AVANTURISTIKI TURIZAM NA OTVORENOM UVOD

Definicije avanturistikog turizma su se tradicionalno zasnivale na avanturistikoj rekreaciji (Hall and Weiler 1992; Sung, Morrison and OLeary 1997). Takva iskustva su karakterizovana interakcijom kompetencije i rizika. Nedavno, Walle (1997) je ponudio proirenje i redefinisanje avanturistikog turizma predlauci uvid u model kao osnovu. On tvrdi da su potraga za uvidom i znanje (radije nego rizik) ono na emu se zasniva avanturistiki turizam. Zajedniko ovim definicijama je da su istraivaci ti koji imaju odredjeno sta sainjava avanturistiki turizam, sa istraivanjem koje se nalazi u okviru postavljenih parametara. Pitanje je, medjutim, da li je tako relativno uzak fokus istraivanja dovoljan da se stekne sveobuhvatno razumevanje avanturistikog turizma. Ova rad predlae alternativan, ali komplementaran, pristup. On tvrdi da individualna iskustva pojedinaca i percepcija avanture moraju takodje biti razmatrani za potpunije razumevanje. U razvoju ovog argumenta, u radu se prvo razmatra trenutna literatura o ovoj temi, naroito Walle-ov predlog da se zameni preovladjujuca rizik teorija kao temelj avanturistikog turizma predlog koji zahteva kritiku procenu. Pregled literature ukazuje na to da se avanturistiki turizam danasnjice u sustini posmatra kao produetak avanture/spoljne rekreacije, doprinos u aspektu turizma je generalno ignorisan. Da bi se prikrio ovaj nedostatak, u radu se razmatra kopneni turizam. Ovo proizilazi iz tradicionalnog fokusa i zahteva ispitivanje nekih ranije prosledjivanih predloga. Najvanije je, medjutim, da rad pomera fokus na razlike u percepciji pojedinaca, koje proisticu iz razlika u licnosti i prethodnim turistikim iskustvima, u cilju da se zaponu dalja istraivanja. Predloena promema u istraivakom fokusu pojedinacnih percepcija ima implikacije kako za menadzment, tako i za marketing avanturistikog turizma.

AVANTURISTIKI TURIZAM
Prilikom procene avanturistikog turizma, potrebno je da se obrati paznja i na avanturistiku rekreaciju. Vecina studija prihvata avanturistiku rekreaciju kao sastavni deo avanturistikog turizma (Christiansen 1990; Hall 1989; Johnston 1992). Avanturistika rekreacija potie iz tradicionalne rekreacije na otvorenom. Iako obe vrste obuhvataju aktivnosti i specifine vestine na otvorenom, one se razlikuju, prema Ewert-u, namernoj potrazi za rizikom i nezvesnom ishodu, povezanim sa avnturistikom rekreacijom. Po njemu, rizik zauzima centralnu ulogu u avanturistikom turizmu, i moe se smanjiti elja za avanturistikim turizmom ukoliko ne postoji rizik. Walle je nastojao da proiri pojam avanture, tvrdeci da postoje dva tipa : avantura koja poseduje rizik i avantura koja se sprovodi radi sticanja znanja i uvida u nesto novo. On ukazuje na Maslovljevu hijerarhiju potreba da se ukaze na kontradiktornost ovog i dominantnog rizika avanturistike teorije, da otvori svoju tezu o potrebi za alternativnim uvidom

