne organe, ukljuujui i sudove i pojedince. Prema dualistikom metodu, ratifikovana meunarodna konvencija ne ukljuuje se automatski u unutranji pravni poredak, ve je obaveza drave da posle ratifikacije konvencije izvri izmene u nacionalnom zakonodavstvu (donoenjem novih propisa ili izmenom postojeih) i na taj nain obezbedi primenu konvencije. Drava lanica MOR-a koja ratifikuje konvenciju ima obavezu da je potuje 10 godina, s tim to se rok automatski produava na narednih 10 godina, ukoliko je ne otkae godinu dana pre isteka njenog vaenja. Za razliku od ratifikovane konvencije, preporuka nema pravno obavezujuu snagu, ona ima vie karakter smernica dravama lanicama MOR-a da preduzmu odgovarajue mere zakonodavne i upravne prirode. Preporuka se moe doneti kao: a) dopuna konvencija ili b) nezavisno od konvencije, u sluaju da nije mogue izglasati konvenciju. Klasifikacija konvencija i preporuka MOR-a moe se izvriti na sledei nain: 196 1) Osnovna prava 1.1. Sloboda udruivanja; 1.2. Prinudni rad; 1.3. Jednake mogunosti; 2) Migranti 3) Zapoljavanje 3.1. Politika zapoljavanja; 3.2. Sluba za zapoljavanje; 3.3. Struno osposobljavanje i profesionalna orijentacija; 3.4. Rehabilitacija i zapoljavanje invalida; 3.5. Sigurnost zaposlenja; 4) Inspekcija rada 5) Uslovi rada 5.1. Minimalne zarade; 5.2. Nedeljni odmor; 5.3. Plaeno odsustvo; 5.4. Zatita na radu; 5.5. Zatita od posebnih rizika; 5.6. Zatita maina; 5.7. Zatita od zagaenog vazduha i buke; 5.8. Socijalne slube;
196

Zbornik konvencija i preporuka Meunarodne organizacije rada; Institut za politike studije, Beograd

1996. g.

243

DR RAJKO KOSANOVI

6) Socijalno osiguranje 6.1. Minimalni standardi; 6.2. Bolesnika davanja za sluaj nesree; 6.3. Osiguranje za sluaj starosti i iznemoglosti; 6.4. Davanje za sluaj povrede (invalidnosti); 7) Zapoljavanje ena 7.1. Materinska zatita; 7.2. Noni rad; 7.3. Rad pod zemljom; 8) Zapoljavanje dece i omladine 8.1. Minimalne godine starosti; 8.2. Noni rad; 9) Posebne kategorije lica 9.1. Opte; 9.2. Zapoljavanje mornara; 9.3. Uslovi za stupanje na rad; 9.4. Opti uslovi; 9.5. Zdravstveno stanje; 9.6. Socijalno osiguranje; Konvencije i preporuke MOR-a koje je ratifikovala Srbija Srbija je ratifikovala 72 konvencije i 22 preporuke MOR-a. Spisak ratifikovanih konvencija dajemo u tabeli 53. Meu konvencijama koje je ratifikovala Srbija, nalazi se i svih osam fundamentalnih konvencija MOR-a, i to: 1) Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava; 2) Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore; 3) Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom radu; 4) Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti; 5) Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja; 6) Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti i 7) Konvencija broj 182 koja se odnosi na najtee oblike deijeg rada. Od 72 konvencija koje je ratifikovala Srbija, kod 67 konvencija datum ratifikovanja je 24.11.2000. godine. Za datum ratifikovanja najveeg broja konvencija (14.11.2000. godine) uzima se datum kada je generalni direktor Meunarodnog biroa rada obavestio tadanjeg ministra inostranih poslova o prenosu prava iz ratifikovanih konvencija sa Savezne Republike Jugoslavije na Srbiju, kao njenog sukcesora.
244

SOCIJALNO PRAVO

Prethodna Jugoslavija po broju rafitikovanih konvencija na dan 31.12.1999. godine bila je na 18 mestu na svetu (73 ratifikovane konvencije od ukupno 182 usvojene). Ispred Jugoslavije po broju ratifikovanih konvencija nalazile su se sledee zemlje: panija (127 konvencija), Francuska (115), Norveka (104), Italija (101), Urugvaj (101), Holandija (98), Finska (94), Belgija (89), Kuba (87), vedska (86), Brazil (85), Bugarska (82), Poljska (81), Ujedinjeno Kraljevstvo (81), Meksiko (76), Nemaka (76), Portugalija /74), a manje od Jugoslavije ratifikovale su: Austrija (50), Danska (66), Grka (68), Luksemburg (66), Irska (71), itd. 197 U pogledu ispunjenja obaveza koje proistiu iz ratifikovanih konvencija, u Republici Srbiji, kao i u prethodnoj Jugoslaviji, prihvaen je monistiki metod, a to nam pokazuju i lanovi 16. i 194. Ustava Republike Srbije. 198 lan 16. glasi: Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim principima i pravilima meunarodnog prava. Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. lan 194. glasi: Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava. Srbija, kao i sve ostale zemlje, u obavezi je da MOR-u jednom godinje podnosi izvetaj o preduzetim merama primene ratifikovane konvencije, kako u zakonskoj regulativi, tako i u praksi.

4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja

Jugoslavija, koja je lan MOR-a od njegovog osnivanja ratifikovala je sledee znaajnije konvencije iz oblasti socijalnog osiguranja:199 1) Konvencija (broj 12) o obeteenju nesrenih sluajeva na poslu u poljoprivredi (iz 1921. godine); 2) Konvencija (broj 17) o obeteenju nesrenih sluajeva pri radu (1925.);
197 Borivoje M. underi, op.lit.str. 8. i 9. 198 Ustav Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 83/06 199 Ljiljana Stanojevi, Velibor Stoi: Zbirka meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, Beograd, 1996., str. IX; Rajko Kosanovi: Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada; Radnika tampa, Beograd, 2007., str.14.

245

DR RAJKO KOSANOVI

3) Konvencija (broj 19) o jednakom postupanju prema stranim i domaim radnicima u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu (1925.); 4) Konvencija (broj 24) o osiguranju za sluaj bolesti individualnih i trgovakih radnika i domae posluge (1927.); 5) Konvencija (broj 25) o bolnikom osiguranju poljoprivrednih radnika; 6) Konvencija (broj 48) koja se odnosi na ustanovljavanje meunarodnog ureenja, ouvanja prava u osiguranju za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti (1935.); 7) Konvencija (broj 56) o bolesnikom osiguranju pomoraca (1936.); 8) Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (1952.); 9) Konvencija (broj 103) o zatiti materinstva (1952.); 10) Konvencija ( broj 121) o davanjima za sluaj nesree na poslu i profesionalnih bolesti; 11) Konvencija (broj 143) o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapreenju jednakih mogunosti i tretmana radnika migranata; 12) Konvencija (broj 159) o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida. 13) Konvencija ( broj 168) o promociji zapoljavanja i zatiti od nezaposlenosti. Pored pomenutih konvencije, iz oblasti socijalnog osiguranja ratifikovane su sledee preporuke: 1)Preporuka ( broj 67) o obezbeenju prihoda i 2)Preporuka ( broj 69) o zdravstvnoj zatiti. Zakljuivanje multilateralnih i bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju i zapoljavanju, u znaajnoj meri motivisano je injenicom da je veliki broj naih graana boravio, a i sada boravi po razliitim osnovama u inostranstvu. Jedan od naina zatite njihovog poloaja je zakljuivanje pomenutih sporazuma.

5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja

Meu konvencijama MOR-a, kada je re o socijalnom osiguranju, posebno Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: Konvencija). Konvencija je usvojena na 35. zasedanju Opte konferencije MOR-a u enevi 4. juna 1952. godine. Ova konvencija ratifikovana je Uredbom Saveznog izvrnog vea od 27. oktobra 1954. godine.200 FNRJ deponovala je kod Generalnog direktora MOR-a ratifikacioni instrument ove konvencije 20.12.1954. godine, a ista je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 12 meseci posle deponovanja ratifikacionog instrumenta. Konvenciju ini 15 delova i to: - deo I Opte odredbe; - deo II Zdravstvena zatita; - deo III Naknada za sluaj bolesti; - deo IV Davanja u sluaju nezaposlenosti;
200 Slubeni list FNRJ od 17. marta 1955. godine

246

SOCIJALNO PRAVO

- deo V Davanja za starost; - deo VI Davanja u sluaju nesree na poslu i profesionalnih oboljenja; - deo VII Porodine potpore; - deo VIII Davanja za sluaj materinstva; - deo IX Davanja za sluaj invalidnosti; - deo X Davanja lanovima porodice za sluaj smrti hranioca porodice; - deo XI Obraunavanje periodinih plaanja; - eo XII Jednakost postupaka prema stranim dravljanima; - deo XIII Zajednike odredbe; - deo XIV Ostale odredbe i - deo XV Zavrne odredbe. Konvencijom se, kada je na primer re o zdravstvenom osiguranju, predviaju davanja radi zdravstvene zatite zatienih osoba i njihove materijalne sigurnosti kada su spreeni da rade zbog bolesti. Zdravstvena zatita obuhvata lekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera. Osigurani sluaj obuhvata: bolest, bez obzira na uzrok, trudnou, poroaj i njihove posledice. Zatiene osobe su radnici i lanovi njihove ue porodice (ene i deca). Meutim, zatiene osobe mogu se odreivati i po drugim kriterijumima, kao na primer 50% od ukupnog broja stanovnika. Prema lanu 10. Konvencije, davanja obuhvataju najmanje: a) u sluaju bolesti: 1) negu lekara opte medicine, podrazumevajui tu i preglede kod kue; 2) negu lekara specijalista koja se prua u bolnicama licima smetenim u bolnicama ili licima van bolnica, kao i negu lekara specijalista, koja se moe ukazivati izvan bolnica; 3) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog strunog lica; 4) smetaj u bolnicu, ako je to potrebno; b) u sluaju trudnoe, poroaja i njihovih posledica: 1) negu pre poroaja, za vreme poroaja i posle poroaja, od strane lekara ili diplomirane babice; 2) smetaj u bolnicu, ako je to potrebno. Konvencija predvia mogunost da korisnik ili hranilac porodice bude obavezan da uestvuje u trokovima zdravstvene zatite u sluaju bolesti, meutim pravila kojima se regulie ovo pitanje treba da budu postavljena tako, da uee u trokovima ne predstavlja suvie veliki teret. lanovi 13-18. Konvencije odnose se na naknadu, koja definisanom krugu zatienih lica, pripada za sluaj bolesti. Republika Srbija preuzela je obavezu da e primenjivati delove I, II, III, IV, V, VI, VIII i X i odgovarajue odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Konvencije U prilogu dajemo tekst Konvencije.

247

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 53: Konvencije Meunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija
Red. Br. 1 1. Naziv konvencije 2 Konvencija broj 2 o nezaposlenosti ... C2 Unemployment Convention, 1919 Konvencija broj 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja ... C3 Maternity Protection Convention, 1919 Konvencija broj 8 o naknadi za nezaposlenost u sluaju gubitka zbog brodoloma ... C8 unemployment Indemnity (Shipwreck) Convention, 1920 Konvencija broj 9 o nametenju mornara ... C9 Placing of Seamen Convention, 1920 Konvencija broj 11 o pravu na udruivanje u poljoprivredi ... C11 Right of Association (Agriculture) Convention, 1921 Konvencija broj 12 o obeteenju nesrenih sluajeva na poslu u poljoprivredi ... C12 Workmen's Compensation (Agriculture) Convention, 1921 Konvencija broj 13 o upotrebi olovnog belila u bojadisanju ... C13 White Lead (Painting) Convention, 1921 Konvencija broj 14 o primeni nedeljnog odmora u industrijskim preduzeima ... C14 Weekly Rest (Industry) Convention, 1921 Konvencija broj 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre zaposlenja na pomorskim brodovima ... C16 medical Ehamination of Young Persons (Sea) Convention, 1921 Konvencija broj 17 o naknadi koja se isplauje radnicima za sluaj nesree na radu ... C17 Workmen's Compensation (Accidents) Convention, 1925 Konvencija broj 18 o obeteenju zbog oboljenja od profesionalne bolesti ... C18 Workmen's Compensation (Occupational Diseases)) Convention, 1925 Konvencija broj 19 o jednakom tretmanu stranih i domaih radnika u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu ... C19 Equality of Treatment (Accident Compensation) Convention, 1925 Datum ratifikovanja 3 24.11.2000.

2.

24.11.2000.

3.

24.11.2000.

4.

24.11.2000.

5.

24.11.2000.

6.

24.11.2000.

7.

24.11.2000.

8.

24.11.2000.

9.

24.11.2000.

10.

24.11.2000.

11.

24.11.2000.

12.

24.11.2000.

248

SOCIJALNO PRAVO

13. 14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23. 24.

25.

26.

Konvencija broj 22 o ugovoru o najmu mornara ... C22 Seamen's Articles of Agreement Convention, 1926 Konvencija broj 23 o repatrijaciji mornara pomorske plovidbe ... C23 Repatriation of Seamen Convention, 1926 Konvencija broj 24 o osiguranju za sluaj bolesti industrijskih i trgovakih radnika i domae posluge ... C24 Sickness Insurance (Industry) Convention, 1927 Konvencija broj 25 o bolesnikom osiguranju poljoprivrednih radnika ... C25 Sickness Insurance (Agriculture) Convention, 1927 Konvencija broj 27 o naznaavanju teine na velikim koletima koja se prenose laom ... C27 Marking of Weight (Packages Transported by Vessels) Convention 1929 Konvencija broj 29 o prisilnom radu ... C29 Forced Labour Convention, 1930 Konvencija broj 32 o zatiti od nesree radnika zaposlenih na poslovima utovara i istovara brodova ... C32 Protection against Accidents (Dockers) Convention (Revised), 1932 Konvencija broj 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija ... C45 Underground Work (Women) Convention, 1935 Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje meunarodnog ureenja ouvanja prava u osiguranju za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti ... C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935 Konvencija broj 53 o strunoj sposobnosti zapovednika, poslodavaca, stareina i oficira na trgovakim pomorskim brodovima ... C53 Officers' Competency Certificates Convention, 1936 Konvencija broj 56 o obaveznom bolesnikom osiguranju pomoraca ... C56 SicknessInsurance (Sea) Ceonvention, 1936 Konvencija broj 69 koja se odnosi na diplomu o sposobnosti brodskih kuvara ... C69 Certification of Ships' Cooks Convention 1946 Konvencija broj 73 o obaveznom lekarskom pregledu pre zaposlenja na odreenim pomorskim brodovima ... C73 Medical Examination (Seafarers) Convention, 1946 Konvencija broj 74 koja se odnosi na svedodbe o sposobnosti kvalifikovanog mornara ... C74 Certification of Able Seamen Convention, 1946.

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

249

DR RAJKO KOSANOVI

27. 28.

29.

30. 31. 32. 33. 34. 35.

36.

37.

38. 39. 40. 41.

42.

Konvencija broj 80 o revidiranom konanom tekstu ... C80 Final Articles Revision Convention, 1946 Konvencija broj 81 o revidiranom konanom tekstu ... C81 Labour Inspection Convention, 1947 Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava ... C87 Freedom of Association and Protection of the Right to Organise Convention, 1948 Konvencija broj 88 o organizaciji slube za posredovanje rada ... C88 Employment Service Convention, 1948 Konvencija broj 89 o nonom radu ena zapslenih u industriji (revidirana) ... C89 Night Work (Women) Convention (Revised), 1948 Konvencija broj 90 o nonom radu mladih lica u industriji ... C90 Night Work of Young Persons (Industry) Convention (Revised), 1948 Konvencija broj 91 o plaenom odmoru pomoraca ... C91 Paid Vacations (Seafarers) Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 92 o smetaju posade na pomorskom brodu (revidirana) ... C92 Accommodation of Crews Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 97 o migracijama radi zapoljavanja (revidirana) ... C97 Migration for Employment Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore ... C98 Right to Organisse and Collective Bargaining Convention, 1949 Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti ... C100 Egual Remuneration Convention, 1951 Konvencija broj 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbeenja ... C102 Social Security (Minimum Standards) Convention, 1952 Konvencija broj 103 o zatiti materinstva (revidirana) ... C103 Maternity Protection Convention (Revised), 1952 Konvencija broj 105 o ukidanju prinudnog rada ... C105 Abolition of Forced Labour Convention, 1957 Konvencija broj 106 o nedeljnom odmoru (trgovini i biroa) ... C106 Weekly Rest (Commerce and Offices) Convention,1957 Konvencija broj 109 o platama i radnom vremenu na pomorskom brodu i brojnom stanju posade ... C109 Wages, Hours of Work and Manning (Sea) Convention (Revised), 1958

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

250

SOCIJALNO PRAVO

43.

44. 45. 46. 47.

48.

49. 50. 51.

52. 53.

54.

55. 56. 57. 58.

Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja ... C111 Discrimination (Employment and Occupation) Convention, 1958 Konvencija broj 113 o lekarskim pregledima ribara ... C113 Medical Examination (Fishermen) Convention, 1959 Konvencija broj 114 koja se odnosi na ugovor o zaposlenju ribara ... C114 Fishermen's Articles of Agreement Convention, 1959 Konvencija broj 116 o reviziji zavrnih odredbi ... C116 Final Articles Revision Convention, 1961 Konvencija broj 119 o zatiti maina ... C119 Guarding of Machinery Convention, 1963 Konvencija broj 121 o davanjima za sluaj nesree na poslu i profesionalnih bolesti ... C121 Employment Injury Benefits Convention, 1964 Konvencija broj 122 o politici zapoljavanja ... C122 Employment Policy Convention, 1964 Konvencija broj 126 o smetaju na ribarskim brodovima ... C126 Accommodation of Crews (Fishermen) Convention, 1966 Konvencija broj 129 o inspekciji rada (poljoprivreda) ... C129 Labour Inspekction (Agriculture) Convention, 1969 Konvencija broj 131 o minimalno utvrenoj zaradi ... C131 Minimum Wage Fixing Convention, 1970 Konvencija broj 132 o plaenom godinjem odmoru (revidirana) ... C132 Holidays with Pay Convention (Revised), 1970 Konvencija broj 135 o zatiti i olakicama koje se pruaju predstavnicima radnika u preduzeu ... C135 Workers' Representatives Convention, 1971 Konvencija broj 136 o zatiti od opasnosti trovanja benzolom ... C136 Benzene Convention, 1971 Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti ... C138 Minimum Age Convention, 1973 Konvencija broj 139 o prevenciji kancera prouzrokovanog uslovima rada ... C139 Occupational Cancer Convention, 1974 Konvencija broj 140 o plaenom odsustvu za obrazovne svrhe ... C140 Paid Educational Leave Convention, 1974

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

251

DR RAJKO KOSANOVI

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67. 68. 69. 70.

71.

72.

Konvencija broj 142 o profesionalnoj orijentaciji i strunom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa ... C142 Human Resources Development Konvencija broj 143 o radnicima migrantima ... C143 Migrant Workers (Supplementary Provisions) convention, 1975 Konvencija broj 144 o tripartitnim konsultacijama (meunarodni standardi rada) ... C144 Tripartite Consultation (International Labour Standards) Convention, 1976 Konvencija broj 148 o zatiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaenjem vazduha, buke i vibracijom ... C148 Working Environment (Air Pollution, Noise and Vibration) Convention, 1977 Konvencija broj 155 o zatiti na radu i radnoj sredini ... C155 Occupational Safety and Health Convention, 1981 Konvencija broj 156 o jednakoj mogunosti za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama) ... C156 Workers with Family Responsibilities Convention, 1981 Konvencija broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca ... C158 Termination of Employment Convention, 1982 Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida ... C159 Vocational Rehabilitation and Employment (Disabled Persons) Convention, 1983 Konvencija broj 161 o slubama medicine rada ... C161 Occupational Health Services Convention, 1985 Konvencija broj 162 o bezbednosti prilikom korienja azbesta ... C162 Asbestos Convention, 1986 Konvencija broj 182 koja se odnosi na najtee oblike deijeg rada ... C182 Worst Forms of Child Labour Convention, 1999 Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u gravevinarstvu ... C167 Safety and Health in Construction Convention, 1988 Konvencija broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu ... C187 Promotional Framework for Occupational Safety and Health Convention, 2006 Konvencija 183 o zatiti materinstva ... C183 Maternity Protection Convention, 2000

24.11.2000.

24.11.2000.

13.05.2005.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 10.07.2003. 16. 09. 2009.

16. 09. 2009.

31. 08. 2010.

252

XIII MEUNARODNI UGOVORI O SOCIJALNOM OSIGURANJU

1.Uvodne napomene
Meunarodnim ugovorima (sporazumima, konvencijama) o socijalnom osiguranju, ije zakljuivanje ima dugu tradiciju,201 omoguava se usklaena primena nacionalnih zakonodavstava drava ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Zakljuivanjem meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, odnosno, ire posmatrano, o socijalnoj sigurnosti, kao takozvanim instrumentima koordinacije: 1) garantuje se jednak tretman osiguranika obe drave ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva, 2) utvruje se primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se moe tano utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge drave ugovornice), 3) obezbeuje se ouvanje steenih prava i 4) garantuje se isplata davanja u sluaju promene prebivalita u drugu dravu ugovornicu. Meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i nepotpuni. Potpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju, kao to im i sam naziv govori, celokupnu oblast socijalnog osiguranja, odnosno: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje, 2) zdravstveno osiguranje,3) zdravstvena zatita i materinstvo, 4) osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti, 5) osiguranje za sluaj nezaposlenosti i 6) dodatak za decu. Nepotpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju samo neku od grana socijalnog osiguranja ( na primer, ugovor koji je Republika Srbija zakljuila sa Rumunijom odnosi se samo na zdravstveno osiguranje, a ugovori zakljueni sa Libijom, Egiptom i Panamom, obuhvataju samo oblast penzijsko-invalidskog osiguranja). Specifinosti po kojima se ugovori o socijalnom osiguranju razlikuju od drugih meunarodnih ugovora ogledaju se u injenicama da se njima: vri koordinacija unutranjih zakonodavstava o socijalnom osiguranju i uspostavlja pravna veza izmeu zakonodavstava o socijalnom osiguranju razliitih drava. Takoe, specifinost ovih ugovora je i u tome da se njihove odredbe primenjuju direktno na sluajeve koje ureuju, kao i da se oni zakljuuju na neodreeno vreme, a da odreena prava pojedinaca traju i nakon njihov eventualnog prestanka vaenja (prava iz penzijskog osiguranja).202
201 Prvi meunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zakljuen je 1827. godine izmeu Velikog Vojvodstva Parme i Francuske. 202 Aleksandar Petrovi: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zatita socijalnih prava: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika/Trinaesti Zlatiborski pravniki dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruenje za radno pravo i socijalno osiguranje, Beograd, 2010., strana 340.

253

DR RAJKO KOSANOVI

2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zakljuila sporazume o socijalnom osiguranju

Republika Srbija, prema lanu 13. Ustava ,,titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu,203 i u skladu sa tim zakljuila je ugovore o socijalnom osiguranju sa drugim dravama. Ugovore o socijalnom osiguranju Srbija je zakljuila sa 27 drava. Re je kako o novim ugovorima, tako i o ugovorima koji se primenjuju na osnovu sukcesije bive Jugoslavije (SFRJ, FNRJ). Novi ugovori, odnosno sporazumi o socijalnom osiguranju sklopljeni su sa: Austrijom (1998. godine), Luksemburgom (2004.), Makedonijom (2001), Bosnom i Hercegovinom (2003.), Hrvatskom (2001.), Crnom Gorom (2007.),ekom (2002.), Slovenijom (2009.) i Kiprom (2010.). Na osnovu sukcesije bive Jugoslavije primenjuju se ugovori o socijalnom osiguranju sa: Belgijom (1956.), Bugarskom (1958.), Danskom (1980), Egiptom (1988.), Italijom (1959.), Libijom (1990.), Maarskom (1958.), Nemakom (1969.), Norvekom (1975.), Panamom (1977.), Poljskom (1958.), Rumunijom (1977.), Slovakom (primenjuje se ugovor zakljuen sa ehoslovakom 1958.), Velikom Britanijom (1958.), Francuskom (1951.), Holandijom (1980), vedskom (1979) i vajcarskom (1963).204. Sa pojedinim zemljama Jugoslavija je imala zakljuene ugovora o socijalnom osiguranju izmeu dva svetska rata.205 U skladu sa odredbama Zakona o ministarstvima206 (Slubeni glasnik RS broj 65/2008) za pripremu i zakljuivanje meunarodnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja nadleno je Ministarstvo rada i socijalne politike, dok je postupak zakljuivanja i ratifikacije u nadlenosti Ministarstva spoljnih poslova. Radi dobre i efikasne primene sporazuma, u okviru drava formiraju se posebne dravne organizacije, tzv. organi za vezu. U Republici Srbiji to je Zavod za socijalno osiguranje. Zavod za socijalno osiguranje direktno sarauje sa nosiocima osiguranja odnosno organima za vezu zemalja sa kojima Srbija ima zakljuen bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, radi obezbeivanja primene sporazuma. Zavod za socijalno osiguranje izrauje: a) administrativne ugovore za sprovoenje zakljuenih sporazuma, b) posebne sporazume koji ureuju nain obrauna i plaanja trokova zdravstvene zatite i c) dvojezine obrasce za primenu meunarodnih ugovora. Ovaj Zavod, takoe uestvuje u obraunu trokva zdravstvene zatite, te je obavezan da reaguje ukoliko doe do povrede odredaba sporazuma, a takoe reava druga pitanja od znaaja u pogledu ostvarivanja prava graana odnosno osiguranih lica. Organi za vezu prate primenu sporazuma, razmenjuju informacije o promenama u zakonodavstvu, dogovaraju postupanje u odreenim situacijama, uestvuju u postupku obrauna trokova zdravstvene zatite i obavljaju druge poslove.
203 Ustav Republike Srbije (,, Slubeni glasnik RS, broj83 /06) 204 U prikazu koriene literature dajemo pregled memunarodnih ugovora o socialnom osiguranju koje je za-

kljuila Srbija, odnosno biva Jugoslavija 205 Pre drugog svetskog rata zakljueni su ugovori iz socijalnog osiguranja sa: Argentinom (1928. godine), Nemakom (1929.), Austrijom (1931.), Rumunijom (1933.) i ekoslovakom (1936.). 206 Slubeni glasnik RS broj 65/2008

254

SOCIJALNO PRAVO

Nadleni nosioci su organi i organizacije kojima je poverena direktna primena sporazuma. Pod nadlenim nosiocima podrazumevaju se oranizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a u Srbiji su to: Repubiki zavod za zdravstveno osiguranje, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osigurnje, Nacionalna sluba za zapoljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Graani se obraaju nadlenim nosiocima za reavanje pitanja iz odreene oblasti, a nadleni nosioci direktno komuniciraju sa inostranim nosiocima.

3. Osnovna naela na kojima se zasnivaju menarodni ugovori o socijalnom osiguranjue

Izradom prvih tipskih normi od starane Meunarodne organizacije rada, utvrena su, 1928. godine, naela na kojima se temelje meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju. U tom pogledu posebno su zanaajne dve konvecije MOR-a: Konvencija broj 19 o jednakom tretmanu stranih i domaih radnika u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu, iz 1925 gidine207 i Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje meunarodnog ureenja ouvanja prava u osiguranju za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti iz 1935. godine.208 Obe pomenute konvencije preuzete su u pravni poredak Srbije i primenjuju se na osnovu sukcesije bive Jugoslavije. Osnovna naela na kojima je Jugoslavija zakljuila konvencije i sporazume o socijalnom osiguranju su:209 1) naelo jednakog tretmana izmeu domaih i stranih dravljana u pogledu uslova za sticanje i korienje odreenih prava ( ista prava i dunosti iz socijalnog osiguranja, pod istim uslovima, bez obzira na nacionalna i druga obeleja lica, odnosno primena propisa u odreenim sluajevima bez bilo kakve diskriminacije); 2) naelo odreivanja zakonodavstava na kojima se primenjuje odreeni ugovor o socijalnom osiguranju ( odreivanje obima primene meunarodnog ugovora u odnosu na zakonodavstvo o socijalnoj sigurnosti drava ugovornica-pojedini ugovor ne obuhvata jednu ili vie grana socijalnog osiguranja ili obuhvata samo jednu granu)210 ; 3) naelo izjednaenosti teritorija zemalja ugovornica ( prava iz socijalnog osiguranja steena na osnovu zakonodavstva o socijalnom osiguranju u jednoj zemlji mogu se koristiti i van teritorije zemlje gde su steena. Na primer, isplata penzije vri se van zemlje u kojoj je steena, zdravstvena zatita ostvaruje se van teritorije zemlje rada i sl.); 4) naelo sabiranja staa osiguranja ( za sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, obuhvaenih ugovorom, po propisima jedne od zemalja ugovornica, sabira se sta, odnosno period osiguranja navren po propisima svake od njih-prava iz penzijskog osiguranja); 5) naelo ouvanja oekivanih i steenih prava ( ovo naelo znaajno je za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja, a nalo je svoju primenu u odredbama ugovora o socijalnom osiguranju o sabiranju penzijskog staa u dravama ugovornicama, sa mogunou proirenja
208 C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935 209 Ljiljana Stojanovi, Velibor Stoi: Zbirka meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju sa komentarom, Beograd, 1996., str. X.; Aleksandar Petrovi, op. cit., str. 343. 210 Na primer, ugovori o socijalnom osiguranju sa Nemakom, Francuskom, vajcarskom i vedskom ne obuhvataju davanja za sluaj nezaposlenosti, a ugovor sa Rumunijom obuhvata samo zdravstveno osiguranje.

255

DR RAJKO KOSANOVI

na period staa ostvarenog u treim zemljama, takoe i u odredbama ugovora o socijalnom osiguranju koje se odnose na sluajeve kada uslovi za davanja nisu istovremeno ispunjeni u obe drave-pravo se ostvaruje u dravi u kojoj su uslovi ispunjeni, a u drugoj dravi nakon ispunjenja uslova u skladu sa njenim zakonodavstvom); 6) naelo isplate davanja u inostranstvu-deteritorizacija prava iz socijalnog osiguranja ( u uskoj vezi je sa naelom ouvanja prava, a u najveoj meri odnosi se na na tzv. dugorona davanja, odnosno davanja iz penzijskog osigurnja i osiguranja za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti-u sliaju multilateralnih ugovora ovo naelo primenjuje se na podruju svih drava koje su pristupile odreenom ugovoru): 7) naelo obaveznog socijalnog osiguranja po propisima zemlje rada (kada se obavezno zdravstveno osiguranje odreuje i sprovodi prema propisima one zemlje u kojoj osiguranik radi, uz izuzetke kada se radi o diplomatsko-konzularnim predstavnicima nae zemlje, detamanu, zaposlenim u predstavnitvima i poslovnicama domaih preduzea na teritoriji druge drave ugovornice, zaposlenim u saobraaju).

4. Zdravstveno osiguranje
4.1. Sluajevi koje reguliu meunarodni ugovori Radi bolje zatite zdravlja svojih graana, Srbija je ratifikovala brojne konvencije u oblasti socijalne sigurnosti i zakljuila meudravne sporazume o socijalnom osiguranju, kojima se regulie postupak i nain ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zatitu.211 Meunarodni ugovori reguliu nain korienja zdravstvene zatite: a) za vreme privremenog boravka u drugoj dravi ugovornici, b) lica koja su upuena na rad u drugu dravu ugovornicu, c) korisnika prava na penziju sa prebivalitem u drugoj dravi ugovornici, d) lanovi porodice penzionera sa prebivalitem u drugoj dravi ugovornici, e) lica zaposlena u jednoj dravi ugovornici, sa prebivalitem u drugoj dravi ugovornici (pogranini radnici), f) lanova porodice sa prebivalitem u jednoj dravi ugovornci, kada je lica preko koga su osigurana zaposleno prema pravnim propisima druge drave ugovornice, g) lica koja pravo na zdravstvenu zatitu koriste po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti za vreme dok privremeno borave u drugoj dravi ugovornici, ili na njenoj teritoriji imaju prebivalite. U oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja, na osnovu bilateralnih sporazuma obezbeuje se: a)davanje u naturi korienje zdravstvene zatite u zemljama potpisnicama meunarodnog sporazuma, i
Najstariji bilateralni sporazum u ovoj oblasti je Opta konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Jugoslavije i Francuske (1951), koja je ja uvek na snazi (tokom 2010. godine odrane su dve runde razgovora delegacija Republike Srbije i Republike Francuske, na kojima je razmatran Nacrt novog sporazuma o socijalnoj sigurnosti).
211

256

SOCIJALNO PRAVO

b)novana davanja - pravo na isplatu odreenih novanih naknada zbog bolesti, putnih trokova i dr. Sporazumima o socijalnom osiguranju, u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje, propisan je: nain i postupak ostvarivanja prava po osnovu bilateralnih sporazuma i odreen krug lica na koje se sporazumi odnose. 4.2. Principi na kojima se zasnivaju meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju Meunarodni ugovori i sporazumi o socijalnom osiguranju, u pogledu naknade trokova za pruenu zdravstvenu zatitu, zasnovani su na jednom ili kombinaciji sledea tri principa:212 1) principu osiguranja: svaka strana ugovornica snosi trokove zdravstvene zatite na teritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i lanove njihovih porodica; 2) teritorijalnom principu (ili principu reciprociteta): trokovi zdravstvene zatite padaju na teret one zemlje ugovornice na ijoj teritoriji se prua zdravstvena zatita zatita; 3) principu refundacije: osiguranici i lanovi njihovih porodica sami snose trokove zdravstvene zatite u drugoj zemlji, a plaene iznose refundiraju im nosioci osiguranja kod kojih su osigurani (ovaj princip predstavlja podvrstu principa osiguranja). 4.2.1 Princip osiguranja Po principu osiguranja zakljueni su ugovori o socijalnom osiguranju sa sledeim zemljama: Austrijom, Belgijom, Nemakom, Holandijom, Luksemburgom, Francuskom, Rumunijom, Italijom, ekom, Makedonijom, Hrvatskom , Bosnom i Hercegovinom, Maarskom (samo bolniki trokovi i trokovi prevoza ), Crnom Gorom i Slovenijom. Po istom principu su uraeni i novi sporazumi sa Maarskom i Turskom. Zdravstvena zatita koja je sa pomenutim zemljama regulisana po principu osiguranja, kao to smo naveli, podrazumeva da svaka strana ugovornica snosi trokove zdravstvene zatite na teritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i lanove njihovih porodica, s tim to inostrani osiguranici koji koriste zdravstvenu zatitu na osnovu konvencije ne plaaju neposredno naknadu za pruene zdravstvene usluge, ve se trokovi zdravstvene zatite obraunavaju i nadoknauju izmeu nosilaca osiguranja dve drave. 4.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni) Po principu reciprociteta ili teritorijalnom principu, zakljueni su ugovori o socijalnom osiguranju sa: Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovakom, Poljskom i Maarskom (stara konvencija ). Zdravstvena zatita sa pomenutim zemljama, regulisana po principu reciprociteta, znai da osiguranici jedne drave ugovornice koji su sa privremenim boravkom na teritoriji druge drave ugovornice mogu da koriste hitnu i neophodnu zdravstvenu zatitu na osnovu sporazuma i to na teret one drave ugovornice na ijoj teritoriji borave.
212 Ljiljana Stojanovi, Velibor Stoi, op. cit., str. XI i XII;

257

DR RAJKO KOSANOVI

Izuzetak, u prethodno navedenom smislu je Maarska. Naime, princip reciprociteta primenjuje se kada su u pitanju bolniki trokovi i trokovi prevoza sanitetskim vozilom , koje snosi nadleni nosilac osiguranja ( sa Maarskom je parafiran novi Sporazum o socijalnom osiguranju kojim je nain obrauna trokova zdravstvene zatite regulisan po principu osiguranja). Da bi dravljani navedenih drava ostvarili pravo na zdravstvenu zatitu potrebno je da poseduju urednu putnu ispravu i dokaz da su osigurani u svojoj dravi . Kada se ukae potreba za zdravstvenom zatitom, stranci su duni da se sa putnom ispravom i dokazom da su osigurani u svojoj dravi, takoe obrate Filijali RZZO u mestu gde treba da im se prui zdravstvena zatita. Filijala e im izdati potvrdu na osnovu koje e koristiti zdravstvenu zatitu u zdravstvenim ustanovama ( INO-1 ). Zdravstvena zatita sa ovim zemljama je ograniena na hitnu i neophodnu zdravstvenu zatitu kada se radi o privremenom boravku. Kada se radi o osiguranicima jedne zemlje ugovornice koji su sa stalnim boravkom u drugoj dravi ugovornici ( slubeni predstavnici , penzioneri ), njima se na osnovu dokaza o osiguranju i putne isprave izdaje zdravstvena knjiica. Osiguranici ovih drava za vreme stalnog boravka imaju isti obim prava kao i nai osiguranici. Zdravstvene usluge im se mogu naplatiti samo u onim sluajevima u kojima se naplauju i domaim osiguranicima. Trokove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovama plaa Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. 4.2.3. Princip refundacije Po principu refundacije zakljueni su ugovori o socijalnom osiguranju sa vajcarskom , vedskom , Norvekom i Danskom Stranci iz pomenutih zemalja za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji plaaju sve trokove zdravstvenih usluga, s tim to su zdravstvene ustanove dune da im izdaju raune za pruene usluge na osnovu kojih u svojoj zemlji osiguranja imaju pravo na refundaciju istih. Penzioneri ovih kao i drugih zemalja sa kojima naa zemlja nije zakljuila sporazum o socijalnom osiguranju ili sporazumom nije regulisano pitanje zdravstvenog osiguranja , a imaju prebivalite odnosno trajni boravak u naoj zemlji ostvaruju zdravstvenu zatitu u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju ( lan 17. taka 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju ). 4.3. Privremeni boravak u inostranstvu 4.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu Kao privremeni boravak u drugoj dravi smatra se turistiki, slubeni ili bilo koji drugi boravak koji ne podrazumeva preseljenje u drugu dravu. Pravo na zdravstvenu zatitu za vreme privremenog boravka u inostranstvu imaju sva lica koja su osigurana u Srbiji u sluaju hitne medicinske pomoi. Zakon o zdravstvenom osiguranju predvia posebne uslove za korienje zdravstvene zatite u inostranstvu.
258

SOCIJALNO PRAVO

Naime, u skladu sa lanom 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, pre odlaska u inostranstvo mora se utvrditi zdravstveno stanje osiguranog lica, tj. mora se utvrditi da lice koje putuje u inostranstvo ne boluje od akutne blesti, hronine bolesti u akutnoj fazi i drugih poremeaja zdravstvenog stanja koje zahtevaju leenje ili stalni lekarski nadzor. Procenu zdravstvenog stanja utvruje prvostepena lekarska komisija matine filijale. U praksi to izgleda ovako: a) prvo, osigurano lice mora otii kod svog izabranog lekara koji vri prepis zdravstvenog kartona, odnosno konstatuje da li osigurano lice boluje od hronine bolesti i navodi da li je osigurano lice bilo bolesno u prethodnih godinu dana; b) istu proceduru treba sprovesti i kod izabranog lekara stomatologa, koji daje miljenje o stanju zuba (to moe biti i lekar iz privatne prakse, s obzirom na to da lica starija od 18 godina nemaju pravo na stomatoloke nadoknade). c) sa zdravstvenom knjiicom i popunjenim obrascem osigurano lice ide na lekarsku komisiju, koja daje svoju ocenu da li e Republiki zavod za zdravstveno osiguranje snositi trokove eventualnog hitnog leenja u inostranstvu. Ukoliko osigurano lice putuje u zemlju sa kojom imamo zakljuen sporazum o socijalnom osiguranju, u filijali Republikog zavoda izdaje obrazac po sporazumu. Ukoliko putujete u zemlju sa kojom Srbija nema takav sporazum, osiguranom licu izdaje se obrazac-potvrda OZ 12. Potvrda se izdaje na period od 90 dana (lan 66. stav 2. Zakona). Prema lanu 67. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ukoliko nije sprovedena potrebna procedura, osiguranik nema pravo na naknadu trokova leenja u sluaju pruanja hitne medicinske pomoi. Meutim, veina sporazuma, pored toga to predvia da osigurano lice za vreme privremenog boravka u drugoj druavi ima pravo za zdravstvenu zatitu u sluaju da njegovo stanje zahteva hitno pruanje zdravstvene zatiti, pod uslovom da nije otilu u tu dravu radi leenja, regulie i postupak naknadnog izdavanja potvrde o upuivanju na leenje u inostranstvo. To praktino znai da, kada je osigurani sluaj nastao u inostranstvu, a lice nije prethodno pribavilo odgovarajuu potvrdu, na zahtev inostranog nosioca osiguranja, lekarska komisija ceni nastali sluaj i na osnovu njene saglasnosti naknadno se izdaje potvrda o pravu na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu. Posebno pitanje predstavlja pojam hitnosti, koji se, na osnovu odredbe lana 53. Zakona o zdravstvenom osiguranju, definie kao trenutna medicinska pomo koja se prua da bi se izbeglo dovoenje osiguranog lica u ivotnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oteenje njegovog zdravlja ili smrt. Moemo zakljuiti: a) ukoliko osigurano lice ima odgovarajuu potvrdu moete biti sigurno da eventualno hitno leenje nee platiti (ukoliko putuje u zemlju sa kojom imamo zakljuen meudravni sporazum), odnosno da e mu eventualni trokovi biti refundirani uz umanjenje za 5%, na ime uea graana u trokovima zdravstvene zatite (za zemlje sa kojim nije zakljuen sporazum o socijalnom osiguranju). 4.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji Da bi ostvarili pravo na zdravstvenu zatitu u Srbiji, inostrani osiguranici treba da od svojih nosilaca zdravstvenog osiguranja pribave dvojezini obrazac-potvrdu o pravu na korienje zdravstvene zatite za vreme privremenog boravka u naoj zemlji.
259

DR RAJKO KOSANOVI

Osiguranici ovih drava za vreme privremenog boravka u Srbiji, kao i nai osiguranici u tim zemljama, imaju pravo na hitnu i neophodnu zdravstvenu zatitu. Kada je u pitanju primena konvencije sa Francuskom, a re je o privremenom boravku, vri se direktna naplata zdravstvenih usluga od francuskih osiguranika turista i ispostavlja im se raun . Naim osiguranicima koji su upueni na rad u Francusku kao i francuskim osiguranicima upuenima na rad u Srbiju, zdravstvene usluge se ne naplauju ve se trokovi zdravstvene zatite obraunavaju i nadoknauju izmeu nosilaca osiguranja. Sa potvrdom, kada se ukae potreba za zdravstvenom zatitom, lica su duna da se obrate mesno nadlenoj filijali Republikog zavoda, gde im ista biva zamenjena obrascem INO-1, na osnovu kojeg koristite zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi u mestu svog privremenog boravka. Republiki zavod, u 2010. godini, izdao je 25.462 INO obrazaca, odnosno zamenio potvrde o pravu na korienje zdravstvene zatite ino- osiguranicima. Zdravstvena ustanova prua zdravstvenu zatitu osiguranicima ovih drava na osnovu potvrde prethodno dobijene u filijali RZZO u mestu gde treba da se prui zdravstvena zatita, odnosno gde je prijavljen privremeni boravak. Izuzetno, samo u hitnim sluajevima kada osiguranik zbog hitnosti nije zamenio potvrdu , zdravstvena ustanova prima osiguranika i na osnovu dvojezine potvrde i odmah obavetava mesno nadlenu filijalu . Takoe, samo u hitnim sluajevima kada osiguranik ne poseduje potvrdu, zdravstvena ustanova se obraa Filijali sa dokazom o osiguranju kao i medicinskom dokumentacijom, kako bi Filijala pokrenula postupak kod nadlenog nosioca za naknadnim izdavanjem potvrde i preuzimanjem trokova leenja njegovog osiguranika. 4.4. Lica koja su upuena na rad u drugu dravu Meunarodni sporazumi predviaju da se na upuene radnike, izuzetno, primenjuju propisi zemlje u kojoj se nalazi poslodavac koji ih je uputio na rad u drugu dravu, mada je opte pravilo da se na zaposlenog primenjuju propisi zemlje rada. Na navedene izuzetke ne primenjuju propisi mesta rada: a) zaposlene upuene na radu u drugu dravu ugovornicu i na njih se primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice (zakonodavstvo drave sedita poslodavca), b) lica koja privremeno obavljaju samostalnu delatnost na teritoriji druge drave ugovornice (zakonodavstvo drave gde je registrovana samostalna delatnost), c) lica zaposlena kod poslodavca u preduzeu za vazduni i kopneni saobraaj, kada su upuena u drugu draavu ugovornicu, d)posadu broda i druga lica zaposlena na brodu (zakonodavstvo drave iju zastavu nosi brod), e) lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda (zakonodavstvo drave kojoj pripada luka), f) lica zaposlena na teritoriji jedne drave u poslovnici ili stalnom predstavnitvu preduzea ije je sedite na teritoriji druge drave ugovornice (zakonodavstvo drave sedita preduzea), g) zaposlene u dravni i javnim slubama (zakonodavstvno drave koja ih je uputila),
260

SOCIJALNO PRAVO

h) zaposlene u dirplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu (zakonodavstvo drave koja ih je uputila). Upuivanje se vri za perod od 24 meseca (12 meseci za lica koja obavljaju samostalnu delatnost) i moe se produiti uz saglasnost nadlenog nosioca. Zakon o zdravstvenom osiguranju predvia da se potvrda o korienju zdravstvene zatite izdaje najdue za period od 12 meseci. S druge strane, ukoliko se radnik upuuje na rad u zemlju sa kojom nije zakljuen sporazum o socijalnom osiguranju, on, kao i lanovi njegove porodice, imaju pravo na hitnu zdravstvenu zatitu (lan 63. Zakona), ako je: - zaposlen u domaem ili meovitom privrednom drutvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika (detairani radnici), upuen na rad, - zaposlen u domainstvu domaeg dravljanina na slubi u toj zemlji, kod meunarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavca, upuen na rad, - upuen na kolovanje, struno usavravnje i specijalizaciju ili - na slubenom putu. U sluaju upuivanja radnika na rad u inostranstvo poslodavac mora doneti Reenje o upuivanju, uz koje zaposleni mora dostaviti i izvetaj izabranog lekara opte prakse i izabranog lekara stomatologa, sa kojima lino mora izai na nadlenu lekarsku komisiju, prema prebivalitu (nekada je bilo prema seditu poslodavca). Pored ovih dokumenata popunjava se i prijava odnosno prijavljuje se promena u obrascu prijave. Bez obzira to sama procedura nije mnogo drugaija od procedure koja se sprovodi za privremeni boravak u inostranstvu, ukoliko Lekarska komisija oceni da lice nema pravo na zdravstveno osiguranje tokom rada u inostransvu, ono e samo snositi trokove svog leenja. 4.5. Stalni boravak u inostranstvu U ovu kategoriju osiguranih lica spadaju: - korisnici penzije koji su penziju ostvarili u drugoj dravi, - lanovi porodice korisnika penzije koji su penziju ostvarili u drugoj dravi i - lanovi porodice lica koja rade u drugoj dravi. Sporazumima je predviena sledea procedura: penzioner drave sa kojom Srbija ima zakljuen meunarodni sporazum, obraa se Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje, tanije matinoj filijali prema prebivalitu, gde podnosi sledeu dokumentaciju: a) fotokopiju reenja o utvrivanju prava na penziju, kao i ek od penzije i b) fotokopiju line karte. c) za lanove porodice potrebno je dostaviti izvod iz Matine knjige venanih, odnosno roenih, a za decu do 26 godina starosti i potvrdu o kolovanju. Osigurano lice u zemlji prebivalita ostvaruje pravo na pun obim zdravstene zatite, a u zemlji gde je osiguran ima pravo na hitnu zdravstvenu zatitu. Na primer, ako korisnik penzije iskljuivo prema pravnim propisima Srbije ima prebivalite u Crnoj Gori, on e na osnovu odredbava bilateralnog sporazuma imati pravo na punu zdravstvenu zatitu u Crnoj Gori, a u Srbiji e imati pravo na hitne zdravstvene usluge. Ista je situacija i sa drugim republikama bive SFRJ.
261

DR RAJKO KOSANOVI

U postupku ostvarivanja prava ove kategorije osiguranih lica najvei problem nastaje kada se u postupku utvrivanje prebivalita utvrdi da imaju tzv. dvostruko prebivalite. To se najee deava u sluaju primene sporazuma sa dravama sa prostora bive SFRJ. U postupku uvrivanja prava obe zemlje utvruju postojanje prebivalita, i ukoliko se utvrdi da lice ima dvostruko prebivalite, ono se moe osigurati samo u zemlji gde je ostvarilo pravo na penziju. U Srbiji pitanje prebivalita je regulisano Zakonom o prebivalitu i boravitu graana213 gde je odreeno da lice moe imati samo jedno prebivalite. To bi znailo da ukoliko lice ima prijavljeno prebivalite u Srbiji, do odjave tog prebivalita ne moe da ostvari zdravstvenu zatitu u drugoj dravi, po istom osnovu. Osiguranicima koji su korisnici samostalnih penzija i lanovima njihovih porodica, sa izuzetkom onih iz Rumunije, koji stalno ive u Srbiji , kao i lanovima porodica radnika navedenih zemalja koji ive u naoj zemlji, na osnovu dvojezinog obrasca-potvrde o pravu na korienje zdravstvene zatite za vreme trajnog boravka u naoj zemlji, izdaje se zdravstvena knjiica. Trokove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovama plaa Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. U 2010.godini ukupno je izdato 1246 zdravstvenih knjiica na osnovu prijava ino osiguranika potvrda o pravu na korienje zdravstvene zatite u Republici Srbiji, detairanim radnicima. Inostrani osiguranici koji trajno borave u Republici Srbiji koriste zdravstvenu zatitu u skladu sa meunarodnim sporazumima u istom obimu kao i osiguranici Zavoda. Od ukupno 41.236 osiguranih lica (34.790 osiguranika i 6.446 lanova porodice), najvei broj lica-osigurano je po sporazumima sa bivim republikama SFRJ i Nemakom214. Osiguranici Zavoda koji trajno borave u inostranstvu u zemlji sa kojom je potpisan meunarodni sporazum takoe koriste zdravstvenu zatitu u istom obimu kao i osiguranici zemlje u kojoj imaju trajni boravak. Od ukupno 16.319 penzionera i lanova porodice najvei broj lica osiguran je po sporazumu sa bivim republikama SFRJ, a manji broj sa, Nemakom , Francuskom , Austrijom i dr215. 4.6. Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu i profesionalne bolesti Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosi se na korienje zdravstvene zatite u sluaju kada lice koje je osigurano prema pravnim propisima jedne drave na teritoriji druge drave ugovornice, gde ima prebivalite ili boravite, koristi zdravstvenu zatitu. Trokove te zdravstvene zatite snosi nosilac zemlje gde je lice osigurano, odnosno po ijim je propisima utveno pravo na osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti.
213 (Slubeni glasnik SRS 44/77), 214 Od ukupno 41.236 penzionrera, 13.793 osigurano je po sporazumu sa Hrvatskom, 10.024 po sporazumu

sa Bosnom i Hercegovinom, 7.626 po sprazumu sa Austrijom, 7.426 po sprazumu sa Nemakom, 1.553 po sporazumu sa Makedonijom, 1.313 po sprazumu sa Francuskom itd. 215 Najvei broj lica osiguran je po sporazumu sa Bosnom i Hercegovinom (7.757 lica), a zatim po sporazumima sa Hrvatskom (4.630), Crnom Gorom (1.940), Makedonijom (1.535), Nemakom (32) itd.

