Av Sredstva1

d r L j u b o mi r C v e t k o v i
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Naslov udbenika: AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Izdava: Za izdavaa: Autor: Recenzenti: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Sremska Mitrovica Dr Slaana Milenkovi Doc. dr Ljubomir Cvetkovi Prof. dr Prvoslav Jankovi Doc. dr Milan Grujii Lektor: Jasna Simi, prof.
Kompjuterski slog: dipl.in. Darko Drai tampa: AM graphic, Laarak
tampano u 200 primeraka
CIP - , 371.68 (075.8) , Audio-vizuelna sredstva / Ljubomir Cvetkovi. Sremska Mitrovica : Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, 2009 (Laarak : AM Graphic). 84 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira 200. - Bibliografija. ISBN 978-86-80697-36-9
a) Audiovizuelna sredstva
COBISS.SR-ID 246043399
S A D R A J
P R E D G O V O R ....................................................................................................... 1 1. UVOD .................................................................................................................... 3 2. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA NIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I DIDAKTIKIH MOGUNOSTI .............................................. 9 2.1. Vizuelna didaktika sredstva i njihove 3-dimenzionalne zamene ................. 9 2.1.1. Modeli ................................................................................................... 9 2.1.2. Makete ................................................................................................. 10 2.1.3. Simulatori ............................................................................................ 11 2.1.4. Igrake ................................................................................................. 12 2.1.5. Didaktiki materijali ............................................................................ 13 2.2. Grafika sredstva .......................................................................................... 14 2.2.1. Didaktike slike ................................................................................... 14 2.2.2. Fotografije ........................................................................................... 15 2.2.3. Blok eme, karte, grafikoni ................................................................. 16 2.2.4. Hronoloke eme ................................................................................. 20 2.2.5. Linearni grafikoni ................................................................................ 20 2.2.6. Nemi film i kasetni film ...................................................................... 21 2.3. Auditivna nastavno-obrazovna sredstva ....................................................... 22 2.3.1. iva re vaspitaa ................................................................................ 22 2.3.2. Kaseta, magnetna traka i CD ............................................................... 23 2.3.3. Radio emisije ....................................................................................... 25 2.4. Audio-vizuelna sredstva ............................................................................... 26
LOGIKO PROJEKTOVANJE 2.4.1. Ton film ............................................................................................... 26 2.4.2. Filmski anrovi .................................................................................... 27 2.4.3. Film vaspitno-obrazovne namene ........................................................ 28 2.4.4. Javne kulturne filmske projekcije ........................................................ 29 3. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA VIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I VEIH MOGUNOSTI ......................................................... 33 3.1. Video-multimedijalne prezentacije korienjem Power Point programa...... 33 3.2. Obrazovni raunarski softver ........................................................................ 34 3.3. Simulacije ..................................................................................................... 35 3.4. Internet .......................................................................................................... 38 3.5. Kombinacije razliitih didaktikih sredstava ............................................... 42 3.6. Raunarski programi kao sofisticirana pomo u razvoju i unapreenju vaspitno-obrazovnog procesa ....................................................................... 44 3.6.1. Program za struno usavravanje vaspitaa ......................................... 44 3.6.2. Programi za ponavljanje, utvrivanje i proveru steenih znanja i vetina.................................................................................................. 46 3.6.3. Program za uenje otkrivanjem ........................................................... 47 3.6.4. Program za reavanje problema ........................................................... 49 3.6.5. Program za programirano uenje ......................................................... 51 3.6.6. Program za pripremu dece za pisanje i itanje .................................... 52 4. RAUNARSKE IGRE ........................................................................................ 55 4.1. Igre za najmlae ............................................................................................ 55 4.2. Vaspitno-obrazovni i zdravstveni aspekti raunarskih igara ........................ 57 4.3. Autorska prava .............................................................................................. 58 4.4. Razlozi za zabrinutost ................................................................................... 59
LOGIKO PROJEKTOVANJE 4.5. Raunar i uenje na daljinu........................................................................... 60 5. METODE SAZNANJA UTEMELJENE NA UPOTREBI DIDAKTIKIH SREDSTAVA...................................................................................................... 65 5.1. Posmatranje .................................................................................................. 65 5.2. Demonstracija ............................................................................................... 66 5.3. Ogled ............................................................................................................ 67 5.4. Eksperiment .................................................................................................. 68 5.5. Igra ................................................................................................................ 70 6. DIDAKTIKI MEDIJI........................................................................................ 72 6.1. Didaktiki materijali i njihova upotreba u vaspitno obrazovnom procesu ... 72 6.1.1. Prirodni materijali................................................................................ 72 6.1.2. Konstrukcioni materijali ...................................................................... 73 6.2. Didaktike igrake i igre ............................................................................... 73 6.3. Pomona tehnika sredstva u vaspitno-obrazovnom radu ........................... 74 6.3.1. Projekcioni aparati ............................................................................... 74 6.3.2. Raunar................................................................................................ 78 6.4. Pomo deci u korienju raunara ................................................................ 79 6.4.1. Uloga roditelja ..................................................................................... 79 6.4.2. Uloga vaspitaa ................................................................................... 80 LITERATURA ........................................................................................................ 83
PREDGOVOR
Audio-vizuelna sredstva, kao izvor informacija u
obrazovanju, danas imaju punu primenu u obrazovnom procesu. Uz upotrebu ovih sredstava proces uenja se odvija bre, racionalnije i ekonominije. Organizacija obrazovnog procesa se stalno usavrava, a paralelno se pojavljuju nova obrazovna sredstva, to ima uticaj na oslobaanje od formalizma i verbalizma. Ovaj udbenik je pisan prema Planu i Programu za predmet Audio-vizuelna sredstva, koji sluaju studenti druge godine Visoke kole strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Sremskoj Mitrovici. Cilj ovog predmeta je da se studenti upoznaju sa savremenim audio-vizuelnim sredstvima. Na osnovu teorijskih i praktinih saznanja treba da se osposobe za primenu didaktikih materijala i sredstava pri radu sa decom predkolskog uzrasta. Takoe, ova knjiga moe da poslui vaspitaima kao podsetnik, a naroito da ukae na znaaj procesu. Sa razvojem informacionih tehnologija savremena audiovizuelna sredstva imaju sve veu primenu u obrazovnom procesu. Korienjem raunara smanjuje se broj tradicionalnih obrazovnih sredstava. Razvoj komunikacija i pojava Interneta pruaju nove mogunosti u unapreenju obrazovnog procesa. primene audiovizuelnih-sredstava u obrazovnom
Sremska Mitrovica Januar 2010
autor Doc. dr Ljubomir Cvetkovi
1. UVOD
Pojava kompleksnih tehnikih sredstava (televizija,
raunari itd.) naruava tradicionalnu komunikacionu strukturu u obrazovanju, menja se organizacija i metodika realizacija obrazovnog procesa. Stoga se pojam obrazovna tehnologija, tehnologija obrazovanja i nastavna tehnologija upotrebljava u smislu koji obuhvata i sredstva, tehnike i postupke, kojima se obrazovanje racionalizuje i optimizuje. Cilj je da se proces obrazovanja i uenja odvija lake, bre, racionalnije i ekonominije. Obrazovna tehnologija se stalno unapreuje i osavremenjuje. Definicija obrazovne tehnologije: Obrazovna realizovanja, resursa za uenje. Uenje se najee definie kao aktivnost sa ciljem sticanja znanja i vetina. Cilj uenja je usvajanje znanja, ali i razvijanje socijalnih i drugih potencijala. Ako dete treba da stekne sliku sveta koji ga okruuje, ono mora da analizira pojedinane pojave, a nakon toga da ih sintetizuje u celinu. Vana su celovita znanja koja se stiu u procesu obrazovanja. Sigurno je da steena znanja utiu na nain razmiljanja, emocije i ponaanje. Obrazovno sredstvo je bilo koji materijal, naprava ili oprema, koja se koristi u obrazovanju da bi se olakao proces usvajanja znanja. Brojna istraivanja povezuju slabe rezultate u uenju sa izostankom obrazovnih sredstava. Rezultati u uenju su evidentni ukoliko se koriste dobro osmiljena i izraena obrazovna sredstva. Upotreba vie od jednog ula u 3 tehnologija i obuhvata teoriju procesa i praksu uenja i
vrednovanja
usavravanja
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA uenju, na primer ula vida i sluha istovremeno, poveava pamenje i izaziva vee interesovanje. Veina ljudi zapamti: 10% od onoga to proita; 20% od onoga to uje; 30% od onoga to vidi; 50% od onoga to uje i vidi.
Pri korienju obrazovnih sredstava vaspita treba da je temeljno teorijski pripremljen i upoznat je sa njihovim oblik didaktikim svojstvima. Nepoeljan svaki
improvizacije, jer dovodi do nezainteresovanosti dece, to znai da cilj obrazovanja nee biti postignut. Vaspita treba da savlada sve procedure u vezi sa rukovanjem obrazovnim sredstvima (ukljuivanje i iskljuivanje, sklapanje i rasklapanje, provera ispravnosti i dr.). Sa razvojem nauke i tehnike pojavljuju se u veoj meri obrazovna sredstva, pre svega proizvedena u industriji. Na primer, primenu otkrie u fotografije, filma, pa radija i televizije postaje omoguuje pojavu obrazovnih obrazovnom efikasnije i racionalnije. Za odluujue upotrebu da i li je nekog obrazovnog medij procesa sredstva sa i uvek je sredstava, koja nalaze punu
procesu,
obrazovanje
izabrani
prikladan uenja
aspekta
razumljivosti
olakanja
poduavanja.
Takoe je vano u kojoj meri e dodatno motivisati dete.
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Karakteristika prenoenje odreenih obrazovnog informacija, sredstva s tim je da noenje ono i
obavlja
planiranu didaktiku funkciju. Pod primarnim vezama podrazumevamo informacije koje se prenose od vaspitaa prema detetu. Pogreno je miljenje da uloga predaje informacija pripada vaspitau, a prijem informacija samo detetu. Najbolje reenje ja da se uloga vaspitaa i deteta povremeno menja, pa se u ovom sluaju javlja povratna sprega u komuniciranju. Dakle, javlja se reverzibilnost komunikacije, to znai da vaspita treba da prima informacije od deteta, to bitno menja njegov poloaj. Obrazovanje je neprekidan proces i taj proces se ne zavrava nakon zavretka odreene kole. Pravo na znanje i obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Informacije predstavljaju znanje koje omoguuje ljudima da upoznaju nove injenice o prirodi ili drutvu. Znanje je intelektualni kapital i, pre svega, predstavlja linu vrednost pojedinca. Poj movi podatak, informacija i znanje su meu sobom povezani, kako je to prikazano na Sl.1.
Sl.1. Podaci, informacije i znanje
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Smatra se da je ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostrueno 1950. godine. Meutim, porast ljudskog znanja poev od 1950. godine se rapidno poveava. Neki priznati svetski teoretiari (Rene Tisen, Frank Lekan Depre i dr.) smatraju da se ukupno ljudsko znanje udvostruava svakih pet do osam godina. Sigirno je, ovakav porast znanja ima uticaj na ukupan razvoj drava, pre svega ekonomski, pa i na svakodnevni ivot pojedinaca. Dakle, stoji konstatacija da je znanje u svakodnevnom porastu, pa je sigurno da e to uticati i na dosadanji nain ivota. Teko je predvideti koja e znanja biti potrebna u
narednih 10 do 15 godina. Neki teoretiari ovo pitanje vezuju za pojedine profesije, jer je sigurno da e znanje u okviru nekih oblasti u budunosti biti udvostrueno u periodu od dve do tri godine. Oni koji ne budu respektovali znanje bie suoeni sa ozbiljnim posledicama, pre svega, iz razloga to nee moi da dre korak sa promenama. Razlikuje se ulaganje u obrazovanje u pojedinim
zemljama. Sa razvojem drutva, pre svega ekonomskim, raste ulaganje u obrazovanje. Razvijeni svet smatra da je ulaganje u znanje profitabilno. U razvijenim zemljama organizacije redovno ulau u obrazovanje zaposlenih izmeu 3 i 5% svog prihoda. Inenjeri moraju 10% radnog vremena provesti na obrazovanju kako bi ostali na nivou novodiplomiranih. Razvoj sferama informacionih i drutva. tehnologija ima (mikroelektronika, uticaj velikoj u svim koliini
telekomunikacije
raunarstvo)
veliki
savremenog
Zahvaljujui
informacija i nainu njihovog prenosa, razvijene zemlje ulaze u informatiko drutvo, koje se razlikuje od industrijskog
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA drutva. Informacije i su lako Dolazi dostupne do u informatikom promena u
drutvu, a znanje i strunost predstavljaju dominantan faktor u proizvodnji ekonomiji. radikalnih ivotu ljudi, a izraena je potreba da graani stiu neophodna znanja i uskustva, koja im omoguuju pristup informacijama. U informatikom drutvu se ui celog ivota. Jedna od glavnih karakteristika informatikog drutva je centralna pozicija informacionih tehnologija u ekonomiji i industriji. menjajui prihoda, a U tako informatikom i sam pristup drutvu su informacionodistribuciji otvara ba i u komunikacione tehnologije integrisane u proizvodne procese proizvodnji, mesta se upotrebi informacija. Informacija tako postaje jedan od izvora najvie novih radnih informatikom sektoru. U informatikom drutvu korienje informacija se dovodi u direktnu vezu sa stvaranjem znanja i kreiranjem ekonomije zasnovane na znanju. Informatiko drutvo u kome Da je bi drutvo visok se nije samo drutvo koje ima
odredjeni minimalni broj raunara na sto stanovnika, niti procenat aktivnog stanovnistva atribut informatiki pismen, kako se to laiki pokuava jednostavno predstaviti. drutvu opravdano dodelio informatikog, svakako da se podrazumeva i distribucija i dominacija odreenih znanja, umea, standarda i navika medju stanovnitvom. Savremeni nain ivota, ubrzani razvoj informacionih tehnologija i njihove primene u procesu sticanja znanja iz mnogih oblasti, utiu na efikasnost uenja i bre zapoljavanje. U toku industrijske ere obrazovni sistemi su prvenstveno imali cilj da mlade narataje edukuju i pripremaju
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA za odreenu delatnost, odnosno poslove na kojima e provesti radni vek. Danas se ta slika promenila, j er vie nije dovoljno savladati postojea znanja iz odreene oblasti, ve je neophodno nastaviti sa uenjem u toku itavog radnog veka.
2. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA NIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I DIDAKTIKIH MOGUNOSTI