teorije. Medjutim, veoma je bitno napomenuti da je Maslovljeva teorija ispitivana na nekoliko osnova. Cooper, Fletcher,Gilbert i Wanhill, na primer, napominju: Dok je veliki deo teorije potranje turizma izgradjen prema Maslovljevom pristupu, iz njegovog rada nije jasno zasto je izabrao pet osnovnih potreba; zasto su rangirane tako kako jesu; kako je mogao da opravda svoj model kada nikada nisu sproveena ispitivanja ili eksperimenti; i zasto nikada nije pokuao da proiri prvobitni skup motiva (1993:21). Kada govori o Maslovljevoj teoriji, Walle-s podrazumeva da potrebe iz nieg nivoa hijerearhije moraju biti zadovoljene pre nego to pojedinci pokusaju da ispune potrebe iz vieg nivoa hijerarhije. Meutim, pokazalo se da pojedinci prebacuju fokus na ispunjavanje viih potreba (Mills 1985). U kontekstu avanturistikog turizma to bi znacilo da pojedinci koji ne obracaju u potpunosti panju na svoje sigurnosne potrebe prihvataju odreeni element rizika i opasnosti da bi zadovoljili potrebe sa viih nivoa kroz avanturistike potrage. Ali takva situacija nije pokazatelj Walle-ove tvrdnje da covek dobrovoljno odstupa od sigurnosti da bi zadovoljio potrebe sa veeg nivoa. Zapravo, istrazivanja su pokazala sa su pojedinci veoma zabrinuti oko svoje bezbednosti, sto se ogleda u pedantnoj pripremi njihove odee, paljivom ispitivanju uslova ivotne sredine, ili selekcijom isqsnih operatera u komercijalnim okolnostima (Celsi, Rose and Leigh 1993; Ewert 1994; Hall and McArthur 1994). Walle nastavlja navodei da , prema konvencionalnoj teoriji rizika, avanturista trazi rizik zbog sopstvenog zadovoljstva i emocionalne nagrade koju dobija novim iskustvom.Ewent i Hollenhorst imaju na umu da iako avanturistiki rekreatori trae sve teze i izazovnije prilike, oni pradoksalno, ne nuno trae vei nivo rizika. Zapravo, ono sto oni trae se uglavnom poklapa sa njihovim vetinama. Ukratko, iskustvo avanturistike rekreacije je potraga za takmienjem sa dozom opasnosti i rizika. Dakle, uenje i sticanje uvida nisu moguci neeljeni efekti rizika, vec su oni sastavni delovi avanturistike rekreacije. Ovo naroito vai za turistike rekreativce na viem nivou angaovanja (Celsi Rose and Leigh 1993; Ewert 1994). Engleski Oxford renik definie avanturu kao moguu opasnost ili gubitak; rizik; opasnost.Sugeriuci da potraga za uvidom u nepoznato moe da zameni rizik da se odnosi na avanturu, izgleda da je u kontrastu sa svojim istorijskim znaenjem. Quinn konstatuje da ovek tei ka tome da istrai nepoznato. Nagrda za one koji ele avanturu je otkrivanje nepoznatog. Dakle avantura je oigledno povezana sa istraivanjem, i znacenje ovog pojma se menjalo kroz vekove. Prvobitno, avantura je bila povezana sa istraivanjem stranih, nepoznatih dalekih mesta, u potrazi za novom zemljom, bogatstvom i naucnim otkricima. Primeri ukljuuju putovanje Pytheas-a do Ultima Thule 330te godine pre nove ere (krajnje zemljiste)-Arkticki krug, Pizzaro-vo putovanje u Peru (1526) i Cook-ovu ekspediciju na Tahiti (1768-71).

TURISTIKI DOPRINOS AVANTURIZMU

Lajper predlae konceptualizaciju turizma kao sistem koji ini pet elemenata: turista,generiuci region, tranzitna ruta, destinacija i turizam. Razliita okruenja (kulturnosocijoloka, fizika, teknoloka i politika) opkruuju sistem. Od posebnog interesa diskusiji su

njegovi geografski elementi odnosno marketing turizma, tranzitna ruta i destinacija regiona. Dakle, fokus je na aktivnostima koje se odigravaju na nekim odredistima.

Turisticko trite

Putnici koji odlaze Region tranzitnog pravca Putnici koji se vraaju

Region turistike destinacije

Grafiki prikaz 1. Sistem turizma

Azijska Kopnena Ruta, izvorno koriena za regionalnu trgovinu, je bila opisana od strane mnogih ljudi kao klasini kopneni put modernog doba. U kasnim 60-im i 70-im godinama, hiljade mladih ljudi iz zapadnih zemalja krenula je na svoje putovanje. Turisti, esto zapoinju i izlete u Evropi, preko Turske, Irana, Afganistana, Pakistana, i Indije da bi doli do konane destinacije, Nepala. Pritom su uglavnom koristili lokalne naine prevoza, u rasponu od autobusa do brodova na devama ili konjima. No, dok je dostizanje Nepala bio cilj putovanja, samo putovanje je za veinu ljudi vanije od konanog odredita. Zurrick je govorio o svom putovanju Azijkom Kopnenom Rutom sedamdesetih godina.On se prisea svog prvog susreta s Istanbulom - grad koji obezbedjuje kopnenim turistima poetni ukus tajanstvenog Orijenta i odvajanje od sveta njima poznatog. Prolazei kroz Erzurumu u istonoj Turskoj znailo je, prema Zuricku, da (iako) tamo nije bilo nasilnih graanskih ratova (u podruju u to vreme), pretnja pljakaa bila je konstantna u mestu gde je ubistvo bilo uobiajeno i krae ak i vie. " Prelazei Afganistan, naao se "ispred jednog nelagodnog pejzaa feudalnih ratova, neometanih nomadi ... i ogroman, uglavnom negostoljubiv teren, predeo koji se pee na letnjem suncu i smrzava pod zimskim snegom ".

