1

Ilja Stogoff

1 000 000 evra

ili hiljadu druga no 2003. godine
S ruskog prevela Natalija Nenezi

Mono i Manjana 2011.

Posveeno 1250. godinjici Peterburga

KRATAK SADRAJ

Glava prva,........................................................................................ 9
od koje je sve i poelo i gde se govori o ubijenom profesoru koji je zajedno s prijateljima traio blago. Glava druga, ................................................................................... 19 Pria o tome kako je ljudima svojstveno da ine grozne postupke, kao i o tajnama biznisa sa aurmama u Sankt Peterburgu. Glava trea, .....................................................................................27 koja daje prvu natuknicu za otkrivanje ubistva. U njoj se govori o oveku koji se nervira zato to je sa svoja etiri prijatelja itav ivot proveo u Mohovoj ulici a njegovu kuu niko nije registrovao. Glava etvrta ..................................................................................39 Pria o tome kako posle injenja groznih postupaka sledi kazna. Glava peta .......................................................................................48 Pria o velikoj bici izazvanoj meanjem viih sila pod vostvom generala Vinje. Glava esta, .....................................................................................59 u kojoj se govori o oveku koji nije znao ime da se zabavi u slobodno vreme. Ovaj ovek razmilja o tome kako je nekad imao prijatelje, itavu etvoricu vernih prijatelja, a sada ak nema s kim ni da popria i misli da je za to sam kriv.

Glava sedma ............................................................................ 71

Pria o tome da je ljubav najvanija na svetu.

Glava osma ............................................................................. 77

Novinski lanak o tome kako ak i iz ljubavi moe da se iscedi mnogo raznih gadosti. Glava deveta, ............................................................................. 84 koja pria o oveku kome je jedan od etvorice vernih prijatelja poginuo. Sad taj ovek pokuava da shvati ta je to njegov prijatelj radio pre smrti. Glava deseta ................................................................................ 101 Pria o tome kako se moe ispostaviti da sve oko nas nije ono to jeste. Glava jedanaesta ........................................................................ 110 Jo jedna pria o tome kako ljubav uopte ne znai da oni koji vole ine samo dobra dela. Glava dvanaesta ......................................................................... 119 Izvestan ovek koji se bavio skupljanjem materijala po Petrogradskoj strani strada zaglavljen u liftu. Glava trinaesta ........................................................................... 131 I poslednja pria o tome kako su ljudi sposobni da unakaze najuzvienija oseanja na svetu. Glava etrnaesta, zakljuna ...................................................... 139 Sve dolazi na svoje mesto. Ovde se najzad objanjava ko je od etvoro osumnjienih ubio profesora Leforga.

Glava prva

BLAGO TEMPLARA

 Znai, vi smatrate da ta blaga zaista postoje? Da. Smatram. I zakopana su negde ovde, u blizini? Zato zakopana? Nije sve tako primitivno. Ali zaista ih treba traiti ovde. Sasvim blizu. Kad je pozvao redakciju, pria mi je ak delovala zabavno. Univerzitetski profesor. Strunjak za otmeni XVIII vek. Obeao je da e mi ispriati mnogo toga novog o svom poslu. Pored celog mog zbrkanog linog ivota, venih neprilika kod kue, odsustva ne samo predvidljive budunosti ve ak i suvisle sadanjosti pored svega toga pisanje reportaa ponekad postaje nepodnoljivo. Manijak pojeo raskomadano telo rtve. Eksplozija raznela bankarevu utrobu po povrini dve ulice. Ubica za uspomenu odsecao jezike svojim rtvama. Za promenu: Za dve nedelje enjiva brineta zarazila sifilisom etiri hiljade sugraana. Dojadilo je. A ovde prijatne dvorske dame, prefinjeno kotrljanje r... Bez razmiljanja sam pristao da se vidim sa ikicom. Tim pre to je ponudio da se sastanemo u Letnjem vrtu. Sto godina nisam bio tamo. Uinilo mi se da e u laganom razgovoru s pametnim sagovornikom moja rastrzana dua pronai smirenje. A umesto toga, sedeo sam i sluao kako, ispostavilo se, profesor u slobodno vreme s prijateljima trai blago.

10

Od ajne kuice Letnjeg vrta do same Fontanke sputao se otvoreni kafe. Bili smo jedini posetioci. Profesor je pitao konobaricu koje vrste aja imaju. Konobarica je bila od onih koje jedan moj prijatelj naziva simpatina kao ipkane gaice. Nije bilo nikakvog drugog aja osim liptona u kesicama. Seli smo za sto. Profesor je iz depia na prsluku izvadio crnu Danhilovu lulu. Bez urbe ju je napunio, zatim je nekoliko puta povukao dim i tek nakon toga progovorio. Profesor se zvao Petar Ilji Leforg. Visok i debeo, imao je prosede brkove, skupu konu torbu i skupe engleske cipele. Profesor je i sam izgledao nekako prilino skupo. Mnogo skuplje nego itav Letnji vrt. Priao je, a ja sam utke sluao. Bilo je zanimljivo sluati ga. Osim toga, nisam imao kud da urim. Odavno ve nikuda. Ljudi uju re blago i odmahnu rukom. Kao, to nije kod nas. To je negde u tropskim morima ili starim zamkovima. Niko ne veruje da blaga mogu da se nalaze ovde. U mom i vaem gradu. A teta. Evo, recimo, da li vi esto etate Letnjom batom? Ne. Ne esto. Uopte ne dolazim. Nikad. Razumno. Zato biste dolazili ovamo? Pa niste vi turista. Imam prijatelja koji po ugovoru predaje na Sorboni. Uzgred, i mu njegove erke takoe uestvuje... u onome u emu i vama predlaem da uestvujete. Taj prijatelj me uverava da se devedeset pet odsto Pariana nikad nije popelo na Ajfelov toranj. Eto i mi. Ne cenimo ono to imamo. A osvrnite se oko sebe! Poteno sam se osvrnuo. Pusti stolovi. Konobarica uspavana kao maor. Pored spomenika Krilovu na violini gudi usamljeni muziar. Da li zanemariti lepe manire i traiti od konobarice votku? itava ruska istorija poslednjih vekova stvarana je ovde. U preniku od kilometra oko stola za kojim sedimo. Eno, iza one aleje bila je kuica u kojoj j e umrla carica Ana Joanovna. A blie

11

Mojki nalazila se kuica gde su obavljani rituali prve masonske loe u Rusiji. Izvio sam vrat i pogledao gde je tano carica umrla i gde su obavljani rituali. Sada su tamo trala deca. Razbacivala su po aleji opalo lie koje su istai pre toga pola dana skupljali na gomile. Glava mi je pucala. Da li od onog prethodne noi ili je takvo bilo vreme. Ove jeseni... glupe jeseni, od ijeg poetka na zemlju nije pala jo ni kap kie, nije me naputao oseaj da sam zalutao. Iao sam i iao, pogreno skrenuo i ispostavilo se da sam u orsokaku. Otad se i vrtim ukrug, nailazei samo na vrsto zakucane table s natpisom nema izlaza. Mnogo pijem. U tome i jeste problem. Nedeljama me nema kod kue, a kad se najzad pojavim, odmah poelim da odem. Svejedno kuda. Evo, recimo, sino. Jue nisam nameravao nikuda da idem. Tim pre nisam nameravao da se napijem. Znao sam da me danas eka razgovor s profesorom. Uvee sam predao tekue materijale, zakljuao kancelariju i, kao, krenuo kui... a ipak sam se naao u Frediju Krugeru. Posle toga je ve bilo kasno da idem kui. Prijatelji su mi se dotad ve izgubili. Umesto njih, pored mene je bila nepoznata devojka, kojoj sam neprekidno neto aputao... i hteo da je poljubim... samo da ne ode... samo da ne ostanem sam u ovoj noi. Seam se da sam priao s barmenom: Koju votku imate? Smirnoff. Smirn-Off? Moe! Dajte dva deci! Samo, kad me ona obori, odmah mi sipajte votke Smirn-On. Vai? Zatim je dolo do nekakvog prekida. Onda sam otvorio oi i otkrio da leim zagrljen s onom (ili ve sa sledeom?) devojkom. Dodirujem je svojom golom koom. Svetlo je svuda ukljueno.

12

Ne dopadaju mi se takve situacije. U njima se oseam nelagodno. Progunavi, odluio sam da tiho zbriem. Da uzmem taksi i odem kui da se naspavam. Obukao sam se, izaao napolje i umalo nisam umro od zaprepaenja. Unaokolo je bila uma. Crna i uspavana. Moda je u njoj bilo medveda. Nad umom je visio mesec, ogroman kao sombrero. Recimo da sam mogao da se naem daleko od kue. Ali ovoliko daleko? Vratio sam se i probudio devojku. Gde se nalazimo? mrmljao sam. Devojku je mrzelo da se budi. Ne otvarajui oi, rekla je da smo u njenoj vikendici. Onda se svalila na jastuk i dodala da sam jue itavim putem do kuice u umi vikao kako moramo da pecamo ribe u reici i da se radujemo suncu koje se raa... Oho-ho. ...Ili evo ovo jezerce pred ulazom. Po kojem plivaju labudovi. Pre dvesta godina iz celog Peterburga ovamo su dolazile zaljubljene devojke. Zato? Da se udave. Reklo bi se jezerce ko jezerce, ali smatralo se da je, kad se zaroni, iz njega vie nemogue izvui se. A znate li ta je najzanimljivije? ta? Devojke su se davile ovde, u jezercetu, a njihova tela su posle nalazili na neoekivanim mestima. Ponekad mnogo kilometara od Letnjeg vrta. Re je o tome da se ispod ovih aleja po kojima smo nas dvojica etali nalaze pukotine Zemljine kore. Pri emu su tako duboke da njihovo dno ne moe napipati nijedan sonar. Fontanka, Mojka to i nisu reke. Tanije, nisu sasvim reke. To su pukotine. Anomalije na licu Zemlje. Je li? Devojke su vezivale kamen oko vrata, bacale se u jezerce, neto bi ih uvuklo u podzemne jame i kraj. Povratka vie nije

13

bilo. Letnji vrt se samo naziva vrtom. To je u stvari uma. Jedina uma koja je ostala iz vremena kad na ovim mestima jo nije bilo nijednog Rusa. Kako zanimljivo! Ja nisam geolog. Ne razumem se u to. Ali strunjaci su mi govorili da sa dna zemljanih pukotina i dalje dopiru nekakva isparenja. ivotinje to oseaju. Uzgred, s prolea upravo ovamo iz svih susednih reka i jezera dolazi da se mresti snetac. On dopliva do izvora Mojke i ugine. A u jesen upravo odavde poleu na jug ptice selice. I to je zagonetka: zato ba odavde? Ili, doite u Letnji vrt negde u julu. Videete da su sve staze zasute mrtvim puevima. Puevi se dovuku ovamo iz celog grada i jednostavno uginu. Petar Ilji je izvadio ibice iz depa sakoa, zapalio jednu, punuo kroz lulu i pogledao me. Mi inae ne znamo nita o mestu u kojem ivimo. Imam jednog poznanika, kolekcionara. Skuplja stara dokumenta. U njegovoj kolekciji postoji vrlo zanimljiv izvetaj. Napravili su ga lanovi nekakve komisije koja je pre stotinak godina nadgledala izgradnju Jelisejeve prodavnice. Kad su neimari poeli da kopaju zemlju za temelje, gotovo odmah su otkrili kameni podzemni tunel. Odakle je on vodio ne zna se. Tunel je bio zatrpan s obe strane. Mada, bilo im je dovoljno to to mogu da ga vide. Prve koji su se u njega spustili morali su odatle da iznose. Je li? Po svemu sudei, neimari su naleteli na ostatke podzemnih prostorija za muenje iz osamnaestog veka. Ostaci rtava bili su zazidani u zidove. Nisu obavili dodatno istraivanje. Tunel su prosto zatrpali. Daa... Ili drugi sluaj. Podrumi Mermernog dvorca. Do danas se ne zna tano kuda oni vode i koliko su dugaki. U svoje vreme presvetli knez Potemkin poeo je da pokazuje interesovanje prema

14

Francuskinji koja je bila dvorska dama carice Jekaterine. Pria nije bila vredna piljiva boba, ali se carica rasrdila. Pozvala je grofa Palena i zamolila ga da joj skloni Francuskinju s oiju, da je vie ne vidi. Znate li ta je grof uradio? ta? Naredio je da trudnu devojku ivu zazidaju u podzemne odaje Mermernog dvorca. Trudnu? Da. Ne tako davno otkriveno je mesto gde je zazidana. Ljudi koji su prouavali le otkrili su da je Francuskinja bila trudna. Je li to deo vaeg naunog rada? Ne. Vie hobi. Ljudi koji se bave traenjem blaga dobro plaaju usluge strunjaka arhivara. Neko nalazi tragove prema mestu gde se moe nalaziti neka dragocenost. Neko drugi dolazi i iskopava tu dragocenost iz zemlje. Arhivar dobija deset odsto. To nije lo biznis. Kako zanimljivo! A koliko iznosi deset odsto od lea trudne Francuskinje? Le Francuskinje i nije ba neko ne znam kako skupo otkrie. Koja se otkria smatraju zaista skupim? Na primer tenkovi. Tenkovi? Pa da. Za vreme poslednjeg svetskog rata mnogo puta se deavalo da se nekakav tigar ili F-16 kretao po snegu. A sneg je napadao preko leda na movari. I tenk bi trenutno propadao desetak metara u treset. Ljudi koji podiu takve maine iz movara oko sela Pargolova priaju da mumificirani tenkista i dalje stee u rukama dogled niana. U tresetu se nita ne raspada. Sve je itavo. ak i cigarete u depovima tenkista. Izvue tenk, natoi benzin i vozi. Kuda? Kud eli.

15

Utopio sam cigaretu u pepeljari. Profesor je gledao mene, a ja sam gledao ank iza lea konobarice. Odlino sam je video. Neko vreme smo utali. Zatim je profesor podigao obrve. ta kaete? O emu? O svemu to sam vam ispriao. Traiti informacije o tome gde se tano mogu nai dragocenosti, to je jedno. Da sami postanete vlasnik tih dragocenosti sasvim drugo. Ponekad ovek prosto nee da deli. Ponekad je re o prevelikoj sumi. Veoj od vrednosti skoro novog tenka? Veoj od vrednosti skoro novog tenka. Hiljade hiljada evra. Outao sam. Prosto mi se nije prialo. Dobro. Objasniu svoju misao. Predlaem vam da uestvujete u jednoj akciji... Ukratko, re je o blagu vitekog ordena templara. uli ste za njega? Neto sam uo. Ne seam se tano ta. Profesor je proeprkao po svojoj skupoj torbi i stavio na mali sivi sto preda mnom veliku sivu knjigu. Ovo izdanje mi je odavno dolo do ruku. Memoari dvorske dame njenog carskog velianstva, carice Jelizavete Petrovne. tampano u Lajpcigu 1754. godine. Vidite li gde je obeleeno? Na ovom mestu govori se o prenoenju lea barona Minhauzena u drugi grob. Onog barona? Upravo tog. Ali to nije najvanije. ak ni ja nisam odmah shvatio o emu je ovde re. Tanije, shvatio sam, ali... Uglavnom, proitajte. U ovoj knjizi nalazi se vie novca nego u amerikom Fort Noksu. Ako je knjiga i bila nabijena ludakim parama, one nisu odavale svoje ludilo ni jednom jedinom reju. Profesor me je paljivo posmatrao. S hrastova i topola Letnjeg vrta opadali su poslednji jesenji listii.

16

Sedeo je leima okrenut Fontanki i poluprofilom prema dvorcu Petra Prvog. Iza njegovih lea po reci su tamo-amo plovili turistiki brodii. Turisti su jo pre mesec dana digli ruke od Severne Venecije i premestili se u toplije krajeve. Brodia i amaca nije bilo mnogo. Jedan amac je, usporivi, poeo naglo da pristaje uz obalu. Skoro iza naih lea. Nisam video ta se deava u kabini, a paluba amca je bila pusta. Slaete li se? Sa im? Da proitate ovaj dokument. Da razmotrite uslove. Da uestvujete u naim potragama. Slaem se. Zato da ne? A ko jo osim vas zna za te potrage? Skoro niko. Svega etiri oveka. Svi oni su moji davnanji prijatelji. Provereni ljudi. Takoe istoriari? Ne. estiti ljudi. Mi se svi meusobno poznajemo sto godina, praktino od detinjstva. Jedan kompanjon ivi ba ovde, preko puta Letnjeg vrta. Moe se rei u geografskom centru Peterburga. Drugi radi kao novinar... Novinar? Teko da ga poznajete. On radi u tako malim novinama da ak nisu mogli da mu daju ni sopstveni kompjuter. Iz kabine brodia na palubu je izaao mukarac. Na sebi je imao iroku kinu kabanicu ija mu je kapuljaa pokrivala skoro itavo lice. Iao je vrsto se drei za ogradu. Kao da je prvi put koraao po palubi dok se brodi ljulja. Ih, i to mi je reni pirat. Je l on to namerava ovde da peca? Kao da ima pecaljku u ruci... ili ne? Pratei moj pogled, profesor se zavalio u stolici i okrenuo se. Jednom rukom je pridravao skupi ram svojih naoara. ovek na brodiu je ire razmakao noge i uspravio se koliko je visok. Metalni delovi pecaljke jo jednom su mu blesnuli u rukama.

17

I tada sam shvatio. Lezi! Profesor je i dalje drao prste na ramu naoara. ekajte... pa to je... upravo smo o njemu... Lezi! Pokuao sam da se bacim na njega preko stola, ali zakasnio sam. oljice su se muklo skotrljale na zemlju, ali jo muklije su odjeknula oba pucnja. Kao da je neko dva puta pljesnuo dlanom o dlan Ostavivi za sobom traku bele pene, brodi je odjurio u pravcu Velike Neve. A u mojim rukama se profesor Petar Ilji Leforg teko spustio na zemlju. Potpuno mrtav. Oko rupica na njegovoj skupoj koulji irile su se dve tamne mrlje. Zatvorio sam knjigu i izaao iz vagona. Stigli smo na stanicu Gostini dvor i mainovoa je objavio da voz dalje ne ide, a meni dalje nije ni trebalo. Pokretne stepenice bile su gotovo puste. Na putu do kue svratio sam u prodavnicu i kupio pakovanje peljmena sam sami. Dan je bio zavren. U njemu nije ostala ni kap zanimljivog... ni kap smisla. Moda samo da se proita jo jedna glava glupog krimia. Prethodnog dana odvezao sam kola u neki servis koji se bavi popravkama limarije. Stvar je u tome to je moja ena, koja je samo na pola sata ostala bez mog nadzora, uspela da razvali cela leva, vozaeva, vrata. Vrata je trebalo zameniti, ofarbati i saekati da se boja osui. Majstori su obeali da e sve brzo zavriti, ali ipak ne bre od nekoliko dana. Bez kola mi je bilo loe. Morao sam da se vozim metroom i itam ovakve romane.

18

Glava druga

CRNO SRCE, BELA KAMILA

19

Tvrdi se, kako priaju ljudi (ali Alah zna bolje!), da je mladi as Sakalib imao crno srce. A posle toga: vaistinu, prie o starima postale su pouke za potomke, da bi video ovek kakvi su se dogaaji zbili drugima i pouio se na njima uzdravajui se od greha. As Sakalib je studirao u Lenjingradu, ali je na raspuste odlazio u rodne erge. Ljudi iz njegovog plemena i ak iz drugih naselja okupljali su se kako bi mu priredili pir. ega sve nije bilo za stolom! I kuskus, i soni mak-ljube, i patlidani s grakom, i sirijska salata, i namak para, i ogromni tanjiri puni hrskave peene piletine. Ali mladi as Sakalib, koji je imao crno srce, vie od svega voleo je kamilje meso, od kojeg je njegova mama pravila pogaice. Pirovi su trajali dugo, a kad bi dolo vreme da se mladi as Sakalib vrati u Lenjingrad, sedao bi u voz i mahao svojima. Stipendija as Sakaliba bila je mizerna. Sviale su mu se lenjingradske devojke, ali on njima nije, i kad ih je pozivao na pivo, one su ga odbijale i govorile mu da ide sam. As Sakalib nije mogao da pije pivo sam, bez devojaka: nije imao novca. A osim toga, u Lenjingradu nisu prodavali kamilje meso i njemu je ono mnogo nedostajalo. Tako je bilo tri godine. Za to vreme su ak uspeli da preimenuju Lenjingrad u Peterburg. A kada je as Sakalib poloio ispite posle tree godine i vratio se u rodne erge, srce mu se

20

kidalo od tuge, jer vie nije mogao da se obuzdava toliko mu se jelo kamilje meso. Kao i obino, pir posle njegovog povratka nije trajao dan, ak ni nedelju. Susedi i roaci doneli su mu darove, a as Sakalib je darovao njih. Ukratko, sve se zavrilo onako kako je samo i moglo da se zavri: kad je doao do kase na eleznikoj stanici, jadni student je shvatio da nema dovoljno novca da otputuje natrag u Piter. Kad je njegov brat Sejf ad Daula video da je mladi bled i da ne moe da se smiri, upitao ga je: ta ti je, brate moj? As Sakalib nije hteo da odgovori i da prizna ta ga mui, ali je morao. Ispriao je svom bratu o muci, a ovaj je rekao: Brate moj! Putovati vozom je, naravno, bolje, ali kad si ve spiskao sav novac na svakakve gluposti, ja u ti pomoi. U svom stadu imam belu kamilu kojoj nema ravne u svim okolnim ergama i koja se zove eheb, to znai n koja nosi zvezdu na elu. Dau ti je, ali zakuni se, brate, da e, im stigne do svog studentskog doma, pustiti kamilu kui, ni na sekundu je nee zadrati. Dobro, brate, obeavam. I jo neto. Kad stignete tamo i kad bude video da je dom ve blizu, mora da skoi sa bele kamile samo na desnu stranu, ni u kom sluaju na levu. Kune li se, brate moj? As Sakalib se zakleo, te njegov brat, blagorodni Sejf ad Daula, naredi da se dovede najdragocenija od svih njegovih kamila, ona koja nosi zvezdu na elu. Teko je bilo na srcu blagorodnog mladia, ali ta je drugo mogao drugaije njegov brat as Sakalib, koji je imao crno srce, ne bi mogao da nastavi kolovanje, a na to je odlazilo mnogo novca. Braa se zagrlie i as Sakalib skoi na kamilu i krenu u Peterburg.

21

Priaju dalje da je do studentskog doma mladi crnog srca stigao u ponedeljak, nakon to je prolo dvadeset noi od poetka meseca rabija. Kad su se pribliili ulazu, dragocena kamila je poela da vue noge i da se trese dajui as Sakalibu na znanje da je vreme da silazi. Ali lukavi mladi ju je samo stezao sve jae. Kamila je pokuala da se oslobodi, ali uzalud. Na kraju je student tako jako zategao povodac da ivotinja nije mogla da die i uguila se, skapala. As Sakalib i njegove kolege s fakulteta koje su se tu okupile uvukoe trup bele kamile u svoju sobu na drugom spratu studentskog doma. Sone grbe odmah pojedoe sami, a ostatak mesa isekoe na krike i otvorie prvi aurma bar u gradu. Tako je udaren temelj biznisu sa aurmama u Piteru. Belo krzno kamile vetar je razneo po celom gradu i od tada, kad nastupi mesec rabi a Peterburg pone da tone u belo paperje, ljudi klimaju glavama i govore: ,,As Sakalib je stigao na svojoj kamili. Blagorodni Sejf ad Daula sa zebnjom je iekivao povratak svoje omiljene ivotinje. Vreme je prolazilo, a on je i dalje ponavljao: Kunem se, udno je to moj brat as Sakalib jo ne puta kamilu! Ali kada su as Sakalib i njegovi drugovi zapalili vatru i poeli da slue gostima svoju aurmu, ukusni miris stigao je do erge njegovog brata. lanovi plemena shvatili su da je student zaboravio na svoju zakletvu. Sejf ad Daula je pocrneo u licu, legao na svoju postelju prekrivenu krznima leoparda i srna i spremio se da umre. Pla i uzdasi pronesoe se nad pustinjom. lanovi plemena skupie se da odlue ta da se radi. Reeno je da se etrdeset ena iz prijateljskih plemena uputi u Piter i uini sve to treba da se radi u takvim sluajevima.