262

SOCIJALNO PRAVO

4.7. Leenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavitava ( DKP ) U zavisnosti od toga da li je naa zemlja zakljuila sporazum o besplatnom leenju osoblja DKP na bazi reciprociteta ili ne, razlikujemo dve situacije : a) - sa zemljama sa kojima je zakljuen poseban sporazum o besplatnom pruanju zdravstvenih usluga osoblju DKP ili su oni obuhvaeni Sporazumom o socijalnom osiguranju, ovoj kategoriji lica se izdaju zdravstvene knjiice i oni imaju isti obim prava kao i nai osiguranici i trokovi njihovog leenja padaju na teret RZZO. Sada su na snazi Sporazumi o recipronom pruanju besplatne zdravstvene zatite diplomatsko-konzularnom osoblju sa Rusijom, Irakom, Korejom i Rumunijom. b) - lanovi DKP zemalja sa kojima ne postoji meunarodni sporazum o socijalnom osiguranju niti poseban sporazum o besplatnom pruanju zdravstvenih usluga, sami snose trokove zdravstvene zatite . 4.8. Nadoknada trokova zdravstvene zatite (princip osiguranja) Republiki zavod vri nadoknadu trokova zdravstvene zatite od inostranih nosilaca zdravstvenog osiguranja i to : 1) u stvarnim iznosima - svi trokovi se obraunavaju u iznosima koji su fakturisani, po cenama po kojima se fakturiu zdravstvene usluge za domae osiguranike : a) za sve kategorije osiguranika Italije, eke, Makedonije i Crne Gore, bilo da se radi o osiguranicima koji privremeno borave u naoj zemlji i koriste zdravstvenu zatitu na osnovu potvrde (bolesnikog- zdravstvenog lista) ili pak trajno borave i koriste zdravstvenu zatitu na osnovu zdravstvene knjiice; b) za osiguranike Austrije, Nemake, Belgije, Francuske , Rumunije , Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji privremeno borave i koriste zdravstvenu zatitu na osnovu potvrde (bolesnikog-zdravstvenog lista ). 2) - u paualnim iznosima - trokovi se obraunavaju na bazi prosenih godinjih, odnosno mesenih trokova zdravstvene zatite u zemlji u kojoj se pruaju usluge ili u zemlji nadlenog nosioca, pojedinano za svakog ili po prosenoj porodici, za osiguranike Austrije , Nemake, Belgije , Francuske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji stalno borave i koriste zdravstvenu zatitu na osnovu zdravstvenih knjiica . Osnovni elementi za utvrivanje paualnih iznosa naknade su: ukupni trokovi zdravstvene zatite ( trokovi povrede na radu nisu ukljueni u trokove davanja) i prosean broj osiguranih lica. Organi za vezu drava ugovornica utvruju visinu mesenog paualnog iznosa za svaku kalendarsku godinu na osnovu slubenih statistikih podataka. Trokovi se obraunavaju na godinjem nivou, a pored dugovanih iznosa plaaju se i akontacije za naredni obraunski period . Prema Sporazumu zakljuenim sa Nemakom, na primer, koji se primenjuje od 1.7.1983. godine, paualni iznosi obraunavaju se na sledei nain:216
216 Zbirka meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju sa komentarom, Beograd, 1996., str. 198.

263

DR RAJKO KOSANOVI

a) Trokovi davanja u naturi (ukljuujui opremu za novoroenad), koje su zajednice zdravstvenog osiguranja imale prema slubenoj statistici u roku jedne kalendarske godine za osiguranike i njihove lanove porodice koji imaju pravo na davanja, smanjuju se za iznos koji otpada na nesree na radu. Trokovi davanja u naturi ne mogu se ukljuiti ako su odobravani na teret socijalnog osiguranja drugih drava. Iznos koji se potom dobija deli se odgovarajuim brojem lica koja imaju pravo na davanja i brojem 12. b) Izraunati iznos po taki a) mnoi se sa brojem lanova porodice koji, u proseku za celu Jugoslaviju, dolaze na prosenu jugoslovensku porodicu utvrenu poslednjim statistikim popisom stanovnitva. c) izraunati iznos po taki b) smanjuje se za 0,5% za sluajeve u kojima nemake bolesnike blagajne treba da pruaju lanovima porodice davanja u naturi kada oni privremeno borave u Saveznoj Republici Nemakoj ili tu stanuju, ukoliko jedan deo lanova porodice prebiva u Jugoslaviji. Trokovi zdravstvene zatite iskazuju se u nacionalnoj valuti, a plaanje se vri u konvertibilnoj valuti, prema kursu koji vai na dan doznake. Iznos paualne naknade u okviru Evropske unije utvruje se na osnovu Uredbe EEZ broj 574/72, od strane Upravne komisije za socijalno osiguranje radnika migranata, a na zahtev nosioca osiguranja svake drave. Iznos paualne naknade objavljuje se u Slubenom listu EU. U veini evropskih zemalja posebno se obraunava paualna naknada za: a) aktivne osiguranike, odnosno zaposlene i lanove njihovih porodica i b) penzionere i lanove njihovih porodica. U 2010. godini obavljani su poslovi razmene obraunske dokumentacije i plaanja/naplate sa nosiocima osiguranja/organima za vezu jedanaest zemalja (Austrija, Belgija, BiH, Luksemburg, Makedonija, Nemaka, Francuska, Holandija, Hrvatska i Crna Gora). Sa Italijom, Maarskom i Rumunijom, obraun trokova u praksi se ne sprovodi ve vie godina. Sporazum sa Slovenijom je stupio na snagu krajem godine. Zavod je u protekloj godini inostranim nosiocima zdravstvenog osiguranja, za pruene usluge zdravstvene zatite njihovim osiguranicima, ispostavio oko 56.000 pojedinanih obrauna trokova Izuzetno, za nemake osiguranike trokovi obraunati su za etiri godine, a za holandske i belgijske osiguranike za tri godine. Za sluajeve pruanja usluga zdravstvene zatite osiguranim licima Zavoda u inostranstvu, Zavod je primio oko 14.000 pojedinanih obrauna trokova (oko 5.100 obrauna stvarnih trokova i paualne obraune za oko 8.600 lica, odnosno porodica). Plaanje, odnosno naplata trokova zdravstvene zatite u 2010. godini uspeno je obavljeno. Ostvareni prihodi iznose blizu 10 miliona EVRA. Rashodi su oko 3,5 miliona EVRA. U 2010. godini, posle trinaest godina prekida, izvreno i plaanje meusobnih obaveza po osnovu trokova zdravstvene zatite sa francuskim nosiocima osiguranja.217
217 Izvetaj o radu Upravnog odbora i o izvrenom nadzoru Nadzornog odbora Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strna 12.

264

SOCIJALNO PRAVO

U praksi naplate rauna za zdravstvene usluge, devedesetih godina prolog veka, najvee slabosti po pitanju konvencija, ispoljene su u evidentiranju i naplati rauna od inostranih nosilaca osiguranja . Potrebno je da zdravstvene ustanove kao i Apotekarska ustanova kada su u pitanju izdati recepti po konvencijama, posebno evidentiraju i posebno fakturiu Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje sve zdravstvene usluge po konvencijama, bilo da su pruene na osnovu potvrde (bolesnikog - zdravstvenog lista ) ili zdravstvenih knjiica218. Zavod za socijalno osiguranje, kao republiki organ za vezu u sprovoenju i primeni meunarodnih ugovora i sporazuma o socijalnom osiguranju, u okviru svoje nadlenosti, pored ostalog, prikuplja sve podatke o trokovima zdravstvene zatite, objedinjuje ih i dostavlja inostranim nosiocima osiguranja. Podaci o nacionalnim trokovima zdravstvene zatite predstavljaju osnov za naknadu trokova izmeu ugovornih strana. Visina paualne naknade izraunava se kao kolinih ukupnih trokova zdravstvene zatite u kalendarskoj godini i prosenog broja osiguranih lica u istoj godini. Objektivno utvrivanje ukupnih i stvarno izvrenih izdvajanja za zdravstvenu zatitu na nivou Srbije, prethodnih godina u velikoj meri bilo je onemogueno zbog: a) nepotpunog i nerealnog obuhvata trokova zdravstvene zatite; b) neekonomskih i viestruko potcenjenih cena zdravstvenih usluga; i c) nepouzdanih evidencija o osiguranim licima. Imajui u vidu da su trokovi zdravstvene zatite u Srbiji opredeljujui element za utvrivanje visine paualne naknade koju plaaju inostrani nosioci zdravstvenog osiguranja za zdravstvenu zatitu lanova porodice radnika na privremenom radu u inostranstvu i inostrane penzionere i lanove njihovih porodica koji ive u Srbiji, jasno je da su, zbog prethodno navedenih faktora, pozitivni finansijski efekti primene meunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju znatno umanjeni. U 1997. godini, na primer, visina mesene paualne naknade za inostrane osiguranike koji ive u Austriji i njihove lanove porodice iznosila je oko 228 DEM, a za korisnike penzije oko 539 DEM, dok je mesena paualna naknada trokova koju potrauje jugoslovenski nosilac socijalnog osiguranja iznosila 6,6 DEM.219 Nepotpun obuhvat trokova zdravstvene zatite uslovljen je injenicom da se evidentiraju iskljuivo rashodi za zdravstvenu zatitu koje iskazuje zavod, odnosno fond, a ne ukljuuju direktni trokovi stanovnitva po osnovu korienja usluga u privatnoj praksi i u dravnim zdravstvenim ustanovama kao i gubici zdravstvenih ustanova. U ukupne rashode za zdravstvenu zatitu, prema tome, obuhvaena su samo doznaena sredstva zdravstvenim ustanovama po osnovu ugovora o pruanju zdravstvenih usluga zakljuenim sa nosiocima osiguranja, ali ne i prihodi zdravstvenih ustanova ostvarenih
218 Shodno Uputstvu o fakturisanju, zdravstvena ustanova elektronsku fakturu za pruenu zdravstvenu zati-

tu strancu, dostavlja matinoj filijali , a jedan primerak papirne fakture dostavlja filijali koja je izdala potvrdu, obrazac INO 1. 219 Savezni zavod za socijalno osiguranje: Nacrt izvetaja o sistemu dobijanja podataka i nainu iskazivanja trokova zdravstvene zatite sa predlogom mera za njihovu reviziju, Beograd, 2001., str. 4.

265

DR RAJKO KOSANOVI

i od: participacije, od stanovnitva po osnovu pruenih zdravstvenih usluga izvan osiguranja, od imovine, zakupa, donacija i iz drugih izvora, a koje zdravstvene ustanove koriste u obavljanju zdravstvene delatnosti. Poseban problem je injenica da se rashodi zdravstvenog osiguranja ne iskazuju po kategorijama osiguranika. Rashodi zdravstvene zatite na primer penzionera znatno su vii od rashoda zdravstvene zatite radno aktivnog stanovnitva, a to smo videli i na primeru visine paualne naknade u Austriji. Radi otklanjanja uoenih nedostataka potrebno je: obuhvatiti sve trokove zdravstvene zatite, na nain na koji to ine i ostale zemlje, a pre svih zemlje Evropske unije; poboljati postojee evidencije osiguranih lica; prei na iskazivanje rashoda zdravstvene zatite po kategorijama osiguranika; izraditi novi cenovnik zdravstvenih usluga; izvriti izmenu i dopunu pravne regulative u oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja i raunovostva u pravcu usaglaavanja sa standardima i normativima Evropske unije i preduzeti druge mere. Obraun naknada izmeu zemalja ugovornica prate i drugi problemi kao to su: reklamacije inostranih nosilaca osiguranja, koje esto imaju za cilj prolongiranje rokova obrauna i plaanja (zbog primene ugovornog principa da se trokovi zdravstvene zatite iskazuju u nacionalnoj valuti, a plaanje vri u konvertibilnoj valuti prema vaeem kursu u momentu plaanja i zbog izrazito nestabilnog pariteta dinara prema konvertibilnim valutama, potraivanja od inostranih nosilaca osiguranja u velikoj meri su obezvreivana) i neredovno dostavljanje obraunske dokumentacije od strane inostranog nosioca osiguranja (na primer nemaki nosilac osiguranja je u 1998. godini dostavio obraunsku dokumentaciju paualnih naknada za period od 1994. do 1997. godine, to je uslovilo da veliki deo svoje aktivnosti Zavod usmeri na obradu i dostavljanje te dokumentacije svojim filijalama.220 4.9. Dravljani zemalja sa kojima nisu zakljueni sporazumi o socijalnom osiguranju Posebnu kategoriju predstavljaju strani dravljani iz zemalja sa kojima Srbija nema zakljuene meunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Dravljani tih zemalja koriste zdravstvenu zatitu u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti (lan 238 - 242). Strancima se prua zdravstvena zatita na nain pod kojim se ista prua graanima Republike Srbije. Stranci sami snose trokove za pruenu, hitnu medicinsku pomo kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje se njima pruaju na njihov zahtev. Ako zdravstvena ustanova nije mogla naplatiti naknadu za ukazanu hitnu medicinsku pomo od stranca, zbog toga to on nema potrebna novana sredstva , ona se sa zahtevom i dokazom o pruenoj usluzi obraa Ministarstvu zdravlja kako bi se naknada platila iz budeta Republike. Po izvrenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi, Ministarstvo preduzima mere preko nadlenih organa da od stranca naplati ove trokove u korist budeta.
220 Izvetaj o radu i finansijskom poslovanju RZZO za 1999. godinu, Beograd, 2000., str. 21.

266

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zakljuila Republika Srbija

Zemlja 1. Austrija Naziv sporazuma Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori,broj 7/98 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Jugoslavije i Belgije, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, broj 7/56 Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 7/2003 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, broj 8/58 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 7/58 i 10/60 Konvencija izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 5/80 Sporazum o socijalnom osiguranju izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Arapske Republike Egipat, slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 12/88 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Italije, slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 1/59 Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti, slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 12/2010 Oblast koju regulie zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti

2.

Belgija

3.

Bosna i Hercegovina

4.

Bugarska

5.

Velika Britanija

6.

Danska

7.

Egipat

penzijsko i invalidsko osiguranje

8.

Italija

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za sluaj nezaposlenosti

9.

Kipar

267

DR RAJKO KOSANOVI

10.

Libija

11.

Luksemburg

12.

Maarska

13.

Makedonija

14.

Nemaka

15.

Norveka

16.

Panama

17.

Poljska

18.

Rumunija

Sporazum o socijalnom osiguranju izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Velike Socijalistike Narodne Libijske Arapske Damahirije, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 1/90 Sporazum izmeu Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju, Slubeni list SCG Meunarodni sporazumi broj SCG 10/04 Konvencija izmeu Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Maarske o ureenju pitanja socijalnog osiguranja njihovih dravljana, Slubeni list FNRJ Dodatak, br.8/58, 5/59, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi br. 3/60 , 9/64, 33/75 Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 1/2001 Sporazum izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemake o socijalnom obezbeenju, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 9/69, 4/76 Konvencija izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Norveke o socijalnom osiguranju, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 22/75 Sporazum o saradnji na podruju socijalnog osiguranja izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Republike Paname, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 11/77 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu VladeFederativne narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Poljske, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, broj 9/58 Sporazum izmeu Vlade Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalistike Republike Rumunije o saradnjji u oblasti zdravstvenog osiguranja, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 13/77

penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti sporazum o izbegavanju dvostruke uplate doprinosa

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje

268

SOCIJALNO PRAVO

19.

Slovaka

20.

Slovenija

21.

Francuska

22.

Holandija

23.

Hrvatska

24.

Crna Gora

25.

eka

26.

vajcarska

27.

vedska

Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i ehoslovake Republike, Slubeni list FNRJ Dodatak, broj 1/58 Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju, Slubeni glasnik RS broj 111/09 Opta konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Francuske i Jugoslavije, Slubeni Vesnik FNRJ Broj 4/51, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 1/67, 17/71, 22/75, 7/77, 5/79 i 9/90 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 11/80 Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju, sporazum se primenjuje od 01.05.2003. Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 1/2001. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju, Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori broj 102/2007 Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i eke Republike o socijalnom osiguranju, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 7/2002 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i vajcarske Konfederacije, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 8/63 i 12/84 Konvencija izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine vedske o socijalnom osiguranju, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

* U tabeli je dat pregled samo za oblast zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti Pored navedenih sporazuma, Republika Srbija je zakljuila i sporazum o socijalnom osiguranju sa Turskom, koji je u postupku ratifikacije, nakon ega e stupiti na snagu. Stupanjem na snagu Sporazuma izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju 1. novembra 2010. godine, pokrivene su sve republike bive SFRJ.

269

DR RAJKO KOSANOVI

Tabela 55: Prikaz meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju koji se odnose na zdravstveno osiguranje
Zemlja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. Austrija Nemaka Holandija Belgija Luksemburg Francuska Italija eka Maarska Rumunija Hrvatska Makedonija BiH Poljska V.Britanija Bugarska Slovaka(SSR) Norveka vedska Danska vajcarska Turska Egipat Libija Panama Australija Kanada Kipar Grka Crna Gora Slovenija Moldavija Rusija Ukrajina Belorusija panija Princip osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja reciprocitet osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja reciprocitet reciprocitet reciprocitet reciprocitet refundacija refundacija refundacija refundacija osiguranja nac.tretman nac.tretman nac.tretman nac.tretman *u planu osiguranja *u planu osiguranja osiguranja *u planu *u planu *u planu *u planu *u planu Ugovori o socijalnom osiguranju Potpisan Na snazi 05.06.1998 01.05.2002 12.10.1968 01.09.1969 11.05.1977 01.04.1979 01.11.1954 01.10.1956 27.10.2003 01.09.2005 05.01.1950 01.04.1951 14.11.1957 01.01.1961 17.01.2002 01.12.2002 07.10.1957 01.07.1958 20.03.1976 01.12.1976 15.09.1997 01.05.2003 29.12.2000 01.04.2002 29.10.2002 01.01.2004 16.01.1958 01.01.1959 24.05.1958 01.09.1958 18.12.1957 01.09.1958 22.05.1957 01.12.1957 22.11.1974 01.09.1976 30.03.1978 01.01.1979 22.06.1977 01.02.1979 08.06.1962 01.03.1964 26.10.2009 / 27.06.1987 01.02.1989 06.04.1989 01.06.1990 26.11.1975 26.12.1975 12.02.1970 20.05.1970 20.05.2010 17.12.2006 29.09.2009 / 01.01.2008 01.11.2010

270

SOCIJALNO PRAVO

5. Penzijsko osiguranje
Koordinacija primene zakonodavstava drava ugovornica radi ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja, predstavlja bit zakljuivanja meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Kada je re o penzijskom osiguranju, koordinacija primene zakonodavstava znai istovremenu primenu zakonodavstava dve ili vie drava ugovornica, u vezi sa nastankom osiguranog sluaja, a to mogu biti starost, invalidnost ili smrt. U svakoj od drava ugovornica utvruje se da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava, prema zakonodavstvu svake od drava, uz sabiranje penzijskog staa. Pod penzijskim staom podrazumevaju se: a) vreme, odnosno periodi provedeni u osiguranju, b) razdoblja prebivanja-stanovanja ili c) i vreme provedeno na radu. U sluaju osiguranja, stanovanja ili rada u dve ili vie drava koje su zakljuile ugovor o socijalnom osiguranju, postoje dva metoda odreivanja penzije: a) metod integracije (zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na teritorijalnosti) i b) metod raspodele ( zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na osiguranju). Primena metoda integracije, odnosno teritorijalnosti znai da se samo u dravi prebivanja korisnika odreuje i isplauje penzija, pri emu se u obzir uzima penzijski sta ostvaren u dravama ugovornicama. Primena metoda raspodele, odnosno osiguranja znai da se penzija odreuje u svakoj od drava ugovornica, po ispunjenju uslova odreenih njenim zakonodavstvom, i uz isplatu srazmernih delova korisnicima221, posebno iz svake drave ugovornice. Za starije ugovore o socijalnom osiguranju bio je karakteristian metod integracije, dok se novi ugovori uglavnom zasnivaju na metodu raspodele, odnosno osiguranju, s tim to nije iskljueno da u sebi ujedno sadre i odreene elemente teritorijalnosti (ostvarivanje zdravstvene zatite na teret drave prebivanja). Metod integracije, koji pretpostavlja da izmeu zemalja ugovornica postoji priblian stepen ekonomskog rarvoja i ivotnog standarda stanovnitva, primenjivao se izmeu bivih socijalistikih drava, a od 1955. godine primenjuje se izmeu Danske, Finske, Norveke, vedske i Islanda, odnosno izmeu drava Nordijskog saveza. U ostalim evropskim dravama, iji su penzijski sistemi zasnovani na svojstvu osiguranika i uplati doprinosa, primenjuje se metod raspodele. Opte prihvaeno pravilo je :,,da se penzija odreuje srazmerno duini penzijskog staa u odreenoj dravi (pro rata temporis), bez obzira na to postoji li pravo na penziju uz sabiranje penzijskog staa iz druge drave ugovornice ili ne.222 Ugovori o socijalnom osiguranju koje je zakljuila Srbija, u celini su zasnovani na metodu raspodele, odnosno na osiguranju, s tim to postoji i mogunost sabiranja penzijskog staa iz treih drava. Donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u decembru 2010. godine,223 dolazi do odreenih promena kada je re i o primeni meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Ukratko emo razmotriti te promene:
221 pro rata temporis-srazmerni deo penzije, odnosno srazmerna duina penzijskog staa 222 Aleksandar Petrovi, op. cit., str. 358. 223 ,,Slubeni glasnik RS, broj 101 /10

271

DR RAJKO KOSANOVI

1) Republiki fond penzijskog i invalidskog osiguranja, u svom radu esto se susretao sa licima koja su u inostranstvu ostvarila pravo na penziju, a koja su takoe radila i u Srbiji, gde nisu imala potrebne godine staa osiguranja za stricanje prava na penziju. Ta su lica najee pribegavala tome da sama uplauju osiguranje, prema lanu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, da bi stekla uslov za ostvarivanje prava na penziju po domaim propisima. Donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, ta mogunost vie ne postoji. Naime, novim Zakonom je precizirano da samo lica van obaveznog osiguranja, odnosno nezaposlena lica, mogu sebi da uplauju osiguranje. Korisnici penzija, pa time i korisnici inostranih penzija, ne mogu da steknu svojstvo osiguranika po tom osnovu.224 2.) Sledea promena odnosi se na najnii iznos penzije. Naime, lanom 77. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno je da:,,Osiguraniku koji je ostvario pravo na inostrani deo penzije prema meunarodnom ugovoru pripada iznos u visini razlike do najnieg iznosa penzije ako mu je iznos penzije, utvren po ovom zakonu, i inostrane penzije obraunate prema vaeem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava, manji od iznosa najnie penzije odreene prema lanu 76. ovog zakona. 3.) U mnogim zemljama postoje ogranienja u pogledu uslova za ostvarivanje prava na porodinu penziju ( duina trajanja braka i drugi uslovi), radi spreavanja odreenih zloupotreba.225 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pored ostalog, predvieno je da ukoliko je umrli osiguranik, odnosno korisnik penzije, u momentu zakljuenja braka imao navrenih 65 (mukarac), odnosno 60 godina (ena), brani drug moe strei pravo na porodinu penziju pod uslovom da imaju zajedniko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine ( lan 28a).

224 Kao primer moemo navesti korisnike koji su pravo na penziju ostvarili u Nemakoj gde je, uz odreene godine ivota, uslov za penziju minimum pet godina radnog staa. Ti korisnici vie nemaju pravo da sebi uplauju sta, po lanu 15., da bi eventualno ispunili uslove za sticanje prava na penziju po propisima Srbije. 225 U vajcarskoj na primer, pored potrebnih godina ivota, propisan je uslov od minimum pet godina trajanja braka.

272

PRILOG
1. Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog osiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opte koferencije Meunarodne organizacije rada Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju Sporazum izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemake o socijalnom obezbeenju

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

273

DR RAJKO KOSANOVI

UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEENJA, USVOJENE NA TRIDESETPETOM ZASEDANJU OPTE KONFERENCIJE MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA
(Sl. list FNRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 1/55) LAN 1 Ratifikuje se Konvencija o minimalnoj normi socijalnog obezbeenja, usvojena na tridesetpetom zasedanju Opte konferencije Meunarodne organizacije rada, 28 juna 1952 godine, a koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi: KONVENCIJA O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEENJA Opta konferencija Meunarodne organizacije rada Sazvana u enevi od strane Administrativnog saveta Meunarodnog biroa rada, sastavi se 4 juna 1952 u svoje tridesetpeto zasedanje, Poto je odluila da usvoji razne predloge o minimalnoj normi socijalnog obezbeenja, pitanje obuhvaeno petom takom dnevnog reda zasedanja, Poto je odluila da ovi predlozi dobiju formu meunarodne konvencije, Usvaja danas dvadeset osmog juna hiljadu devet stotina pedeset druge, donju Konvenciju, koja e se zvati Konvencija o socijalnom obezbeenju (minimalna norma), 1952. Deo I OPTE ODREDBE lan 1 1. U smislu ove Konvencije: a) izraz propisan znai odreen nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega; b) izraz prebivalite oznaava uobiajeno mesto stanovanja na teritoriji lana, a izraz stanovnik oznaava lice koje je redovno nastanjeno na teritoriji lana; c) izraz supruga oznaava enu koju izdrava mu; d) izraz udovica oznaava enu koju je izdravao mu u vreme svoje smrti; e) izraz dete oznaava dete ispod doba starosti kojim se zavrava obavezno kolovanje ili dete ispod 15 godina starosti, prema tome kako bude propisano; f) izraz sta oznaava bilo period uplaivanja doprinosa, bilo period zaposlenja, bilo period stalnog prebivanja, bilo makakvu kombinaciju ovih perioda, prema tome kako bude propisano. 2. U smislu lanova 10, 34 i 49 pod izrazom davanja podrazumeva se bilo nega koja se prua direktno, bilo indirektna davanja koja se sastoje u naknadi trokova koje je zainteresovani imao.
274

SOCIJALNO PRAVO

lan 2 lan za koga je ova Konvencija na snazi duan je: a) da primeni: i) Deo I; ii) najmanje tri od Delova II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, i X medu kojima bar jedan od Delova IV, V, VI, IX i X: iii) odgovarajue odredbe Delova XI, XII i XIII; iv) Deo XIV; b) da oznai u svojoj ratifikaciji za koje od Delova II do X preuzima obaveze koje proistiu iz Konvencije. lan 3 1. lan ija privredna i medicinska sredstva nisu u dovoljnoj meri razvijena, moe, ako to nadlena vlast eli i dok ona to smatra za potrebno, jednom izjavom priloenom uz ratifikaciju, pridrati sebi pravo da se koristi privremenim derogacijama iz sledeih lanova: 9 d); 12 (2); 15 d); 18 (2); 21 c); 27 d); 33 b); 34 (3); 41 (d); 48 c); 55 d) i 61 d). 2. Svaki lan, koji je dao izjavu u smislu paragrafa 1 ovog lana, treba da u vezi svake derogacije za ije je korienje pridrao sebi pravo, navede u godinjem izvetaju o primeni ove Konvencije koji je duan da podnosi u smislu l. 22 Ustava Meunarodne organizacije rada: a) bilo da razlozi zbog kojih je to uinio jo uvek postoje; b) bilo da se poev od jednog odreenog datuma odrie korienja derogacije u pitanju. lan 4 1. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe kasnije izvestiti Generalnog direktora Meunarodnog biro-a rada da prihvata obaveze koje proistiu iz Konvencije u pogledu jednog od Delova II do X, ili vie njih, a koji u njegovoj ratifikaciji ve nisu bili naznaeni. 2. Obaveze predviene u paragrafu 1 ovog lana smatrae se kao sastavni deo ratifikacije i imae, od datuma njihove notifikacije, isto dejstvo. lan 5 Kada je u cilju primene ma kojeg od Delova II do X ove Konvencije, naznaenih u ratifikaciji, lan obavezan da zatiti propisane kategorije lica, koje ukupno pretstavljaju najmanje odreeni procenat lica u radnom odnosu ili stanovnika, taj lan je duan, pre nego to se obavee na primenu jednog takvog dela, da se uveri da je ovaj procenat dostignut. lan 6 U cilju primene Delova II, III, IV, V, VIII (u pogledu zdravstvene zatite), IX i X ove Konvencije, lan moe uzeti u obzir zatitu koja proistie iz osiguranja, koje u smislu nacionalnog zakonodavstva nije obavezno za zatiena lica, ako ovo osiguranje: a) kontroliu javne vlasti ili njime, saobrazno propisanim normama, zajedniki upravljaju poslodavci i radnici; b) obuhvata znatan deo lica ija zarada ne premaa zaradu kvalifikovanog radnika - mukarca; c) zadovoljava, zajedno sa ostalim formama zatite, odgovarajue odredbe Konvencije.
275

DR RAJKO KOSANOVI

Deo II ZDRAVSTVENA ZATITA lan 7 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, duan je da, saobrazno nie naznaenim lanovima ovog Dela, obezbedi zatienim licima davanja, ako njihovo stanje zahteva lekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera. lan 8 Osigurani sluaj obuhvata bolest, bez obzira na uzrok, trudnou, poroaj i njihove posledice. lan 9 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, kao i supruge i decu lica tih kategorija; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovnitva koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika, kao i supruge i decu lica koja pripadaju tim kategorijama; c) bilo propisane kategorije stanovnika, koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja stanovnika; d) bilo, kada je data izjava u vezi primene lana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu, koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica, kao i supruge i decu lica u radnom odnosu koje pripadaju tim kategorijama. lan 10 1. Davanja obuhvataju najmanje: a) u sluaju bolesti: i) negu lekara opte medicine, podrazumevajui tu i preglede kod kue: ii) negu lekara specijalista koja se prua u bolnicama licima smetenim u bolnicama ili licima van bolnica kao i negu lekara specijalista koja se moe ukazivati izvan bolnica; iii) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog strunog lica; iv) smetaj u bolnici ako je to potrebno; b) u sluaju trudnoe, poroaja i njihovih posledica: i) negu pre poroaja, za vreme poroaja i posle poroaja, od strane lekara ili diplomirane babice; ii) smetaj u bolnici, ako je to potrebno. 2. Korisnik ili hranilac porodice moe biti obavezan da uestvuje u trokovima zdravstvene zatite u sluaju bolesti; pravila kojima se regulie ovo pitanje treba da budu postavljena tako, da uee u trokovima ne pretstavlja suvie veliki teret. 3. Davanja koja se pruaju prema ovom lanu treba da doprinesu ouvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljanju zdravlja zatiene osobe i njene radne sposobnosti i da udovoljavaju njenim linim potrebama.
276

SOCIJALNO PRAVO

4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeuju ova davanja duni su da svim odgovarajuim sredstvima potstiu zatiena lica da se obraaju optim zdravstvenim slubama koje su im stavljene na raspolaganje od strane vlasti ili drugih organizacija priznatih od strane vlasti. lan 11 Davanja pomenuta u lanu 10 treba da u osiguranom sluaju budu obezbeena bar zatienim licima koja su navrila ili iji je hranilac porodice navrio odreeni sta koji se smatra kao potreban radi spreavanja zloupotreba. lan 12 1. Davanja pomenuta u lanu 10 imaju biti obezbeena za sve vreme trajanja osiguranog sluaja, s tim da u sluaju bolesti mogu biti ograniena na 26 nedelja za svaki pojedini sluaj. Meutim, zdravstvena zatita se ne moe obustaviti sve dok se prima naknada za sluaj bolesti, a posebnim odredbama treba predvideti mogunost proirenja ovog ogranienje, ako se radi o bolestima predvienim nacionalnim zakonodavstvom za koje se priznaje da zahtevaju duu negu. 2. Ako je data izjava radi primene l. 3, davanja mogu biti vremenski ograniena na 13 nedelja za svaki pojedini sluaj. Deo III NAKNADA ZA SLUAJ BOLESTI lan 13 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, duan je da obezbedi zatienim licima naknade za sluaj bolesti, prema odredbama sledeih lanova ovoga Dela. lan 14 Osigurani sluaj obuhvata nesposobnost za rad usled bolesti, koja povlai gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom. lan 15 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu, koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovnitva, koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika; c) bilo sve stanovnike ije imovno stanje za vreme osiguranog sluaja ne prelazi granice propisane prema odredbama l. 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene l. 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industrijskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 16 1. Ako su zatiene odreene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorija aktivnog stanovnitva, davanja e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog bilo prema odredbama lana 65, bilo prema odredbama lana 66.
277

DR RAJKO KOSANOVI

2. Ako su zatieni svi stanovnici ije imovno stanje za vreme osiguranog sluaja ne prelazi propisanu granicu, davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog prema odredbama lana 67. lan 17 Davanje pomenuto u lanu 16 ima se, u osiguranom sluaju, obezbediti bar zatienim licima koja su navrila odreeni sta koji se smatra potrebnim radi spreavanja zloupotreba. lan 18 1. Davanje pomenuto u lanu 16 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog sluaja, s tim da njegovo trajanje moe biti ogranieno na 26 nedelja za svaki pojedini sluaj bolovanja, uz mogunost da se davanje ne isplauje za prva tri dana gubitka zarade. 2. Ako je data izjava radi primene lana 3, davanje moe biti vremenski ogranieno: a) bilo na period odreen tako da ukupan broj dana za koje se naknada za sluaj bolesti daje u toku jedne godine ne bude nii od desetostrukog prosenog broja zatienih lica za vreme te godine; b) bilo na 13 nedelja za svaki pojedini sluaj bolovanja, s mogunou da se davanja ne isplauju za prva tri dana gubitka zarade. Deo IV DAVANJA ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI lan 19 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, duan je da zatienim licima obezbedi davanja za sluaj nezaposlenosti, prema sledeim lanovima ovog Dela. lan 20 Osigurani sluaj podrazumeva gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom - zbog nemogunosti za zatienu osobu, koja je sposobna i raspoloiva za rad, da dobije odgovarajue zaposlenje. lan 21 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo sve stanovnike ije imovno stanje za vreme osiguranog sluaja ne premaa granicu propisanu prema odredbama lana 67; c) bilo, kada je data izjava radi primene lana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 22 1. Kada su zatiene odreene kategorije lica u radnom odnosu, davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog prema odredbama lana 65 ili lana 66.
278

SOCIJALNO PRAVO

2. Kada su zatieni svi stanovnici ije imovno stanje, za vreme trajanja osiguranog sluaja, ne premaa propisanu granicu, davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog prema odredbama lana 67. lan 23 Davanje pomenuto u lanu 22 ima se, u osiguranom sluaju, obezbediti bar zatienim licima koja su navrila odreeni sta koji se smatra potrebnim radi spreavanja zloupotreba. lan 24 1. Davanje pomenuto u lanu 22 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog sluaja, s tim da njegovo trajanje moe biti ogranieno: a) kada su zatiene odreene kategorije lica u radnom odnosu, na 13 nedelja u toku perioda od 12 meseci; b) kada su zatieni svi stanovnici ije imovno stanje za vreme trajanja osiguranog sluaja ne premaa propisanu granicu na 26 nedelja u toku perioda od 12 meseci. 2. Ako duina davanja zavisi, na osnovu nacionalnog zakonodavstva, od duine vremena plaanja, doprinosa ili od davanja primljenih ranije u toku jednog propisanog perioda, odredba alineje a) paragrafa 1 smatrae se zadovoljene ako proseno trajanje davanja iznosi najmanje 13 nedelja u toku perioda od 12 meseci. 3. Davanje moe da se ne isplauje za vreme roka ekanja od prvih 7 dana u svakom pojedinom sluaju gubitka zarade, raunajui dane nezaposlenosti pre i posle privremenog zaposlenja koje ne prelazi propisano trajanje kao sastavne delove istog sluaja gubitka zarade. 4. Kada se radi o sezonskim radnicima, trajanje davanja i rok ekanja mogu biti usklaeni prema uslovima zaposlenja. Deo V DAVANJA ZA STAROST lan 25 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi duan je da obezbedi zatienim licima davanja za starost prema sledeim lanovima ovoga Dela. lan 26 1. Osigurani sluaj obuhvata starost preko propisane granice. 2. Propisana granica starosti ne moe prelaziti ezdeset pet godina. Meutim, nadlene vlasti mogu odrediti viu granicu starosti, s obzirom na radnu sposobnost starijih lica u zemlji o kojoj se radi. 3. Nacionalno zakonodavstvo moe obustaviti davanja ako lice, koje bi na ova davanja imalo pravo, obavlja odreene delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju na plaanju doprinosa, ako zarada korisnika prelazi propisani iznos, odnosno davanja koja se ne zasnivaju na uplati doprinosa, ako zarada korisnika, ili njegova druga imovina, ili obe zajedno, prelaze propisani iznos. lan 27 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu;
279

DR RAJKO KOSANOVI

b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovnitva koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika; c) bilo sve stanovnike ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi granicu propisanu prema odredbama lana 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene lana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 28 Davanje se sastoji od periodinog plaanja obraunatog: a) bilo prema odredbama lana 65 bilo prema odredbama lana 66, ako su zatiene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovnitva; b) prema odredbama lana 67, ako su zatieni svi stanovnici ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi propisanu granicu. lan 29 1. Davanje pomenuto u lanu 28 ima se, u osiguranom sluaju, obezbediti bar: a) zatienom licu koje je pre nastupanja osiguranog sluaja, prema propisanim pravilima, navrilo sta koji se sastoji bilo od 30 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja bilo od 20 godina prebivanja; b) ako su u principu osigurana lica koja privreuju, zatienom licu koje je navrilo propisani sta plaanja doprinosa i u ije ime su uplaivani, u toku aktivnog perioda njegovog ivota, doprinosi iji prosean godinji broj dostie propisanu cifru. 2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zatienom licu koje je navrilo, pre nastupanja osiguranog sluaja, prema propisanim pravilima, sta od 15 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u principu osigurana sva lica koja privreuju zatienom licu koje je navrilo propisani sta plaanja doprinosa i u ije ime je, u toku aktivnog perioda njegovog ivota, uplaena polovina propisanog godinjeg broja doprinosa o kojima se govori u alineji b) paragrafa 1 ovog lana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog lana smatrae se zadovoljenim ako se davanje, obraunato prema Delu XI, ali po procentu niem za 10% od procenta oznaenog u tabeli priloenoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeuje bar svakom zatienom licu koje je navrilo prema propisanim pravilima, bilo 10 godina plaanja doprinosa, ili zaposlenja, bilo 5 godina prebivanja. 4. Procenat oznaen u tabeli priloenoj uz Deo XI moe se srazmerno smanjiti ako je sta za davanje koji odgovara umanjenom procentu vii od 10 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja, a nii od 30 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja. Ako je taj sta vii od 15 godina, smanjeno davanje odobravae se prema paragrafu 2 ovog lana. 5. Ako je davanje pomenuto u paragrafu 1, 3 ili 4 ovog lana uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaanja doprinosa ili zaposlenja, zatienom licu koje, samo zbog poodmakle starosti koju je doseglo u vreme stupanja na snagu odredaba koje omoguuju primenu ovog Dela Konvencije nije mogla ispuniti uslove propisane prema paragrafu 2 ovog lana, ima se obezbediti smanjeno davanje, osim ako se neko davanje prema odredbama paragrafa 1, 3 ili 4 ovog lana obezbeuje takvoj osobi sa starou viom od normalne.
280

SOCIJALNO PRAVO

lan 30 Davanja pomenuta u lanovima 28 i 29 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog sluaja. Deo VI DAVANJA ZA SLUAJ NESREE NA POSLU I PROFESIONALNIH OBOLJENJA lan 31 Svaki lan za koga je ovaj Deo konvencije na snazi, duan je obezbediti zatienim licima davanja za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja, prema odredbama sledeih lanova ovog Dela. lan 32 Osigurani sluajevi, ako dolaze kao posledica nesree na poslu ili propisanih profesionalnih oboljenja, obuhvataju: a) bolest; b) nesposobnost za rad koja dolazi kao posledica bolesti i povlai gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom; c) potpuni ili delimini gubitak sposobnosti zaraivanja iznad propisanog stepena, kada je verovatno da e taj potpuni ili delimini gubitak biti stalan, ili odgovarajue smanjenje fizikog integriteta; d) gubitak sredstava za ivot za udovicu ili decu smru hranioca porodice; kada je u pitanju udovica, pravo na davanje moe biti, prema nacionalnom zakonodavstvu uslovljeno pretpostavkom da je nesposobna da se sama izdrava. lan 33 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo odreene kategorije lica u radnom odnosu koja sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a kod davanja na koja se stie pravo smru hranioca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija; b) bilo, ako je data izjava radi primene lana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica, a kod davanja na koja se stie pravo smru hranioca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija. lan 34 1. U pogledu bolesti, davanja obuhvataju zdravstvenu zatitu pomenutu u paragrafu 2 i 3 ovog lana. 2. Zdravstvena zatita podrazumeva: a) optu i specijalistiku lekarsku negu licima smetenim u bolnicama ili van bolnica, kao i preglede kod kue; b) zubnu negu; c) bolniarsku negu, bilo kod kue ili u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi; d) izdravanje u bolnici, oporavilitu, sanatorijumu ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi;
281

DR RAJKO KOSANOVI

e) snabdevanje zubnim, farmaceutskim i drugim medicinskim ili hirurkim sredstvima, raunajui tu i proteze i njihovo odravanje kao i naoari; f) negu koju prua pripadnik neke druge profesije zakonski priznate kao srodne medicinskoj, pod nadzorom lekara ili dentiste. 3. Kada je data izjava radi primene lana 3, zdravstvena zatita treba da obuhvati bar: a) negu lekara opte medicine, raunajui tu i preglede kod kue; b) negu specijalista koja se daje u bolnicama licima smetenim u bolnicama ili licima van bolnica kao i negu specijalista koja se moe davati van bolnica; c) snabdevanje osnovnim farmaceutskim proizvodima, po receptu lekara ili drugog strunog lica; d) smetaj u bolnici ako je to potrebno. 4. Lekarska nega koja se prua prema prethodnim paragrafima treba da doprinosi ouvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljanju zdravlja zatiene osobe i njene sposobnosti za rad kao i da odgovori njenim linim potrebama. lan 35 1. Vladini organi ili ustanove koji rukovode zdravstvenom zatitom duni su da sarauju, kada je to korisno, sa optim slubama strune reedukacije, u cilju osposobljavanja lica sa smanjenom sposobnou za odgovarajui rad. 2. Nacionalno zakonodavstvo moe ovlastiti ove organe ili institucije da preduzmu mere u cilju strune reedukacije lica sa smanjenom sposobnou. lan 36 1. U sluaju nesposobnosti za rad, ili potpunog gubitka sposobnosti zaraivanja, kad je verovatno da e taj gubitak biti stalan, ili odgovarajueg fizikog integriteta, ili smrti hranioca porodice, davanja e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog bilo prema odredbama lana 65, bilo prema odredbama lana 66. 2. U sluaju deliminog gubitka sposobnosti zaraivanja, kad je verovatno da e taj gubitak biti stalan, ili u sluaju odgovarajueg smanjenja fizikog integriteta, davanje e se, kada je obavezno, sastojati od periodinog plaanja odreenog u odgovarajuoj srazmeri prema davanju predvienom za sluaj potpunog gubitka sposobnosti zaraivanja ili odgovarajueg smanjenja fizikog integriteta. 3. Periodina davanja mogu biti preobraena u jednokratna u formi kapitala: a) kad je stepen nesposobnosti minimalan, ili b) kad je nadlenim vlastima data garancija za njegovu pravilnu upotrebu. lan 37 Davanja pomenuta u lanovima 34 i 36 imaju se, u osiguranom sluaju, obezbediti bar zatienim licima zaposlenim na teritoriji lana u momentu nastupanja nesree ili bolesti, a ako se radi o periodinim plaanjima koja se daju zbog smrti hranioca porodice, i udovici kao i deci ovoga. lan 38
282

SOCIJALNO PRAVO

Davanja pomenuta u lanovima 34 i 36 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog sluaja; meutim, u sluaju nesposobnosti za rad, davanje ne mora biti obezbeeno za prva tri dana u svakom pojedinom sluaju gubitka zarade. Deo VII PORODINE POTPORE lan 39 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi duan je da obezbedi zatienim licima porodine potpore, prema sledeim lanovima ovog Dela. lan 40 Osigurani sluaj pretstavlja optereenost decom, prema tome kako bude propisano. lan 41 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovnitva, koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovnitva; c) bilo sve stanovnike ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi propisane granice; d) bilo, ako je data izjava radi primene lana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 42 Davanja podrazumevaju: a) bilo periodino plaanje zatienom licu koje je navrilo propisani sta; b) bilo obezbeenje deci ili za decu ishrane, odee, stana, odmora ili pomoi za domainstvo; c) bilo kombinaciju davanja predvienih pod a) i b). lan 43 Davanja pomenuta u lanu 42 imaju se obezbediti bar zatienom licu koje je navrilo, u toku jednog odreenog perioda, sta koji se moe sastojati bilo od 3 meseca plaanja doprinosa, ili zaposlenja, bilo od godine dana prebivanja, prema tome kako bude propisano. lan 44 Ukupna vrednost davanja zatienim licima prema lanu 42 treba da bude takva da sainjava: a) bilo 3% od plate odraslog obinog radnika - mukarca, odreene prema pravilima datim u lanu 66, i pomnoeno sa ukupnim brojem dece svih zatienih lica; b) bilo 1,5% napred navedene plate pomnoeno ukupnim brojem dece svih stanovnika. lan 45 Kada se davanja sastoje u periodinom plaanju ona se imaju obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog sluaja.
283

DR RAJKO KOSANOVI

Deo VIII DAVANJA ZA SLUAJ MATERINSTVA lan 46 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi duan je obezbediti zatienim licima davanja za sluaj materinstva, prema sledeim lanovima ovog Dela. lan 47 Osigurani sluaj obuhvata trudnou, poroaj i njihove posledice i gubitak zarade koji iz toga proizilazi, kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom. lan 48 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo, sve ene koje pripadaju propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, a sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a u pogledu zdravstvene zatite za sluaj materinstva i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama; b) bilo, sve ene koje pripadaju propisanim kategorijama aktivnog stanovnitva, a sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovnitva, a u pogledu zdravstvene zatite za sluaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama; c) bilo, ako je data izjava radi primene lana 3, sve ene koje pripadaju propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, a sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica a u pogledu zdravstvene zatite za sluaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama. lan 49 1. U pogledu trudnoe, poroaja i njihovih posledica, zdravstvena zatita treba da obuhvata lekarsku negu pomenutu u paragrafima 2 i 3 ovog lana. 2. Lekarska nega podrazumeva bar: a) negu pre poroaja, za vreme poroaja i posle poroaja, koju prima lekar ili diplomirana babica; b) smetaj u bolnici ako je to potrebno. 3. Lekarska nega pomenuta u paragrafu 2 ovog lana treba da doprinosi ouvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljanju zdravlja zatiene ene, i njene sposobnosti za rad kao i da odgovori njenim linim potrebama. 4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeuju zdravstvenu zatitu za sluaj materinstva duni su da svim odgovarajuim sredstvima potstiu zatiene ene da se obraaju optim zdravstvenim slubama koje su im stavljene na raspoloenje od strane vlasti ili drugih organizacija priznatih od strane vlasti. lan 50 U pogledu gubitka zarade koja dolazi kao posledica trudnoe, poroaja i njihovih posledica, davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog bilo prema lanu 65 bilo prema odredbama lana 66. Iznos periodinog plaanja moe varirati u toku osiguranog sluaja, pod uslovom da prosean iznos odgovara gornjim odredbama.
284

SOCIJALNO PRAVO

lan 51 Davanja pomenuta u lanovima 49 i 50 imaju se u osiguranom sluaju obezbediti bar eni koja pripada zatienim kategorijama a koja je ispunila sta koji se smatra potrebnim radi spreavanja zloupotreba; davanja pomenuta u lanu 49 imaju se isto tako obezbediti enama lica koja pripadaju zatienim kategorijama, kada su ova navrila predvieni sta. lan 52 Davanja pomenuta u lanovima 49 i 50 imaju se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog sluaja, meutim, periodina plaanja mogu biti ograniena na 12 nedelja, osim ako je dui period otsutnosti sa posla propisan ili odobren nacionalnim zakonodavstvom, u kom sluaju plaanja ne mogu biti ograniena na krai period. Deo IX DAVANJA ZA SLUAJ INVALIDNOSTI lan 53 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi duan je obezbediti zatienim licima davanja za sluaj invalidnosti, prema sledeim lanovima ovoga Dela. lan 54 Osigurani sluaj obuhvata nesposobnost odreenog stepena za obavljanje profesionalne delatnosti, kada je verovatno da e ta nesposobnost biti stalna ili kad ona postoji i dalje po prestanku prava na naknadu za sluaj bolesti. lan 55 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovnitva, koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovnitva; c) bilo sve stanovnike ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi granicu propisanu prema odredbama lana 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene lana 3 propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 56 Davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog: a) bilo prema odredbama lana 65, bilo prema odredbama lana 66, kada su zatiene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovnitva; b) prema odredbama lana 67, kada su zatieni svi stanovnici ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi propisanu granicu.
285

DR RAJKO KOSANOVI

lan 57 1. Davanje pomenuto u lanu 56 ima se u osiguranom sluaju, obezbediti bar: a) osiguranom licu koje je navrilo pre nastupanja osiguranog sluaja, prema propisanim pravilima, sta koji se moe sastojati bilo od 15 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja, bilo od 10 godina prebivanja; b) kada su u principu zatiena sva lica koja privreuju, zatienom licu koje je navrilo sta od tri godine plaanja doprinosa, i u ije ime su uplaeni, u toku aktivnog perioda njihovog ivota, doprinosi iji proseni godinji broj dostie propisanu cifru. 2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zatienom licu koje je navrilo, pre nastupanja osiguranog sluaja, prema propisanim pravilima, sta od 5 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u principu zatiena sva lica koja privreuju, zatienom licu koje je navrilo sta od tri godine plaanja doprinosa i u ije ime je bila uplaena, u toku aktivnog perioda njegovog ivota, polovina propisanog prosenog godinjeg broja doprinosa o kome je re u alineji b) paragrafa 1 ovog lana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog lana smatrae se zadovoljenim ako je davanje obraunato prema Delu XI ali po procentu niem za 10 jedinica od procenta oznaenog u tabeli priloenoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeeno bar svakoj zatienoj osobi koja je navrila, prema propisanim pravilima, 5 godina plaanja doprinosa, zaposlenja ili prebivanja. 4. Srazmerno smanjenje procenta naznaenog u tabeli priloenoj Delu XI moe biti izvreno ako je sta za davanje, koji odgovara smanjenom procentu, vii od 5 godina plaanja doprinosa, ili zaposlenja, a nii od 15 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanje odobravae se prema paragrafu 2 ovog lana. lan 58 Davanja pomenuta u lanovima 56 i 57 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog sluaja ili do njihove zamene davanjem za starost. Deo X DAVANJA LANOVIMA PORODICE ZA SLUAJ SMRTI HRANIOCA PORODICE lan 59 Svaki lan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, duan je obezbediti zaposlenim licima davanja za sluaj smrti hranioca porodice, prema sledeim lanovima ovoga Dela. lan 60 1. Osigurani sluaj podrazumeva gubitak sredstava za ivot koji nastaje za udovicu ili decu smru hranioca porodice; kad je u pitanju udovica, pravo na davanje moe biti uslovljeno, prema nacionalnom zakonodavstvu, pretpostavkom da je nesposobna da se sama izdrava. 2. Nacionalno zakonodavstvo moe obustaviti davanje ako lice koje bi na to imalo pravo, obavlja izvesne propisane delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju na plaanje doprinosa, ako zarada korisnika prelazi iznos, kao i davanja koja se ne zasnivaju na plaanju doprinosa, ako zarada korisnika ili druga njegova imovina, ili obe zajedno, prelaze propisani iznos.
286