Tabela 1. Teznje avanturistikih rekreativaca Kajak Biciklizam Orijentiring Ronjenje Rafting Letenje balonom Jedrenje Penjanje uz stene Skaj dajving

Zurick (1992) predlae prostorni model hijerarhije specifine za avanturistiki turizam. On napominje da u veini sluajeva pojedinci postupaju sa proizvodnih regiona kroz meuvremenski prolaz, koji se nalazi na polu periferiji, na nacionalnoj kapiji na periferiji odredita. Njihov tok je dodatno kanalisan preko regionalnih kapija na stvarni avanturistiki region, od kojih se oba ire na granici perifernih destinacija. Da bi se primenili u ovom kontekstu, Zurickov model e se morati uzeti u obzir za kopneni pokret iz avanturistika regija dodatno regionalnih, ak i nacionalnih kapija i odatle do drugih pustolovnih regija. Prosirenjem perspektive avanturistickog turizma izvan specificnih spoljasnjih rekreativnih aktivnosti, jos jedan odrziv segment trzista moze biti identifikovan: kopneni turisti. Fizicko kretanje duz tranzitnog pravca predstavlja kljucni avanturisticki elemenat. Danas postoji mnogo ljudi koji idu na takva putovanja samostalno, na primer South American Circuit bes pratnje vodica. Medjutim, sada postoje brojni kopneni operateri. Na primer, Britanski operater Kopneni susret nudi Afrika A-Z ekspediciju. Ekspedicija od Londona do Kejptauna obavlja se sa 4 specijalizovana kamiona. Prolazi se kroz Maroko, Mali, Niger, Zambija, Malavi, Namibija i jos nekoliko zemalja. Iskustva u toku putovanja dugog 27.500 km su fokus putovanja i od veceg znacaja nego finalni Kejptaun. Avanturistika rekreacija nije sastavni deo komercijalnog kopnenog putovanja, on je samo jedna od opcija za uesnike i niskog je rizika. Shodno tome potrebno je samo malo usavriti vetine, s obzirom na komercijalnu postavku. Za nezavisna kopnena putovanja gde neke vrste avanturistikih rekreativnih aktivnosti kao sto je planinarenje moe biti sredstvo alternativnog prevoza. Postavka (komercijalna ili nekomercijalna) dokazuje ko poseduje odreene vetine da se suoci sa pojedinim sredinama i rizikom. Razmatranje Zurrick-ovog rauna putovanja pokazuje da su jos neki motivi osim onih tradicionalnih bitni za kopnene turiste. elja da putuju kroz periferne destinacije sa bogatom

istorijom ukazuje na jaku motivaciju.Razmatranjem Zurick-ovog rauna putovanja postaje oigledno da postoji jos motiva za avanturistiki turizam osim onih tradicionalnih. Sticanje i procena vetina u prirodnom okruenju, koji poseduju neki rizik, su vazan moriv za kopnene turiste. Razlika izmedju kopnenih turista i kulturnih turista lei u prihvatanju stvarnog rizika. Pored toga, susret kultura ce biti samo deo ukupnog iskustva. Od znaaja je ovde Koenov rad na razliitim turistikim tipovima. Neinstitucionaliziran oblik turizma,efekat Vermassung (gubitak individualnosti) a njegove posledice institucionalizacije su od posebnog znacaja. Avanturistika rekreacija nije sastavni deo komercijalnog kopnenog putovanja, on je samo jedna od opcija za uesnike i niskog je rizika. Shodno tome potrebno je samo malo usavrsiti vetine, s obzirom na komercijalnu postavku. Za nezavisna kopnena putovanja gde neke vrste avanturistickih rekreativnih aktivnosti kao sto je planinarenje moze biti sredstvo alternativnog prevoza. Postavka (komercijalna ili nekomercijalna) dokazuje ko poseduje odreene vetine da se suoi sa pojedinim sredinama i rizikom.