22

Karte su kupili samo za ene, da as Sakalib i njegova aurma mafija nita ne posumnjaju. Meu izaslanicama su bile ene tankog struka i ene s oima oivienima tuem, i one kojima oi lie na jezera (desno Isik Kul, a levo na Bajkal), ak i one koje znaju kako da se mukarac zaludi, ali ne zadugo, ve samo tako da posle opet moe da misli onom glavom koju nosi na ramenima. Ve kad su stajale na peronu, jedna ena upita: Po kakvim znacima moemo prepoznati as Sakaliba? Odgovoreno joj je: Lako ga je prepoznati. As Sakalib ima krive zube, savijene jedne iza drugih. ene su krenule i stigle do Moskovske eleznike stanice u Peterburgu. Priae ibn amim, po reima Jazirda ben Saude, kojem su preneli znajui ljudi, da enama ne bee teko nai aurma bar koji su otvorili drugovi as Sakaliba, jer je slava o njemu grmela na obe obale Neve toliko su ukusno jelo od mesa bele kamile tamo sluili. Uvee, kad se smrailo, u baru su zapalili veliku vatru i stalni posetioci su poeli da zauzimaju stolove. Pod u baru bio je zastrt tepisima. S jedne strane od ulaza sedeli su ljubitelji aurme, a s druge tamnoputi studenti koji su u baru as Sakaliba imali popust na itav asortiman, osim alkohola. ene su takoe dole u bar i poruile svaka po jednu aurmu, ali jo nisu znale ko je tu as Sakalib. Da bi to saznale, poele su da zabavljaju domaine na razne naine: ljudi e poeti da se smeju, a onda e im se videti zubi. ene su davale sve od sebe. Plesale su, igrale se i govorile mukarcima: Vi tako dobro mrete... ne nosite depnu maramicu? Mukarci su se smejali: Hi-hi-hi! ene su jo govorile:

23

 Ej ti! Ne ide igra? Nas ba briga! Mukarci su se opet smejali: Hi-hi-hi! Mnogi posetioci pokazivali su zube, ali njihovi zubi su bili ravni i tako beli, kao da su ih prali kolgejtom. Jo dok su ene putovale u vozu, smislile su veselu pesmicu. I sada su je zapevale, a same se pri tom kreveljile, podizale suknje i zabavno vrtele golim zadnjicama. Najzad as Sakalib, mladi crnog srca, ne izdra i takoe se glasno nasmeja. I ene odmah shvatie da je to onaj kojeg trae: as Sakalib je imao krive zube i u tim zubima ostali su zaglavljeni komadii mesa dragocene bele kamile ije je ime znailo da joj na elu sija zvezda. Odatle i potie jedna izreka. Kad neko vidi da se drugi ovek ne smeje na dobro, on e obavezno rei: k se smejao i as Sakalib. im su ene koje su stigle iz rodnih ergi as Sakaliba ugledale meu njegovim zubima komadie mesa, poele su da mole da se svetla prigue i da govore kako, navodno, nema potrebe da se pravi buka, kasno je, komije e pozvati pandure i zatvorie lokal, a ovde je tako dobra atmosfera. Zapravo su nameravale da ponu sa svojim bajanjima, ali tako da niko ne uje. Mladi crnog srca je neto posumnjao. Zato je, ispivi svoje pivo, razbio au i krhotine stakla stavio na kapke. Kad su plamen u pei za aurmu ugasili i kad je u baru zavladao polumrak, svima se inilo da to sijaju beonjae as Sakaliba, to je znailo da on ne spava. ene su poele da bajaju i sipale su klonidin u pivo svim prisutnima. Uskoro je itava aurma mafija utonula u dubok san. ene su nameravale da otmu mladia crnog srca, ali nisu mogle da ostvare svoj plan sve dok im se inilo da as Sakalib ne spava.

24

Bajale su sve jae, a on i dalje nije sklapao oi. Najzad je jedna, najmlaa, odluila da prie blie i prevara as Sakaliba bee otkrivena. Tada su ene stale u dva reda od vrata aurma bara do same Moskovske eleznike stanice. Dve ene su paljivo umotale as Sakaliba u tepih iz Buhare i predale ga dalje. Jedna od tih ena zvala se Fatima Hrabra, a ime druge zauvek je utonulo u mrak, jer ga se ak ni upueni ne seaju, pa ak ni imena njenih roditelja. Tako su ga, prenosei ga iz ruke u ruku, donele do vagona, a tamo predale kao prtljag. Ljudi iz najudaljenijih ergi okupili su se na stanici da doekaju voz iz Peterburga. ene su na rukama iznele iz vagona tepih sa usnulim as Sakalibom i odnele ga u jedinu lokalnu kafeteriju. Smestile su ga za ank tamo gde je as Sakalib navikao da sedi u svom piterskom aurma baru. Samo, njegov bar je bio velik, moderno ureen i s finskim sanitarijama, a ovde, u ergi, kafeterija je bila stara i ofucana. Kad su blagorodnom Sejfu ad Dauli saoptili da je as Sakalib isporuen, on ree svojim saplemenicima: Ujutro u doi u kafeteriju, a vi svi glasno viite: Dolazi tvoj brat! Dolazi tvoj brat! No mu je naotren! Neka as Sakalib pomisli da je u svom gradu, a da sam ja doao u njegov bar. Ljudi su na to govorili: Lukavo smiljeno! Kako e se iznenaditi podmukli as Sakalib! I jo su govorili: Vaistinu! Ko jo ne voli brzu vonju? Slava neka je ivom, Neumiruem! I nastupi jutro i potpuno se razdani. U Piteru zimi ne biva tako svetlo, ali mladi crnog srca nita ne primeti. Zauo je povike i poeo da se budi. Od klonidina mu je pucala tintara. Videvi na vratima brata s noem, pokuao je da ustane i ree: Selam tebi, dragi brate!

25

Selam i tebi, smradu! Poderao si moju kamilu? Kako si dospeo ovamo? Kunem se bradom, ovo je neverovatno! Ne, kako si ti dospeo ovamo? As Sakalib se podie sa stolice, protrlja oi i osvrnu se. Ceo njegov bar, na koji je potroio gomilu love, promenio se i ofucao. Gledao je as brata, as ank, a onda sve shvatio i spustio glavu. Ljudi iz susednih ergi koji su se skupili da bi videli kakva e biti osveta za belu kamilu po imenu eheb upali su u kafeteriju, zgrabili as Sakaliba, oborili ga na prljavi pod, izvukli ga napolje, pustili studentu krv i od njegovog mesa napekli aurmu. Upueni priaju da je aurma od mesa natopljenog klonidinom bila gorka i ostavljala odvratan ukus u ustima. A pouka itave ove prie je sledea: ako ste nali potkovicu za sreu, znai da je neko drugi nedavno otegao papke.

26

Glava trea

LIMANOVA KUA

27

Nekad sam nosio runi sat. Onda sam prestao. Ve se i ne seam zato. Nije da se pokvario ili loe radio. Jednostavno sam prestao i to je sve. Samo po sebi to nije loe. Nezgodno je samo buditi se. Otvara oi, razaznaje ivice nametaja i sivi jorgan i ne zna treba li da skae i juri ili moe da se okrene na drugu stranu, zatvori oi i nastavi da se valja. Sofa na kojoj je bila provedena no bila je oho-ho! Ogromna i skupa. Ta sofa kotala me je zbirke pria i male knjievne nagrade. Na takvoj sofi mogao si provesti ivot. Na takvoj sofi nije bilo sramota ak ni umreti. Verovatno u jednog dana i umreti leei na njoj. Ispostavilo se da u kupatilu nema paste za zube. Ne ba, neto malo paste sam jo iscedio, ali eni vie skoro da nije ostalo. U kuhinji su na podu uredno leale moje dve arape. Jeste li primetili koliko neobino izgledaju nai stanovi pola sata pre no to se svi probude, ukljue muziku i televizor i progovore svi uglas? Otvorio sam aluzine neposlunim prstima. Iza prozora se ukazao svet. Izgledao je tako da ovek poeli da ponovo zatvori aluzine. Umesto zdravo ena je rekla da nemamo hleba. Zevnula je. Poeala je glavu dugim noktima. Nagnuvi konzervu s kafom, sastrugala je kaiicom po njenom dnu. Kolika je temperatura?

28

 Ne znam. Pogledaj termometar. Iznad glave ti je. Boe, kako sam tup dok ne popijem kafu! Hleba zaista nije bilo, ali smo uspeli da dorukujemo. Kao i obino, izjutra smo bili podbuli, sanjivi, utljivi i razdraljivi. Dan je istinski poinjao neto kasnije. Dopiemo kafu. Popuiti prvu cigaretu. I tek tad... Kafu sam pio iz svoje olje. lz omiljene olje koju nikome ne dozvoljavam da dira. Ona je tako... bela... s natpisom I love coffee sa strane. Tanije, ne pie love ve je nacrtano veliko crveno srce, samo kompjuter na kojem kucam ove redove ne ume da crta takva srca. Jueranji dan je bio toliko baksuzan, pa ak i kad se zavrio i kad sam legao da spavam, neko je zvao telefonom, a ja sam skoio, u mraku nisam video stolicu, naleteo sam na nju, tresnuo na pod i udario elo. A najglavnije je da sam tog dana prosuo kafu na svoj paso. Ne mnogo, ali u nezgodnom trenutku. Prosuo sam ba iz one bele olje. I to sam zalio najpotrebniju stranicu onu sa adresom. Mastilo se razlilo i stranica je potamnela, bilo je nemogue razabrati ta na njoj pie. ena je insistirala da odmor provedemo u Finskoj. Njoj je uskoro trebalo da pone godinji i elela je u Finsku. A moj paso je zaliven... tako da bih svejedno morao da odem u pasoko odeljenje. Jue sam giedala emisiju o zvezdama. Holivudskim glumcima i modernim pevaima. Svi oni kupuju one aromatine miriljave tapie. Da u kui mirie sandalovina. Zna? Aha. A da i mi ponemo da kupujemo te tapie? Moe. Oni ubijaju kuhinjske mirise. I kad nam dou gosti, iznenadie ih taj miris.

29

 Koji gosti? Ko nama dolazi? Pa, nekad e neko doi. Ko? Ne znam. Pozovi svog urednika. Stan u kojem ivim sa enom veliki je, trosoban, s vrlo dugakim hodnikom. Ali je kuhinja u njemu prilino tesna. Pored stola, poreta i ormaria, u kuhinju smo uspeli da uguramo samo Boovu ve-mainu. ta e raditi s pasoem? Ne znam. ta se obino radi? Otii u u pasoku slubu. Objasniu im situaciju. Neka ga zamene. Ne misli da e biti problema? Kakvih problema? Nisam prodavao heroin. Nisam pokuavao ilegalno da preem kinesku granicu. Samo sam sluajno prosuo kafu na paso. ena je, mrtei se od dima, popuila cigaretu. Dosuo sam sebi jo kafe. Pogledao sam njene gole noge koje su virile ispod stola. enine noge zavravale su se malim palcima. Kad ide u pasoko odeljenje? Ne znam. Hoe da odem danas? Ti si odrastao momak. Sam odlui. Znao sam da je htela da odem tog dana. Naravno, znao sam da mogu i da ne odem... samo u tom sluaju treba biti spreman na sve one rei koje u uti za veerom... i sutra ujutro... sluau ih sve dok ne odem. Zato sam se promuvao po stanu, onda navukao jaknu, uzeo cigarete i krenuo u pasoko odeljenje da objanjavam situaciju s pasoem.

30

Ispred pasokog altera bio je red. To je bilo prirodno. Jo je prirodnije bilo to to niko nije hteo da stoji u tom redu od poetka do kraja. Kao i obino, neko je dovukao sa sobom etnografske primerke staraca i sada je traio da ga propuste preko reda. Starci su tresli glavama i nisu shvatali ta se deava. Ljudi iz reda nisu eleli nikog da propuste. Dok nisam doao na red, stalno sam se nadao da e se sve zavriti tuom. Ali nije se zavrilo niim. Ispred mene su dvojica tinejdera priala o prethodnoj noi. Dima se napio i iao kui u polusvesnom stanju. A ispred njegove zgrae pored kolovoza obino stoji prostitutka. Zna? Znam. Runa kao moja starost. I stalno je musava. Dimu boli uvo. On je pijan. Kae joj: Ajmo, mala, treba o neemu da popriamo. A ona? Ona je sve shvatila i rekla mu: r unapred. Dima nije imao novca. Imao je stari finski novi od jedne marke. Zato je zaurlao: r u dupe! Je l ti to nema poverenja u mene? Platiu na osnovu rezultata, a da ti ne bi sumnjala, dau ti novi od jedne marke A ona? Ona se dvoumila, ali ne zadugo. Napolju je bilo hladno, a ovaj joj je obeao da e platiti. Ukratko, pola je s njim. A on? Zato i priam. Ispostavilo se da je Dima cicija. Kad se sve zavrilo, ne samo da nije platio ve je ak udario devojku pesnicom u oko i uzeo joj metalni novi od jedne finske marke. Moe li da zamisli? Kaakvaaa ciiciija... Ti i ja bismo bar novi ostavili. Jelda? Tada je doao red na tinejdere, a odmah posle njih na mene. alter za pasoe je imao reetke i bio je vrlo nezgodno sputen.

31

Gurnuo sam kroz njega svoj umrljani paso. Pomalo je podseao na starinski rukopis. Slubenica ga je prelistala. Liila je na arapoliona... tanije, na ampolionovu enu, koja je odluila da se dotera na muevljevom stolu. Ne razumem: vaa adresa? Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Tu pie. Mislite da se moe proitati ta ovde pie? Devojka je kuckala po tastaturi. Uvek sam se udio kako devojke poput ove uspevaju da neto otkucaju na tastaturi a da ne slome nokte? Jo jednom: koja je adresa? Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Taj broj kue ne postoji. U Mohovoj ima broj dvadeset sedam. I broj dvadeset devet. A s crticom nema? Ne. Znate, dvadeset sedam je na uglu s Pestelovom. Posle toga ide dvadeset devet. A izmeu njih je moja zgrada, s crticom, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Pogledajte dobro. Devojka se zagledala u mene, a onda je pogledala monitor i rekla: Mladiu, ta kua ne postoji u bazi. Setite se: koji je broj? Zove se jo i limanova kua. Na njoj je mermerna ploa. I ta ja treba da unesem u kompjuter? Mermernu plou? Pa ta da radim? Da odete i kako treba pogledate broj na zgradi u kojoj ivite. Izaao sam na ulicu i zakleo se da vie nikad u ivotu neu popustiti eninom nagovaranju. Jutro je bilo tiho, jesenje, prozrano. Zapalio sam cigaretu, stajao neko vreme i krenuo prema Mohovoj.

32

Kao to sam i rekao slubenici, zgrada broj dvadeset sedam bila je na uglu s Pestelovom. Pored nje je stajao truli kiosk Sportloto i rasla je topola. Dalje niz ulicu bila je zgrada broj dvadeset devet. Lepa, obloena ploicama, s nekoliko malih balkona. Izmeu njih, poput odbeglog robijaa izmeu straara, stisla se zgrada 27/29. Zapalio sam jo jednu cigaretu i poeo da traim tablicu s adresom. Zgrada u kojoj ivim malo je uvuena, a pred njom se nalazi mala bata. To je jedini vrt u celoj Mohovoj ulici i zato je do uiju nabijen pseim govnima i plastinim aama. Betonsko slone-tobogan. Slonova surla se od vremena raspala na nekoliko sivih komada. Par drvenih klupa. Niko nikad nije sedeo na seditu tih klupa, svi su sedali iskljuivo na naslon, a na sedite su stavljali prljave noge. Eto na kakvom mestu ivim. Proverio sam sve zidove, sve okove. Nisam naao nita osim stare mermerne ploe. Na ploi nije bilo adrese. Na njoj je pisalo: Kua Henriha limana, trgovca. Zapoeta 27. marta 1871. godine, osvetana 14. februara 1879. godine. Ispod mermerne ploe bila je iskrivljena metalna tabla. O njen oak lokalni pijanci otvarali su pivo. Na njoj je pisalo:

Amos bene Para malum! Homer. Iliada. Cantina XIX

Moda zgrada s crticom zaista ne postoji, ja sam neto pobrkao... ali koji je onda broj kue u kojoj ivim? S jedne strane 27, s druge 29. A ova... s baticom? ...do avola! Odustao sam i krenuo na posao. Na poslu sam odluio da pozovem oca.

33

 Kako si? Sve je u redu. Hvala. Ba sve? ta je, recimo, dobro? Poznanika je boleo zub, a sada su ga izvadili. Vie ne boli, to je dobro. Da. To je zaista dobro. I jo? Jo sam na kanalu Kultura gledao emisiju o Oskaru Vajldu. I to je dobro. Je li? A uvee u gledati emisiju o glumcu Kazakovu. Vrlo zanimljiva emisija. Je li? Hoe li ti gledati? Zna da nemam televizor. Znam. Zato proputa ono najzanimljivije u ivotu. Sea li se broja kue u kojoj ivim? Ne, naravno. Ti ivi u njoj. Ranije si i ti iveo tu. To je bilo davno. Mi je nikad nismo zvali drugaije nego limanova kua. Razumem. ta e ti? Pokuavam u pasokom da dobijem obrazac devet. Kad si se useljavao u zgradu, imao si valjda neka dokumenta... reenje... ta ve treba... Neto sam imao. Gde si ih stavio? Seam se, kad sam prvi put iao da gledam na budui stan, agent za nekretnine je rekao: odmah ete ga prepoznati. Iznad te kue uvek stoji oblak. ak i kad je sunan dan. Prislonio sam slualicu na uho, dovukao se do stola, uzeo cigarete, zapalio i vratio se na stolicu. Ko je uopte taj liman?

34

 Ne zna ko je liman? A ti zna? Svaki pristojan ovek zna ko je liman! Moda ja nisam ba pristojan? I moda je to tvoja krivica? ta misli? Ko bi mogao da pomisli! Moj sin ne zna ko je liman! Pravi si divljak! A jo se drui s profesorima! U stvari ne. Nisam divlji, ja sam kuni. Kao bioskop. A s profesorima se ne druim ve nedelju dana. Valjda zna ta se desilo. Kakvi su ti planovi za vikend? Za ovaj nikakvi. Hteo sam da odem sa enom u Finsku. Ali ovog vikenda neemo uspeti. Uopte ne znam kad emo moi. Ne mogu da zamenim paso. E, odlino. Pomozi mi u subotu da pomerim orman. Hoe? Dogovorili smo se u koliko sati u doi u subotu i ja spustih slualicu. Napolju je bio isti onaj svet koji sam video ujutru. Sad je delovao prihvatljivije. Uvee sam saekao enu ispred metroa. To nam je neto poput porodine tradicije. Ve osam godina zaredom skoro svako vee je ekam ispred metroa. Ako ne znate Mohova je ulica odakle se za deset-petnaest minuta peke moe stii do etiri... ak do pet stanica metroa. Vrlo zgodno. Ako u Peterburgu postoji geometrijski centar, onda ja ivim u njemu. Rodio sam se ovde, u centru, ovde sam stekao drugove iz detinjstva, proiveo u Mohovoj ceo ivot. Prijatelji su odrasli, odselili se u ureena predgraa, stekli automobile, ene-kuke, stanove s mnogo soba, a ja i dalje ivim ovde.

35

Mada, nisu se svi razili i stekli sve to. Od etvorice mojih najbliih prijatelja, kola imaju samo dvojica. Pri tom jednom od njih ona vie nikad i ni za ta nee biti potrebna. Iz svoje ulice peke sam stigao do Gostinog dvora. Obino sam enu ekao pored izlaza iz metroa na kanal Gribojedova, odakle bismo skrenuli ka osvetljenoj crkvi Hristovog vaskrsenja. Danas smo neko vreme hodali utke. Jesen je inae bila vrlo topla. Ali ne uvee. Duvao je tako jak vetar da je izbijao cigarete zajedno sa zubima. Iza promrzlih oblaka virila je ria njuka meseca mujaka. ena je navukla rukavice. Uhvati me ispod ruke. Hladno mi je. Uhvatio sam je ispod ruke. ta si radio na poslu? Smislio sam brzalicu. Hoe li da uje? Jei ima uticu. Ponovi. Pusti me! A-a! Ne moe da ponovi! ena se smrzava, a ti... Jesam li ti rekla da si apsolutno nevaspitan tip? Je li? A meni se inilo da nisam lo momak. Sasvim pristojan. Ti? Pristojan? Aha. Samo ne znam ko je liman? Zna li ti? liman je jedan predrevolucionarni prevarant. Nakrao je negde staro zlato i predstavljao ga kao zlato Troje. Uzgred, odlian nain za pranje para! Odakle vam toliko zlata? Otkrio sam Troju! Da, nije loe. Trebalo je da registruje svoju kuu u pasokoj slubi. Sada ja imam glavobolju. Taj liman je u stvari bio inenjer. Uestvovao je u nekakvom isuivanju nekog plitkog potoka. Ali ne u gradu, nego u okolini. Negde pre Kolpina. Je li ga isuio?

36

 Nemam pojma. Sluaj, smrzla sam se. Mnogo je hladno. Aha. Ponekad su nam put prelazili psi lutalice. Jeste li primetili koliko lutalica u poslednje vreme skita ulicama? Psi nisu ni pokuavali da nas pokidaju na froncle. Moda su nas smatrali svojim dvononim prijateljima. Pored Mihajlovskog zamka pretrali smo na crveno svetlo na Sadovu. Zamak je bio pust, mraan. U njemu su se pritajili duhovi. Ovde je sigurno svuda bilo duhova. U Mihajlovskom zamku, u kojem su ubili Pavla Prvog, pored crkve Hristovog vaskrsenja, gde su digli u vazduh Pavlovog unuka, neto dalje niz Fontanku, na mestu gde su homoseksualci overili metkom glavu Grigoriju Raspuinu i gde se danas nalazi odvratan, skup kafi. Mesto gde ja ivim prepuno je duhova. A nisam ih video samo zato to se s mog mobilnog telefona uje vesela melodija iz filma Isterivai duhova. Zna, negde sam itao da u Letnjem vrtu postoji jedno drvo... trepljasta topola. ta to znai? Ne zna? Treplje su neka stvorenja koja prodiru sve do ega mogu da dosegnu. Odnosno, s jedne strane ona je biljka, ali dere kao ivotinja. I ta s tim? Ukratko, ta topola se hrani pticama selicama. One sedaju na granu i hop! Od ptice ostalo samo perje! Pri tom se ona po izgledu ne razlikuje od obinih topola. Zato jo ne mogu da je nau i poseku. ena me je pogledala ispod oka i upitala da li je mogue da sam ponovo poeo da piem roman. Rei ponovo pisati roman izgovarala je s takvim izrazom na licu kao da je mislila iskopavati odvratne sline iz nosa.

37

Doli smo do Mohove, proli kroz baticu, skrenuli ispod lune kapije i nali se u naem unutranjem dvoritu. U isto vreme smo podigli glave i pogledali prozore. Zna, hladno je, ali... ipak mi je drago to smo proetali. utao sam. ena je spustila pogled s prozora na mene. Huknuo sam. Koliko prozora ima u naoj spavaoj sobi? U naoj? Jedan. A u dnevnoj? Dva. Osim toga imamo po jedan prozor u maloj sobi i predsoblju, I jedan u kuhinji, je li tako? Tako je. Koliko je to ukupno? Je li to pitanje? Da. Pitanje. Ukupno je... samo malo... est. Je li tako? Samo je pokazala glavom prema zgradi. Tamo je bilo sedam prozora. udno da to nikad ranije nisam primetio. I ta? Pa vidi. Prozora ima sedam. Da, sedam. Odakle taj prozor vika? Nemam pojma. Ja ga nisam probijao. I ta ti misli o tome? Hladno je. Idemo kui? Liftom smo se popeli do stana, otkljuao sam vrata svojim kljuem, skinuli smo kapute i poao sam u sobu da se presvuem, a ena u kuhinju da vidi ta imamo za veeru. Vee je proteklo kao i obino.

38

Glava etvrta

POSLEDNJI SKINHED

39

Probudio se jer mu se uinilo da zavija pas. Ne otvarajui oi, leao je u krevetu i sluao zavijanje u sopstvenoj glavi. Onda je ustao i umio se. Pas je i dalje zavijao. Raspoloenje je bilo nikakvo. Nije se popravilo ni kad se setio: danas je poslednji dan raznoenja, od sutra poinje da radi u kancelariji. Na posao je doao na vreme, u jedanaest. Sipao je sebi kafu, rekao telefonistkinjama Zdravo! i uzeo hrpu priznanica. Nita neobino, sve kao i jue, i prekjue... kao i svaki dan za poslednjih pola godine. Denis je radio u poti. Tanije, u slubi dostave poslovne korespondencije. Verovatno znate: Dve treine Zemlje pokrivaju okeani, a ostatak prostora naa mrea dostave. Pozovite, i za nekoliko sati vae pismo e biti kod primaoca! Odradio je ovde dogovorenih pola godine i odlazio na bolje mesto. Sad e po gradu juriti neko drugi. On, Denis, od sutra prelazi na mnogo bolje plaen posao u glavni ofis, a danas mu je preostalo da preda rejon sledeem nesreniku. Nesrenik je ve ekao. Dvadesetogodinji bubuljiavac obrijane glave. Crna koulja, zavrnute farmerke, teke cipele. Umilan osmeh. Ne-sre-nik. Denis. Ljoha, jesi li nekad radio na hitnim isporukama? Ne. Pre ovog uopte nigde nisam ni radio.

40

 Objasniu ti. Najvanije je da ne drobi previe. Ujutru pokupi potu, do ruka je raznese. Posle ruka uzima drugu turu i sad je ve celu raznosi. Razume? Radno vreme ne postoji. Kad zavri posao etaj. Ako ne zavri, jurcae dok sve ne raznese. Razume? Rekli su mi. Znam to. Nema nieg komplikovanog. Ponekad ak dobije i baki. Danas idem s tobom da ti sve pokaem. Od sutra ide sam. Dobro. Shvatio sam. Ima li pitanja? Zasad nema. Bie ih. Kad se pojave pitaj. Sutra nee imati koga. Dobro. utali su. Denis je malim gutljajima ispijao svoju kafu. Momak je mrtei elo razmiljao ta bi mogao da pita iskusnog kolegu. Onda je rekao: Je l kod vas uvek ovako lupa? Lupa? Da. Kao da su bubnjevi. Negde daleko. Ne ujem nikakve bubnjeve. Psi zavijaju. A bubnjeve ne ujem. Tano u jedanaest i deset natovarili su u slubeni moskvi prvu vreu korespondencije i izali iz kancelarije. Za volan je seo Denis. Prosto zato to su prethodno ovo bila samo njegova kola i on je najbolje znao okolne rejone. Do podneva je od velikog daka ostalo smo nekoliko malih paketa. Denisu se dopadalo kako on to sve precizno radi. Guve na raskrsnicama izbegavao je vozei kroz prolaze izmeu zgrada, stepenitem se uspinjao bre nego liftom, s klijentima je bio predusretljiv i ljubazan, a polugu menjaa pomerao je kao da je odluio da na dnu moskvia iskopa rupu. Njegov kolega ga je ushieno gledao. Kako ste spretni!