SOCIJALNO PRAVO

lan 61 Krug zatienih lica obuhvata: a) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada odreenim kategorijama lica u radnom odnosu, a koje sainjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada propisanim kategorijama aktivnog stanovnitva, koje sainjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovnitva; c) bilo sve udovice i svu decu, stalne stanovnike, koja su izgubila svog hranioca porodice, a ija imovina ne prelazi za vreme osiguranog sluaja granice, odreene prema odredbama lana 67; d) bilo, kada je data izjava radi primene lana 3, suprugu i decu hranioca porodice koji pripada propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, koje sainjavaju ukupno najmanje 50% celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzeima koja zapoljavaju najmanje 20 lica. lan 62 Davanje e se sastojati od periodinog plaanja obraunatog: a) bilo prema odredbama lana 65, bilo prema odredbama lana 66, kad su zatiene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovnitva; b) prema odredbama lana 67, kada su zatieni svi stanovnici ija imovina za vreme osiguranog sluaja ne prelazi propisanu granicu. lan 63 1. Davanje pomenuto u lanu 62 ima se, za vreme osiguranog sluaja, obezbediti bar: a) zatienom licu iji je hranilac porodice navrio, prema propisanim pravilima, sta koji se moe sastojati bilo od 15 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja, bilo 10 godina prebivanja; b) kada su u naelu zatiene ene i deca svih lica koja privreuju - zatienom licu iji je hranilac porodice navrio sta od tri godine plaanja doprinosa, pod uslovom da su, u ime tog hranioca porodice, uplaeni, u toku aktivnog perioda njegovog ivota, doprinosi iji proseni godinji broj dostie propisanu cifru. 2. Kada je odobravanje davanja pomenutog u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zatienom licu iji je hranilac porodice navrio, prema propisanim pravilima, sta od 5 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u naelu zatiene ene i deca svih lica koja privreuju - zatienom licu iji je hranilac porodice navrio sta od tri godine plaanja doprinosa, pod uslovom da je u ime toga hranioca porodice, uplaena u toku aktivnog perioda njegovog ivota, polovina propisanog prosenog godinjeg broja doprinosa o kome je re u alineji b) paragrafa 1 ovog lana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog lana smatrae se zadovoljenim kada je davanje, obraunato prema delu XI, ali po procentu niem za 10 jedinica od procenta oznaenog u tabeli priloenoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeeno bar svakom zatienom licu, iji je hranilac porodice navrio, prema propisanim pravilima, pet godina plaanja doprinosa, zaposlenja ili prebivanja.
287

DR RAJKO KOSANOVI

4. Srazmerno smanjenje procenta oznaenog u tabeli priloenoj Delu XI moe se izvriti, ako je sta za davanje koji odgovara smanjenom procentu vii od pet godina plaanja doprinosa ili zaposlenja, a nii od 15 godina plaanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanje odobravae se prema paragrafu 2 ovog lana. 5. Moe se propisati minimalno trajanje braka kao uslov za pravo na davanje za sluaj smrti hranioca porodice udovici bez dece, za koju se pretpostavlja da je nesposobna da se sama izdrava. lan 64 Davanja pomenuta u lanovima 62 i 63 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog sluaja. Deo XI OBRAUNAVANJE PERIODINIH PLAANJA lan 65 1. Za svako periodino plaanje na koje se primenjuje ovaj lan, iznos davanja, povean za iznos porodinih potpora, koje se daju za vreme osiguranog sluaja, treba da bude za tipskog korisnika, oznaenog u tabeli priloenoj ovom Delu i za osigurani sluaj u pitanju, najmanje jednak procentu oznaenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu raniju zaradu korisnika ili njegovog hranioca porodice i iznos porodinih potpora koje se daju zatienom licu koje ima iste porodine obaveze kao tipski korisnik. 2. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice raunae se prema propisanim pravilima, a kada su zatiena lica ili njihovi hranioci porodice svrstani u razrede prema svojoj zaradi, ranija zarada e se raunati prema osnovnim zaradama razreda kojima pripadaju. 3. Za iznos davanja ili za zaradu koja se uzima u obzir za obraun davanja, moe biti propisan maksimum, pod uslovom da taj maksimum bude odreen tako da odredbe paragrafa 1 ovog lana budu zadovoljene, kada je ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice nia ili jednaka plati kvalifikovanog radnika - mukarca. 4. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice, plata kvalifikovanog radnika mukarca, davanja i porodine potpore raunae se po istoj vremenskoj osnovi. 5. Za ostale korisnike davanje e se odrediti tako da bude u primernoj srazmeri sa primanjem tipskog korisnika. 6. Za primenu ovog lana, kao kvalifikovani radnik - mukarac smatrae se: a) bilo auster ili strugar u mehanikoj industriji izuzev industrije elektrinih maina; b) bilo tipski kvalifikovani radnik odreen prema odredbama sledeeg paragrafa; c) bilo lice ija je zarada jednaka ili via od zarada 75% svih zatienih lica, raunajui te zarade na godinjoj osnovi ili na osnovi kraeg vremenskog perioda, prema tome kako bude propisano; d) bilo lice ija zarada iznosi 125% od prosene zarade svih zatienih lica. 7. Tipski kvalifikovani radnik za primenu alineje b) prethodnog paragrafa bie izabran iz razreda koji obuhvata najvei broj lica mukog pola osiguranih za taj sluaj, ili hranilaca porodice zatienih lica, iz grane koja takoe obuhvata najvei broj tih zatienih lica ili hranilaca porodice; u tom cilju koristie se tipska meunarodna klasifikacija industrija svih grana eko288

SOCIJALNO PRAVO

nomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodei rauna o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 8. Kada davanja variraju prema oblastima, kvalifikovani radnik - mukarac izabrae se za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 6 i 7 ovog lana. 9. Plata kvalifikovanog radnika - mukarca odredie se na osnovu plate za normalno radno vreme, odreeno bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu istog, bilo obiajem, raunajui tu i dodatke na skupou, ako postoje; ako se ovako odreene plate razlikuju prema oblastima, a paragraf 8 ovog lana nije primenjen, uzee se srednja plata. 10. Iznosi periodinih plaanja koja su u toku za sluaj smrti, nesree na poslu i profesionalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za sluaj nesposobnosti za rad), za sluaj invalidnosti i smrti hranioca porodice, revidirae se posle znatnih promena opteg nivoa zarada koje nastanu zbog osetnih promena trokova ivota. lan 66 1. Za svako periodino plaanje na koje se primenjuje ovaj lan, iznos davanja, povean za iznos porodinih potpora koje se daju za vreme osiguranog sluaja, treba da bude za tipskog korisnika oznaenog u tabeli priloenoj ovom Delu i za osigurani sluaj u pitanju, najmanje jednak procentu oznaenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu platu obinog odraslog radnika mukarca i iznos porodinih potpora koje se daju zatienom licu koje ima iste porodine obaveze kao tipski korisnik. 2. Plata obinog odraslog radnika mukarca, davanje i porodine potpore raunae se po istoj vremenskoj osnovi. 3. Za ostale korisnike, davanje e se odrediti tako da bude u primernom odnosu sa primanjem tipskog korisnika. 4. Za primenu ovog lana, kao obian radnik - mukarac smatrae se: a) bilo tipski obian radnik u mehanikoj industriji izuzev industrije elektrinih maina; b) bilo tipski obian radnik odreen prema odredbama sledeeg paragrafa. 5. Tipski obian radnik, za primenu alineje b) prethodnog paragrafa izabrae se iz razreda koji obuhvata najvei broj lica mukog pola osiguranih za taj sluaj, ili hranioca porodice zatienih lica, u grani koja takoe obuhvata najvei broj tih zatienih lica ili hranilaca porodice; u tom cilju koristie se tipska meunarodna klasifikacija industrija svih grana ekonomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodei rauna o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 6. Kada davanja variraju prema oblastima, obian odrasli radnik - mukarac izabrae se, za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 4 i 5 ovog lana. 7. Plata obinog odraslog radnika - mukarca odredie se na osnovu plate za normalno radno vreme, odreene bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega, bilo obiajem, raunajui tu i dodatke na skupou, ako postoje; kada se ovako odreene plate odreuju prema oblastima, a paragraf 6 ovog lana nije primenjen, uzee se srednja plata.
289

DR RAJKO KOSANOVI

8. Iznosi periodinih plaanja koja su u toku za sluaj starosti, nesree na poslu i profesionalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za sluaj nesposobnosti za rad), za sluaj invalidnosti i smrti hranioca porodice, revidirae se posle znatnih promena opteg nivoa zarade koje nastanu zbog osetnih promena trokova ivota. lan 67 Za svako porodino plaanje na koje se ovaj lan primenjuje: a) iznos davanja ima biti odreen prema propisanoj skali ili prema skali odreenoj od strane nadlenih vlasti prema propisanim pravilima; b) iznos davanja moe biti smanjen samo u meri u kojoj druga imovina porodice korisnika prelazi osnovne iznose propisane ili utvrene od strane nadlenih vlasti prema propisanim pravilima; c) zbir davanja i druge imovine, po odbitku odnosnih iznosa pomenutih u napred navedenoj alineji b), mora biti dovoljan da osigura porodici korisnika zdrave i pristojne uslove ivota i ne moe biti nii od iznosa davanja obraunatog prema odredbama lana 66; d) odredbe alineje c) smatrae se zadovoljenim ako ukupan iznos davanja isplaenih na osnovu ovog Dela prelazi za najmanje 30% ukupni iznos davanja koji bi se odbio primenom odredaba lana 66 i odredaba: i) alineje b) lana 15 Dela III; ii) alineje b) lana 27 Dela V; iii) alineje b) lana 55 Dela IX; iv) alineje b) lana 61 Dela X. TABLICA (PRILOG DELU XI) Periodina plaanja tipskim korisnicima
Osigurani sluaj bolest nezaposlenost starost nesrea na poslu i profesionalna oboljenja: nesposobnost za rad invalidnost smrt hranioca porodice VIII materinstvo invalidnost smrt hranioca porodice Deo III IV V VI Tipski korisnik ovek sa enom i 2 dece ovek sa enom i 2 dece ovek sa enom u dobu starosti za penziju Procenat 45 45 40

ovek sa enom i 2 dece ovek sa enom i 2 dece udovica sa dvoje dece ena ovek sa enom i 2 dece udovica sa dvoje dece

50 50 40 45 40 40

Deo XII JEDNAKOST POSTUPKA PREMA STRANIM DRAVLJANIMA lan 68 1. Stanovnici strani dravljani treba da imaju ista prava kao domai dravljani. Meutim, u pogledu davanja ili delova davanja koja se finansiraju iskljuivo ili preteno iz javnih fondo290

SOCIJALNO PRAVO

va, kao i u pogledu prelaznih reima, mogu se za strane dravljane i za domae dravljane roene van teritorije lana, propisati posebne odredbe. 2. U sistemima socijalnog obezbeenja na bazi doprinosa, ija se zatita primenjuje na lica u radnom odnosu, zatiena lica koja su dravljani nekog drugog lana koji je prihvatio obaveze koje proistiu iz odgovarajueg Dela Konvencije, treba da imaju u pogledu tog Dela ista prava kao dravljani zainteresovanog lana. Pri svemu tome primena ovog paragrafa moe biti uslovljena postojanjem bilateralnog ili multilateralnog sporazuma na bazi reciprociteta. Deo XIII ZAJEDNIKE ODREDBE lan 69 Davanje na koje bi zatieno lice imalo pravo primenom bilo kojeg od Delova II do X ove Konvencije moe biti obustavljeno u meri koja se moe propisati: a) dotle dok se zainteresovano lice ne nalazi na teritoriji lana; b) dotle dok se zainteresovano lice izdrava iz javnih fondova ili o troku neke ustanove ili slube socijalnog obezbeenja; meutim, ako visina davanja prelazi trokove tog izdravanja, razlika treba da se odredi licima koje korisnik izdrava; c) dotle dok zainteresovano lice prima u novcu neko drugo davanje socijalnog obezbeenja, izuzev porodine potpore, i kroz ceo period za vreme kojega prima naknadu za isti osigurani sluaj sa druge strane, pod rezervom da deo davanja, koji se obustavlja, ne prelazi drugo davanje ili naknadu koju prima sa druge strane; d) ako je zainteresovano lice pokualo da prevarom postigne neko davanje; e) ako je osigurani sluaj izazvan zloinom ili prestupkom uinjenim od strane zainteresovanog lica; f) ako je osigurani sluaj namerno izazvan od strane zainteresovanog lica; g) u shodnim sluajevima, kada zainteresovano lice proputa da koristi zdravstvene slube ili slube za readaptaciju koje mu stoje na raspoloenju ili se ne pridrava pravila propisanih za proveravanje postojanja osiguranog sluaja, ili za vladanje korisnika davanja; h) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako zainteresovano lice proputa da koristi slube za posredovanje rada koje mu stoje na raspoloenju; i) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako je zainteresovano lice izgubilo zaposlenje usled obustave posla nastale zbog radnog spora, ili ako je svojevoljno napustilo posao bez opravdanih razloga; j) u pogledu davanja za sluaj smrti hranioca porodice dotle, dok udovica ivi u divljem braku. lan 70 1. Svaki molilac mora imati pravo na albu u sluaju odbijanja od davanja ili osporavanja njegove vrste i visine. 2. Kada je kod primene ove Konvencije administracija zdravstvene zatite poverena vladinom organu odgovornom pred parlamentom, pravo albe predvieno u paragrafu 1 ovog lana moe biti zamenjeno pravom postavljanja zahteva da nadlenu vlast ispita svaki prigovor u vezi sa odbijanjem od zdravstvene zatite ili kvalitetom primljene lekarske nege. 3. Ako se zahtevi podnose specijalnim sudovima za pitanja socijalnog obezbeenja u kojima su zastupljena zatiena lica, pravo albe moe i da se ne odobrava.
291

DR RAJKO KOSANOVI

lan 71 1. Davanja koja se odobravaju primenom ove Konvencije i administrativni trokovi vezani za ta davanja imaju se finansirati kolektivno putem doprinosa ili poreza, ili na oba naina, ali tako da lica slabog imovnog stanja ne budu suvie optereena, vodei pri tome rauna o ekonomskoj situaciji lana i kategorija zatienih lica. 2. Ukupan iznos doprinosa za osiguranje koji plaaju zatiena lica u radnom odnosu ne moe biti vii od 50% ukupnog iznosa sredstava namenjenih za zatitu lica u radnom odnosu, njihovih supruga i dece. Da bi se utvrdilo da li je ovaj uslov zadovoljen, sva davanja koja lanovi odobravaju u vezi primene ove Konvencije mogu se posmatrati u celini, izuzimajui porodine potpore kao i davanje za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja, ako ova poslednja davanja pretstavljaju posebnu granu. 3. lan mora preuzeti optu odgovornost u pogledu slube davanja koja se dodeljuju primenom ove Konvencije i preduzeti sve potrebne mere da bi se postigao ovaj cilj; on mora obezbediti, ako je potrebno, da se potrebna ispitivanja i aktuarski prorauni u pogledu finansiske ravnotee, stopa doprinosa ili poreza namenjenih za pokrie osiguranih sluajeva u pitanju, periodino vre u svakom sluaju pre svake izmene u davanjima. lan 72 1. Kada administraciju vri ustanova iji status reguliu vlasti ili vladin organ odgovoran pred parlamentom, pretstavnici zatienih lica treba da uestvuju u administraciji ili da joj budu pridodati sa savetodavnim pravom pod propisanim uslovima; nacionalno zakonodavstvo moe takoe predvideti uee pretstavnika poslodavca i vlasti. 2. lan mora preuzeti optu odgovornost za dobru administraciju ustanova i slubi koje sudeluju u primeni ove Konvencije. Deo XIV OSTALE ODREDBE lan 73 Ova Konvencija se nee primenjivati: a) na osigurane sluajeve nastale pre stupanja na snagu odgovarajueg Dela konvencije za zainteresovanog lana; b) na davanja odobrena za osigurane sluajeve koji su nastali posle stupanja na snagu odgovarajueg Dela Konvencije za zainteresovanog lana, u meri u kojoj prava na ta davanja proistiu iz perioda ranijih od datuma stupanja na snagu. lan 74 Ne moe se smatrati da ova Konvencija menja bilo koju od postojeih konvencija. lan 75 Ako u nekoj konvenciji usvojenoj kasnije od strane Konferencije, koja bi se odnosila na jedno ili vie pitanja iz ove Konvencije bude tako odreeno, odredbe ove Konvencije koje budu specificirane u novoj konvenciji prestae da se primenjuju kod svakog lana koji je ratifikovao novu konvenciju, od datuma njenog stupanja na snagu za zainteresovanog lana.
292

SOCIJALNO PRAVO

lan 76 1. Svaki lan koji ratifikuje ovu Konvenciju obavezuje se da u godinjem izvetaju o primeni Konvencije koji je duan da podnese prema lanu 22 Ustava Meunarodne organizacije rada, prui: a) potpuna obavetenja o zakonodavstvu koje obezbeuje primenu odredaba Konvencije; b) dokaze da je udovoljeno statistikim zahtevima formulisanim u: i) lanovima 9 a), b), c) ili d); 15 a, b) ili d); 21 a) ili c); 27 a), b) ili d); 33 a) ili b); 41 a), b) ili d); 48 a), b) ili c); 55 a), b) ili d); 61 a), b) ili d) u pogledu broja zatienih lica. ii) lanovima 44, 65, 66 ili 67 u pogledu iznosa davanja; iii) alineji a) paragrafa 2 lana 18 u pogledu trajanja naknade za sluaj bolesti; iv) paragrafu 2 lana 24 u pogledu trajanja davanja za sluaj nezaposlenosti; v) paragrafu 2 lana 71 u pogledu srazmere sredstava koja potiu od doprinosa lica u radnom odnosu. Ti dokazi treba da se daju, drei se u pogledu naina njihovog podnoenja, to je vie mogue, sugestija datih od strane Administrativnog saveta Meunarodnog biroa rada, u cilju vee jednoobraznosti u tom pogledu. 2. Svaki lan koji ratifikuje ovu Konvenciju dostavljae u odgovarajuim vremenskim periodima, prema tome, kako bude odluio Administrativni savet, izvetaje o stanju svoga zakonodavstva i prakse u pogledu odredaba svakog od Delova II do X Konvencije koji nisu naznaeni u ratifikaciji odnosnog lana ili u nekoj kasnijoj izjavi datoj u vezi primene lana 4. lan 77 1. Ova Konvencija ne primenjuje se na pomorce i na pomorske ribare; odredbe o zatiti pomoraca i pomorskih ribara usvojila je Meunarodna konferencija rada u Konvenciji o socijalnom obezbeenju pomoraca 1946 i u Konvencijama o penzijama pomoraca, 1946. 2. lan moe iskljuiti pomorce i pomorske ribare iz broja bilo lica u radnom odnosu, bilo aktivnog stanovnitva, bilo stalno nastanjenih lica, koji se uzimaju u obzir za izraunavanje procenta lica u radnom odnosu ili stalno nastanjenih lica, zatienih primenom bilo kojeg od Delova II do X koji je ratifikovan. Deo XV ZAVRNE ODREDBE lan 78 Slubene ratifikacije ove Konvencije bie dostavIjene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, koji e ih registrovati. lan 79 1. Ova Konvencija vezivae same lanove Meunarodne organizacije rada ija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora. 2. Konvencija e stupiti na snagu po isteku 12 meseci, poto registracije dva lana budu registrovane od strane Generalnog direktora. 3. Posle toga, ova e Konvencija stupiti na snagu za svakog lana po isteku 12 meseci od datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
293

DR RAJKO KOSANOVI

lan 80 1. Izjave koje budu dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, saobrazno paragrafu 2 lana 35 Ustava Meunarodne organizacije rada, treba da sadre podatke o: a) teritorijama za koje se zainteresovani lan obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primeni bez izmene; b) teritorijama za koje se on obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primeni sa izmenama, kao i u emu se sastoje te izmene; c) teritorijama za koje je Konvencija neprimenjiva, i u tom sluaju zbog kojih je razloga neprimenjiva; d) teritorijama za koje on rezervie svoju odluku dok se temeljnije ne proui situacija u pogledu tih teritorija. 2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) prvog paragrafa ovog lana smatrae se kao sastavni deo ratifikacije i imae isto dejstvo. 3. Svaki lan moe se, putem nove izjave, odrei svih ili samo nekih rezervi sadranih u svojoj ranijoj izjavi datoj na osnovu alineje b), c) i d) prvog paragrafa ovog lana. 4. Svaki lan moe u toku perioda za vreme kojega se ova Konvencija moe otkazati saobrazno odredbama lana 82, dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu kojom se menja u svakom drugom pogledu svaka ranija izjava i obavetava o situaciji na odreenim teritorijama. lan 81 1. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada saobrazno paragrafima 4 i 5 lana 35 Ustava Meunarodne organizacije rada, treba da pruaju podatke o tome da li e se odredba Konvencije ili njenih Delova na koje se te izjave odnose primenjivati na teritoriju sa ili bez izmena; kada iz izjave proizlazi da se odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primenjuju pod rezervom izmena, ona mora precizirati u emu se sastoje te izmene. 2. lan ili lanovi ili zainteresovana meunarodna vlast mogu se, kasnijom izjavom, u celini ili delimino, odrei prava da se pozivaju na izmene naznaene u nekoj ranijoj izjavi. 3. lan ili lanovi ili zainteresovana meunarodna vlast mogu za vreme perioda u toku kojega se Konvencija moe otkazati saobrazno odredbama lana 82 dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu koja menja, u svakom drugom pogledu, neku raniju izjavu i obavetava o situaciji u pogledu primene ove Konvencije. lan 82 1. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe, po isteku perioda od deset godina posle njenog prvobitnog stupanja na snagu, otkazati Konvenciju ili neki od njenih Delova II do X, ili vie njih, aktom upuenim Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, koji e ga registrovati. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana poto bude registrovan. 2. Svaki lan, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, a koji u toku godine dana po isteku perioda od 10 godina, pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristio mogunost otkaza predvienu ovim lanom, bie vezan za novi period od deset godina, a posle toga moi e otkazati Konvenciju ili neke od njenih Delova II do X, ili vie njih, po isteku svakog perioda od deset godina, pod uslovom predvienim ovim lanom.
294

SOCIJALNO PRAVO

lan 83 1. Generalni direktor Meunarodne organizacije rada notificirae svima lanovima Meunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu dostavljeni od strane lanova Organizacije. 2. Obavetavajui lanove Organizacije o drugoj registraciji koja mu bude dostavljena, Generalni direktor skrenue panju lanovima Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na snagu. lan 84 Saobrazno lanu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Meunarodnog biroa rada dostavie Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije potpuna obavetenja o svim ratifikacijama, svim izjavama i svim otkazima koje bude registrovao prema prethodnim lanovima. lan 85 Svaki put kada bude smatrao za potrebno, Administrativni savet Meunarodnog biroa rada podnee Optoj konferenciji izvetaj o primeni ove Konvencije i ispitae da li je poeljno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene potpune ili delimine revizije. lan 86 1. U sluaju da Konferencija usvoji neku konvenciju koja u potpunosti ili delimino menja ovu Konvenciju, osim ako nova konvencija predvia drukije: a) ratifikacija nove konvencije od strane nekog lana povlaie ipso iure, bez obzira na napred navedeni lan 62, neposredni otkaz ove Konvencije, pod rezervom da je nova konvencija koja menja raniju stupila na snagu; b) od dana stupanja na snagu nove konvencije, ova Konvencija prestae da bude otvorena za ratifikaciju lanovima. 2. Ova Konvencija ostae u svakom sluaju na snazi, po formi i sadrini za lanove koji je budu ratifikovali, a koji ne ratifikuju novu konvenciju. lan 87 Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni. LAN 2 Federativna Narodna Republika Jugoslavija preuzima obavezu da e primenjivati delove I, II, III, IV, V, VI, VIII i X i odgovarajue odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Konvencije. LAN 3 Dravni sekretar za inostrane poslove preduzee mere potrebne za izvrenje obaveze iz prethodnog lana. LAN 4 Ova uredba stupa na snagu odmah.

295

DR RAJKO KOSANOVI

SPORAZUM IZMEU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I BOSNE I HERCEGOVINE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori, broj 7/03 Savezna Republika Jugoslavija i Bosna i Hercegovina u elji da urede meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja, dogovorile su se sledee: Deo I OPTE ODREDBE lan 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledei izrazi znae: 1. teritorija u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jugoslovenska dravna teritorija; u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, bosansko-hercegovaka dravna teritorija; 2. pravni propisi zakoni, podzakonski i drugi opti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. nadleni organ u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju: savezno ministarstvo nadleno za pravne propise u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; u odnosu na Bosnu i Hercegovinu: ministarstva nadlena za pravne propise u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. nosilac organizacija, ustanova, odnosno organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. nadleni nosilac nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnoenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 6. organ za vezu organ odreen za efikasno sprovoenje ovog sporazuma; 7. osiguranik lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz lana 2. ovog sporazuma; 8. lan porodice lan porodice prema pravnim propisima one drave ugovornice koji se primenjuju; 9. prebivalite mesto stalnog boravka;
296

SOCIJALNO PRAVO

10. boravite mesto privremenog boravka; 11. penzijski sta sta osiguranja, sa njim izjednaena vremena i poseban sta prema pravnim propisima drava ugovornica; 12. period osiguranja period plaanja doprinosa i period priznat kao takav; 13. davanje davanje u naturi i novano davanje; 14. davanje u naturi zdravstvena zatita i druga davanja, osim novanih; 15. novano davanje penzija, novana naknada i druga novana davanja, ukljuujui njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklaivanja, poveanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju znaenje koje im pripada prema pravnim propisima drava ugovornica. lan 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise: U Saveznoj Republici Jugoslaviji o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novanoj naknadi za sluaj nezaposlenosti; i 5. dodatku na decu, u Bosni i Hercegovini o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novanoj naknadi za sluaj nezaposlenosti; i 5. novanoj naknadi u vezi sa materinstvom i deijem dodatku. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog lana. lan 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice i b) druga lica koja prava izvode od lica naznaenih pod a). lan 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, dravljani druge drave ugovornice su izjednaeni sa njenim dravljanima.
297

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Stav 1. ovog lana se ne odnosi na: 1. pravne propise o ueu osiguranika i poslodavca u organima nosilaca i udruenja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz meunarodnih ugovora zakljuenih sa treim dravama i 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u slubenom predstavnitvu jedne od drava ugovornica u treim dravama ili kod lanova tog predstavnitva. lan 5. Izjednaenost teritorija (1) Penzija, novana naknada i druga novana davanja prema pravnim propisima jedne drave ugovornice isplauju se korisniku sa prebivalitem u drugoj dravi ugovornici. (2) Penzija, novana naknada i druga novana davanja ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (3) Dravljanima druge drave ugovornice sa prebivalitem u treoj dravi davanja iz st. 1. i 2. ovog lana drava u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplauje pod istim uslovima kao i svojim dravljanima. (4) Stav 1. ovog lana se ne primenjuje na davanje po osnovu preostale radne sposobnosti, najnie penzije, zatitnog dodatka, telesnog oteenja, tue pomoi i nege, kao i druga davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 6. Opta odredba Obaveza osiguranja odreuje se prema pravnim propisima one drave ugovornice u kojoj lice radi, odnosno obavlja delatnost, to vai i u sluaju kada se sedite poslodavca nalazi u drugoj dravi ugovornici, ako odredbama l. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugaije odreeno. lan 7. Posebne odredbe (1) Ako poslodavac sa seditem u jednoj dravi ugovornici uputi zaposlenog u drugu dravu ugovornicu, na njega se najdue do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je u njoj zaposlen. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj dravi ugovornici ode u drugu dravu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najdue do kraja 12. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da u njoj obavlja delatnost. (3) Na lica koja putuju u slubi poslodavca koji se bavi vazdunim, drumskim ili eleznikim saobraajem primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj je sedite poslodavca. (4) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice pod ijom zastavom brod plovi.
298

SOCIJALNO PRAVO

(5) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice kojoj luka pripada. (6) Na zaposlene u dravnim i javnim slubama, slubene predstavnike i sa njima izjednaena lica upuena u drugu dravu ugovornicu primenjuju se pravni propisi draveugovornice koja ih je uputila. (7) Primena pravnih propisa prve drave ugovornice iz st. 1. i 2. ovog lana moe se,izuzetno, na zajedniki zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadlenog organa druge drave ugovornice produiti za jo 24, odnosno 12 meseci. lan 8. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ovih misija i predstavnitava, upuene u drugu dravu ugovornicu primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su upueni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog lana koji nisu upueni, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, odnosno njihovi lanovi koji ih zapoljavaju, duni su da se pridravaju pravnih propisa te drave koji vae za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog lana, zaposleni koji su dravljani drave ugovornice ija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te drave ugovornice. lan 9. Izuzeci Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadleni organi drava ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba l. 6. i 7. ovog sporazuma, pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. Bolest i materinstvo lan 10. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima obe drave ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za odreivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. lan 11. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravo na zdravstvenu zatitu od strane nosioca njegovog prebivali299

DR RAJKO KOSANOVI

ta ili boravita, odreenu u pogledu obima, vrste i naina pruanja prema pravnim propisima koji vae za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju odreenom pravnim propisima koji vae za nadlenost nosioca na iji teret se zatita prua, pod uslovom da: 1. ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici ili 2. ima boravite u drugoj dravi ugovornici po osnovu lana 8. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj dravi ugovornici zahteva hitno pruanje zdravstvene zatite, a lice nije otilo u tu dravu ugovornicu u cilju leenja. (2) Stav 1. ovog lana se analogno primenjuje i na lanove porodice, s tim to je za lanove porodice lica koja imaju boravite u drugoj dravi ugovornici po osnovu odredaba lana 7. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadlenog nosioca. (3) Za odobrenje korienja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, neophodna je saglasnost nadlenog nosioca, izuzev kada je pruanje tih usluga neodlono, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog lana. lan 12. Novana davanja (1) Novana davanja u sluajevima iz lana 11. ovog sporazuma, kao i u sluaju materinstva, odobrava nadleni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos novanih davanja zavisi od broja lanova porodice, nadleni nosilac uzima u obzir i lanove porodice koji imaju prebivalite u drugoj dravi ugovornici. lan 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj ima prebivalite. (2) Korisnik iz stava 1. ovog lana ima pravo na davanja u naturi na teret nadlenog nosioca one drave ugovornice u kojoj on ima prebivalite. (3) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice koji ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te drave ugovornice i pruaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima a na teret nadlenog nosioca. (4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog lana, sa prebivalitem u jednoj dravi ugovornici, ije stanje, za breme boravka u drugoj dravi ugovornici, zahteva hitno pruanje davanja u naturi ima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (5) Odredbe st. 1. do 4. ovog lana analogno se primenjuju i na lanove porodice korisnika penzije. lan 14. Nosilac koji prua davanja u naturi U sluaju iz lana 11. i lana 13. ovog sporazuma davanja u naturi prua:
300

SOCIJALNO PRAVO

u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadlena organizaciona jedinica zdravstvenog osiguranja i mesno nadlena organizaciona jedinica socijalne zatite; - u Republici Srpskoj - organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Fonda deije zatite Republike Srpske i - u Brko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i drutvene delatnosti. lan 15. Naknada trokova (1) Nadleni nosilac naknauje nosiocu koji je pruio davanje utroene iznose u skladu sa lanom 11. i lanom 13. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih trokova. (2) Organi za vezu drava ugovornica mogu dogovoriti paualno plaanje za sve sluajeve ili za odreene grupe sluajeva, umesto pojedinanog obrauna trokova. Poglavlje 2. Starost, invalidnost i smrt lan 16. Sabiranje penzijskog staa (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, sticanje, ouvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navrenjem penzijskog staa, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski sta navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice, kao da je navren prema pravnim propisima koje on primenjuje, pod uslovom da se periodi na poklapaju. (2) Prilikom primene stava 1. ovog lana, period osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge drave ugovornice rauna sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku dravljaninu jedne od drava ugovornica koji, i pored primene stava 1 ovog lana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadleni nosilac uzima u obzir i penzijski sta navren u treoj dravi sa kojom obe drave ugovornice imaju zakljuene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem perioda osiguranja u odreenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice za ostvarivanje prava na davanje mora biti navren period osiguranja u odreenom periodu ili utvreno odreeno injenino stanje, taj period se produava odgovarajuim periodom osiguranja, odnosno postojanjem odreenog injeninog stanja (korienje penzije, davanje za sluaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj dravi ugovornici.
301

DR RAJKO KOSANOVI

lan 17. Period osiguranja krai od 12 meseci (1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima u obzir za obraunavanje davanja krai od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u sluaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog perioda osiguranja. (2) Period osiguranja iz stava 1. ovog lana po osnovu koga nosilac jedne drave ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge drave ugovornice za sticanje, ouvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i odreivanje njegove visine, kao da je taj period navren prema njegovim pravnim propisima. lan 18. Utvrivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene lana 16. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu penzijskog staa koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. lan 19. Obraun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu odredaba lana 16. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje na taj nain to: 1. obraunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski sta, koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren prema pravnim propisima koje on primenjuje. Iznos davanja koji ne zavisi od duine penzijskog staa uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obraunatog iznosa, utvruje iznos davanja srazmeran odnosu izmeu penzijskog staa navrenog iskljuivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staa, koji se uzima u obzir za obraun davanja; 3. u sluaju kada je ukupan penzijski sta koji se uzima u obzir primenom odredaba lana 16. ovog sporazuma dui od najdueg penzijskog staa prema pravnim propisima koje on primenjuje, utvruje iznos davanja srazmerno penzijskom stau navrenom prema tim pravnim propisima i penzijskom stau na osnovu kojeg se utvruje visina davanja u punom iznosu. (2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obraunava na osnovu zarade, osnovice osiguranja, odnosno uplaenog doprinosa u odreenom periodu, nadleni nosilac uzima u obzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaeni doprinos iskljuivo iz perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. lan 20. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Nezavisno od pravnih propisa drava ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili vie penzija, korienje penzije prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne utie na pravo korisnika da stovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge drave ugovornice.
302

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 3. Povreda na radu i profesionalna bolest lan 21. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalitem u jednoj dravi ugovornici koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugoj dravi ugovornici, pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (2) Stav 1. ovog lana se primenjuje i u sluaju povrede koju lice pretrpi, neposredno po isteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do prebivalita. lan 22. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zatitu prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite ili boravite u drugoj dravi ugovornici koristi tu zatitu, na teret nadlenog nosioca, od nosioca na ijem podruju ima prebivalite ili boravite, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korienje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, primenjuje se odredba lana 11. stav 3. ovog sporazuma. (2) U sluajevima iz stava 1. ovog lana zdravstvenu zatitu prua: u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadlena organizaciona jedinica zdravstvenog osiguranja; - u Republici Srpskoj - nadlena organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i - u Brko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i drutvene delatnosti. (3) Na naknadu trokova nastalih prema stavu 1. ovog lana primenjuju se odredbe lana 15. ovog sporazuma. lan 23. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrena u toj dravi ugovornici, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrena u drugoj dravi ugovornici. (2) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja moe da izazove tu bolest, trajalo odreeno vreme, nadleni nosilac te drave ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge drave ugovornice.
303

DR RAJKO KOSANOVI

lan 24. Novano davanje (1) Novano davanje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one drave ugovornice u kojoj je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja moe da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novano davanje na teret nosioca jedne drave ugovornice, zbog pogoranja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, moe da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge drave ugovornice, nosilac prve drave ugovornice i dalje snosi trokove davanja, bez obzira na pogoranje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge drave ugovornice odobrava davanje u visini razlike izmeu davanja koje pripada nakon pogoranja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. lan 25. Obavetavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavnitva o povredi na radu O povredi na radu dravljanina, odnosno osiguranika jedne drave ugovornice u drugoj dravi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadleni nosilac, bez odlaganja, obavetava diplomatsku misiju ili konzularno predstavnitvo drave ugovornice iji je on dravljanin, odnosno osiguranik. Poglavlje 4. Nezaposlenost lan 26. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, utvren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u sluaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako je nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnoenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje onoliko meseci koliko je predvieno prema njenim pravnim propisima. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na zaposlena lica ije je zaposlenje bilo predvieno na dui rok, ali je okonano, bez njihove krivice, pre navrenja tog perioda ili koja imaju prebivalite na teritoriji drave ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. (3) Trajanje primanja naknade smanjuje se za onaj period za koji je nezaposleno lice u drugoj dravi ugovornici, u poslednjih 12 meseci pre dana podnoenja zahteva, primilo novanu naknadu za nezaposlenost. Poglavlje 5. Davanje za sluaj smrti lan 27. Ako davanje za sluaj smrti postoji prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj je to lice imalo prebivalite.
304

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 6. Dodatak na decu lan 28. Sabiranje perioda osiguranja Period osiguranja utvren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima se u obzir, ako je to potrebno, za sticanje i ostvarivanje prava na dodatak na decu, prema pravnim propisima druge drave ugovornice. lan 29. Utvrivanje davanja (1) Pravo na dodatak na decu se odreuje prema pravnim propisima one drave ugovornice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalite u drugoj dravi ugovornici. (2) Ako pravo na dodatak na decu postoji prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj dete ima prebivalite. (3) St. 1. i 2. ovog lana se primenjuju i na korisnika penzije. Deo IV RAZNE ODREDBE lan 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe drave ugovornice, kao organi za vezu dve drave ugovornice, odreuju se: u Saveznoj Republici Jugoslaviji: - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu pravnih propisa u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz lana 2. stav 1. ta. 1, 2, 3. i 5. ovog sporazuma i - Savezni zavod za trite rada i migracije za primenu pravnih propisa u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz lana 2. stav 1. taka 4. ovog sporazuma; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije Bosne i Hercegovine - Sarajevo za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 1. ovog sporazuma; - u Republici Srpskoj - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske - Banja Luka za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 1. ovog sporazuma; - u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za penzijsko-mirovinsko osiguranje - Mostar za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. ta. 2 i 3. ovog sporazuma; u Republici Srpskoj - Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske - Bijeljina za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. ta. 2. i 3. ovog sporazuma; u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za zapoljavanje - Sarajevo za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 4. ovog sporazuma;
305

DR RAJKO KOSANOVI

u Republici Srpskoj - Republiki zavod za zapoljavanje Republike Srpske - Pale za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 4. ovog sporazuma; u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadleno kantonalno ministarstvo za socijalnu zatitu za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 5. ovog sporazuma; u Republici Srpskoj - Fond deije zatite Republike Srpske - Bijeljina za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. taka 5. ovog sporazuma; i u Brko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i drutvene delatnosti - Brko za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz lana 2. stav 1. ta. 1. do 5. ovog sporazuma. lan 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomo (1) Nadleni organi dve drave ugovornice e, posebnim sporazumom, utvrditi izmene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve drave ugovornice e, u okviru svoje nadlenosti, utvrditi mere za sprovoenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog lana. (3) Nadleni organi i organi za vezu dve drave ugovornice obavetavae se meusobno o: a) svim preduzetim merama za sprovoenje ovog sporazuma; i b) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci drava ugovornica e uzajamno pruati besplatnu slubenu pomo. (5) Organi i nosioci drava ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno meusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomonicima. (6) Organi i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga to su napisani na slubenom jeziku i pismu druge drave ugovornice. (7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju slubeni jezici i pisma drava ugovornica. (8) Lekarske preglede koji se obavljaju iskljuivo zbog primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj dravi ugovornici imaju prebivalite ili boravite, obavie na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalitu ili boravitu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe drave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalitu ili boravitu tog lica. (9) Pravna pomo se, do pokretanja sudskog postupka, prua u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoi u graanskim pravnim stvarima. lan 32. Ovlaenja diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava Diplomatske misije i konzularna predstavnitva drava ugovornica mogu se, bez posebnog punomoja, direktno obraati nadlenim organima, organima za vezu i nadlenim nosiocima druge drave ugovornice radi zatite interesa svojih dravljana.
306

SOCIJALNO PRAVO

lan 33. Oslobaanje od taksi i nadovera (1) Oslobaanje ili smanjenje taksi predvieno propisima jedne drave ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilau zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajue pismene podneske i dokumenta koja se prilau zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilau prilikom primene ovog sporazuma, ne podleu nadoveri. lan 34. Podnoenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi jedne drave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se istovremeno i zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi te drave ugovornice, mogu se, u istom roku, podneti odgovarajuem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana nadlene slube, bez odlaganja, prosleuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajuim slubama druge drave ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. (5) Potvrde ili dokumenti, koje izdaju organi ili nosioci jedne drave ugovornice smatraju se vaeim za organe ili nosioce druge drave ugovornice. lan 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadlean za pruanje davanja prema ovom sporazumu izvrava svoju obavezu, sa oslobaajuim dejstvom, isplatom novanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preraunavanje davanja u valutu druge drave ugovornice se vri prema paritetu valuta koji je vaio na dan kada je nosilac nadlean za pruanje davanja doznaio sredstva isplatnom organu u svojoj dravi radi isplate korisnicima u drugu dravu ugovornicu. (3) Naknade predviene ovim sporazumom utvruju se u valuti one drave ugovornice u kojoj se nalazi sedite nosioca na iji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog lana vre se u konvertibilnoj valuti (EUR) u skladu sa plaanjem izmeu dve drave ugovornice. lan 36. Potraivanje preplaenih iznosa davanja u novcu (1) Nosilac jedne drave ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu veem od onog koji korisniku pripada, moe od nosioca druge drave ugovornice zatraiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadri preplaeni iznos.
307

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Preplaeni iznos iz stava 1. ovog lana se direktno isplauje nosiocu koji je zatraio njegovo zadravanje. lan 37. Izvrni postupak (1) Izvrna reenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadlenih organa i nosilaca, kao i izvrne odluke sudova jedne drave ugovornice priznaju se u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog lana. (3) Na osnovu isprava i izvrnih odluka iz stava 1. ovog lana sprovodi se izvrenje u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajue isprave ili odluke drave ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvrenje. Isprave i odluke moraju sadrati potvrdu o njihovoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). lan 38. Naknada tete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice prima davanje za tetu koja je nastala u drugoj dravi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propisima, pravo na naknadu tete od treeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako je pravo na naknadu tete u vezi sa istovremenim davanjima, po osnovu istog sluaja tete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog lana, nosiocima obe drave ugovornice, tree lice moe isplatiti naknadu tete sa oslobaajuim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci e namiriti svoja potraivanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplauju. lan 39. Reavanje sporova Sporove u primeni i tumaenju ovog sporazuma reavae dogovorno nadleni organi drava ugovornica. Deo V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 40. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvruje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski sta koji je, prema pravnim propisima drava ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja na snagu. (3) Izuzetno od odredaba lana 16. st. 1. i 3. ovog sporazuma uzima se u obzir samo poseban sta utvren za period pre 1. januara 1965. godine, i to u priznatom trajanju. (4) Izuzetno od odredbe lana 16. stav 2. ovog sporazuma, sta osiguranja navren pre 6. marta 1992. godine, koji se prema tada vaeim propisima raunao sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju.
308

SOCIJALNO PRAVO

(5) Ovaj sporazum se primenjuje, u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, i na osigurane sluajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma nee se ponovo utvrivati, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. lan 41. Uraunavanje perioda osiguranja (1) Za utvrivanje perioda osiguranja navrenih u treim dravama koje je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija preuzela meunarodnim ugovorima sa tim dravama primenjuju se odredbe tih ugovora, odnosno meunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju koje su sa tim dravama zakljuile drave ugovornice. (2) Period osiguranja navren u aktivnoj vojnoj slubi u JNA do 31. decembra 1972. godine uzima u obzir nosilac one drave ugovornice u kojoj je to lice bilo osigurano. (3) Period osiguranja navren u aktivnoj vojnoj slubi u JNA u svojstvu vojnog osiguranika od 1. januara 1973. godine do 6. marta 1992. godine pada na teret one drave ugovornice ije je to lice dravljanin u momentu ostvarivanja prava na penziju. (4) Ako lice iz st. 1. i 3. ovog lana ima dravljanstvo obe drave ugovornice, navedeni periodi padaju na teret one drave ugovornice u kojoj lice ima prebivalite na dan ostvarivanja prava na penziju. (5) Ako osiguranik u jednoj od drava ugovornica ostvaruje pravo na penziju kao aktivno vojno lice, periodi osiguranja u svojstvu vojnog osiguranika od 1. januara 1973. godine do 6. marta 1992. godine iz stava 3. ovog lana, padaju na teret drave ugovornice u kojoj osiguranik ostvaruje pravo na penziju. lan 42. Ponovno odreivanje penzije (1) Penzije koje su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uz uraunavanje penzijskog staa navrenog prema pravnim propisima druge drave ugovornice, nosioci e, po slubenoj dunosti, ponovo odrediti i obraunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri emu se pravosnanost donetog reenja nee smatrati preprekom za ponovno odreivanje. (2) U postupku za ponovno odreivanje penzije nadleni nosilac utvruje uslove za sticanje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastupanja osiguranog sluaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju. (3) Ako prema pravnim propisima druge drave ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava na penziju na dan kada je nosilac prve drave ugovornice prvi put utvrdio pravo na penziju, nadleni nosilac druge drave ugovornice e utvrditi penziju od dana kada su uslovi za sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje. (4) Prilikom ponovnog utvrivanja prava na penziju iz stava 1. ovog lana, nosilac drave ugovornice, prema ijim pravnim propisima je davanje bilo utvreno, obraunava iznos davanja uzimajui u obzir i penzijski sta navren na teritoriji drugih republika Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvreno, ako meunarodnim ugovorom sa dravom u kojoj je penzijski sta navren nije drugaije odreeno.
309

DR RAJKO KOSANOVI

(5) Prava na penziju koja su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena na osnovu penzijskog staa kraeg od 12 meseci navrenog prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i penzijskog staa ostvarenog iskljuivo prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo e se utvrditi i obraunati primenom lana 17. ovog sporazuma. (6) Pravo na penziju, utvreno i obraunato primenom stava 1. ovog lana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo postupak za ponovno utvrivanje i obraun iznosa penzije i isplauje se direktno korisniku. lan 43. Ponovno odreivanje penzije na zahtev korisnika (1) Izuzetno od odredaba lana 42. ovog sporazuma, korisniku koji je ostvario pravo na penziju prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uraunavanjem perioda osiguranja navrenih prema pravnim propisima druge drave ugovornice u periodu od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, a nije do tog dana ispunio uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge drave ugovornice, e se, na njegov zahtev, utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbama ovog sporazuma, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (2) Utvrena, odnosno ponovo odreena penzija prema odredbama stava 1. ovog lana, isplauje se od prvog dana sledeeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je u tom mesecu utvreno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvreno kasnije, ponovo odreena i utvrena penzija isplauje se od prvog dana sledeeg meseca nakon meseca u kome je utvreno pravo na penziju. lan 44. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee potvrivanju. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni instrumenti o potvrivanju. lan 45. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe, u tekuoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri emu otkazni rok ne moe biti krai od est meseci. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Beogradu, dana 29. oktobra 2002. godine, u dva originala na slubenom jeziku Savezne Republike Jugoslavije - srpskom jeziku i slubenim jezicima Bosne i Hercegovine - bosanskom jeziku, hrvatskom jeziku i srpskom jeziku , pri emu su oba originala autentina. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Maksim Kora, s.r.
310

Za Bosnu i Hercegovinu Svetozar Mihajlovi, s.r.