MEDMENT I MARKETINSKE PROPOZICIJE

Nekoliko propozicija primenjenih na ceo spektar avanturistikog turizma treba proispitati onda kada se pone sa diskusijom o kompnenim turistima. Dart i Armrstrong (1980) su primetili da je konkurencija meu individualcima i grupama minimalna. Ovo se uglavnom odnosi na avanturistiku rekreaciju. Pod ovim okolnostima uesnici su najvise zabrinuti ovladavanjem nad izazovima koji su predstavljeni u fizikoj sredini. Hall i Wailer (1992) dodaju da su pod ovim okolnostima grupna razmatranja na drugom mestu. Meutim, takmienje i konflikt meu individualcima u grupi su ovek oigledni u komercijalnim kopnenim putovanjima.Uprkos proirenom periodu putovanja u grupi (komercijalna kopnena putovanja mogu trajati i do 40 nedelja) konflit i takmicenje menju pojedincima pogorana putovanjima kroz raznovrsnost izazovnih sredina moe biti sve osim minimalna. Hall i Wailer (1992) tvrde da u avantiuristikom turizmu okolnost sredine zauzima sporednu ulogu. Oni argumentuju da sredina omoguava samo pozadinu za aktivnost sa kasnijom sutinom koja ce privui pojedince. Ova propozicija je sa sigurnou validna kada je fokus putovanja povezan sa avanturistikom rekreacijom. Kopnene turiste, meutim, vie privlaci okruenje sredine nego speifina aktivnost. Oni tragaju za udaljenim sredinama koje poseduju prirodnu lepotu i bogatu kulturnu tradiciju, sa aktivnostima avanturistike rekreacije koje su na drugom mestu.

Oigledno je da je motivacija avanturistikih turista koji uglavnom tragaju za znanjem o spoljanjoj sredini, i onih koji se vie brinu o istraivanjima svojih snaga i mogunosti, se znatno razlikuje. Zbog toga je potrebno napraviti jasnu razliku izmeu ovih trinih segmenata dok reklamne strategije savetuju da e ukoliko privuku veliki broj turista na jednom segmentu, verovatno e ih odbiti od drugog. Walle takoe ukazuje na potrebu reklamnih strategija da se prilagoavaju potrebama turista, zakljuujui da njihov unutranji tragac koji se izjednaava sa eko-turistima zapravo predstavlja zapostavljeni segment dananjice. Meutim, ono to je pod znakom pitanja je njegova tvrdnja da ova forma turizma bila uspeno precizirana jer se nalazi iza teorija i strategija koje podrazumevaju da je avantura, uglavnom, traganje za rizikom. Unnutrani tragai/eko-turisti su odrivi legitimni segment. Meutim, nesumnjivo je da oni moraju biti dodeljeni avanturistikom trzitu da bi ih industrija adekvatno usluila po pitanju formulacije proizvoda i strategija promocije. Poto je prisustvo izazova i rizika prikazano kao preduslov za avanturu, neke, ali ne sve forme eko-turizma spadaju pod oblast avanturistikog turizma. Ovaj dokument je nadaleko definisao nekoliko razliitih segmenata:tradicionalni avanturistiki rekreacionisti, unutranje traganje eko-turista, ali takoe i traganje i prihvatanje rizika. Pocetna taka ove diskusije pojedinanog pogleda na avanturu je realizacija da psiholoki pokreti i procesi prate avanturistike geografske pokrete sa izazovnih regiona kroz tranzitne rute do destinacije i nazad. Tourner (1969) vidi drutvo kao proizvod tekuih dijalekata izmeu strukture i antistrukture. Struktura oznaava skup instituciolizovanog seta politikih i ekonomskih pozicija,uloga i statusa koji konstituiu tu drutvenu organizaciju, dok antistruktura oznaava iskustva iza drustvene granice. Dok Turner u svojim kasnijim zapisima stavlja fokus na hodoaa,njegova rad ima znaaj u trenutnoj diskusiji. Prema Turneru, jednom kada su pojedinci van strukturnog konteksta drutvaoni prolaze kroz tri nivoa duhovnog procesa: prostrorno i drutveno odvajanje, ograniavanje, i re-integraciju. Ovaj proces takoe moze biti posmatran sa avanturistikim turistima. Oni, putujui perifernim destinacijama do svog okruenja, su pomerili sebe i psihiki i simbolicno iz njihovog normalno struktuisanog sveta i drutvene grupe. Nivo odvajanja je praen ulaskom u stanje antistrukture gde se komuna moe iskusiti.