41

 Da. Ja sam spretan. A ti si smotan. Sporo kapira! Nauiu. Ipak mi je ovo prvi dan. Zautali su. Denis je gledao samo u put, a teke cipele i mladievu elavu glavu izbegavao je da pogleda. Ali onda je ipak pitao: A zato ti je glava obrijana? Jesi li od onih? Od kojih? Ne pravi se lud. Od onih sam. Imate neto protiv? Mene boli uvo. Jesi li mnogo crnaca ubio? Ne. Samo jednog. Gde je sledea isporuka? Sluajte, je l vi stvarno ne ujete bubnjeve? Ja ne ujem odgovor: gde je sledea isporuka? Odvezli su veliki paket u agenciju za nekretnine sa staklenim vratima, gde ih radnik obezbeenja u sakou nije pustio dalje od praga, ve je sam potpisao potvrdu o preuzimanju. Dostavili su i tri privatna pisma sa stranim markama i krenuli natrag u kancelariju da neto pojedu i pokupe popodnevnu turu pote. Denis je usput nauio momka da, ako mu klijenti budu davali baki, bolje da potroi pare na okoladu za devojke koje razvrstavaju potu. Moe i da ne kupuje. Samo u tom sluaju budi spreman da sam razvrstava potu i do kasno u no tri s jednog kraja grada na drugi. Dobro. Imau to u vidu. A zato ste pitali za crnce? Denis je leao na dakovima s vrednosnim poiljkama i puio. Momak se smestio na kutiju pored njega. Ni zbog ega. Nemojte misliti da ja... Boli me uvo i za crnce i za skinhedse. I za sve me boli uvo, razume? Ali ja sam zaista ubio jednog.

42

 Idi u miliciju. Napii prijavu protiv samog sebe. Jeste li nekad nekog ubili? Denis je paljivo ugasio cigaretu i otiao da je baci u metalnu kantu. Kad sam imao petnaest, ubio sam psa. Pas se ne rauna. Zato? Ti ne voli crnce. Ja ne volim pse. Jednog sam ubio. Kad zavijaju kao danas, ubio bih jo nekoliko. Ovaj visoki nosati diber nita nije razumeo. Kako TO moe da se poredi sa psom? Bolje da... nek najzad odradi poslednji dan i neka brie u svoj ofis. Lake je raditi sam. To se desilo pred sam kraj toplog maja. U parku pored Admiraliteta. Cvetao je jorgovan, mirisalo je dolazee leto i okolo su etale gomile onih koji su eleli da uivaju u znamenitim peterburkim belim noima. Nije se dobro seao otkud se tada pojavila ideja da odu u taj park. On je s drutvom iz svog betonskog geta retko izlazio u centar. Ovog puta su se svi zajedno ukrcali u vagon metroa i pili jako vino iz flae. Vino je bilo jeftino i ukusno, a vagon prazan. Nije mislio da e crnac umreti. Mislio je da e sve biti kao i obino... udarae ga po licu, a on e tuno jeati... pa to nije zaozbiljno! ...Ali crni ovek je umro te bele noi... Od tada je esto sanjao tu scenu i vie nije mogao da razabere ta se zaista desilo, a ta je on s vremenom izmislio. Ili su alejom, a crnci su im dolazili u susret. Takvoj srei momci nisu mogli da se nadaju: troje crnih i ruska devojka s naoarima i izbaenim zubima. Crnci su ugledali njihove obrijane glave i poeli da usporavaju... skoro su sasvim prestali da hodaju... uostalom, nisu imali kud da skrenu.

43

Prvi je iao Saa Kralj. Ne usporavajui, ne govorei ni rei, udari prvog crnca po nosu i ovaj pade. Odmah pade. Ostala dvojica poee da bee. Stigli su ih kod samog bunja... oborili... Onaj to je posle umro stisnuo je lice uz samu zemlju i aputao: sam stranac... Ne smete... Ja sam stranac... Imao je ogromne usne ija je boja podseala na glavi smrznutog oveka... dugo i polako mrdao je ta ogromna usta. Onda je devojka s naoarima najzad viknula, prodorno zaciala, i momci su digli ruke od crnaca i otrali prema Bronzanom jahau, jer su svi znali: panduri vole da reaguju upravo na ovaj krik, a niko nije hteo da kvari nastupajui dan boravkom u eliji. I on je tiho pobegao zajedno s ostalima, i po inerciji se i dalje smekao. Jo nije znao da e crnac umreti. Nije znao da e ubudue sanjati celu tu no... preesto sanjati. Do pet po podne posao je bio zavren. elavi bubuljiavac izvukao je iz praznog daka koverat (paket dokumenata... a moda i asopis) i proitao adresu: Kunstkamera. Rukovodiocu odeljenja KTA, Remizovu. Kunstkamera je na Vasiljevskom ostrvu. Hoemo li preko Dvorskog mosta? Ne. Tamo je guva. Ui se dok sam s tobom. Idemo preko Troickog. Celim putem Ljoha je posmatrao veliki koverat, a onda rekao: Zanimljivo, ta je to KTA? Stvarno te zanima? Ma ne. Pitao sam tek onako. Denis je smotao volan i zaustavio se pored samog ulaza u muzej. Odnee?

44

 Dobro. Ne zaboravi da ti potpiu potvrdu o preuzimanju. Dobro. Ljoha je uao u muzej, provirio kroz alter kasa, osmehnuo se i rekao da je doneo potu. Kome? Remizovu. Samo malo... ovaj... neki KTA. Gde je to? KTA je Kolekcija tropske Afrike. Idite desno kroz celo prizemlje i videete stepenite. Ili pitajte nekog. Hvala. Brzim koracima savladao je odeljenje Eskima, odeljenje Indijanaca, proao pored stakla s povijenim samurajima i spustio se niz stepenice. Na vratima je pisalo: Kolekcija tropske Afrike. Pokucao je. Unutra je bilo tiho. Paljivo je odkrinuo vrata, uao unutra i pokuao da nazre neto u polumraku. U sledeem trenutku najzad shvati ta mu je to u stvari itav dan lupalo u uima. Crveno sunce je najzad celo zamaklo iza horizonta. Sada se iznad savane uzdizao samo ogromni bledi mesec. Ratnici su i dalje plesali. Znoj na njihovim crnim leima liio je na bisere na starim narukvicama naroda Svazi. Dim od vatre puzao je po brdacima. Tamtamovi su udarali svoj ritam. Kad je uao, ratnici su okrenuli prema njemu lica ukraena ratnikim bojama. Shvatio je da nema svrhe beati. Hteo je da pokrije lice, ali prednje noge su mu onemoale od straha i Ljoha je samo odmahnuo tekom glavom koju su krasili ogromni rogovi. Ingvenjama! Ingvenjama!

45

Ratnici su podizali crvenu prainu stopalima, uzdizali titove od tavljene bivolje koe, bacali uvis koplja. Ingvenjama! O da! Doao je! Ingvenjama! On je ovde! Krug ratnika koji su plesali se raspao. Napred je istupio slavni Sobhuza, Bivol Tajanstveni, Pretea Planina, Sobhuza Veliki! O kako sijaju njegove beonjae! Od tutnjave tamtamova zapuile su mu se ui. Savana se podizala sve do oblaka. Promicala su crna lica ratnika oslikana svetim bojama. Zemlja je drhtala, kao to biva samo s prolea, kad mujaci slonova podignutih surli kreu u potragu za produetkom vrste. O, Ingvenjama! Ljoha se udarao repom po okrvavljenim bokovima, savijao vrat i urlao. Sa usana mu je u slapovima curila pena. Ratnici s koama leoparda oko bedara plesali su oko njega, nisu mu doputali da ode, da se pomea sa ostatkom stada, da se sakrije od njihovih nemilosrdnih udaraca. Sobhuza je zamahnuo kopljem. Poslednje to je Ljohi promaklo pred oima bila je beonjaa meseevog oka u crnoj orbiti neba. A onda je zvuk tamtama poeo da se udaljava. Hitna i milicija stigle su gotovo istovremeno. Muzej su zatvorili, enama su dali da udahnu malo amonijaka. Milicijski narednik je stegnuo ruku lekarima hitne pomoi i zamolio ih da saekaju. Sad e sve napisati i moi e da pokupe telo. Lekari su puili u hodniku kamenih podova i ofarbanih zidova. Denis im se pridruio. Narednik je diktirao pomoniku zapisnik uviaja.

46

 Telo mukarca. Po izgledu oko dvadeset godina. Po miljenju lekara, smrt je nastupila pre oko sat i po. Kao posledica nesrenog sluaja. Jesi li napisao? Dobro... Otrica koplja... ovaaaj... s makete koja predstavlja Zulu ratnika pod punim naoruanjem ula je nastradalom u elo, a izala iz zadnjice... u smislu iz debele oblasti lea... Jesi li napisao? U trenutku uviaja telo je i dalje bilo nasaeno na koplje i visilo naglavake. Izraz lica nastradalog ne moe se opisati. Jesi li napisao? Svedoci ene zaposlene u muzeju potpisale su zapisnik. Milicioner je klimnuo lekarima: Nosite. Denis je priao naredniku. Strano, jelda? Ne priaj. Prvi put vidim ovako neto. Jeste li otkrili kako se to desilo? A ta ima da se otkriva? Sapleo se. Zveknuo. Pravo na otricu koplja. Razumem. Istraga e verovatno biti zakljuena? Ma kakva istraga? Sve je ionako jasno. utke su gledali kako lekari odvoze sklupano telo Ljohe skinheda. Narednik je posegnuo za cigaretama. Daa. Prvi put vidim ovako neto. Kakav je ovo zvuk? ujete? Gde? Kao da zavijaju psi. Ne znam. ekaj... Ne. Ne ujem. Narednie, mogu li da idem? Imam jo mnogo poiljki. Naravno. Idite. Sve najbolje. Denis je izaao iz zgrade Kunstkamere, otkljuao kola i seo za volan. Verovatno e mu sutra poslati novu zamenu. Morae da objanjava sve iz poetka. A dananje poiljke odnee sam. Bez ikakvih zamenika. Izvukao je iz daka poslednji koverat i proitao adresu: Sankt Peterburg, Klub odgajivaa slubenih pasa.

47

Glava peta

VELIKI OBRAUN BRAE PORHATIH, ILI PANDUR PELINOVOLKOV

48

Kad naleti jesenjeg vetra skidaju poslednje lie s drvea i pun mesec gleda s nebesa kao debela njuka geje koju je prebio klijent, uvek se prisetim jednog istog dogaaja. Ruine su odavno zarasle u trsku i pepeo su sprale kie, a ja se seam onoga to se ovde desilo i kao da me samo no deli od minulih dogaaja. Tuan je za smrtnike bog vremena, i ako bismo znali kojom stazom od nas odlazi danas zauvek postajui jue, ko ne bi skoio i poeo da podie rampe samo da bi zadrao tren koji prolazi? Avaj! Kako su tune takve misli... Bilo ih je dvojica roaka, brae od strica. Jedan se zvao Beli, a drugi Ludi Kum. Nije vano to je Beli u stvari bio crnokos, a Ludog Kuma su poeli da zovu Ludi Kum kad je bio tako mali da jo nije bio nikakav kum. Bilo ih je dvojica, bili su braa od strica i uvek su ih zvali samo tako. ta se desilo s njihovim roditeljima ta je pria suvie tuna da bi ovde bila ispriana. Suze mi liju niz obraze pri samom seanju na nju i ne mogu da ih zaustavim. Vano je to da deaci nisu rasli kod kue, ve u tambovskom sirotitu broj 18.

49

O, kako su udni hirovi sudbine! Oba deaka uila su u koli veoma loe, matematika im nije ila, ali ih je pri tom u ivotu zanimalo samo da nau sreni broj. Po itave dane stajali su pored ograde sirotita, iza koje je bio autoput, i gledali tablice automobila koji su prolazili. Beli je vikao: Aha! Evo kola s brojem sedam sedamdeset sedam SOM. Srean broj! Ludi Kum se samo podsmehnuo: Kako moe biti srean broj pored kojeg stoje slova SOM? Onda ih je vaspitaica pozvala na ruak: Deaci! Ve je tri i petnaest! Vreme je! Beli je mahao rukama: Petnaest sati i petnaest minuta! Srean broj! Ludi Kum je krivio usne: ta je sreno u vremenu kad je etnja zavrena i treba da se pije onaj glupi orbuljak? Ponekad su vaspitai vodili razred u bioskop. Deca bi stala u parove, dola do stanice i ulazila u autobus. Druga deca gledala su kroz prozor i agorila, a Beli i Ludi Kum trali su da kupe karte i udno itali da li je karta srena ili ne. Ako sluajno ne znate, na autobuskim kartama napisan je estocifreni redni broj. Srenom se smatra karta na kojoj je zbir prve tri cifre jednak zbiru druge tri. Na primer, 276087: dva plus est plus sedam jednako je petnaest i osam plus sedam takoe je petnaest, razumete? Posle vonje autobusom razred je stizao u bioskop i svi su gledali film, ali roake nije bilo briga za film. Oni bi seli u zadnji red, vadili novanice i igrali moe. Sutina te igre je sledea. Beli bi govorio prvu cifru broja sa svoje novanice, a Ludi Kum sa svoje. ija je cifra bila vea taj je udarao protivniku mou. Onda uporeujete sledee cifre... i tako

50

dok ne doete do kraja broja na novanici. Vrlo jednostavna pravila. Tako je proletelo njihovo detinjstvo, kao to opadaju latice s divlje vinje. Do trenutka kad su deacima poele da se pojavljuju prve dlaice na licu, dobili su diplomu o srednjem obrazovanju i s nogom u dupe isterani su iz sirotita broj 18. Beli je rekao: U ovom gradu malo je srenih brojeva. Za dugih jesenjih noi razmiljao sam o tome ta da se radi dalje i evo kakav je moj plan. Koliko sutra odlazim u Piter da svojim rukama napravim sebi srean tiket. Ludi Kum je pljunuo bratu pod noge i odgovorio: Sastanaka nasamo, a ni sastanaka uopte, vie nee biti! Putuj, samo imaj na umu: i ja nameravam u kulturnu prestonicu nae domovine i ne daj ti boe da mi se nae pod nogama. Rastavi se tamo, u svom Tambovu, roaci su se posle toga videli samo dva puta. O! Bolje da tih sastanaka nikad nije bilo! Brai nije trebalo mnogo vremena da postanu najjai kriminalci Peterburga. Beli je okupio svoju ekipu istomiljenika, a Ludi Kum svoju, i pitanje zato ga zovu Ludi Kum vie niko nije postavljao. Kako drugaije zvati oveka koji je pravi kriminalni kum i pri tom mu je ekipa kompletirana najokorelijim gadovima u gradu? Kao pesma majske ptice, Kao cvet visibabe, Prekrasne parice, to same U dep klana se sipaju.

51

Braa se jedan drugome nisu meala u posao. Ali, razume se, bili su obaveteni o tome ta se deava kod onog drugog. Obojica su se pitala: Ko e prvi izvui srean broj on ili ja? On... ili ipak ja? Braa su udarila reket klubovima, kockarnicama, restoranima, benzinskim pumpama, supermarketima, kioscima pored metroa i svemu to treba da plaa porez kriminalcima. Kontrolisali su ceo grad i sad su samo oslukivali ta e uraditi protivnik. ta e jo on smisliti? Odmah posle krize 1998. Beli je dobro razmislio i uzeo pod kontrolu radionice Vijetnamaca koji su pravili petarde. Svakog meseca stareinama vijetnamskih zajednica dolazili su njegovi momci i ljudi na ijim su rukama ostala najvie po tri prsta brojali su momcima utvrenu koliinu novanica. Kad je saznao za to, Ludi Kum je udario reket munjevitim puaicama, koje su stizale da opslue vozae zaglavljene u gradskoj guvi uklapajui se tano u jednu promenu boje na semaforu. Tada je Beli izjavio da novac ne smrdi te su poele da mu plaaju i bakice koje su naplaivale ulaz u toalete. Aha! rekao je Ludi Kum i naredio da se nasilno oduzima pepeo iz gradskog krematorijuma: sad su taj pepeo, navodno kao ubrivo, prodavali vlasnicima vikendica. ta sad! Ljudi Belog stavili su ape na bandi skakaonice iz gradskih zabavnih parkova: sad se nije plaalo samo za ulazak na skakaonicu, ve i za silazak s nje, a ko bi odbijao, dobio bi pravo da se poslui bandijem jo nekoliko puta zaredom... Njegov brat od strica nije se dao zbuniti i naredio je da se zatvorski bloudoberi, narodski naziv pederi, dovedu u zgradu nad kojom su dizajneri okaili tablu Gej klub. Novac dobijen od posetilaca kluba sada je takoe iao u zajedniku kasu. Odgovarajui na izazov, prodavci koje je kontrolisao Beli otvorili su pored Zoolokog muzeja kiosk i kafi. U kiosku su se

52

prodavali demperi od vune mamuta, a u kafiu je specijalitet bila marinirana anakonda. Tako bi trajalo do u beskraj da najblii saborac Belog, ovek koga su zvali Kria, nije svom patronu dao Zloslutni Savet. Ko je on, taj Kria, odakle je rodom i kako je dolo do toga da Beli uvek slua upravo njegove savete odgovore na ta pitanja neemo saznati. A i da li je vano, kad se ubrzo nakon toga cela ta pria zavrila kao to nestaje aj sa dna olje onih koji dugo posmatraju promicanje oblaka? Veliki voa Beli nije mogao da se skrasi. Nije mogao da smisli na ta bi jo mogao da udari porez, kako jo da pretekne svog brata od strica, Ludog Kuma? I ba u takvom jednom trenutku Kria mu ree: Velianstveni! Zato deliti ako moe da se uzme sve? Ovaj grad je premali za dvojicu gazda! ta ima na umu? Uzmi bratovljevu polovinu i neka se takmienje zavri! Uzmi, i presahnue tvoje suze i istopie se teina u utrobi, kao to isparava rosa i nestaju oblaci iznad planina! Beli je pomislio: kakve, do avola, planine u Peterburgu?, ali sve u svemu savet mu se dopao. Ludom Kumu su poslati pregovarai. Bilo je nareeno da se prenese: Snage klanova ne troe se na normalni biznis, nego na gluposti. Vreme je da to prestane! Neka se Beli lino sastane s Ludim Kumom i dogovori se o tome pod kojim uslovima e jedan od njih dobiti sve!

53

Mnogo je godina prolo otkad su se roaci videli poslednji put jo u rodnom mestu, u dalekom i tihom gradu Tambovu. Avaj, ne bee radostan taj njihov nov susret. Ludi Kum ree: Ugojio si se, brate! A ti si oelavio: godine nemaju milosti ni prema kome! Sad lii na junaka iz Zvezdanih ratova. Na dedaja? Ne. Na Dabu. Braa su zautala. Obojica su znala zato je zakazan ovaj sastanak, ali budui verni buido kodeksu, nijedan nije urio da prvi progovori. ta emo da radimo? Kako emo podeliti grad? Jasno kako. Kao u detinjstvu. Neka sve rei srean broj. ta emo igrati? Moda da stanemo na raskrsnicu i ekamo ko e prvi na kolima koja prolaze ugledati duple cifre? Kako si pametan! Misli da mi nije javljeno da si jo pre godinu i po dana privatizovao gradsku saobraajnu policiju i sad po svome deli brojeve registarskih tablica? Hajde bolje da uzmemo po jednu novanicu i da igramo u grad, kao to smo u naem rodnom Tambovu igrali u moe? Evo tebi ipak! Dobro mi je poznato da si upravo ti danas glavni akcionar fabrike Gosznak, koja tampa nae banknote. Ne bih eleo da vidim novanicu koju e po tvojoj narudbini za mene napraviti tvoji strunjaci! Au, njesra. ta da radimo? Moda da sednemo u autobus, kupimo kartu i odigramo srean broj, a? Koliko ja znam, gradske autobuse dosad nismo kupili ni ti ni ja. Kad si se ti, roae, poslednji put vozio autobusom? U autobusima Peterburga ve godinama se ne prodaju karte. Sad u njima rade kondukteri i nema nikakvih karata. To je nemogue! ega se igraju dananji deaci?! povika Beli i posia ljude da provere je li to tano.

54

Ispostavilo se da je sve upravo onako kako je rekao Ludi Kum. Posle toga Beli je zatraio tri dana za razmiljanje i otiao. Mnogo je asova proveo zatvorivi se s Kriom i po isteku tih sati izlaz bee pronaen. Tune su spaljene ruine prodavnice Kontinent, nou su naroito tune. I dalje stoje nesreene, a iza mojih prozora sada je jesen i ute hrizanteme spustile su glave ka zemlji. A onda, onog toplog dana, kad se odigrao Veliki obraun, Kontinent je bio itav i blistao je ukraen nizovima lepe robe; napolju je bilo prolee i potoii su se slivali niz trotoare... sada samo suze cure niz moje obraze. Avaj! Koliko u jo uzdisati za prolim? Koliko tugovati zbog nepovratno zavrenog? Prvi su do prodavnice stigli ljudi Ludog Kuma. Naredili su direktoru da zatvori radnju, a kupce urno isterali na ulicu. Verni kao psi na lancu, ljudi Ludog Kuma zatvorili su ulaze i izlaze. Njihova su lica bila nepomina, a iz pogleda im je sevao plamen. Ljudi Belog stigli su neto kasnije. Uli su u prodavnicu, osmotrili da li je sve u redu i preko radio-veze preneli patronu: okej. Moe se ui. Sunce je plesalo na povrini barica, ali nimalo proleno ne bee raspoloenje onih koji su se skupili na odeljenju voa i povra prodavnice Kontinent. Svi su znali da od pukog sluaja zavisi u ije e ruke prei napola podeljen grad. Hoe li Beli biti njegov jedini gospodar? Hoe li ga Ludi Kum preuzeti bez ostatka? Kad su braa stala jedan naspram drugog, ponovljena su im pravila dvoboja: Obojica ste odrasli u sirotitu broj 18. Osamnaest godina je prolo otkad ste zavrili kolu i otili iz Tambova. Osamnaest podzemnih javnih kua kontrolie onaj od vas koji se zove Beli.

55

Osamnaest tona heroina prodao je u proteklom periodu Ludi Kum. Je li to tano? Braa odgovorie: Vaistinu je tako! Danas vam predstoji da konano reite stvar. Jedan od vas e izai iz odeljenja voa i povra kao gospodar Peterburga, a drugi moe da se obesi. Sutina dvoboja je sledea. Svako od vas e uzeti po jednu bananu. Obe banane bie izmerene na elektronskoj vagi koja sama tampa nalepnicu s cenom. Onaj za iju bananu vaga izbaci cenu koja sadri broj 18 smatrae se pobednikom. Slaete se? Braa rekoe: Okidoki! Bananu je prvi birao Beli. Prosto je priao gajbici, odlomio prvu koja mu je bila pod rukom i bacio je na vagu. Svi su se sledili. Kria, koji je stajao najblie vagi, pretei se namrtio. Vaga je zasvetlela... onda jo jednom, i izbacila krajnju cenu banane: sedam rubalja i osamnaest kopejki. Neverovatno odahnula je banda. Iz prvog pokuaja ovaj srenik je izvukao potreban broj. Teko e biti njegovom bratu da pobedi u ovoj opkladi. Onda je kutiji s bananama priao Ludi Kum. Bez razmiljanja je uzeo jedan plod i utke ga stavio na vagu. Koliko ima? Devet devedeset. Beli pljesnu rukama: Pobedio sam, i vaistinu je neverovatno! U ceni moje banane ima broj 18, a u ceni tvoje nema! Ludi Kum se osmehnuo samo jednom usnom. Gornjom. Alo, gnjido! Koga loi? Moja banana kota devet rubalja devedeset kopejki. Devet plus devet je osamnaest. A zbir cifara tvoje cene jeste svega esnaest, jer je sedam plus jedan plus osam jednako upravo esnaest. Tako da sam pobedio !

56

Iznad odeljenja voa i povra u praznoj prodavnici nadvila se zloslutna tiina. Ratnici s jedne i druge strane samo su se utke gledali. I tada je Kria ispod mike izvadio pitolj, ispalio metak u elo najbliem protivniku i zaurlao: Nas ovde smatraju idiotima! Bez gneva i strasti, bori se, Beli! I odjeknue pucnji. I prosu se na pod kefir petmolino, kao i rasol iz tegli s bugarskim mariniranim paradajzom. I behu pretvoreni u blato ravioli. Krvarei, poslednji bandit Peterburga saini ovakvu tanku: O, zar meni sad predstoji, oveku hrabrom i odvanom, Umirati ispruen Nemono Sred razbacanog voa i povra? Tako su izginule obe ekipe. Niko nije izaao iz Kontinenta iv ni ljudi Belog ni ljudi Ludog Kuma. Samo je zloslutni Kria napustio bojno polje a da ga nije okrnjio nijedan metak. I zadovoljna bee Kriina njuka! Kakva njuka, divna Kriina njuka! Tako se zavrava tuna povest o minulom, koju sam nazvao Veliki obraun brae Porhatih ili Pandur Pelinovolkov. O, mili itaoe koji se saginje nad mojim belekama! Moda e pitati: ko je taj pandur ije je prezime stavljeno u naslov? Odgovoriu: to i jeste Kria, jer u stvari on nije bio kriminalac, ve ubaeni provokator iz policijske specijalne slube ija je misija bila da oisti grad od kriminala.

57

Kapetan Pelinovolkov izvrio je misiju. Rukovodilac GUVD general Vinja dao mu je za to ak i orden. Kriminala u Peterburgu od tada nema... ali oko ruina i dalje nesreene prodavnice Kontinent iri se tiha tuga. Tako da, umesto zakljuka, dozvolite da proitam petostiije koje sam sastavio noas, u asu kad se ne moe zaspati, jer je suvie lep mesec koji sija kroz gotovo prozirne oblake: Kuca je lajala Na iku frajera. A meni preostaje Da zavijam kao pas ija je kuica spaljena do tla.

58

Glava esta

ABAT

59

U mojim kolima je vrlo star radio-prijemnik. Toliko je star da se ne zna kako se uopte naao u njima ona su prilino nova. Da bi se uhvatio radio-talas, na ovom prijemniku se ne pritiskaju dugmii, nego se okree dugme za podeavanje. Mada, da znate, to mi se ak dopada. Kad pritiska tastere, uvek zna ta moe da oekuje. A kad okree dugme, moe da naleti na neto neoekivano. Na primer, pre nekoliko dana uhvatio sam na prijemniku talase televizije. Odnosno, sluao sam televizijski program preko radija. Slike nije bilo, ali je bilo zvuka (ak i zvuka reklama). itavim putem do kue sluao sam emisiju o oveku koji je skupljao filmske snimke ljudskih smrti. Glas spikera govorio je da je od nastanka kinematografa trenutak smrti na filmskoj traci zabeleen samo nekoliko puta. Neto se deava s ureajima u tim trenucima: skae kamera, dolazi do kvarova na traci, bleti sunce... a moda stvar nije u aparaturi, nego u operateru. Da skratim, svega nekoliko puta uspeli su da snime sam trenutak smrti. I evo, naao se kolekcionar koji je odluio da skupi te kadrove u svoju kolekciju. Otkupio je originale vojne filmske hronike. ,,U na-pad!, urlao je komandir pridiui se iznad rova i dobio dumdum metak u grlo. Dopisivao se s policijskim ustanovama zemalja u kojima se pogubljenja zloinaca snimaju za izvetaj i dobio dozvolu da iskopira scene giljotine, veanja i smrti na elektrinoj stolici.