2.1. Vizuelna didaktika sredstva i njihove 3-dimenzionalne zamene 2.1.1. Modeli
U okviru obrazovnog procesa javlja se situacija da su predmeti ili pojave, sa kojima deca treba da se upoznaju nedostupni (udaljenost predela u prirodi, delovi ovekovog tela i dr.). U ovom sluaju se preporuuje korienje modela, koji su se pokazali kao pogodno obrazovno sredstvo, pre svega iz razloga to omoguuju direktno posmatranje. Supstitut modeli su trodimenzionalni (kao realni
predmeti) i u potpunosti predstavljaju realnu imitaciju. Na taj nain se deca upoznaju sa predmetima i pojavama, koji su prostorno i vremenski udaljeni. Pojedini delovi modela mogu biti prikazani u detaljima, kao to su na primer razni preseci. Supstitut modele delimo na: modeli u prirodnoj veliini; mikromodeli; makromodeli; modeli od preseka figurativni modeli; funkcionalni modeli. 9
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Modeli u prirodnoj veliini. To su modeli ovekovog skeleta, model srca i dr. Skelet oveka omoguuje maksimalnu vidljivost anatomske grae. Mikromodeli. To su modeli u umanjenom obliku u
odnosu na original (model parne turbine, model sunevog sistema, zemljin globus i dr.). Makromodeli. Modeluje se original u uveanom obliku, na primer, model atoma ili molekula i dr. Model preseka. Izrauju se preseci, na primer presek stabla drveta (vidljiva je unutranja struktura). Figurativni oblik i boja). Funkcionalni modeli. Prikazuju u preseku predmete, pre svega maine. Na taj nain se prikazuje njihova funkcija. Funkcionalni modeli se esto mogu sklapati i rasklapati. Pri korienju modela treba nastojati da deca ne steknu pogrenu predstavu o predmetu ili pojavi, naroito kad su u pitanju vane karakteristike (veliina, boja i dr.). modeli. Prikazuju spoljanji izgled
predmeta, na primer prikaz voa (prepoznaje se karakteristian
2.1.2. Makete
Maketa. neive Maketa esto je trodimenzionalan makete model, zgrada, koji u
umanjenom obliku predstavlja neki objekt ili deo ive ili prirode. sreemo naselja, geografski reljef i dr. Maketa se moe razgledati iz vie
10
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA uglova. Ona moe biti rezultat zajednikog rada vaspitaa i dece. Nije preporuljivo da se izrauju suvie velike makete, ve to manje i preciznije. Uvek je praktinija maketa koja se jednim pogledom moe obuhvatiti. Ovo ja vano kako zbog utede materijala, tako i zbog prostora za smetaj maketa. Makete bi trebalo da su ne samo precizno uraene, ve da zadovoljavaju i estetske zahteve. To umnogome zavisi od primenjenih predstavljaju predstaviti boja. prirodu Ovo u vai Treba naroito doarati Pri za makete maketa koje treba prirodu. prirodu, odnosno
minijaturi.
izradi
upotrebiti materijal od koga su originali u prirodi, ako je mogue. Najbolji i najcelishodniji je onaj materijal koji je postojan (ne menja strukturu), a po svom izgledu je slian originalnom materijalu. Od snalaljivosti i umenosti vaspitaa zavisi kavalitet izraene makete. U toku izrade makete dete e ispoljiti svoju naklonost prema pojedinim poslovima, pa e se i njegova obdarenost razvijati.
2.1.3. Simulatori
Pomou simulatora se naglaavaju vane karakteristike originala, a manje vane se iskljuuju. Dakle, radi se o modifikovanom originalu. Osnovni zadatak simulatora je da u okviru predmeta ili pojave, uini vidljivim sve ono to nije neposredno vidljivo. Pomou simulatora se kod deteta razvija apstraktan simulatori, nain kao to razmiljanja. su, na Postoje veoma sloeni primer, simulatori tehnolokih 11
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA procesa. U grupu sloenih simulatora spada trenaer za
vozae. Voza upravlja sa volanom, a na ekranu ispred vidi ulicu kojom se kree. U najsloenije simulatore spadaju oni za obuku pilota aviona. Pilot na obuci se nalazi u kabini aviona, a svi ureaji za upravljanje su povezani sa raunarom. Simulator omoguuje odreivanje uslova leta: brzina, visina, dovod goriva i dr. Prilikom sletanja pojavljuje se pista, aerodromska zgrada, hangari i dr.
2.1.4. Igrake
Znaajna aktivnost dece je igra, a igrake su najee koriena sredstva u toj aktivnosti. Didaktike igrake moraju biti lake za rukovanje i da izazivaju interesovanje dece. Dajemo sledei citat: S obzirom da je igra u svim svojim vidovima centralna aktivnost detinjstva, a sredstva koja se u njoj upotrebljavaju igrake, proizilazi vanost igara i igraaka za proces dejeg razvoja i uenja (E. Kamenov). Pominjemo tehnike igrake, koje se danas masovno proizvode: automobili, brodovi, rakete i dr. Tehnike igrake treba da su prilagoene uzrastu deteta, a vaspitai treba da obrate panju kad se radi o izboru igraaka. Takoe, vaspitai treba da savetuju roditelje u izboru tehnikih igraaka za igru kod kue. U kreiranju tehnikih igraaka uestvuju ekipe jer svaka igraka treba da zadovolji otre strunjaka, zahteve.
kriterijume, u koje ubrajamo pedagoke, estetske i tehnoloke
12
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Deca koja su imala kontakt sa tehnikim igrakama, te drugim tehnikim sredstvima za igru, u velikoj meri se razlikuju od dece koja takve igre nisu upranjavala. To se primeti prilikom polaska u kolu. Dakle, igraka je mono sredstvo u odrastanju svakog deteta. U dananje vreme imamo na hiljade razliitih tehnikih igraaka koje pomau u intelektualnom razvoju deteta. Uz ovakve igrake deca mogu puno nauiti to e im koristiti u ivotu.
2.1.5. Didaktiki materijali