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, broj 102/07 Republika Srbija i Republika Crna Gora u elji da urede meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se sledee: DEO I OPTE ODREDBE lan 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledei izrazi znae: 1. teritorija u odnosu na Republiku Srbiju - teritorija Republike Srbije; u odnosu na Republiku Crnu Goru - teritorija Republike Crne Gore; 2. Srbija - Republika Srbija; Crna Gora - Republika Crna Gora; 3. pravni propisi zakoni, podzakonski akti i drugi opti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. nadleni organ u odnosu na Srbiju, ministarstva nadlena za pravne propise Srbije iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; u odnosu na Crnu Goru, ministarstvo nadleno za pravne propise Crne Gore iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. organ za vezu organ odreen u cilju efikasnog sprovoenja ovog sporazuma; 6. nosilac organizacija, odnosno organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 7. nadleni nosilac nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnoenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 8. osiguranik lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz lana 2. ovog sporazuma;
311

DR RAJKO KOSANOVI

9. lan porodice lan porodice prema pravnim propisima one drave ugovornice koji se primenjuju; 10. prebivalite mesto stalnog boravka; 11. boravite mesto privremenog boravka; 12. penzijski sta sta osiguranja, sa njim izjednaena vremena i poseban sta prema pravnim propisima drava ugovornica; 13. period osiguranja period za koji je plaen doprinos i period priznat kao takav; 14. davanje davanje u naturi i novano davanje; 15. davanje u naturi zdravstvena zatita i druga davanja, osim novanih i 16. novano davanje penzija, novana naknada i druga novana davanja, ukljuujui njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklaivanja, poveanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju znaenje koje im pripada prema pravnim propisima drava ugovornica. lan 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise: U Srbiji o: 1. penzijskom i invalidskom osiguranju; 2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za sluaj nezaposlenosti i 5. dodatku za decu. U Crnoj Gori o: 1. penzijskom i invalidskom osiguranju; 2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za sluaj nezaposlenosti i 5. dodatku za decu. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog lana. lan 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice i b) druga lica koja prava izvode od lica naznaenih pod a).
312

SOCIJALNO PRAVO

lan 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, dravljani druge drave ugovornice su izjednaeni sa njenim dravljanima. (2) Stav 1. ovog lana se ne odnosi na: 1. pravne propise o ueu osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruenja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz meunarodnih ugovora zakljuenih sa treim dravama i 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u slubenom predstavnitvu jedne od drava ugovornica u treim dravama ili kod lanova tog predstavnitva, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno. lan 5. Izjednaenost teritorija (1) Penzija, novana naknada, dodatak za decu i druga novana davanja, izuzev davanja za sluaj nezaposlenosti i davanja po osnovu preostale radne sposobnosti ostvarena prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (2) Dravljanima druge drave ugovornice sa prebivalitem na teritoriji tree drave, davanja iz stava 1. ovog lana, drava u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplauje pod istim uslovima kao i svojim dravljanima. (3) Stav 1. ovog lana se ne primenjuje na davanja po osnovu najnie penzije, zatitnog dodatka, telesnog oteenja, tue pomoi i nege, kao i druga davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. lan 6. Izjednaenost pravnih injenica Ako neka injenica, prema pravnim propisima jedne strane ugovornice, ima pravno dejstvo na neko novano davanje, odnosno pravo, ta strana ugovornica uzima u obzir istu takvu injenicu nastalu na teritoriji druge strane ugovornice, kao da je nastala na njenoj teritoriji, osim u sluaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti korisnika penzije. DEO II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 7. Opta odredba Obaveza osiguranja odreuje se prema pravnim propisima one drave ugovornice u kojoj lice radi, odnosno obavlja delatnost, to vai i u sluaju kada se sedite poslodavca nalazi u drugoj dravi ugovornici, ako odredbama l. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugaije odreeno. lan 8. Posebne odredbe (1) Ako poslodavac sa seditem u jednoj dravi ugovornici uputi zaposlenog u drugu dravu ugovornicu, na njega se, najdue do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.
313

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj dravi ugovornici, ode u drugu dravu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najdue do kraja 12. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzee sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog u poslovnicu ili stalno predstavnitvo na teritoriji druge drave ugovornice, na njega se primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Ako preduzee za vazduni ili kopneni saobraaj sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve drave ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (5) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice pod ijom zastavom brod plovi. (6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice kojoj luka pripada. (7) Na zaposlene u dravnim i javnim slubama, slubene predstavnike i sa njima izjednaena lica upuena u drugu dravu ugovornicu, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve drave ugovornice iz st. 1. i 2. ovog lana moe se, izuzetno, na zajedniki zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadlenog organa druge drave ugovornice produiti za jo 24, odnosno 12 meseci. lan 9. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ovih misija i predstavnitava, upuene na teritoriju druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su upueni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog lana koji nisu upueni, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, odnosno njihovi lanovi koji ih zapoljavaju, duni su da se pridravaju pravnih propisa te drave koji vae za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog lana, zaposleni koji su dravljani drave ugovornice ija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, mogu se, u roku od 3 meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te drave ugovornice. lan 10. Izuzeci Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samostalnu delatnost, nadleni organi drava ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba lana 8. i lana 9. stav 3. ovog sporazuma, pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja, odnosno delatnosti.
314

SOCIJALNO PRAVO

DEO III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. Bolest i materinstvo lan 11. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima obe drave ugovornice se, kada je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za odreivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. lan 12. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, ima pravo na zdravstvenu zatitu od strane nosioca njegovog prebivalita ili boravita, odreenu u pogledu obima, vrste i naina pruanja prema pravnim propisima pravnim propisima koji vae za nadlenog nosioca na iji teret se zatita prua pod uslovom da: 1. ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici ili 2. ima boravite u drugoj dravi ugovornici po osnovu lana 8. st. 1, 2, 3. i 7. i lana 9. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj dravi ugovornici zahteva hitno pruanje zdravstvene zatite, pod uslovom da u tu dravu ugovornicu nije otilo u cilju leenja. (2) Odredbe iz stava 1. ovog lana analogno se primenjuju i na lanove porodice, s tim to je za lanove porodice lica koja imaju boravite u drugoj dravi ugovornici na osnovu odredaba lana 8. st. 1, 2, 3. i 7. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadlenog nosioca. (3) Za davanje zdravstvenih usluga kao to je korienje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, neophodna je prethodna saglasnost nadlenog nosioca, izuzev kada je pruanje tih usluga neodlono, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog lana. (4) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne strane ugovornice, a nalazi se na teritoriji druge strane ugovornice radi kolovanja i studiranja, ima pravo na davanja. U sluaju bolnikog leenja i davanja vee vrednosti potrebna je saglasnost nadlenog nosioca, izuzev u hitnim sluajevima. lan 13. Novana davanja (1) Novana davanja u sluajevima iz lana 12. ovog sporazuma, kao i u sluaju materinstva, odobrava nadleni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos novanih davanja zavisi od broja lanova porodice, nadleni nosilac uzima u obzir i lanove porodice koji imaju prebivalite u drugoj dravi ugovornici.
315

DR RAJKO KOSANOVI

lan 14. Davanje korisnicima penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj korisnik ima prebivalite. (2) Korisnik iz stava 1. ovog lana pravo na davanje u naturi ostvaruje na teret nadlenog nosioca one drave ugovornice u kojoj ima prebivalite. (3) Na korisnike penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice koji ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te drave ugovornice i pruaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadlenog nosioca. (4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog lana sa prebivalitem u jednoj dravi ugovornici, ije stanje za vreme boravka u drugoj dravi ugovornici zahteva hitno pruanje davanja u naturi ima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (5) Odredbe st. 1. do 4. ovog lana analogno se primenjuju na lanove porodice korisnika penzije. lan 15. Nosilac koji obezbeuje davanja u naturi U sluaju iz l. 12. i 14. ovog sporazuma, davanja u naturi obezbeuje: - u Srbiji organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja; - u Crnoj Gori organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja. lan 16. Naknada trokova (1) Nadleni nosilac vri naknadu nosiocu koji je pruio davanje, utroene iznose u skladu sa lanom 12. i lanom 14. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih trokova. (2) Organi za vezu drava ugovornica mogu dogovoriti paualno plaanje za sve sluajeve ili za odreene grupe sluajeva, umesto pojedinanog obrauna trokova. Poglavlje 2. Starost, invalidnost i smrt lan 17. Sabiranje penzijskog staa (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, sticanje, ouvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navrenjem penzijskog staa, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski sta navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice, kao da je navren prema pravnim propisima koje on primenjuje, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (2) Prilikom primene stava 1. ovog lana, period osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge drave ugovornice rauna sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - dravljaninu jedne od drava ugovornica, koji, i pored primene stava 1. ovog lana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadleni nosilac uzima u obzir i
316

SOCIJALNO PRAVO

penzijski sta navren u treoj dravi sa kojom obe drave ugovornice imaju zakljuene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem perioda osiguranja u odreenom zanimanju, odnosno poslu, ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice za ostvarivanje prava na davanje mora biti navren period osiguranja u odreenom periodu ili utvreno odreeno injenino stanje, taj period se produava odgovarajuim periodom osiguranja, odnosno postojanjem odreenog injeninog stanja u drugoj dravi ugovornici. lan 18. Period osiguranja krai od 12 meseci (1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima u obzir za obraunavanje davanja, krai od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u sluaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog perioda osiguranja. (2) Period osiguranja iz stava 1. ovog lana po osnovu koga nosilac jedne drave ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge drave ugovornice za sticanje, ouvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i odreivanje njegove visine, kao da je taj period navren prema njegovim pravnim propisima. lan 19. Utvrivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene lana 17. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu penzijskog staa koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. lan 20. Obraun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanjesamo uz primenu odredaba lana 17. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje na taj nain to: 1. obraunava teorijski iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski sta koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren prema pravnim propisima koje on primenjuje. Iznos davanja koji ne zavisi od duine penzijskog staa uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obraunatog iznosa, utvruje iznos davanja srazmeran odnosu izmeu penzijskog staa navrenog iskljuivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staa koji se uzima u obzir za obraun davanja; 3. utvruje iznos davanja srazmerno penzijskom stau navrenom prema tim pravnim propisima i najduem penzijskom stau na osnovu kojeg se utvruje visina davanja, u sluaju kada je ukupan penzijski sta koji se uzima u obzir primenom odredaba lana 17. ovog sporazuma dui od najdueg penzijskog staa prema pravnim propisima koje on primenjuje.
317

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obraunava na osnovu zarade, osnovice osiguranja odnosno uplaenog doprinosa u odreenom periodu, nadleni nosilac uzima u obzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaeni doprinos iskljuivo iz perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. lan 21. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Nezavisno od pravnih propisa drava ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili vie penzija, korienje penzije prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne utie na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge drave ugovornice. Poglavlje 3. Povreda na radu i profesionalna bolest lan 22. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalitem na teritoriji jedne drave ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugoj dravi ugovornici pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (2) Stav 1. ovog lana se primenjuje i u sluaju povrede koju lice pretrpi neposredno po isteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do prebivalita. lan 23. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zatitu prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite ili boravite u drugoj dravi ugovornici koristi tu zatitu na teret nadlenog nosioca, od nosioca na ijem podruju ima prebivalite ili boravite, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. (2) Za davanje zdravstvenih usluga vee vrednosti primenjuju se odredbe lana 12. stav 3. ovog sporazuma. (3) U sluajevima iz stava 1. ovog lana ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu obezbeuje: u Srbiji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja; u Crnoj Gori - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja. (4) Na naknadu trokova nastalih na osnovu st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se odredbe lana 16. ovog sporazuma. lan 24. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrena na teritoriji te
318

SOCIJALNO PRAVO

drave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrena na teritoriji druge drave ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja moe da izazove tu bolest, trajalo odreeno vreme, nadleni nosilac te drave ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge drave ugovornice. lan 25. Novano davanje (1) Novano davanje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one drave ugovornice na ijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja moe da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novano davanje na teret nosioca jedne drave ugovornice, zbog pogoranja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, moe da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge drave ugovornice, nosilac prve drave ugovornice i dalje snosi trokove davanja, bez obzira na pogoranje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge drave ugovornice odobrava davanje u visini razlike izmeu davanja koje pripada nakon pogoranja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. lan 26. Obavetavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavnitva o povredi na radu O povredi na radu dravljana, odnosno osiguranika jedne drave ugovornice u drugoj dravi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadleni nosilac, bez odlaganja, obavetava diplomatsku misiju ili konzularno predstavnitvo drave ugovornice iji je on dravljanin, odnosno osiguranik. Poglavlje 4. Nezaposlenost lan 27. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, utvren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje za sluaj nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako je nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje pre podnoenja zahteva za to davanje bilo osigurano za sluaj nezaposlenosti najmanje onoliko meseci koliko je predvieno prema njenim pravnim propisima. (2) Uslov minimalnog perioda osiguranja iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na nezaposlene ije je zaposlenje na neodreeno vreme, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestao bez njihove volje i krivice, ili koji imaju prebivalite na teritoriji drave ugovornice u kojoj podnose zahtev, odnosno ostvaruju pravo na davanje.
319

DR RAJKO KOSANOVI

Poglavlje 5. Davanje za sluaj smrti lan 28. Ako davanje za sluaj smrti pripada prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo prebivalite. Poglavlje 6. Dodatak za decu lan 29. Utvrivanje davanja Ako pravo na dodatak za decu postoji prema propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji dete ima prebivalite. DEO IV RAZNE ODREDBE lan 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe drave ugovornice, kao organi za vezu dve drave ugovornice, odreuju se: u Srbiji - organizacija socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom; u Crnoj Gori - ministarstvo nadleno za primenu pravnih propisa Crne Gore iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma. lan 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomo (1) Nadleni organi dve drave ugovornice e posebnim sporazumom utvrditi nain primene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve drave ugovornice e, u okviru svoje nadlenosti, utvrditi mere za sprovoenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog lana. (3) Nadleni organi i organi za vezu dve drave ugovornice obavetavae se meusobno o: a) svim preduzetim merama za sprovoenje ovog sporazuma, b) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci drava ugovornica e uzajamno pruati besplatnu pravnu i administrativnu pomo. (5) Organi i nosioci drava ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma neposredno meusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomonicima. (6) Organi i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga to su napisani na slubenom jeziku i pismu druge drave ugovornice. (7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i jezik koji je u slubenoj upotrebi u Crnoj Gori i pisma drava ugovornica.
320

SOCIJALNO PRAVO

(8) Lekarske preglede koji se obavljaju iskljuivo zbog primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj dravi ugovornici imaju prebivalite ili boravite, obavie na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalitu ili boravitu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe drave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalitu ili boravitu tog lica. (9) Pravna pomo se, do pokretanja sudskog postupka, prua u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoi u graanskim pravnim stvarima. lan 32. Ovlaenja diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava Diplomatske misije i konzularna predstavnitva drava ugovornica, mogu se bez posebnog punomoja, direktno obraati nadlenim organima, organima za vezu i nadlenim nosiocima druge drave ugovornice radi zatite interesa svojih dravljana. lan 33. Oslobaanje od taksi i nadovera (1) Oslobaanje ili smanjenje taksi predvieno propisima jedne drave ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilau zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajue pismene podneske i dokumenta koja se prilau zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilau prilikom primene ovog sporazuma, ne podleu nadoveri. lan 34. Podnoenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj organizaciji, odnosno instituciji jedne drave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj organizaciji, odnosno instituciji druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se istovremeno i zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj organizaciji, odnosno instituciji te drave ugovornice, mogu se, u istom roku, podneti odgovarajuem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj organizaciji, odnosno instituciji druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana, organi, nosioci ili neke druge nadlene organizacije, odnosno institucije bez odlaganja, prosleuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajuim slubama druge drave ugovornice, neposredno ili posredstvom organa za vezu. (5) Javne isprave, potvrde, odnosno dokumenti koje u cilju primene ovog sporazuma izdaju organi ili nosioci jedne drave ugovornice, smatraju se vaeim i za organe ili nosioce druge drave ugovornice.
321

DR RAJKO KOSANOVI

lan 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadlean za pruanje davanja prema ovom sporazumu izvrava svoju obavezu, sa oslobaajuim dejstvom, isplatom novanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preraunavanje davanja u valutu druge drave ugovornice se vri prema paritetu valuta koji je vaio na dan kada je nosilac nadlean za pruanje davanja doznaio sredstva isplatnom organu u svojoj dravi radi isplate korisnicima u drugu dravu ugovornicu. (3) Naknade predviene ovim sporazumom utvruju se u valuti one drave ugovornice u kojoj se nalazi sedite nosioca na iji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog lana vre se u konvertibilnoj valuti u skladu sa plaanjem izmeu dve drave ugovornice. lan 36. Potraivanje preplaenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne drave ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu veem od onog koji korisniku pripada, moe od nosioca druge drave ugovornice zatraiti da od zaostalih iznosa davanja, koje treba da isplati korisniku, zadri preplaeni iznos. (2) Preplaeni iznos iz stava 1. ovog lana se direktno isplauje nosiocu, koji je zatraio njegovo zadravanje. lan 37. Izvrni postupak (1) Izvrna reenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadlenih organa i nosilaca, kao i izvrne odluke sudova jedne drave ugovornice priznaju se u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe odbiti, samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog lana. (3) Izvrne odluke i isprave iz stava 1. ovog lana izvravaju se u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajue isprave ili odluke drave ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvrenje. Isprave i odluke moraju sadrati potvrdu o njihovoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog lana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. lan 38. Naknada tete (1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, prima davanje po osnovu tete koja je nastala u drugoj dravi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propisima, pravo na naknadu tete od treeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako je pravo na naknadu tete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog sluaja tete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog lana nosiocima obe drave ugovornice, tree lice moe isplatiti naknadu tete, sa oslobaajuim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci e namiriti svoja potraivanja po ovom osnovu, srazmerno davanju koje isplauju.
322

SOCIJALNO PRAVO

lan 39. Reavanje sporova Sporove u primeni i tumaenju ovog sporazuma reavae dogovorno nadleni organi drava ugovornica. DEO V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 40. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvruje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Ovaj sporazum se ne odnosi na vojne osiguranike. (3) Za utvrivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski sta koji je, prema pravnim propisima drava ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri emu se poseban sta uzima u priznatom trajanju samo ako je ostvaren pre 1. januara 1965. godine. (4) Izuzetno od odredbe lana 17. stav 2. ovog sporazuma, sta osiguranja navren pre 1. januara 2002. godine, koji se prema tada vaeim propisima raunao sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (5) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane sluajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma nee se ponovo utvrivati, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (7) Za lice koje nema dravljanstvo drava ugovornica, kao ni drava sa teritorije prethodne Jugoslavije, penzijski sta koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu meunarodnih ugovora zakljuenih sa drugim dravama, preuzela na svoj teret, a koji je navren na teritoriji tih drava, pada na teret nosioca one drave ugovornice ije je republiko dravljanstvo to lice imalo na dan preuzimanja obaveze po osnovu tih meunarodnih ugovora. lan 41. Ponovno odreivanje penzija (1) Penzije koje su, od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uz uraunavanje penzijskog staa navrenog prema pravnim propisima druge drave ugovornice, nosioci e, po slubenoj dunosti, ponovo odrediti i obraunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri emu se pravnosnanost donetog reenja nee smatrati preprekom za ponovno odreivanje. (2) Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na porodine penzije ostvarene od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, ako je umrli korisnik ostvario pravo na penziju pre 1. januara 2002. godine. (3) U postupku za ponovno odreivanje penzija nadleni nosilac utvruje uslove za sticanje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastupanja osiguranog sluaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju.
323

DR RAJKO KOSANOVI

(4) Ako prema pravnim propisima druge drave ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava na penziju na dan kada je nosilac prve drave ugovornice prvi put utvrdio pravo na penziju, nadleni nosilac druge drave ugovornice e utvrditi penziju od dana kada su uslovi za sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje. (5) Izuzetno od odredbe lana 40. stav 4. ovog sporazuma, prilikom ponovnog odreivanja prava na penziju iz stava 1. ovog lana sta osiguranja sa uveanim trajanjem navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice uzima se u priznatom trajanju, a najdue: - sta osiguranja sa uveanim trajanjem navren prema pravnim propisima Srbije do 31. decembra 2003. godine, - sta osiguranja sa uveanim trajanjem navren prema pravnim propisima Crne Gore do 9. aprila 2003. godine. (6) Prilikom ponovnog utvrivanja prava na penziju iz stava 1. ovog lana nosilac drave ugovornice, prema ijim pravnim propisima je davanje bilo utvreno, obraunava iznos davanja uzimajui u obzir i penzijski sta navren na teritoriji drugih republika Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvreno, ako meunarodnim ugovorom sa dravom u kojoj je penzijski sta navren, nije drugaije odreeno. (7) Prava na penziju koja su od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena na osnovu penzijskog staa kraeg od 12 meseci navrenog prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i penzijskog staa ostvarenog iskljuivo prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo e se utvrditi i obraunati primenom lana 18. ovog sporazuma. (8) Ako su ukupni iznosi penzija, ponovo utvrenih i obraunatih u skladu sa stavom 1. ovog lana, manji od iznosa penzije koja bi pripadala prema pravnim propisima drave ugovornice po kojima je bila utvrena, nosilac te drave ugovornice isplauje korisniku i razliku izmeu tog iznosa penzije i ukupnog iznosa ponovo utvrenih i obraunatih penzija. Ova razlika se isplauje sve dok ukupni iznos ponovo utvrenih i obraunatih penzija ne dostigne visinu iznosa penzije koja je pripadala na dan pokretanja postupka za ponovno odreivanje penzije, s tim to se ova razlika ne usklauje. (9) Pravo na penziju, utvreno i obraunato primenom stava 1. ovog lana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo postupak za ponovno utvrivanje i obraun iznosa penzije i isplauje se direktno korisniku. lan 42. Ponovno odreivanje penzija na zahtev korisnika (1) Izuzetno od odredaba lana 41. ovog sporazuma, korisniku koji je u periodu od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ostvario pravo na penziju prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uraunavanjem perioda osiguranja navrenih prema pravnim propisima druge drave ugovornice, a nije do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ispunio uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge drave ugovornice, na njegov zahtev e se utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbama ovog sporazuma, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (2) Utvrena, odnosno ponovo odreena penzija prema odredbama stava 1. ovog lana, isplauje se od prvog dana sledeeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je u
324

SOCIJALNO PRAVO

tom mesecu utvreno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvreno kasnije, ponovo odreena i utvrena penzija isplauje se od prvog dana sledeeg meseca nakon meseca u kome je utvreno pravo na penziju. lan 43. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. (3) Drava ugovornica e se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprovedenom postupku prema svojim pravnim propisima potrebnim za stupanje na snagu ovog sporazuma. lan 44. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe u tekuoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri emu otkazni rok ne moe biti krai od est meseci. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Beogradu, dana 17. decembra 2006. godine u dva originala na srpskom jeziku i jeziku koji je u slubenoj upotrebi u Crnoj Gori, pri emu su oba teksta autentina. Za Republiku Srbiju Ministar rada, zapoljavanja i socijalne politike Slobodan Lalovi Za Republiku Crnu Goru Ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja Dr Miodrag Radunovi

325

DR RAJKO KOSANOVI

SPORAZUM IZMEU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE HRVATSKE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/01 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Hrvatska, u elji da urede meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zakljue sledei sporazum: Deo I OPTE ODREDBE lan 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledei izrazi znae: 1. Jugoslavija - Savezna Republika Jugoslavija, Hrvatska- Republika Hrvatska; 2. pravni propisi - zakoni, podzakonski akti, statuti i drugi opti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. nadleni organ - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadleno za jugoslovenske pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Hrvatskoj: ministarstvo nadleno za hrvatske pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. organ za vezu - organ odreen za efikasnije sprovoenje ovog sporazuma; 5. nosilac - organizacija, odnosno organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. nadleni nosilac - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnoenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 7. osiguranik - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz lana 2. ovog sporazuma; 8. lan porodice - lan porodice prema pravnim propisima one drave ugovornice koji se primenjuju; 9. prebivalite - mesto stalnog boravka, odnosno mesto u kome se lice nastani sa namerom da u njemu stalno ivi; 10. boravite - mesto privremenog boravka, odnosno mesto u kome se lice privremeno zadrava ili boravi; 11. penzijski sta - sta osiguranja, sa njim izjednaena vremena i poseban sta prema pravnim propisima drava ugovornica; 12. period osiguranja- period plaenog doprinosa i period priznat kao takav; 13. davanje - davanje u naturi i novano davanje; 14. davanje u naturi - zdravstvena zatita i druga davanja, osim novanih; 15. novano davanje - penzija, novana naknada i druga novana davanja, ukljuujui njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklaivanja, poveanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju znaenje koje im pripada prema pravnim propisima drava ugovornica.
326

SOCIJALNO PRAVO

lan 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: - na jugoslovenske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novanoj naknadi za sluaj nezaposlenosti; - na hrvatske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zatiti; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj nesree na poslu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za sluaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog lana. lan 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice; b) druga lica koja prava izvode od lica naznaenih pod a). lan 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, dravljani druge drave ugovornice su izjednaeni sa njenim dravljanima. (2) Stav 1. ovog lana se ne odnosi na: 1. pravne propise o ueu osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruenja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz meunarodnih ugovora zakljuenih sa treim dravama; 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u slubenom predstavnitvu jedne od drava ugovornica u treim dravama ili kod lanova tog predstavnitva, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno. lan 5. Izjednaenost teritorija (1) Penzija, novana naknada i druga novana davanja, izuzev davanja za sluaj nezaposlenosti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (2) Dravljanima druge drave ugovornice sa prebivalitem na teritoriji tree drave davanja iz stava 1. ovog lana se isplauju pod istim uslovima kao i svojim dravljanima. (3) Stav 1. ovog lana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobnosti, najnie penzije i zatitnog dodatka i svih drugih davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa.
327

DR RAJKO KOSANOVI

Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 6. Opta odredba Obaveza osiguranja odreuje se prema pravnim propisima one drave ugovornice na ijoj teritoriji lice obavlja posao, to vai i u sluaju kada se sedite poslodavca nalazi na teritoriji druge drave ugovornice, ako odredbama l. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugaije odreeno. lan 7. Posebne odredbe (1) Ako preduzee sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, na njega se, najdue do kraja 24. kalendarskog meseca, nakon odlaska, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne drave ugovornice ode na teritoriju druge drave ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najdue do kraja 12. kalendarskog meseca nakon njegovog odlaska, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzee za vazduni i kopneni saobraaj sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve drave ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podleu pravnim propisima one drave ugovornice pod ijom zastavom brod plovi. (5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge drave ugovornice podleu pravnim propisima drave ugovornice kojoj luka pripada. (6) Lica zaposlena na teritoriji jedne drave ugovornice u poslovnici ili stalnom predstavnitvu preduzea ije je sedite na teritoriji druge drave ugovornice, podleu pravnim propisima druge drave ugovornice. (7) Na zaposlene u dravnim i javnim slubama, slubene predstavnike i sa njima izjednaena lica upuene na teritoriju druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve drave ugovornice iz st. 1. i 2. ovog lana moe se, izuzetno, na zajedniki zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadlenog organa druge drave ugovornice produiti za jo 24, odnosno 12 meseci. lan 8. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ovih misija i predstavnitava, upuene na teritoriju druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su upueni.
328

SOCIJALNO PRAVO

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog lana koji nisu upueni, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice na ijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, odnosno njihovi lanovi koji ih zapoljavaju, duni su da se pridravaju odredaba koje vae za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog lana zaposleni koji su dravljani drave ugovornice ija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te drave ugovornice. lan 9. Izuzeci Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadleni organi drava ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od l. 6. i 7. ovog sporazuma pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO lan 10. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima obe drave ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za odreivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. lan 11. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravo na zdravstvenu zatitu od strane nosioca njegovog prebivalita ili boravita, odreenu u pogledu obima, vrste i naina pruanja prema pravnim propisima koji vae za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju odreenom pravnim propisima koji vae za nadlenog nosioca na iji teret se zatita prua, pod uslovom da: 1. ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice ili 2. ima boravite na teritoriji druge drave ugovornice po osnovu lana 7. st. 1, 2, 6. i 7. i lana 8. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge drave ugovornice zahteva hitno pruanje zdravstvene zatite, a lice nije otilo u drugu dravu ugovornicu u cilju leenja. (2) Stav 1. ovog lana se analogno primenjuje i na lanove porodice, s tim to je za lanove porodice lica koja imaju boravite na teritoriji druge drave ugovornice po osnovu lana 7. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadlenog nosioca. (3) Za odobrenje korienja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, neophodna je saglasnost nadlenog nosioca, izuzev kada je pruanje tih usluga neodlono, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog lana.
329

DR RAJKO KOSANOVI

lan 12. Novana davanja (1) U sluajevima iz lana 11. ovog sporazuma novana davanja odobrava nadleni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos novanih davanja zavisi od broja lanova porodice, nadleni nosilac uzima u obzir i lanove porodice koji imaju prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice. lan 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji ima prebivalite. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice koji ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi te drave ugovornice i prua zdravstvena zatita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadlenog nosioca. (3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog lana, sa prebivalitem na teritoriji jedne drave ugovornice, ije stanje za vreme boravka na teritoriji druge drave ugovornice, zahteva hitno pruanje zdravstvenih usluga ima pravo na te usluge prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. lan 14. Nosilac koji prua davanja u naturi prema prebivalitu ili boravitu lica U sluaju iz lana 11. stav 1. i lana 13. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi prua: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Hrvatskoj - mesno nadleni podruni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. lan 15. Naknada trokova (1) Nadleni nosilac nadoknauje nosiocu koji je pruio davanje utroene iznose u skladu sa lanom 11, lanom 13. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih trokova. (2) Organi za vezu drava ugovornica mogu dogovoriti paualno plaanje za sve sluajeve, ili za odreene grupe sluajeva, umesto pojedinanog obrauna trokova. Poglavlje 2. STAROST, INVALIDNOST I SMRT lan 16. Sabiranje penzijskog staa (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice sticanje, ouvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navrenjem penzijskog staa, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski sta navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice kao da je navren prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno.
330

SOCIJALNO PRAVO

(2) Prilikom primene stava 1. ovog lana sta osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge drave ugovornice rauna sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - dravljaninu jedne od drava ugovornica koji, i pored primene stava 1. ovog lana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadleni nosilac uzima u obzir i penzijski sta navren u treoj dravi sa kojom obe drave ugovornice imaju zakljuene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem staa u odreenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i penzijski sta koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice period osiguranja ili odreeno injenino stanje produava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navren penzijski sta, taj period se produava odgovarajuim periodom osiguranja, odnosno postojanjem odreenog injeninog stanja (korienje penzije, davanja za sluaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj dravi ugovornici. lan 17. Penzijski sta krai od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski sta, koji se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima u obzir za obraunavanje davanja krai od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u sluaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staa. (2) Penzijski sta iz stava 1. ovog lana po osnovu koga nosilac jedne drave ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge drave ugovornice za sticanje, ouvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i odreivanje njegove visine, kao da je taj sta navren prema njegovim pravnim propisima. lan 18. Utvrivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene lana 16. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu penzijskog staa koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. lan 19. Obraun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu lana 16. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje na taj nain to: 1. obraunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski sta, koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren prema pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od duine penzijskog staa uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obraunatog iznosa, utvruje iznos davanja srazmeran odnosu izmeu penzijskog staa navrenog iskljuivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staa koji se uzima u obzir za obraun davanja;
331

DR RAJKO KOSANOVI

3. utvruje iznos davanja srazmerno penzijskom stau navrenom prema pravnim propisima te drave ugovornice i njenom najduem penzijskom stau na osnovu koga se utvruje visina davanja, u sluaju kada je ukupan penzijski sta koji se uzima u obzir primenom lana 16. ovog sporazuma vei od najdueg penzijskog staa prema pravnim propisima te drave ugovornice. (2) Hrvatski nadleni nosilac nee primeniti odredbe stava 1. ovog lana u sluaju kada je za osiguranika povoljnije utvrivanje iznosa davanja samo na osnovu hrvatskog penzijskog staa. (3) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obraunava na osnovu zarade, plate, osnovice osiguranja, odnosno uplaenog doprinosa u odreenom periodu, nadleni nosilac uzima u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaeni doprinos iskljuivo iz perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. lan 20. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podleu pravnim propisima dveju drava ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate davanja u sluaju njihovog istovremenog korienja. Poglavlje 3. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST lan 21. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalitem na teritoriji jedne drave ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju, u drugoj dravi ugovornici, pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (2) Stav 1. ovog lana se primenjuje i u sluaju povrede koju lice pretrpi, neposredno po isteku ugovora o zaposlenju, na putu do prebivalita. lan 22. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zatitu prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite ili boravite na teritoriji druge drave ugovornice koristi tu zatitu, na teret nadlenog nosioca, od nosioca na ijem podruju ima prebivalite ili boravite, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korienje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, primenjuje se odredba lana 11. stav 3. ovog sporazuma. (2) U sluajevima iz stava 1. ovog lana zdravstvenu zatitu prua: u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Hrvatskoj - mesno nadleni podruni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. (3) Na naknadu trokova nastalih prema stavu 1. ovog lana primenjuju se odredbe lana 15. ovog sporazuma.
332

SOCIJALNO PRAVO

lan 23. Profesionalne bolesti (1) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrena na teritoriji te drave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrena na teritoriji druge drave ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja moe da izazove tu bolest, trajalo odreeno vreme, nadleni nosilac te drave ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge drave ugovornice. lan 24. Novana davanja (1) Novano davanje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one drave ugovornice na ijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljena delatnost koja moe da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novana davanja na teret nosioca jedne drave ugovornice, zbog pogoranja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, moe da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge drave ugovornice, nosilac prve drave ugovornice i dalje snosi trokove davanja, bez obzira na pogoranje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge drave ugovornice odobrava davanje u visini razlike izmeu davanja koje pripada nakon pogoranja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. lan 25. Obavetavanje diplomatske misije i/ili konzularnog predstavnitva O povredi na radu dravljanina jedne drave ugovornice zaposlenog na teritoriji druge drave ugovornice koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog nadleni nosilac bez odlaganja obavetava diplomatsku misiju i/ili konzularno predstavnitvo drave ugovornice iji je on dravljanin. Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST lan 26. Sabiranje staa osiguranja (1) Sta osiguranja, navren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u sluaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako je nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnoenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje 9 meseci.
333

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 9 meseci ne odnosi se na nezaposlena lica ije je zaposlenje bilo predvieno na dui rok, ali je okonano, bez njihove krivice, prenavrenih 9 meseci ili koja imaju prebivalite na teritoriji drave ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. Poglavlje 5. DAVANjE ZA SLUAJ SMRTI lan 27. Ako davanje za sluaj smrti postoji prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji je umrlo lice imalo prebivalite. Deo IV RAZNE ODREDBE lan 28. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe drave ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve drave ugovornice, odreuju se: u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ta. 1., 2. i 3. ovog sporazuma i Savezni zavod za trite rada i migracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. taka 4. ovog sporazuma; u Hrvatskoj - Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje za primenu hrvatskih pravnihpropisa iz lana 2. stav 1. ta. 1. i 3. ovog sporazuma, Republiki fond penzijskog i invalidskog osiguranja radnika Hrvatske za primenu hrvatskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ta. 2. i 3. ovog sporazuma i Hrvatski zavod za zapoljavanje za primenu hrvatskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. taka 4. ovog sporazuma. lan 29. Obaveze organa, pravna i administrativna pomo (1) Nadleni organi dve drave ugovornice e, posebnim sporazumom, utvrditi nain primene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve drave ugovornice e, u okviru svoje nadlenosti, utvrditi administrativne mere za sprovoenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog lana. (3) Nadleni organi i organi za vezu dve drave ugovornice obavetavae se meusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovoenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci drava ugovornica e uzajamno pruati besplatnu slubenu pomo. (5) Organi i nosioci drava ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno meusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomonicima. (6) Organi i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga to su napisani na slubenom jeziku i pismu druge drave ugovornice.
334

SOCIJALNO PRAVO

(7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pismo i hrvatski jezik i pismo. (8) Lekarske preglede koji se obavljaju iskljuivo zbog primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge drave ugovornice imaju prebivalite ili boravite, obavie na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalitu ili boravitu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe drave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalitu ili boravitu tog lica. (9) Sudska pravna pomo se prua u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoi u graanskim pravnim stvarima. lan 30. Ovlaenja diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava Diplomatske misije i konzularna predstavnitva drava ugovornica mogu se, bez posebnog punomoja, direktno obraati nadlenim organima, organima za vezu i nadlenim nosiocima druge drave ugovornice radi zatite interesa svojih dravljana. lan 31. Oslobaanje od poreza i overa (1) Oslobaanje ili smanjenje poreza i taksi predvieno propisima jedne drave ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilau zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se na odgovarajue pismene podneske i dokumenta koja se prilau zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilau prilikom primene ovog sporazuma, ne podleu overi. lan 32. Podnoenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice, podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi jedne drave ugovornice smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se i zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi te drave ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajuem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj slubi druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana navedene slube odmah prosleuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajuim slubama druge drave ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. lan 33. Isplata davanja (1) Nosilac nadlean za pruanje davanja prema ovom sporazumu izvrava svoju obavezu, sa oslobaajuim dejstvom, isplatom novanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti.
335

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Preraunavanje davanja u valutu druge drave ugovornice se vri prema paritetu valuta koji je vaio na dan kada je nosilac nadlean za pruanje davanja doznaio sredstva isplatnom organu u svojoj dravi radi isplate korisnicima u drugu dravu ugovornicu. (3) Naknade predviene ovim sporazumom isplauju se u valuti one drave ugovornice u kojoj se nalazi sedite nosioca na iji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. i 2. ovog lana vre se u skladu sa sporazumom o plaanju izmeu dve drave ugovornice. lan 34. Potraivanje preplaenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne drave ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu veem od onog koji korisniku pripada, moe od nosioca druge drave ugovornice zatraiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadri preplaeni iznos. (2) Preplaeni iznos iz stava 1. ovog lana se direktno isplauje nosiocu koji je zatraio njegovo zadravanje. lan 35. Izvrni postupak (1) Izvrne odluke sudova, kao i izvrna reenja i dokazi o zaostalim plaanjima (isprave) nadlenih organa i nosilaca jedne drave ugovornice o doprinosima i drugim potraivanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Na osnovu izvrnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog lana sprovodi se izvrenje u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajue odluke ili isprave drave ugovornice na ijoj teritoriji treba da se sprovede izvrenje. Odluke i isprave moraju sadrati potvrdu o njihovoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog lana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. lan 36. Naknada tete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice prima davanje za tetu koja je nastala na teritoriji druge drave ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu tete od treeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema njegovim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu tete u vezi s istovrsnim davanjima, po osnovu istogsluaja tete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog lana, nosiocima obe drave ugovornice, tree lice moe isplatiti naknadu tete, sa oslobaajuim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci e namiriti svoja potraivanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplauju. lan 37. Reavanje sporova Sporove u primeni i tumaenju ovog sporazuma reavae dogovorno nadleni organi drava ugovornica.
336

SOCIJALNO PRAVO

Deo V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 38. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvruje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski sta koji je prema pravnim propisima drava ugovornica ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri emu se poseban sta uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvren za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno iz odredbe lana 16. stav 2. ovog sporazuma, sta osiguranja navren pre 8. oktobra 1991. godine, koji se prema tada vaeim propisima raunao sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (4) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane sluajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (5) Davanja utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma nee se ponovo utvrivati, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. lan 39. Ponovno odreivanje davanja (1) Prava na davanja koja su, od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uz uraunavanje penzijskog staa navrenog prema pravnim propisima druge drave ugovornice, nosioci e po slubenoj dunosti ponovo utvrditi i obraunati iznos davanja primenom odredaba ovog sporazuma, pri emu se pravosnanost donetog reenja nee smatrati preprekom za ponovno odreivanje davanja. (2) Prilikom ponovnog utvrivanja prava na davanje iz stava 1. ovog lana, nosilac drave ugovornice, prema ijim pravnim propisima je davanje bilo utvreno, obraunava iznos davanja uzimajui u obzir i penzijski sta navren na teritoriji drugih republika Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvreno, ako meunarodnim ugovorom sa dravom na ijoj je teritoriji penzijski sta navren nije drukije odreeno. (3) Prava na davanja koja su od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena na osnovu penzijskog staa kraeg od 12 meseci navrenog prema pravnim propisima te drave ugovornice i penzijskog staa ostvarenog iskljuivo prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo e se utvrditi i obraunati primenom lana 17. ovog sporazuma. (4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvreni i obraunati u skladu sa stavom 1. ovog lana manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima drave ugovornice po kojima je bilo utvreno, nosilac te drave ugovornice isplauje korisniku i razliku izmeu tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrenih i obraunatih davanja. Ova razlika se isplauje sve dok ukupni iznos ponovo utvrenih i obraunatih davanja ne dostigne visinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvreno.
337

DR RAJKO KOSANOVI

(5) Pravo na davanje, utvreno i obraunato primenom stava 1. ovog lana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, pokrenuo postupak za ponovno utvrivanje i obraun iznosa davanja i isplauje se direktno korisniku. lan 40. Izbor nosioca po pretenom stau osiguranja Lice kome je, pre 8. oktobra 1991. godine, pravo na davanje utvrdio nosilac jedne drave ugovornice na osnovu poslednjeg osiguranja, moe, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, podneti zahtev nosiocu druge drave ugovornice za utvrivanje prava na davanje na osnovu pretenog staa osiguranja, primenom pravnih propisa koji su vaili u vreme ostvarivanja tog prava, pod uslovom da nije iskoristilo pravo izbora nosioca. lan 41. Ratifikacija i stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. lan 42. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe u tekuoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri emu otkazni rok ne moe biti krai od est meseci. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Beogradu dana 15. 9. 1997. u dva originala svaki na srpskom jeziku i hrvatskom jeziku, pri emu su oba teksta podjednako autentina. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Milan Milutinovi, s.r. Za Republiku Hrvatsku Mate Grani,s.r.

338

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE MAKEDONIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/01 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Makedonija, u elji da urede meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja, dogovorile su se da zakljue sledei sporazum: Deo I OPTE ODREDBE lan 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledei pojmovi znae: 1. Jugoslavija - Savezna Republika Jugoslavija, Makedonija - Republika Makedonija; 2. pravni propisi - zakoni, podzakonski akti i drugi opti akti koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. nadleni organ - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadleno za jugoslovenske pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Makedoniji: ministarstvo nadleno za makedonske pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. organ za vezu - organ odreen za efikasnije sprovoenje ovog sporazuma; 5. nosilac - organizacija, odnosno organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. nadleni nosilac - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnoenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 7. osiguranik - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz lana 2. ovog sporazuma; 8. lan porodice, dete - lan porodice, odnosno dete prema pravnim propisima one drave ugovornice koji se primenjuju; 9. prebivalite - mesto stalnog boravka; 10. boravite - mesto privremenog boravka; 11. penzijski sta - sta osiguranja, sa njim izjednaena vremena i poseban sta prema pravnim propisima drava ugovornica; 12. period osiguranja - period plaenog doprinosa i period priznat kao takav; 13. davanje - davanje u naturi i novano davanje; 14. davanje u naturi - zdravstvena zatita i druga davanja, osim novanih; 15. hitno pruanje zdravstvene zatite - davanje ije se pruanje ne moe odloiti, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica; 16. novano davanje - penzija, novana naknada, dodatak na decu i druga novana davanja, ukljuujui njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklaivanja, poveanja i kapitalne otpremnine.
339

DR RAJKO KOSANOVI

(2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju znaenje koje im pripada prema pravnim propisima drava ugovornica. lan 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: - na jugoslovenske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za sluaj nezaposlenosti; 5. dejoj zatiti; - na makedonske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za sluaj nezaposlenosti; 5. dejoj zatiti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog lana. lan 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice; b) druga lica koja prava izvode od lica naznaenih pod a). lan 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, njeni dravljani su izjednaeni sa dravljanima druge drave ugovornice. (2) Stav 1. ovog lana se ne odnosi na: 1. pravne propise o ueu osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruenja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz meunarodnih ugovora zakljuenih sa treim dravama; 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u slubenom predstavnitvu jedne od drava ugovornica u treim dravama ili kod lanova tog predstavnitva, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno. lan 5. Izjednaenost teritorija (1) Penzija, novana naknada, dodatak na decu i druga novana davanja, izuzev davanja za sluaj nezaposlenosti, po propisima jedne drave ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno.
340

SOCIJALNO PRAVO

(2) Dravljanima druge drave ugovornice sa prebivalitem na teritoriji tree drave davanja iz stava 1. ovog lana se isplauju pod istim uslovima kao i svojim dravljanima. (3) Stav 1. ovog lana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobnosti, pomoi i nege drugog lica, najnie penzije i zatitnog dodatka, kao i svih drugih davanja po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. lan 6. Izjednaenost pravnih injenica Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice obavljanje delatnosti koja donosi prihod, obavezno osiguranje ili druga injenica ima pravno dejstvo na odreeno davanje ostvareno prema njenim pravnim propisima, obavljanje odgovarajue delatnosti, obavezno osiguranje ili druga odgovarajua injenica u drugoj dravi ugovornici proizvodi isto pravno dejstvo u prvoj dravi ugovornici, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 7. Opta odredba Obaveza osiguranja odreuje se prema pravnim propisima one drave ugovornice na ijoj teritoriji lice obavlja posao, to vai i u sluaju kada se sedite poslodavca nalazi na teritoriji druge drave ugovornice, ako odredbama l. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugaije odreeno. lan 8. Posebne odredbe (1) Ako preduzee sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, na njega se, najdue do kraja 24. kalendarskog meseca od dana upuivanja, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne drave ugovornice ode na teritoriju druge drave ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najdue do kraja 12. kalendarskog meseca od dana njegovog odlaska, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzee za vazduni ili kopneni saobraaj sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve drave ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podleu pravnim propisima one drave ugovornice pod ijom zastavom brod plovi. (5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge drave ugovornice podleu pravnim propisima drave ugovornice, kojoj luka pripada. (6) Ako preduzee sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice, uputi zaposlenog u poslovnicu ili stalno predstavnitvo na teritoriji druge drave ugovornice, na njega se primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji.
341

DR RAJKO KOSANOVI

(7) Na zaposlene u dravnim i javnim slubama, slubene predstavnike i sa njima izjednaena lica upuene na teritoriju druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve drave ugovornice iz st. 1. i 2. ovog lana moe se, izuzetno, na zajedniki zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadlenog organa druge drave ugovornice, produiti za jo 24, odnosno 12 meseci. lan 9. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu (1) Na zaposlene u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu sa njima izjednaena lica, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ove misije i predstavnitva, upuene na teritoriju druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su upueni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog lana koji nisu upueni, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice na ijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, odnosno njihovi lanovi koji ih zapoljavaju, duni su da se pridravaju odredaba koje vae za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog lana, zaposleni koji su dravljani drave ugovornice ija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te drave ugovornice. lan 10. Izuzeci Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadleni organi dve drave ugovornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od l. 7. do 9. ovog sporazuma, pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO lan 11. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima obe drave ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za odreivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. lan 12. Davanje u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravo na zdravstvenu zatitu od strane nosioca njegovog prebivalita ili boravita, odreenu u pogledu obima, vrste i naina pruanja pravnim propisima koji vae za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju odreenom pravnim propisima koji vae za nadlenost nosioca na iji teret se zatita prua, pod uslovom da: 1. ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice ili
342

SOCIJALNO PRAVO

2. ima boravite na teritoriji druge drave ugovornice po osnovu lana 8. st. 1, 2, 6. i 7. i lana 9. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge drave ugovornice zahteva hitno pruanje zdravstvene zatite, a lice nije otilo u drugu dravu ugovornicu u cilju leenja. (2) Stav 1. ovog lana se analogno primenjuje i na lanove porodice, s tim to je za lanove porodice lica koja imaju boravite na teritoriji druge drave ugovornice po osnovu lana 8. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadlenog nosioca. (3) Za odobrenje korienja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, neophodna je saglasnost nadlenog nosioca, izuzev kada je pruanje tih usluga neodlono, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog lana. lan 13. Novano davanje (1) U sluajevima iz lana 12. ovog sporazuma novano davanje odobrava nadleni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos novanog davanja zavisi od broja lanova porodice, nadleni nosilac uzima u obzir i lanove porodice koji imaju prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice. lan 14. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji ima prebivalite. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice koji ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi te drave ugovornice i prua zdravstvena zatita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadlenog nosioca. (3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog lana, ije stanje, za vreme boravka na teritoriji drave ugovornice, prema ijim pravnim propisima je ostvario pravo na penziju, zahteva hitno pruanje zdravstvene zatite ima pravo na tu zatitu prema pravnim propisima i na teret nosioca te drave ugovornice. lan 15. Nosilac koji prua davanja u naturi, nadlean prema prebivalitu ili boravitu lica U sluaju iz lana 12. stav 1. i lana 14. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi prua: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Makedoniji - podruna sluba nosioca zdravstvenog osiguranja. lan 16. Naknada trokova (1) Nadleni nosilac nadoknauje nosiocu koji je pruio davanje utroene iznose u skladu sa lanom 12. i lanom 14. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih trokova. (2) Organi za vezu dveju drava ugovornica mogu dogovoriti da za sve sluajeve ili za odreene grupe sluajeva, umesto pojedinanog obrauna trokova, uvedu paualna plaanja.
343

DR RAJKO KOSANOVI

Poglavlje 2. STAROST, INVALIDNOST I SMRT lan 17. Sabiranje penzijskog staa (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, sticanje, ouvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navrenjem penzijskog staa, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski sta navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice kao da je navren prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (2) Prilikom primene stava 1. ovog lana, sta osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge drave ugovornice rauna sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - dravljaninu jedne drave ugovornice koji, i pored primene stava 1. ovog lana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadleni nosilac uzima u obzir i penzijski sta navren u treoj dravi sa kojom obe drave ugovornice imaju zakljuene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem staa u odreenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i penzijski sta koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice period osiguranja ili odreeno injenino stanje produava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navren penzijski sta, taj period se produava odgovarajuim periodom osiguranja, odnosno postojanjem odreenog injeninog stanja (korienje penzije, davanje za sluaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj dravi ugovornici. lan 18. Penzijski sta krai od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski sta, koji se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima u obzir za obraunavanje davanja, krai od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u sluaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staa. (2) Penzijski sta iz stava 1. ovog lana po osnovu koga nosilac jedne drave ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge drave ugovornice za sticanje, ouvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i odreivanje njegove visine, kao da je taj sta navren prema njegovim pravnim propisima. lan 19. Utvrivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene lana 17. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu penzijskog staa koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima.
344

SOCIJALNO PRAVO

lan 20. Utvrivanje i obraun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu lana 17. ovog sporazuma, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje na taj nain to: 1. obraunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski sta, koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren po pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od duine penzijskog staa, uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obraunatog iznosa, utvruje iznos davanja srazmeran odnosu izmeu penzijskog staa navrenog iskljuivo po pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staa, koji se uzima u obzir za obraun davanja; 3. utvruje iznos davanja srazmerno penzijskom stau navrenom prema pravnim propisima te drave ugovornice i njenom najduem penzijskom stau na osnovu koga se utvruje visina davanja, u sluaju kada je ukupan penzijski sta koji se uzima u obzir primenom lana 17. ovog sporazuma vei od najdueg penzijskog staa prema pravnim propisima te drave ugovornice. (2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obraunava na osnovu zarade, plate, osnovice osiguranja, odnosno uplaenog doprinosa u odreenom periodu, nadleni nosilac uzima u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaeni doprinos iskljuivo iz perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. lan 21. Umanjenje, ukidanje i obustava isplata davanja Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podleu pravnim propisima dveju drava ugovornica o umanjenju, ukidanju i obustavi isplate davanja u sluaju njihovog istovremenog korienja. Poglavlje 3. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST lan 22. Povreda na putu (1) Lice sa prebivalitem na teritoriji jedne drave ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju u drugoj dravi ugovornici, pretrpi povredu, ima prava na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge drave ugovornice. (2) Stav 1. ovog lana se primenjuje i u sluaju povrede koju lice, neposredno po isteku ugovora o zaposlenju, pretrpi na putu do prebivalita. lan 23. Davanje u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zatitu prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite ili boravite na teritoriji druge drave ugovornice prima tu zatitu, na teret nadlenog nosioca, od nosioca
345

DR RAJKO KOSANOVI

na ijem podruju ima prebivalite ili boravite, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. (2) Za korienje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, primenjuje se odredba lana 12. stav 3. ovog sporazuma. (3) U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana zdravstvenu zatitu, odnosno usluge prua: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Makedoniji - podruna sluba nosioca zdravstvenog osiguranja. (4) Na naknadu trokova nastalih prema st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se odredbe lana 16. ovog sporazuma. lan 24. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrena na teritoriji te drave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrena na teritoriji druge drave ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja moe da izazove tu bolest trajalo odreeno vreme, nadleni nosilac te drave ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge drave ugovornice. lan 25. Novano davanje (1) Novano davanje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one drave ugovornice na ijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja moe da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novano davanje na teret nosioca jedne drave ugovornice, zbog pogoranja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, moe da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge drave ugovornice, nosilac prve drave ugovornice i dalje snosi trokove davanja, bez obzira na pogoranje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge drave ugovornice odobrava davanje u visini razlike izmeu davanja koje pripada nakon pogoranja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. lan 26. Obavetavanje diplomatske misije, odnosno konzularnog predstavnitva O povredi na radu dravljanina jedne drave ugovornice zaposlenog na teritoriji druge drave ugovornice, koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog, nadleni nosilac bez odlaganja obavetava diplomatsku misiju, odnosno konzularno predstavnitvo drave ugovornice iji je on dravljanin.
346

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST lan 27. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, ostvaren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u sluaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako je nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnoenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje devet meseci. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od devet meseci ne odnosi se na nezaposlena lica ije je zaposlenje bilo predvieno na dui rok, ali je okonano, bez njihove krivice, pre navrenih devet meseci ili koja imaju prebivalite na teritoriji drave ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. lan 28. Trajanje primanja naknade Trajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj dravi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnoenja zahteva primalo novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. Poglavlje 5. DODATAK NA DECU lan 29. Utvrivanje davanja (1) Pravo na dodatak na decu se odreuje prema pravnim propisima one drave ugovornice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice. (2) Ako pravo na dodatak za decu postoji prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji dete ima prebivalite. (3) St. 1. i 2. ovog lana se primenjuju i na korisnika penzije. Deo IV RAZNE ODREDBE lan 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe drave ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve drave ugovornice, odreuju se: - u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 1, 2, 4. i 5. ovog sporazuma i Savezni zavod za trite rada i migracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 3. ovog sporazuma; - u Makedoniji - Fond zdravstvenog osiguranja za primenu makedonskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 1. i 3. ovog sporazuma; Fond penzijskog i invalidskog osiguranja za pri347