60

On je za ogromne pare otkupio od snimatelja amatera kasete i bobine na koje su snimili samoubice koje se bacaju kroz prozor, vozae koji se razbijaju u kolima i sve u tom smislu. Vozio sam se veernjim neosvetljenim ulicama, a u zvunicima iza mojih lea pucala su razbijena ljudska tela i kripao spljoteni metal. Dobra emisija... a jo bolje to sam je samo sluao, a ne i gledao. Kolekcija nije donela dobro svom vlasniku. On je po itave dane sedeo u pustoj i mranoj prostoriji i gledao tue smrti. Da li je mogao da ne proba da snimi sopstvenu? Za filmsko snimanje veka spremao se temeljno. Razumljivo: ponavljanja nee biti. Kolekcionar je popriao s lekarima, iznajmio ceo filmski studio u trenutku iks... Stigao sam do kue, iskljuio motor, sklonio radio u kasetu, iskljuio farove, zakljuao kola, ukljuio alarm i krenuo kui na veeru. Ali to je bilo jo u sredu, a sad je bio petak uvee i na televiziji se davao politiki krimi. Sutina radnje je sledea. Zamislite, govorili su iz televizora, da e se sutra ujutru predsednik Putin ubiti. Probudie se, pogledae kroz prozor, shvatie da mu je ivot promaen i ubiti se. Gde e nai pitolj scenario je preutao. Zemlja e ostati bez predsednika. Pre prethodnih izbora svi su stigli da se pripreme za promenu vlasti. Ovog puta nisu uspeli. Monici ovog sveta razmiljali su ko bi mogao da postane predsednik. Ko je danas dovoljno bogat i popularan da zauzme to mesto? Ispostavilo se da realnih pretendenata ima svega nekoliko. Pri tom su svi oni muslimani. Nemusliman je samo jedan. U sutini nije lo momak. Jedini minus grbav je.

61

Film je prikazivao svakodnevicu imidmejkera. Teka svakodnevica ljudi koji prave predsednike. Svi shvataju da e sledei predsednik Rusije postati bradati musliman. Vahabit. Mrani tamnoputi ikica. I samo jedna junaka agencija pokuava da napravi udo i uini da umesto vahabita narod izabere grbavog. Zaposleni u agenciji rade dvadeset pet sati na dan, a svet oko njih ludi. U modnim asopisima reklamiraju se novi modeli fereda, najvii dravni slubenici pred kamerom dokazuju da nisu nita gori od ostalih... da su obrezani jo u detinjstvu. A ovi ljudi, kuckajui po tastaturama kompjutera, guraju grbavca za predsednika. ena je pitala da li da mi skuva aj. ta ima veze: mogli bismo da leimo u krevetu, gledamo film, pijemo aj i jedemo ukusne sendvie ta ja mislim? Odbio sam. Prosto ne volim aj. Glumac koji je igrao mogueg predsednika podseao me je na nekog, ali nisam mogao da se setim na koga. Setio sam se tek nakon dosta muke. Re je o tome da imam prijatelja koji ivi u odvratnoj novoj zgradi. Nije lo momak: na prolom objektu moja i njegova ekipa radile su zajedno. Jednom sam se neto dugo zadrao u gostima kod prijatelja i on je krenuo da me isprati. Izali smo na stepenite i naleteli na prijateljevog komiju. Komija je poeo da nas moljaka da mu damo pare. Krupni blentavi mukarac se smekao, pruao ruku da se upoznamo i molio da mu pozajmim novanicu. Stezao mi je ruku i neprestano ponavljao svoje ime i udno ime po ocu, sve dok mu na kraju nisam dao pare za alkohol. E, na tog komiju je liio televizijski predsednik zemlje. udno, i dalje se seam tog davnog odlaska u goste. Okrenuo sam se na stomak. Siguran znak da u uskoro zaspati. Ranije, kad sam imao sedamnaest, nikad nisam spavao na stomaku. Samo na leima, s rukama iza glave.

62

enu tad jo nisam ni poznavao. Zabavljao sam se s tamnokosom visokom devojkom. Kako je to davno bilo... Ta devojka je govorila da mnogo lepo spavam. Da tako spavaju junaci iz serija za mlade. Miiavi debili obrijanih pazuha. Tada mi se dopadalo da to sluam, a sada spavam kao zverica u jazbini. Sakrivam lice u tanki jastuk i sklupavam se pod jorganom u pozi embriona. Tada sam imao prijatelje... etvoricu vernih prijatelja... nameravao sam da se druim s njima celog ivota... A ta se desilo? Na ekranu je sve ulo u odluujuu fazu. Zatvorio sam oi. Bilo mi je krivo to sad tako runo spavam... to se sve tako brzo promenilo... eto, od etvorice prijatelja iva su samo dvojica... pri emu je jedan koji je poginuo bio... ali da li vredi sada razmiljati o tome? Trenutak kasnije, ne odgledavi film, zaspao sam. Najneprijatniji dan u sedmici je subota. U petak jo ivi u proloj nedelji. U nedelju shvata da je vikend zavren i da uskoro ponovo ide na posao... a u subotu nema ta da radi. Ovog vikenda valjao sam se po krevetu do ruka. ak sam i popuio jednu cigaretu ne ustajui i ne umivajui se. Onda sam ipak ustao, navukao pantalone i krenuo u toalet. U mom stanu na vratima toaleta nema reze. Mnogo puta sam hteo da zarafim na vrata kukicu, ali ena se samo glupirala i pitala: Zato? To joj je iz detinjstva, koje je provela u Parizu. Roditelji moje ene po ugovoru rade u Francuskoj. U njihovoj evropskoj kui nisu se zakljuavala vrata toaleta i kupatila. U kuhinji je na stolu leao grozd banana. Mirisale su na uvozni lek ferverks. ena je sedela za stolom i ekala da provri voda u ajniku. Pogledao sam na sat koji mi je landarao na zglobu ruke i ukljuio radio.

63

ena je jo bila u kunoj haljini i nenaminkana. U isto vreme posegnuli smo za kutijom cigareta. Ve sam uspela da slomim nokat. Nemoj se nervirati. Kupiemo nov. Neko vreme smo sedeli u tiini, a onda je zazvonio telefon. Telefon koji imamo u stanu je onaj... znate? ...njegova slualica niim nije privrena za aparat. Svaki put dugo traim gde sam je, do avola, ostavio posle prethodnog razgovora. Dobro je bar to nam je stan mali, dvosoban, hodnika praktino nema, slualica se brzo nae. ena voli da razgovara telefonom. A ja ne volim. Ona bez problema dva i po sata eta kroz stan drei slualicu ramenom, a ja poinjem da ludim ve posle sedam minuta razgovora. Neprijatan sam prema sagovorniku, besnim... ne mogu dugo da razgovaram. Ne znam zato. Verovatno je u pitanju fiziologija. S kim ti to? Evo s njom. Pokazala je glavom prema ekranu televizora. Tamo je gradski gubernator, natakavi narandasti lem, stajao na graevinskoj skeli na Petropavlovskoj tvravi. S kim s njom? S Ljudom. enom ovog tipa. Tip to je gubernator? Aha. Razmiljao sam. Moja ena je razgovarala preko telefona sa gubernatorovom enom. Tu misao moja glava nije mogla da svari. Oprosti, draga, ali ja ne razumem. O emu si ti priala sa enom naeg sadanjeg gubernatora? Zanima te o emu smo razgovarale? Ne. Mene udi sama injenica. Zato ste priale? A zato da ne popriamo? Ona mi je kolska drugarica.

64

Ponovo sam razmislio. Ako je kolska drugarica, onda u redu... mnogo je jasnije. Samo, gubernatorova ena nije liila na kolsku drugaricu moje ene. Ona ne lii na tvoju kolsku drugaricu. Sluaj, ta hoe od mene? ini ti se da sam dosadan, je li? Da. Jednostavno ne razumem. Ona je odrasla ena. Ti si mlada devojka. Kako ste mogle da idete u isti razred? Nismo ile u isti razred. Ile smo u istu kolu. A onda mi je ona ponekad nabacivala posao. Da pie inauguracioni govor gubernatoru? Da prevodim tehniku dokumentaciju. Je li? S kog jezika? Zna li kako su se oni obogatili? Niko ne zna. udno, u celom gradu niko ne zna kako se obogatila porodica naeg gubernatora. A ja znam! Je l? Obogatili su se tako to su isuili jednu pritoku Neve. I na tome su se obogatili? A zato ti nikad ranije nisi rekla da poznaje gubernatorovu enu? Treba da te izvetavam o svim svojim prijateljicama? Ne. O svima ne mora. Ali ovaj momak je na funkciji ve dva mandata zaredom. Preko sedam godina. A ti nijednom nisi rekla da poznaje njegovu enu. ena je ustala i otila iz kuhinje u sobu. Kad nema ta da odgovori, ona samo izae, pa ispada da smo se posvaali i da sam za to kriv ja. Posle jutarnje kafe poeo sam da razmiljam ta bih danas mogao da radim. Kada te ivot plai... kada je nemogue od

65

njegovog pogleda meduze pobei na posao, najoptimalnije reenje jeste da pone da sreuje ono to odavno eli da dovede u red. S jedne strane, to je vaan posao. S druge svima je jasno da je ovek prosto reio da ubije nekoliko sati za koje se ispostavilo da su suvini u njegovom ivotu. Nije bilo mnogo varijanti. Mogao sam da sredim pisai sto, a mogao sam i policu s knjigama. Sto je bio zatrpan papirima i kompakt-diskovima. Ja ih ne sluam na CD plejeru, nego na kompjuteru. Pored kompjutera, na mom stolu nalazi se jedna plastina polica za diskove. Polica za knjige ugurana je naspram radnog stola. Policu je odavno trebalo srediti. Upasti u nju, kao u pobunjeniku koloniju, i dovesti je u red. Nekad mi se svialo da obavljam revizije u njoj. Da traim knjige za koje sam odavno zaboravio da postoje i da itam po nekoliko stranica iz svake. Da leim na podu, listam knjige, oseam se sreno. Tada sam imao dvadeset i inilo mi se da odrasliji neu biti. Tad mi novac nije bio vaan i ni za ta ne bih poverovao da u zbog para poeti da radim ono to radim sada. Danas imam trideset dve i ve je nemogue poverovati da sam nekad bio dvadesetogodinjak. Jednom u moda napuniti i pedeset. Plaim se tog trenutka. Seo sam u fotelju i poeo da razgledam policu. Na donjoj polici, skoro na stolu, nalaze se najvee, debele knjige: renici, prirunici, enciklopedije u skupom povezu i atlasi. Na polici iznad je ono to sam nekad voleo ali verovatno nikad vie u ivotu neu proitati. Ofucana Pria o Tristanu, Izoldi i stranom kralju Marku. Knjiga Hristoljubova Dogaaji koji su prethodili ubistvu imperatora Pavla. Popularna istorija arheologije. Ilustrovani prevod Mahabharate, izdat u ekoj pod nazivom Velika bitka potomaka Bharate. Jungovi komentari na Bardo Todol, odnosno Tibetansku knjigu mrtvih...

66

Iznad njih je poinjala proza. Ove police imaju karijesni osmeh. Vrlo esto knjige odavde odlaze zauvek. Preko dvadeset romana Filipa Dika. Bilo je dana kad je romana bilo vie... moda ak trideset pet. Njih su objavili razni izdavai, u raznim edicijama i razliitim povezima. Pored njih isto tako hiroviti Edogava Rampo: etiri zbirke pria. Broirani povezi se raspadaju ao mi je da ih izbacim, a u solidnom povezu ovog momka nikad nisu izdavali. Na gornjim policama vlada totalni nesklad. arena banda koja se neznano kako dri zajedno: Rejmond Keno, Piter Benli, Radjard Kipling, Amos Tutuola, Erik Sigal, En Rajs, Suvestr i Alen, Vilijam Piter Bleti... Drago mi je to su neke od tih knjiica s autogramima. Imam jo i policu... posebnu poliicu na kojoj... ak sam priao blie... eh, udo, a ne polica... ali o njoj neto kasnije. Nemojte misliti da pravim biblioteku. Ja prosto itam knjige, a kad ih se skupi mnogo, biram najskuplje od njih i prodajem ih. Najbolji otkup knjiga u gradu (a i otkup kradene robe) nalazi se u onoj kui u kojoj je do 1917. godine ivela porodica spahija Alilujevih, iju je kerku poseivao mladi kavkaski kavaljer, bradat kao etka za obuu, Josif, koga su zvali Koba. Velika prostorija Antikvara ormanima je pregraena na uske odeljke. Ormani imaju staklena vrata. Ako elite da pogledate knjigu, mlada prodavaica e vam kljuiem otvoriti orman i, ne osvrui se, vratiti se natrag. Moete da razgledate. Moete, ako hoete, i neto da ukradete. Jednom sam u ovoj prodavnici video izdanje koje me je zaprepastilo, staro naizgled ak i preko dvesta godina. Knjigu koja je govorila o ekshumaciji lea haltatskog plemia barona Minhauzena. U sanduku nosatog laova, pored njegovog raspadnutog tela, ispostavlja se, nalazila se skupa ikona, koja zapravo nije bila ikona, ve ifrovani plan neeg to nisam stigao da proitam, zato to mi

67

je bilo nezgodno da dugo listam tako skupo izdanje, a novac za kupovinu preskupe knjige nisam imao ni onda kao to nemam ni sada, zato to takve knjige ponekad kotaju vie od malog stana u kojem ivim. A pred prodavnicom se smrzavaju preprodavci. itava gomila mukaraca iji je omiljeni prozaik ovek koji na pivskim etiketama pie Napravljeno od najboljih sorti jema. Ti momci e vam ponuditi mnogo vie novca nego prodavci u Antikvaru. Ali ako je knjiga koju elite da prodate istinski vredna, onda e vam ti dragi ljudi razbiti glavu metalnom ipkom i uzeti je dabe. U stvari, ne postoji nita zanimljivije od prodavanja svojih starih knjiga antikvarnicama. Ustao sam iz fotelje, otiao u kuhinju, popuio jo jednu cigaretu i odluio da danas neu sreivati orman s knjigama. Uvee smo opet leali ispred televizora. ena je itala. Na programu je bio nauno-popularni film o starinama Lenjingradske oblasti. O izumrlim narodima koji su naseljavali nae krajeve pre dolaska Rusa. Novinari su pronali zanimljivog ikicu. Radio je kao voza minibusa i jednom je zajedno s kolima i svim putnicima upao u Nevu. Ali ne u samom gradu, ve negde u oblasti, nedaleko od Kolpina. Recite nam, Semjone Ljvoviu, ta ste videli kad su se kola nala pod vodom? Semjonu Ljvoviu je podrhtavala adamova jabuica dok je priao kako je pod vodom ugledao kamene statue paganskih bogova, ruine neega to se ne moe opisati, a najvanije mnotvo rasutih zlatnih novia. Gde se to tano nalazi, Semjone Ljvoviu?

68

Voza je potpuno pocrveneo, igrao se bubuljicama i odgovorio da je bila no, a on je prethodno popio... istina, ne mnogo... zato je i izgubio kontrolu nad vozilom... a iz nevske vode odvezli su ga u bolnicu, tako da ne moe tano da pokae mesto. Razmiljao sam o tome kako se navodno smatra da je prestino iveti u centru Peterburga. Ja ivim u samom centru i mogu da vam priam o minusima takvog ivota. Na primer, u centru nemate kuda da odete u etnju. Da je muvate po keju? Da plaate u kafiu tri puta vie nego to to zaista vredi samo zato to je u centru skupo iznajmljivanje prostora? Od poetka ivota zaradio sam i potroio hiljade evra. Zato? Novac dolazi i odlazi. I odlazi, i odlazi, i odlazi... Nema kud da se ode. Veeri provodim pred televizorom. Strani turisti plaaju strane pare da se nau u kraju u kojem ja ivim celog ivota. A mene to skoro nita ne kota, ali ja svejedno nikad ne idem u etnju po svom divnom kraju. Okrenuo sam se ka eni: Zato mi nikada ne etamo? Hoe da ide u etnju? A ti nee? Ovog trenutka? Zato? Moe sutra. Idemo u kafi. Zna li koliko u naem kraju kota odlazak u kafi? Znam. Ali sad imamo novca. A odlazak u Finsku? Namerava li ti da tedi novac za putovanje? eni se bliio godinji odmor. Ona se ozbiljno spremala za put u Finsku. Kupila je prirunik. Kopala po internetu, koji skoro da ne ume da koristi, i itala o znamenitostima Helsinkija. Trideset puta je pitala kad nameravam da zaradim novac za putovanje. Leali smo utei. Onda sam dao eni daljinski, okrenuo se na stomak i zaspao.

69

Te noi nisam sanjao ni jedan jedini san.

70

Glava sedma

THE LOVE

71

Ona je radila u peterburkom metrou. Prodavala je etone na ulazu. A on je radio kao kondukter u trolejbusu. On je bio gluvonem, a ona nije imala desnu nogu. I na celom svetu nije bilo ljubavi vee od njihove. Ujutru je metroom odlazio u svoju trolejbusku garau. Budio se rano, kad je napolju jo bio mrak. Pio je aj, jeo sendvie i dugo gledao u tamne prozore. Njegov svet je uvek bio tih i spokojan. Popivi aj, stavljao je olju u sudoperu, i nikad nije uo kako zvecka kaiica ostavljena u njoj. Odlazio je u predsoblje, unuo i vezivao pertle. Onda bi se uspravio i provlaio ruke kroz rukave na jakni. Napolju je palio prvu jutarnju cigaretu. Do metroa je iao peke. ak i u rano jutro pred kasom za karte u metrou bio je red. Stao bi na kraj reda, malim koracima se kretao napred, ekao dok doe do niskog altera s reetkama i vadio novanicu iz depa. Dajui novac kasirki, koju nikad nije video, irio je prste pokazujui da su mu potrebna dva etona. Jedan da stigne na posao. Drugi da se vrati kui. Nikad nije govorio dva, iako je mogao. Nije mu se svialo kad ljudi obraaju panju na njegov govor: grleni zvuci koji izleu iz usta gluvonemog.

72

ekala je taj trenutak. Jutrom su joj se usne razvlaile u osmeh. Danas e se u njenoj pukarnici ponovo pojaviti novanica i dva dugaka lepa prsta rairena u znaku Victory. Prodavati etone za ulazak u metro psei je posao. Verovatno e ga jednog dana poveriti automatima, ali zasad to jo nisu uradili. Tokom radnog dana pomera samo jednu ruku: uzeti novac, dati etone i kusur, uzeti novac, dati etone i kusur, uzeti novac, dati etone i kusur... Ostatak tela je slobodan. Moe da klati nogama, da pravi face i kopa po nosu svim prstima slobodne ruke istovremeno. To je i zamaralo kasirke u metrou. Nisu znale kuda e s tolikom slobodom i nakon to bi odradile nekoliko meseci, beale su poslodavcima koji su im smislili posao i za druge organe. Nije imala kud da bei. Da klati nogama na radnom mestu nije htela, zato to je imala samo jednu nogu. Njoj je ovaj posao odgovarao. Njen ivot je proticao u tesnoj prostoriji, gde je sedela na stolici s izlizanim platnenim seditem, licem okrenuta zafarbanom prozoretu. Nedavno se na ulici osvrnula oko sebe i primetila da je u svetu, ispostavilo se, ve jesen, drvee je poutelo i kroz kronju tre crna rebra granja. Leto je prolo. Ona ga ak nije ni primetila. I jedino ega uspeva da se seti jesu ruke koje joj kroz prozore guraju novanice. Njegove ruke bile su najlepe od svih. Dvesta pedeset etiri radna dana godinje mogla je da gleda njegove ruke. Sto jedanaest dana vikenda (slobodnih) provodila je kod kue i samo ekala da pone nova radna nedelja. Namerno je odabrala jutarnju smenu. Od otvaranja metroa do dva po podne. Druge devojke nisu htele da rade u to nenormalno vreme, a ona je dolazila u kasu ranije, slagala ispred sebe etone i sitninu i ekala. Oko sedam ujutro pojavie se njegovi prsti i time e se dan zavriti.

73

U dva po podne stavljala je ispred reetke tablu I ZVINITE , ZATVORENO JE i zajedno sa stolicom se pomerala od zida. Pred alterom su psovali oni koji su skoro doli na red ali nisu uspeli da kupe etone. Iza nje su, prislonjene na orman, stajale njene take. Pre nego to bi izala iz slubenih prostorija stavljala je u ui slualice plejera. Nije elela da slua siktanje iza sebe. teta to nisu izmislili plejer za oi, da bi, dok koraa, gledala film ili spotove i da ne vidi s kakvim je njukama gledaju ljudi oko nje. Od vrata na kojima je pisalo S LUBENE PROSTORIJE . N E ULAZITI do trolejbuske stanice nije bilo daleko. Ali trebalo je jednom se spustiti stepenicama i dva puta se popeti. Sa takama je to bilo avolski nezgodno. Zato je posle imala samo tri stanice na rogatoj maini, poslednje stepenice ispred ulaza i to je sve. Lift. Vrata. Sofa. Sanjati njegove prste. Kad se trolejbus pribliavao stanici, ljudi oko nje poinjali su neto da joj govore. Videla je kako im se mrdaju usne. Moda su pitali da li joj je potrebna pomo? Moda su kukali to je takama zagradila itav prolaz. Sluala je plejer, a njih nikad nije sluala. Plaala je kartu kondukteru, sedala pored prozora, zatvarala oi. Ove poslednje tri stanice su joj najtee padale. Nikad nije gledala oko sebe, nikad nije videla ta se deava. Lift. Vrata. Sofa. Sanjati njegove prste. Kondukter je uzimao sitninu s njenog dlana, davao joj kartu i odlazio dalje. Nikad nije izgovarao nijednu suvinu re. Bio je mraan i pomalo straan. I uopte, izgledao je kao... uglavnom, svi su plaali vonju u njegovom trolejbusu. Putnici su gledali njegove uzdignute obrve i nisu hteli da se vercuju, ve su eleli da kupe kartu. Ljudi nisu znali da kondukter nije zao, on se samo rodio gluvonem. Uinilo bi vam se da je ovaj kondukter uvek sabran i staloen, ali u stvari nije bilo tako. Oko pola dva on bi ipak poeo malo da

74

brine. Do njenog ulaska u trolejbus ostalo bi jo vrlo malo vremena i zaista bi postajao pomalo nervozan. Koliko se seao, dva puta se desilo da ona u odreeno vreme nije bila na stanici. Prepun trolejbus je vozio dalje, a on je ludeo i dobro video da je trolejbus prazan. Otprilike u dva i deset voza se pribliavao odreenoj stanici i konduktera je obuzimala zebnja. Jedan... dva... tri... etiri... pet... est...sedam... Yes! U zadnjem delu trolejbusa ona bi sputala svoje take na pod i on bi s olakanjem odahnuo, Odmah ga je privukla. Onog trenutka kad ju je prvi put video. Devojka s plejerom. Unaokolo su se gurali i mahali rukama. Samo dvoje u celom trolejbusu to nije ulo... Druga je bila ona. Nije imala desnu nogu, ali zato je imala ponosno podignutu glavu, ona je sluala plejer i uvek se smeila. Od nje nije bilo lepe na svetu. Mnogo puta je pokuavao da sitninu s njenog dlana uzme sporije nego obino. To mu nijednom nije uspelo. Brzo bi joj otcepio kartu i razmiui putnike beao na drugi kraj trolejbusa. U njenoj glavi uvek je svirala muzika, a on za muziku nije ni znao. Posle dve stanice, na treoj, ona je izlazila lupkajui takama o vrata i nezgodno se gegajui. Sad je trebalo saekati sledei put. Sutra e se, neto iza dva po podne, njena ponosno podignuta glava ponovo pojaviti na vratima i on e onovima osetiti kako njene take lupkaju o pod. Jednom je seo i izraunao: za sve vreme koliko se devojka vozi trolejbusom platila je za karte otprilike osamdeset dolara. Jo dva puta toliko i imala bi za kupovinu nove proteze. Specijalno je poruio potom katalog proteza. Tamo je pisalo da najjeftinija proteza desne noge kota dvesta pedeset dolara. Ruke bi kotale jeftinije. Nesavitljiva proteza ruke sa akom u crnoj rukavici mogla se kupiti za svega sto deset dolara. itao je katalog do kasno u no, a kad je legao da spava, prvi put ju je sanjao u erotskom snu. Nije se seao gotovo nieg. Ostao

75

je samo oseaj da je ona vikala, a on je nije uo, samo je oseao njen krik, koji je prolazio kroz njenu tanku i njegovu debelu kou... Kad se probudio, video je da je napolju ponovo mrak. Pio je svoj aj, jeo sendvi i dugo gledao u crne prozore. Nikad u ivotu i nije progovorio s njom. Nijednom u ivotu ona se nije usudila da dotakne njegove predivne prste. Ona je radila u peterburkom metrou. Prodavala je etone na ulazu. A on je radio kao kondukter u trolejbusu. On je bio gluvonem, a ona nije imala desnu nogu. I na celom svetu nije bilo ljubavi vee od njihove.

76

Glava osma

ETRDESET MUEVA ENE PLAVOBRADE

77

Krajem XV veka u Francuskoj inkvizicija je spalila oveka koji se zvao monsinjor il de Re. Ve u dvadesetoj godini ovaj odvani junak i galantni kavaljer bio je poznat u celoj Evropi. Rame uz rame s Jovankom Orleankom borio se protiv Engleza, a kad je Jovanka uhapena, il se preruen probio u tvravu i pokuao da je oslobodi...