Deo didaktikih funkcija, koje su obavljali nastavnici (personalni mediji) prenosi se na razne materijale i predmete (nepersonalni mediji). Dakle, polazi se od injenice da razliiti materijali i predmeti poseduju informacije i znakove. U ovom sluaju radi se o prenosu i uvanju informacija, koje imaju didaktiku funkciju. Didaktiki materijali se koriste u predkolskim
ustanovama i niim razredima osnovne kole. Deca treba da ostvare dijalog sa didaktikim materijalom, j er se na taj nain poveava njihova aktivnost. Pri dodiru sa didaktikim materijalom deca asimiliraju informacije. Didaktiki materijal svojim izgledom treba da izaziva interesovanje dece. Navodimo neke didaktike materijale: materijali za razne igre; materijali pogodni za deju igru (pesak, glina).
13
2.2. Grafika sredstva 2.2.1. Didaktike slike

Na osnovu slike posmatra stie znanje, jer slika sadri informacije, koje je teko opisati verbalno ili tekstualno. Slika moe da izazove razliite misli: statika misao (prazna ulica) ili dinamika misao (ulica sa ljudima). U pedagokom smislu slika je efikasno sredstvo, jer je potovan osnovni princip pedagogije, a to je princip oiglednosti. Na osnovu slike poveavamo znanje i iskustvo. Slika treba da bude tako komponovana da u celini
izraava osnovne zadatke u odnosu na izabranu temu. Takoe, slika treba da ima didaktiku vrednost, pre svega treba da bude jasna, jednostavna i da bude u odgovarajuem formatu za korienje. Ponavljanje zvuka ili pojave u istim vremenskim
razmacima naziva se ritam. Razume se, prikazani objekti na slici su statiki, ali esto su poreani u odreenom redosledu i po veliini, pa kaemo da slika ima ritam. Slike koje imaju ritam su interesantnije i izazivaju veu panju. Na primer, ako su u prvom planu vei objekti, koji se u pozadini smanjuju (u prirodi su iste veliine), takva slika ima ritam (na primer, drvored). Moemo zakljuiti da slike sa ritmom deluju ivahno, iako su prikazani objekti statiki. Slika treba da ima odreenu dinamiku. Razni objekti mogu biti snimljeni u pokretu, pa na taj nain slika dobija odreenu dinamiku.
14
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Slika je u sutini statika, odnosne nepokretna. Ipak, ako je snimimo sa strane, dakle pod nekim uglom, ona postaje ivahnija. Ukoliko potrebno koncizan je i objanjenja komentare. se da njene Razume slika se koristi kao obrazovno a sve tekst treba u sredstvo, u da cilju bude sa
proprati Treba
komentarom, izbegavati mora
poruke. se,
Propratni
razumljiv.
preterano biti
dugake
komentar
skladu
kompozicijom slike. Vaspita treba da razgovara sa decom o slici. Kroz razgovor deca se usmeravaju da shvate sadraj slike, a to je osnovni cilj. Na osnovu pitanja vaspitaa deca treba da opiu sliku, pri emu je vano da analiziraju predmete, pojave i radnje. Opisivanjem slike deca dopunjuju svoj renik.
2.2.2. Fotografije
Fotografija je neprozirna slika i predstavlja trajni zapis prostora iz stvarnosti na materijal osetljiv na svetlost. Prva fotografija je nastala u Francuskoj u etvrtoj deceniji X IX veka, kao zajedniki rad istraivaa ozef Nisefora Nijepsa i Luj ak Mande Dagera. Prva fotografija je napravljena na posrebrenoj hemikalija. Godine 1839. Vilijam Foks Talbot patentirao je novi postupak, u okviru koga se koristi pozitiv i negativ. Talbot je u kameru unosio papir premazan srebrnim hloridom, koji je osetljiv na svetlost, i na taj nain je dobio negativ. Kad se metalnoj ploi, uz korienje razliitih
15
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA kroz negativ propusti se svetlo i osvetli Iz drugi fotoosetljivi se moe
materijal, na tom materijalu se dobija slika kao u stvarnosti. Dobijena slika naziva pozitiv. negativa proizvesti veliki broj pozitiva. Kasnije su foto-osetljive podloge zamenjene
fotografskim filmom. Fotografski film je tanka prozirna traka sa foto-osetljivim slojem. U drugoj polovini dvadesteog veka urbano se drutvo i
postaje zanimljiva tema za fotografe, u javnosti se pojavljuju fotografije poznatih linosti, pojavljuje umetnika dokumentarna fotografija. Danas se uveliko koriste prednosti digitalne fotografije. Digitalna fotografija se razlikuje od klasine jer je zapis u digitalnom obliku. Digitalna fotografija se moe naknadno obraivati, na primer uz korienje alata Photoshop.
2.2.3. Blok eme, karte, grafikoni