Formacija zajednica moe biti delimino prepoznata u kontekstu aktivnosti fizikih rekreativaca, uglavnom u vezi sa tekuim iskustvom. Kao sto je prikazano na slici 2, dve dimenzije vetina i izazovi, karakteriu bilo koju aktivnost. Tekue iskustvo je opisano kao fenomen dok briga o samom sebi i ponaanju koje stvara jedinstveno iskustvo. Ovo tekue iskustvo stvara vezu odnoso zajednicu meu uesnicima, dok Turner opisuje ovu zajednicu kao deljenje tekueg iskustva.

visoko nervoza

izazovi

tok

nisko 0 Nisko

dosada

vestine

visoko

Slika 2.

Kao to je ranije diskutovano, , kopnena putovanja kao sto je Azijska Kopnena Ruta, mogu dovesti ljude u vezu sa unikatnim kulturama, svetim mestim i onim sto je Horne definisao kao kulturne gene. Susretajui se sa ovim aspektima spoljanje sredine mogu iskusiti individualne sposobnosti, manje u fizikom nego u psiholokom ili intelektualnom smislu. Prethodni pogledi na svet mogu biti izazvani, razmatrani i preispitani. Horne ukazuje na takva iskustva kao otkrica oseaj uzbuenja i ispitivanja dok se dozivljava neto to ce uiniti da se svet vidi ire. Ova otkria mogu varirati u intezitetu, ak i rezultovati u dubljim promenama u percepciji. Pratei iskustva toka i otkria u stanju ogranienja je proces re-integracije cime turisti, po povratku kuci, obino stiu nove navike i vii status u njihovom drustvu.

PERCEPCIJE IZAZOVA I RIZIKA

Kao to je oigledno iz prethodne diskusije, pojedinac je u centru interesovanja i u geografskom i u psiholokom smislu. Oznaavanje razlika u individualnoj percepciji prethodnih putovanja nije ukljueno u diskusiju avanturistikog turizma. U tom smislu pojedinci se razlikuju po svojim pristupima i strategijama u situacijama koje sadre izazov i rizik (Knowles 1976) i u percepciji onoga sto ih konstituie. Ove percepcije su delimino rezultat isticanja neijih specifinih vestina. One su takoe stvar kako se pojedinac predispozira u posmatranju situacije izazova i rizika uopteno. Berlyne sugerie da svaki pojedinac ima omiljeni ili optimalni nivo stimulacije (OSL), i motivisan je da povea ili smanji novosti. Visok OSL je pokazivac senzacije tragaa, dok su senzacije izbegavaa karakterizovane niskim OSL-om. Meutim, uprkos radu Wahler-ai Etzel-a (1985) koji su raspravljali o uticaju ivotnog stila na stimulaciju, ljudi sa niskim OSL-om ne ele da uestvuju u aktivnostima kao sto su skokovi sa padobranom ili planinarenje, ili da se pridrue kopnenom putovanju kroz Centralnu Afriku. Izbor njigovog najoptimalnijeg odmora je najcesce kulturni obilazak Rima ili odmor na plazi na Kanarskim ostrvima. Dok se takvi odmori ne mogu smatrati avanturistikim odmorom sa marketinskog pogleda, za pojedince sa niskim nivom OSLa, oni mogu imati sve elemente avanture. Izazovi i rizik ne moraju biti fizike prirode, koliko psiholoke i socijalne. Sa takvim situacijama se nije lako nositi za individualce iz domaih sredina dok odvajanje i prestupi u turizmu njima daju takmiarski karakter. Pod takvim okolnostima individusalci ak mogu osetiti protok.