Kau da je poludeo gledajui pogubljenje orleanske device. Kad su se posle etrdeset godina kraljevski vojnici spustili u podrum njegovog zamka, neke od njih su na rukama morali da iznose na sve vazduh. Podrum je do kolena bio zatrpan dejim lobanjama. Izbrojali su ih oko petsto, a ne zna se koliko su brine sluge jo uspele da unite. Mnogo godina je monsinjor il obeaivao deake. Po savetu italijanskog alhemiara Gvainardija, on ih je ubijao i vadio im utrobu. To je trebalo da mu pomogne da stekne veni ivot. Ispostavilo se da sredstvo ne deluje. Kad su zapalili vatru za ila de Rea, plamen je radosno skoio na njegovu raskonu bradu, dugaku sve do pojasa. Mnogo godina kasnije pisac arl Pero prikupio je legende o monsinjoru ilu i napisao priu Plavobradi. To je bila pria o oveku koji je jednu za drugom ubijao svoje ene. Plavobradi su iveli i u nae vreme. Poev od ovog broja, nae novine vam prenose ciklus lanaka o najstranijim i najkrvavijim zloinima poslednjih decenija.

78

O emu biste, ako ne o ovome, eleli da itate tokom vonje metroom? Mi vam nudimo takvu mogunost. Poeemo upravo od njih: od plavobradih XX veka.
TRI MRTVA PSA I ENSKI LE Poetkom XX veka serijske ubice ena neoekivano su se pojavile skoro u svim zemljama sveta. U Nemakoj je delovao Stefan Fazeka. U Americi Apo Kvimbi. U Rusiji uveni Nikolaj Suvorov. Ali sve su ih za pojas zadenuli Englez Dozef Smit i Francuz Anri Landri. Do Smit, ubica iz kupatila, bio je jedan od najlepih mukaraca svog vremena. On je meu prvima u Evropi pokuao da uvede u modu bodibilding. Postojao je samo jedan problem: Dozef je bio homoseksualac. To mu nije smetalo da se jednom u nekoliko meseci eni i do poslednje pare opeljei ene. Prvo ih je primoravao da se zaposle kao slukinje u bogatim kuama i kradu za njega dragocenosti. Posle nekoliko uspenih akcija jednostavno bi nestao. Jednoj eni rekao je da ga je zarazila sifilisom i nevoljnicu uz skandal oterao. etajui s drugom po muzeju, otiao je, navodno, na minut do toaleta i nestao. Nakon to ga je osma po redu ena prijavila policiji, Smit je shvatio da je bolje da ne nestaje on, nego njegove ene. igolo je po pravilu stupao u brak s bogatim naslednicama. Ali u principu, u njegove planove mogla je da se uklopi i medicinska sestra. On je osiguravao ene, traio od njih da mu prepiu sav imetak... a onda im predlagao da se okupaju. Dugo niko nije mogao da shvati ta se dalje deavalo. Neki su ak pretpostavljali da je Smit hipnotisao svoje rtve i da su se one same davile. U svakom sluaju, niko nije uspeo da nae ni najmanjeg traga nasilja na telima udavljenih Smitovih ena. Tek se kasnije ispostavilo da je poznavalac anatomije Smit osmislio originalan nouhau. Priavi joj iza lea, on bi naglim

79

pokretom povukao za noge enu koja je leala u kadi. rtva je od oka trenutno gubila svest, a ubica je prebacivao jo jedan iznos na svoj raun. Smitov francuski kolega Anri Landri koristio je mnogo tradicionalniji nain. Svih njegovih trista ena bilo je zaklano, a tela raskomadana i spaljena u pei. Na suenju je rekao da je liavanje ivota tolikog sveta zamoran posao... mnogo se umarao. Tekua traka Landri nije se zaustavljala. Ubistva su ila kao jedno za drugim. Ubijajui jo jednu rtvu u nizu, on je istovremeno iveo u braku sa sledeom, preko oglasa se upoznavao s treom, vodio ljubavnu prepisku sa etvrtom i prepisivao iz novina adresu pete. Landrijeve klijentkinje bile su dame preko trideset pet, koje su patile od usamljenosti i nedostatka muke panje. Najinteresantnije od svega novac mu je bio potreban za izdravanje zakonite supruge i troje dece. Pri tom je francuski ikatilo bio oenjen svojom roenom sestrom. Landri je otkriven neverovatno prosto. ene je ubijao tano etrdeset osam sati nakon venanja odvozei ih u posebno iznajmljenu vikendicu. Ubila ga je pohlepa. Jedna od trista tati sluajno je saznala da je, spremajui se za svadbeno putovanje, kupio samo jednu povratnu kartu, a drugu u jednom smeru. Uznemirena starica krenula je za mladencima. Posle onoga to je videla u njihovoj kui zauvek je smetena u psihijatrijsku ustanovu. Melanholino pukajui lulu, mu njene erke lopaticom je ubacivao u pe ravnomerno izmeane komade lea svoje ene i njena tri omiljena psetanceta. NEVESTA SA SEKIROM Ma kako da je straan ubica mukarac, ena koja serijski istrebljuje mueve mnogo je stranija.

80

U istoriji XX veka postoje i takvi sluajevi. Amerikanka Bel Ganes odavno je postala legenda. itav kaubojski jug jo peva kantri balade o njenim podvizima. Rodila se u Evropi, u porodici uvenog masona. U SAD je emigrirala kad joj je bilo esnaest godina. Prvo vreme morala je da skita iz drave u dravu u drutvu maioniara koji ju je u smrdljivim pivnicama svake veeri testerom presecao napola. Posle nekog vremena maioniar je zaprosio Bel, a ubrzo nakon toga umro. Ona se ponovo udala, ovog puta za farmera. Ovaj je umro jo bre. Bila su dovoljna dva sluaja da se Bel to osladi. Vie nije htela da eka milost od sudbine. Sad su mukarci umirali redovno i bez kanjenja. Same pripreme trajale su nekoliko meseci. Iznajmljena je kua u Ilinoisu i poslati su oglasi u najmodernije asopise za brane ponude. U oglasima je Bel navodila da je mlada, puna ljubavi i lepa. Mukarci su nagrnuli. Istina, kad bi stigli, bili bi prilino iznenaeni otkrivi da je njihova potencijalna draga jaka etrdesetogodinjakinja, teka skoro stotku, koja ima ve troje dece. Ali natrag vie nisu imali kud. Mukarci su ulazili u kuu i zauvek nestajali. Kasnije se ispostavilo da ih je Bel selotejpom vezivala za stolicu i muila sve dok ne bi potpisali sve to je od njih zahtevala. Bel je prezirala ljubav mukarca i ene. Nije verovala u to oseanje. Paradoksalno ali upravo je na njemu i izgorela. Sve zloine izvravala je uz pomo sauesnika: radnika svoje farme. Nekoliko godina nakon poetka zloinake karijere ovaj je izjavio da ne moe da ivi bez sauesnice i hteo bi da-da! da se oeni njome. U protivnom, pretio je da e otii u policiju. Bel je shvatila da sistem moe da se raspadne i sahrani je ispod ruevina. Iste noi komije su ugledale plamen poara iznad njene

81

farme. Kad je vatra bila ugaena, panduri su nali leeve troje dece i nagorele ostatke same plavobrade. Uhvatili su pomonika i ovaj je bez razmiljanja pokazao mesto gde je Bel zakopavala leeve oboavalaca. Iz jama su izvukli etrdesetak tela. Novine su o tome pisale godinama. Kao to znate, Bel je i ovog puta sve prevarila. Posle petnaest godina, ve nakon Drugog svetskog rata, policajci su je uhapsili na drugom kraju zemlje. ivu i zdravu. Islednicima je objasnila da je morala da ubije decu jer su previe znala, a kao sopstvene ostatke u kuu je podmetnula le koji je za nekoliko dolara kupila u mrtvanici susednog gradia. S APUNSKA OPERA S
TROVANJIMA

Ipak, najuvenija ena plavobrada nije bila Bel, ve Neni Dos, poznata pod nadimkom Miomorka Eni. Njeni zloini zasenili su sve uase i bez toga krvavih ezdesetih godina. Neni je rasla kao zamiljena devojka, sanjarka. Sedei na asovima u poslednjoj klupi, esto je plakala nad stranicama ruiastih romana. elela je romantiku. elela je cvee i burne emocije. Htela je da u njen dosadni dom ue princ na belom konju. Princ nije doao. Kad se Neni u devetnaestoj udala, nakon to je zatrudnela, u njenu kuu je uao tridesetogodinji proelavi slubenik i ivot je za nju izgubio svaki smisao. Radi ega se ljudi uputaju u zloin? Radi novca. Radi ena. Radi elje za osvetom. Motiv zbog kojeg je Neni postala ubica toliko je originalan da dugo niko nije hteo da veruje u njega ni porotnici ni novine. Tokom nekoliko godina, pomou miomora, Neni je na onaj svet poslala jedanaestoricu mueva. I sve zato to nisu liili na junake sentimentalnih serija.

82

Dok su joj se mukarci udvarali, sve je bilo okej. ampanjac, cvee, veeri uz klavir. Neni je gubila glavu i trepui gustim trepavicama govorila tiho: ,,Da, mili... A onda bi poinjala svakodnevica, i, pre ili kasnije, odmakavi se od poreta i sudopere, Neni je posezala za svetom flaicom miomora. Dugo takva smrtnost meu njenim muevima nikoga nije zbunjivala. Kad su se pojavile sumnje i kad su kod Neni poeli da dolaze islednici, ona se uspaniila i odluila da sakrije le poslednjeg mua. Ah, dame, dame... Neni nije smislila nita bolje nego da kuhinjskim noem isee telo supruga na komade i da ga baci u vece olju. Sve osim glave uspela je da ubaci u otvor slivnika, ali je time zapuila kanalizaciju u celoj kui. U trenutku kad je vodoinstalater krenuo da popravlja Neninu ve-ce olju, njena karijera ubice bila je zavrena. Krivicu misis Dos (odnosno misis Samjuels... odnosno misis Morton... ukupno jedanaest prezimena) tuilatvo je dokazalo za svega dva roita. Odluka porote: sedam doivotnih robija bez prava na albu. Miimorka Eni umrla je u zatvoru od sranog udara. Tada joj je bilo ve ezdeset etiri. Sve do smrti ona je u zatvoru bila pretplaena na desetak asopisa o romantinoj ljubavi. Kad je njen zatvorski uvar uao u eliju gde se hladilo njeno telo, na televiziji je bila nova epizoda nekakve serije.

Eto, to bi bilo sve. Nadamo se da je vaa vonja metroom prola neprimetno. U sledeem broju govoriemo o drugoj vrsti serijskih ubica: o trovaima i njihovim rtvama.

83

Glava deveta

TAKA. DOK

84

Izaao sam iz metroa, bacio novine koje sam usput itao, doao do redakcije i saznao da je Arkaa umro. Jo jue. Nas dvojica smo delili kancelariju. Nismo bili porodini prijatelji, ali svejedno... nije tuinac, razumete. Arkain sto bio je pored prozora i na stolu njegov kompjuter, a moj sto bio je pored samih vrata. Priznajem, prvo na ta sam pomislio bio je upravo kompjuter. Urednik mi je ve skoro godinu dana obeavao lino sredstvo za rad. Ali obojica smo znali da novca za novu radnu opremu nema. A sada je Arkaa umro i njegov kompjuter e verovatno dati meni. Kancelariju sam otvorio svojim kljuem. Ranije smo kljueve imali i Arkaa i ja. Sada e verovatno ostati samo kod mene. Skinuo sam se i zapalio cigaretu. Izaao sam u hodnik, proao pored redakcije mesenika enske stvari i svratio kod prelamaa. Pitao sam za uzrok Arkaine smrti. Sve je bilo mnogo gore nego to sam mislio. Jue je Arkaa sa enom nekim poslom krenuo u zadnjicu, na sam kraj grada, ak iza Lenjinskog prospekta. A ta se tamo desilo ne zna se tano. Ali zvanina verzija je sledea. Arkaa je trebalo da se popne liftom. A neposredno pre Arkae lift je koristio neki voza, koji je skinuo nekakav deo sa svoje krntije i benzinom, uljem i ostalim zapaljivim glupostima natopio ceo pod. Arkaa je uao u lift, pritisnuo dugme sprata na koji je hteo da ode, zapalio cigaretu, bacio ibicu na pod... do sprata su stigle samo ugljenisane cipele.

85

To se desilo sino. Oko pola pet. Sasluao sam priu prelamaa, okrenuo sam se i poao u kancelariju. Uvek se oseam neprijatno u takvim situacijama... nemam pojma ta treba da se kae. Dogovorio sam se s glavnim urednikom i prebacio kompjuter na svoj sto. Kompjuter je na stolu izgledao neverovatno dobro. Ukljuio sam ga u struju i krenuo da se upoznajem s njegovim sadrajem. Arkaa je bio gradski reporter. Jedan od najboljih. Prema onome to se deavalo u Peterburgu ponaao se kao brini pelar prema svojim konicama. To je bio njegov lini grad. Kompjuter je do vrha bio nabijen starim Arkainim materijalima. Ovde je bilo sve ime se moj kolega iz kancelarije bavio poslednjih nekoliko godina. Ono to se nalazilo u starom metalnom sanduku bilo je vie Arkaa nego ono to e prekosutra sahraniti u drvenom sanduku. Da on nije bio Arkaa nego novi Lav Tolstoj, kako bi bio olakan ivot prireivaima sabranih dela! Ne treba traiti retka izdanja ili se muiti s neitkim rukopisom. Skine sve to ima na hard-disku i moe da objavljuje. Pri tom svaka vrljotina ima datum pisanja, a ukoliko hoe, moe da pogleda i prethodne verzije. Zar to nije divota? Zamolio sam kompjuter da mi pokae poslednji dokument s kojim je Arkaa radio. Kompjuter novom vlasniku nije odbio sitnu molbu. Neko vreme itao sam ovakav tekst: M ATERIJALI
O

P ETROGRADSKOJ

STRANI

86

1. Kanalizacioni aht pored kue broj 23 na keju reke Karpovke nema dno. Predmeti koji u njega upadnu nestaju zauvek. Prosto padaju i nikad ne dolete do dna. Ponekad iz otvora ahta tee mleko. (Proveriti. Kojim tano danima tee?) 2. Prvi javni toalet u gradu bio je otvoren na mestu gde se sada nalazi stanica metroa Gorki. Posetioci tog toaleta bili su Fonvizin, Lobaevski i Mejerhold. Fekalijama istaknutih graana ovde su dubrili cvetne leje. Kasnije, pedesetih godina, toalet je postao mesto za sastanke lenjingradskih homoseksualaca. (Zato su za izgradnju stanice metroa izabrali tako udno mesto?) 3. Juni (desni) minaret peterburke Saborne damije (Kronverski prospekt br. 1) poveava se. U visinu on dobija 9 cm godinje, a u irinu itavih 14,7 cm. Poto severni (levi) minaret ostaje nepromenjenih dimenzija, najkasnije 2012. godine razlika u dimenzijama minareta mnogo e upadati u oi. Zanimljivo je, ta e tada rei rukovodstvo Saborne damije? 4.Podaci gradske Zdravstvene uprave. Informacije iz porodilita broj 4 (Kamenoostrovska ulica br. 26). Glavni lekar Leonid Nikolajev. Poslednjih 69 godina svake godine 1. decembra otprilike u je dan sat po podne raa se deak kome roditelji daju ime Sergej. Pri tom ime majke moe biti bilo koje, ali ime oca je uvek isto: Miron. Tog dana nema vie nijednog poroaja. Posle podne zaposlene obino putaju kuama.

87

(Proveriti: odakle u gradu toliko Mirona?) 5. Kad je na uu Neve osnovan grad Peterburg, bilo je srueno nekoliko paganskih hramova starih plemena. Petropavlovski gardisti preneli su kamene ploe iz starih hramova na novo mesto, a kasnije su ploe upotrebljene pri izgradnji zidina Petropavlovske tvrave. Na dva mesta (kod Narikinovog bastiona i drugo mesto proveriti) na ploama zidina jo se vide natpisi drevnim runama. 6. Kao to je poznato, na carskom grbu Peterburga pre revolucije stajala je latinska izreka koja u prevodu glasi: Voli dobro? Budi spreman na zlo! Iz toga je i nastalo staro peterburko verovanje: ako se kao akronim proitaju nazivi ulica izmeu spomenika Dobroljubovu (ljubi dobro) i Ulice profesora Kozlova (ka zlu) dobie se prezime sledeeg predsednika drave.
Bilo je neobino itati ovo, zato to su materijali o Petrogradskoj strani ostaii nedovreni, a Arkaa je umro. Niko vie nee otvarati ovaj dokument. tavie. Sad u ga izbrisati iz kompjuterske memorije i kraj. Arkaina smrt postae definitivna. Kompjuter je tvrdio da je pored materijala Arkaa u poslednje vreme radio na jo nekoliko dokumenata. Mrzelo me je da ih itam. Zato sam te dokumente odtampao (proitau ih kasnije), a sve ostalo sam jednostavno unitio. Zbogom, Arkadije. Onda se radni dan zavrio. Izaao sam iz redakcije i napolju me nije ekalo nita dobro. Grad je bio siv, metro prepun, putovanje dosadno, a itanje novina

88

bilo mi je mrsko zato to sam itav prethodni dan ionako posvetio novinama. Na stanici Senski trg iz vagona je izalo mnogo sveta, tano ispred mene oslobodilo se mesto, seo sam, izvadio odtampane Arkaine materijale i poeo da itam. Najpre je iao intervju. Ne zna se s kim i ne zna se o emu. Pre nego to sam stigao do kue, uspeo sam da ga proitam skoro celog. Evo ga. Sve se deavalo ovde. Upravo ovde. ta ,,sve? Ovo je upravo ona soba gde je ubijen car Pavle I. Kako zanimljivo! Nema veze to mi ovde pijemo? Nema veze. Znate kako se sve to desilo? Ne ba... Onako... u optim crtama. Spreman sam da vam sve ispriam. elite? Priajte. Naravno. Bie mi drago. To je duga pria. A ja ne urim. Dalje se rei gotovo ne mogu razabrati. uje se zveckanje flaa. Sve je poelo pre skoro tri hiljade godina, u trenutku kad je biblijski car Solomon izgradio u jerusalimu uveni hram. Po emu je on uven? Ne prekidajte, molim vas. Ispriau sve po redu. Do danas niko ne zna ta se nalazilo u tom hramu. Ljudima je bilo zabranjeno da ulaze u njega. Hram je bio ukraen zlatom i slonovaom. Negde u podzemnim odajama hrama nalazila se i Solomonova prostorija s blagom. Govorim li razumljivo?

89

 Da. Hram je stajao etiristo godina, a onda su ga sruili Vavilonci. Judeji su ponovo podigli svetinju, ali tada se pojavic Rimljani i hram je ponovo sruen. Mnogo vekova sveto mesto bilo je pusto. Danas je na mestu gde je stajao Solomonov hram izgraena damija Stenovita kupola. Pratite li moje misli? Da. Oprostite za dugaak uvod. Uskoro ete shvatiti o emu govorim. Pre devetsto godina poeli su krstaki pohodi. Vitezovi su proterali muhamedance sa Svete zemlje. U Jerusalimu je bilo osnovano nekoliko vitekih redova. Na latinskom se hram naziva templum, zato je jedan od redova dobio naziv ,,red templara, na naem reeno, hramovnika. Za nekih sto godina ovaj red pretvorio se u najbogatiju organizaciju na planeti. Kraljevi i vojvode uzimali su zajam od templara i dobijali onoliko zlata koliko im je bilo potrebno. Ne zna se odakle je ono poticalo, ali govorilo se da su, kopajui zemlju za temelje svoje rezidencije, vitezovi nali ono to nije mogao niko pre njih. Mogu li da pogaam... Tako je. Nali su blago biblijskog Solomona. Verovatno znate ta je bilo dalje? Neto sam uo. Templari su se posvaali s francuskim kraljem i njihovu organizaciju su unitili, je li? U principu je tako i bilo. Jednooki kralj Filip Lepi i njegov jednonogi sin Luj Svaalica izdali su nareenje i vitezovi ovog reda bili su pobijeni u celoj Evropi. Magistra templara Francuzi su spalili na lomai. Ali zlato nisu uspeli da nau. Pria se da svake godine, u noi kad je spaljen, magistar ustaje iz groba u pita: li kralj naao nau odaju s blagom?, a sedam odrubljenih glava mu u horu odgovara: Ne, vladiko. Nae zlato niko nee nai. Sipajte mi, molim vas, jo malo u au... hvala. Nema na emu. A kud se dede lova?

90

 Ima mnogo verzija. Po jednoj od njih, templari su uspeli da predaju blago vitezovima drugog reda hospitalcima. Neko vreme hospitalci su se takoe nalazili u Jerusalimu. Zatim su se preselili na ostrvo Rodos. Zatim jo zapadnije na Maltu. Od tada ovaj red esto nazivaju maltekim. Jasno. Prialo se da se u podrumima maltekog hrama uva zlatna poluga veliine sobe. Neto neverovatno. Desetine metara u preniku. Po dananjim cenama hiljade hiljada evra. Napoleon, koji se guio u dugovima, poslao je itavu ekspediciju na Maltu. Ali ni on nije naao zlato. Da? Da. to me tako gledate? Napoleon je proterao vitezove s Malte. Znate li gde se preselio malteki red? Znam. Ovamo. U na grad. U Peterburg. Tako je! Smetnje na traci. uje se zveckanje aa i bukanje. Kuda ete? Sad u doi. Toalet je tamo... odmah pored garderobe. Nai u. Gde sam stao? Kod... Ah, da. Ruski car Pavle I pozvao je malteki red u Rusiju. Car koga su ubili upravo u onoj prostoriji. Dugaka pauza.

91

 U Rusiji nije bilo udnijeg cara od Pavla. Njegovog oca nasmrt su zatukli nogama po nareenju sopstvene ene. Njegov sin, odrekavi se svega, peke je otiao u Sibir kod staroveraca. Njegovog unuka bomba je raznela napola, pri emu donju polovinu tela nikad nisu nali. Prekinite! Pa ja jedem! Kao da se nad itavom tom porodicom nadnelo prokletstvo. Pavle je i sam predosetio svoju smrt. Kad je uvee onog dana poslednji put doao na veeru, kau da je pogledao evo u ovo ogledalo, nasmejao se i rekao da je ogledalo krivo! U njemu se ne vidi njegov vrat! Svi su se nasmejali i otili na spavanje. A sat vremena kasnije u zamak su uli odredi zaverenika. Dosta, dosta! U vae zdravlje! Planirano je da zaverenici blokiraju carevu spavau sobu i nateraju ga da potpie da se odrie prestola. Ali svi su bili pijani, zalutali su u hodnicima i do ove sobe dolo je samo nekoliko mlaih oficira i braa Zubovi. Jednonogi Platon i jednooki Nikolaj. Pauza. Batkoraka. Uli su na ova vrata. Pavla vie nije bilo u krevetu. Nali su ga ovde, u uglu. Pavle nije beao ka sporednom izlazu, ve je pokuao da se probije do kamina. Zato? Vi mene pitate? Zaverenici su ga dovukli do sredine sobe. Da. Evo ovde. Pavle se i dalje otimao prema kaminu. Drali su ga za nonu koulju i traili da se odrekne prestola. Tada se iz hodnika zaue koraci. Pavle poe da doziva u pomo. Platon Zubov viknu: ta se dere? i zlatnom tabakerom koju je stiskao u ruci udari ga u slepoonicu. Ali tako da mu je slomio lobanju. Da popijemo za pokoj due imperatora? Pavle je pao i oficiri su poeli da ga udaraju nogama i tapovima. Na kraju su ga uguili alom.

92

 Zato vi to priate? Ima li to veze sa... Jo kako ima! Da li ste razmiljali o tome zato je za vreme Jekaterine Rusija upala u ogromne dugove, za vreme Pavla je treina tih dugova vraena, a posle njega sve do revolucije imperatori nisu vie isplatili ni kopejku? Iskreno, nikad u ivotu nisam razmiljao o tome. Ja posedujem arhivsku knjigu o obraunu dabina koje su se naplaivale na peterburkoj carini. Kad su u zemlju nagrnuli malteki vitezovi, njihova imovina se vrlo detaljno popisivala. Sve do nekakvog tamo prstena. ak su i generalnom magistru pretresali sav lini prtljag. I samo je etrdeset dvoja zaprena kola, koja su vozila magistrove sluge, bilo zabranjeno pregledati. Po linom ukazu Pavla. A ta je bilo u tim zapregama? Niko ne zna. I kud su nestala takoe niko ne zna. Ba niko. To jest, vi smatrate da su u zapregama u Piter dovezli zlato templara? Zato da ne? etrdeset dve zaprege zlata? Aha. To je nerealno. Znate li vi o kakvoj se lovi radi? U tome i jeste stvar. Dugaka pauza. uje se bukanje i zveckanje flaa. Recimo. Da, da. Popio sam do dna, a vi? ...Recimo da je tako bilo. Spreman sam ak i da poverujem da se tolika koliina kea moe prevesti kroz celu Evropu. Ali gde je uvati? A? Pa to nije novanik da se sakrije ispod patosa i da niko n sazna. To je, verovatno, nekoliko tona metala! Logino razmilja! A da preemo na ti?

93

Dugaka pauza. uje se bukanje i zveckanje flaa. Osvrni se. ta vidi? Gde? Ovde. Oko sebe. ta vidi? Pa, zidove... vas... mislim tebe. Misli na to to sam zrikav? Mislim na to da stoji u centru Mihajlovskog zamka. I ta? Svata! Sipaj. Aha. uje se bukanje i zveckanje flaa. Zamak je projektovan nekoliko godina. Promenilo se esnaest projekata. Pri tom je svaki sledei bio jo udniji od prethodnih. Iao si ovim hodnicima, kai: moe li se ovde iveti? Pa, naravno, nije ba najudobnije... Ovde je NEMOGUE iveti! Dvorac nije prilagoen za ivot. Prvo, itave godine je apsolutno vlaan. Carica Marija Fjodorovna razbolela se od reume dve nedelje posle preseljenja. Naslednici prestola stalno su imali anginu. Drugo raspored prostorija. To je uas!... Skrati! Kakav je zakljuak? Pavle nije ni planirao da ivi ovde. Zamak je izgraen samo kao ukras. Samo kao zavesa iza koje moe da se sakrije blago templara. Ono se i dalje nalazi ovde? Nadam se. (apatom) Negde ovde, je li? Da. Daj da zapalim. A sme li se ovde? Ne znam.