Blok eme su kombinacija razliitih simbola, a imaju cilj da prikau strukturu, organizaciju, razliite procese i dr. Poto se javljaju u raznovrsnim oblicima, ne postoji njihova klasifikacija. Primer nastave. 2.2.3.1. U okviru didaktike razvila se tzv.
teorija o faktorima nastave. Na Sl.2.2.3.1 su prikazani faktori
16
Sl.2.2.3.1. Faktori nastave Kartogrami ili kartodijagrami su grafiko-vizuelni
prikazi i najee se koriste u geografiji. Kartogram najee sadri konturu kontinenta, drave ili regiona. Uestalost neke pojave (gustina stanovnika, reljef i dr.) se prikazuje gustinom taaka, rafiranjem, bojama i dr.
Sl.2.2.3.2. Kartogram 17
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Grafikon predstavlja vizuelan i pregledan prikaz niza brojnih izmeu podataka. veliina, On na apstraktan od nain prikazuje vrlo i sloene pojave. U okviru grafikona se naroito istiu odnosi odstupanje normalne, minimalne maksimalne vrednosti. Oigledno je grafikon interesantniji od tabelarnog prikaza, jer se u tabeli nalaze, po pravilu, dugaki nizovi brojeva. Treba istai da se u grafikonu izraava i tendencija razvoja neke pojave, na primer, rast proizvodnje, rast bruto nacionalnog dohotka itd. U slikovit grafikonu nain. se razliite veliine biti predstavljaju predstavljen na u
Grafikon
mora
odgovarajuoj razmeri u odnosu na podatke koje prikazuje. Preglednost grafikona se poveava upotrebom vie boja. Razlikujemo nekoliko vrsta grafikona. Stubiasti prikazivanje trake. Visina grafikoni ili ili duina histogrami raznorodnih trake su pogodni podataka. za U
istorodnih stuba i
vertikalnom poloaju se nalaze stubovi, a u horizontalnom predstavljaju iznos posmatrane veliine. Pomou stubiastog grafikona moe se prepoznati tendencija razvoja neke pojave ili procesa. Primer 2.2.3.2. Broj stanovnika u gradovima je pogodno izraziti pomou stubiastog dijagrama.
Naziv grada BEOGRAD NOVI SAD SR. MITROVICA Broj stanovnika 1119642 191405 39084
18
Broj stanovnika 1200000 1000000 800000 600000 400000 200000 0 BEOGRAD NOVI SAD SR. MITROVICA
Broj
Sl.2.2.3.2. Histogram Dobru dijagrama, preglednost koji su predstavlja za i korienje krunih
pogodni
prikazivanje
kvantitativnih
delova jedne celine. Kod krunih dijagrama povrina celog kruga predstavlja ukupnu veliinu, a povrina krunih iseaka odgovara pojedinim delovima. Primer 2.2.3.3. Na Sl.2.2.3.3 je prikazana tabela i
odgovarajui kruni dijagram.

Naziv grada BEOGRAD NOVI SAD SR. MITROVICA
Broj stanovnika
Broj stanovnika 1119642 191405 39084
BEOGRAD NOVI SAD SR. MITROVICA
Sl.2.2.3.3. Kruni dijagram
19
2.2.4. Hronoloke eme

Pomou hronoloke eme podaci se prikazuju u nekom odreenom vremenskom periodu, na primer, istorijski dogaaji, razvoj nauke i dr. Primer esto se 2.2.4.1. U oblasti informacionih Broj tehnologija u
pominje
Murov
zakon:
tranzistora
integrisanim kolima se udvostruava svakih 18 meseci. Na Sl.2.2.4.1 je prikazan porast broja tranzistora u razliitim mikroprocesorima u periodu od 1970. do 2000. godine.
108 107 106 105 104 103
Pentium 80286 8080
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
Sl.2.2.4.1. Broj tranzistora po ipu
2.2.5. Linearni grafikoni

Procesi se odvijaju u vremenu, pa se esto javlja potreba da se prikae promena neke veliine u zavisnosti od vremena. Kao osnova za izradu linearnog grafikona koristi se Dekartov koordinatni sistem, koji ima dve ose (x osa i y osa). Primer 2.2.5.1. Na Sl.2.2.5.1
2
je
prikazana
tabela
vrednosti kvadratne funkcije y=x .
20
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA X 1 2 3 4 5 6 Y 1 4 9 16 25 36
Sl.2.2.5.1. Vrednosti kvadratne funkcije Linearan dijagram (linearna kriva) vrednosti kvadratne funkcije je prikazan na Sl.2.2.5.2.
Sl.2.2.5.2. Linearna kriva
2.2.6. Nemi film i kasetni film

Braa Limijer su 1895. godine patentirali filmsku
kameru i projektor (kinematograf). Na taj nain poinje era nemog filma. Nemi film oznaava filmski snimak, bez audio zapisa. Njihov prvi film Izlazak radnika iz fabrike je javno prikazan u Parizu 1895. godine i smatra se prvim filmom u istoriji. Do pojave ton filma, projekcija nemog filma je 21
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA praena snimili odgovarajuom vie desetina ivom muzikom. koji Braa kao Limijer temu su
filmova,
imaju
svakodnevni ivot. Takoe, kreirali su prve filmske urnale, koje su snimale njihove ekipe irom sveta. U vreme nemog filma profesija glumac nije postojala. Element film je kratak nemi film (traje nekoliko
minuta), pa vaspita treba simultano sa projekcijom da daje svoj komentar, koji mora biti prilagoen uzrastu dece. Poto se element film temelji na slici u pokretu, on pripada vizuelnim obrazovnim sredstvima. Era nemog filme se zavrava 1927.godine, kad je
proizveden i distribuiran prvi komercijalni tonski film. Kasetni element-film je nemi film smeten u hermetiki zatvorenu kutiju. Kraj i poetak filmske trake su spojeni. Koriste pravilu, auditivni se filmovi zapis, irine 8mm treba i 16mm. Poto Ovi filmovi, film da po traju nekoliko minuta. kasetni nema prati
vaspita
sinhronizovano
projekciju i da daje komentare. Sadraj kasetnog filma je vezan za odreenu temu ili pojavu u prirodi, a esto se koriste animirani crtei.
2.3. Auditivna nastavno-obrazovna sredstva 2.3.1. iva re vaspitaa

iva re je bila temeljni izvor znanja u tradicionalnom obrazovanju. Kad se radi o uenju dece, iva re vaspitaa je od posebnog znaaja. Vaspita koristi didaktike materijale i sredstva, postavlja pitanja i usmerava decu da nau odgovore. 22
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Svako neposredno posmatranje vaspita treba da komentarie i dopuni. Uz ivu re vaspitai pruaju deci informacije o predmetima, pri emu je osnovni cilj da deca steknu jasne predstave. Dakle, iva re usmerava panju dece i pomae u shvatanju sutinskih osobina i znaenja predmeta. Uenje verbalnih opisa i pojava je karakteristino za tradicionalni nain uenja i ne daje razultate. Naroito je vana govorna komunikacija pri opisu predela i pojava, koji su udaljeni i nedostupni, sa korienjem slika, modela i dr. Razume se, pored obrazovnog, iva re ima i vaspitni znaaj, jer utie na karakterne osobine deije linosti.
2.3.2. Kaseta, magnetna traka i CD