Iskustva iz prethodnih putovanja predstavljaju dalji aspekt koji e verovatno uticati na percepciju pojedinca o odmuru kao avanturi. Pearce i Caltabiano predlazu koncept lestvica turistike karijere. Dok se to dalje razvijalo, kritikovali i usvajalo, osnovna premisa koncepta baziranog na Maslovljevoj hijerarhiji potreba je sledea: Turisti su zabrinutiji zadovoljavanjem psiholokih i sigurnosnih potreba. Sa veim iskustvom, sbve vie tragaju za zadovoljavanjem potreba iz vieg nivoa kao sto su veza, samo-zadovoljstvo, i samo-aktuelizacija. Avanturistiki turizam je bio veinom povezan sa teznjom pojedinca da povea iskustvo. Prema lestvicama turistike karijere, ovi bi se uglavnom odnosilo na iskusnije turiste. Meutim, razumljivo je da tursta koji odlazi na putovanje prvi put, pokuavajuci da zadovolji potrebe iz nieg nivoa, smatra gore pomenuto putovanje u Rim izazovnijim,zahtevnijim i rizinijim,nego sto iskusni turista smatra svoje pedesto putovanje na Himalaje. Da bi potencijalno potvrdili ovo glediste, potrebno je da se pristupi i istazi predmet ne samo eticke prirode. Ovaj koncept je prvi uveo Pike (1954) koji ih je izveo iz lingvistikih pojmova fonetike i fonemike da bi se koristili u uoptenijem smislu nego u lingvistici. Diskusija o ovij perspektivi je uzela maha kada je Haris, antropolog, objavio Priroda kulturnih stvari (1964) u kojoj jako podrava etiki pristup. Potpunu diskusiju tekue, potpune, debate se pojavljuje i drugde (Headland, Pike i Harris 1990), tako da ce kratak pregled ovih perspektiva biti dovoljan. Etika ukljuuje istrazivanje ponaanja izvan posebnog sistema. Ona zahteva od uenjaka da koriste logike i empiricke analize, usvajajuci striktne naune metode da bi prouili sistem koji se istrauje. Prema Haris-u: Etike izjave zavise od fenomenskih razlika o kojima pravino sude zajednica naunih istrazivaa. Etike izjave ne mogu biti falsifikovane.

U prouavanju avanturistikog turizma, istrazivaci su ustanovili da su pojam rizika i izazova glavni. Kao to je ranije raspravljano, ovo je dogovor da se pojam avantura sticao kroz istoriju. Meutim, istrazivaci su ti koji su ljude, prema aktivnostima i turistikim iskustvima, kategorisao u avanturiste ili ne-avanturiste.

ZAKLJUAK
Ovaj lanak je razmotrio ve postojecu literaturu o avanturistikom turizmu predlaui da je preovlaujui fokus na razumevanje istraivaca i trgovaca preuzak da bi se razumela puna veliina i potencijal trista. Podvlacei ovaj predlog radi identifikacije pojedinanog subjektivnog iskustva avanture i njihove samo-percepcije ne moe biti dosledan istrazivakim klasifikacijama. Ovo ima nekoliko implikacija na istraivanje, menadzment i marketing avanturistikog turizma. to se tie istrazivanja, pristup temi sa emike perspektive, koritenje kvalitativnih metoda istraivanja je vano. Bilo bi korisno da se tano ustanovi kako faktori kao to su karakter linosti i prethodna turistika iskustva utiu na individualnu percepciju avanture i koji drugi faktori su vazni u ovom kontekstu. Koritenje samo ovog pristupa istraivanja nije dovoljno. Jednako je fazno da se izbegne preokupacija situacijama koje sadre samo rizik. Rizik je multidimenzionalna konstrukcija. Ali dimenzije rizika, za razliku od fizikih, je bila jasno objasnjena samo u literaturi bez daljih istraivanja. Prepoznavanje i istraivanje psiholokih i socijalnih dimenzija rizika moze imati vazne implikacije na menadzmentu iskustva. Danas, avanturistiki operatori dozvoljavaju da se govori samo o fozikom riziku, ali menadzment avanturizma jednako stavlja fokus na specifine vetine i sredstva koja pomazu uesnicima da se nose sa odreenim rizikom. Ekspanzija mesta i rizika oigledno ukljuuje potekoe u izvodjenju tane definicije avanturistikog turizma. Granice koje se suoavaju sa iskljuivo jednim odreenm segmentom trzita povezanim sa ovim tipom turizma mogu otvoriti nove mogunosti na tritu. Marketinka segmentacija koristei psihografiju u kombinaciji sa trenutno korienim pristupima segmentacije moe biti kritina u ovom kontekstu. Individualci mogu izabrati proizvod koji se razlikuje od onih proizvoda koje nude operatori avanturistikog turizma. Meutim, oni mogu postati potencijalni potroai koristei odreene promotivne poruke i medije. Promotivne poruke mogu biti dovoljne da potencijalni potroai postanu stvarni. U nekim slucajevima, prilagoavanje ve ponuenim proizvodima moze olakati kupcima da prepoznaju svoje potrebe. Kao to je predloeno ovde, predloena promena u fokusu istraivanja subjektivnog avanturistikog iskustva moe imati teoretske implikacije i dokazati se profitabilnim na praktiarima. Zbog toga, u interesu je istrazivaa i praktiara da dalje istrazuju fenomen avanturistikog turizma.