94

Teko disanje... kljocanje upaljaa. Pa dobro. Ubedio si me. Blago je zakopano ovde. Ali ono je odavno moglo biti iskopano, logino? Logino. Ali teko. Zato? Zamak je samo dugo projektovan. A sagraen je brzo. Arhitekta kome je poveren posao bio je strunjak ne za zamkove, nego za podzemne tunele. I etiri dana pre kraja gradnje on je umro. Arhitekti je puklo srce. A neimari (seljaci-kmetovi) bili su urno prebaeni u Sibir. Razumem. Kad su ubili Pavla, zaverenici su pokuaii da nau blago. To se vidi po dokumentima. Neke malteane su muili. Jednome su sipali u uho tri kante kipue vode. Ali nita nisu nali. Viteki red je proteran iz zemlje. Zar u uho moe da stane tri kofe? Za vreme Nikolaja I u zamku je pretresena maltene svaka cigla. Odavde su u Zimski dvorac odneli sav antikvarijat, sruili su plafone, izravnali nasipe. Ali blago nisu nali. I tu poinje ono najzanimljivije. Da? Zna, ja ti ne priam sve ovo tek tako. Ono to se desilo u ovoj prostoriji pre dvesta godina to je tek poetak. A dalje... ta? Dalje poinje takvo sranje da ti... (pitavi enski glas) ta vi to ovde radite, a? Zaboga, ta vi to ovde radite? ekajte, mama! Milicija! Na tome se tonski zapis zavrava.

95

 Ispred metroa sam pozvao enu i ona je predloila da zajedno odemo u supermarket. Kad bi trei svetski rat ipak poeo i nuklearni cunami zbrisao oveanstvo s lica zemlje, za preporod civilizacije bio bi dovoljan jedan supermarket. Iz njega bi, kao iz oploene jajne elije, izrastao nov univerzum. Imate li supermarket u blizini kue? Volite li supermarkete onako kako ih vole itelji mog kraja? Da li se snalazite u njima onako veto kako se snalazim ja i kako se snalazi moja ena? Na primer, jeste li primetili da se u svim supermarketima na svetu odeljenje hleba i odeljenje mlenih proizvoda nalaze to je mogue dalje jedno od drugog? Re je o tome da obian ovek ide u prodavnicu uglavnom po hleb i mleko. Ako bi ova odeljenja bila jedno pored drugog, onda bi kupac, na brzinu pokupivi neophodno, prosto zbrisao. A ovako e malo lutati... pogledae oko sebe... kupie mnogo stvari... koje moe da baci im ih plati na kasi. Supermarketi to su upravo oni stubovi na kojima se jo dri na svet. uvari poretka. Ustanove koje budno prate da se sve i uvek odvija kako treba. Da itav ivot radi, zarauje novac, a onda ga troi na ono to ti opte nije potrebno i ponovo poinje da radi. Ni ena ni ja nismo nameravali da odemo iz supermarketa nakon to smo kupili hleb i mleko. Nas nije trebalo nagovarati da potroimo vie novca, zato to smo zbog toga ovamo i dolazili. Ranije su ljudi ili u bioskope i muzeje. Sada se u novim blokovima bioskopi i muzeji ne grade, tako da, kad doemo s posla i preobuemo se u neto lepo, mi odlazimo u supermarket. Tamo gde je toplo i svetlo. Svetlo taman toliko da tvoju novu garderobu svi mogu da vide. Jedina topla i svetla mesta u tamnim i vlanim novim blokovima.

96

ena je priala kako teku stvari s njenim pasoem i pitala ta ima novo kod mene na poslu. Ispriao sam joj za Arkau i da su mi dali njegov kompjuter. ena me je pitala kakav je kompjuter radi li? Da. Radi. Ali nekako udno. udno? Ne znam. Moda je virus? Sam pravi nekakve udne fajlove. I neto mu nije u redu sa satom. U kom smislu? Sad stalno pokazuje pola pet. Pola pet po podne. Treba da popriam sa strunjacima. Neka poprave. Samo sat? A ostalo? Ostalo je u redu. Tastatura tastaturie i podloga za mia je u apsolutnom redu. Nije u redu samo sat. Doavi skoro do odeljenja alkohola, izdaleka sam primetio svog komiju. Zvao se Saa. Zajedno s jo nekoliko takvih kao to je on, Saa je skidao s polica flae sa skupim etiketama. Boe! Ko je pijanio sa Sainom njukom i izguvao je? Komija Saa bio je znamenitost mog ulaza. Bio je najuveniji pijanac u itavom ulazu... da, najverovatnije i u celoj zgradi, u kojoj je bilo mnogo stanova i iji je broj itelja tek neto malo zaostajao za brojem itelja gradia tipa Klajpede.1 urke koje su svako vee bile organizovane u Sainom stanu uveseljavale su komije tokom onih veeri kad na televiziji nije bilo nieg zanimljivog. Vrata Sainog stana bila su razvaljena i nikad se nisu zatvarala. Zato su urke, i kad je na televiziji bilo neto zanimljivo, svejedno uveseljavale komiluk. Jedne zime sreo sam Sau ispred ulaza. U majici i bosonogog. Komija je mjaukao pesmicu i gazei po snegu iao kui. Bio je toliko alkoholisan da sam za svaki sluaj ugasio cigaretu. Saa je bio kolski primer ruskog pijanca. Od votke je samo bio zdraviji.
1

Klajpeda grad u Litvaniji, trei po veliini. (Prim. prev.)

97

Odavno je propio sve to je imao. I svejedno nijednom nisam uspeo da ga sretnem treznog. Mislim da niko nikad nije uspeo. Time je udnija bila slika koja mi se ukazala. Nisam hteo da priem blie odeljenju s alkoholnim piima. Ali i s mesta na kojem sam se nalazio video sam da komija tovari u svoju korpu skupe finske votke u litarskim flaama. Saa je bio obuen u skup, skoro nov sako. Istina, ispod sakoa se video odvratan demper, a nie struka bile su vene Saine farmerke. Mnogo puta uivane ali nijednom oprane, farmerke u kojima je proiveo ceo ivot posle zavretka srednje kole. I jo je iz okovratnika sakoa virilo Saino lice. Bezoblina naslaga mokrog tela. Na jednom mestu na licu mogle su se nazreti oi. Oko je sijalo od zadovoljstva. Na drugom mestu videla su se usta, ispod kojih su trali ostaci prednjih zuba. Sve je to bilo udno. Saa nije bio prosto krupan momak. Bio je snaan kao traktor belarus. Bilo mi je teko da zamislim junainu koji je doveo Saino lice u takvo stanje. Ispostavilo se da je ena znala. Saa se uopte nije potukao. Moj komija pijanac se prvi put u ivotu zaposlio i, zahvaljujui tom poslu, sad vie nije morao da pije ledinku,2 ve skupa i ukusna pia. Nedavno je na prospektu nekoliko ulica od moje zgrade otvoren kazino. Vlasnici su odluili da kockare zabave boksom. Tamo je sada Saa i radio. Ma nemoj?! Saa radi u kazinu?! Aha! Moe li da zamisli? Au! Na komija profesionalni bokser... ludilo! Pre e biti da je on tamo bokserski dak. ta misli, je l ga dobro plaaju? Ne znam. Verovatno. Pa kupio je sako. Sako su mu sigurno dali.
2

Ledinka antifriz. (Prim. prev.)

98

 Sad je glupo da ga zovemo Saa. A da ga zovemo Aleksandar Moslovi? Kako? Moslovi. Nisi znao? Tata naeg komije zvao se Mosol. Ili Mosl? Jelda je smeno? Doli smo do odeljenja gde se prodavao sladoled, stajali malo pored friidera, nita nismo kupili i krenuli smo ka kasi. Red se kretao sporo. Tako i treba: ko bi se ovde i kuda urio? Kupci su zapodevali s kasirkom vrcave dijaloge: Mladiu, imate li sitno? Deder pokai. ena je pipkala okoladice, koje su namerno u gomilama poreane pored kase da bi deca pravila scene roditeljima. Bilo joj je zanimljivo da ih pipka, a meni je brzo dosadilo da ekam. Proetao sam jo jednom do odeljenja s vinima, razgledao etikete moldavskog vina manastirsko-seosko u flai od litre i po, zatim uzeo pakovanje dvopeka koji je liio na ekspandere za jednokratnu upotrebu i doao do rafova s robom za vozae. Da kupim osveiva vazduha? Ili metlicu, da izjutra istim s kola opalo lie i sneg zimi? Ili prvo da ipak kupim kola? Mnogo sam hteo da potroim pare na neto. U supermarketu je sve tako organizovano da stalno ima elju da na neto troi pare. Tu su jo prodavali i Vozaki atlas s nazivima svih ulica grada Sankt Peterburga. Uzeo sam brouricu i prelistao je. Doavi do karte broj 16 (Petrogradska strana), setio sam se izreke iz jutronjih Arkainih beleki: k se kao akronim proitaju nazivi svih ulica izmeu spomenika Dobroljubovu i Ulice profesora Kozlova, dobie se prezime sledeeg predsednika drave. Okrenuo sam atlas i potraio spomenik Dobroljubovu. Evo ga. A profesor Kozlov? Izmeu dve take bile su sledee ulice. Prvo je iao Mali prospekt. Onda Oficirska ulica. Onda Sjeinska. Onda ulica Lize

99

ajine. Onda krauna Objezdna ulica, koja izlazi na Vedensku ulicu. Tu se karta zavravala. Dalje je trebalo gledati kartu broj 26 (Viborgska strana). Istina, sasvim na kraju lista jo se moglo videti nekoliko majunih uliica. Najvee od njih su bile Intendantska i udova ulica. Kad se italo kao akronim, ispadalo je M - O - S - L - O - V - I - . Aneli s neba! Molite se za nas grenike!

100

Glava deseta

AKVARIJUM

101

 Tata, obeao si i da e mi ispriati ta su to crne rupe! Dobro. Ako sam obeao, ispriau ti. Izali su sa stanice metroa Lenjinov trg. Danilo je gurnuo dlan ocu u ruku i ovaj ga je preveo preko ulice. Otac je voleo ovakve trenutke. Vikendom bi njih dvojica izlazili iz kue i sin je pripadao samo njemu. Uopte nije bio ljubomoran na enu zbog Danila, oni su se odlino slagali... pa ipak im je udvoje bilo prosto odlino. Ponekad je sa sinom iao u bioskop. Ponekad u muzeje. Ujutru u muzejima nema mnogo sveta. Njih dvojica bi se etali izmeu vitrina, priali i, kad u blizini nije bilo bakica uvarki, igrali bi se skrivanja. Danas su krenuli na Kondratjevsku pijacu da kupe ribice za akvarijum. U stvari, on je ekao da ga Danilo pita za crne rupe i malo se pribojavao da ovaj to nee uraditi. Usput bi sin neto pitao oca, a ovaj je govorio da e mu ispriati kasnije i spremao se za odgovor. Specijalno bi prelistao nekoliko knjiica, i kad bi ga sin podsetio na obeanje, on je ve bio potpuno spreman. Bio je najbolji otac na svetu. Otac koji zna odgovore na sva pitanja. Deavalo se i da Danilo zaboravi ponovo da ga pita. Knjige su bivale proitane uzalud. Ocu je bilo ispod asti da insistira na prii. Ali danas Danilo nije zaboravio. I njemu su se sviali trenuci koje su provodili sami, kada im niko nije smetao. Hajde, tata... priaj! O crnim rupama!

102

 U redu. Sad u. Seli su u kombi-bus, platili karte i otac je poeo da pria, Kombi je bio mali i zbog toga nekako vrlo prijatan. U njemu se oseao miris benzina. Odlian kombi za vonju sa sedmogodinjim sinom do pijace gde se prodaju ribice. I kada takve dinovske zvezde postanu stare, one ne eksplodiraju, ve se, naprotiv, skupljaju same u sebe. Skupljaju se sve dok se ne skupe u jednu taku. A zar zvezde mogu da se skupe u taku? Velike-velike zvezde u malu-malu taku? Zapravo ne. Zvezde zapravo samo tee da se skupe u taku. Ali to im ne uspeva. Pa ta se onda deava? To niko tano ne zna. Ali gde onda one nestanu? Zna, sine, ono to nestane obavezno se negde pojavi. Drugaije ne moe. Nita na svetu ne moe potpuno da nestane bez traga. Na samom kraju vasione astronomi su otkrili neto to su nazvali kvazari. I ta je to? To su dinovske rupe iz kojih izlazi gomila kojeega. Materije, neko isparavanje, mnogo svakakvih razliitih stvari. Znam! Setio sam se! To su obrnute crne rupe! Petica! Oduvek sam znao da je moj sin najpametniji momak na svetu! Te kvazare astronomi zovu bele rupe. Kombi je do pijace vozio kroz neke ulice u kojima su se nalazile fabrike. Ogromna pusta zdanja. Gomile sruene cigle. Onda je izronio natrag na Kondratjevski prospekt, stajao malo na semaforu pored kazina CONTIE, i otac je rekao vozau: Ovde, molim vas. Kad su se ve pribliili pijaci, Danilo je pitao: A te bele rupe postoje samo u kosmosu? Kako to misli?

103

 Pa, je l ne moe da se desi da se ta rupa pojavi ovde, evo ba tu... pred nama... i da odande iskoi... NETO STRANO ? Hteo je da odgovori sinu, ak je zaustio da mu objasni detaljnije, ali tada Danilo ugleda prve prodavce ivotinja, radosno ciknu i otac mu nita ne ree. Ribice i akvarijumi prodavali su se u zatvorenom hangaru u desnom uglu na kraju pijace. Da bi se tamo stiglo, moralo se proi pored kutija s maiima i kuiima, kaveza s papagajima i zeevima i tezgi sa sado-mazo stvaricama koje su prodavci pokuavali da utrape kao psee povoce i ogrlice. Danilo mu je prstom pokazivao ribice i pitao: Tata! Tata! ta je ovo? Sve to je mrdalo repom u akvarijumu bilo je odavno poznato njemu, najboljem ocu na svetu. Govorio je vrste riba i Danilo mu je svojim malim dlanom jo jae stezao ruku. Jao, a ta je ovo? Otac se nagnuo do samog stakla. Ono to je grevito mahalo perajama u akvarijumu bilo mu je apsolutno nepoznato. Odgovorio je iskreno: Zna, sine, nemam pojma. Prvi put vidim ovakvu ivotinju. Podigao je oi i pogledao prodavca. ak mu se i osmehnuo, nadajui se da e ga ovaj podrati, uzvratiti osmehom, priskoiti u pomo, nazvati to nepoznato stvorenje imenom. Prodavac se nije osmehnuo i nije izgovorio ime. Naprotiv, skrenuo je pogled, gurnuo ruke u depove jakne, napravio se da nita ne uje. Jesu li ove vae? Prodavac je imao tune oi. Kao da se nadao da njegove udne ivotinje niko nee primetiti, ali evo nada se nije ispunila. Moje. Kupujete?

104

 A ta je to? E-e... Triton? Ne. Poutali su. Otac je utao savijen iznad akvarijuma i dalje se smeei. A prodavac je pokvareno utao. Onako kao da se, kad prestane da uti, sprema da tresne kupca gnjavatora po njuci. Neka retka vrsta, a? Sami gajite? Retka. Vrlo. Kupujete? Tatici je osmeh nestao s lica. Uhvatio je dete za ruku i odveo ga. Prodavac je zavukao vrat u okovratnik jakne, protrljao ozeble ruke i posegnuo za cigaretama. Dan prodavca riba na pijaci je kratak. Vikendima u sedam ujutro on postavlja svoje akvarijume, u osam se pojavljuju prvi kupci, a posle podneva se moe krenuti kui. Preko nedelje nije radio, sedeo je kod kue. Da je prodavao skalare ili somie, on bi, naravno, dolazio i radnim danima, lovio bi retke kopejke. Ali njemu je bilo dovoljno onoliko novca koliko je zaraivao za tri sata trgovanja subotom i etiri nedeljom. Robu kao njegovu nije imao niko. Zato je uvek dobijao svoj novac. Kad je postalo jasno da kupaca tog dana vie nee biti, prodavac je poeo da se pakuje. Toalet na pijaci bio je besplatan i vrlo prljav. Mreicom je izvadio svoja pitava koprcava stvorenja i stavio ih u najlonsku kesu. Otiao je u toalet, a kad se vratio, kese u njegovoj ruci vie nije bilo. Poznanici koji su prodavali hranu za ribe ponudili su mu votku. Malo. Tek da se ugreje. Prodavac ju je popio i shvatio da opet ne osea ukus. Posle toga je krenuo kui. U stan koji je mrzeo.

105

Ponekad, kad ga nije bilo kod kue, oni su izlazili napolje i puzali po stanu. Vrativi se, video bi mokre tragove na parketu. jednom je u kuhinji zatekao ogromnu gomilu izmeta. Istina, ne preterano smrdljivog. Danas je sve izgleda bilo u redu. Zatvorio je za sobom vrata i, ne ukljuujui svetlo, unuo. Znao je da nema snage da ue i pogleda ta je unutra? Mnogo se plaio. Iako je u principu ve navikao. Navikao na to da oni neprekidno urlaju... U poslednje vreme poeli su da urlaju nekako drugaije. Moda je poela sezona parenja. Znai, uskoro e biti mladunaca. To je dobro. Male ivotinje se uvek prodaju lake od odraslih. Sve je poelo pre tri meseca. Ranije je prodavao zlatne ribice. Kod kue je opremio fabriku za proizvodnju zlatnih ribica koja je neprestano radila. U jednim akvarijumima iveli su mladunci, u drugima odrasli, u treima one ribe koje je trebalo da se pare, a u etvrtima opet mladunci. Te ribice se samo zovu zlatne, a u stvari boja moe biti bilo koja. Crna, crvena, siva, plava... Svaki lovac eli da zna ta e se desiti ako se plava ribica ukrsti s jarkoljubiastom a u akvarijum pored njihovog potomstva smesti nekoliko belih. Sve je poelo pre tri meseca, kad se napio. Ujutro se probudio, zavirio u akvarijum s odraslim ribama i video da su sve mrtve, poderane, i da su njihovi ostaci prekrili dno. Umesto riba, unutra je sedelo buljavo stvorenje nalik abi. Prvo se zaudio. ta mu je trebalo da se tako napije i kupi ovu ljigavu ivuljku, a sad se ak toga i ne sea. Bilo mu je ao pojedenih riba, ali ne mnogo. Retkih primeraka u ovom akvarijumu nije bilo. Retki su bili u susednim posudama. Tad jo nije znao da e se do sledeeg jutra stvorenja dokopati i susednih posuda.

106

Svi ti gmizavi oklopi, bokovi s krljutima, ape s opnama, kande koje grebu po staklu, repovi koji lie na crve srasle sa zadnjicom... sve to se neprekidno mrdalo, koprcalo, razmnoavalo, htelo da izae napolje. Jue se iznad najveeg akvarijuma, u kojem je on ranije drao mladunce, pojavila ogromna glava sva u iljcima i izraslinama. ivotinja ga je pogledala mutnim okom sa sluzavom opnom, izvila vrat i otegnuto podrignula. Stajao je nepomian. Samo je gledao. ivotinja se iskezila. Zaklimala je glavom, ispljunula na pod stana potpuno izgrizen oklop kornjae i zaronila natrag. Sreom, to se nije esto deavalo. Ranije je on svake nedelje menjao vodu u akvarijumima. Ne svu, ve kako treba: otprilike etvrtinu. Posebnom mreicom skupljao je mulj sa dna, nepojedenu hranu, riblju kaku. Onda je istio filtere i suneriem brisao staklo. ienje je trajalo nekoliko sati, ali i posle toga voda je i dalje delovala pomalo mutno. Zato je trebalo iskljuiti svetlo u svim akvarijumima i lei na spavanje. A kad se ujutro probudi i ukljui lampe, sve e biti okej. Voda e biti toliko ista, toliko providna da e pomisliti kako je uopte nema. Poslednji put je pokuao da isti pre oko dva meseca. Tad se to zavrilo tako to mu novi stanovnici akvarijuma umalo nisu odgrizli prste. Sad su mu sva trideset dva akvarijuma bila prljava, neoiena i zarasla u alge. Kroz izgrebano staklo bilo je nemogue ita videti. A to je najvanije: ON NIJE NI ELEO DA VIDI ta se deava unutra. Dok izdravaju stakla, dok ima vode neka sve ostane kao to jeste. Sistem je iveo svojim ivotom. Oni koji su sada iveli unutra, sami su sebi nalazili hranu. Odavno je prestao da pokuava da shvati ta se to desilo. Ograniavao se time to je ponekad na pijaci prodavao migoljava
_

107

pitava stvorenja koja su sama iziazila napolje. Lovio ih je, gurao u najlonsku kesu i nosio da ih proda. Ponekad su ivotinje bile velike. Prevelike da bi ih odneo do pijace. Prekjue je jedno takvo stvorenje veliine psa pokualo da izae kroz prozor na ulicu. Ubio ga je, isekao na komade i sklonio meso u friider. Takve velike nisu se esto pojavljivale. Neke je uspevao da vrati natrag. Kako je vreme odmicalo, to mu je sve tee polazilo za rukom. Ono to je ivelo unutra irilo se. Bilo mu je tesno. Htelo je da se oslobodi. Priao je prozoru i zapalio cigaretu. Iza njegovih lea je pitalo i teko se pomeralo neto to ga je izluivalo.
asopis TRUD od 17. maja, ESTA STRANA, RUBRIKA NOVOSTI NAUKE

Akademik RAN-a demantuje poslednje izjave francuskih zoologa Na pres-konferenciji odranoj jue u glavnoj sali peterburkog Doma nauke lan Ruske akademije nauka Vjaeslav Andrejevi Zajcev kategoriki je demantovao poslednje izjave francuskih zoologa: Moda je pad gigantskog meteora i odigrao neku ulogu u dogaajima koji su se odvijali na planeti pre 60 miliona godina, ali teko da je ta uloga bila sutinska. I ma ta govorili Francuzi, upravo ruskim istraivaima pripada glavna uloga u odgonetanju tajne koja je tako dugo uznemiravala oveanstvo. Na pitanje naeg dopisnika da li izjave francuskih naunika mogu da stave pod sumnju zakljuke savremene nauke o preistorijskoj prolosti planete, akademik Zajcev odgovorio je kategorinim !. Moe se smatrati da je time skandal koji se rasplamsao u naunom svetu zavren. Nema senzacije na koju su Francuzt raunali. Nee

108

morati da se piu ni kolski udbenici, ni da sc ponovo istrauje prolost nae planete. Kao i ranije, naunici su ubeeni da je pitanje zato su dinosauri izumrli reeno definitivno i zauvek. Dinosauri uopte nisu izumrli. Oni su se jednostavno svi zajedno preselili u peterburki stan prodavca akvarijumskih ribica jegora Kretenjina.

109

Glava jedanaesta

TARAS I ELZA

110

A sada emo vam, potovana gospodo i predivne dame, ispriati neverovatnu i za itanje prijatnu priu o najudnijem novinarskom zadatku u bogatoj praksi Tarasa, sina Sidorovog, specijalnog dopisnika peterburkih novina Smena. Na sedam brdaaca lealo je eensko selo u koje su se preko zime smestili vojnici etrnaestog specijalnog bataljona. Zimi se u eeniji ne ratuje i specijalni dopisnik novina Smena, Taras, sin Sidorov, nije imao pojma zato ga je redakcija poslala na taj zadatak. A treba rei, potovana gospodo, da je omiljena zabava ratnih dopisnika oduvek bio alkohol, i Taras ga je takoe voleo. Jednom je sedei s oficirima etrnaestog specijalnog bataljona sipao alkohol u ae. Upravo tada je i video zlatnu dlaku koja se zalepila za ivicu jedne ae. Taras je upitao: Prljavtina? Oficiri su odgovorili kako se uzme. Za njega je moda i prljavtina, a vojnici specijalne slube sauvali bi tu dlaku i onda bi itav vod s uzdahom onanisao gledajui je, jer nemaju prilike svaki dan da vide neto to potie sa glave uvene eenske lepotice Elze. Taras ree:

111

 Zaista, eleo bih da vidim tu devojku, jer je udno da u ovom upku mogu da ive ene ija kosa bojom podsea na pivo, na koje sam navikao u svom rodnom gradu. Ako si lud, ti e je videti, a ako si ti, Tarase, sine Sidorov, pametan momak, popie alkohol i lei da spava, i zaboravi e na bilo kakvo vienje. udno bee Tarasu to uje tako neto, te upita: Popiavate me? Junaine se uvredie i ovako mu odgovorie: Samo da zna, drugar, da mi ne piamo, ne samo u prenosnom ve ak i u bukvalnom smislu rei, jer smo u odsustvu suprotnog pola svi vezali svoje polne organe u vor da se ne bi gubilo vreme na nevane stvari. Eto tako! Ko je onda ta Elza kojoj ak i napojeni toplim alkoholom odvani vojnici etrnaestog specijalnog bataljona ne rizikuju da se udvaraju? Ko je ona, ko je ona... eenka ko bombona, a ako emo preciznije devojka naeg pukovnika Markova, koji see ui svakom ko joj se primakne. Boj nas ne plai ali kako da krene protiv sopstvenog komandira? A-a-a samo je rekao Taras, sin Sidorov, ali otad je poeo da udi za sastankom s prelepom Elzom. Jednom kad su planine kao i ranije bile pokrivene snegom, vojnici na redovnom sluenju drali su ovna konfiskovanog od eena da bi ispekli ranjie, a Elza ih je gledala. Tad dolete vrana i stade da pije krv prolivenu na sneg. I tada lepotica ree: U erotskom smislu pukovnik Markov me odavno ne uzbuuje, a oficiri su mi sa svojim vojnikim humorom dojadili! Mogu da zavolim samo oveka koji e imati ove tri boje: obraze

112

kao krv, kosu kao gavran, telo kao sneg! Znam da su danas u modi preplanuli momci plave kose, ali od njih mi je ve muka. Vojnici redovne slube odmakli su se od nedoklanog ovna i rekli: Ima sree, devojko naeg komandira, jer je nedaleko od tebe takav ovek. Pri eti se nalazi novinar, a on ti je lepotan kakav se retko sree. Devojka odgovori: Neu se smiriti dok ga ne vidim! Elzi se elja ispunila bre nego to je mogla da zamisli. Bukvalno sutradan Taras, sin Sidorov, krenuo je da eta po okolini malog eenskog sela. Glasno je pevao ovakvu pesmicu: O devojke! Onaj e biti Najvei slepac ko vas e zaboraviti! Pa vaa su lea dugaka kao u zeica! Elza se iskrala iz pukovnikovog stana i poela da gleda novinara. Taras, sin Sidorov, ree: Lepa je cica to eta pored nas. Elza odgovori: Cice su dobre ako za njih ima maora. Pored tebe je maor kakvog je teko nai: drug pukovnik, koji se zakleo da e saiti sebi generalski injel od brada zarobljenih mudahedina i kojeg se plae ak i pripiti junaci etrnaestog specijalnog bataljona. Dosad niko tebi ravan nije pokuao da mi podigne suknju! To nee biti, jer imam samo dva uha. Odbija me? Odista! A da mrdnem sisama uz muziku? Bez mene, potovana.