U obrazovnom procesu se koriste filmovi irine 8mm, koji se smetaju u kasetu (sa jednim ili dva kalema). Poznata je varijanta uzanog filma pod nazivom Super-8. Super-8 film je boljeg kvaliteta od filma irine 8mm, j er ima povrinu za sliku veu za 50%, dok se trag za ton nalazi na suprotnoj strani perforacije (Sl.2.3.2.1).
Film 8mm
Super-8
Sl.2.3.2.1. Filmovi irine 8mm
23
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Magnetna ili magnetofonska traka omoguuje zapis svih vrsta zvukova (govor, muzika i dr.). Traka od plastinog materijala sadri aktivan sloj magnetnog materijala, ija je namena zapis zvunih signala. Magnetna traka treba da ima iste osobine u celoj duini. Kvalitet snimka na magnetnoj traci je izuzetno dobar, a traka se moe koristiti vie hiljada puta. Ipak, treba istai da poviena temperatura i vlaga imaju tetan uticaj na traku, jer mogu da je otete. Za smetaj (memorisanje) auditivnih sadraja, najee muzike i govora, danas se koriste tzv. optiki diskovi. Ovi diskovi su se pojavili zahvaljujui razvoju laserske tehnologije, a itaju se laserskom optikom. Kod nas imaju naziv disk CD-ROM (Compact Disk Read Only Memory kompakt disk samo za itanje), a kapacitet im je 700MB. Sastoji se od na glavnog glavni disk staklenog u diska i refleksnog po aluminijumskog sloja. Informacije su pomou laserskog zraka ugravirane stazama. Na Sl.2.3.2.2 je prikazan optiki disk. udubljenja rasporeena
Sl.2.3.2.2. Optiki disk. 24
2.3.3. Radio emisije

Govorni jezik je uao u obrazovanje zahvaljujuu
auditivnim obrazovnim sredstvima. Danas se koriste sledea auditivna sredstva: zvuni snimci na magnetofonskoj traci i kompakt diskovima; radio emisije.
Razlikujemo sledee radio emisije: radio emisije namenjene za korienje u vrtiu; radio emisije opteg karaktera, koje mogu da
poslue u obrazovanju. Navodimo neke oblike radio emisija: nastupi poznatih linosti; dramska dela; reportae; emitovanje umetnikih dela (muzika dela).
Radio emisija se moe sluati samo u toku emitovanja, pa iz tog razloga vaspitai treba da snime ineteresantne emisije. Drugi razlog za snimanje lei u injenici da se radio emisije emituju u odreeno vreme, pa je teko usklaivanje sa rasporedom u vrtiu. Predkolske ustanove treba da organizuju snimanje radio-emisija. Na taj nain snimljene radio-emisije postaju dastupne za reprodukciju u svakom momentu. 25
2.4. Audio-vizuelna sredstva 2.4.1. Ton film

Film je audio-vizuelno obrazovno sredstvo i naao je veliku primenu u obrazovnom procesu. Sledei elementi karakteriu film: psiholoki; pedagoki; tehniki.
Psiholoki elementi. Gledanjem filma deca mogu da zapamte predmete i pojave, pa se na taj nain olakava uenje. Poto se film gleda u zamraenoj prostoriji, on izaziva panju, pa je dete u velikoj meri koncentrisano na gledanje filma. Pominjemo emocije. Pedagoki elementi. Poto film doarava stvarnost da film moe da izazove razliita oseanja i
sadri pedagoke elemente. Tehniki elementi. Film sadri razne tehnike elemente (snimci iz aviona, mikrosnimci i dr.). Pri emitovanju filma mogue je odreene delove zaustaviti, uveliati odreene sekvence i dr. U filmovima se esto primenjuje animacija. Animacija je tehnika pomou koje se oivljavaju grafiki elementi, odnosno razliiti objekti se stavljaju u pokret. Animacija je, u sutini, stvaranje iluzije kretanja crteima, modelima i beivotnim
26
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA stvarima. Tehnike crtanja i montae dovele su Volta Diznija na elo industrije animacije.
2.4.2. Filmski anrovi

Filmovi pripadaju razliitim filmskim anrovima. To su kategorije ili grupe filmova, koji se karakteriu slinim sadrajem, temom strukturom i dr. Svaki film pripada najmanje jednom anru, iako ima filmova u kojima se anrovi ukrtaju. Mnogi reditelji i glumci se vezuju za filmove odreenog anra. Ime Vudi Alena se vezuje za komedije, a horor filmove. Postoji filmske komedija i dr. Akcioni filmovi imaju puno kaskaderskih scena, jurnjava i odiu energijom. To su filmovi sa puno ritma i nemaju statike scene. Animirani filmovi su namenjeni deci. Animirani film nastaje kao rezultat crtanja velikog broja slika. Svaka clika se neznatno razlikuje od prethodne, a kada se projektuju stvara se iluzija kretanja. Danas su razvijene razliite teorije o filmskom anru. Profesorka Rafaela Moan sa Pariskog unierziteta se bavi klasifikacijom filmova, odnosno kriterijumima za svrstavanje filma u odreeni anr. nekoliko desetina anrova. Navodimo neke Alfreda Hikoka za
anrove:
akcioni,
animirani,
istorijski,
muziki,
27
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Deiji filmovi su namenjeni deci, mada ih esto gledaju i odrasle osobe. U deijim filmovima naroito je znaajna muzika, ritam i boje, da bi se privukla deija panja. Deiji film pripada razliitim anrovima.
2.4.3. Film vaspitno-obrazovne namene

Nauni filmovi imaju posebnu namenu i cilj upotrebe, a prema nameni se dele na: naunoistraivaki; naunopopularni.
Naunoistraivaki film. Naunoistraivaki filmovi su namenjeni uem krugu gledaoca, pre svega strunjacima i naunim radnicima. T o mogu biti filmovi koji predstavljaju mikrosvet, filmovi snimljeni pomou satelita i dr. Namena ovih filmova je da pomognu u istraivanju, pa imaju uticaj na razvoj nauke. Nauno popularni film. Nauni materijal se prezentuje na naunopopularan nain, to znai da je ovaj vid filma namenjen irem krugu gledaoca. Meutim, ponekad kreatori takvih filmova prezentiju naune injenica na nerazumljiv nain (na primer, upotreba nerazumljivih termina). Obrazovni film je dinamiko audio-vizuelno sredstvo i prua informacije o objektima u prirodi i pojavama. Upotreba obrazovnog filma se preporuuje u onim sluajevima kad vaspita ne moe da prui potpunu informaciju, ak i uz korienje drugih obrazovnih sredstava. Obrazovni film ne sme 28
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA biti suvoparan i monoton, a njegovo trajanje treba da bude kratko (nekoliko minuta). Obrazovni film treba da ispunjava sledee uslove: da je prilagoen obrazovnom programu; da je u vezi sa odreenom obrazovnom temom; da prikazuje pojave koje se ne mogu opisati
drugim obrazovnim sredstvima. Izraajne mogunosti filma su velike. Pre svega, treba istai da se objekti u prirodi mogu smanjiti i poveati. Mnoge pojave u prirodi nisu vidljive, pa se pristupa uvelianju (nekoliko stotina ili hiljada puta). Na upeatjiv nain se moe prikazati biljni i ivotinjski svet (prauma), kao i udaljeni geografski predeli (na primer, polarna oblast). Razni industrijski procesi, koji dugo traju, mogu se prikazati u trajanju od nekoliko minuta. Takoe, mogu se prikazati i pojedini delovi tih procesa.
2.4.4. Javne kulturne filmske projekcije