LITERATURA

Berlyne, D. E. 1960 Conflict, Arousal and Curiosity. New York: McGraw Hill. Brooker, G. 1983 An Assessment of an Expanded Measure of Perceived Risk. In Advances in Consumer Research 11, T. C. Kinnear, ed., pp. 439441. Provo UT: Association of Consumer Research. Brown, L., ed. 1993 The New Shorter Oxford English Dictionary, Vol. 1, Oxford: Clarendon Press. Celsi, R. L., R. L. Rose, and T. W. Leigh 1993 An Exploration of High-Risk Leisure Consumption through Skydiving. Journal of Consumer Research 20(1):123. Cheron, E. J., and J. R. B. Ritchie 1982 Leisure Activities and Perceived Risk. Journal of Leisure Research 14:139154. Christiansen, D. R. 1990 Adventure Tourism. In Adventure Education, J. C. Miles and S. Priest, eds., pp. 433441. State College PA: Venture. Cohen, E. 1972 Toward a Sociology of International Tourism. Social Research 39(1):164182. 1973 Nomads from Affluence: Notes on the Phenomenon of Drifter-Tourism. International Journal of Comparative Sociology 14(1/2):89103. Cooper, C., J. Fletcher, D. Gilbert, and S. Wanhill 1993 Tourism, Principles, and Practice. London: Pitman. Csikszentmihalyi, M. 1975 Beyond Boredom and Anxiety. San Francisco CA: Jossey-Bass. 1990 Flow: The Psychology of Optimal Experience. New York: Harper & Row. Darst, P. W., and G. P. Armstrong 1980 Outdoor Adventure Activities for School and Recreation Programs. New York: Macmillan. Dufrene, M. 1973 The Phenomenology of Aesthetic Experience. Evanston IL: Northwestern University Press. Ewert, A. 1985 Why People Climb: The Relationship of Participant Motives and Experience Level to Mountaineering. Journal of Leisure Research 17:241250. 1987 Recreation in the Outdoor Setting: A Focus on Adventure-Based Recreational

Experiences. Leisure Information Quarterly 14:57. 1989 Outdoor Adventure Pursuits: Foundations, Models and Theories. Columbus OH: Publishing Horizons.