DR RAJKO KOSANOVI

menu makedonskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 2. i 3. ovog sporazuma; Republiki zavod za zapoljavanje za primenu makedonskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 4. ovog sporazuma i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku za primenu makedonskih pravnih propisa iz lana 2. stav 1. pod 5. ovog sporazuma. lan 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomo (1) Organi za vezu dve drave ugovornice e, posebnim sporazumom, utvrditi administrativne mere za sprovoenje ovog sporazuma. (2) Nadleni organi i organi za vezu dve drave ugovornice obavetavae se meusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovoenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci drava ugovornica e uzajamno pruati besplatnu pravnu i administrativnu pomo. (4) Organi i nosioci drava ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno stupati u vezu meusobno, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomonicima. (5) Organi i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga to su sainjeni na slubenom jeziku i pismu druge drave ugovornice. (6) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pismo i makedonski jezik i pismo. (7) Lekarske preglede koji se obavljaju iskljuivo zbog primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge drave ugovornice imaju prebivalite ili boravite, obavie na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalitu ili boravitu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe drave ugovornice obavlja, na svoj teret, nosilac prema prebivalitu ili boravitu tog lica. (8) Sudska pravna pomo se, do pokretanja sudskog postupka, prua u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoi u graanskim pravnim stvarima. lan 32. Ovlaenje diplomatske misije i konzularnog predstavnitva Diplomatske misije i konzularna predstavnitva drava ugovornica mogu se, bez posebnog punomoja, direktno obraati nadlenim organima, organima za vezu i nadlenim nosiocima druge drave ugovornice radi zatite interesa svojih dravljana. lan 33. Oslobaanje od poreza i overa (1) Osloboenje ili smanjenje poreza i taksi predvieno propisima jedne drave ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilau zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajue pismene podneske i dokumenta koja se prilau zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilau prilikom primene ovog sporazuma, ne podleu nadoveri.
348

SOCIJALNO PRAVO

lan 34. Podnoenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi jedne drave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se i zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi te drave ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajuem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovi druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana navedene institucije, bez odlaganja, dostavljaju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajuim institucijama druge drave ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. lan 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadlean za pruanje davanja prema ovom sporazumu izvrava svoju obavezu, sa oslobaajuim dejstvom, isplatom novanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preraunavanje davanja u valutu druge drave ugovornice se vri prema paritetu valuta koji je vaio na dan kada je nosilac nadlean za pruanje davanja doznaio sredstva isplatnom organu u svojoj dravi radi isplate korisnicima u drugu dravu ugovornicu. (3) Naknade predviene ovim sporazumom isplauju se u valuti one drave ugovornice u kojoj se nalazi sedite nosioca na iji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. i 3. ovog lana vre se u skladu sa platnim prometom izmeu dve drave ugovornice. lan 36. Potraivanje preplaenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne drave ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu veem od onog koji korisniku pripada, moe od nosioca druge drave ugovornice zatraiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadri preplaeni iznos. (2) Preplaeni iznos iz stava 1. ovog lana se direktno isplauje nosiocu koji je zatraio njegovo zadravanje. lan 37. Izvrni postupak (1) Izvrne odluke sudova, kao i izvrna reenja i dokazi o zaostalim plaanjima (isprave) nadlenih organa ili nosilaca jedne drave ugovornice o doprinosima i drugim potraivanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj dravi ugovornici.
349

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Priznavanje se moe odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvrne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. ovog lana izvravaju se u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za izvrenje odgovarajuih odluka ili isprava drave ugovornice na ijoj teritoriji treba da se sprovede izvrenje. Odluke i isprave moraju sadrati potvrdu o njihovoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog lana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. lan 38. Naknada tete (1) Ako lice prema pravnim propisima jedne drave ugovornice prima naknadu za tetu koja je nastala na teritoriji druge drave ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu tete od treeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema njenim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu tete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog sluaja tete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog lana, nosiocima obe drave ugovornice, tree lice moe isplatiti naknadu tete, sa oslobaajuim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci e namiriti svoja potraivanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplauju. lan 39. Reavanje sporova Sporove u primeni i tumaenju ovog sporazuma reavae dogovorno nadleni organi drava ugovornica. Deo V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 40. Opte odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvruje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski sta koji je prema pravnim propisima drava ugovornica ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri emu se poseban sta uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvren za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno od odredbe lana 17. stav 2. ovog sporazuma, sta osiguranja navren pre 1. januara 1992. godine koji se prema tada vaeim propisima raunao sa uveanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (4) Za lice koje nema dravljanstvo drava ugovornica, kao ni drava sa teritorije prethodne Jugoslavije penzijski sta koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu meunarodnih ugovora zakljuenih sa drugim dravama, preuzela na svoj teret, a koji je navren na teritoriji tih drava pada na teret nosioca one drave ugovornice ije je republiko dravljan350

SOCIJALNO PRAVO

stvo to lice imalo na dan preuzimanja obaveze po osnovu tih meunarodnih ugovora. (5) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane sluajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma nee se ponovo utvrivati, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. lan 41. Ponovno odreivanje davanja (1) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uz uraunavanje penzijskog staa navrenog prema pravnim propisima druge drave ugovornice, nosioci e, po slubenoj dunosti, ponovo utvrditi i obraunati iznos davanja primenom odredaba ovog sporazuma, pri emu se pravosnanost donetog reenja nee smatrati preprekom za ponovno odreivanje davanja. (2) Prilikom ponovnog utvrivanja prava na davanje iz stava 1. ovog lana, nosilac drave ugovornice, prema ijim pravnim propisima je davanje bilo utvreno, obraunava iznos davanja uzimajui u obzir i penzijski sta navren na teritoriji drugih republika prethodne Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvreno, ako meunarodnim ugovorom sa dravom na ijoj je teritoriji penzijski sta navren nije drugaije odreeno. (3) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrena na osnovu penzijskog staa kraeg od 12 meseci navrenog prema pravnim propisima te drave ugovornice i penzijskog staa ostvarenog iskljuivo prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo e se utvrditi i obraunati primenom lana 18. ovog sporazuma. (4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvreni i obraunati u skladu sa stavom 1. ovog sporazuma, manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima drave ugovornice po kojima je bilo utvreno, nosilac te drave ugovornice isplauje korisniku i razliku izmeu tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrenih i obraunatih davanja. Ova razlika se isplauje sve dok ukupni iznos ponovo utvrenih i obraunatih davanja ne dostigne visinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvreno. (5) Pravo na davanje, utvreno i obraunato primenom stava 1. ovog lana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, pokrenuo postupak za ponovno utvrivanje i obraun iznosa davanja i isplauje se direktno korisniku. lan 42. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee potvrivanju. (2) Drava ugovornica e se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprovedenom postupku prema svojim nacionalnim pravnim propisima potrebnim za stupanje na snagu ovog sporazuma. (3) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome je, diplomatskim putem, primljeno poslednje pismeno obavetenje iz stava 1. ovog lana.
351

DR RAJKO KOSANOVI

lan 43. Prestanak vaenja (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe, u tekuoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri emu otkazni rok ne moe biti krai od est meseci. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma, njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Beogradu, dana 29. decembra 2000. godine u dva originala, svaki na srpskom i makedonskom jeziku, pri emu su oba teksta autentina. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Goran Svilanovi, s.r. dr savezni ministar spoljnih poslova Za Republiku Makedoniju Sran Kerim, s.r. ministar za inoctrane poslove

352

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SLOVENIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni glasnik RS - broj 111/09 Republika Srbija i Republika Slovenija u nastojanju da urede meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja zakljuuju sledei sporazum: DEO I OPTE ODREDBE lan 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledei izrazi znae: 1. Srbija - Republika Srbija, Slovenija - Republika Slovenija; 2. dravljanin - za Srbiju - dravljanin Republike Srbije, - za Sloveniju - dravljanin Republike Slovenije; 3. pravni propisi zakoni i drugi propisi koji se odnose na oblasti, navedene u lanu 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. nadleni organi - za Srbiju - ministarstva nadlena za pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma, - za Sloveniju - ministarstva nadlena za pravne propise iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. nosilac zavod, fond ili organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. nadleni nosilac nosilac kod kojeg je lice osigurano na dan podnoenja zahteva za davanje ili usluge ili od kojeg ima ili bi imalo pravo na davanja ili usluge; 7. organi za vezu organi ovlaeni za neposredne meusobne kontakte radi efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma; 8. osiguranik lice osigurano prema pravnim propisima iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 9. lan porodice lice koje je kao takvo odreeno ili priznato prema pravnim propisima iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 10. period osiguranja period plaenog doprinosa, sa njim izjednaeni periodi i drugi periodi koji se kao takvi priznaju prema pravnim propisima drava ugovornica;
353

DR RAJKO KOSANOVI

11. prebivalite mesto u kojem je lice nastanjeno sa namerom da u njemu stalno ivi i u kojem je prijavljeno u skladu sa odgovarajuim pravnim propisima; 12. boravite mesto gde se lice privremeno zadrava ili boravi; 13. davanje novano davanje prema pravnim propisima iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 14. usluga zdravstvena usluga ukljuujui ortopedska i druga pomagala prema pravnim propisima iz lana 2. stav 1. ovog sporazuma; 15. hitne zdravstvene usluge usluge koje nije mogue odgoditi, a da pri tom ne bude ugroen ivot ili zdravlje lica. (2) Ostali izrazi u ovom sporazumu imaju znaenje odreeno pravnim propisima svake od drava ugovornica. lan 2. Pravni propisi na koje se sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: na srpske pravne propise o: 1) zdravstvenoj zatiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju; 2) novanoj naknadi za vreme porodiljskog odsustva; 3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i 4) osiguranju za sluaj nezaposlenosti. na slovenake pravne propise o: 1) zdravstvenoj zatiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju; 2) roditeljskim naknadama; 3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i 4) osiguranju za sluaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum odnosi se i na sve pravne propise kojima se menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog lana. (3) Ovaj sporazum ne odnosi se na pravne propise o drugim sistemima socijalnog osiguranja, niti na novo uvedene oblasti socijalnog osiguranja, kao ni na sisteme koji se odnose na rtve rata i njegove posledice. lan 3. Lica na koja se sporazum primenjuje Ovaj sporazum primenjuje se na: 1) lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice i 2) druga lica koja ostvaruju prava po osnovu osiguranja lica, navedenih pod takom lan 4. Jednaki tretman u primeni pravnih propisa Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, dravljani druge drave ugovornice tretiraju se isto kao i dravljani prve drave ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno.
354

SOCIJALNO PRAVO

lan 5. Isplata davanja (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drugaije odreeno, penzije i druga davanja na koja lice ima pravo prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne mogu se umanjiti, promeniti, zamrznuti, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite ili boravite u drugoj dravi ugovornici. (2) Davanja ostvarena prema pravnim propisima jedne drave ugovornice isplauju se korisniku sa prebivalitem u drugoj dravi ugovornici. (3) Dravljanima druge drave ugovornice koji imaju prebivalite u treoj dravi prva drava ugovornica isplauje penzije i druga davanja, pod istim uslovima kao i svojim dravljanima. (4) Odredbe st. 2. i 3. ovog lana se ne odnose: u Srbiji na: - razliku izmeu utvrenog iznosa penzije i najnieg iznosa penzije; - novanu naknadu za telesno oteenje; - novanu naknadu za pomo i negu drugog lica; - naknadu pogrebnih trokova i - novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. u Sloveniji na: - dodatak za pomo i negu; - novane naknade koje primaju lica u vezi sa invaliditetom; - dravnu penziju; - oskrbninu; - invalidninu; - pogrebninu; - posmrtninu i - novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. lan 6. Izjednaenost pravnih injenica (1) Ako obavljanje delatnosti koja donosi prihod ili obavezno osiguranje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravno dejstvo na odreena davanja iz socijalnog osiguranja, takva delatnost ili obavezno osiguranje imaju isto pravno dejstvo u drugoj dravi ugovornici. (2) Odredba stava 1. ovog lana nee se primenjivati na penzije ostvarene prema pravnim propisima Srbije u sluaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti u drugoj dravi ugovornici. DEO II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 7. Opta odredba Na obavezno osiguranje zaposlenih lica i lica koja obavljaju samostalnu delatnost primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj se obavlja rad, odnosno samostalna delatnost, ako u l. 8. ili 9. ovog sporazuma nije drugaije odreeno.
355

DR RAJKO KOSANOVI

lan 8. Upueni radnici i druga lica (1) Ako poslodavac sa seditem u jednoj dravi ugovornici uputi svog zaposlenog na rad u drugu dravu ugovornicu, na njega se do kraja 24. kalendarskog meseca od poetka rada u drugoj dravi ugovornici, primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je jo uvek zaposlen u prvoj dravi ugovornici. Ako njegov rad treba da se produi za period dui od predvienih 24 meseca, primena pravnih propisa drave ugovornice u kojoj poslodavac ima sedite, uz saglasnost nadlenog organa drave ugovornice u kojoj se rad obavlja, moe se u izuzetnim sluajevima produiti za najvie 24 meseca. (2) Lica koja obavljaju samostalnu delatnost u jednoj dravi ugovornici i koja odu u drugu dravu ugovornicu radi obavljanja takve delatnosti u kraem periodu, ostaju osigurana prema pravnim propisima prve drave ugovornice, ukoliko njihov boravak u drugoj dravi ugovornici ne traje due od 12 meseci. Ako navedena delatnost traje due od 12 meseci, primena pravnih propisa prve drave ugovornice uz saglasnost nadlenog organa drave ugovornice u kojoj se privremeno obavlja delatnost, moe se u izuzetnim sluajevima produiti za najvie 12 meseci. (3) Na putujue osoblje poslodavca koji se bavi vazdunim, drumskim ili eleznikim saobraajem, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj je sedite poslodavca. (4) Na zaposlenog u poslovnici ili stalnom predstavnitvu poslodavca ije je sedite u drugoj dravi ugovornici, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj se nalazi poslovnica ili stalno predstavnitvo. (5) Na posadu broda, kao i druga lica koja su zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice pod ijom zastavom plovi brod. (6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice kojoj luka pripada. (7) Na lica zaposlena u dravnoj upravi i druge javne slubenike upuene iz jedne drave ugovornice u drugu, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice koja ih je uputila. lan 9. Zaposleni u diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ovih misija i predstavnitava, upuene u drugu dravu ugovornicu primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su upueni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog lana koji nisu upueni, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, odnosno lanovi tih misija i predstavnitava koji ih zapoljavaju, duni su da se pridravaju odredaba koje vae za poslodavca. (3) Bez obzira na odredbu stava 2. ovog lana zaposleni koji su dravljani drave ugovornice ija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavnitvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te drave ugovornice. lan 10. Dogovor o izuzecima Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samostalnu delatnost, nadleni organi drava ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od primene odredbi l. 7. do 9. ovog sporazuma, pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja.
356

SOCIJALNO PRAVO

DEO III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO lan 11. Sabiranje perioda osiguranja Ako je za sticanje, ouvanje ili ponovo uspostavljanje prava iz zdravstvenog osiguranja potreban prethodno navren odreen period osiguranja, onda se periodi osiguranja koji se uzimaju u obzir prema pravnim propisima drava ugovornica sabiraju, ako se ne odnose na isti period. lan 12. Ostvarivanje prava (1) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadlenog nosioca jedne drave ugovornice, ima pravo na hitne zdravstvene usluge u toku boravka u drugoj dravi ugovornici. (2) Ukoliko je ve nastao osigurani sluaj, lice osigurano u jednoj dravi ugovornici mora da dobije saglasnost nosilaca pre privremene promene boravita. Saglasnost moe da se odbije zbog zdravstvenog stanja. (3) Lica iz lana 8. st. 1, 2. i 7. i lana 9. ovog sporazuma ostvaruju zdravstvene usluge prema pravnim propisima drave ugovornice u koju su upueni, na teret nadlenog nosioca. (4) Za usluge vee vrednosti (ortopedska i druga pomagala, due bolniko leenje) potrebna je prethodna saglasnost nadlenog nosioca, osim ako bi zbog odlaganja usluge bili ugroeni ivot ili zdravlje osiguranika. (5) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadlenog nosioca jedne drave ugovornice i kome je isti odobrio da se uputi u drugu dravu ugovornicu zbog leenja koje zahteva njegovo zdravstveno stanje, koristi zdravstvene usluge u drugoj dravi ugovornici prema pravnim propisima te drave ugovornice i na teret nadlenog nosioca. (6) Davanja iz zdravstvenog osiguranja isplauje nadleni nosilac na svoj teret i prema svojim pravnim propisima. (7) Odredbe ovog lana primenjuju se i na lanove porodice osiguranika. (8) lanovi porodice koji su zdravstveno osigurani kod nadlenog nosioca jedne drave ugovornice imaju pravo na korienje zdravstvenih usluga na njegov teret ako imaju prebivalite u drugoj dravi ugovornici. Obim, vrsta i nain ostvarivanja usluga odreuju se prema pravnim propisima nosioca u mestu prebivalita, a trajanje prava i krug lanova porodice prema pravnim propisima koji vae za nadlenog nosioca. lan 13. Korisnici penzije i lanovi njihovih porodica (1) Korisnik koji prima penziju prema pravnim propisima obe drave ugovornice ima pravo na zdravstveno osiguranje prema pravnim propisima drave ugovornice u kojoj ima prebivalite. (2) Korisnik koji prima penziju samo prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici, ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim
357

DR RAJKO KOSANOVI

propisima druge drave ugovornice, na teret nadlenog nosioca prve drave ugovornice. U toku boravka u prvoj dravi ugovornici taj korisnik penzije ima pravo na hitne zdravstvene usluge prema pravnim propisima i na teret nadlenog nosioca te drave ugovornice. (3) lanovi porodice korisnika penzije koji su zdravstveno osigurani u jednoj dravi ugovornici i imaju prebivalite u drugoj dravi ugovornici imaju pravo na zdravstvene usluge na teret nadlenog nosioca. (4) Obim, vrsta i nain ostvarivanja zdravstvenih usluga odreuju se prema pravnim propisima drave ugovornice u kojoj ima prebivalite, dok se krug lanova porodice i trajanje prava odreuju prema pravnim propisima koji vae za nadlenog nosioca. lan 14. Nosioci koji obezbeuju zdravstvene usluge Zdravstvene usluge iz l. 12, 13, 16. i 17. ovog sporazuma obezbeuje: - u Srbiji - organizaciona jedinica Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. - u Sloveniji - organizaciona jedinica Zavoda za zdravstveno osiguranje Slovenije nadlena po mestu prebivalita ili boravita osiguranika. lan 15. Naknada trokova (1) Trokove zdravstvenih usluga naknauje nadleni nosilac u stvarnom iznosu, osim administrativnih trokova. (2) Organi za vezu mogu da se dogovore i za drugaiji nain obraunavanja trokova. Poglavlje 2. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST lan 16. Povreda na radu i profesionalna bolest (1) Osiguranik koji zbog povrede na radu ili zbog profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, za vreme boravka u drugoj dravi ugovornici ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima koji vae za nosioca u mestu boravita osiguranika. U tom smislu primenjuju se odredbe lana 12. st. 2. i 4. ovog sporazuma. (2) Trokovi zdravstvenih usluga naknauju se u skladu sa odredbama lana 15. ovog sporazuma. lan 17. Povreda na putu do posla Osiguranik sa prebivalitem u jednoj dravi ugovornici koji putuje po osnovu vaeeg ugovora o zaposlenju radi obavljanja posla u drugu dravu ugovornicu, bez prekida i najkraim putem, i koji u toku putovanja u mesto zaposlenja doivi nesreu, ima pravo na odgovarajue usluge i davanja prema pravnim propisima o osiguranju u sluaju povrede na radu na teret nosioca druge drave ugovornice. Isto vai i za nesreu koju doivi lice na povratku u dravu prebivalita neposredno nakon isteka ugovora o zaposlenju po osnovu kojeg je bilo u drugoj dravi ugovornici.
358

SOCIJALNO PRAVO

lan 18. Davanje u sluaju profesionalne bolesti (1) Ako u sluaju profesionalne bolesti treba uzeti u obzir pravne propise obe drave ugovornice, odobrava se davanje samo po pravnim propisima one drave ugovornice u kojoj je osiguranik poslednji put obavljao posao koji je mogao da izazove tu profesionalnu bolest, ukoliko osiguranik ispunjava uslove prema tim pravnim propisima. (2) Ako je osiguranik u jednoj dravi ugovornici ve stekao pravo na davanje zbog profesionalne bolesti, nadleni nosilac te drave ugovornice mora i dalje obezbeivati davanje i u sluaju pogoravanja bolesti. Ako je, meutim, osiguranik nakon ostvarivanja davanja u prvoj dravi ugovornici obavljao posao u drugoj dravi ugovornici, kod kojeg postoji isti rizik za profesionalnu bolest zbog koje je ve stekao pravo na davanje, davanje po osnovu pogoranja te bolesti obezbeuje nosilac druge drave ugovornice. Poglavlje 3. NOVANA NAKNADA ZA VREME PORODILjSKOG ODSUSTVA I RODITELjSKA NAKNADA lan 19. Novana naknada za vreme porodiljskog odsustva i roditeljska naknada (1) Lica koja imaju pravo na novanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva odnosno roditeljsku naknadu prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i promene prebivalite ili boravite u drugu dravu ugovornicu, zadravaju to pravo prema pravnim propisima prve drave ugovornice. (2) Ako je za sticanje prava na novanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odnosno na roditeljsku naknadu prema pravnim propisima drave ugovornice koja obezbeuje davanje, potreban prethodni period osiguranja, po potrebi se sabiraju periodi osiguranja u obe drave ugovornice, pod uslovom da se ne odnose na isti period. (3) Ako visina novane naknade za vreme porodiljskog odsustva, odnosno za roditeljsku naknadu zavisi od visine prethodne zarade korisnika, i ako je korisnik navrio propisani period osiguranja na nain iz stava 2. ovog lana, kao prethodna zarada uzima se u obzir samo zarada koju je korisnik stekao u dravi ugovornici koja obezbeuje pravo na novanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odnosno na roditeljsku naknadu i to tako da se zarada u toj dravi smatra kao zarada u celokupnom propisanom periodu. (4) Licu iz stava 1. ovog lana, novana naknada za vreme porodiljskog odsustva, odnosno roditeljska naknada, isplauje se u dravi ugovornici koja je priznala pravo. Poglavlje 4. STAROST, INVALIDNOST I SMRT lan 20. Sabiranje perioda osiguranja (1) Ako je osiguranik navrio periode osiguranja prema pravnim propisima obe drave ugovornice, kod sticanja, ouvanja ili ponovnog priznavanja prava na davanje, periodi osiguranja se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. U kojoj meri i kako se uzimaju u
359

DR RAJKO KOSANOVI

obzir periodi osiguranja odreuje se prema pravnim propisima drave ugovornice u kojoj je osiguranik navrio te periode osiguranja, ukoliko ovim sporazumom nije drugaije propisano. (2) Ako primenom stava 1. ovog lana nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na davanje, nadleni nosilac za dravljane drava ugovornica uzima u obzir i periode osiguranja navrene u treim dravama sa kojima su obe drave ugovornice zakljuile sporazume o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, u kojima je predvieno sabiranje perioda osiguranja. Ako je sa treom dravom sporazum potpisala samo jedna drava ugovornica, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir za njene dravljane i periode osiguranja navrene u treoj dravi. (3) Periodi osiguranja navreni u drugoj dravi ugovornici uzimaju se u obzir samo u efektivnom trajanju. (4) Ako je prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem perioda osiguranja u odreenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice period osiguranja ili odreeno injenino stanje produava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navren period osiguranja, taj period se produava odgovarajuim periodom osiguranja, odnosno postojanjem odreenog injeninog stanja (korienje penzije, davanje za sluaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti ) u drugoj dravi ugovornici. lan 21. Utvrivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje bez sabiranja perioda osiguranja, nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu perioda osiguranja koje uzima u obzir prema svojim pravnim propisima. lan 22. Utvrivanje srazmernog dela davanja Ako osiguranik ili lan njegove porodice ispunjava uslove za davanje iskljuivo uzimajui u obzir lan 20. ovog sporazuma, pravo na davanje utvruje se na sledei nain: 1) nosilac svake drave ugovornice e prema pravnim propisima koji se u njoj primenjuju utvrditi da li odreeno lice sabiranjem perioda osiguranja, kako je odreeno u lanu 20. ovog sporazuma, prema ovim pravnim propisima ispunjava uslove za priznavanje prava na davanje; 2) nosilac svake drave ugovornice obraunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan period osiguranja, koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren prema pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od duine perioda osiguranja, uzima se kao teorijski iznos; 3) na osnovu tog iznosa nosilac svake drave ugovornice e utvrditi iznos koji je duan da isplauje u srazmeri izmeu duine perioda osiguranja navrenog prema svojim pravnim propisima i ukupnog perioda osiguranja; 4) ako su kod primene take 3) ukupan period osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima drava ugovornica i period osiguranja iz lana 20. stav 2. ovog sporazuma
360

SOCIJALNO PRAVO

dui od najdueg perioda osiguranja koji je prema pravnim propisima jedne drave ugovornice odreen za obraun visine davanja, srazmerni iznos za isplaivanje obraunava se srazmerno odnosu izmeu perioda osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i njenim najduim periodom osiguranja; 5) ako se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos davanja obraunava na osnovu zarade, penzijskog osnova, osnovice osiguranja, odnosno uplaenog doprinosa u odreenom periodu, nadleni nosilac uzima u obzir zaradu, penzijski osnov, osnovicu osiguranja, odnosno uplaeni doprinos iskljuivo iz perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. lan 23. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate penzija Nezavisno od pravnih propisa drava ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili vie penzija, korienje penzije prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne utie na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge drave ugovornice. To se ne odnosi na penzije koje se, u obe drave ugovornice priznaju, odnosno isplauju za iste periode osiguranja. lan 24. Period osiguranja krai od 12 meseci (1) Ako period osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ne iznosi ukupno 12 meseci, ne priznaje se nikakvo davanje, osim ako prema tim pravnim propisima postoji pravo na davanje samo na osnovu tog perioda osiguranja. (2) U tom sluaju nosilac druge drave ugovornice kod sticanja, ouvanja ili ponovnog ostvarivanja prava na davanje i kod odreivanja njegove visine, uzima u obzir samo taj period osiguranja za koji su plaeni doprinosi, kao da je navren prema pravnim propisima koje on primenjuje. Poglavlje 5. DAVANjA ZA SLUAJ SMRTI lan 25. Davanja za sluaj smrti Ako korisnik prima penziju prema pravnim propisima obe drave ugovornice, na davanje za sluaj smrti primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo prebivalite. Poglavlje 6. NEZAPOSLENOST lan 26. Sabiranje perioda osiguranja Period osiguranja navren obaveznim osiguranjem prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, u potrebnoj meri uzima se u obzir kod ostvarivanja prava na novanu naknadu u sluaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje naknadu ispunjava uslov za ostvarivanje prava za slu361

DR RAJKO KOSANOVI

aj nezaposlenosti u skladu sa pravnim propisima te drave ugovornice i ako pri tom, nisu prekreni propisi o zapoljavanju stranaca. Periodi osiguranja navreni u obe drave ugovornice se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. DEO IV RAZNE ODREDBE lan 27. Sprovoenje sporazuma (1) Nadleni organi e administrativnim sporazumom, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom, odrediti nain njegovog sprovoenja. (2) Sporazumom iz stava 1. ovog lana nadleni organi e u cilju efikasnijeg sprovoenja i radi uspostavljanja jednostavne i brze saradnje izmeu nosilaca obeju drava ugovornica odrediti organe za vezu. (3) Nadleni organi i organi za vezu drava ugovornica, obavetavae se o sledeem: 1) svim merama koje e usvojiti primenom ovog sporazuma; 2) svim izmenama pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma, a najkasnije u roku od 60 dana od njihovog stupanja na snagu. (4) U primeni ovog sporazuma nadleni organi, organi za vezu i nosioci obe drave ugovornice meusobno e se pomagati i postupati kao kod primene svojih pravnih propisa. Ova pomo je besplatna. (5) Nadleni organi, organi za vezu i nosioci dve drave ugovornice mogu, u primeni ovog sporazuma, meusobno uspostaviti direktan kontakt, kao i sa zainteresovanim licima ili sa njihovim punomonicima. (6) Nadleni organi, organi za vezu i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve, druge podneske ili dopise zbog toga to su sastavljeni na slubenom jeziku druge drave ugovornice. (7) Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanja prava prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a odnose se na lica sa prebivalitem ili boravitem u drugoj dravi ugovornici obavie, na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac u mestu prebivalita ili boravita tog lica. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanja prava prema pravnim propisima obe drave ugovornice, obavlja na svoj teret nadleni nosilac u mestu prebivalita ili boravita tog lica. lan 28. Oslobaanje od overa i plaanja taksi (1) Ako su prema pravnim propisima jedne drave ugovornice pismeni podnesci i dokumenta koja se prilau zbog primene ovih pravnih propisa, delimino ili u celini osloboeni plaanja taksi, ukljuujui konzularne i administrativne takse, to oslobaanje se primenjuje i za odgovarajue pismene podneske i dokumenta koja se podnose zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Dokumenta i isprave koje se podnose zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice slubama druge drave ugovornice, ne podleu nadoveri.
362

SOCIJALNO PRAVO

lan 29. Podnoenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice, podneta nadlenom organu ili nosiocu jedne drave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim nadlenom organu ili nosiocu druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice. To ne vai kada podnosilac zahteva izriito zahteva odlaganje ostvarivanja prava na davanja za sluaj starosti, prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti u odreenom roku nekom organu, nosiocu ili drugoj nadlenoj slubi te drave ugovornice, mogu se podneti u istom roku odgoravajuem organu, nosiocu ili drugoj nadlenoj slubi druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1, 2. i 3. ovog lana organi odmah prosleuju podnete zahteve, izjave ili pravna sredstva neposredno ili preko organa za vezu, odgovarajuem nosiocu druge drave ugovornice. lan 30. Valuta i obraunski kurs (1) Nosilac nadlean za isplatu davanja prema pravnim propisima jedne drave ugovornice priznaje davanja u valuti koja vai u dravi ugovornici. (2) Isplata davanja iz stava 1. ovog lana korisniku koji ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici, vri se u konvertibilnoj valuti (EUR). (3) Isplate meu nosiocima drava ugovornica vre se u konvertibilnoj valuti (EUR). (4) Kod preraunavanja davanja u valutu druge drave ugovornice merodavan je srednji kurs na dan kada je nosilac doznaio davanje isplatnom organu, radi isplate u drugu dravu ugovornicu. lan 31. Priznavanje izvrnih odluka (1) Izvrne odluke nadlenih upravnih organa ili nosilaca jedne drave ugovornice, te dokazi o zaostalim plaanjima (isprave) ili drugim potraivanjima iz socijalnog osiguranja, te zahtevi za povraaj neopravdano primljenih davanja priznaju se i u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe odbiti samo ako je u suprotnosti sa pravnim poretkom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Na osnovu izvrnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog lana sprovodi se izvrenje u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju kod izvrenja izdatih odgovarajuih odluka i isprava u drugoj dravi ugovornici u kojoj se sprovodi izvrenje. Izvod odluke ili isprave mora da sadri potvrdu o njenoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). (4) Slovenija primenjuje odredbe ovog lana u skladu sa obavezama koje proizilaze iz lanstva u Evropskoj uniji.
363

DR RAJKO KOSANOVI

lan 32. Preplaeni iznosi davanja (1) Nosilac jedne drave ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu veem od onog koji korisniku pripada, moe od nosioca druge drave ugovornice zatraiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadri preplaeni iznos. (2) Preplaeni iznos iz stava 1. ovog lana se direktno isplauje nosiocu koji je zatraio njegovo zadravanje. lan 33. Naknada tete (1) Ako lice u skladu sa pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravo na naknadu tete nastale u drugoj dravi ugovornici, zahtev za odtetu tada prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema pravnim propisima te drave ugovornice. (2) Ako zahtev za odtetu u vezi sa istovrsnim davanjima po osnovu istog sluaja tete pripada nosiocu jedne i druge drave ugovornice, tree lice moe isplatom sa oslobaajuim dejstvom jednom ili drugom nosiocu namiriti zahtev oba nosioca. U meusobnim odnosima nosioci su duni da izvre poravnanje u srazmernim delovima. lan 34. Reavanje sporova (1) Sporove u vezi sa sprovoenjem ovog sporazuma nadleni organi reavae sporazumno. (2) Ako spor ne bude reen u skladu sa stavom 1. ovog lana u roku od est meseci od prvog predloga za poetak pregovora, predae se arbitrai, o ijem sastavu i postupku e se dogovoriti drave ugovornice. Odluka arbitrae je za drave ugovornice konana i obavezujua. DEO V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 35. Pravo na davanja (1) Ovaj sporazum se ne primenjuje za sticanje prava na davanje pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrivanje prava na davanja po ovom sporazumu uzima se u obzir i period osiguranja koji je prema pravnim propisima drava ugovornica navren pre stupanja na snagu ovog sporazuma, pri emu se poseban sta uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvren za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana ovaj sporazum primenjuje se i na osigurane sluajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu. (4) Davanja koja se mogu isplaivati samo na osnovu ovog sporazuma utvruju se na zahtev korisnika. (5) Izuzetno od odredbe lana 20. stav 3. ovog sporazuma, period osiguranja navren do 7. oktobra 1991. godine prema pravnim propisima obe drave ugovornice koji su vaili u periodu kada su obe drave ugovornice primenjivale pravne propise Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, uzima se u obzir u trajanju priznatom prema tim pravnim propisima.
364

SOCIJALNO PRAVO

(6) Davanja utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, nee se ponovo priznavati, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. lan 36. Uraunavanje perioda osiguranja (1) Periodi osiguranja navreni u drugim dravama koje je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija preuzela na osnovu meunarodnih sporazuma sa tim dravama, preuzima na svoj teret drava ugovornica iji je osiguranik dravljanin na dan podnoenja zahteva za penziju. Ako osiguranik ima dravljanstvo obe drave ugovornice, periode osiguranja preuzima na svoj teret drava ugovornica u kojoj osiguranik ima prebivalite na dan podnoenja zahteva za penziju. Ako osiguranik nije dravljanin drava ugovornica ili dravljanin neke od drava naslednica Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije navedeni periodi osiguranja padaju na teret nosioca drave ugovornice ije je republiko dravljanstvo imao taj osiguranik na dan preuzimanja obaveze po meunarodnom sporazumu. (2) Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika od 1. januara 1973. godine do 7. oktobra 1991. godine padaju na teret drave ugovornice iji dravljanin je bilo lice na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Ako lice ima dravljanstvo obe drave ugovornice periodi osiguranja padaju na teret drave ugovornice u kojoj lice ima prebivalite na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. lan 37. Penzije prema prethodnim pravnim propisima (1) Penzije koje je nadleni nosilac jedne drave ugovornice do 7. oktobra 1991. godine priznao prema pravnim propisima Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije uzimajui u obzir period osiguranja, navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ostaju obaveza nadlenog nosioca drave ugovornice koji je te penzije priznao. (2) Penzija koju je nadleni nosilac jedne drave ugovornice priznao u smislu stava 1. ovog lana ostaje obaveza nosioca drave ugovornice koji ju je priznao i ne odreuje se ponovo ni kada nadleni nosilac druge drave ugovornice prizna penziju ili srazmerni deo penzije primenom ovog sporazuma, na osnovu perioda osiguranja koji kod odreivanja penzije iz stava 1. ovog lana jo nije uzet u obzir iako period osiguranja iznosi manje od 12 meseci. (3) Penzije koje je nadleni nosilac jedne drave ugovornice priznao u srazmernom delu u periodu od 8. oktobra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma uzimajui u obzir period osiguranja navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice i primenom nekog treeg meunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, izuzimajui sporazume zakljuene izmeu drava nastalih na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ne preraunavaju se prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na takozvane samostalne penzije, priznate u istom periodu na osnovu zajednikog perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima obe drave ugovornice, ukoliko je na osnovu tih perioda osiguranja nosilac neke tree drave priznao svoju penziju prema meunarodnom sporazumu o socijalnom osiguranju izmeu jedne od drava ugovornica i te tree drave. (4) Nakon smrti korisnika penzije iz st. 1. do 3. ovog lana odredbe navedenih stavova primenjuju se i za ostvarivanje prava na porodinu penziju.
365

DR RAJKO KOSANOVI

lan 38. Ponovno odreivanje penzija (1) Penzije koje je nadleni nosilac jedne drave ugovornice priznao u periodu od 8. oktobra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma, uzimajui u obzir i period osiguranja navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo se odreuju po slubenoj dunosti prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na penzije koje su prvi put priznate u jednoj od drava ugovornica do 7. oktobra 1991. godine, a nakon toga do stupanja na snagu ovog sporazuma ostvarene i priznate u drugoj dravi ugovornici na osnovu pretenog perioda osiguranja navrenog prema pravnim propisima te drave ugovornice. Dan kada je nosilac prve drave ugovornice pokrenuo postupak smatra se kao dan podnoenja zahteva, prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (2) U postupku za ponovno odreivanje penzije nosilac druge drave ugovornice ceni uslove za sticanje prava na istovrsnu penziju prema pravnim propisima koji su vaei na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Ako je u prvoj dravi ugovornici priznato pravo na invalidsku penziju, a u drugoj dravi ugovornici nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na invalidsku penziju, u drugoj dravi ugovornici se priznaje pravo na starosnu penziju ako su za nju ispunjeni uslovi. (3) Ako uslovi za priznavanje prava na penziju u drugoj dravi ugovornici nisu ispunjeni na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, a ispunjeni su na dan odluivanja o pravu, pravo na penziju se priznaje od dana kada su uslovi ispunjeni. (4) Ukoliko u drugoj dravi ugovornici, uslovi za priznavanje prava u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana nisu ispunjeni, nosilac prve drave ugovornice, po slubenoj dunosti, ponovo pokree postupak za ponovno odreivanje penzije kada budu ispunjeni uslovi u drugoj dravi ugovornici. (5) Ako bi primenom stava 1. ovog lana zbir penzija obraunatih prema pravnim propisima dve drave ugovornice bio manji od ve priznate penzije koja bi se na dan ponovnog odreivanja isplaivala prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, nadleni nosilac te drave ugovornice e korisniku isplaivati i razliku izmeu svoje ve priznate penzije i zbira penzija obraunatih prema pravnim propisima dve drave ugovornice na sledei nain: 1) korisniku koji je penziju ve stekao prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i koji na dan ponovnog odreivanja penzije ima prebivalite u toj dravi ugovornici, nadleni nosilac e penziju i dalje isplaivati u iznosu koji bi mu pripadao prema pravnim propisima te drave ugovornice. U tom sluaju e nadleni nosilac druge drave ugovornice isplaivati penziju neposredno nadlenom nosiocu prve drave ugovornice. 2) korisniku koji je pravo na penziju ve stekao u toj dravi ugovornici i koji na dan ponovnog odreivanja penzije ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici ili u nekoj trei dravi, isplaivae ponovo odreenu penziju prema svojim pravnim propisima i razliku izmeu poslednjeg isplaenog iznosa ranije priznate penzije i zbira penzija odreenih prema pravnim propisima obe drave ugovornice. Razliku iz prethodne reenice isplaivae nadleni nosilac prve drave ugovornice sve dok zbir penzija odreenih po pravnim propisima dve drave ugovornice ne dostigne iznos ranije isplaivane penzije. Za pokrivanje preplaenih iznosa kod nosioca prve drave ugovornice, nosilac druge drave ugovornice e svoje iznose penzije isplaivati nosiocu prve drave ugovornice sve dok nosilac prve drave ugovornice ne bude ponovo
366

SOCIJALNO PRAVO

odredio penziju i dok preplaeni iznos kod nosioca prve drave ugovornice ne bude isplaen, a nakon toga e penziju isplaivati neposredno korisniku. O svakoj promeni visine penzije obavetavae nadlenog nosioca prve drave ugovornice dok to bude potrebno. (6) Nadleni nosilac u prvoj dravi ugovornici ponovo odreuje penziju na osnovu novo utvrenog perioda osiguranja u skladu sa ovim sporazumom samo ako nosilac druge drave ugovornice prizna pravo na penziju u skladu sa st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana. (7) Pravo na penziju, utvreno i obraunato primenom st. 1, 2. i 4. ovog lana pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac koji je prvi utvrdio pravo na penziju pokrenuo postupak za ponovno odreivanje penzije. (8) Penziju priznatu u skladu sa ovim lanom nosilac druge drave ugovornice isplaivae nosiocu prve drave ugovornice dok nosilac prve drave ugovornice ne saopti da je preplata izmirena i da se penzija druge drave ugovornice moe isplaivati neposredno korisniku. Nosilac druge drave ugovornice poee sa isplatom penzije nosiocu prve drave ugovornice odmah po priznavanju prava. (9) Penzije koje je nadleni nosilac jedne drave ugovornice priznao u periodu od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma na osnovu perioda osiguranja kraeg od 12 meseci navrenog prema pravnim propisima te drave ugovornice i uz uzimanje u obzir perioda osiguranja navrenog iskljuivo prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ponovo se e odrediti primenom lana 24. ovog sporazuma i stava 7. ovog lana. (10) Periodi osiguranja navreni prema pravnim propisima Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika i preuzeti periodi osiguranja iz lana 36. stav 1. ovog sporazuma ostaju obaveza nadlenog nosioca drave ugovornice koja je prva priznala penziju. lan 39. Ratifikacija i stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. lan 40. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe otkazati uz otkazni rok od est meseci, istekom tekue kalendarske godine pri emu se otkaz dostavlja u pismenom obliku, diplomatskim putem. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Ljubljani, dana 29. septembra 2009. godine, u dva originalna primerka na srpskom i slovenakom jeziku pri emu su oba teksta autentina. Za Republiku Srbiju Rasim Ljaji, s.r.
367

Za Republiku Sloveniju Dr Ivan Svetlik, s.r.

DR RAJKO KOSANOVI

SPORAZUM IZMEU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE AUSTRIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 7/98 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Austrija u elji da urede meusobne odnose izmeu dve drave u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zakljue sledei sporazum: ODELjAK I OPTE ODREDBE lan 1. Pojmovne odredbe (1) U ovom sporazumu, sledei pojmovi znae: 1. pravni propisi - zakoni, podzakonski akti i statuti i drugi opti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz lana 2. stav 1; 2. nadleni organ - u Saveznoj Republici Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadleno za primenu pravnih propisa iz lana 2. stav 1. odredba pod 2; u Republici Austriji: savezni ministri nadleni za primenu pravnih propisa iz lana 2. stav 1. odredba pod 1; 3. nosilac - organizacija, odnosno organ nadlean za sprovoenje pravnih propisa iz lana 2. stav 1; 4. nadleni nosilac - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnoenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje kada bi boravilo na teritoriji drave ugovornice u kojoj je poslednji put bilo osigurano; 5. prebivalite - mesto stalnog boravka; 6. boravite - mesto privremenog boravka; 7. lan porodice - lan porodice prema pravnim propisima one drave ugovornice u kojoj je sedite nosioca osiguranja na iji teret bi se isplaivala davanja; 8. penzijski sta - vreme osiguranja i sa njim izjednaena vremena, koja se kao takva smatraju prema pravnim propisima drava ugovornica; 9. novano davanje, renta ili penzija - novano davanje, renta ili penzija, ukljuujui njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklaivanja, poveanja kapitalne otpremnine i plaanja po osnovu povraaja doprinosa. (2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju znaenje koje im pripada prema pravnim propisima drava ugovornica. lan 2. Stvarno podruje vaenja (1) Ovaj sporazum se odnosi: 1. na austrijske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju; b) osiguranju za sluaj nesree na poslu; c) penzijskom osiguranju sa izuzetkom posebnog osiguranja za belenike;
368

SOCIJALNO PRAVO

d) novanoj naknadi za sluaj nezaposlenosti; 2. na jugoslovenske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zatiti i materinstvu; b) penzijskom i invalidskom osiguranju; c) novanoj naknadi za sluaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se obuhvataju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. lan 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum vai: a) za lica za koja vae ili su vaili pravni propisi jedne ili obe drave ugovornice; b) za druga lica koja prava izvode od lica naznaenih pod a). lan 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, njeni dravljani su izjednaeni sa dravljanima druge drave ugovornice, ako ovim sporazumom nije drugaije odreeno. (2) Stav 1. se ne odnosi na: a) pravne propise o ueu osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruenja, kao i u sudstvu u oblasti socijalnog osiguranja; b) odredbe o teretu osiguranja iz meunarodnih ugovora zakljuenih sa treim dravama; c) pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u slubenom predstavnitvu jedne od drava ugovornica u treim dravama ili kod lanova tog predstavnitva. (3) U pogledu austrijskih pravnih propisa o uzimanju u obzir vremena provedenog u ratnoj slubi ili sa njim izjednaenog vremena, stav 1. se primenjuje samo na jugoslovenske dravljane koji su imali austrijsko dravljanstvo pre 13. marta 1938. godine. lan 5. Transfer davanja (1) Penzije, rente i druga novana davanja po propisima jedne drave ugovornice, izuzev davanja za sluaj nezaposlenosti, ne mogu se umanjiti, izmeniti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga to korisnik ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice. (2) Stav 1. se ne odnosi na: a) zatitni penzijski dodatak prema austrijskim pravnim propisima; b) najnii iznos penzije prema jugoslovenskim pravnim propisima. ODELjAK II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU lan 6. Opte odredbe (1) Obaveza osiguranja odreuje se prema pravnim propisima one drave ugovornice na ijoj teritoriji lice obavlja posao i u sluaju kada se prebivalite zaposlenog ili sedite poslodavca nalazi na teritoriji druge drave ugovornice, ako odredbama l. 7. i 8. nije drugaije odreeno.
369

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Na inovnike i sa njima izjednaena lica primenjuju se pravni propisi one drave ugovornice u ijoj su upravi oni zaposleni. lan 7. Posebne odredbe (1) Ako preduzee sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice poalje zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, na njega se, do kraja 24. kalendarskog meseca nakon njegovog odlaska, i dalje primenjuju pravni propisi prve drave ugovornice, kao da je jo uvek zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako aviokompanija sa seditem na teritoriji jedne drave ugovornice poalje zaposlenog na teritoriju druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve drave ugovornice kao da je jo uvek zaposlen na njenoj teritoriji. (3) Posada pomorskog broda, kao i druga lica koja nisu samo privremeno zaposlena na pomorskom brodu, podleu pravnim propisima one drave ugovornice pod ijom zastavom brod plovi. lan 8. Diplomatsko i konzularno pomono osoblje (1) Na zaposlene u diplomatsko-konzularnim predstavnitvima koji nisu inovnici ili sa njima izjednaena lica, kao i na zaposlene kao privatna kuna posluga kod lanova ovih predstavnitava, poslate na teritoriju druge drave ugovornice primenjuju se pravni propisi drave ugovornice iz koje su poslati. (2) Na zaposlene iz stava 1, koji nisu poslati, primenjuju se pravni propisi drave ugovornice na ijoj su teritoriji zaposleni. Zaposleni koji su dravljani druge drave ugovornice, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa druge drave ugovornice. lan 9. Izuzeci (1) Na zajedniki zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadleni organi dve drave ugovornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od l. 6. do 8. pri emu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. (2) Ako se na zaposlenog, u skladu sa stavom 1. primenjuju propisi jedne drave ugovornice, mada je zaposlen na teritoriji druge drave ugovornice, ti pravni propisi se primenjuju kao da je zaposlen na teritoriji prve drave ugovornice. ODELjAK III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO lan 10. Sabiranje penzijskog staa Penzijski sta steen prema pravnim propisima obe drave ugovornice se, ako je to potrebno, sabira za sticanje prava na davanje i za odreivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne odnosi na isto vreme.
370

SOCIJALNO PRAVO

lan 11. Zdravstvene usluge (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice i a) ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice ili b) ije stanje za vreme boravka na teritoriji druge drave ugovornice zahteva hitno pruanje usluga, a lice nije otilo u drugu dravu ugovornicu u cilju leenja, ili c) dobije odobrenje od nadlenog nosioca da ode na teritoriju druge drave ugovornice na leenje koje iziskuje njegovo zdravstveno stanje, ima pravo na zdravstvene usluge od strane nosioca njegovog prebivalita ili boravita, prema pravnim propisima koji vae za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a na teret nadlenog nosioca. (2) Za odobrenje korienja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, neophodna je saglasnost nadlenog nosioca, izuzev kada je pruanje tih usluga neodlono, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroeni ivot ili zdravlje lica iz stava 1, ili kada se, u skladu sa lanom 15. stav 2, trokovi naknauju paualnim plaanjem. (3) St. 1. i 2. se primenjuju i na lanove porodice. (4) Stav 1. odredbe pod b) i c) u vezi sa pruanjem zdravstvenih usluga od strane lekara, stomatologa i zubara koji se bave slobodnom profesijom vae samo za: a) lica koja zbog obavljanja svog zaposlenja borave u drugoj dravi ugovornici, kao i lanove porodice koji ih prate; b) lica koja poseuju svoju porodicu koja ima prebivalite u drugoj dravi ugovornici; c) lica koja iz drugih razloga borave u drugoj dravi ugovornici, ako im je prueno ambulantno leenje za raun nosioca nadlenog prema njihovom boravitu. lan 12. Novana davanja (1) U sluajevima iz lana 11. novana davanja odobrava nadleni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice iznos novanih davanja zavisi od broja lanova porodice, nadleni nosilac uzima u obzir i lanove porodice koji imaju prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice. lan 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe drave ugovornice, primenjuju se iskljuivo pravni propisi one drave ugovornice na ijoj teritoriji ima prebivalite. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne drave ugovornice koji ima prebivalite na teritoriji druge drave ugovornice, primenjuju se pravni propisi te drave ugovornice, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima. (3) St. 1. i 2. vae i za podnosioce zahteva za penziju.
371

DR RAJKO KOSANOVI

lan 14. Nosioci prema prebivalitu ili boravitu U sluaju iz lana 11. stav 1. i lana 13. stav 2. davanja odobrava: a) u Republici Austriji - mesna bolesnika blagajna nadlena prema prebivalitu ili boravitu lica; b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republike organizacije za zdravstveno osiguranje nadlena prema prebivalitu ili boravitu lica. lan 15. Naknada trokova (1) Nadleni nosilac nadoknauje nosiocu koji je pruio davanje utroene iznose u skladu sa lanom 11. i lanom 13. stav 2. izuzev administrativnih trokova. (2) Austrijski nadleni organ i jugoslovenski organ za vezu mogu, u cilju administrativnog pojednostavljenja, dogovoriti da za sve sluajeve ili za odreene grupe sluajeva umesto pojedinanog obrauna trokova uvedu paualna plaanja. (3) U sluajevima iz lana 13. stav 2. naknada trokova za korisnike iz austrijskog penzijskog osiguranja se plaa od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera koji prispevaju u Glavni savez austrijskih nosilaca socijalnog osiguranja. Poglavlje 2. POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI lan 16. Zdravstvene usluge (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, a ima prebivalite ili boravite na teritoriji druge drave ugovornice prima te usluge, na teret nadlenog nosioca, od nosioca na ijem podruju ima prebivalite ili boravite, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korienje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga vee vrednosti, primenjuje se odredba lana 11. stav 2. (2) U sluajevima iz stava 1. zdravstvene usluge odobrava: a) u Republici Austriji - mesna bolesnika blagajna nadlena prema prebivalitu ili boravitu lica; b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republike organizacije za zdravstveno osiguranje nadlena prema prebivalitu ili boravitu lica. (3) Umesto austrijskog nosioca iz stava 2. zdravstvene usluge moe da odobri nosilac osiguranja za sluaj povrede na radu. (4) Na naknadu trokova nastalih prema stavu 1. primenjuju se odredbe lana 15. lan 17. Profesionalne bolesti (1) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrena na teritoriji te drave ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrena na teritoriji druge drave ugovornice.
372