U okviru javne kulturne filmske projekcije prikazuju se filmovi iz raznih oblasti, koji izazivaju interesovanje kod gledaoca. To su filmovi koji pripadaju razliitim oblastima (astronomija, arheologija, vasionska istraivanja i dr.). Kod nas se u veim centrima organizuje javne filmske projekcije iz astronomije. prostorijama Ako je filmska projekcija organizovana u opservatorije, nakon prikazivanja filmova
29
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA zainteresovani gledaoci imaju mogunost da pomou teleskopa posmatraju nebeska tela. Filmski festivali su od optedrutvenog i kulturnog
znaaja i radi toga su podrani od Ministarstva kulture. U okviru festivala se prikazuju kratkometrani i dugometrani filmovi razliitih anrova. Obino se organizuju u ambijentu od kulturnog i istorijskog znaaja, ko to su arene, trgovi i dr. Ministarstvo kulture organizuje deije filmske festivale sa filmovima namenjenim deci predkolskog uzrasta. Na ovim festivalima se, pored domaih ostvarenja, prikazuju i filmska ostvarenja iz celog sveta.
30
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pitanja za proveru znanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. Supstitut modeli. ta je maketa? Kakva je razlika izmeu modela i makete? ta je zadatak simulatora? Igrake. Navedite i objasnite ulogu najee korienih
didaktikih materijala. 7. 8. 9. Smisao grafike komunikacije. Kakav znaaj ima slika u vaspitno obrazovnom procesu. Ritam, dinamika i statika slike.
10. ta je blok ema? Koji simboli se koriste u blok emi? 11. Objasnite namenu kartograma? 12. Stubiasti grafikoni i kruni dijagrami. 13. ta su linearni grafikoni? 14. Hronoloka ema. Navedite primer njenog korienja. 15. Nemi film. 16. ta je element film? 17. Dijafilm i kasetni film.
31
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA 18. Zato je vana iva re vaspitaa? 19. Kaseta, magnetna traka i CD. 20. Navedite vrste radio emisija. 21. ta karakterie film kao obrazovno sredstvo? 22. Objasnite izraajne mogunosti filma. 23. Film vaspitno-obrazovne namene. 24. Filmski anrovi.
32
3. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA VIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I VEIH MOGUNOSTI

3.1. Video-multimedijalne prezentacije korienjem Power Point programa
Program Power Point je deo Office-a i namenjen je za kreiranje prezentacija. Prezentacija se sastoji iz vie slajdova, koji sadre tekst, crtee i slike. U prezentaciju se moe uneti i auditivni zapis (govor ili muzika). Prezentacija se prikazuje na ekranu terminala, a uz korienje bim projektora projektuje se na platno. Dobra prezentacija ne mora da ima veliki broj slajdova. Broj slajdova uglavnom zavisi od teme koja se obrauje i u proseku treba da ih bude 20 do 30. Prvi slajd treba da sadri naslov ispisan velikim slovima. Na drugom slajdu treba izloiti ta je cilj uenja, jer se na taj nain deca upoznaju sa obrazovnom temom. Na kraju treba dati krai pregled onog to je izloeno. Pri prokektovanju slajda na platno tekstualni zapis mora biti vidljiv, to znai da je potrebno izabrati odgovarajuu veliinu slova. Svaki slajd treba da sadri nekoliko redova teksta, jer u sluaju veeg broja redova slova postaju manja, pa je oteano u itanje. nekoliko Vei jedne tekstualni Na sa slike zapis jednom kraim je poeljno slajdu se rasporediti preporuuje tekstom. slajdova.
kreiranje
propratnim
33
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA U okviru programa Power Point postoji opcija Slide Show (prikai slajd) pomou koje se definie: prikazivanje svih slajdova ili odreenog broja; vreme trajanja slajda.
Vaspitai treba da poznaju tehniku rada sa programom Power Point, jer uenje podrano prezentacijom postaje zanimljivo, a deca postiu bolje rezultate. Cilj vaspitaa je da zaokupe panju dece i navedu ih na razmiljanje, a u toku prezentacije je poeljno da deca postavljaju pitanja.
3.2. Obrazovni raunarski softver