113

Na te rei novinar se okrenu i ode. Tuan doe Taras, sin Sidorov, u logor ete. Ali on je bio mlad, hormoni su mu divljali u ilama, a Elza je bila mlada i zlatokosa, tako da je novinar uskoro ipak poeo da tri na sastanke s njom u umarak iza brda i da dolazi odatle s tako zadovoljnom njukom da su oficiri i vojnici na redovnoj slubi samo krgutali zubima. Zima u brdima traje dugo. Dok se ume ne odenu u lie i ne skriju umski svet od pogleda pilota helikoptera, mudahedini su vie voleli da sede u udaljenim peinama. Tako da je jedina razonoda vojnika bilo traaranje. Traarali su, naravno, o vezi izmeu Tarasa i Elze. Natopljene mirisom toplog alkohola, rei su se Kotrljale niz padine Velikog kavkaskog grebena i dole do uiju kojima je odavno dosadilo da sluaju samo zavijanje planinskog vetra. Dole su te rei i do uiju pukovnika Markova. Junaina s licem u oiljcima zaurla: ?! Taj slinavac poslat u moj bataljon usudio se da u Elzinom prisustvu raskopa pantalone?! Njegovi prsti umrljani mastilom tipali su za zadnjicu moju devojku? Ubiu oboje! Ipak, dokaze pukovnik nije imao. A bilo mu je malo nezgodno da tek tako ubija prestonike novinare. I zato je za poetak pukovnik Markov odluio da organizuje osumnjienima erijatski sud. Svi vojni obveznici Severnokavkaskog vojnog okruga trljajui ruke iekivali su dan odreen za suenje. Odavno nisu imali takvu zabavu! Elza je pak plakala i nije znala ta da radi, zato to je, po erijatskim normama, morala da odgovara za sve. I evo ta je smislila. Dan uoi suenja ona je tajno poruila da se Taras, sin Sidorov, pojavi na obali potoka koji je proticao kroz njihovo seoce. On

114

ispuni njenu molbu i pojavi se na naznaenom mestu preruen: na glavi mu je bila ubara, a na ramenima kavkaski ojani ogrta. Taras stade na obalu potoka i pretvarae se da je mirni een. Kao, stojim, uivam u potoku, ne nameravam da stupam u konflikt s federalnim snagama. A Elza se pravila kao da svom pukovniku nosi toplu veeru. Pokuavajui da pree preko potoka, Elza se okliznula, poela da pada i doviknula Tarasu: Prijatelju! Prii blie i pomozi mi! Taras je uhvati za ruke, ali ne izdra, te pade na zemlju ne isputajui je iz zagrljaja. Ugledavi taj bezobrazluk, vojnici pojurie k njemu, ali Taras je uspeo da se izvue, pobegne kui i brzo se preobue. Niko ga nije prepoznao. Sutradan ujutro svi oficiri i vojnici skupili su se na glavnom trgu u selu u kojem se preko zime smestio etrnaesti specijalni bataljon. Na bini za stolom pokrivenim crvenom tkaninom sedeo je sam pukovnik Markov. Izgledao je mrano i pretee. Bio je odluan u nameri da kazni nevernicu za njeno ponaanje. Zailjivi brkove, on ree: Da pristupimo, potovana gospodo, onome zbog ega smo se svi ovde okupili? Oficiri su i sami zailjili svoje brkove i odgovorili ovako: Zato da ne pristupimo? Zaista je pravo vreme da pristupimo. Onda dovedite ovamo Elzu, koja se ranije smatrala mojom devojkom, a sada je optuena! Elza istupi. Zna li ti, nevernice, zato smo te ovamo pozvali?

115

 Nemam pojma, o bojfrendu moj! Ne zovi me tako, nego me zovi drue pukovnie, r tvoje ponaanje baca senku na itav oficirski korpus nateg vojnog okruga! Sklopivi ruke, Elza kleknu na zemlju pred pukovnikom Markovom i zavapi: Otkud to?! Ko me je oklevetao, drue pukovnie?! Reci njegovo ime i ja u iskopati oi gadu! Mrani i narogueni junak jo jednom je zailjio svoje raskone brkove. Sada to nije radio tako samouvereno kao ranije. O, ensko lukavstvo! Ipak je teko mukarcu da ne poveruje onoj iju je zadnjicu dugo tipao sopstvenim prstima i ak je i pukovnik Markov poeo da sumnja u Elzinu krivicu. Razmiljajui malo, on ree: Dobro, Elza, recimo da si podizala suknju samo u mojoj sobi u kasarni, ali gde su dokazi? Mogu li ja da ti verujem? Naravno da moe! I uopte... Seti se kako sam... preksino... ja tebi... Pukovnik proguta pljuvaku i njegovim ratnim drugovima se uini da je malo pocrveneo. Odista je bilo udno videti kako crveni ovaj junak prekaljen u borbi i mnogo puta ranjen. Postupiemo na sledei nain. Donesite mi Statut unutranjih snaga i neka svi vide kako e se, stavivi na njega desnu ruku, zakleti da si ista preda mnom! Statut bee donet i Elza se spremi da izgovori sveanu zakletvu. Ali ve bee zaustila, kad se zbuni i skloni ruku s knjige maslinastozelenog omota. Pukovnik povika: Aha! Ne moe da se zakune! Tako znai, ipak si kriva? Ne, o bojfrendu moj, koji si odsekao brade mnogo stotina mudahedina za svoj injel! Nije o tome re. A o emu je re, najlukavija?

116

 Kako mogu da se zakunem da si me samo ti u svom zagrljaju drao u horizontalnoj povrini ako je pola garnizona videlo kako me je jue neki lokalni een sa ubarom oborio na zemlju obgrlivi me? Hoe li biti iskrena moja zakletva? Pukovnik poe da se mrti, ali odmah i prestade. Razume se, njega su izvestili o incidentu i o tome kako bezrukog pokvarenjaka, koji nije uspeo da zadri devojku koja je padala, nisu uspeli da nau. Zato je rekao: To nije strano. Zakuni se da smo te samo ja i taj neotesanac stezali u zagrljaju dok lei, i vie niko! Kunem se! Sigurno? Kao to je sigurno mrtav onaj kome puca u oko! Pukovnik se osmehnu, stegnu zavodnicu u zagrljaj i incident bee zavren. Svi su bili zadovoljni. Pukovnik je vratio svoju ast u oima drugova oficira, Elza je izbegla nepotrebnu muku, a Taras, sin Sidorov, uskoro se vratio kui u Peterburg i napisao za svoje novine Smena itavu hrpu eenskih reportaa. Ostalo nam je da pomenemo, potovani, samo jo ovo. Pratei novinara na transportni avion do kue, pukovnik mu je dugo tresao ruku, a onda se nagnuo Tarasu do samog uha i rekao: Da sam saznao da si ti nju... ono... odsekao bih ti jaja. Razume? Da, drue pukovnie. Lino bih... Ponovi! Vi biste mi svojim rukama odsekli jaja! A Elzu bih obesio za njenu zlatnu kosu. Razume? Razumem!

117

Pouka ove prie je sledea, i ne odnosi se na pripadnice lepeg pola: ko e ga znati kako e se sve u ivotu okrenuti, i zato, potovana gospoo, ne treba uvati sva jaja u jednoj kesi.

118

Glava dvanaesta

LETEI HOLANDSKI LIFT

119

ena mi je rekla kako treba da odemo u ofis turistike agencije. U novinama sa besplatnim oglasima nala je firmu koja organizuje putovanja u Finsku praktino besplatno. ak i jeftinije! Firma je spremna da doplati onima koji putuju u Finsku! ena me je zamolila da je odvezem kolima negde u predgrae, na sam kraj Lenjinskog prospekta, gde su dobrotvori oekivali one koji e se upecati na njihovu reklamu. Kancelarija turistike agencije nalazila se na etvrtom spratu staklenog oblakoderia. Oblake je drao samo krovom osmog sprata. Lift nas je dovezao do plastinih vrata na kojima je pisalo: Turistika agencija Minhenska kapija. Mi odmor inimo prijatnim!. Ispod naziva firme na nemakom je pisalo: Munchgausen. ena je gurnula vrata i mi uosmo. Kako mogu da vam pomognem? Odmah iza vrata sedela je devojka. Plavi blejzer. Bed ,,Administrator. Svetla kosa vezana u konjski rep. Vi ste turistika agencija? Plavua klimnu. A zato Minhenska? Vi prodajete aranmane samo za Nemaku? Mi ne elimo u Nemaku. Prodajemo gde god vam drago. Jednostavno, naa firma se tako zove. ena je pitala koliko kota putovanje u Helsinki. Devojka je kuckala po tastaturi i rekla sumu: 192 dolara. Za dvoje na tri dana.

120

U cenu je ukljuena poseta akvaparku Serena i turistiko razgledanje grada. ena mi klimnu: zaista nije skupo. elite li sada da uplatite aranman? Ne. Mislim da ne elimo. Kasnije. Hteli bismo o svemu da razmislimo. Samo izvolite. Ako platimo aranman kasnije... Je li to mogue? Recimo, krajem nedelje? Razume se. elite li da rezerviete mesta? U smislu da ostavite depozit da ih niko ne kupi? Koliki je iznos depozita? Pet dolara. To je za dvoje. Ako se predomislite, ako ne budete hteli da uplatite aranman, depozit vam se odmah vraa. To je u principu formalnost. Pet dolara? Rekao sam da u platiti. ena se osmehnula. ak i ako me prevare i ne vrate ni cent, vredelo je. enin osmeh vredi vie od pet dolara. To retko zadovoljstvo vredi... pa, recimo sedam i po. Zatim sam sluao devojku, prelistao kataloge, pokupio sjajne reklamne prospekte i tek nakon toga sam bio puten da idem. Izali smo, doli do lifta i pritisnuo sam dugme DOLE. Lift je stigao i uli smo u njega. Nije skupo, jelda? Da. Kad ostanemo u gradu, mi za tri dana ponekad potroimo i vie, jelda? Da. Koliko je rekla? Tano sto devedeset dva? Aha. Platie mi taj aranman, zar ne? Razume se, draga! Sve to poeli.

121

Doli smo do kola, gurnuo sam klju u bravu za startovanje. Onda sam pogledao u retrovizor, poeo da izlazim na kolovoz i naglo pritisnuo konicu. Fuck! ta je? Dao sam joj novanicu od dva dolara. Koju novanicu? Onu. Od dva dolara. Fuck! Tu novanicu drao sam u novaniku kao suvenir. Novanice od dva dolara bile su retkost. Kotale su najmanje deset dolara. Skoro da ih nije bilo u opticaju. Protrljah bradu. Sedi malo ovde. A ti? Idem. Zamoliu je da vrati. Pusti. Idemo. Nee ti dati. A ako da? Zalupio sam vrata i dotrao do ulaza u oblakoderi. ena je spustila staklo i doviknula mi: Skloni kola s puta! Brzo u! Ti samo sedi u kolima! Bar iskljui motor! Ulazei u zgradu, stigao sam da primetim nezadovoljno enino lice. Ispred lifta sam udario dlanom dugme GORE. Gurnuo sam obe ruke duboko u depove. Glupo je to sam joj dao ba tu novanicu. U lift je zajedno sa mnom ulo jo nekoliko ljudi. Svi su redom pritiskali svoje tastere, lift je razmiljao, vrata su se zatvorila, polako smo krenuli navie... i ak smo stigli da se zaletimo, ali onda smo se naglo zaustavili. Lift je s naporom zajeao, cimnuo se i ponovo stao. Posle nekoliko sekundi u njemu je nestalo svetla.

122

Svi su utali, a onda je devojka iji mi je parfem golicao nos rekla: Izgleda da smo se zaglavili. Pre nekoliko godina, seam se, ekao sam Novu godinu u gostima. Uspeo sam da odspavam tek na izmaku drugog januara, a posle svega nekoliko sati probudili su me i ponovo pozvali za sto. Otvorio sam oi i vrsto reio da ni za kakav sto ne idem, ve u se umiti i otii kui. Nateen, sav omamljen, doao sam do kuhinje, uzeo prvu au koja mi se nala pod rukom i sasuo tenost u osueno grlo. Mislio sam da je voda, a ispostavilo se da je ta tenosl votka. Tako da sam ipak seo za sto i onda mnogo sati radio ne ono to sam hteo, ve to su hteli oni oko mene... i to je nareivala popijena votka. Tako i ovde. Za dananji dan imao sam planove. Prilino velike. Ali sad sam na njih mogao da zaboravim. Od mene vie nita nije zavisilo. Iskreno reeno, nikad se nisam zaglavio u liftu. Zato nisam znao ta u takvim sluajevima treba da se radi. Samo sam stajao i ekao. Mislio sam da lift treba da krene sam. Uopte, tehnika sve treba da radi sama. Prvo smo samo stajali i ekali. Onda nam je dosadilo da stojimo. Posle dvadesetak minuta neki su niz zid poeli da se sputaju u uanj. I ja sam se spustio. Posmatrao sam pod lifta koji se jedva nazirao pod mutnom lampicom za hitne sluajeve. Bio je prljav. Pored mene je sedeo dugonja. Imao je nesreno lice. Pogledao me je ispod oka i progovorio: Mui me klaustrofobija. Tek-tek, ali je neprijatno. Saoseam. Ba mi je krivo.

123

 Kad ti je krivo, ti popij pivo. Odavno sam se pribojavao da e se upravo ovo dogoditi. Da ete se zaglaviti u liftu? Nije o tome re. Prosto, previe verujemo tehnici, A pri tom niko ne zna moe li joj se verovati. Sedeo sam utei. Momak je nastavio brzo da pria: Evo, recimo, kau da pampersi nisu tetni po zdravlje. Kao, ne utiu na potenciju. jeste li uli za to? Za pamperse? Ili za potenciju? Ali kako to moe da se ustanovi ako su pampersi napravljeni tek pre osam godina? A? Odnosno, bebe koje su odrasle u pampersima jo nisu koristile svoju potenciju, razumete? Pomislio sam da je momka zaista dobro udarila klaustrofobija. Mi uopte ne znamo kako tehnika utie na oveka. Novine tvrde da je kuni kompjuter skoro bezopasan. Ali ta ako teta od kompjuterskog zraenja pone da se ispoljava tek s vremenom? Nakupi se i onda se pojavi u punoj snazi, a? O, ne bih eleo da taj dan nastupi sutra! ta ako je jutros ve sve poelo... u celom svetu istovremeno... i ako su hakeri poeli da se bude jer im je otpao ud i iz ela im raste trea ruka, a? U glasu mu se ula drhtava histerija. Malo sam se odmakao. Pravio sam se kao da moram hitno da naem u depu neto vrlo vano. Zavukavi ruku u dep naao sam mrvice i razno smee. I telefon. O! pomislih. Zaista! Pa mogu prosto da pozovem enu i kaem joj da iskljui auto. Nee moi da ga pomeri s puta. ena nikad nije nauila da pomeri s mesta tu gomilu metala. Ali neka bar iskljui motor preko telefona u joj objasniti ta treba da radi. Telefon je zelenom svetlou obasjao lice susetke. Otkucao sam broj i uo pitanje iz slualice: nema dometa. Signal nije mogao da se probije kroz metalne zidove lifta, kroz metalne zidove otvora za lift, kroz staklene zidove oblakoderia.

124

Devojka koja je stajala iznad mene se osmehnula: Ne radi? Ne. A va? Ni moj. Poutali smo. E, ba sam se uvalila! Kasnim... i telefon ne radi. A meni su kola upaljena... stoje nasred puta. Je l? Devojku nisu zanimali moji problemi. Grizla je usne i gledala svoj mali, damski telefon. Ponovo sam pozvao enin broj. U telefonu su se ule smetnje, neto je italo. Nisam prekidao, nadao sam se da u ipak uspostaviti vezu. Umesto toga, u slualici se odjednom neoekivano zauo neki zvuk i telefon je odlinom dikcijom rekao: Zvao se Titanik i jednostavno je nestao. Nije nestao do kraja, ali udovicama onih koji su se tamo nalazili od toga nije bilo lake... Jeste li uspeli? Ne. Izgleda da je ovo neka radio-emisija.

Ovaj lift je bio najvei u istoriji sveta. To je bio odista dinovski lift i ak i oni koji su ga pravili jo pre predaje na korienje nazivali su delo svojih ruku Titanik. Lift-Titanik...
ta se uje? Jeste li dobili vezu? Kaem vam: ne! Ako ste dobili vezu, recite im da poure. N ISAM dobio vezu!

125

On je jednostavno nestao. Komisija za prijem ula je u lift i vrata su se zatvorila. Kud su nestali svi ti ljudi i hiljade tona metala danas niko ne zna. Lift-Titanik je jednostavno nestao. Nestao je inenjer koji je projektovao lift i prvi napravio njegove crtee. Nestao je direktor fabrike u kojoj je lift bio montiran. Nestala je devojka prevoditeljka, zajedno sa svojim efom Holananinom koji je doao da se provoza udesnom mainom... Svi oni nestali su bez traga. I samo oficiri uvari zgrade u kojoj je bio ugraen dinovski lift ponekad... kad se mnogo napiju, priaju drugovima po flai o tome da lift i dalje nastavlja svoje veno lutanje meu spratovima... da se ponekad nou njegova vrata otvaraju i uvari uspeju da vide kako promie lift-avet... ef fabrike se smei, a devojci prevoditeljki sijaju stakla modernih naoara... To kretanje se nikad ne prekida. Tako smatraju oficiri koji uvaju zgradu. Ne treba pitati zato su ti oficiri osedeli i tako mnogo piju.
Kad je nestao iza vrata zgrae, spustila sam prozor na kolima i zavalila se u sedite. Potiljkom sam dotakla naslon. Osetila sam kako lagano vibrira pratei takt ukljuenog motora. Suvenirsku novanicu od dva dolara sam mu poklonila ja. Ljudi koji dugo ive zajedno uvek imaju problem s poklonima. Razumete o emu govorim? Ono to mu je zaista potrebno odavno je poklonjeno. Kolonjskih voda i pena za brijanje nakupilo se toliko da nemaju gde da stanu. A svaka godina ima bar etiri nova praznika za koje se davanje poklona smatra obaveznim. I ta u takvoj situaciji da se radi?

126

Mukarcima je lake. Oni se izvuku s buketom cvea. A za osmu godinjicu braka ja sam mu poklonila originalnu ameriku novanicu. Banknota od dva dolara zaista nema mnogo u opticaju. U retrovizoru sam gledala ulaz u zgradu. Bilo je pusto. On se i dalje nije vraao. Verovatno se svaa s plavom administratorkom. Bilo mi je dosadno da sedim. Pomislila sam... tanije, nisam stigla nita da pomislim. Zato to su se kola odjednom cimnula i krenula napred. Sama. Lagano su klizila niz padinu. Sedela sam na mestu suvozaa, desno od volana, i nisam imala pojma kako da ih zaustavim. Pruila sam ruku ka volanu, ka dugmiima na komandnoj tabli... onda sam shvatila da ne znam ta znae svi ti dugmii i povukla ruku... a sekundu kasnije je ponovo pruila. Kola su brundala. Oseala sam miris benzina ak i kroz zatvorene prozore. Do raskrsnice je ostalo svega nekoliko metara. Sa strane je na semaforu svetlelo zeleno, kolovozom su jurili veliki kamioni, a ja sam ila pravo na njih. Pritisnuti konicu. ili okrenuti volan i zakucati se u stub. On e se vratiti iz zgrade i zavrnuti mi iju. Automobil je klizio bez urbe, kao to talasi klize ka obali, i bilo je nemogue zaustaviti ga, kao to je nemogue nareiti talasima: Stoj! Mirno! Semafor me je uporno gledao zenicom crvenom od nespavanja. Sagnula sam se, postrance legla na sedite vozaa i pokuala rukom da pritisnem konicu. Konica to je krajnja desna papuica? ...Ili krajnja leva? Visoko iznad moje glave trubile su strane sirene. Bilo je dobro to nisam videla automobile koji jure. Odlino sam znala o emu je re. Kola su pokuala da pobegnu. Tamo, u zgradi, neto se deavalo... automobil je to oseao tresui se celom asijom i pokuavao da pobegne, a za mene ga nije bilo briga.

127

Obrazom sam dodirivala sedite. Nisam videla papuice i nasumice sam panino udarala po njima dlanovima. Moda e stati sama? Moda e sve jo biti u redu? Onda je levim vratima automobil dotakao betonski stub. Dodirnuo, napeo se, stisnuo se uz stub, nastavio da se kree kao da se leima ee o tue nokte. kripanje nije bilo glasno... ali ja sam ga odlino ula. Sve se to deavalo meni, zaista se dogaalo. Stub je s vozaevih vrata skidao boju, grebao metal, guvao automobil koji je moj mu tako pazio... i koji je kotao mnogo vie od suvenirske novanice od dva amerika dolara. Ispruivi prste pokuala sam da ipak pritisnem papuicu. Kaiprst je propao kroz uski prorez. Povukla sam ruku natrag, ali s one strane ju je neko drao. I nije putao. Nije eleo da se oslobodim, da podignem glavu i pogledam na ta sad lie leva vrata na kolima. Oseaj je bio upravo takav. Nije se prst zaglavio. Njega su ba drali. Meko, sasvim bezbolno. Ali tako da nisam mogla da se oslobodim. Kola su nastavila da se kreu napred. Leala sam na seditu bez ikakvog pojma kuda tano idu. uje? ta? Napolju... To su spasioci! Da? Svi su zautali. Najpre sam uo samo teko disanje. Onda... zaista... tamo, napolju, neko je grebao. Onda je zvuk nestao. U liftu je i dalje bilo mrano. Putnici su sedeli pored zidova i znojili se. Lift je bio pun znojavih mukaraca i ena. Vrlo, vrlo znojavih.

128

Momak klaustrofobiar je ustao i poeo pesnicama da dobuje o zid: Ej! Vi! Eji Ej! Ej! Ejejej! Svi su utke sluali. Zvuci spolja prestadoe. Jesu li otili? Oni su otili? Moda to nisu spasioci? Nego ko? Ne znam. Moda nam se uinilo? Momak je izvadio cigarete iz depa. Jedan od mukaraca se brecnu na njega: Prekini! Zato? Hou da puim. Imam li pravo da popuim cigaretu? Ima pravo da crkne, razume?! Prekini da urla. Tamo opet neko... ujete? Zvuk se premestio u sam vrh kabine. Svi podigoe glave. Momak je i dalje drao upalja u ruci. Podigao je ruku I nekoliko puta kljocnuo. U ventilacionu rupicu na plafonu bio je gurnut prst. Mesnati muki prst. Momak je prestao da kljoca, spustio ruku i pogledao me. Jesi li video? ta? Tamo je prst. Pa da. Prst. Video sam. iji je to prst? to me tako gleda? IJI JE TO PRST? Nije moj. Ne urlaj. Devojka s parfemom i damskim telefoniem tiho je, trudei se da se ne uje, plakala. Momak je jo jednom podigao upalja i kljocnuo. Tamo je, iz rupe na plafonu, zaista virio prst. Muki. Sa uskom trakom prljavog nokta.

129

Momak je ispljunuo nezapaljenu cigaretu pred noge, priao blie, poskoio, uhvatio se za ivicu ventilacionog otvora i podigao se. Svi su ga utke posmatrali. Paljivo... vrlo polako, momak je primicao lice blie... jo blie prstu. ta je to tamo? Saekaj... sad u... ovek koji nije mogao da podnese miris cigareta ustade i takoe prie blie. Obojica su aputala. Momak se podigao i zavirio kroz prorez. To... to je... O ne! Bilo mu je nezgodno da visi i govori istovremeno. Nije imao daha. Oima okruglim od uasa virio je kroz otvor, a onda se prst koji je samo virio kroz prorez odjednom ispravio, napeo, cimnuo i zario momku u oko. Ovaj je glasno kriknuvi pao na pod. Najzad se pojavio na vratima zgrade. Smeio se drei u ruci novanicu suvenir od dva dolara. to te nema tako dugo? Izvini. Gotovo, kreemo. Seo je za volan i krenusmo kui.

130

Glava trinaesta

POSLEDNJI VAGON METROA

131

Dispeeru metroa prsti su bili umrljani crnom mau a nokti izgrizeni. Tano u sedam sati i pedeset etiri minuta dispeer je gurnuo prste u one jabuice i izvadio sebi oi. Spustio je one jabuice na pult ispred sebe i one se skotrljae na pod. Na njih, vlane, odmah se nahvatae praina i trunje. Dispeer je nepomino sedeo na stolici. Iz praznih onih duplji tekla je krv. Izgledalo je kao da plae suzama crnim kao marmelada. Na monitorima se deavalo neto nemogue. A jo jutros je sve bilo sasvim u redu. Crnoglavi narod oduvek je iveo na Krugu Stanica. Devojka kik mogla je da se ponosi svojim poreklom. Krug Stanica bio je naseljen mnotvom plemena i naroda. Stare ene, Pasjeglavci, Ljudi-Jednonogi-Kao-Peurke, Ljudi Bez-ObeNoge, Ljudi-S-Ustima-Na-Grudima, Ljudi-Sposobni-Da-Pevaju-IIgraju. Crnoglavi narod devojke kikbio je najstariji i najjai od svih. Starci su priali neverovatne prie o poljima gorkog mirisa. O kripavim zapregama i topotu kopita glasnom kao klopara nje tokova u tunelima Kruga Stanica.