SOCIJALNO PRAVO

(2) Ako je odobrenje davanja za sluaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne drave ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja moe da izazove tu bolest, trajalo odreeno vreme, nadleni nosilac te drave ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge drave ugovornice. lan 18. Naknada za sluaj profesionalne bolesti (1) Ako pravo na naknadu za sluaj profesionalne bolesti postoji prema pravnim propisima obe drave ugovornice, davanja se odobravaju samo prema pravnim propisima one drave ugovornice na ijoj teritoriji je poslednji put obavljana delatnost koja moe da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima davanja na teret nosioca jedne drave ugovornice, zbog pogoranja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, moe da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanja nosiocu druge drave ugovornice, nosilac prve drave ugovornice i dalje snosi trokove davanja, bez obzira na pogoranje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge drave ugovornice odobrava davanja u visini razlike izmeu davanja koje pripada nakon pogoranja i davanja koje bi pripadalo prema njegovim pravnim propisima pre pogoranja, da je bolest nastupila prema tim pravnim propisima. Poglavlje 3. STAROST, INVALIDNOST I SMRT lan 19. Sabiranje penzijskog staa (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, sticanje, ouvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navrenjem penzijskog staa, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski sta navren prema pravnim propisima druge drave ugovornice kao da je navren prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se ne odnosi na isto vreme. (2) Ako je, prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, pravo na odreeno davanje uslovljeno navrenjem staa u odreenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te drave ugovornice uzima u obzir i penzijski sta koji je, prema pravnim propisima druge drave ugovornice, navren u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajuem sistemu. (3) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice vreme korienja penzije produava period u kome mora biti navren penzijski sta, taj period se produava odgovarajuim vremenom korienja penzije ostvarene prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (4) Penzijski sta navren prema jugoslovenskim pravnim propisima, iskazan u danima, austrijski nosilac preraunava u mesece, pri emu 30 dana odgovara jednom mesecu, a preostale dane uzima u obzir kao ceo mesec.
373

DR RAJKO KOSANOVI

lan 20. Penzijski sta krai od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski sta, koji se prema pravnim propisima jedne drave ugovornice uzima u obzir za obraunavanje davanja krai od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u sluaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staa. (2) Penzijski sta iz stava 1. po osnovu kog nosilac jedne drave ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge drave ugovornice za sticanje, ouvanje i ponovno priznanje prava na davanje, kao i odreivanje njegove visine, kao da je taj sta navren prema njegovim pravnim propisima. lan 21. Utvrivanje davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene lana 19, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje iskljuivo na osnovu penzijskog staa koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. (2) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu lana 19, nadleni nosilac te drave ugovornice utvruje davanje prema odredbama lana 22, odnosno lana 23. lan 22. Obraun austrijskog dela davanja U sluaju iz lana 21. stav 2. nadleni austrijski nosilac utvruje davanje uzimajui u obzir iskljuivo penzijski sta navren prema austrijskim pravnim propisima i sledee odredbe: 1. davanja ili delovi davanja iji iznos ne zavisi od duine navrenog penzijskog staa utvruju se srazmerno odnosu penzijskog staa koji se prema austrijskim pravnim propisima uzima u obzir za obraun davanja i 30 godina, a najvie do punog iznosa; 2. ako se pri obraunu davanja za sluaj invalidnosti ili smrti uzimaju u obzir vremena posle nastanka osiguranog sluaja, ta se vremena uzimaju u obzir samo srazmerno odnosu penzijskog staa koji se prema austrijskim pravnim propisima uzima u obzir za obraun davanja i dve treine broja punih kalendarskih meseci od navrene 16. godine ivota tog lica do nastanka osiguranog sluaja, a najvie do punog trajanja; 3. taka 1. se ne primenjuje: a) na davanja po osnovu dopunskog osiguranja; b) na davanja ili delove davanja koji zavise od prihoda, a kojima se obezbeuje minimalni prihod. lan 23. Obraun jugoslovenskog dela davanja U sluaju iz lana 21. stav 2. nadleni jugoslovenski nosilac utvruje davanje na taj nain to, prvo, obraunava iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski sta, koji se uzima u obzir za obraun davanja, navren po jugoslovenskim pravnim propisima, a najvie do pune visine davanja, a potom, na osnovu tako obraunatog iznosa, utvruje iznos davanja srazmeran odnosu izmeu penzijskog staa navrenog iskljuivo po jugoslovenskim pravnim propisima i ukupnog penzijskog staa koji se uzima u obzir za obraun davanja.
374

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST lan 24. Sabiranje staa osiguranja (1) Sta osiguranja, navren prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u sluaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge drave ugovornice, ako je nezaposleno lice u dravi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih dvanaest meseci pre podnoenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje 26 nedelja, bez povrede propisa o zapoljavanju stranaca. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 26 nedelja ne odnosi se na nezaposlena lica ije je zaposlenje bilo predvieno na dui rok, ali je okonano, bez njihove krivice, pre navrenih 26 nedelja ili koja imaju dravljanstvo drave ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. lan 25. Trajanje primanja naknade Trajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj dravi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnoenja zahteva primalo novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. ODELjAK IV RAZNE ODREDBE lan 26. Obaveze nadlenih organa, pravna i administrativna pomo (1) Nadleni organi e posebnim sporazumom utvrditi administrativne mere za sprovoenje ovog sporazuma. (2) Nadleni organi dve drave ugovornice obavetavae se meusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovoenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci drava ugovornica e uzajamno pruati slubenu pomo i postupati kao da se radi o primeni njihovih pravnih propisa. Ova slubena pomo je besplatna. (4) Nadleni organi i nosioci drava ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno meusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomonicima. (5) Nadleni organi i nosioci jedne drave ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga to su sainjeni na slubenom jeziku druge drave ugovornice. (6) Lekarske preglede koji se obavljaju iskljuivo zbog primene pravnih propisa jedne drave ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge drave ugovornice imaju prebivalite ili boravite, obavie na zahtev nadlenog nosioca i na njegov teret, nosilac prema pre375

DR RAJKO KOSANOVI

bivalitu ili boravitu. Lekarski pregledi koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe drave ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalitu ili boravitu tog lica. (7) Sudska pravna pomo se prua u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoi u graanskim pravnim stvarima. lan 27. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovoenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe drave ugovornice, nadleni organi e sporazumom iz lana 26. stav 1. odrediti organe za vezu. lan 28. Oslobaanje od poreza i overa (1) Oslobaanje ili smanjenje poreza i taksi predvieno propisima jedne drave ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilau zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajue pismene podneske i dokumenta koji se prilau zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge drave ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilau prilikom primene ovog sporazuma, ne podleu overi. lan 29. Podnoenje pismenih dokumenata (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja se u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne drave ugovornice podnose organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi jedne drave ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi druge drave ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, smatra se zahtevom za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice koji dolazi u obzir primenom ovog sporazuma, izuzev ako podnosilac zahteva izriito zahteva da se odloi utvrivanje steenog prava na davanje u sluaju starosti prema pravnim propisima jedne od drava ugovornica. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne drave ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadlenoj ustanovi te drave ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajuem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovi druge drave ugovornice. (4) U sluajevima iz st. 1. do 3. navedene institucije, bez odlaganja, dostavljaju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajuim institucijama druge drave ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. lan 30. Platni promet (1) Nosilac nadlean za pruanje davanja prema ovom sporazumu isplauje novana davanja korisnicima u drugoj dravi ugovornici, sa oslobaajuim dejstvom, u svojoj nacionalnoj valuti ili u drugoj konvertibilnoj valuti. (2) Naknade predviene ovim sporazumom isplauju se u valuti one drave ugovornice u kojoj se nalazi sedite nosioca na iji teret padaju davanja.
376

SOCIJALNO PRAVO

lan 31. Izvrni postupak (1) Izvrne odluke sudova, kao i izvrna reenja i dokazi o zaostalim plaanjima (isprave) nadlenih organa ili nosilaca jedne drave ugovornice o doprinosima i drugim potraivanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim redom drave ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvrne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. izvravaju se u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za izvrenje odgovarajuih odluka ili isprava drave ugovornice na ijoj teritoriji treba da se sprovede izvrenje. Odluke i isprave moraju sadrati potvrdu o njihovoj izvrnosti (klauzula o izvrenju). lan 32. Obraun akontacija (1) Nosilac jedne drave ugovornice koji je isplaivao akontaciju davanja moe zadrati isplatu zaostataka odgovarajueg davanja koje se odnosi na isti period, a na koje postoji pravo prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (2) Ako je nosilac jedne drave ugovornice u periodu za koji je nosilac druge drave ugovornice naknadno odobrio odgovarajue davanje, isplaivao vee davanje od pripadajueg, iznos koji prelazi to davanje do visine pripadajuih zaostataka smatra se akontacijom u smislu stava 1. (3) Ako je nosilac socijalne pomoi jedne drave ugovornice odobrio socijalnu pomo u periodu za koji je, naknadno, prema pravnim propisima druge drave ugovornice priznato pravo na novana davanja, nadleni nosilac druge drave ugovornice, na zahtev i za raun nosioca socijalne pomoi prve drave ugovornice, zadrava zaostatke koji se odnose na isti period, do visine isplaene socijalne pomoi, kao da se radi o isplaenoj socijalnoj pomoi nosioca druge drave ugovornice. lan 33. Naknada tete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice prima davanje za tetu koja je nastala na teritoriji druge drave ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu tete od treeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema njegovim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu tete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog sluaja tete, preneto, u skladu sa stavom 1, nosiocima obe drave ugovornice, tree lice moe isplatiti naknadu tete, sa oslobaajuim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci e namiriti svoja potraivanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplauju. lan 34. Reavanje sporova Sporove izmeu drava ugovornica povodom tumaenja i primene ovog sporazuma reavae nadleni organi drava ugovornica.
377

DR RAJKO KOSANOVI

ODELjAK V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 35. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvruje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na snagu, odnosno za lica iz lana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine. (2) Za utvrivanje prava na davanja prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski sta koji je prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ostvaren pre njegovog stupanja na snagu. (3) Nezavisno od stava 1. ovaj sporazum vai i za osigurane sluajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu, ako ranije utvrena prava nisu namirena kapitalizacijom. (4) Davanja koja su utvrena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, odnosno za lica iz lana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine nee se ponovo utvrivati. (5) Ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, lice koje nije obuhvaeno lanom 37. stav 3, podnese zahtev za davanje, to davanje pripada od dana njegovog stupanja na snagu, bez obzira na rokove iskljuenja i zastarevanja. lan 36. Regulisanje tereta osiguranja (1) Nosioci u Republici Austriji preuzimaju sva steena i oekivana prava lica koja su 1. januara 1956. godine bila austrijski dravljani ili koja se, u skladu sa austrijskim pravnim propisima u oblasti socijalnog osiguranja, priznaju kao folksdojeri, pod uslovom da ta lica nisu 1. januara 1956. godine samo privremeno boravila na teritoriji Republike Austrije, ako su ova prava nastala na osnovu penzijskog straa navrenog u bivem jugoslovenskom socijalnom osiguranju (penzijsko ili invalidsko osiguranje) pre 1. januara 1956. godine. (2) Nosioci u Saveznoj Republici Jugoslaviji preuzimaju sva steena ili oekivana prava jugoslovenskih dravljana, koji su kao jugoslovenski dravljani 1. januara 1956. godine imali prebivalite na teritoriji prethodne Jugoslavije, ako su ta prava nastala na osnovu penzijskog staa navrenog u austrijskom socijalnom osiguranju (penzijskom ili osiguranju za sluaj nesree na poslu) pre 1. januara 1956. godine. (3) Prilikom preuzimanja oekivanih prava smatra se da su ispunjeni opti uslovi za odgovarajua davanja. Pri tome se za obraun davanja uzima u obzir penzijski sta na kome se zasnivaju preuzeta oekivana davanja. Ako po osnovu navrenog penzijskog staa nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje odgovarajuih davanja, obraunavanje tih davanja e se vriti kao da su ti uslovi ispunjeni. (4) Steena i oekivana prava iz austrijskog penzijskog osiguranja ili osiguranja za sluaj nesree na poslu se utvruju u skladu sa odredbama austrijskog saveznog zakona od 22. novembra 1961. godine o pravima na davanje i zahtevima u penzijskom (rentnom) osiguranju i u osiguranju za sluaj nesree na poslu po osnovu zaposlenja u inostranstvu. lan 37. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podlee ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti e se razmeniti u to kraem roku u Beu.
378

SOCIJALNO PRAVO

(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana meseca po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. (3) Odredbe ovog sporazuma koje se odnose na sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja primenjivae se od 1. oktobra 1996. godine na lica na koja je primenjivana konvencija o socijalnom osiguranju koja je bila na snazi do tog datuma, izuzev ako je u vezi sa ostvarivanjem zdravstvenih usluga postupljeno drugaije pre njegovog stupanja na snagu. lan 38. Prestanak vaenja (1) Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica ga moe, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati sa krajem kalendarske godine i otkaznim rokom od tri meseca. (2) U sluaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na steena prava. U potvrdu ovoga opunomoenici su potpisali ovaj sporazum i stavili peat. Sainjeno u Beogradu, dana 5. juna 1998. godine u dva originala na srpskom i nemakom jeziku, pri emu su oba teksta autentina. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju ivadin Jovanovi, s.r. savezni ministar za inostrane poslove Za Republiku Austriju dr Wolfgang Schssel, s.r. savezni ministar za inostrane poslove

379

DR RAJKO KOSANOVI

SPORAZUM IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAKE O SOCIJALNOM OBEZBEENjU
" Slubeni list SFRJ " - Meunarodni ugovori, broj 9/69 Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemaka u elji da reguliu odnose izmeu obe drave u oblasti socijalnog obezbeenja, saglasile su se da zakljue sledei sporazum: Odeljak I OPTE ODREDBE lan 1. U ovom sporazumu znae izrazi: 1) "podruje" u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenu dravnu teritoriju; u odnosu na Saveznu Republiku Nemaku oblast vaenja Osnovnog zakona za Saveznu Republiku Nemaku; 2) "dravljanin" u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenog dravljanina; u odnosu na Saveznu Republiku Nemaku Nemca u smislu Osnovnog zakona za Saveznu Republiku Nemaku; 3) "pravni propisi" zakone, uredbe, statute i druge opte pravne akte koji se odnose na grane socijalnog obezbeenja, navedene u lanu 2. stav 1; 4) "nadleni organi" u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju Savezni savet za rad, u odnosu na Saveznu Republiku Nemaku savezni ministar za rad i socijalno ureenje; 5) "nosilac" ustanova ili organ u iju nadlenost spada sprovoenje pravnih propisa navedenih u lanu 2 stav 1; 6) "nadleni nosilac" nosioca koji je nadlean prema pravnim propisima koje treba primeniti; 7) "zapoljenje" zapoljenje ili delatnost u smislu pravnih propisa koje treba primeniti; 8) "vreme doprinosa" vreme za koje su prema pravnim propisima jedne drave ugovornice doprinosi uplaeni ili se smatraju uplaenim; 9) "izjednaeno vreme" vreme, koje se izjednauje sa vremenom doprinosa; 10) "vreme osiguranja" vreme doprinosa ili izjednaeno vreme; 11) "davanje u novcu", "renta" ili "penzija" davanje u novcu, rentu ili penziju ukljuujui sve dodatke i poveanja.
380

SOCIJALNO PRAVO

lan 2. (1) Ovaj sporazum se odnosi na: 1) jugoslovenske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju; b) penzijskom osiguranju; v) invalidskom osiguranju; g) dodatku na decu; 2) nemake pravne propise o: a) osiguranju za sluaj bolesti, kao i o zatiti majke koja privreuje ukoliko se radi o davanjima u novcu i naturi koja nosilac osiguranja za sluaj bolesti mora da prui za vreme trudnoe i posle poroaja; b) osiguranju za sluaj nesrea na radu; v) rentnom osiguranju radnika, rentnom osiguranju nametenika, rentnom osiguranju rudara i penzijskom osiguranju bratinskih blagajni; g) dodatke na decu radnika. (2) Ne smatraju se pravnim propisima u smislu stava 1. oni propisi koji za jednu dravu ugovornicu proistiu iz meudravnih ugovora ili meunarodnog prava ili koji slue za njihovo izvrenje, ukoliko ne sadre regulisanje obaveza iz osiguranja. lan 3. (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukije odreeno, u primeni pravnih propisa jedne drave ugovornice izjednaeni su sa njenim dravljanima: a) dravljani druge drave ugovornice, b) izbeglice u smislu lana 1. Konvencije o pravnom poloaju izbeglica od 28. jula 1961, v) ostala lica u pogledu prava koje ona izvode od nekog dravljanina jedne drave ugovornice, ako prebivaju na podruju jedne od drava ugovornica. (2) Davanja prema pravnim propisima jedne drave ugovornice dravljanima druge drave ugovornice koji prebivaju na podruju drava ugovornica, pruae se pod istim uslovima kao i dravljanima prve drave ugovornice koji tamo prebivaju. lan 4. (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukije odreeno, pravni propisi jedne drave ugovornice, prema kojima je nastanak prava na davanja ili pruanje davanja ili plaanja davanja u novcu uslovljeno u zemlji, ne vae za lica navedena u lanu 3. stav 1, koja borave na podruju druge drave ugovornice. To vai analogno za lica koja nisu navedena u lanu 3. stav 1. ukoliko nije u pitanju plaanje renti (penzija) ili jednokratnih davanja u novcu po pravnim propisima navedenim u lanu 2. stav 1. taka 1. slova b) i v) kao i take 2. slova b) do g). (2) Stav 1. ne dira u pravne propise o merama za odravanje, poboljanje i ponovno uspostavljanje sposobnosti za privreivanje prema pravnim propisima o rentnom osiguranju (penzijskom i invalidskom osiguranju). lan 5. Obaveza osiguranja radnika odreuje se, ukoliko lanovima 6. do 10. nije drukije odreeno, prema pravnim propisima drave ugovornice, na ijem su podruju zapoljeni; to vai i kada se poslodavac nalazi na podruju druge drave ugovornice.
381

DR RAJKO KOSANOVI

lan 6. (1) Ako radnik koga u jednoj dravi ugovornici zapoljava preduzee kome on obino pripada, od toga preduzea bude poslat u drugu dravu ugovornicu, da bi tamo za raun toga preduzea obavio neki rad, onda za vreme prva dvadeset i etiri kalendarska meseca uposlenja na podruju druge drave ugovornice i dalje vae pravni propisi prve drave ugovornice tako kao da je jo uvek zapoljen na njenoj teritoriji, ukoliko radnik ne bude poslat umesto drugog radnika ije je vreme slanja isteklo. (2) Ako radnik transportnog preduzea, koje ima sedite na teritoriji jedne drave ugovornice, bude poslat na rad na podruje druge drave ugovornice, vae i dalje pravni propisi prve drave ugovornice tako kao da je jo uvek zapoljen na njenom podruju; to vai i kad preduzee ima filijalu na podruju druge drave ugovornice. lan 7. (1) Za posadu pomorskog broda vae pravni propisi one drave ugovornice iju zastavu brod nosi. (2) Ako radnik, koji obino boravi na podruju jedne drave ugovornice privremeno bude zapoljen na pomorskom brodu koji nosi zastavu druge drave ugovornice, od poslodavca ije je sedite na podruju prve drave ugovornice, a nije vlasnik broda, onda vae pravni propisi prve drave ugovornice kao da je zapoljen na njegovom podruju. lan 8. lanovi 5. do 7. vae analogno za lica koja su shodno pravnim propisima navedenim u lanu 2 izjednaena sa radnicima. lan 9. (1) Ako dravljanina jedne drave ugovornice zaposli ta drava ili rukovodilac, lan ili slubenik jednog zvaninog predstavnitva te drave ugovornice na podruju druge drave ugovornice, vae pravni propisi prve drave ugovornice. (2) Ako je radnik naveden u stavu 1. pre poetka zapoljenja prebivao u zemlji zapoljenja, on moe u roku od tri meseca od poetka zapoljenja izabrati primenu pravnih propisa zemlje zapoljenja. O izboru treba obavestiti poslodavca. Izabrani pravni propisi vae od dana obavetenja. lan 10. Na zajedniki zahtev zainteresovanog radnika i poslodavca, ili na zahtev lica koje je sa njim izjednaeno u smislu lana 8, nadleni organ drave ugovornice ije bi pravne propise, shodno lanovima 5. do 9. trebalo primeniti, moe dozvoliti oslobaanje od primene tih pravnih propisa, ako se na odnosno lice i dalje primenjuju pravni propisi druge drave ugovornice. Prilikom odluivanja treba voditi rauna o nainu i okolnostima zapoljenja. Pre donoenja odluke treba nadlenom organu drave ugovornice pruiti priliku da po ovome zauzme stav. Ako radnik nije zapoljen na njenom podruju, onda se smatra kao da je tamo zapoljen. lan 11. Pravni propisi jedne drave ugovornice o nepostojanju prava na davanje ili o ogranienju davanja, dok se obavlja neki posao ili dok postoji obavezno osiguranje, primenjuju se takoe i na istovetna stanja koja postoje u drugoj dravi ugovornici.
382

SOCIJALNO PRAVO

Odeljak II POSEBNE ODREDBE Glava 1 Zdravstveno osiguranje lan 12. (1) Za pravo na dobrovoljno osiguranje, pravo na davanje i trajanje davanja sabiraju se prema pravnim propisima obeju drava ugovornica navreno vreme osiguranja i vreme uivanja davanja, ukoliko se ne odnose na isto vreme. (2) Stav 1 vai analogno za davanja, ije priznanje zavisi od nahoenja nosioca. lan 13. (1) Na dobrovoljno osiguranje po pravnim propisima jedne drave ugovornice ne utie boravak na podruju druge drave ugovornice. (2) Ako neko lice, koje je bilo osigurano po pravnim propisima jedne drave ugovornice prenese svoje prebivalite na podruje druge drave ugovornice, moe dobrovoljno nastaviti osiguranje po njenim pravnim propisima. Pri tome je istupanje iz obaveznog osiguranja izjednaeno sa istupanjem iz dobrovoljnog osiguranja. Osiguranje se nastavlja u Saveznoj Republici Nemakoj kod opte mesne bolesnike blagajne nadlene po mestu prebivalita ili, tamo gde ove nema, pokrajinska blagajna nadlena za to mesto, u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u komunalnom zavodu za socijalno osiguranje nadlenom po mestu prebivalita. (3) Stav 2. vai analogno za lica, ije se pravo na dalje osiguranje izvodi iz osiguranja nekog drugog lica. lan 14. (1) lan 4. stav 1. vai za lice: a) koje, poto je nastao osigurani sluaj, prenese svoje mesto boravka na podruje druge drave ugovornice, samo ako se nadleni nosilac prethodno saglasio sa promenom mesta boravka; b) kod koga je osigurani sluaj nastao za vreme privremenog boravka na podruju druge drave ugovornice, samo ako mu je zbog njegovog stanja potrebno hitno pruanje davanja; v) kod koga je osigurani sluaj nastao posle istupanja iz osiguranja, samo ako je lice otilo na podruje druge drave ugovornice, da bi prihvatilo ponueni posao. (2) Saglasnost po stavu 1. se moe uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja lica. Ona se moe naknadno dati ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno trailo saglasnost. (3) lan 4. stav 1. ne vai za lice za koje se mogu zahtevati davanja po pravnim propisima drave ugovornice, na ijem podruju ono boravi. (4) Stav 1, slova a i b i stav 2. ne vae za davanje u sluaju materinstva. lan 15. (1) Kod primene lana 4. stav 1, davanja u naturi pruaju: u Saveznoj Republici Nemakoj opta mesna bolesnika blagajna nadlena po mestu prebivalita, a tamo gde ona ne po383

DR RAJKO KOSANOVI

stoji, pokrajinska bolesnika blagajna nadlena za to mesto, u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadlean po mestu prebivanja. (2) Za pruanje davanja u naturi vae propisi merodavni za nosioca mesta prebivanja izuzev pravnih propisa o trajanju davanja, o krugu lanova porodice koje treba uzeti u obzir kao i pravnih propisa o parninom postupku koji se odnose na ova davanja. (3) Proteze ili naturalna davanja u naturi od veeg finansijskog znaaja, izuzev u sluajevima bezuslovne hitnosti, pruaju se samo ukoliko se nadleni nosilac s tim saglasi. Bezuslovna hitnost postoji, ako se davanje ne moe odgoditi, a da se ivot ili zdravlje lica ozbiljno ne ugrozi. (4) Lica i ustanove, koji su sa nosiocima navedenim u stavu 1. sklopili ugovore o pruanju davanja u naturi za osiguranike tih nosilaca i njihove lanove porodice, duni su da pruaju davanja u naturi i licima navedenim u lanu 4. stav 1. pod istim uslovima kao da su ta lica i njihovi lanovi porodice osigurani kod nosilaca navedenih u stavu 1. kao i da se ugovori proteu i na ta lica. lan 16. Kod primene lana 4. stav 1, na zahtev nadlenog nosioca uplauju se davanja u novcu od strane nosioca mesta prebivanja navedenog u lanu 15. stav 1. lan 17 (1) Na lice koje prima rentu (penziju) iz rentnih osiguranja (penzijskih osiguranja) obeju drava ugovornica ili koje je podnelo zahtev za takvo primanje, primenie se, ne dirajui u odredbe stavova 2. i 3, pravni propisi o zdravstvenom osiguranju uivalaca rente (uivalac penzije) one drave ugovornice na ijem podruju dotino lice prebiva. (2) Ako u stavu 1. navedeni uivalac rente (uivalac penzije) prenese mesto prebivanja na podruje druge drave ugovornice, primenie se pravni propisi o zdravstvenom osiguranju uivalaca rente (penzije) prve drave ugovornice do kraja meseca za koji se poslednji put isplauju rente (penzije) na podruju te drave ugovornice. (3) Ako u stavu 1. navedeni podnosilac zahteva prenese svoje mesto prebivanja sa podruja jedne drave ugovornice na podruje druge drave ugovornice, vae pravni propisi prve drave ugovornice do kraja meseca u kome nosilac rentnog osiguranja (penzijskog osiguranja) druge drave ugovornice sazna o promeni prebivalita. (4) Ako jedno lice prima rentu (penziju) iz rentnog osiguranja (penzijskog osiguranja) samo jedne drave ugovornice ili ako je podnelo zahtev za rentu (penziju) analogno vai lan 4. stav 1. u pogledu obaveze osiguranja prema pravnim propisima o zdravstvenom osiguranju uivalaca rente. lan 18. (1) Nadleni nosilac nadoknauje nosiocu mesta boravka iznose utroene prema l. 15. i 16, izuzev administrativnih trokova. (2) Nadleni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se, u svrhu pojednostavljenja administracije, iznosi utroeni prema lanu 15. u svim sluajevima ili u odreenim grupama sluajeva nadoknauju u paualnim iznosima.
384

SOCIJALNO PRAVO

Glava 2. Osiguranje za sluaj nesree na poslu lan 19. (1) Ako pravni propisi jedne drave ugovornice predviaju da se prilikom utvrivanja stepena smanjenja sposobnosti za privreivanje usled nesree na poslu (profesionalnog oboljenja) u smislu tih pravnih propisa, mora voditi rauna o ranije nastalim nesreama na poslu (profesionalnim oboljenjima), onda to vai i za ranije nastale nesree na poslu koje potpadaju pod pravne propise druge drave ugovornice. Sa nesreama (oboljenjima) koje valja uzeti u obzir izjednauju se nesree ili sluajevi obeteenja koji su kao takvi priznati prema drugim javno-pravnim propisima. (2) Nosilac nadlean za obeteenje kasnije nastalog osiguranog sluaja, utvruje svoje davanje prema stepenu smanjene sposobnosti za privreivanje koje je nastupilo usled nesree na radu (profesionalnog oboljenja), koje on mora da uzme u obzir prema nacionalnim propisima koji vae za njega. lan 20. (1) Za pravo na davanje po osnovu profesionalnog oboljenja, nosilac jedne drave ugovornice uzima u obzir i poslove obavljane na podruju druge drave ugovornice, koji prema svojoj prirodi mogu da izazovu to oboljenje. Ako pri tom, prema pravnim propisima obeju drava ugovornica, postoji pravo na davanje, davanja u naturi i davanja u novcu, izuzev rente, pruaju se samo na osnovu pravnih propisa one drave ugovornice, na ijem podruju ovlaeno lice prebiva. Svaki nosilac prua samo onaj deo rente, koji odgovara odnosu trajanja posla na podruju sopstvene drave ugovornice prema trajanju posla o kome se mora voditi rauna prema prvoj reenici. (2) Stav 1. vai i za pruanje porodine rente i pomoi porodici umrlog. lan 21 (1) lan 4. stav 1. vai u pogledu davanja u naturi za jedno lice, koje je za vreme leenja prenelo mesto boravka na podruje druge drave ugovornice, samo ako se nadleni nosilac prethodno saglasi sa promenom mesta boravka. (2) Saglasnost prema stavu 1. se moe uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja tog lica. Ona se moe naknadno dati, ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno zatrailo saglasnost. lan 22. (1) Ako nosilac jedne drave ugovornice treba da prui davanje u naturi licu na podruju druge drave ugovornice, ta davanja ne dirajui stav 3. pruaju u Saveznoj Republici Nemakoj opta mesna bolesnika blagajna nadlena za mesto prebivanja ili, gde takva ne postoji, pokrajinska bolesnika blagajna nadlena za to mesto, u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadlean prema mestu prebivanja. (2) Za pruanje naturalnih davanja vae pravni propisi koji su merodavni za nosioca mesta prebivanja.
385

DR RAJKO KOSANOVI

(3) Ako prema stavu 1. treba da se prui profesionalna pomo, nju prua nosilac osiguranja za sluaj nesree na poslu na podruju drave prebivalita prema pravnim propisima koji za njega vae. Nadlean je onaj nosilac osiguranja za sluaj nesree na poslu, koji bi bio nadlean kad bi o pravu davanja trebalo da se odlui prema pravnim propisima te drave ugovornice. (4) Umesto nosioca navedenog u stavu 1. davanja moe pruiti nosilac osiguranja za sluaj nesree na poslu naveden u stavu 3. druga reenica. (5) lan 15. stavovi 3. i 4. vae analogno. (6) Davanja u novcu, izuzev rente, otpremnine, trokova nege i posmrtnina, pomo isplauje na traenje nadlenog nosioca nosilac naveden u stavu 1. lan 23. (1) Nadleni nosilac naknauje nosiocu mesta prebivanja iznose utroene na osnovu lana 22. izuzev administrativnih trokova. (2) Nadleni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se u cilju pojednostavljenja administracije u svim sluajevima ili u odreenim grupama sluajeva utroeni iznosi naknauju u paualnim iznosima. lan 24. Otpremnina umesto rente zbog prebivanja nosioca prava na podruju druge drave ugovornice moe se priznati samo na zahtev nosioca prava. Glava 3. Penzijsko i invalidsko osiguranje lan 25 (1) Ako na osnovu pravnih propisa obeju drava ugovornica postoji vreme osiguranja koje se uraunava za sticanje prava na davanje prema pravnim propisima koje treba primeniti, uzima se u obzir i vreme osiguranja koje se prema pravnim propisima druge drave ugovornice uraunava ukoliko se ne odnosi na isti period. To analogno vai za davanja koja se priznaju prema nahoenju nosioca. U kojoj se meri vreme osiguranja moe uraunati, odreuje se po pravnim propisima koji utvruju mogunost uraunavanja. (2) Ako s obzirom ili bez obzira na stav 1 pravo na rentu postoji prema pravnim propisima obeju drava ugovornica, i ako prema pravnim propisima koji se primenjuju treba da se radi izraunavanje rente uraunava vreme osiguranja krae od dvanaest meseci, zahtev za rentu ne moe se postaviti na osnovu tih pravnih propisa. U tom sluaju se vreme osiguranja za izraunavanje rente izjednauje sa vremenom osiguranja koje se uraunava po pravnim propisima druge drave ugovornice ne dirajui u lan 26. stav 1. bez obzira kad je ono navreno. lan 26. (1) Penzijski osnov uzima se samo iz onog vremena osiguranja koje treba uzeti u obzir po pravnim propisima koji se primenjuju. (2) Ako prema pravnim propisima koji se primenjuju postoji pravo na davanje, koje se odreuje vodei rauna o deci nosioca prava ili sa njima izjednaenoj deci, zahtev se ne mo386

SOCIJALNO PRAVO

e podneti sve dok nosilac prava prebiva na podruju druge drave ugovornice, i dok se za isto dete mogu zahtevati odgovarajua davanja prema pravnim propisima te drave ugovornice navedenim u lanu 2. To vai i kad su davanja sadrana u porodinim rentama kao delovi davanja ili se uz njih priznaju. Ako nosilac prava prebiva u treoj dravi, zahtev se moe podneti samo po pravnim propisima drave ugovornice na ijem je podruju nosilac prava poslednji put prebivao. Ako pravo na dotino davanje postoji samo prema pravnim propisima jedne drave ugovornice, ono se priznaje samo u pola iznosa, ako su uslovi za zahtev ispunjeni samo uzimajui u obzir lan 25. stav 1. lan 27 Za nemakog nosioca vai sledee: 1. Vreme osiguranja koje se po lanu 25. uzima u obzir, dodeljuje se onoj grani osiguranja iji je nosilac nadlean za odreivanje davanja iskljuivo prema nemakim propisima. 2. Kod ukidanja rudarskih davanja za izravnanje, jugoslovenska rudarska preduzea se izjednauju na nemakim rudarskim preduzeima. 3. Ako su uslovi za pravo na rentu ispunjeni samo uzimajui u obzir lan 25. stav 1 .dodatno vreme uraunava se samo upola. 4. Ako obaveza osiguranja zavisi od toga da li je broj uplaenih doprinosa manji od odreenog broja, kod odluivanja o obavezi osiguranja uzee se i vreme doprinosa po jugoslovenskim pravnim propisima. 5. Vreme osiguranja koje se po lanu 25. stav 1. uzima u obzir uraunava se samo u efektivnom trajanju. Glava 4. Dodaci na decu lan 28. (1) Lice koje je zapoljeno na podruju jedne drave ugovornice i podvrgnuto pravnim propisima te drave, ima prema njenim pravnim propisima pravo na dodatak na decu koja prebivaju na podruju druge drave ugovornice kao da ta deca prebivaju na podruju druge drave ugovornice. (2) Pod uslovima utvrenim pravnim propisima koji se primenjuju, smatraju se kao deca: a) brana deca, b) pastorad koja ive u domainstvu ouha ili maehe, v) deca priznata kao brana, g) usvojena deca, d) vanbrana deca (u odnosu prema ocu, meutim, samo ako je utvreno njegovo oinstvo ili njegova obaveza na izdravanje). (3) Zahtev prema stavu 1. ne moe se podneti ako lice zapoljeno na podruju drave ugovornice u kojoj deca prebivaju ima pravo na dodatak na decu prema pravnim propisima te drave. Ne primenjuju se pravni propisi koji iskljuuju takvo pravo u vezi sa prebivalitem lica navedenih u stavu 1. (4) Ako su za radnika u toku jednog kalendarskog meseca vaili pravni propisi jedne i druge drave ugovornice, i ako se dodatak na decu isplauje meseno prema pravnim propi387

DR RAJKO KOSANOVI

sima koji se primenjuju, isplauje se onaj iznos koji odgovara broju kalendarskih dana za koje vreme je radnik bio zapoljen na teritoriji te drave ugovornice i kada su za njega vaili njeni pravni propisi. (5) Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice sticanje prava na dodatak na decu zavisi od toga da li je navreno vreme osiguranja ili sa njim izjednaeno vreme, uzima se sve vreme koje je uzastopno navreno na podruju dveju drava ugovornica. ODELjAK III RAZNE ODREDBE Glava 1. Administrativna i pravna pomo lan 29. (1) Nosioci, udruenja nosilaca, organi i sudovi drava ugovornica pruaju uzajamnu pomo pri sprovoenju ovog sporazuma, kao da primenjuju pravne propise koji za njih vae. Pomo je besplatna, izuzev trokova u gotovu. (2) Stav 1 prve reenice, vai i za lekarske preglede. Trokove pregleda, putne trokove, gubitak zarade, trokove smetaja radi ispitivanja i ostale trokove u gotovom, izuzev potanskih trokova, naknauje organ koji je to traio. Trokovi se ne naknauju ako je lekarski pregled u interesu nadlenih nosilaca obeju drava ugovornica. lan 30. (1) Izvrne odluke sudova kao i izvrne isprave nosilaca ili organa jedne drave ugovornice o doprinosima i ostalim potraivanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj dravi ugovornici. (2) Priznavanje se moe uskratiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom drave ugovornice, u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvrne odluke i isprave priznate na osnovu stava 1, izvravaju se u drugoj dravi ugovornici. Izvrni postupak se vodi prema pravnim propisima koji u dravi ugovornici, na ijem podruju treba da se izvre, vae za izvrenje odgovarajuih odluka ili isprava izdatih u toj dravi. Primerak odluke ili isprave mora biti snabdeven potvrdom izvrnosti (klauzula izvrenja). (4) Potraivanja nosilaca na podruju jedne drave ugovornice u pogledu zaostataka doprinosa imaju prilikom prinudnog izvrenja u steajnom postupku i u postupku poravnanja na podruju druge drave ugovornice ista prava prvenstva kao i odgovarajua potraivanja na podruju te drave ugovornice. lan 31. (1) Ako su isprave ili drugi spisi koji se podnose organima jedne drave ugovornice, navedenim u lanu 29. stav 1, delimino ili sasvim osloboeni poreza ili taksa, ukljuujui i konzularne takse i administrativne dabine, to oslobaanje se protee i na isprave ili druge spise koji se podnose odgovarajuim organima druge drave ugovornice prilikom sprovoenja pravnih propisa navedenih u lanu 2. stav 1. (2) Za isprave, koje se prilikom sprovoenja pravnih propisa navedenih u lanu 2. stav 1. podnose nekom organu jedne drave ugovornice navedenom u lanu 29. stav 1. prilikom upotrebe pred organima druge drave ugovornice, nije potrebna legalizacija ili neka slina formalnost.
388

SOCIJALNO PRAVO

lan 32 Organi navedeni u lanu 29. stav 1. u sprovoenju pravnih propisa navedenih u lanu 2. stav 1. ovog sporazuma, mogu meusobno i sa zainteresovanim licima i njihovim predstavnicima neposredno optiti na svojim slubenim jezicima. Primenjuju se pravni propisi o korienju prevodilaca. Presude, reenja ili drugi spisi mogu se dostaviti neposredno preporuenim pismom uz povratnicu licu koje boravi na podruju druge drave ugovornice. lan 33. (1) Ako je zahtev za davanje podnet prema pravnim propisima jedne drave ugovornice organu u drugoj dravi ugovornici, kome je dozvoljeno primanje zahteva za odgovarajue davanje prema pravnim propisima koji za njega vae, smatra se da je zahtev podnet nadlenom nosiocu. To analogno vai za ostale zahteve, kao i izjave i pravna sredstva. (2) Zahtev za davanje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice vai i kao zahtev za odgovarajue davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice. Glava 2. Sprovoenje i tumaenje Sporazuma lan 34. (1) Nadleni organi se mogu dogovoriti o administrativnim merama potrebnim za sprovoenje Sporazuma. Oni se meusobno obavetavaju o izmenama i dopunama pravnih propisa koji za njih vae i koji su navedeni u lanu 2. (2) Za sprovoenje Sporazuma, svaka drava ugovornica odreuje organe za vezu. To su: u Saveznoj Republici Nemakoj za osiguranje za sluaj bolesti Savezni savez mesnih bolesnikih blagajni, Bad Godesberg; za osiguranje za sluaj nesree na poslu Glavni savez zanatskih profesionalnih zadruga, registrovano udruenje, Bon; za rentno osiguranje radnika Pokrajinski osiguravajui zavod Niderbajern-Oberfalc, Landshut; za rentno osiguranje nametenika Savezni osiguravajui zavod za nametenike, Berlin; za rudarsko rentno osiguranje Rurska rudarska zajednica, Bohum; za penzijsko osiguranje bratinskih blagajni Pokrajinski osiguravajui zavod za Sarland, Sarbriken; u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Savezni zavod za socijalno osiguranje. lan 35. (1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne drave ugovornice treba da dobije naknadu za tetu nastalu na podruju druge drave ugovornice, a prema njenim propisima ima pravo na naknadu tete od treeg lica, ovo pravo na naknadu prelazi na nosioca prve drave ugovornice prema pravnim propisima koji vae za njega.
389

DR RAJKO KOSANOVI

(2) Ako nosilac jedne drave ugovornice prema njenim pravnim propisima ima originerno pravo na naknadu tete od treeg lica, to pravo priznaje druga drava ugovornica. (3) Ako prava na naknadu u pogledu istovetnih davanja za isti sluaj ima kako nosilac jedne drave ugovornice tako i nosilac druge drave ugovornice, nosilac jedne drave ugovornice na traenje nosioca druge drave ugovornice postavlja takoe i njen zahtev za naknadu. Tree lice moe potraivanje oba nosioca izmiriti plaanjem jednom ili drugom nosiocu sa oslobaajuim dejstvom. U meusobnom odnosu nosioci su duni da se namire u srazmeri sa davanjima koja moraju da prue. lan 36. Davanja u novcu moe pruati nosilac jedne drave ugovornice licu, koje prebiva na podruju druge drave ugovornice u svojoj valuti sa oslobaajuim dejstvom. Za obraun izmeu nosioca i korisnika, merodavan je dnevni kurs, uzet za osnovu prilikom slanja davanja u novcu. Ako jedan nosilac treba da plaa nosiocu druge drave ugovornice, plaanje se vri u valuti druge drave ugovornice. Ako nosilac u sluajevima iz lanova 30. i 35. treba da plaa nosiocu druge drave ugovornice, plaanje e se vriti u valuti prve drave ugovornice. lan 37. (1) Ako je nosilac jedne drave ugovornice neosnovano pruao davanja u novcu, taj neosnovano isplaeni iznos moe se obustaviti u korist nosioca prilikom nekog kasnijeg plaanja odgovarajueg davanja prema pravnim propisima druge drave ugovornice. (2) Ako je nosilac jedne drave ugovornice plaao akontaciju u vezi sa pravom na neko davanje prema pravnim propisima druge drave ugovornice, isplaeni iznos obustavlja se od davanja u korist tog nosioca. (3) Ako jedno lice prema pravnim propisima jedne drave ugovornice ima pravo na davanje u novcu, vremenski period, za koji je ono ili njegovi lanovi porodice, primalo pomo od strane nosioca socijalnog staranja druge drave ugovornice, to davanje u novcu obustavie se na zahtev i u korist nosioca socijalnog staranja kao da taj nosilac socijalnog osiguranja ima sedite na podruju prve drave ugovornice. lan 38. (1) Sporna pitanja izmeu dveju drava ugovornica o tumaenju ili primeni Sporazuma treba, ukoliko je mogue, da ree nadleni organi. (2) Ako se sporna pitanja na ovaj nain ne mogu reiti, onda se na zahtev jedne drave ugovornice, iznose pred arbitrani sud. (3) Arbitrani sud se obrazuje od sluaja do sluaja, pri emu svaka drava ugovornica odreuje jednog lana, a oba lana sporazumno naznauju dravljanina neke tree drave kao predsednika, koga postavljaju vlade obeju drava ugovornica. lanovi se odreuju u roku od dva meseca, predsednik u roku od tri meseca poto jedna drava ugovornica obavesti drugu da eli spor izneti pred arbitrani sud. (4) Ako rokovi navedeni u stavu 3. ne budu odrani, u nedostatku drugog dogovora, svaka drava ugovornica moe zamoliti predsednika Meunarodnog suda da izvri potrebna imenovanja. Ako je predsednik dravljanin jedne drave ugovornice, ili je iz nekog drugog razlo390

SOCIJALNO PRAVO

ga spreen, imenovanje treba da izvri po rangu sledei lan suda koji nije dravljanin jedne drave ugovornice. (5) Arbitrani sud odluuje veinom glasova na osnovu ugovora koji postoje izmeu stranaka i opteg meunarodnog prava. Njegove odluke su obavezne. Svaka drava ugovornica snosi trokove svoga lana kao i trokove za zastupanja u postupku pred arbitranim sudom; trokove za predsednika i ostale trokove snose drave ugovornice u jednakim delovima. Arbitrani sud moe i na drugi nain regulisati trokove. U svemu ostalome arbitrani sud sam utvruje svoj postupak. ODELjAK IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 39. (1) Ukoliko nije drukije odreeno ovaj sporazum ne zasniva nikakvo pravo na plaanje davanja za vreme pre njegovog stupanja na snagu. (2) Kod primene ovog sporazuma uzee se u obzir i injenice koje su znaajne prema pravnim propisima drava ugovornica iz vremena pre njegovog stupanja na snagu. (3) Pravnosnanost ranijih odluka ne predstavlja smetnju za primenu Sporazuma. (4) Rente odreene pre stupanja na snagu ovog sporazuma, mogu se, vodei rauna o njemu, ponovo odrediti i po slubenoj dunosti. U tim sluajevima, ne dirajui u lan 33. stav 2, dan na koji je nosilac zapoeo postupak vai kao dan podnoenja zahteva prema pravnim propisima druge drave ugovornice. Renta se plaa u dosadanjoj visini ako bi novoodreena renta bila manja. lan 40. Priloeni zavrni protokol je sastavni deo ovog sporazuma. lan 41. Ovaj sporazum vai i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemake u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu. lan 42 (1) Za Sporazum potrebna je ratifikacija; ratifikacioni instrumenti razmenie se to je mogue pre u Bonu. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome su ratifikacioni instrumenti razmenjeni. lan 43. (1) Sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka drava ugovornica moe ga otkazati u roku od tri meseca pre isteka kalendarske godine. (2) Odeljak II glave 4. prestaje da vai godinu dana posle dana, kada je izmenom drugog sporazuma o socijalnom obezbeenju, koje je Savezne Republika Nemaka zakljuila sa treim dravama, pravnosnano ogranieno davanje dodatka na decu prema tom sporazumu. Ako je do toga dana izmeu drava ugovornica bio zakljuen sporazum o izmeni odeljka II
391

DR RAJKO KOSANOVI

glave 4, ali jo nije stupio na snagu, stupanjem na snagu tog sporazuma o izmeni prestaje da vai odeljak II glava 4, ali najkasnije godinu dana posle dana navedenog u prvoj reenici. (3) U sluaju prestanka vanosti ovog Sporazuma usled otkaza, njegove odredbe e i dalje vaiti za prava na davanje koja su dotle steena; pravni propisi o iskljuivanju nekog prava ili mirovanja ili do uzimanja davanja zbog boravka u inostranstvu, nee se primenjivati na ta prava. U potvrdu ega su opunomoenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje peate. Raeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u etiri originala, dva na srpskohrvatskom, a dva na nemakom jeziku, pri emu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, A. Polajnar, s.r. Za Saveznu Republiku Nemaku, P. Blachstein, s.r.

ZAVRNI PROTOKOL UZ SPORAZUM IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAKE O SOCIJALNOM OBEZBEENjU
Prilikom potpisivanja Sporazuma o socijalnom obezbeenju, zakljuenog danas izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemake opunomoenici obeju drava ugovornica izjavili su da postoji saglasnost u sledeem: 1. Uz lan 2. Sporazuma: a) Odeljak II glava 3. Sporazuma ne vai za penzijsko osiguranje bratinskih blagajni koje postoje u Saveznoj Republici Nemakoj. b) Pravni propisi navedeni u stavu 1. broj 2. slova a) do v) ukljuuju takoe i propise o obeteenju za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja. c) Sporazum se ne odnosi na kasnije nemake pravne propise o ukljuivanju novih pripadnika samostalnih delatnosti u postojeu granu rentnog osiguranja. d) Ukoliko prema propisima navedenim u stavu 2. koji se odnose na podelu tereta, raspodela tereta iz osiguranja zavisi od prebivanja dotinog lica na odreeni dan na podruju jedne drave ugovornice, onda ta raspodela ostaje i pri kasnijem prenoenju boravka na podruje druge drave ugovornice. 2. Uz lan 3. Sporazuma: a) Jugoslovenski pravni propisi, prema kojima isplaivanje novanih davanja nosiocima prava u inostranstvu zavisi od davanja naroite saglasnosti, nee se primenjivati na nemake dravljane, koji obino prebivaju izvan podruja drava ugovornica. b) Odredbe o snoenju tereta osiguranja u dravnim ugovorima ostaju na snazi. c) Pravni propisi jedne drave ugovornice, koji obezbeuju uee osiguranika i poslodavca u organima samoupravljanja nosilaca i saveza kao i u pravosuu socijalnog obezbeenja, ostaju na snazi.
392

SOCIJALNO PRAVO

3. Uz lan 4. Sporazuma: a) Stav 1. ne dira u nemake pravne propise o davanjima koja proizilaze iz - nesree na poslu (profesionalnog oboljenja), u asu kad povreeni nije bio osiguran prema saveznom pravu, - vremena osiguranja, koja prema saveznom pravu nisu navrena, b) Jugoslovenski propisi prema kojima je plaanje davanja u novcu korisnicima u inostranstvo uslovljeno davanjem saglasnosti nee se primenjivati na lica navedena u lanu 3. stav 1. Sporazuma, ukoliko se ne radi o jugoslovenskim dravljanima. 4. Uz lan 5. Sporazuma: Ako prema pravnim propisima jedne drave ugovornice primanje nekog davanja povlai osloboenje od osiguranja, primanje odgovarajueg davanja po pravnim propisima druge drave ugovornice ima isto dejstvo. 5. Uz lan 9. Sporazuma: Za lica koja su zapoljena na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, rok utvren u stavu 2. poinje sa ovim danom. 6. Uz lan 17. Sporazuma: a) Ako prema stavu 1. treba da se primene nemaki pravni propisi o osiguranju za sluaj bolesti uivalac rente, jugoslovenski nosilac penzijskog osiguranja obustavlja od penzije doprinos za trokove osiguranja za sluaj bolesti u korist nosioca, koji je po nemakim pravnim propisima rentu odredio ili e je odrediti. b) Ako prema stavu 4. treba da se primene nemaki pravni propisi o zdravstvenom osiguranju za sluaj bolesti uivalaca renti, nadlean je onaj nosilac osiguranja za sluaj bolesti kome je osiguranik i poslednji put pripadao. Ako bi u tom sluaju bila nadlena opta mesna bolesnika blagajna ili pokrajinska bolesnika blagajna ili nijedan nosilac, lice pripada Optoj mesnoj bolesnikoj blagajni Bad Godesberg. 7. Uz lan 19. Sporazuma: Ako po nemakim pravnim propisima primanje rente iz rentnog osiguranja utie na visinu davanja iz osiguranja za sluaj nesree na poslu, isto dejstvo ima na primanje istovrsne penzije po jugoslovenskim pravnim propisima. 8. Uz lan 25 .Sporazuma: Kad prema jugoslovenskim pravnim propisima pravo na penziju postoji samo ako se uzme u obzir stav 1. za njeno izraunavanje vai sledee: Jugoslovenski nosilac obraunava pravo na penziju koja bi pripadala po unutranjim pravnim propisima koje on treba da primeni kad bi sve vreme osiguranja koje se po nemakim pravnim propisima uzima u obzir za izraunavanje rente takoe bilo vreme osiguranja koje se uzima u obzir u smislu unutranjih pravnih propisa koje jugoslovenski nosilac primenjuje. Jugoslovenski nosilac zatim obraunava onaj deo penzije, koji odgovara srazmeri izmeu vremena osiguranja, uzetog u obzir po unutranjim pravnim propisima, prema zbiru vremena osiguranja uzetog u obzir po pravnim propisima obeju drava ugovornica. 9. Uz lan 26. Sporazuma: Davanja u smislu stava 2. nisu ona koja se odobravaju prema pravnim propisima navedenim u lanu 2. stav 1. broj 2) slova b) i v) Sporazuma. 10. Uz lan 30. Sporazuma: Ostala potraivanja u smislu stava 1. predstavljaju i prava na naknadu navedena u lanu 35. stav 1. Sporazuma.
393

DR RAJKO KOSANOVI

11. Uz lan 43. Sporazuma: Drave ugovornice se slau da e o prilagoavanju Sporazuma blagovremeno povesti pregovore tako da bi sporazum o izmenama mogao stupiti na snagu najkasnije godinu dana posle termina navedenog u stavu 2. prva reenica. U sluaju da dodatni rok od godinu dana ne bude dovoljan drave ugovornice e obezbediti da za radnike koji ne potpadaju pod ovaj sporazum, ne nastave prekid u plaanju dodatka na decu. 12. a) Konvencija i Ugovor od 10. marta 1956. izmeu Savezne Republike Nemake i Federativne Narodne Republike Jugoslavije o regulisanju izvesnih potraivanja iz socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: "Ugovor"), ukoliko Ugovor sadri regulisanje za stanja navedena u sledeem slovu b), ne vae kao sporazumi u smislu nemakih pravnih propisa o rentama za strance; oni ne diraju u te pravne propise. b) Nesree na poslu (profesionalna oboljenja) i vreme osiguranja navedeni u lanu 1. stav 1. slova b) ugovora, vae kao injenina stanja nastala u jugoslovenskom socijalnom osiguranju, u smislu nemakih pravnih propisa o rentama za strance. Za obraunavanje davanja ona se tako ocenjuju kao da ugovor nije zakljuen. c) Ako je lice ili lan porodice umrlog lica, navedeni u lanu 1. stav 1. slovo b) ugovora, posle 1. januara 1956. godine ali pre stupanja na snagu ovog sporazuma, napustilo stalno mesto stanovanja, na podruju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, onda za njih i u pogledu njihovih prava i oekivanih prava navedenih u ugovoru, vae slova a) i b) sa dejstvom od dana naputanja mesta stanovanja, ako je lice ili lan porodice takvog umrlog lica na dan podnoenja zahteva nemaki dravljanin. 13. Za primenu u ta. 12. ovog zavrnog protokola navedenog ugovora od 10. III 1056. godine vai sledee: Oekivano pravo u smislu lana 1. Ugovora utvruje se samo prema osiguraniku. U potvrdu ega su opunomoenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje peate. Raeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u etiri originala, dva na srpskohrvatskom jeziku, a dva na nemakom, pri emu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, A. Polajnar, s.r. Za Saveznu Republiku Nemaku, P. Blachstein, s.r.