1993 Differences in the Level of Motive Importance Based on Trip Outcome, Experience Level and Group Type. Journal of Leisure Research 25:335349. 1994 Playing the Edge: Motivation and Risk Taking in a High-Altitude Wildernesslike Environment. Environment and Behavior 26:324. Ewert, A., and S. Hollenhorst 1989 Testing the Adventure Model: Empirical Support for a Model of Risk Recreation Participation. Journal of Leisure Research 21:124139. 1994 Individual and Setting Attributes of the Adventure Recreation Experience. Leisure Sciences 16:177191. Gottlieb, A. 1982 Americans Vacations. Annals of Tourism Research 9:165187. Hall, C. M. 1989 Special Interest Travel: A Prime Force in the Expansion of Tourism? In Geography in Action, R. Welch, ed., pp. 8189. Dunedin: Department of Geography, University of Otago. Hall, C. M., and B. Weiler eds. 1992 Special Interest Tourism. London: Belhaven. Hall, C. M., and S. McArthur 1994 Commercial Whitewater Rafting in Australia. In New Viewpoints in Australian Outdoor Recreation Research and Planning, D. Mercer, ed., pp. 109 118. Melbourne: Hepper Marriott & Associates. Harris, M. 1964 The Nature of Cultural Things. New York: Random House. 1968 The Rise of Anthropological Theory. New York: Thomas Y. Crowell. Headland, T. N., K. L. Pike, and M. Harris, eds. 1990 Emics and Etics. The Insider/Outsider Debate. Newbury Park CA: Sage. Horne, D. 1992 The Intelligent Tourist. Sydney: Margaret Gee. Jacoby, J., and L. B. Kaplan 1972 The Components of Perceived Risk. In Proceedings 3rd Annual Conference, M. Venkatesan, ed., pp. 382393. Chicago IL: Association for Consumer Research. Johnston, M. E. 1992 Facing the Challenges in the Mountains of New Zealand. In Special Interest Tourism, C. M. Hall and B. Weiler, eds., pp. 159169. London: Belhaven. Kim, E. Y. J. 1997 Korean Outbound Tourism. Pre-Visit Expectations of Australia. Journal of Travel and Tourism Marketing 6(1):1119. Knowles, E. S.

1976 Searching for Motivations in Risk-Taking and Gambling. In Gambling and Society, W. R. Eadington, ed., pp. 295322. Springfield IL: Charles & Thomas. Lee, T. H., and J. Crompton 1992 Measuring Novelty Seeking in Tourism. Annals of Tourism Research 19:732751. Leiper, N. 1979 A Framework of Tourism. Annals of Tourism Research 6:390407. 1995 Tourism Management. Melbourne: RMIT Press. Martin, P., and S. Priest 1986 Understanding the Adventure Experience. Adventure Education 3(1):1821. Maslow, A. 1954 Motivation and Personality. New York: Harper. Mills, A. S. 1985 Participation Motivations for Outdoor Recreation: A Test of Maslows Theory. Journal of Leisure Research 17:184199. Pearce, D. G. 1979 Towards a Geography of Tourism. Annals of Tourism Research 6:245272. Pearce, P. L. 1988 The Ulysses Factor: Evaluating Visitors in Tourist Settings. New York: Springer. Pearce, P. L., and M. L. Caltabiano 1983 Inferring Travel Motivations from Travelers Experiences. Journal of Travel Research 22(1):1620. Pearce, P. L., and G. Moscardo 1985 Travelers Career Levels and Authenticity. Australian Journal of Psychology 37(2):157174. Pike, K. L. 1954 Language in Relation to a Unified Theory of the Structure of Human Behavior. Glendale CA: Summer Institute of Linguistics. Priest, S. 1992 Factor Exploration and Confirmation for the Dimensions of an Adventure Experience. Journal of Leisure Research 24:127139. Quinn, B. 1990 The Essence of Adventure. In Adventure Education, J. C. Miles and S. Priest, eds., pp. 145148. State College PA: Venture Publishing. Ryan, C. 1998 The Travel Career Ladder. An Appraisal. Annals of Tourism Research 25:936957. Schuett, M. 1993 Refining Measures of Adventure Recreation Involvement. Leisure Sciences 15:205216. Sung, H., A. M. Morrison, and J. T. OLeary 1997 Definition of Adventure Travel: Conceptual Framework for Empirical Application from the Providers Perspective. Asia Pacific Journal of Tourism Research 1(2):4767.

Turner, V. 1969 The Ritual Process. Chicago IL: Aldine. 1972 Passages, Margins, and Poverty: Religious Communitas. Worship 46(July):390412. 1973 The Center Out There: Pilgrims Goal. History of Religion 12:191230. Wahlers, R. G., and M. J. Etzel 1985 Vacation Preference as a Manifestation of Optimum Stimulation and Lifestyle Experience. Journal of Leisure Research 17:283295. Walle, A. H. 1997 Pursuing Risk or Insight: Marketing Adventures. Annals of Tourism Research 24:265282. Zuckerman, M. 1979 Sensation Seeking: Beyond the Optimal Level of Arousal. Hillsdale NJ: Erlbaum. Zurick, D. N. 1992 Adventure Travel and Sustainable Tourism in the Peripheral Economy of Nepal. Annals of the Association of American Geographers 82:608628. 1995 Errant Journeys: Adventure Travel in a Modern Age. Austin TX: University of Texas Press.