Pod pojmom obrazovni raunarski softver podrazumevaju se kako gotovi raunarski programi, koji mogu koristiti u okviru obrazovanja, tako i programi koji pomau i usmeravaju individualnu fazu uenja. Takoe, u realizaciji obrazovnog procesa koriste se razliiti programi, ija je osnovna uloga da pomognu u utvrivanju znanja i da olakaju uenje. Obrazovne programe delimo u sledee kategoruje: programi za ponavljanje i utvrivanje, didaktiki programi i programi za uenje putem otkrivanja. Prema tradicionalnom konceptu, u okviru obrazovnog procesa, deca se dele na grupe. Istraivanja su pokazala da se deca istog starosnog doba meusobno dosta razlikuju, pre svega po znanjima Radi i iskustvu. Radi toga, orijentacija u na prosenost moe da uspori razvoj svih, a naroito nadarenih i slabijih. prevazilaenja napred pomenutog, okviru
34
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA obrazovnog procesa danas je prisutan koncept
individualizovane nastave. Raunarski obrazovni programi su pogodni i delotvorni za primenu u individualizovanoj nastavi. Obrazovni programi treba da ispune strune i didaktike zahteve, a po pravilu, ove programe kreiraju timovi strunjaka (pedagozi, psiholozi, informatiari i dr.). Obino imaju vie nivoa: za najbolje, prosene i slabije. Korienjem ovih programa kod dece se razvija sposobnost za reavanje problema, samostalnost u radu, uvoenje u istraivaki rad i dr.
3.3. Simulacije
Zadatak simulacije je da u okviru pojave ili procesa uini vidljivim sve ono to nije dostupno naim ulima. Mnoge pojave i procesi traju kratko, ili se odvijaju u duem vremenskom periodu, pa se u obrazovnom procesu u cilju olakanja uenja koriste simulacije. Voda je osnov ivota uglavnom sastoje od vode, na a zemlji. neki ivi u organizmi se vodi. Usled
ive
zagrevanja povrine zemlje voda isparava iz okeana jezera i reka, i kondenzuje se u atmosferi, na taj nain nastaju oblaci, koji u obliku kie vraaju vodu na povrinu zemlje. Na taj nain se voda neprekidno kree sa zemlje u atmosferu i natrag. Na Sl.3.3.1 je prikazan proces kruenja vode.
35
Sl.3.3.1. Kruenje vode
Proces kruenja vode se odvija u vremenu, pa iz tog razloga nije vidljiv. Deca e bolje razumeti proces u sluaju njegove simulacije. Uz korienje tehnika animacije simulacija postaje oigledna.
36
Sl.3.3.2. Koraci u animaciji
37
3.4. Internet
Internet je globalna raunarska mrea koja ima za cilj da povee raunare u celom svetu i da omogui komunikaciju izmeu njih. Unutar Interneta se nalaze tzv. lokalne mree, koje su meusobom povezane. Komunikacija izmeu raunara na Internetu se ostvaruje tekstom, slikom i zvukom. On j e promenio nain na koji ljudi pristupaju informacijama, bilo da se radi o privatnim ili poslovnim aktivnostima.
Sl.3.4.1. Rast broja korisnika Interneta Internet Interneta ne je globalna mrea koja nema vlasnika, Upravo a
doivela je veliki napredak, pre svega, iz razloga to resursi pripadaju privatnim vlasnicima. ova okolnost, je uslovila pojavu neverovatnih inovacija, koje esto potiu i od pojedinaca. ''Zaj ednika dobra'' su resursi kojima svi prilaze pod jednakim uslovima. Inovatori su bili slobodniji da razviju nove naine povezivanja jer im nije bila potrebna
38
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA dozvola vlasnika mree da nove aplikacije i sadraje uine dostupnim preko Interneta. Treba imati u vidu da Internet nije napravljen ni za jednu specijalnu aplikaciju ili uslugu, pa je ostao otvoren za sve vrste inovacija. U okviru Interneta najpoznatija aplikacija je World Wide Web, ili skraeno Web, a to je globalna raunarska mrea, koja obuhvata ceo svet. U okviru ove mree mogu se predstaviti pisani i grafiki dokumenti, audiovizuelne informacije, i to u bilo kom delu sveta. Danas je ovek zaguen informacijama, koje su dostupne iz razliitih izvora. Internet omoguuje da u kratkom vremenu budemo informisani u svim sferama ivota. Prava informacija i u pravo vreme predstavlja najskuplju robu na tritu. U savremenom ivotu esto se sree re informacija. Re informacija ima koren u latinskoj rei informatio, to znai pojam poruka ili predstava. Informacija prua razne podatke ili obavetenja o prirodnom pojavama, dogaajima itd., a u sutini predstavlja element saznanja. U vezi sa pojmom informacije stoji pojam podatak. Zapravo, informacije se iskazuju pomou podataka. Podaci se predstavljaju pomou niza simbola (brojevi, slova i specijalni znaci). Samo podaci sa odreenim znaenjem predstavljaju informaciju. iri pojam. Kad se pomene podatak obino se misli na numeriki podatak, odnosno broj. Meutim, podatak je daleko Numeriki dok se podaci sreu predstavljaju tzv. jednu vrstu podaci informacija, esto nenumeriki
(prezime i ime, adresa itd.). Za zapis podatka koriste se pravila, koja se obino nazivaju kodiranje informacije.
39
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA U literaturi se moe nai vie definicija za pojam
informacija. Dajemo jednu od tih definicija datu od strane N.Wienera: Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces primanja i korienja informacija ivimo. Internet omoguuje pronalaenje informacija relativno brzo, a samim tim i sticanje znanja. ovek ima doivotnu potrebu za proirivanjem znanja, a korienje Interneta razvija motivisanost strunih za uenje. koji Na primer, su objavljeni veliki u broj naunih i svetskim radova, vodeim je proces naeg prilagoavanja sluajnostima spoljne okoline i naeg nastojanja da u toj okolini delotvorno
asopisima, dostupni su bez posebne autorizacije. Na Internetu moemo da pronaemo razne lanke, delove pojedinih knjiga, pa i kompletne knjige. Iako je Internet u prethodnom tekstu hvaljen, jer se njegovim korienjem dr., on poveava znanje, omoguuje brza komunikacija i moe imati negativne posledice u
sluaju preteranog i neosmiljenog korienja. ta se deava u okviru porodice ako jedan njen lan, naroito ako je uenik ili student, provodi 10 asova dnevno u pretrazi Interneta, pa da sluaj bude jo gori, bez ikakvog cilja. Pomenimo, na primer, da se na Internetu moe pronai veliki broj raunarskih igara. Iako igranje ovakvih igara razvija reflekse i utie na brzinu odluivanja, preterano i nekontrolisano igranje u krajnjoj liniji ima iskljuivo negativan uticaj.
40
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pominjemo pitanje slobode komunikacija na Internetu. U Deklaraciji Saveta Evrope o slobodi komunikacija na Internetu pozivaju se sve zemlje lanice na potovanje osnovnog prava na slobodu izraavanja i informisanja. Sve zemlje lanice treba da potvrde slobodan protok informacija na Internetu. Dalje, istie se da se Internet motiva komunikacijama suprotnih prava usluga, ne sme ograniiti pristup javnosti iz koje politikih prua da razloga Internet, ili drugih Sloboda doprinosi principima. pristupaju
demokratskim korisnika
uspostavljanja garancijama
mnogostrukom
sadraju iz razliitih domaih i inostranih izvora. Poto je Internet globalna mrea koja nema vlasnika, javila se potreba da se obezbedi minimum standardizacije i koordinacije. U svetu postoji vei broj nevladinih organizacija i akademskih institucija, koje se brinu o standardima Interneta. Verovatno je najuticajnija nevladina organizacija ISOC (Internet Society), koja deluje na globalnom nivou i ima ogranke u preko 180 drava sveta, a okuplja preko 100 razliitih organizacija i velikih kompanija. Korisnici su izuzetno motivisani da koriste Internet, pre svega, radi brzog pristupa informacijama. Navodimo jo jedan razlog za tu motivisanost. Explorer i Kompanija Outlook Microsoft daje korisnicima zajedno sa verzijom operativnog sistema Windows besplatno korieni. Internet Express. Relativna jednostavnost tih alata uslovila je da oni budu danas naj vie
41
3.5. Kombinacije razliitih didaktikih sredstava