SPORAZUM O IZMENI SPORAZUMA OD 12. OKTOBRA 1968. GODINE IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAKE O SOCIJALNOM OBEZBEENjU
Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemaka u elji da postojei Sporazum od 12. oktobra 1968. godine izmeu obe drave (u daljem tekstu: "Sporazum") koliko je mogue i potrebno prilagode zahtevima koji proistiu iz razvoja unutranjih pravnih propisa, saglasile su se kako sledi:
394

SOCIJALNO PRAVO

lan 1. (1) lan 6. stav 1. Sporazuma menja se i glasi: "(1) Ako radnik koga u jednoj dravi ugovornici zapoljava preduzee kome on obino pripada, od toga preduzea bude poslat u drugu dravu ugovornicu, da bi tamo za raun tog preduzea obavio neki rad, onda za vreme zapoljenja na podruju druge drave ugovornice i dalje vae pravni propisi prve drave ugovornice tako kao da je jo uvek zapoljen na njenom podruju." (2) Posle lana 15. Sporazuma dodaje se lan 15a "lan 15a (1) Za davanja u naturi koja se odobravaju lanovima porodice osiguranika nemakih nosilaca zdravstvenog osiguranja koji imaju prebivalite u Jugoslaviji i licima s prebivalitem u Jugoslaviji koja su osigurana prema lanu 17. stav 4. kod nemakih nosilaca zdravstvenog osiguranja, vae u pogledu kruga lanova porodice koje treba uzeti u obzir i u pogledu trajanja merodavni pravni propisi za Jugoslovenskog nosioca odreenog u lanu 15. stav 1. lan 15. stav 3, ne primenjuje se na ova lica. (2) Stav 1. vai samo ukoliko se trokovi za davanja u naturi naknauju u paualnim iznosima po porodici." lan 2. lan 28 Sporazuma menja se kako sledi: 1. St. 1. i 2 .glase: "(1) Lice koje je zaposleno na podruju jedne drave ugovornice i podvrgnuto pravnim propisima te drave, shodno sledeim stavovima, ima prema njenim pravnim propisima pravo na dodatak na decu koja prebivaju na podruju druge drave ugovornice kao da ta deca prebivaju na podruju prve drave ugovornice. Prva reenica vai i za lice koje posle prestanka radnog odnosa prima davanja u novcu iz zdravstvenog osiguranja zbog privremene nesposobnosti za rad ili davanja iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti, ukoliko se primenjuju pravni propisi Savezne Republike Nemake (novana naknada u sluaju nezaposlenosti - Arbeitslosengeld) i ako to lice ima prebivalite na podruju prve drave ugovornice. (2) Strane ugovornice e nastojati da putem sporazuma ugovore visinu davanja koja se pruaju deci koja ive u domovini. Ako se takav sporazum ne zakljui pravnosnano do kraja 1974. godine i ako je nemaki nosilac nadleni nosilac za odobravanje dodatka na decu prema stavu 1, onda vae od 1. januara 1975. najvii iznosi koje je u tom trenutku Savezna Republika Nemaka ugovorila sa drugim dravama sa kojima ima ugovore o zapoljavanju radnika." 2. Dosadanji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6. lan 3. (1) lan 43. stav 2. Sporazuma i broj 11. Zavrnog protokola uz Sporazum ukidaju se. (2) Stav 3. lana 43. Sporazuma postaje stav 2.
395

DR RAJKO KOSANOVI

lan 4. Ovaj sporazum vai i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemake u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu. lan 5. (1) Za ovaj sporazum potrebna je ratifikacija. Ratifikacioni instrumenti razmenie se to je mogue pre u Beogradu. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu na dan razmene ratifikacionih instrumenata sa dejstvom od 1. januara 1975. godine. U potvrdu ega su opunomoenici potpisali ovaj sporazum. Raeno dana 30. septembra 1974. godine u Bonu u dva originala, svaki na srpskohrvatskom i nemakom jeziku, pri emu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Todor Vujoevi, s.r. Za Saveznu Republiku Nemaku, Walter Gehlhoff, s.r.

396

POJMOVNIK
A
AGENCIJA ZA ZAPOLJAVANJE- osnivaju je pravna i fizika lica radi obavljanja poslova zapoljavanja, i to: 1. obavetavanja o mogunostima i uslovima zapoljavanja; 2. posredovanja u zapoljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere i 4. sprovoenja pojedinih mera aktivne politike zapoljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom slubom. AKTIVNO STANOVNITVO- osobe oba pola koje ine ponudu radne snage raspoloive za proizvodnju dobara i usluga. Ukljuuje zaposlene i nezaposlene osobe za odreeni period to se utvruje popisom. ANKETA O RADNOJ SNAZI- istraivanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama radne snage, na osnovu kojih se vri procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavni cilj ovog istraivanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, meusobno iskljuiva kontingenta stanovnitva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraivanjem poklanja se posebna panja stanovnitvu radno uzrasta (starog 15 64 godine), a dobijeni podaci koriste se za praenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i drutvenih kretanja u Republici Srbiji. Anketom se obuhvata oko 6.500 domainstava, to predstavlja 0,27% od ukupnog broja domainstava u Republici Srbiji. Kolektivna domainstva nisu obuhvaena (studentski i aki domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroenu decu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samostani i slino). Jedinica anketiranja je svaki lan sluajno izabranog domainstva, a jedinica izbora je domainstvo izabrano u uzorak. Period posmatranja ovog istraivanja odnosi se na nedelju dana. Zaposlena lica, prema Anketi su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeu, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, ukljuuju se i individualni poljoprivrednici, pomaui lanovi u domainstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronala i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za ivot. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica odreuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici.
397

DR RAJKO KOSANOVI

Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala ni jedan plaeni posao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledee kriterijume: - da su u poslednje etiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaenja posla i da su, ukoliko bi im posao bio ponuen, bila u mogunosti da ponu da rade u roku od dve sedmice; - da u poslednje etiri sedmice nisu aktivno traila posao, jer su nala posao na kojem je trebalo da ponu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca. Aktivno stanovnitvo (radnu snagu) ine sva zaposlena i nezaposlena lica stara 15 i vie godina. Neaktivno stanovnitvo ine sva lica stara 15 i vie godina koja nisu svrstana u aktivno stanovnitvo. Stanovnitvo radnog uzrasta ine sva lica stara 15 i vie godina (aktivno i neaktivno stanovnitvo). Potencijalno aktivno stanovnitvo (potencijalna radna snaga) ine lica koja aktivno trae posao, ali nisu u mogunosti da odmah, odnosno u roku od dve sedmice ponu da rade, kao i lica koja su u mogunosti da odmah ponu da rade, ali koja aktivno ne trae posao. U ovaj kontingent ukljuena su i tzv. obeshrabrena lica, tj. lica koja ne trae posao zato to su uverena da ga ne mogu nai, iako su u mogunosti da odmah ponu da rade, ukoliko bi im posao bio ponuen. Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina (stanovnitvu radnog uzrasta). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina (stanovnitvu radnog uzrasta). Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika ( ukupanom broju zaposlenih i nezaposlenih starijih od 15 godina). Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina (stanovnitvu radnog uzrasta). APSOLUTNA LINIJA SIROMATVA- potronja neophodna za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba stanovnitva. v. relativna linija siromatva

B
BENEFICIRANI RADNI STA- sta sa uveanim trajanjem koji se priznaje osiguranicima ukoliko rade na izuzetno tekim i opasnim radnim mestima, to moe negativno uticati na njihovo zdravlje ili imati za posledicu nemogunost obavljanja profesionalne delatnosti nakon odreenog broja godina ivota. BEVERIDOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANA- v. Sistemi zdravstvene zatite BIZMARKOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- v. Sistemi zdravstvene zatite
398

SOCIJALNO PRAVO

BUDET.- sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena rauna: a) raun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) raun finansiranja. Budet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade. Budet se sastoji iz opteg dela i posebnog dela. Opti deo budeta obuhvata: 1) raun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budetski suficit, odnosno deficit; 2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;3) raun finansiranja, odnosno predlog za korienje suficita, a u sluaju deficita - izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinano po vrstama izvora; 4) pregled oekivanih sredstava iz razvojne pomoi Evropske unije; 5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoi Evropske unije; 6) procenu ukupnog novog zaduenja, odnosno razduenja Republike Srbije u toku budetske godine; 7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budetske godine; 8) opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakica i umanjenih osnovica; 9) stalnu i tekuu budetsku rezervu. Posebni deo budeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Budet se priprema i izvrava na osnovu sistema jedinstvene budetske klasifikacije. Budetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri emu: 1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji odreuju izvore prihoda, odnosno primanja; 2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinana dobra i usluge i izvrena transferna plaanja; 3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija izmeu korisnika; 4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za odreenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi; 5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budetskih sredstava; 6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava. Budetski suficit, odnosno deficit je razlika izmeu ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budetski suficit, odnosno budetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvrene u cilju sprovoenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i ukljuuju se u raun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima; Zakon o zavrnom raunu budeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skuptina za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke
399

DR RAJKO KOSANOVI

(ukljuujui sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budeta Republike Srbije), finansijski rezultat budeta Republike Srbije (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja. Odluka o zavrnom raunu budeta lokalne vlasti je akt kojim skuptina lokalne vlasti za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (ukljuujui sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budeta lokalne vlasti (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja. Odluka o zavrnom raunu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadleni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (ukljuujui sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja. Programski deo budeta je sastavni deo posebnog dela budeta koji sadri programe i aktivnosti korisnika budetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloenim programima, a koji doprinose ostvarenju stratekih ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje. BUDETSKI SISTEM - ine budet Republike Srbije, budeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

C
CENTRALNI REGISTAR OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA-javna sluba koja obavlja poslove iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja koji se odnose na: 1) uspostavljanje i voenje Jedinstvene baze (elektronski voena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranim licima u koju se podaci unose i uvaju u skladu sa zakonom); 2) registraciju osiguranika i osiguranih lica; 3) dodeljivanje jedinstvenog broja (jedinstveni, sluajno izabrani broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima); 4) evidenciju registrovanih obveznika doprinosa, na osnovu podataka preuzetih od organa i organizacija nadlenih za registraciju (organi i organizacije nadleni za registraciju pravnih i fizikih lica jesu: Agencija za privredne registre, Privredni sud, advokatska komora i drugi organi ili organizacije nadleni za upis u odgovarajui registar lica koja obavljaju odreenu delatnost); 5) evidenciju o osnovicama doprinosa i uplaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po svim osnovama i periodima na koje se te uplate odnose; 6) evidentiranje obraenih podataka o obraunatim i naplaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po poslodavcu, odnosno isplatiocu prihoda na mesenom nivou; 7) kontrolu podataka o obraunatim i naplaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku po svim osnovama prilikom svake isplate; 8) evidentiranje obraenih podataka o obraunatim i naplaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku na mesenom nivou; 9) usaglaavanje podataka o obveznicima doprinosa i osiguranim licima kojima raspolau Poreska uprava, organizacije za obavezno socijalno osiguranje i drugi organi i organizacije; 10)
400

SOCIJALNO PRAVO

kompleksnu i sveobuhvatnu analizu unetih i obraenih podataka u rokovima predvienim zakonom i ukazivanje nadlenim organima na uoene nepravilnosti; 11) obezbeivanje tehnikih uslova za meusobno povezivanje i usklaivanje rada subjekata povezanih u sistem Centralnog registra u vezi sa dostavljanjem podataka; 12) obezbeivanje elektronske povezanosti sa drugim registrima i bazama podataka koje se vode u Republici Srbiji, a imaju znaaja za obveznike doprinosa i osigurana lica i druge poslove vezane za uspostavljanje i voenje Jedinstvene baze. Organi Centralnog registra su: upravni odbor i direktor.

D
DELATNOST SOCIJALNE ZATITE- organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova za ostvarivanje zatitne funkcije porodice, uslova za samostalan ivot i rad lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeivanje sredstava za ivot materijalno neobezbeenim za rad nesposobnim graanima i drugim graanima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeivanje drugih oblika socijalne zatite. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- osiguranje od nastanka rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite u skladu sa zakonom, osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja. Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvene zatite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na nain i po postupku koji su drukiji od naina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog zakona; 2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehnikih pomagala, odnosno novanih naknada koji nisu obuhvaeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na vei sadraj, obim i standard prava, kao i iznos novanih naknada obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; 3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje trokova za vrstu, sadraj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND- institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulae penzijski doprinos u razliite vrste imovine sa ciljem- ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Dobrovoljni penzijski fond nema svojstvo pravnog lica, a njime upravlja drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
401

DR RAJKO KOSANOVI

DOPRINOSI- vrsta fiskalnog javnog prihoda koga karakterie protivnaknada, odnosno odreena korist koja se prua obvezniku ukoliko se ispune zakonom propisani uslovi. Doprinosi u Republici Srbiji su: 1) za penzijsko i invalidsko osiguranje: (1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; (2) dodatni doprinos za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem u skladu sa zakonom; (3) doprinos za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u sluajevima utvrenim zakonom. 2) za zdravstveno osiguranje: (1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje; (2) doprinos za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti u sluajevima utvrenim zakonom; 3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti doprinos za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti. DOPRINOS IZ OSNOVICE- iznos doprinosa koji obraunava, obustavlja i plaa poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika. DOPRINOS NA OSNOVICU- iznos doprinosa koji obraunava i plaa poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaa doprinos; DRUTVO ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM- privredno drutvo, osnovano iskljuivo kao zatvoreno akcionarsko drutvo, koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima. Njega mogu osnovati domaa i strana fizika i pravna lica, s tim to pravna i fizika lica mogu biti akcionari u samo jednom drutvu za upravljanje. Domae pravno lice sa veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, izuzev banke i drutva za osiguranje sa veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom, ne moe biti osniva drutva za upravljanje.

E
EKONOMSKA POLITIKA- skup instrumenata, mera i mehanizama koje preduzimaju osnovni subjekti ekonomske politike (vlada i centralna banka) da bi ostvarili ekonomske ciljeve, kao to su: rast drutvenog proizvoda, niska stopa inflacije, budetska ravnotea i drugi ciljevi. ERANE- organizacije u Antikoj Grkoj koje su pomagale bolesne, nemone i porodice umrlih, na predlog svojih lanova. EVAZIJA POREZA- izbegavanje plaanja poreza. Razlozi za evaziju poreza mogu biti: visina poreskog tretmana, poreski oblik, shvatanje o pravinosti poreza, namena troenja prikupljenih sredstava i drugi razlozi.
402

SOCIJALNO PRAVO

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA- usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu 1965. godine, poto je izvreno pet ratifikacija, to je ovom Poveljom predvien uslov za njeno stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima se garantuje njihovo potovanje od strane drava ugovornih strana. Evropska socijalna povelja (revidirana), odnosno Revidirana evropska socijalna povelja ili Izmenjena evropska socijalna , usvojena je 1996. godine, stupila je na snagu 1999. godine, nakon izvrene tri ratifikacije, to je ovom Poveljom predvien uslov za njeno stupanje na snagu. Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) i popularno se smatra svojevrsnim Socijalnim ustavom Saveta Evrope.

F
FINANSIJSKI PLAN- akt direktnog ili indirektnog korisnika budetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji ukljuuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izraen na osnovu uputstva za pripremu budeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoronih planova i projekcijama srednjoronog okvira rashoda predvienih Memorandumom o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji sadri procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine. FINANSIJSKI SEKTOR- ine ga tri podsektora: 1. centralne bankarske vlasti; 2. ostale monetarne institucije ( obraunske, klirinke, depozitne, regionalne i lokalne banke, kreditne zadruge, banke za tednju, potanske tedionice, hipotekarne banke, drutva za stambenu izgradnju i sl.); 3. preduzea za osiguranje ivota, osiguranje od nezgoda i autonomni penzioni fondovi (bez fondova socijalnog osiguranja) i sl. FONDOVI- finansijske institucije, po pravilu mimo budeta, koje raspolau izdvojenim sredstvima za posebne namene. Fondovi imaju stabilne izvore sredstava, koja su namenskog karaktera (na primer, fondovi organizacija socijalnog osiguranja). FUNDIRANI SISTEMI FINANSIRANJA PENZIJSKOG OSIGURANjA v. Pay-asyou-go (PAYG) sistem finansiranja penzijskog osiguranja.

G
GODINJI LINI KOEFICIJENT- odnos ukupne zarade osiguranika, tj.osnovice osiguranja (po naim propisima poev od 1. januara 1970. godine), za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Koeficijent se koristi za izraunavanje penzije konkretnog osiguranika.
403

DR RAJKO KOSANOVI

I
INVESTICIONA JEDINICA- srazmerni obraunski udeo u ukupnoj neto imovini Fonda. Uplaeni penzijski doprinosi se konvertuju (pretvaraju) u investicione jedinice. Poetna vrednost investicione jedinice obino je 1.000,00 dinara.

J
JAVNA SREDSTVA I NJIHOVI KORISNICIJavna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzea osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzea, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda. Korisnici budetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti; Direktni korisnici budetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i slube lokalne vlasti; Indirektni korisnici budetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzea, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda ija je namena utvrena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osniva, preko direktnih korisnika budetskih sredstava, vri zakonom utvrena prava u pogledu upravljanja i finansiranja; Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove iji je osniva Republika Srbija, odnosno lokalna vlast). JAVNI PRIHODI.- prihodi ostvareni obaveznim plaanjima poreskih obveznika; prihodi direktnih i indirektnih korisnika budetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimino, iskazati kao namenski prihodi. Namenski prihodi su javni prihodi ije je korienje i namena utvrena zakonom. Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje drava prikuplja obaveznim plaanjima poreskih obveznika bez obaveze izvrenja specijalne usluge zauzvrat. Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje drava prikuplja obaveznim plaanjima pravnih ili fizikih lica, sa obavezom izvrenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale. Javni prihodi su: 1) porezi; 2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 3) naknade za korienje dobara od opteg interesa; 4) takse; 5) samodoprinos; 6) donacije i transferi; 7) ostali javni prihodi.
404

SOCIJALNO PRAVO

Primanja drave su: 1) primanja od prodaje nefinansijske imovine; 2) primanja od zaduivanja; 3) primanja od prodaje finansijske imovine, i to: (1) primljene otplate glavnice datih zajmova, (2) primanja od prodaje hartija od vrednosti, (3) primanja od prodaje akcija i udela i druga primanjnja utvrena zakonom. Zakonom se mogu uvestisledei porezi: 1) porez na dodatu vrednost; 2) akcize; 3) porez na dohodak graana; 4) porez na dobit preduzea; 5) porez na imovinu; 6) porez na naslee i poklon; 7) porez na prenos apsolutnih prava; 8) porez na upotrebu, dranje i noenje odreenih dobara; 9) porez na meunarodnu trgovinu i transakcije; 10) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom. Zakonom se mogu uvesti sledee takse: 1) administrativne; 2) sudske; 3) komunalne; 4) registracione; 5) boravina; 6) za posebne proizvode i aktivnosti. Zakonom se mogu uvesti sledee naknade za korienje dobara od opteg interesa: 1) naknade za vode; 2) naknade za ume; 3) naknade za puteve; 4) naknade za zemljite;5) naknada za ribarska podruja; 6) naknada za korienje turistikog prostora; 7) naknada za korienje prirodnog lekovitog faktora; 8) naknada za korienje mineralnih sirovina; 9) naknade za zatitu ivotne sredine; 10) naknada za korienje vazduhoplovnog prostora; 11) naknada za korienje radio frekvencija i tv kanala; 12) turistika naknada; 13) druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom. Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) zdravstveno osiguranje; 3) osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Ostalim javnim prihodima smatraju se: 1) prihodi od kamata; 2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; 3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 4) prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i slube lokalne vlasti; 5) prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 6) prihodi od novanih kazni izreenih u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 7) koncesiona naknada; 8) drugi javni prihodi utvreni zakonom. Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; 2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava; 4) primanja od prodaje robnih rezervi; 5) primanja od prodaje dragocenosti; 6) primanja od prodaje prirodne imovine i druga primanja utvrena zakonom. Primanjima od zaduivanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: 1) primanja od zaduivanja na domaem tritu; 2) primanja od zaduivanja na inostranom tritu; 3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaem tritu; 4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tritu i 5) druga primanja utvrena zakonom. JAVNI RASHODI- rashodi za robe, usluge i druga davanja koje drava obezbeuje bez direktne i neposredne nadoknade. U javne rashode spadaju rashodi za: dravnu upravu, unutranju i spoljnu bezbednost, sudstvo, tuilatvo, pravobranilatvo, obrazovanje, kulturu, fiziku kulturu, nauku, ekonomske intervencije i investicije, socijalnu sigurnost i drigi rashodi.
405

DR RAJKO KOSANOVI

Javni rashodi su: 1) rashodi za zaposlene; 2) rashodi za robe i usluge; 3) amortizacija i upotreba sredstava za rad; 4) otplate kamata i prateih trokova zaduivanja; 5) subvencije; 6) dotacije i transferi; 7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zatita; 8) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novane kazne, penali i dr.). Izdaci drave su: 1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine; 2) izdaci za otplatu glavnice; 3) izdaci za nabavku finansijske imovine. JAVNO ZDRAVLJE- drutveno delovanje kojim se tei poboljanju zdravlja, produenju ivota i poboljanju kvaliteta ivota ukupnog stanovnitva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika. Javnozdravstvena politika podrazumeva procedure kojima se definiu prioriteti i parametri za akciju kao odgovor na zdravstvene potrebe, kao i raspoloivi resursi, sa osnovnom svrhom da se ustanovi pravac razvoja zdravstvene zatite, strategije, ciljevi, prioriteti i sredstva, kao i sopstveni mehanizam evaluacije u ostvarivanju prioriteta u zdravstvenoj zatiti.

K
KONTROLA OBRAUNA I PLAANjA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE- u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 1. januara 2003. godine, vri je Poreska uprava.

L
LINI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije LINI KOEFICIJENT- v. Visina starosne i invalidske penzije LINIJA SIROMATVA- odgovarajui nivo dohodka i svi oni iji je dohodak manji, smatraju se siromanima. Jedan dolar dnevno uzima se kao apsolutna linija siromatva. Relativna linija siromatva definie se kao odreeni procenat prosenog dohodka: od 25% do 100%. Da bi linija siromatva bila uporediva za razliite zemlje, izraava se dolarima jednake kupovne snage ( za zemlje u tranziciji iznosi 4 USD PPP). Za potrebe merenja siromatva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromatva izraunate na osnovu agregata potronje iz Ankete o potronji domainstva (APD), koju redovno sprovodi Republiki zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostata i Meunarodne organizacije rada (ILO). Za utvrivanje apsolutne linije sitomatva koriste se dva metoda. Metod 1 (Nutricionistika korpa): Apsolutna linija siromatva definie se na osnovu linije hrane (minimalna potroaka korpa hrane, odnosno nutricionistiki minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izraunata na osnovu strukture potronje domainstava iz prva etiri decila), koja je uveana za iznos ostalih izdataka u koje spadaju odea i obua, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge, imputirana renta i izdaci za trajna dobra nisu ukljueni u analizu.
406

SOCIJALNO PRAVO

Ovako definisana linija siromatva je raunata za svaku godinu posebno iz anketnog materijala (APD). Metod 2 (Indeks potroakih cena CPI): Apsolutna linija siromatva izraunata prema Metodu 1 (nutricionistika korpa) u 2006. godini, koja se uveava za odgovarajui iznos inflacije (Indeks potroakih cena) za svaku godinu. Siromatvo u Republici Srbiji analizirano je korienjem metoda 2 (indeks potroakih cena CPI) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od 2006. godine. Podaci Ankete o potrnji domainstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromatva u 2009. godini ivelo 6,9% stanovnika Republike Srbije. Po Anketi o potronji domainstva 2009. godine, siromana su bila sva domainstva u kojima je potronja bila ispod 8.022 dinara po potroakoj jedinici. Nakon pada broja siromanih u periodu 2006/2008. godina, u 2009. godini ponovo beleimo porast broja siromanih. Relativna linija siromatva, koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj jedinici, pokazuje da je u Srbiji bilo siromano 13,6% stanovnitva, linija siromatva iznosila je 9583 dinara meseno po potroakoj jedinici.

M
MATINA EVIDENCIJE- sadri podatke o osiguranicima, obveznicima uplate doprinosa i korisnicima prava po osnovu obaveznog penzijsko-invalidskog osigueanja. MODELI FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- posmatrano sa aspekta meusobnih odnosa tri osnovna uesnika u sistemu zdravstvene zatite i to: korisnika zdravstvenih usluga (stanovnitvo obuhvaeno zdravstvenim osiguranjem), davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pruanju zdravstvenih usluga (predstavnici organa vlasti i osiguravajue agencije), moe se govoriti o etiri modela finansiranja zdravstvene zatite, i to su: 1) Model nadokade trokova korisnicima; 2) Model ugovaranja usluga izmeu osiguranja i davalaca usluga u zdravstvu; 3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom; 4) Meoviti modeli. Sutina modela nadoknade trokova korisnicima, ili modela refundiranja, sastoji se u tome da korisnici zdravstvene zatite neposredno plaaju davaocima puni iznos cene usluga, s tim da im osiguranje te trokove delimino ili u punom iznosu nadoknauje. Zdravstveno osiguranje korisnicima zdravstvene zatite nadoknauje trokove samo onih usluga koje su sadrane u programu osiguranja. Model ugovaranja, kao to i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog odnosa izmeu davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane i posrednika, odnosno drave ili organizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju sva najvanija pitanja. Kod modela integracije osiguranja za zdravstvenom slubom, finansiranja zdravstvene zatite postoji integrcija izmu posrednika i davalaca, odnosno onih koji plaaju zdravstvene
407

DR RAJKO KOSANOVI

usluge sa onima koji te usluge pruaju. Kao glavni osigurava i najvei dalac zdravstvenih usluga pojavljuje se drava. Finansiranje zdravstvene zatite u razvijeni zemljama retko poiva na istim modelima, ve uglavnom zastupljeni su meoviti modeli. Meutim, u sluaju primene meovitih modela uglavnom jedan model finansiranja domininra.

N
NACIONALNA SLUBA ZA ZAPOLJAVANJE- obavlja poslove zapoljavanja, osiguranja za sluaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i voenje evidencija u oblasti zapoljavanja. Pored navedenih poslova obavlja i struno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opte poslove u oblasti zapoljavanja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti. Nacionalna sluba za zapoljavanje je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Radi obavljanja poslova u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje obrazovani su Pokrajinska sluba, filijale i druge unutranje jedinice utvrene optim aktom Nacionalne slube. Organi Nacionalne slube za zapoljavanje su upravni odbor i direktor. Prihod Nacionalne slube za zapoljavanje ine sredstva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti; 2. iz budeta Republike Srbije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom; 5. poklona, donacija i legata i 6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. NEFORMALNA EKONOMIJA- v. Siva ekonomija

O
OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade za sluajeve utvrene zakonom Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. OBAVEZNO OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI- deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja graana kojim se obezbeuju prava za sluaj nezaposlenosti na naelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: 1. novana naknada; 2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i 3. druga prava u skladu sa zakonom. ODLUKA O BUDETU - odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvruju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skuptina autonomne pokrajine, odnosno skuptina optine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skuptina lokalne vlasti); sadri i odredbe bitne za izvrenje te odluke; u sluaju kad se budet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno.
408

SOCIJALNO PRAVO

OPTI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA- organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. OSGURANA LICA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- osiguranici i lanovi njihovih porodica, kojima se u skladu sa zakonom i propisima donetim za sprovoenje zakona obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se i drugim licima koja su osigurana za odreene sluajeve, u skladu sa zakonom.

P
PARTICIPACIJA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU-novani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge koji plaa osigurano lice koje koristi zdravstvenu uslugu, odnosno lekove, ako zakonom nije drukije odreeno, odnosno koji plaa pravno lice koje osiguranom licu obezbeuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. PAY-AS-YOU-GO (PAYG) SISTEM FINANSIRANjA PENZIJSKOG OSIGURANJAsistem tekueg usklaivanja prihoda sa rashodima penzijskog osiguranja. Sistem finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja iz tekuih doprinosa. Uplatama doprinosa za penzijsko osiguranje sadanje zaposlenih finansiraju se penzije sadanjih penzionera. Sadanje zaposleni na taj nain stiu pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa buduih generacija, koje e tada biti zaposlene. Kod ovog sistema finansiranja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja bitan je odnos izmeu broja zaposlenih i broja penionera ( problemi u finanasiranju nastaju kada broj zaposlenih na jednog penzionera bude manji od tri, a u Srbiji na jednog penzionera u 2009. godini proseno su bila 1,4 zaposlena). Penzijski fondovi koji se bazraju na PAYG sistemu nisu fondovi u pravom smislu, ve vie predstavljaju vrstu prolaznih rauna koji se periodino pune uplatama sredstava prikupljenim od doprinosa za obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje i przne isplatama penzija. Za razliku od PAYG sistema, postoje fundirani sistemi kod kojih se prikupljeni doprinosi investiraju na tritu kapitala. PAYG sistemima po pravilu upravlja drava, dok je ja fundirane sisteme karakteristino privatno upravljanje. Meutim, postoje i fundirani sistemi kojima upravlja drava. PENZIJSKI PLAN- ugovor zakljuen izmeu organizatora (poslodavca, udruenja poslodavaca, profesionalnog udruenja ili sindikata) i drutva za upravljanje, a na osnovu koga se organizator obavezuje da uplauje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih i da plaa naknadu za usluge drutvu za upravljanje, a drutvo za upravljanje obavezuje se da ulae prikupljena novana sredstva i omogui povlaenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima lanovima plana. Poslodavac moe organizovati penzijski plan samo za svoje zaposlene. Organizator koji organizuje penzijski plan ne moe biti povezano lice sa drutvom za upravljanje. Vie organizatora moe organizovati ili pristupiti jednom penzijskom planu.
409

DR RAJKO KOSANOVI

PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM DOPRINOSIMA- planovi penzijskog osiguranja koji odreuju doprinose penzijskom fondu koje e uplaivati zaposleni i poslodavac (engl. ,,defined contribution plans). Od iznosa akumuliranih sredstava doprinosa i prinosa na investirana sredstva doprinosa zavisi iznos penzijske nadoknade. PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM PENZIJSKIM NADOKNADAMA- planovi penzijskog osiguranja u okviru kojih se unapred definie visina penzijske nadoknade na osnovu zarade zaposlenog i duine radnog staa (engl. ,, defined benefit plans). PENZIJSKI SISTEMI- mogu se klasifikovati prema tri osnivna kriterijuma, i to: a) prema kriterijumu tipa vlasnitva, b) prema kriterijumu naina finansiranja i v) prema kriterijumu naina odreivanja penzie. 1) Prema tipu vlasnitva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (dravne) sisteme i b) privatne sisteme. 2) Prema nainu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz tekuih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme. 3) Prema nainu odreivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a) propisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu. Metod propisane isplate karakteristian je za javne (dravne) penzijske sisteme, zasnovane na finansiranju iz tekuih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privatne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima. PORESKI PRIHODI- vrsta javnih prihoda koje drava prikuplja obaveznim plaanjima poreskih obveznika bez obaveze izvrenja specijalne usluge zauzvrat; Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje drava prikuplja obaveznim plaanjima pravnih ili fizikih lica, sa obavezom izvrenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale. PORESKI RASHODI .- olakice i osloboenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajui porez. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA- su: 1) za sluaj starosti pravo na starosnu penziju; 2) za sluaj invalidnosti pravo na invalidsku penziju; 3) za sluaj smrti: (1) pravo na porodinu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih trokova; 4) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu pravo na novanu naknadu za telesno oteenje. 5) za sluaj potrebeza pmo i negom drugog lica- pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica.
410

SOCIJALNO PRAVO

PRAV A U SOCIJALNOJ ZATITI I SOCIJALNOJ SOGURNOSTI- u Republici Srbiji su: 1) Materijalno obezbeenje; 2) Dodatak za pomo i negu drugog lica; 3) Pomo za osposobljavanje za rad; 4) Pomo u kui, dnevni boravak, privremeni smetaj u prihvatilite i prihvatnu stanicu, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu; 5) Usluge socijalnog rada; 6) Oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu; 7) Jednokratne pomoi. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZATITU- koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata: 1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; 2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede; 4) preglede i leenje bolesti usta i zuba; 5) medicinsku rehabilitciju u sluaju bolesti i povrede; 6) lekove i medicinska sredstva; 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala. PRIVATIZACIJA- pretvaranje dravne/drutvene u privatnu svojinu. Oekivano poveanje efikasnosti preduzea u uslovima privatne svojine osnovni je ekonomski razlog privatizacije. Modeli privatizacije u Republici Srbiji su: 1. prodaja kapitala; 2. prenos kapitala bez naknade. Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledeih metoda: a) javnog tendera; b) javne aukcije. Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala, i to: a) prenosom akcija zaposlenima; b) prenosom akcija graanima.

R
RAD NA CRNO v. Siva ekonomija RADNO PRAVO pravne norme kojima se reguliu osnovna prava i obaveze radnika na radu, kao i meusobni odnosi radnika i poslodavaca koji nastaju iz radnih odnosa. Osnovni pravni instituti radnog prava su: zasnivanje i prestanak radnog odnosa, kolektivno ugovaranje, zatita na radu, radno vreme, odmori i odsustva radnika i dr. Radno pravo sadri i pravne norme kojima se reguliu prava po osnovu rada u oblati zdtravstvenog i pezijskog i invalidskog osiguranja.
411

DR RAJKO KOSANOVI

RELATIVNA LINIJA SIROMATVA- definie siromatvo u odnosu na nacionalni nivo ivotnog standarda i odreena je kao 60% medijane prosene potronje po potroakoj jedinici. v. Apsolutna linija siromatva.

S
SIVA EKONOMIJA- (engl. ,,hidden economy, ,,shadow economy, ,,gray economy, ,,informal economy), globalna je pojava, u manjoj ili veoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na tip drutva i stepen drutveno-ekonomskog razvoja. Postoje brojne i razliite definicije pojma ,,siva ekonomija, a kao sinonimi neretko se koriste: ,,neformalna ekonomija, ,,prikrivena ekonomija, ,,ilegalna ekonomija, ,,nezvanina ekonomija, ,,neregularna ekonomija i mnogi drugi termini. Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom, podrazumevamo: 1) zapoljavanje u registrovanim firmama, bez zakljuenih ugovora o radu; 2) zapoljavanje u registrovanim firmama, iji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosno firma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi; 3) zapoljavanje u registrovanim firmama, sa zakljuenim ugovorom o radu, meutim poslodavac ne uplauje doprinose ili plaa doprinose na deo zarade, a deo zarade isplauje na ruke, neplaanje prekovremenog rada, rad bez godinjeg odmora; 4) zapoljavanje u neregistrovanim (fantomskim) firmama; 5) samozapoljavanje; 6) nelegalne transakcije (na primer, pranje novca) a to sve ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije. U Republici Srbiji, siva ekonomija obuhvata tri stuba: 1) Privreivanje na crno (nelegalni privredni subjekti); 2) Rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno); 3) Pranje novca i finansijske malverzacije (nelegalne transakcije, utaje poreza i dr.). SISTEMI ZDRAVSTVENE ZATITE-postoje tri modela u koje se svi sistemi zdravstvene zatite mogu grupisati, a to su: 1. Sistem nacionalne zdravstvene slube Beveridov model, 2. Sistem socijalnog osiguranja Bizmarkov model, 3. Sistem privatnog osiguranja Sistem nacionalne zdravstvene slube karakterie:potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom i zdravstvenim osiguranjem; finansiranje iz budeta, odnosno putem poreza, i preteno dravno vlasnitvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu. Sistem socijalnog osiguranja karakterie: visok procenat stanovnitva obuhvaenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%); finansiranje putem doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca; i dravno i/ili privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. Sistem privatnog osiguranja karakeriu: prevashodno privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu; privatno zdravstveno osiguranje i visok procenat neosiguranog stanovnitva. Zbog injenice da osiguranik sam bira program ili emu osiguranja po kojoj e se osigurati, ovaj sistem zdravstvene zatite naziva se i modelom nezavisnog ili suverenog korisnika.
412

SOCIJALNO PRAVO

SOCIJALNA (DRUTVENA) ISKLJUENOST- na nivou zemalja lanica EU, definisana je kao proces u kome su odreeni pojedinci/ke gurnuti na margine drutva i spreeni da svojim punim kapacitetima uestvuju u ekonomskim, drutvenim i kulturnim tokovima. Iskljuenost moe nastati usled siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili je pak rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca/ku ili grupe stanovnitva udaljavaju od mogunosti za obrazovanje, zaposlenje i ostvarivanje prihoda, kao i od ukljuivanja i uea u drutvenim mreama i aktivnostima u zajednici. Iskljueni pojedinci/ke ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donoenja odluka. Neki autori pod terminom socijalna iskljuenost podrazumevaju multidimenzioni proces koji predstavlja kombinaciju razliitih oblika iskljuenosti: neuestvovanje u donoenju odluka i politikim procesima; ogranien pristup zaposlenosti i materijalnim resursima; limitirane mogunosti pojedinca ili grupa za integraciju u svakodnevne kulturne procese. Drugim reima, socijalna iskljuenost je dinamian proces deliminog ili potpunog iskljuivanja pojedinca/ke ili grupa, iz bilo kog od sistema (drutvenog, ekonomskog, politikog, kulturnog) i ovakvi procesi onemoguavaju pojedince/ke i/ili grupe da ostvare svoja graanska, politika ili drutvena prava. SOCIJALNA ( DRUTVENA) UKLJUENOST- proces koji omoguava da svi pojedinci/ke i drutvene grupe u potpunosti uestvuju u ekonomskim, drutvenim i kulturnim tokovima, i da mogu da dostignu odgovarajui ivotni standard. Proces bi trebalo da omogui i vee uee graana/ki u donoenju odluka, posebno onih koje utiu na njihovo blagostanje i ostvarivanje ljudskih prava. Na Lisabonskom samitu Evropskog saveta, koji je odran u martu 2000. godine, socijalna kohezija je proglaena za jedan od tri kljuna strateka cilja EU. Socijalna kohezija se definie kao sposobnost drutva da obezbedi blagostanje svim svojim lanovima/cama, ublai nejednakosti i izbegne magrinalizovanje pojedinaca ili drutvenih grupa. U razliitim kontekstima termin socijalna kohezija moe se koristiti da bi se istakle: (1) zajednike norme i vrednosti; (2) posedovanje zajednikog identiteta i pripadanja iroj zajednici; (3) oseaj stabilnosti; (4) postojanje odgovornih institucija koje obezbeuju blagostanje drutva; (5) jednaka distribucija prava, mogunosti, bogatstva i dohotka; ili (6) snano graansko drutvo i aktivni graani/ke. Ve krajem 2000. godine u Nici su postavljeni zajedniki ciljevi u borbi protiv siromatva i socijalne iskljuenosti, a 2001. godine u belgijskom gradu Lakenu (Laeken) usvojen je skup pokazatelja na osnovu kojih se u EU prati stanje socijalne ukljuenosti (Laken pokazatelji). SOCIJALNA ORGANIZACIJA- v. Socijalna preduzea SOCIJALNA PREDUZEA- preduzetnike organizacije koje: 1) imaju neprofitne (socijalne) ili ograniene profitne ciljeve, 2) osnovane su da bi zadovoljavale potrebe svojih lanova ili pruale usluge drugima. 3) postavljaju socijalne ciljeve ispred poslovne politike, 4) nisu deo dravnog aparata, 5) ne pripadaju politikim partijama, 6) imaju demokratsku unutranju organizaciju, 7) formalno su organizovane ( imaju neki pravni osnov po kome se osnivaju), 8) autonomne su u odluivanju, 9) deluju u cilju unapreenja ivota u zajednici i doprinose socijalnoj integraciji i 10) u koje lanstvo nije obavezno. Socijalna preduzea koja se bave radnom integracijom mogu se svrstati u etiri glavna modela:
413

DR RAJKO KOSANOVI

1) Organizacije za reintegraciju radnika koji imaju probleme u zapoljavanju na tritu rada, te nude prelazno zapoljavanje radnicima kojima je potrebna dodatna podrka ili obuka (centri za trening i sticanje vetina koji nude razne vrste kvalifikacija za poslove koji se trae na tritu rada, prekvalifikacije i druge vrste obuke za pronalaenje posla. 2) Organizacije koje zapoljavaju socijalne grupe koje teko nalaze posao na tritu rada (marginalni pojedinci koji su korisnici socijalnog staranja). 3) Organizacije koje zapoljavaju hendikepirana (mentalno i fiziki obolela) lica kojima je neophodna rehabilitacija i zapoljavanje u skladu sa preostalim sposobnostima. Re je o najstarijoj formi, odnosno tradicionalnom obliku socijalnih preduzea, koja su poznata i u Srbiji kao zatitne radionice za zapoljavanje invalida. 4) Organizacije koje pruaju mogunost resocijalizacije ljudima sa ozbiljnim problemima prilagoavanja, a uglavnom se radi o alkoholiarima, narkomanima ili osobama sa teim mentalnim ili fizikim poremeajima. Socijalno preduzee, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, jeste privredno drutvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom, i koje, nezavisno od ukupnog broja zaposlenih, zapoljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Socijalna organizacija, prema istom zakonu, jeste drugi oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koji zapoljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom SOCIJALNO OSIGURANJE- vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeuje zdravstvena zatita i materijalna davanja u sluaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao to su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a. penzijsko-invalidsko osiguranje; b. zdravstveno osiguranje, i c. osiguranje za sluaj nezaposlenosti. SOCIJALNA SIGURNOST- skup (sistem) socijalno politikih mera, koje drutvo (drava) preduzima sa ciljem da svoje lanove osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromatvo i sl.) i prevazie stanje nesigurnosti. Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: 1) socijalno osiguranje (eng. social insurance) i 2) socijalna zatita i socijalna pomo (eng.social assistance). Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: a) sistema socijalnog osiguranja, b) sistema drutvene brige o deci i porodici c) sistema drutvene zatite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; i d) sistema socijalne zatite. SOCIJALNA ZATITA- organizovana drutvena delatnost od javnog interesa iji je cilj pruanje pomoi i osnaivanje za samostalan i produktivan ivot u drutvu pojedinaca i porodica, kao i spreavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne iskljuenosti.
414

SOCIJALNO PRAVO

SOCIJALNO STANOVANJE- stanovanje odgovarajueg standarda koje se obezbeuje uz podrku drave, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za realizaciju strategije, domainstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po trinim uslovima. Radi obezbeivanja uslova za odrivi razvoj socijalnog stanovanja u Republici Srbiji, a u cilju realizacije utvrene nacionalne stambene politike, kojom se odreuju i mere za njeno sprovoenje, donosi se Nacionalna strategija socijalnog stanovanja i Akcioni plan za njeno sprovoenje. Sredstva za socijalno stanovanje obezbeuju se iz: 1) budeta Republike Srbije; 2) donacija; 3) domaih i inostranih kredita; 4) sredstava od otplate kredita odobrenih u skladu sa ovim zakonom; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva se koriste za: 1) odobravanje dugoronih kredita neprofitnim stambenim organizacijama radi obezbeivanja stanova za socijalno stanovanje; 2) odobravanje dugoronih kredita fizikim i pravnim licima za obezbeivanje stanova za socijalno stanovanje; 3) podsticanje dugorone stambene tednje; 4) podsticanje razliitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje u vlasnitvu ili u zakup; 5) podsticanje razliitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i linih i porodinih vojnih invalida i civilnih invalida rata; 6) podsticanje partnerstva javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;7) podsticanje razliitih vidova izgradnje za stanovanje uz podrku za osobe sa invaliditetom; 8) druge namene u skladu sa zakonom i programom. SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnika i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srezmeno svojim materijalnim mogunostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj. STANJE SOCIJALNE POTREBE- takvo stanje u kojem je graaninu ili porodici neophodna drutvena pomo u cilju savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranju uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi nain zadovoljiti, a na osnovama humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. STOPA AKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STOPA INFLACIJE- procentualni porast opteg nivoa cena u datom vremenskom periodu. Ona predstavlja prosenu meru promena opteg nivoa cena u odreenom periodu. STOPA NEAKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STOPA NEZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi
415

DR RAJKO KOSANOVI

STOPA ZAMENE- ne postoji precizna definicija pojma stopa zamene i u literaturi mogue je naii na razliite pokazatelje koji se nazivaju stopom zamene. s. z. definie se kao: a) odnos izmeu prve penzije i poslednje zarade; b) odnos izmeu penzije u prvoj godini penzionisanja i prihoda u godini pre penzionisanja; v) odnos prve penzije i prosene zarade u poslednjoj godini pre penzionisanja; g) odnos izmeu prosene penzije i prosene zarade. Hipotetika s. z. rauna se kao odnos izmeu penzije za osnovni sluaj (lini koeficujent 1 i 40 godina penzijskoh staa, tj. 40 linih bodova) u odnosu na zaradu pre penzionisanja, tj. u odnosu na neto proenu zaradu u republici iz prole godine). Hipotetiku s. z. mogue je raunati kao sadanju stopu zamene ( za lica koja se danas penzioniu) i kao buduu ( oekivanu) stopu zamene, koja pokazuje ta penzijski sistem moe da prui buduim penzionerima. Agregatna s. z. predstavlja odnos izmeu medijane ( proseka) pojedinanih bruto penzija za starosnu grupu od 65 do 74. godine i medijane pojedinanih bruto zarada za starosnu grupu od 50 do 59 godija, ne uzimajui u obzir druga socijalna davanja (ovaj pokazatelj se prati u zemljama Evropske unije).
Neto penzija u godini penzionisanja koju bi dobio proseni radnik (lini koeficijent 1) sa 40 godina staa (lini bod 40x opti bod) Hipotetika stopa zamene=--------------------------------------------------------Neto prosena zarada prethodne godine

STOPA ZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STUBOVI PENZIJSKOG OSIGURANjA- Svetska banka, oslanjajui se na iskustva ilea u reformi sistema penzijskog osiguranja, poetkom 90-tih godina prolog veka formulisala je svoj model sa tri takozvana stiba (engl. pillar). Re je o sledea tri stuba: -prvi: dravni, nefundiran, zasnovan na tekuem finansiranju (PAYG), sa unapred definisanom penzijom i skroman po obimu; - drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i individualnih tednih rauna i osnovni za osiguranje dohodka u starosti; - trei: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim tednim raunima.

T
TRANZICIJA- (u uem smislu) proces prelaska, zapoet u poslednjoj deceniji XX veka, bivih socijalistikih zemalja, sa centralistikoplanskih na trine ekonomije i sa autoritarnih reima u demokratska drutva. Privatizacija, liberalizacija, deregulacija i makroekonomska stabilizacija, osnovni su elementi tranzicije; (u irem smislu) prelaz iz jednog drutvenog sistema u drugi).
416

SOCIJALNO PRAVO

V
VISINA STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE- odreuje se tako to se lini bodovi pomnoe sa vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava: VP = LB x OB LB = LK x PS VP = LK x PS x OB VP- visina penzije LB- lini bod OB-opti bod LK- lini koeficijent PS- penzijski sta Lini bodovi osiguranika utvruju se mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staa. Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja poev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godinji lini koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosenoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini. Godinji lini koeficijent moe iznositi najvie pet. Lini koeficijent utvruje se tako to se zbir godinjih linih koeficijenata podeli sa periodom (godine, meseci i dani) za koje su obraunati, s tim to se svaka godina rauna kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278. Najvii iznos penzije odreuje se tako to lini koeficijent ne moe iznositi vie od 3,8 (prethodno bio je etiri). Vrednost opteg boda je nominalni iznos koji predstavlja kolinik izraunatog zbira penzija i zbira linih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili u periodu od 1. januara 2001. do 30. juna 2002. godine. Primer: Lini koeficijent: 1,25 (zarada osiguranika je na nivou 125 % od prosene zarade u republici); Penzijski sta: 40 godina: Lini bod (LB)= Lini koeficijent x Penzijski sta: 40 x 1,25=50 Opti bod (OB)- prosek za 2008. godinu: 539,75; Visina penzije= LB x OB= 50 x 539,75 = 26.987, 5 dinara.