132

Najverovatnije su to bili samo njihovi staraki nejasni snovi. Crnoglavi narod oduvek je iveo pod zemljom, jer gde je jo mogao da ivi? Devojka kik imala je lepo okruglo lice. U kosi je nosila komadi savakane smole. Pod suknjom na njenim bedrima visili su Predmeti. Kad se devojka kik uda i bude spremna da rodi crnoglavo dete, majka e svojim rukama skinuti Predmete s njenih bedara. Zasad je kik bila devica. Kroz vagone je ila s tuim detetom. Ono je bilo tiho, nehirovito. Uglavnom je spavalo. Uvee je dete trebalo predati debeloj eni. Moda mu je to bila majka. Na levoj lopatici devojke kik tetovirana je debela aba. Sve ene njenog roda imale su takve tetovae na lopaticama, a mukarci su nosili tetovirane kornjae. Drevni rod devojke kik poticao je od barona Jednookog Jake. Kao to i prilii u njihovom rodu, devojka kik je od detinjstva uila da ita s dlana i iz karata. I volela je da slua kripave rei staraca. Starci su esto priali neto nerazumljivo. Tvrdili su da su stari Neimari zamislili Krug Stanica nekako drugaije. Isprva nije bilo zamiljeno da se ovde ivi i negde postoji Izlaz. Otac devojke kik nikad nije mogao da slua ove prie i poinjao bi da se svaa sa starcima. Mahao bi crnim dlanovima, negodovao i izgovarao promukle rei. Tada se devojka kik podizala s kolena i odlazila kod majke. Mnogo vie je volela da slua prie o Praroditelju crnoglavih Vukub-Kakiu-Papagaju-Ara-arenom-Kao-enskaMarama. Vukub-Kaki je doveo njen narod na Krug Stanica. Voleo je mukarce, ene i decu koji su mu pripadali, titio ih je. Ako bi Zloinci-U-Mundirima-Sa-Zlatnom-Dugmadi pokuali da povrede narod Vukub-Kakia, uskoro bi tela prestupnika bila pronaena u mranim prolazima metroa. Srce im je bilo iskopano otrim papagajskim kljunom.

133

On je, areni, nauio crnoglavi narod Reima bajanja svetom ruskom govoru. Devojka kik nikad nije razmiljala o tome ta oznaavaju zvuci tih umnih rei. Njih su mogli da razumeju samo mukarci i neke starice koje nisu mogle imati dece. Strpljivo je ekala da se vagon potpuno zaustavi i tek onda zakoraila preko Linije-Ogranienja-Na-Ivici-Perona. Rei je trebalo izgovarati s potovanjem. Devojka kik ula je u vagon i klekla. Dete je spavalo u marami zavezanoj na njenim leima. Pritvorila je oi i progovorila Formulu, koja je poinjala monim bajanjem Dobriljudiizvinitetovamseobraamo... Voz je krenuo. Devojka kik ustala je s kolena i pola kroz vagon. Naravno, rei koje je Papagaj dao crnoglavom narodu delovale su. Putnici svetlih lica pokorno su saginjali glave i posezali za novanicima. Debele ene, jeei se od uasa pred Reima, skrivale su pogled u knjige arenih korica. Mukarci svetlih lica drhtavim rukama prinosili su usnama flae s pivom. Boja njihove koe liila je na keramike ploice na stanici Senski trg. Imali su jo i guste brade. Mukarci iz naroda devojke kik imali su drugaije brade. Retke debele crne dlake s mukom su izbijale iz podbratka, kao gorka trava u zemlji iz koje je nekada doao crnoglavi narod. Osim toga, svetlolici su imali udan miris. Papirne novanice devojka kik odlagala je u dep suknje. Suknja je bila arena kao Arina krila. Novie je ostavljala u kutijici od margarina voimiks. Znala je ako se ide za svetlou, za jedan okret Kruga Stanica skupi se novca debljine otprilike jednog prsta. Ako se ide u suprotnu stranu neto manje. Najverovatnije je otac bio u pravu, a dede su neto pobrkale. Metro to je krug... a Izlaz... kakav Izlaz?... gde je on?

134

Zauvek, dok idu vozovi, dok bruje lampe ispod plafona, njen narod e skitati po Krugu Stanica. Ne vredi uriti. itav metro nee nikad obii, a Izlaz se samo priinio starcima kroz njihove starake suze. Majke e uvek vezivati crnoglavu decu na svoja lea. Klatei se u taktu kloparanja tokova, bebe e poeti da sisaju sive prste. Onda e deca odrasti i sama krenuti kroz vagone. Onda e ostariti. Kad oni umru, poslednji put e ih zamotati u maramu i odneti na najudaljenije perone. Mukarci e otpevati pesmu arenom Papagaju i spustiti zgreno telo u ventilacioni otvor iz kojeg nema povratka. Besmisleno je razmiljati o tome da li je to ispravno ili ne. Zato to drugaije prosto ne moe da bude. Voz je iao sve sporije. Neto mu je smetalo na putu. Devojka kik dola je do kraja vagona i stala pored vrata. Svetlolici su se uzrujali, a ona je bila smirena. Kroz vagon se irio miris straha. Bio je kiseo. Motor voza napregnuo se iz sve snage, ali vagon se vie nije kretao. Svetlolici su poskakali sa sedita i pritisli lica uz stakla spljotivi noseve. Pozovite mainovou! Razveite ono to je vezano! Alo! je li to mainovoa? ta je ovo? Zato je u tunelu voda?! Margarita Fjodorovna, draga! Vidite li ta se deava? Umete li da plivate, Margarita Fjodorovna? Alo! Mainovoo? Je li to zaista mainovoa? ta znai ,,idi u kurac? uje li me, dete moje? ujem te, Obojeni i areni. Zna li koji je danas dan, devojko? Ne, Vladiko. Ja sam mlada i ne znam da brojim. Danas je dan Hun-Ahpu-Vu. Dan Sedmotorbasti Pacov. Zna li ta rade ljudi iz mog naroda na ovaj dan? Ne, Srce Nebesa.

135

Devojka kik je govorila zamurivi. Dete je teko disalo u njeno levo uho. Topli stomak stiskao se uz tetovau na levoj lopatici. Ti zna ta treba da se radi, kik? Znam, Vladiko Zelenog Pehara, Vladiko Nefritovog Pehara. Spremna si? Spremna sam, Srce Voda. Otvorila je oi. Prljava voda prodirala je kroz pukotine na vratima vagona. Pranjavo smee podizalo se s poda. Zaplovie zguvani papirii. Svetlolici su se popeli na sedita. Zvunici na plafonu su brujali. Ali ak i taj zvuk nadjaavao je huk burne vode. Voda je probijala, pritiskala vrata. Podizali su se talasi, voda je nadolazila. Smee se kovitlalo po vagonu. Bilo je tako mnogo vode da su sva sedita nestala lakat ispod nje. Gde ti je no, devojko? U kosi, Care crnoglavih. U tvojoj kosi, devojko? Uzmi ga? Je li napravljen od kamena, kao to treba? Od najboljeg zelenog nefrita, Svirepi. Dobro, devojko kik. Stajala je do pojasa u vodi. Levom rukom je vre stegnula bebinu levu nogu, a desnom je bez urbe poela da razvezuje vor na grudima. Beba se probudila i promekoljila. Devojka kik ju je obema rukama drala ispred sebe. Beba je mahala ruicama, kao veliki smei insekt. Unaokolo je pljeskala prljava voda. Svetloliki ljudi su ve potonuli, umrli. Njihova naduvena tela plutala su leima okrenuta nagore. Kosa i skutovi kaputa leali su na povrini vode, a okolo su plivale zguvane konzerve tuborga i fante. Neka. To nije vano.

136

Njen narod e spasti Papagaj Vukub-Kaki aren kao enska marama. To je za moj narod, Praroditelju? Radi svih crnoglavih, Pretku? Da! Da narod moe da nastavi skitanje kome nema kraja, r Papagaju? Da! Ja to moram da uradirn, Stare? Ti to mora da uradi, zato to tako ele oni koji su prvi doli na Krug Stanica! Vie od svega devojka kik je volela sate kad se erga spremala za spavanje. Stanice su se zatvarale i dnevne lampe poinjaie su da sijaju s pola snage. Vazduh je ukusno mirisao na mainsko ulje, peeno meso i prainu. Ljudi njenog naroda legli bi po prolazu. Baroni s crnim i zlatnim zubima malo po strani od ostalih piju gorku vodu. Svaki od njih u zadnjem depu farmerki ima ilo. Debelim enama svilene marame urezuju se duboko u nabore sala na stomacima i lea u oklopu krckaju kao semenke. Svi se osmehuju. Onda svi leu na spavanje. Preko noi, da se ne bi smrznuli, ljudi njenog naroda vrsto se stiskaju jedni uz druge. Obuhvatila je drku starog seiva. No od nefrita bio je napravljen u obliku papagaja are sklopljenih krila. Za ono to je trebalo da uradi bili su dobri samo noevi napravljeni od najistijeg nefrita. Dete se smeilo devojci kik bezubim ustima. Njene ruke se pretvorie u arena krila. U krajevima odakle su, po reiina staraca, crnoglavi doli na Krug Stanica, ptice nikad ne razmiljaju o tome zato mau krilima.

137

Seivo je ulo u smee telace kao to voz ulazi u vrue drelo tunela. Slabani krik je probijao ui devojke kik. Njene ruke su sve radile same one su to umele da rade. Krhka rebra su krckala, lomila se. Dete je imalo malo i crveno srce. Liilo je na nasmrt preplaenu vinju. Devojka kik je s dva prsta stegnula detetovo srce, iupala ga iz grudi i stavila na dlan. Iz tanke arterije iscurilo je malo krvi. Devojka kik je zakolutala oima i zabacila glavu. Drevne grlene rei same su se probijale kroz zube. Tebi, Papagaju! Tebi, Vukub-Kakiu! O, Praroditelju naroda! Za tebe je ovaj dar! Radi crnoglavih! Radi onih koji lee u senci tvojih krila! Primi ovaj dar, Care Ara! Voda se podizala i pljeskala ve ispod njene brade. Bila je crvena a smee je nestalo. ak i stojei na seditu, devojka kik nije glavom doticala plafon vagona. Zateturala se i umalo nije pala. Vie nije bila ptica, i jo je manje bila riba. Bolela su je ramena. Pokuala je da spere crvenu vodu s oiju, ali nije mogla da pomeri ruke. Onda je vazduha u vagonu ostalo jo dva prsta. Devojka kik izvijala je vrat pokuavajui da udahne poslednji put. Zatim je zauvek zatvorila oi. Kau da su sledeeg jutra u peterburkoj kanalizaciji primetili zverske ribice pirane. I jo kau da nita nije bilo tako i da dete nije umrlo, ve je odraslo i mnogo godina kasnije izvelo narod iz Kruga Stanica. Ali to je neka druga pria.

138

Glava etrnaesta

BARDO TODOL ZA P OETNIKE

139

Ujutro sam poslom morao u Kupino. Otiao sam, brzo zavrio i pomislio da u jo uspeti da se vratim u centar pre no to ponu guve. Vozio sam se irokom i u ovo doba dana pustom avenijom predgraa. Ispred mene su blistala tonirana stakla modernog kazina Slava. Ispred njega su bila parkirana najskuplja kola na svetu, a moj auto je bio star, prljav i rikao je pri promeni brzine. Zagledavi se u kazino, nisam primetio kamion koji je jurio s desne strane. A kad sam primetio, noge su same pritisnule konicu, kola su se zanela... obema rukama sam pokuao da zadrim volan i, razume se, zatvorio oi... ispod kapaka je promakao kafi u Letnjem vrtu... i dalje sam ga gledao ispod kapuljae navuene preko lica koja mi je smetala da sve dobro osmotrim... ali ono glavno sam video... zamurio sam jo jae... ...A kad sam otvorio oi, ispostavilo se da se nita nije desilo: sudar sam uspeo da izbegnem, kamion je otiao svojim poslom, a ja svojim. Ve ko zna koji etvrtak zaredom lio je pljusak, u planinama je ui probijalo pitanje razbojnika, a ja sam odjednom poeleo nekog da povezem. Prosto da se ne vozim u tiini. Na primer, simpatinu devojku... ili, do avola, i ne ba simpatinu.

140

Uglavnom nikad ne vozim nepoznate ljude svojim linim kolima. Kola su kao devojka ili etkica za zube. Predmet za linu upotrebu. Pa ni vi ne doputate nepoznatim ljudima da se u cipelama penju u va krevet, zar ne? Pa ipak sam stao pored stanice na kojoj je sedeo usamljeni starac. Oslanjao se zadnjicom na ivicu klupe i obema rukama stezao debeli kiobran. Kud idete, tatice? Meni se obraate? Pa ovde nikog drugog nema. Vozio sam ovuda i pomislio da bih moda mogao da vas povezem? Zasad se ne vidi nijedan trolejbus. Kuda vi idete? U centar. Odgovara! Ali u centar ega idete? Aha. Dobra vam je ala. ala je neverovatno smena. Stari je uz kripu zglobova uao u kola. Celim leima se oslonio o sedite. Ponovo je stavio ruke na drku kiobrana. Neko vreme smo se vozili utke. To mi se nije svialo. Nisam nameravao da naplaujem vonju putniku, ali neka me bar zabavi razgovorom. Za poetak sam rekao: Danas je prilino hladno. Znam ja i za hladnije dane. Ne, ne! Vreme je stvarno grozno. ena hoe da ide u Finsku i ja sam spreman da pristanem. Treba pobei iz ovog mokrog grada. Mislite da je u Finskoj bolje? Idite bolje u tople krajeve. Nekud blie Africi. Pogledao sam starca ispod oka. Semitska spoljanjost. Na kvrgavoj eli eir. Kiobran nije bio kiobran, ve tap sa drkom u obliku zmije. Starac je na moj pogled odreagovao po svome pridigao eir i predstavio se:

141

 Mojsej Levijevi Ve-emot. Penzioner. Pomislio sam: , to su imena! Drago mi je. Vi, Mojseju Levijeviu, pod toplim krajevima mislite na Izrael? Izrael. Ili Egipat. E, tamo je zaista toplo, suvo. Bili ste tamo? Bivao sam. I? Je li vam se svidelo? Pa... ta ? Pa, nije mi se svidelo. Zato? Never mind, mladiu. To su nae bliskoistone stvari. Prilikom jednog oruanog konflikta u Egiptu ja sam, evo ovim rukama, ubio jednog lokalnog itelja. Dedica je ispruio svoje artritine ake. Gledao sam put, ruke mu nisam pogledao, ali sam ipak uspeo da primetim da je jedna aka mog putnika pokrivena belim oiljcima. Stvar je mogla loe da se zavri. Morao sam da beim na Sinajsko poluostrvo. Po vama se ne bi reklo. Izgledate kao pristojan stari. Je li to bilo davno? Da, prilino. Nekad sam u tim krajevima imao turistiku agenciju. Ma ta kaete?! Ali morao sam da je zatvorim. Klijenti su stalno imali reklamacije, kao, ekskurzije mnogo kasne. A kuda ste ih vodili? Onako... po okolini. Onda smo izali na Ligovski i ja sam rekao da nam se tu putevi razilaze. Starac me je gledao crnim oima. Vi ovo smatrate centrom?

142

 Nije ba. Ali ipak vie lii na centar od mesta na kojem ste sedeli. Mojsej Levijevi me je posmatrao, prstima gladio tap i nije nameravao da izae iz kola. Znate, mladiu, hou da vam dam savet. Da? Tanije, tri korisna saveta. Meni? itava tri? Biu zahvalan! Prvo, potrudite se da otkrijete ta zajedniko imaju Bog, doga i italac Voga. Je li to sigurno koristan savet? Korisniji ne moe biti! Znate, Mojseju Levijeviu, ja sam ovek koji skoro uopte ne pije. Takve finese ne mogu da shvatim. Drugo... Mada, nema veze. Drugo ete shvatiti sami. A tree, potrudite se da ne zaboravite da je svet koji nas okruuje rat. Nadam se da shvatate o emu govorim. I on ponovo pridie eir iznad elave glave. Kvrge su mu trale iz lobanje kao rogovi. Uspeo sam da izbegnem guve, ali ne sasvim. U Gorohovoj, skoro kod samog Admiraliteta, ipak sam se zaglavio. Dalje se sve odvijalo tako usporeno da je trebalo ostaviti kola i prosto nastaviti peke. Ali ja, razume se, nikog nisam ostavio i nikud nisam otiao. Bez urbe, svi zajedno, prepuzali smo raskrsnicu s Nevskim. Na prstima se provukli pored Zimskog dvorca. Uspentrali se na grbu Dvorskog mosta. Tu je poinjalo Vasiljevsko ostrvo i guva je poprimila kosmike razmere. Izmeu automobila je bilo nemogue provui ak i otricu britve. Sedeo sam u svojim dobro zagrejanim kolima, sluao radio i puio. Iskreno reeno, bilo mi je prijatno i nisam eleo da se guva

143

zavri. Kad bih se kretao ovako... po centimetar na sat... narednih nekoliko dana. Zavrivi cigaretu, malo sam spustio prozor i izbacio opuak napolje. Neka se tamo smrzava, a ja u sedeti unutra... u toploj i udobnoj utrobi. Na ladi tesno pribijenoj uz mene bili su otvoreni svi prozori. Voza je, nadjaavajui muziku, brbljao s putnicima. Do mene je dopro deo reenice: ...A onda je liman ipak isuio reku... Podigao sam prozorsko staklo i pomerio pogled sa asfaltiranog mosta malo vie udesno, na Nevu. Vode u reci zaista nije bilo. Ta reka je vekovima tekla ovuda. A sada je prestala da tee. Nestala. Obnaila dno. I sve je postalo jasno. Od jedne granitne obale do suprotne razvukla se ogromna rupa presvuena muljem. Klizavo dno. Vodene alge koje trule na vazduhu. Sve prazne i razbijene flae, svi novii baeni za sreu u Nevu, sve izgubljene tanice, naoare i monokli zbaeni s noseva... sve to se trista godina skupljalo na dnu reke sada se pokazalo mutnom jesenjem suncu i podsealo na nau sopstvenu jetru: ini se kao da je to dobro poznata stvar, ali retko je ko video kako ona izgleda. Na jednom mestu leao je zarali prevrnuti turistiki brodi. A pored samog mosta kao brdace bili su nagomilani motocikli. Ne mnogo, jedno etiri komada. Hiljadu puta su odvani bajkeri skakali na ovom mestu preko mosta koji se podie. Neki su skakali neuspeno i padali u vodu. Njihove gvozdene konje nikada nisu dizali sa dna na povrinu. Da sam paljivije pogledao, verovatno bih video i one najodvanije, koji i dalje steu istrulile prste oko ruice gasa.

144

I ispod svega toga nazirali su se ostaci jo neeg. Nekakvi prepotopski temelji... panjevi stubova... kao prednji zub slomljen u tui. To je bio neki drugi Peterburg. Prethodni. Grad koji je umro mnogo pre naeg dolaska. Aluzija... samo aluzija na drevnu katastrofu ijih svedoka vie nije bilo. Nikad neemo saznati ta se ovde desilo. Od grada su ostale samo trule lobanje s tragovima preloma i provalije ahtova koje vode u takvu dubinu u koju nee rizikovati da se zavue nijedan kopa na svetu. Kraj. Vie nita. Samo utanje ruina presvuenih muljem. Od mesta gde su bila stisnuta moja kola videlo se da se dole, ispod mosta, neko kree. Pogledao sam bolje i video da po dnu, preskaui barice i tonui u patikama u mulj, idu ljudi. Njih etrdesetak... Ne okreui glavu, i dalje ne mogavi da se odvojim od tog prizora, posegnuo sam za sledeom cigaretom. Zapalio sam i, po analogiji sa limanom, odjednom pomislio na svoj poslednji roman. Re je o tome da sam jutros, pre no to u sesti za volan, zavrio pisanje romana. Evo ovog, koji ste skoro proitali. Inae volim da piem izjutra, dok svi jo spavaju. Pisao sam ovaj roman mnogo, mnogo jutara, a vi (hoete da pogaam?) sigurno nita u njemu niste razumeli. teta, naravno, ali nema veze. Za tupe u sad sve objasniti. Ima jedna deja zagonetka: ,,U autobusu se vozila tri putnika... na stanici je jedan izaao, troje je ulo... na sledeoj je jo jedan izaao, niko nije uao... onda je izalo troje, ulo petoro... Neko vreme tako muite sagovornika, a kad vam dosadi da ga muite,

145

ne pitate koliko je u autobusu ostalo putnika, nego koliko je bilo stanica. Tako je i s mojim romanom. Razumete? Uopte ga nije trebalo itati onako kako ste ga vi proitali. Ne tim redom. Trebalo je na druge stvari obraati panju... potpuno drugaije. Pokuao sam da vas zbunim. Mislim da sam uspeo. Meutim, reenje prie je prosto. I u isto vreme neobino. Kao to je poznato, u itavoj masi krimia napisanih poslednjih vekova postoji svega nekoliko varijanti reenja. I sve te varijante su autori odavno iskoristili. Mnogo puta se deavalo da je prestupnik bio nepoznati zloinac... ili ne zloinac, ve naprotiv, naizgled pristojan ovek... ili neka poznata linost, za koju ak ne bi ni pomislio da je sposobna za zloin... otkrivani su zloinci iz okruenja detektiva... i ak detektivova ena... a onda i sam detektiv. Deavalo se ak da je zloinac bio pisac koji je vodio priu. Nije bilo samo jedno: jo se nikad nije desilo da je zloinac italac. Odnosno ti, dragi prijatelju. Kako se ono zove? Eto upravo sam takav roman napisao. Predloio sam svom izdavau da raspie konkurs i da onome ko shvati o emu je ovde re da nagradu od sto hiljada rubalja. Po dananjem kursu to je otprilike tri i po hiljade evra. Mislio sam da e za te pare neko sigurno promukati glavom i shvatiti. Izdava se uplaio. A moda je samo bio krt. Nije hteo da vam da pare. Dobro. Objasniu vam besplatno zagonetku ovog romana. Paljivo pratite moju misao i spreman sam da se kladim kako ete jo do kraja sledee strane shvatiti o emu je ovde re.

146

Da ste pravilno shvatili o emu je bio ovaj roman, onda n oon o o oon ao o + 0 nn nii ii o a ai a o i ii f h! 0 in 0 o 0 oi jp 00 0 00 o 00i0iiio i a ? ii0 0A0Lb ain fi fo i . 0DA. 90996 00i00 9 999o ioin 9999 . Voli dobro? Budi spreman na zlo. Ako se seate, na zidu limanove kue bilo je napisano da je ova izreka citat iz Ilijade. Tu je i bila skrivena odgonetka. llijada to je prosto ooin 000D 3 0 a. 9 -a9 I999i a o0.

147

 in+in+ . 9 0 . Ipak, to nije cela odgonetka, ve sarao jedan njen deo. Mnogo je vanije to to posle -0 0o00 9 S. 0 i60 j D o ni i n+oin i nin-rniy 00 00 0 i i0 00 0a0o0 a o a . o + ninn- i pa profesor je rekao da pored njega blago trae jo etvorica, a oni 0 3 io+ . I, kako vam se ini? Pa rekao sam vam da je sve jednostavno, a vi mi niste verovali! Onda se na semaforu ukljuilo zeleno svetlo. Nisam stigao da vidim ta se deavalo na dnu presahle Neve. Ne skidajui levu nogu s kvaila, otpuzao sam s mosta, preao preko Strele Vasiljevskog ostrva i uao na Petrogradsku stranu. Do ofisa graevinske firme u kojoj sam radio ostalo je jo sasvim malo.

148

Nikad u ivotu neu zaraditi milion evra. Hiljadu hiljada stranih novanica. Pokuao sam i nisam uspeo. teta, naravno, ali ta se tu moe? Izvukao sam se na prospekt Dobroljubova. Bronzani kritiar ve ko zna koju deceniju zaredom nije mogao da proita debelu bronzanu knjigu. Negde u dubini Petrogradske strane postojala je i Ulica profesora Kozlova. Na pola puta izmeu spomenika i ulice trala je Petropavlovska tvrava, na ijem zidu su se videli runski natpisi. U Nevi, pored same obale, repiima su vrtele pirane, a negde na dnu lealo je zlato templara koje niko nije pronaao, i krzneni eeni borili su se s federalcima, a le barona Minhauzena, izvuen iz zemlje, trulio je pod dosadnom petrogradskom kiicom. Svet je iveo svojim ivotom i sve je bilo dobro, a ja sam bio deo tog sveta.

149

Naslov originala ff, 1 000 000 , 2003 Copyright ff ., 2003 Copyright , 2005 Prava za srpsko izdanje 2010, Mono i Manjana Izdava Mono i Manjana Za izdavaa Miroslav Josipovi Nenad Atanaskovi Glavni i odgovorni urednik Aleksandar Jerkov Urednik Milena orijevi Prevod Natalija Nenezi Lektura Marijana Maha Tehniki urednik Goran Skaki Priprema za tampu Ljiljana Peke Korice Dragana Grahovac E-mail: office@monoimanjana.rs www.monoimanjana.rs tampa Elvod-print, Lazarevac CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd FF, , 19701 000 000 evra ili Hiljadu druga no 2003. godine / Ilja Stogoff ; [prevod Natalija Nenezi]. Beograd : Mono i Manjana, 2010 (Lazarevac : Elvod-print). 168 str. ; 21 cm Prevod dela: 1 000 000 2003 / ff. ISBN 978-86-7804-323-9 COBISS.SR-ID 180909836