Z
ZARADA- u Republici Srbiji sastoji se od: 1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od: a) osnovne zarade; b) dela zarade za radni uinak; v) uveane zarade:
417

DR RAJKO KOSANOVI

- za rad na dan praznika koji je neradni dan; - za rad nou i rad u smenama; - za prekovremeni rad; - po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad); 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.); 3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada trokova za ishranu u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora), osim: a) naknade trokova za: - dolazak i odlazak sa rada; - vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; - vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu; - smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu; b) drugih primanja zaposlenog i to: - otpremnine pri odlasku u penziju; - naknade trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice zaposlenog,, a lanovima ue porodice u sliaju smrti zaposlenog; - naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Minimalna zarada- utvruje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana poetka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije. Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od: a) trokova ivota; b) kretanja prosene zarade u Republici Srbiji; v) egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice; g) stope nezaposlenosti; d) kretanja zaposlenosti na tritu rada i ) opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvruje se po radnom asu, za period od najmanje est meseci i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene za period koji prethodi periodu za koji se utvruje minimalna zarada. ZDRAVSTVENA DELATNOST- delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a koja obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba. Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike. Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tericijalnom nivou. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata: 1) zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju bolesnih i povreenih;
418

SOCIJALNO PRAVO

2) preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zatite; 3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja; 4) spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti; 5) spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba; 6) patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui; 7) spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove socijalnog staranja; 8) hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz; 9) farmaceutsku zdravstvenu zatitu; 10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju: 11) zatitu mentalnog zdravlja; 12) palijativno zbrinjavanje; 13) druge poslove utvrene zakonom. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativnu i bolniku zdravstvenu delatnost. Specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i leenje i rehabilitacije bolesnih i povreenih. Bolnika zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smetaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnikoj apoteci. Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja. Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolnikoj apoteci. ZDRAVSTVENA ZATITA- organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Zdravstvena zatita obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravalja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i lanovima porodice osiguranika) obezbeuje pravo na zdravstvenu zatitu i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su: 1) pravo na zdravstvenu zatitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene preenosti za rad osiguranika; 3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite.
419

DR RAJKO KOSANOVI

ZDRAVSTVENA SLUBA- ine je: 1) zdravstvene ustanove i privatna praksa; 2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi. Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa odreene poslove zdravstvene delatnosti. ZDRAVSTVENA USTANOVA -zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim zakonom. Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini, ako zakonom nije drukije ureeno. Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao: dom zdravlja; apoteka; bolnica (opta i specijalna); zavod; zavod za javno zdravlje; klinika; institut; kliniko-bolniki centar i kliniki centar.

IVOTNI STANDARD- (u uem smislu) stepen zadovoljavanja potreba stanovnitva kroz potronju materijalnih dobara i korienje usluga. (u irem smislu) u obzir se uzimaju i uslovi rada, kao i drutveni uslovi, koji su odreeni karakterom drutveno-ekonomskog sistema.

420

LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Analiza karakteristika siromatva u Srbiji; Vlada Republike Srbije; Beograd, 2009. Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank and Oxford University Press, 1994. Barr, N. and Diamond, P. (2006.), The Economics of Pensions, Oxford Review of Economic Policy, Vol. 22, No.1. Barr, N. and Diamond, P. (2009.), Reforming pensions: Principles, analytical errors and policy directions; The International Social Security Review, Vol. 62, No.2. Vlajko Braji: Radno pravo; Savremena administracija, Beograd, 1991. Viktorija Cuci, Sneana Simi i dr.: Socijalna medicina; Savremena administracija, Beograd 2000. Viktorija Cuci, Sneana Simi i dr.: Terminoloki renik kvaliteta u zdravstvu; Medicinski fakultet, Beograd, 2000. Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2007. Drenka Vukovi: Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet politikih nauka, Institut za politike studije- Centar za socijalnu politiku, Beograd, 1998.

10. Drenka Vukovi: Socijalna sigurnost i socijalna prava; Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 2005. 10. Velizar Golubovi: Finansiranje penzijskog i invalidskog osiguranja; Budunost, Novi Sad,2002. 11. Velizar Golubovi: Reforme penzijskih sistema u dravama sukcesorima SFRJ, Novi Sad, 2009. 12. Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by Increasing Public Sector Productivity, Report No. 48620 YF, June 16, 2009. 13. Ekonomski renik: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006. 14. European Commission, The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC (2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010. 15. European health care reforms: The Ljubljana Charter on Reforming Health Care, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996. 16. European Social Charter; Secretariat of the European Social Charter, Strasbourg, 2005. 17. Funding helath care: options for Europe; Open university Press, Celtic Court, Buckingham Philadelphia: First Published 2002. 18. Ljiljana Gereke: Planiranje u zdravstvu; Nauna knjiga, Beograd, 1990. 421

DR RAJKO KOSANOVI

19. Wiliam A. Glaser: Health Insurance in Practice International Variations in Financing, Benefits and Problems, Copyrignt 1991., by: Jossey Bass.-, Publishars San Francisco, Caliofornia and Josey Bass Limited, Oxford. 20. Rolf Hase, Herman najder, Klaus Vajgelt: Leksikon socijalne trine privrede; Fondacija Konard Adenauer, Beograd, 2005. 21. Health Care System in Transition: Germany; European Observatory on Health Care Systems, WHO, Regional Office for Europe Copenhagen, 2000. 22. Health Care System in Transition: Czech Republic; European Observatory on Health Care Systems, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996. i 2000. 23. Izvetaji o radu i finansijskom poslovanju Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (za godine: 1996.-2010.), RZZO, Beograd. 24. ore Jakovljevi, Vera Gruji i dr.; Reforme u oblasti zdravstva; Institut za zatitu zdravlja Srbije Milan Jovanovi Batut, Beograd, 1997. 25. Predrag Jovanovi, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000. 26. Rajko Kosanovi: Sindikalne teme; ,,Radnika tampa, Beograd, 2009. 27. Rajko Kosanovi: Sindikalni leksikon; Friedrich Ebert Stiftung, I.P. ,,Obeleja, Beograd, 2010. 28. Rajko Kosanovi: Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada; Radnika tampa, Beograd, 2007. 29. Rajko Kosanovi: Evropska socijalna povelja; Radnika tampa, Beograd, 2008. 30. Sanja Paunovi, Rajko Kosanovi: Siva ekonomija/Hidden Economy, NIP ,, Radnika tampa, Beograd, 2009. 31. Boris Krivokapi: Leksikon meunarodnog prava; Radnika tampa i Institut za uporedno pravo, Beograd, 1998. 32. uro Kutlaa: Sedam godina tranzicije u Evropi; Ekonomika, br. 9-10/98, Beograd, 1998. 33. Duan Lakievi: Uvod u socijalnu politiku; Savremena administracija, Beograd, 1987. 34. Slaven Letica: Zdravstvena politika u doba krize; Naprijed, Zagreb, 1989. 35. Branko Lubarda: Revidirana Evropska socijalna povelja; Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, Swiss Labour Assistance, Radni;ka [tampa, Beograd, 2009. 36. Abraham Maslov: Motivacija i linost; Nolit, beograd, 1982. 37. Gordana Matkovi i dr.: Izazovi uvoenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2009. 38. Boko Mijatovi: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; JP Slubeni glasnik, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd 2008. 39. Milosav Milosavljevi: Socijalna sigurnost u samoupravnom drutvu; Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. 40. Slobodanka Nedovi: Drava i politika- ideje i politika, Izdavaka agencija Dragani, Beograd, 1995. 41. Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005. 42. Opta enciklopedija LAROUSSE; Vuk Karadi, Interehport, Beograd, 1971. 422

SOCIJALNO PRAVO

43. Goran Penev: Demografsko starenje u Srbiji, Evropi i svetu krajem 20. veka i perspektive za 21. vek; u: Starenje i starost- za bezbedni aktivni ivot; esti gerontoloki kongres Jugoslavije, Vrnjaka Banja 12-16. maj 2002., Zbornik radova, Beograd, 2002., str.49-66. 44. Penzijski sistem u Srbiji; USAID Sega projekat, Beograd, 2010. 45. Katarina Stani: Penzijski sistem u Srbiji- dizajn, karakteristike i perspektive, USAID, CLDS Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2010. 46. Pension Reform in Central and Eastern Europe; Volume 2, International Labour Office, Central and Eastern European Team, Budapest, 2002. 47. Pension Reform in Serbia from international and regional perspectives. Proceedings of the Conference on Pension Reform in Serbia (24-25 September 2009. Belgrade), International Labour Organization, ILO Subregional Office for Central and Eastern Europe Budapest, 2009. 48. Ratko Pei, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, knjiga I i II, Beograd, 1957. 49. Aleksandar Petrovi: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zatita socijalnih prava: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika/Trinaesti Zlatiborski pravniki dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruenje za radno pravo i socijalno osiguranje, Beograd, 2010., str. 337-367. 50. Miodrag Petrovi: Krmija svetog Save o zatiti obespravljenih i socijalno ugroenih; Narodna biblioteka Srbije, Narodna knjiga, Beograd, 1983. 51. Dejan Popovi: Nauka o porezima i poresko pravo; Savremena administracija, Beograd, 1997. 52. Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije; USAID, Sega projekat. Beograd, 2010. 53. Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji; Vlada Republike Srbije- Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010. 54. Pravna enciklopedija; Savremena administracija, Beograd, 1989. 55. Prvi nacinalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenu siromatva u Republici Srbiji 20082010.; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. 56. Boidar Raievi, Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; i Socijalna politika u tranziciji; Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 1998. 57. Boidar Raievi: Javne finansije; Ekonomski fakultet, Centar za izdavaku delatnost, Beograd, 2005. 58. Mihovil Rismondo, Blaenka imeti: Zbirka meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju i zapoljavanju, Zagreb, 1994. 59. M. Roberts, W. Hsiao, M. Reich, P. Berman: Analuzing Health Sector performance, Background note, Washington: World Ban World Bank Institute, 1999. 60. The Social Charter at a glance; Departement of the European Social Charter, Strasbourg,2007. 61. Lindsay Sales: Serbia: Public Sector Health Reforms: Reduction of Public Debt, Cost Reduction Strategies in Hospitals, Field Report for World Bank, August 2001. 62. SERBIA: Assistance Strategy for Health, World Bank, April 2002. 63. Sneana Simi, Vesna Bjegovi, Predrag Jelaa, Rajko Kosanovi, Jelena Eri-Marinkovi, Dragan Mladenovi: Osnove za reformu sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji; Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 2001. 423

DR RAJKO KOSANOVI

64. Ljiljana Stojanovi, Velibor Stoi: Zbirka meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju sa komentarom; NIMP Zatita rada, Beograd, 1996. 65. Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 66. Studija o ivotnom standardu: Srbija 2002-2007; Republiki zavod za statistiku, The World Bank, DFID Department for International Development, Beograd, 2008. 67. Rajko Sudum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesima XX veka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994. 68. Berislav efer: Modeli socijalne politike u uslovima trine ekonomije i pluralistikog politikog sistema, u: Socijalna poltika u tranziciji; Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 1998. 69. Borivoje M. underi: Pravo meunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001. 70. Borivoje underi: Socijalno pravo; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009. 71. Technical Assistance to the Ministtry of health, Serbia, Federal Republic of Ygoslavia. Final Report to DFID, DFID Health Systems Resource Centre; 2001. 72. Mile Vranje: Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji; u: ,, Pravo i privreda; broj 1012, str.41-53., Udruenje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2010. 73. Zbornik konvencija i preporuka Meunarodne organizacije rada; Institut za politike studije, Beograd, 1996. 74. Zbornik pojmova o socijalnoj politici; Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd, 1973.

Zakoni -Vaei zakoni75. Zakon o budetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Slubeni glasnik RS, broj 101/10); 76. Zakon o radu (,,Slubeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 54/09); 77. Zakon o budetskom sistemu (,, Slubeni glasnik RS, br. 54/09, 73/10 i 101/10); 78. Zakon o raunovodstvu i reviziji (,, Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i 111/09 ); 79. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Slubeni glasnik RS, br. 34/03, 64/04-US, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06-US, 5/09, 107/09 i 101/10 ); 80. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (,, Slubeni glasnik RS, broj 85/05 ); 81. Zakon o zdravstvenom osiguranju (,,Slubeni glasnik RS, br. 107/05 i 109/05 ispravka); 82. Zakon o zdravstvenoj zatiti (,,Slubeni glasnik RS, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10 [99/10 ) 83. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (,,Slubeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10); 84. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (,,Slubeni glasnik RS, br. 36/09 ); 85. Zakon o drutvenoj brizi o deci (,,Slubeni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. zakon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. zakon i 18/10-dr.zakon ); 424

SOCIJALNO PRAVO

86. Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom (,,Slubeni glasnik RS, br. 16/02, 115/05 i 107/09); 87. Zakon o socijalnoj zatiti (,,Slubeni glasnik RS, br. 24/11), 88. Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (Slubeni list SRJ, br. 24/98). 89. Zakon o mirnom reavanju radnih sporova (,,Slubeni glasnik RS, br. 125/04); 90. Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu (,,Slubeni glasnik RS, br. 125/04); 91. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Slubeni glasnik RS, br. 101/05); 92. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (,,Slubeni glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002 i 23/2003). 93. Zakon o Vojsci Jugoslavije (,, Sl. list SRJ, br. 43/ 94, 28/ 96, 44 /99, 74/ 99, 3/ 02 i 37/ 02- dr. zakon, ,, Sl. list SCG, br. 7/ 05 i 44/ 05, ,, Sl. glasnik RS, br. 116/ 07-dr. zakon, 88/ 09-dr. zakon i 101/ 10-dr. zakon); 94. Zakon o Vojsci Srbije (,, Sl. glasnik RS, br.116/ 07, 88 /09 i 101/ 10-dr. zakon); 95. Opti kolektivni ugovor (,,Slubeni glasnik RS, br. 50/08); 96. Ustav Republike Srbije (,,Slubeni glasnik RS, broj 83/06);

-Podzakonska akta97. Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu,sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu (,,Slubeni glasnik RS, broj 102/10); 98. Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011. godinu (,,Slubeni glasnik RS, broj 55/10); 99. Plan razvoja zdravstvene zatite Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 88/10); 100. Pravilnik o nainu pripreme, sastavljanja i podnoenja zavrnih rauna korisnika budetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i budetskih fondova Republike i lokalnih vlasti (Slubeni glasnik RS, broj 12/2004). 101. Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem (Slubeni glasnik RS. br. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07, 8/07, 56/07, 23/08 i 49/10 ). 102. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budetski sistem ( ,,Slubeni glasnik RS , br. 20/07, 37/07, 50/07- ispravka, 63/07, 25/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09, 110/09, 11/10, 31/10, 40/10, 53/10 i 101/10); 103. Pravilnik o sadraju i obimu prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2011. godinu ( 7/11);

-Opti bilansi javnih prihoda i javnih rashoda104. Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2000. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 54/99). 105. Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2001. godinu (Slubeni glasnik RS br. 24/2001). 106. Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2002. godinu (Slubeni glasnik RS br. 16/2002). 107. Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2003. godinu (Slubeni glasnik RS br. 91/2002). 425

DR RAJKO KOSANOVI

Finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

108. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1996. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 11/96); 109. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1997. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 13/97); 110. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 12/98); 111. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1999. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 10/99); 112. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2000. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 5/00); 113. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2001. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 43/01); 114. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2002. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 83/02); 115. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2003. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 78/03); 116. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2004. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 36/04); 117. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2005.. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 132 / 04 i 71 / 05 ); 118. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 108 /05 i 85 /06 ); 119. Privremeni finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-mart 2007. godine (7/07); 120. Privremeni finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-jun 2007. godine (38/07); 121. Odluka o izmenama Privremenog finansijskog plana Repblikog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-jun 2007. godine (56/07, osnovni tekst u 38/07); 122. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 60 /07); 123. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 9 /08); 124. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu (104/08; osnovni tekst: 9/08); 125. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu (Slubeni glasnik RS, br.1 / 09); 126. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu (32/09; osnovni tekst: 1/09); 426

SOCIJALNO PRAVO

127. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 110 /09); 128. Finansijski plan Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 4/11); 129. Finansijski plan Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2010. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 112/09); 130. Finansijski plan Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 1/11); 131. Finansijski plan Naciomalne slube za zapoljavanje za 2011. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 1/11);

- Odluke o utvrivanju godinjeg obrauna organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 132. Odluka o utvrivanju godinjeg obrauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1995. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 11/96). 133. Odluka o utvrivanju godinjeg obrauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1996. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 13/97). 134. Odluka o utvrivanju godinjeg obrauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1997. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 6/98). 135. Odluka o godinjem raunu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 19/99). 136. Odluka o godinjem raunu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1999. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 8/00). 137. Odluka o godinjem raunu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2000. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 17/01). 138. Odluka o usvajanju godinjeg rauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2001. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 10/02). 139. Odluka o usvajanju godinjeg rauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2002. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 20/03). 140. Odluka o usvajanju godinjeg rauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2003. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 43/04). 141. Odluka o usvajanju zavrnog rauna Repblikog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd, za 2004. godinu (37/05); 142. Odluka o usvajanju zavrnog rauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd za 2005. godinu (17/06); 143. Odluka o usvajanju zavrnog rauna Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. godinu (38/07); 144. Odluka o usvajanju zavrnog rauna Finansijskog plana Repblikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu (42/08); 145. Odluka o usvajanju zavrnog rauna finansijskog plana Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu (25/09); 427

DR RAJKO KOSANOVI

146. Odluka o zavrnom raunu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu ( 37/10); 147. Odluka o usvajanju Zavrnog rauna Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaperiod od 1. 01-31. 12. 2009. godine (Slubeni glasnik RS, broj 25/10).

- Odlike o iznosu sredstava koja se prenose filijalama Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje 148. Odluke o uplati dela doprinosa za zdravstveno osiguranje na podraun Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u filijalama (Slubeni glasnik RS, br. 71/94, 30/97, 12/98 i 4/99). 149. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2006. godine (2/06); 150. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2007. godine (7/07); 151. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2008. godine (9/08); 152. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (6/09; prestala da vai: 9/08); 153. Odluka o izmeni Odluke o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (,, Slubeni glasnik RS, br. 82/09; osnovni tekst: 6/09); 154. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2010. godine (,, Slubeni glasnik RS, br. 5/ 10); 155. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine (,, Slubeni glasnik RS, br. 6/ 11);

- Ugovaranje zdravstvene zatite 156. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zatite u 1994. godini (Slubeni glasnik RS, br. 18/94). 157. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zatite u 1995. godini (Slubeni glasnik RS, br. 5/95). 158. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zatite u 1996. godini (Slubeni glasnik RS, br. 7/96). 159. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zatite u 1997. godini (Slubeni glasnik RS, br. 12/97). 160. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zatite za 1998. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 37/98). 161. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zatite za 1999. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 47/99). 162. Odluka o utvrivanju naknade zdravstvenim ustanovama i drugim nosiocima zdravstvene slube za 2000. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 46/00). 163. Odluka o uslovima i kriterijumima za ugovaranje zdravstvene zatite sa zdravstvenim ustanovama za 2001. godinu (Slubeni glasnik RS. br. 62/01). 164. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2006. godinu (2/06 i 6/06-ispravka; 28/06-ispravka, 68/06, 74/06, 110/06, 115/06, 12/07- ispravka ); 428

SOCIJALNO PRAVO

165. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2007. godinu (120/07; osnovni tekst: 115/06, 12/07-ispravka, 30/07, 38/07, 39/07-ispravka, 65/07, 104/07); 166. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2008. godinu (1/09; osnovni tekst: 127/07, 11/08-ispravka, 37/08, 42/08, 57/08, 71/08, 93/08, 106/08 i 115/08); 167. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2009. godinu (,, Slubeni glasnik RS, br. 112/ 09; osnovni tekst 6/ 09.... 79 /09 ); 168. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2010. godinu (100/ 10; osnovni tekst: 17/ 10, 26/ 10, 52/ 10 i 73/ 10 ); 169. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrivanje naknade za njihov rad za 2011. godinu ( 4/ 11 );

- Zakoni koji su prestali da vae 170. Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02). 171. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01 i 18/02). 172. Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, br. 4/90) 173. Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/85, 49/86, 22/87, 42/87 preien tekst), 174. Zakon o zdravstvenoj zatiti i zdravstvenoj slubi (Slubeni glasnik RS, br. 32/68, 8/73, 52/74). 175. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva (Slubeni glasnik RS, br. 27/70, 50/70, 51/71, 8/72, 15/74 i 52/75). 176. Zakon o zdravstvenoj zatiti i zdravstvenoj slubi (Slubeni glasnik NRS, br. 27/61; (Slubeni glasnik RS, br. 15/65, 34/65-preien tekst). 177. Opti zakon o organizaciji zdravstvene slube (Slubeni list FNRJ, br. 45/60). 178. Opti zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva (Slubeni list SFRJ, br. 20/65). 179. Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i slubenika (Slubeni list FNRJ, br. 51/54). 180. Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja (Slubeni list SRJ, br. 30/96, 70/01 i 3/02). 181. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, br. 52/96, 46/98, 29/01). 182. Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana (Slubeni glasnik RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/01). 183. Zakon o zapoljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica (Slubeni glasnik RS, br. 22/92, 73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 5/96, 46/98, 29/01). 184. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (Slubeni glasnik RS, broj. 71/03). 429

DR RAJKO KOSANOVI

185. Zakon o drutvenoj brizi o deci (Slubeni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94). Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeenju socijalne sigurnosti graana (,,Slubeni galsnik RS, br. 36/91, 33/93, 67/93, 46/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 115/05); 186. Zakon o sprovoenju socijalnog osiguranja na podruju Demokratske Federativne Jugoslavije (Slubeni list DFJ, br. 29/1945). 187. Zakon o socijalnom osiguranju radnika, nametenika i slubenika (Slubeni list FNRJ, br. 65/46). 188. Zakon o socijalnom osiguranju radnika i slubenika i njihovih porodica (Slubeni list FNRJ, br. 10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51). 189. Uredba o osnivanju Zavoda za socijalno osiguranje i privremenom upravljanju sredstava socijalnog osiguranja (Slubeni list FNRJ, br. 30/52). 190. Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja (Slubeni list FNRJ, br. 24/65 preien tekst).

- Multilateralni meunarodni ugovori koji se odnose i na socijalno osiguranje Konvencije MOR-a191. Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje meunarodnog ureenja ouvanja i prava o osiguranju za sluaj iznemoglosti, starosti i smrti (Slubeni list DFJ, br. 92/45). 192. Konvencija broj 102 o mninimalnoj normi socijanlog osiguranja (Slubeni list FNRJ, od 17. marta 1955. godine). 193. Konvencija broj 143 o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapreenju jednakih nmogunosti i tretmana radnika migranata (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 12/80). 194. Konvencija broj 159 Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 3/87).

- Meunarodni ugovori o socijalnom osiguranju 196. Sporazum izmeu SR Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 7/98) 197. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i Kraljevine Belgije, (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 7/56) 198. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 8/58) 199. Konvencija izmeu SFR Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 5/80) 200. Sporazum o socijalnom osiguranju izmeu SFR Jugoslavije i Arapske Republike Egipat (Slubeni list SFRJ-Meunarodni ugovori, broj12/88) 201. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i Republike Italije (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 1/59) 430

SOCIJALNO PRAVO

202. Sporazum o socijalnom osiguranju izmeu SFR Jugoslavije i Velike Socijalistike Narodne Libijske Arapske Damahirije (Slubeni list SFRJ-Meunarodni ugovori, broj 1/90) 203. Sporazum izmeu Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju (Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori, broj 10/04) 204. Konvencija izmeu Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Maarske o ureenju pitanja socijalnog osiguranja njihovih dravljana (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 8/58) 205. Sporazum izmeu SR Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/01) 206. Sporazum izmeu SFR Jugoslavije i Savezne Republike Nemake o socijalnom obezbeenju (Slubeni list SFRJ, broj 9/69) 207. Konvencija izmeu SFR Jugoslavije i Kraljevine Norveke o socijalnom osiguranju (Slubeni list SFRJ, broj 22/75) 208. Sporazum o saradnji na podruju socijalnog osiguranja izmeu SFR Jugoslavije i Republike Paname (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 11/77) 209. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Poljske (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 9/58) 210. Sporazum izmeu Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 13/77) 211. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i ehoslovake Republike (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, broj 1/58) 212. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske (Slubeni list FNRJ Dodatak MUIDS, br. 7/58 i 10/60-ispravka) 213. Opta konvencija o socijalnom osiguranju izmeu FNR Jugoslavije i Francuske Republike, (Slubeni vesnik Prezidijuma Narodne Skuptine FNRJ , broj 4/51) 214. Sporazum izmeu SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju (Slubeni list SCG- Meunarodni ugovori, broj 7/03) 215. Konvencija o socijalnom osiguranju izmeu SFR Jugoslavije i Kraljevine Holandije (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 11/80) 216. Sporazum izmeu SR Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/01) 217. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 102/07) 218. Sporazum izmeu SR Jugoslavije i eke Republike o socijalnom osiguranju, (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 7/02) 219. Konvencija izmeu SFR Jugoslavije i Kraljevine vedske o socijalnom osiguranju (Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 12/79) 220. Konvencija izmeu FNR Jugoslavije i vajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju ( Slubeni list SFRJ Dodatak MUIDS, broj 8/63) 221. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 111/09) 222. Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 12/10) 431

UMESTO BELEKE O AUTORU

Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovia Sadraj ovog spiska ine nazivi 227 radova, koje je dr Rajko Kosanovi objavio u periodu od 1990. do maja 2011. godine. I- Knjige
1. Osnove za reformu sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji; Centar za prouavanje alternativa i Samizdat B 92, Beograd 2001., obim 288 strana grupa autora, ISBN 86-7464-029-X; ID= 90952204. Renik termina iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja; Komora zdravstvenih ustanova i I.P. Obeleja, Beograd, 2007., obim: 361 strana; CIP- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-46-3; COBISS.SR-ID 143753740. Mobing: psihiki teror na radu; Radnika tampa, Beograd, 2008., obim. 103 strane; ISBN 97886-7073-120-2; COBISS.SR-ID 150064140. ena u radnom i socijalnom zakonodavstvu Republike Srbije; Savez samostalnih sindikata Srbije i Swiss Labor Assistance (SLA), Beograd 2008, obim 142 strane; ISBN 978-86-7073-123-3; COBISS.SR-ID 153111052. Pristojan rad/ Decent Work; Radnika tampa, Beograd, 2008., obim: 143 strane (koautori: mr S. Paunovi i D. Vujasinovi- Dui); ISBN 978-86-7073-126-4; COBISS.SR-ID 155898892. Sindikalne teme; Radnika tampa, Beograd, 2008. obim: 370 strana ; ISBN 978-86-7073-1257; COBISS.SR-ID 155048204. Siva ekonomija/ Hidden Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), Pan European Regional Council (PERC), NIP ,,Radnika tampa, Beograd 2009., obim 127 strana ( sa mr S. Paunovi); ISBN 978-86-7073-128-8; COBISS.SR-ID 167337228. Ekonomija u senci/ Shadow Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), Pan European Regional Council (PERC), NIP ,,Radnika tampa, Beograd 2010., obim 119 strana ( sa mr S. Paunovi); ISBN 978-86-7073-133-2; COBISS.SR-ID 173607436. Kolektivno pregovaranje / Collective Bargaining ; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radnika tampa, Beograd 2010., obim 261 strana ( sa S. Paunovi); ISBN 978-86-7073-137-0; COBISS.SR-ID 175426060.

2.

3. 4.

5. 6. 7.

8.

9.

10. Efikasno suzbijanje sive ekonomije; Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, Swiss Labour Assistance SLA, NIP ,,Radnika tampa, Beograd 2010., obim 93 strana ( sa: . Andri, Z. Ristiem, D. Rajiem, D. Rajkovi i L: Fasina); ISBN 978-86-7073-144-8; COBISS.SR-ID 180536844. 433

DR RAJKO KOSANOVI

11. Sidikalni leksikon/Trade Union Lexicon; I.P. Obeleja, Beograd, 2010., obim: 299 strana; CIPKatalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-74-6; COBISS.SR-ID 180952588. 12. Socijalno pravo; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radnika tampa, Beograd 2011., obim strana 13. Ekonomski renik ( u tampi)

II- Prirunici
14. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada; Radnika tampa, Beograd, decembar 2007., 94 str.; 21 sm., CIP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-7073-116-5; COBISS.SR-ID 145173772. 15. Evroposka socijalna povelja, Beograd, februar 2008. , 79 str.; 21 sm., CIP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-7073-118-9; COBISS.SR-ID 146451212. 16. Sadraj i primena opteg kolektivnog ugovora i metode pregovaranja; Prirunik sastavljen u okviru Projekta ,, Strengthening institutions for social dialogue. Bosnia and Herzegovina and Serbia. 2 years. Savez samostalnih sindikata Srbije i Institut za razvoj saradnje UGT-a panija (ISCOD), Beograd, 2008. ( sa S.Paunovi).

III- Radovi objavljeni u zbornicima radova

17. Finansiranje sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji (u: Radno i socijalno pravo; asopis za teoriju i praksu radnog i socijalnog prava; Udruenje za radno i socijalno pravo Srbije, Beograd, 2007., str. 427-451.); ISSN 1450-5800; COBISS.SR-ID 133704455 18. Sindikat u zatiti prava zaposlenih (u: Zatita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosarijum, Beograd 2008., str. 151-168., sa mr S. Paunovi); ISBN 978-86-81839-70-6; COBISS.SR-ID 147400204. 19. Decentralizacija u sistemu socijalne sigurnosti Republike Srbije (u: Ekonomski vidici Zbornik radova: Decentralizacija i odrivi razvoj privrede Srbije; Drutvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 14-15. novembra 2008. godine; str. 389-410., sa mr S. Paunovi); 20. Socijalni dijalog i decentralizacija (u: Ekonomski vidici Zbornik radova: Decentralizacija i odrivi razvoj privrede Srbije; Drutvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 14-15. novembar 2008. godine; str. 411-433.; (sa Lj. igmundom i mr S. Paunovi); 21. Mere Vlade Republike Srbije za ublaavanje negativnih efekata ekonomske krize i stavovi sindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije - kako umanjiti efekte kriza; Drutvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str. 385-397; ( sa mr S. Paunovi); 22. (Ne)potovanje prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize (u: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika ,,Socijalna prava i ekonomska kriza,odranog na Zlatiboru od 1. do 3. oktobra 2009. godine; Intermex, Beograd 2009., str. 419-429., sa mr S. Paunovi; ISBN 978-86-83437-85-6; COBISS.SR-ID 169764280; 434

SOCIJALNO PRAVO

23. Pravo na trajk ( u: Zatita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosarijum, Beograd 2010., str. 170-189., sa mr S. Paunovi); ISBN 978-86-81839-85-0; COBISS.SR-ID 147434316. 24. Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sindikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd 2010., str. 128-140., sa mr S. Paunovi i Lj. igmund); ISBN 978-86-80315-84-3; COBISS.SR-ID 175510028. 25. Aktivna politika zapoljavanja i reindustrijalizacija ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Stanje i perspektive realnog sektora- Ima li izgleda za reindustrijalizaciju i vee zapoljavanje; Drutvo ekonomista Beograda, Ivanjica, 10-11. jun 2010.godine; str. 309-318.); 26. Reforma penzijskog sistema u Srbiji ( Ostvarivanje i zatita socijalnih prava: zbornik radova sa Savetovanja pravnika/ Trinaesti Zlatiborski pravniki dani. Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; [ organizator ] Udruenje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije; Intermex, 2010. Beograd, str. 387407.; ISBN 978-86-83437-89-4, COBISS.SR-ID 178508300); 27. Izmene uslova privreivanja kao pretpostavka ekonomskog razvoja i poveanja nivoa socijalne ukljuenosti Institut ekonomskih nauka, Beograd 2011., sa mr S. Paunovi i Lj. igmund);

IV- Radovi objavljeni u domaim i inostranim strunim asopisima (Planiranje i analiza poslovanja)
28. Finansijsko poslovanje kliniko-bolnikih centara Beograda u 1988. godini ( broj 1/90) (Materia medica) 29. Obim i struktura morbiditeta bolesnika leenih u Kliniko bolnikom centru Zemun u periou od 1988 do 1992. godine (broj 1/10) (Ekonomska politika) 30. Dugovi veliki problem ( br. 2677 od 11.8.2003., YU ISSN 0013-3248) 31. Visok stepen otpisanosti opreme ( br. 2677, 11.8.2003.) 32. Pomo beogradskim zdravstvenim ustanovama ( br. 2677, 11.8.2003.) 33. Projekat za zdravstvo u Srbiji ( br. 2677, 11.8.2003.) 34. Nacionalni zdravstveni raun (Ekonomska politika, br. 2679, 25.8.2003.) 35. Decentralizacija u zdravstvu (br. 2680, 1.9.2003.) 36. Finansiranje u 2004. godini (br. 2681, 8.9.2003.) 37. U centru panje (br. 2682, 15.9.2003.) 38. Neusklaeni kapaciteti (br. 2683, 22.9.2003.) 39. Starosni pritisak (br. 2684, 29.9.2003.) 40. Informacioni sistem (br. 2685, 6.10.2003.) 41. Rentgen snimak (br. 2686, 13.10.2003.) 42. Reforma zdravstva (I) (br. 2687, 20.10.2003.) 43. Manje para iz budeta (br. 2688, 27.10.2003.) 435

DR RAJKO KOSANOVI

44. Reforma zdravstva (II) (br. 2688, 27.10.2003.) 45. Reforma zdravstva (III) (br. 2689, 3.11.2003.) 46. Reforma zdravstva (IV) (br. 2690, 10.11.2003.) 47. Reforma zdravstva (V) (br. 2691, 17.11.2003.) 48. Reforma zdravstva (VI) (br. 2692, 24.11.2003.) 49. Reforma zdravstva (VII) (br. 2694, 8.12.2003.) 50. Reforma zdravstva (VIII) (br. 2695, 15.12.2003.) 51. Zdravstvena potronja (I) (br. 2696, 22.12.2003.) 52. Zdravstvena potronja (II) (br. 2697, 2698, 2699, 29.12.2003.) 53. Zdravstvena potronja (III) (br. 2701, 26.01.2004.) 54. Finansiranje u 2004. godini (br. 2704, 16.02.2004.) 55. Ugovaranje zdravstvene zatite (br. 2705, 23.02.2004.) 56. Ugovaranje zdravstvene zatite (II) (br. 2706, 1.3.2004.) 57. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (br. 2707, 8.3.2004.) 58. Centralizacija za pamenje (br. 2712 /2713, 19.4.2004.) 59. Lista lekova (br. 2736, 27.9.2004.) 60. Dugovi u zdravstvu Srbije (br. 2739, 18.10.2004.) 61. Socijalna (ne)sigurnost (br. 2815, 17.4.2006.)

( Poslovna politika)
62. Reprezentativni socijalni dijalog; UDC 364- 7, Beograd, decembar 2008. ( sa mr Sanjom Paunovi).

( Zdravstvena zatita )
63. Finansijsko poslovanje kliniko-bolnikih centara Beograda u 1988. godini (broj 5/89); 64. Stanje opreme u zdravstvenim organizacijama Beograda (sa Milanom Bekiem broj 2/90); 65. Centralizacija i decentralizacija u zdravstvenoj zatiti u Republici Srbiji sa posebnim osvrtom na grad Beograd (1990-2006.); (broj 6/06); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. 66. Finansiranje sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji (broj 2/07); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. 67. Renik termina iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja prikaz knjige (broj 5/07); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. ( Sudska praksa) 68. Proirenje dejstva Opteg kolektivnog ugovora (broj 1/ 2009; sa mr Sanjom Paunovi). 436

SOCIJALNO PRAVO

( Ekonomski vidici )
69. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji (Drutvo ekonomista Beograda, Beograd, mart 2010., str. 57-75);

( Socijalna misao )
70. Zlostavljanje na radu-mobing (Socijalna misao, broj 66/2010, str.37-47; sa S. Paunovi, Izdavako preduzee SOCIJALNA MISAO, Beograd, 2010., ISSN-0354-401X);

( Elektromree Srbije )
71. Mobing- psihiki teror na radu (EMS: Elektromrea Srbije, Beograd. br. 31 i 32; ISSN 14523817=EMS, COBISS.SR-ID 128361740);

( South-East Europe Review )

72. The influence of the world economic crisis in Serbia, the measures if the government, the role of the IMF and trade union response (South-East Europe Review, 3/2009, p. 315-328.; with: S. Paunovic);

( Pregled-Republika Srbija: informativno-dokumentarne sveske

73. Survey- Republic of Serbia: a Record of Facts and Information ) Rairenost sive ekonomije (str.114-118., broj 2/2010.;ISSN 1452-7081= Pregled Republika Srbija; COBISS.SR-ID 136108812; sa S. Paunovi i Lj. igmundom); Grey Economy in Serbia (p. 114-118., No 2/2010; ISSN 1452-709X=Survey Republic of Serbia; COBISS.SR-ID 136114956);

V- Radovi objavljeni u ,,Sindikalnom povereniku ( Specijalna izdanja dodaci asopisa )

74. Sve o akcijama i akcionarstvu (dvobroj 3124/297-298 od 29. juna 2007.) 75. Sve o pravima iz zdravstvenog osiguranja (3124/299-300 od 31. jula 2007.) 76. Sve o steaju i likvidaciji (3124/301-302 od 31. avgusta 2007.) 77. Sve o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (3124/303-304 od 28. septembra 2007.) 78. Sve o socijalnoj sigurnosti (3124/305-306 od 31.oktobra 2007.) 79. Sve o pravu na besplatne akcije i novanu naknadu (3124/311-312 od 31. januara 2008.) 80. Protestom i trajkom do socijalnog dijaloga (3124/313-314 od 29. februara 2008. sa mr Sanjom Paunovi) 81. Sve o participaciji u zdravstvu (3124/317-318 od 23. aprila 2008.) 437

DR RAJKO KOSANOVI

82. Opti kolektivni ugovor sa komentarom (3124/319-320 od 30. maja 2008.) 83. Sve o Evropskoj uniji (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.) 84. Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu-sa komentarom ( 3124/375376 od 30. septembra 2010.)

( lanci )
85. Koncept privatizacije javnih preduzea i pravo na besplatne akcije (3124/307- 308 od 30. novembra 2007.) 86. Gazde gaze svoje potpise (3124/307-308 od 30. novembra 2007.) 87. Privatizacija javnih preduzea (I) Vlasnike promene bez strategije (3124/307-308 od 30. novembra 2007. sa mr S. Paunovi) 88. Privatizacija javnih preduzea (II) Oprezno u promene (3124/309-310 od 25. decembra 2007. sa mr S.Paunovi) 89. Bitna obeleja trajka (3124/315-316 od 31. marta 2008.) 90. Besplatne umesto bezvrednih akcija (3124/317-318 od 23. aprila 2008.) 91. Prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena Zakon za krenje (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.) 92. Od potpisivanja do proirenja dejstva (3124/331-332 od 28. novembra 2008.) 93. Uoi reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja: Visoka cena neophodnog leka ( 3124/355-356 od 30. novembra 2009.); 94. Privatizacija u Srbiji veliki neuspeh- Radnici kau: pljaka (3124/359-360 od 29. januara 2010.):

VI- Radovi objavljeni u ,,Glasu osiguranika

95. Metodologija za izradu planova rada zdravsstvenih organizacija u 1990. godini ostala ista (11.1.1990.) U planiranju nita novo 96. Potrebna jedinstvena politika prilikom nabavke medicinske opreme (22.3.2990.) Raskrstiti sa dosadanjom praksom 97. Medicinska oprema (9.8.1990.) Oprema u zdravstvu sve starija 98. Raspodela u zdravstvu (11.10.1990.) Glavni uzrok nezadovoljstva 99. Ugovaranje usluga u zdravstvu (22.11.1990.) Pripreme ve kasne 100. Zato su lini dohoci zdravstvenih radnika unutar kolektiva osetljivo pitanje (31.1.1991.) Interna raspodela est uzrok nezadovoljstva 438

SOCIJALNO PRAVO

101. Planovi rada zdravstvenih ustanova ostae i dalje dobrim delom formalnost (28.2.1991.) Nee biti dovoljno sredstava 102. Sprovoenje zakonskih propisa (29.8.1991.) Poelo zakljuivanje ugovora 103. U sreditu panje (24.10.1991.) Suvie administriranja u zdravstvu 104. Povodi (16.1.1992.) Sve vie naduvanih faktura 105. O predloenom sistemu finansiranja zdravstvenih ustanova u 1992. godini (16.1.1992.) Neophodne korekcije 106. Posle uvoenja novog poreskog sistema (26.3.1992.) Neto ili bruto bod? 107. Zdravstvena zatita (9.4.1992.) Realne cene jedini izlaz 108. O razlikama i slinostima novih i starih zakonskih propisa u zdravstvu (23.4.1992.) Slinost samo formalna? 109. Izmirenje obaveza zdravstvenih ustanova prema proizvoaima krvi (23.4.1992.) Ponovo na stari nain 110. Kako naplatiti potraivanja (28.5.1992.) U igri uterivai dugova 111. Jo jednom o naplati potraivanja (11.6.1992.) Legalni i nelegalni posrednici 112. Ekonomska blokada i zdravstvo (9.7.2002.) Traenje izlaza u bezizlazu 113. Krajem maja zakljuen Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvenu delatnost u Republici (30.7. Muke sa zaradama 114. Problemi zdravstvenih organizacija (13.8.1992.) Nai pravu meru 115. Sistem finansiranja zdravstvenih ustanova, u sutini, ostao nepromenjen (10.9.1992.) Paual izvor mnogih zala 116. Organi zdravstvene ustanove prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti (24.9.1992.) Odbori kao saveti? 117. Vie inilaca uzrokovalo teak materijalni poloaj zdravstva (8.10.1992.) Nesklad izmeu zdravstvenih i nezdravstvenih radnika 118. Sprovoenje zdravstvene zatite (14.1.1993.) Ugovori nisu zakljueni 439

DR RAJKO KOSANOVI

119. Sprovoenje zdravstvene zatite (28.1.1993.) Ugovaranja e biti 120. Zdravstvene ustanove i svakodnevnica (11.2.1993.) ivot sa inflacijom 121. Ugovaranje zdravstvna u 1993. (13.5.1993.) Poela izrada planova rada 122. Zdravstvo u uslovima ekonomske blokade i hiperinflacije (27.5.1993.) tednja jedini izlaz 123. Problemi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka energije za narednu grejnu sezonu (9.9.1993.) Strah od predstojee zime 124. Privatna praksa (9.2.1995.) Sve vie privatnih ordinacija 125. Zdravstvo izmeu mogunosti i potreba (15.5.1997.) Problemi nisu od jue 126. Finansiranje zdravstvene zatite u svetu (9.10.1997.) Onoliko sistema koliko zemalja 127. etrdeset pet godina od osnivanja domova zdravlja u Beogradu (23.4.1998.) Domovi zdravlja jue, danas, sutra 128. Socijalno-politika inicijativa da se u okviru Beograda sauvaju osnovne vrednosti humane sredine (6.8.1988.) Beograd zdrav grad 129. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite I (22.3.2001.) Nejasna vizija novog drutva 130. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite II (5.3.2001.) Naputanje budetskog naina finansiranja 131. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite III (26.4.2001.) Decentralizacija i privatizacija 132. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite IV (10.5.2001.) Kanjenje stvara sve vie problema 133. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite V (24.5.2001.) Koristiti tua iskustva 134. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite VI (7.6.2001.) Neophodna celovita reforma 135. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite VII (21.6.2001.) Dodatni izvori prihoda 136. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite VIII (5.7.2001.) Za drugaiji nain plaanja 440

SOCIJALNO PRAVO

137. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite IX (26.7.2001.) Aktivna i pasivna privatizacija 138. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite X (9.8.2001.). Ispolitizovano zdravstvo 139. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite XI (23.8.2001.) Znaajni zadaci komore 140. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovoenju reformi sistema zdravstvene zatite XII (6.9.2001.) Umesto zakljuka 141. Prema zakonskim propisima (20.9.2001.) Kontrola na prvom mestu 142. Prema zakonskim propisima II (11.10.2001.) Kontrola na prvom mestu 143. Obrazovanje i zapoljavanje zdravstvenih radnika u Srbiji (25.10.2001.) Ishod oprenih interesa 144. Prema evidenciji nezaposlenih u centralnoj Srbiji i Vojvodini (8.11.2001.) Mnogo zdravstvenih radnika 145. Zdravstvena zatita neosiguranih lica (22.11.2001.) Malo novca iz budeta 146. Kontrola finansijskog i materijalnog poslovanja budetskih korisnika (6.12.2001.) Nenamensko troenje para 147. Finansiranje zdravstvene zatite (27.12.2001.) Planirati vie novca 148. Finansiranje zdravstvene zatite (17.1.2002.) Vaan izvor sredstava 149. Narodna skuptina Republike Srbije krajem decembra 2001. godine donela Zakon o srpskom budetu (31.1.2002.) Osnovne crte ovogodinjeg budeta 150. Ugovaranje zdravstvene zatite (I) (14.2.2002.) Znaajna funkcija zavoda 151. Donet Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (28.2.2002.) Zapoinje proces decentralizacije 152. Ugovaranje zdravstvene zatite (II) (28.2.2002.) Uruavanje sistema ugovaranja 153. Ugovaranje zdravstvene zatite (III) (14.3.2002.) Nerealne cene zdravstvenih usluga 154. Ugovaranje zdravstvene zatite (IV) (28.3.2002.) Naknade u ii 155. Ugovaranje zdravstvene zatite (V) (11.4.2002.) Samostalnost zavoda bitan preduslov 441

DR RAJKO KOSANOVI

156. Utvren Opti bilans javnih prihoda i rashoda Republike za ovu godinu (25.4.2002.) Rast javne potronje 157. Ugovaranje zdravstvene zatite (VI) (25.4.2002.) Temelj novog sistema ugovaranja 158. Ugovaranje zdravstvene zatite (VIII) (16.5.2002.) Neto sasvim novo 159. Ugovaranje zdravstvene zatite (VIII) (30.5.2002.) Lista ekanja kao realnost 160. Osamdeset godina od donoenja Zakona o osiguranju radnika (13.6.2002.) Osnove u vidovdanskom ustavu 161. Ponovo o novosainjenom obrascu lekarskog recepta (27.6.2002.) Bolja kontrola vee utede 162. Srpsko zdravstvo u oima drugih (11.7.2002.) Odsustvo jasnih ciljeva 163. Srpsko zdravstvo u oima drugih (I) (25.7.2002.) Zavod kao kupac 164. Srpsko zdravstvo u oima drugih (II) (8.8.2002.) Reforma kao nacionalni prioritet 165. Reforma sistema zdravstvene zatite (22.8.2002.) Sloen i bolan proces 166. Demografija i zdravstvo (12.9.2002.) Podaci koji obeshrabruju 167. Zdravstveni informacioni sistem (I) (26.9.2002.) Nacionalni zdravstveni raun nuan 168. Zdravstveni informacioni sistem (II) (10.10.2002.) Vane blagovremene i pouzdane informacije 169. Zdravstveni informacioni sistem (III) (24.10.2002.) Ponovo na poetku 170. Zdravstveni informacioni sistem (IV) (14.11.2002.) Nedostaju baze podataka 171. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (I) (28.11.2002.) Donet finansijski plan 172. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (II) (12.12.2002.) Rashodi pod kontrolom 173. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (III) (26.12.2002.) Prvi put na vreme 174. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (V) (30.1.2003.) Uz raun i prilozi 442

SOCIJALNO PRAVO

175. Naknada tete u zdravstvenom osiguranju (13.2.2002.) Zanemaren problem 176. Izvetaj tima Svetske banke: Kljuni problemiu zdravstvenom sistemu Srbije (27.2.2002.) Bolne i teke promene 177. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (13.3.2003.) Prihodi vei od rashoda 178. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (II) (27.3.2003.) Znaajno smanjenje obaveza 179. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (III) (10.4.2003.) Nezadovoljavajua naplata 180. Neusklaenost zdravstvenih kapaciteta sa ekonomskim mogunostima (24.4.2003.) Jasno odrediti nadlenosti 181. O decentralizaciji u oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u Srbiji (15.5.2003.) Prenos ovlaenja ali i odgovornosti 182. O propisima u zdravstvu iz drugog ugla (29.5.2003.) Terminoloka zbrka 183. etvoromeseno poslovanje Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (12.6.2003.). Kontrolom protiv zloupotreba 184. Memorandum o budetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (I) (26.6.2003.) Finansijski planovi u pripremi 185. Memorandum o budetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (II) 10.7.2003.) Smanjenje javnih rashoda 186. Memorandum o budetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (III) (27.7.2003.) Neophodne strukturne reforme 187. Projekat za zdravstvo u Srbiji (I) (7.8.2003.) Finansijska podrka sektoru zdravstva 188. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (I) (11.9.2003.) Utvren predlog finansijskog plana 189. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (II) (25.9.2003.) Uravnoteeni prihodi i rashodi 190. Nae zdravstvo posle tri decenije (9.10.2003.) Sve ostalo isto 191. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (23.10.2003.) Donet finansijski plan 192. Lino uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite participacija (I) (6.11.2003.) Neophodna mera 443

DR RAJKO KOSANOVI

193. Neodriva uredba (20.11.2003.) 194. Lino uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite participacija (II) (20.11.2003.) Legalna i nelegalna plaanja 195. Lino uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite participacija (III) (4.12.2003.) Odluka nije prioritet 196. Ugovaranje zdravstgvene zatite (I) (25.12.2003.) Znaajna funkcija zavoda 197. U Republikom zuavodu za zdravstveno osiguranje, krajem prole godine (15.1.2004.) Donet privremeni finansijski plan 198. Ugovaranje zdravstvene zatite (II) (15.1.2004) Ugovori do kraja januara 199. Ugovaranje zdravstvene zatite (III) (29.1.2004.) Plate prednjae 200. Ugovaranje zdravstvene zatite (IV) (12.2.2004.) Kontrola znaajan segment 201. Ugovaranje zdravstvene zatite (V) Prolazi samo kompletan raun 202. Ugovaranje zdravstvene zatite (11.3.2004.) Izmirenje obaveza 203. Privatno zdravstveno osiguranje (25.3.2004.) Neophodna saglanost 204. Tranzicija deset godina kasnije (8.4.2004.) Dugotrajni proces 205. Dvanaest godina od donoenja Zakona o zdravstvenoj zatiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju (22.4.2004.) Centralizacija za pamenje 206. Reforma sistema zdravstvene zatite (I) (13.5.2004.) Nuan i bolan proces 207. Reforma sistema zdravtvene zatite (II) (27.5.2004.) Korak po korak 208. Reforma sistema zdravstvene zatite (III) (10.6.2004.) Brojni razlozi za reformu 209. Reforma sistema zdravstvene zatite (IV) (24.6.2004.) Neuspeli pokuaji 210. Reforma sistema zdravstvene zatite (V) (8.7.2004.) Ostvarivi i konkretni ciljevi 444

SOCIJALNO PRAVO

211. Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji u periodu od 1994. do 2004. godine (8.7.2004.) 212. Reforma sistema zdravstvene zatite (VI) (22.7.2004.) Izmene, ali kakve 213. Reforma sistema zdravstvene zatite (VII) (5.8.2004.) Organizacija zdravstvenog osiguranja 214. Nova lista lekova (26.8.2004.) 215. Reforma sistema zdravstvene zatite (VIII) (26.8.2004.) Decentralizacija i privatizacija 216. Reforma sistema zdravstvene zatite (IX) (9.9.2004.) Reforma kao ciklus 217. ATC klasifikacija lekova )9.9.2004.) Olakano praenje izdavanja lekova 218. Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije (23.9.2004.) Izmene strukture izdataka 219. Uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite (7.10.2004.) Vraena prethodna prava 220. Modeli finansiranja zdravstvene zatite (I) (28.10.2004.) Ugovaranje nejprihvatljiviji put 221. Modeli finansiranja zdravstvene zatite (II) (11.11.2004.) Zanimljiva svedoanstva 222. Modeli finansiranja zdravstvene zatite (III) (25.11.2004.) Javni i privatni izvori 223. Modeli finansiranja zdravstvene zatite (IV) (9.12.2004.) Nain plaanja davalaca 224. Modeli finansiranja zdravstvene zatite (V) (23.12.2004.) Izabrani lekar 225. Ugovaranje zdravstvene zatite (I) (13.1.2005.) Sloen proces 226. Ugovaranje zdravstvene zatite (II) (27.1.2005.) Visok procenat uea plata 227. Nekad, a sad? 1993. (9.3.2006.) ivot sa hiperinflacijom

445

CIP - , 349.3 , , 1959Socijalno pravo / Rajko Kosanovi. Beograd: Radnika tampa, 2011 (Uice: Grafoplast plus). - 455 str. ; 24cm Tira 500. - Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovia: str. 441-455. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 426-440. ISBN 978-86-7073-151-6 a) COBISS. SR-ID 184598284