Sa razvojem informacionih tehnologija pojavila su se didaktika tekstualni sredstva zapis. kod kojih se kombinuje vee slika, ton i za Ova sredstva imaju mogunosti
reprodukciju. Televizijska sredstvo Prednost i ima televizije emisija je u predstavlja na tome to vaspitno i obrazovno dogaaje u
veliki
uticaj
vaspitanje
obrazovanje.
prezentuje
vremenu kad se oni stvarno deavaju, a takoe i naknadno (rekonstrukcija dogaaja). Televizijska emisija esto prikazuje dogaaje koji deci nisu dostupni: ivot ljudi u razliitim geografskim podrujima, biljni i ivotinjski svet i dr. Emisija za decu mora biti prilagoena njihovom uzrastu, a ne treba zaboraviti injenicu da deca esto imitiraju ono to vide. Vano je da emisija budi interes za nova saznanja, odnosno za uenje. Televizija ponekad iskrivljuje stvarnost, pa moe imati i negativan uticaj. Decu treba zatititi od loih informacija (na primer, prikazivanje nasilja). Obrazovne televizijske emisije se realizuju iz oblasti nauke, kulture i umetnosti. Pristup u ovakvim emisijama je kompleksan, temama. a sadraj nije usko emisija povezan sa obrazovnim ve steeno sa Dobro osmiljena se dopunjuje uz
znanje, a daje podsticaj za samoobrazovanje i istraivanje. Obrazovne emisije esto pripremaju saradnju obrazovnim institucijama. Pod poj mom multimedij podrazumeva se integrisanje na istom nosiocu zvukova, teksta, pokretnih i nepokretnih slika. Karakteristika 42 multimedijalnih primena je interaktivnost
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA korisnika i programa. Multimedijska komunikacija ima slinost sa komunikacijom lice u lice. Istraivanja u obrazovanju su pokazala superiornost predstavljanja materije uz pomo vie nosioca, nosioca. Iskljuivo usmeno izlaganje i prezentiranje obrazovnih sadraja samo u obliku teksta obino izaziva informacijsko preoptereenje. Primanje informacija jednim komunikacionim kanalom steenim bitno oteava znanjem povezivanje i novih informacija ako s se ranije kod za iskustvima. i stvara Meutim, veu u odnosu na predstavljanje posredstvom jednog
prezentiranja informacija kombinuje tekst, zvuk i slika, to poveava panju zainteresovanost razliite oblike prikaza informacija. U toga obrazovnom vrti procesu biti multimedijski otvoren i softver u
potpunosti zamenjuje tradicionalna obrazovna sredstva. Radi deiji mora okrenut prema informacionim tehnologijama i pripremati vaspitae za njihovu primenu, ali se kod nas tome ne poklanja dovoljno panje. Pominjemo multimedijski elektronski udbenik sa
tekstom, slikom, zvukom i filmovima. Deca samostalno prate nastavni sadraj, a mogu da ponove sadraje koji im nisu dovoljno jasni. Neka deca bolje pamte multimedijske prezentacije, jer aktivno uestvuju u procesu saznanja, a mogu da se posvete uenju istraivanjem, otkrivanjem i reavanjem problema. Digitalni raznovrsni disk DVD (Digital Versatile Disk) je optiki medij za smetaj podataka, koji ima vei kapacitet od CD-a. U odnosu na CD-ROM ima neke razlike: udubljenja,
43
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA kontaktna povrina i prostor izmeu njih su smanjeni. Ima kapacitet za smetaj filmske trake od 133 minuta. Sadraj diska se moe izbrisati, a potom izvriti ponovo zapis. Kapacitet se kree do 4,7GB. Multimedijalni raunar treba da ima veliku brzinu,
memoriju i hard disk velikog kapaciteta, a namenjen je za razvoj i korienje multimedijskih aplikacija ( Sl.3.5.1)
Sl.3.5.1 Konfiguracija multimedijalnog raunara
3.6. Raunarski programi kao sofisticirana pomo u razvoju i unapreenju vaspitno-obrazovnog procesa 3.6.1. Program za struno usavravanje vaspitaa
Informacione obrazovanju, pa se tehnologije s tim u vezi su danas prisutne pitanje u
postavlja
uloge
vaspitaa. Sigurno je da jedan broj vaspitaa ima odbojnost prema upotrebi raunara u obrazovanju, j er sa njihove take
44
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA gledita, potrebno je uloiti dodatni napor. Upravo iz tog razloga informacione tehnologije nisu dovoljno prisutne u obrazovanju sredstava). Da bi se informaciona tehnologija primenila u praksi, kroz rad sa decom, neophodno je da se vaspitai edukuju kako da prenesu osnovna informatika znanja deci, shodno njihovom uzrastu i kako da informacionu tehnologiju koriste kao didaktiko sredstvo u vaspitanju i obrazovanju predkolske dece. Ovde se ne misli na informatiku obuku dece, nego da se informaciona tehnologija koristi kao dopuna ve postojeim didaktiim potencijali sredstvima, ove tj. da u se pozitivno iskoriste svi tehnologije svakodnevnom vaspitno(drugi razlog je u nedostatku materijalnih
obrazovnom radu. Vaspitai treba da se permanentno usavravaju u oblasti informacionih tehnologija. ECDL (European Computer Driving Licence) je evropska raunarska diploma, koja je meunarodno priznata pismenost, ECDL kvalifikacija odnosno je to rada kojom je na se potvruje norma informatika za proveru priznati meunarodna raunaru.
osposobljenosti sertifikat
Meunarodno
garancija
kvalitetnog
informatikog
obrazovanja. Preporuuje se polaganje osnovnih modula, jer se na taj nain stie raunarska pismenost. Vaspitai treba da koriste Internet, jer se razvojem informacionih tehnologija stalno plasiraju novi pretraivai, koji nude nove i vee mogunosti za pronalaenje informacija, kako naunih tako i svakodnevnih.
45
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Zavod u svakoj za unapreenja godini obrazovanja odobrava neke i plan aktuelne vaspitanja strunog teme:
organizuje i unapreuje struno usavravanje vaspitaa. Zavod kolskoj znaaja. osposobljavanja vaspitaa, sa temama koje su od teorijskog i praktinog Pominjemo informaciono-komunikacione odobrenim od strane Zavoda. tehnologije, komunikacijske
vetine i dr. Vaspitai treba da uestvuju na seminarima
3.6.2. Programi za ponavljanje, utvrivanje i proveru steenih znanja i vetina

Programi za ponavljanje i utvrivanje imaju svrhu da omogue detetu proveru ranije steenog znanja (znanje steeno iz knjige, kolski as i dr.). Programi sa navedenom namenom se nazivaju drilovi ili pedagoke igre. Dril predstavlja nain vebanja i utvrivanja gradiva. Na postavljeno pitanje se odgovara pritiskom na odreeni taster ili klikom mia. Mnogi drilovi daju sumarne Najvie rezultate, drilova je odnosno po zavretku rada daju obavetenje o broju tanih i netanih odgovora (ocena znanja). namenjeno za uenje osnovnih raunskih operacija i stranih jezika. Kad se radi o uenju matematike, analiza upotrebe raunara pokazuje da se na uzrastu kada bi trebalo uiti osnovne znanja. Pokazalo se da drilove deca uspeno koriste, bez pomoi vaspitaa, pa na taj nain stiu samostalnost u uenju. Sa operacije naj vie koriste programi za mehaniko uvebavanje, koji pruaju mogunost deci da uvebaju i utvrde
46
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA druge strane, vaspita je osloboen stalne provere ispravnosti odgovora. Dobra strana drila je u tome to ponuena pitanja ne upuuju na urbu, odnosno dete ima vremena za razmiljanje. Meutim, nita ne drilovi ukazuje imaju na i odreene mane. Pre svega, ovi i programi su dosta mehaniki, a u sluaju netanog odgovora prirodu mogu da greke. Analizu tzv. greaka odgovarajuu pomo daju samo inteligentni
programi, koji spadaju u posebnu kategoriju.
3.6.3. Program za uenje otkrivanjem

Danas se u obrazovanju koriste programi za uenje
putem otkrivanja, koji detetu omoguuju samostalno uenje. Za razliku od drilova, ovi programi podseaju na istraivaku laboratoriju. Sigurno je da dete moe da naui neto novo, bez pomoi programi vaspitaa, za uenje ukoliko putem je za to motivisano. izazivaju Upravo dece otkrivanja kod
radoznalost i podstiu motivisanost za uenje. Na taj nain su deca u mogunosti da samostalno upoznaju razliite oblasti i istrae podruje ljudskog saznanja. Programe za uenje putem otkrivanja delimo na: kompjuterske enciklopedije, mikrosvetove i simulacije. Kompjuterske enciklopedije izazivaju panju i
radoznalost dece, dok je pristup podacima jednostavan i brz. Klasine enciklopedije su po pravilu debele knjige, najee sa sitnim slovima i gustim tekstom, itaoca. pa U radi toga esto odvraaju potencionalnog kompjuterskoj
enciklopediji se do podataka dolazi na interaktivan nain, to je olakano korienjem menija i slika. Dete do novih saznanja dolazi na osnovu konciznog teksta, raznih ema, slika, 47
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA animiranih prikaza i dr. Kompjuterske enciklopedije e u budunosi biti masovno koriene za uenje. Mikrosvetovi su programi koji omoguuju deci da se upoznaju sa fizikim, matematikim i gometrijskim entitetima. Ove programe kreiraju imformatiari, fiziari, matematiari i strunjaci iz didaktike. Dajemo upoznavanju konstrukcija kratak dece sa opis programa koji je Oni namenjen raspolau krug,
osnovama
geometrije. oblika
sledeim mogunostima: konstrukcija pravih i krivih linija, raznih geometrijskih (kvadrat, trougao) i dr. Korienjem osnovnih elemenata, deca imaju mogunost da konstruiu geometrijska tela, a zatim da ih oboje, osene i dr. Mikrosvetovi ostavljaju mogunost detetu da ponovi etape u konstrukciji objekta, to omoguuje analizu procedure mogunost konstrukcije. da se upozna Sa sa druge strane, vaspita deteta, i ima da razmiljanjem
eventualno ukae na greke. Pri korienju mikrosvetova od deteta se zahteva aktivan stav. To znai, dok dete razmilja, program eka sve do momenta aktiviranja sledeeg zahteva. Pomou simulatora se naglaavaju vane karakteristike originala, a manje vane se iskljuuju. Dakle, radi se o modifikovanom originalu. Osnovni zadatak simulatora je da u okviru predmeta ili pojave, uini vidljivim sve ono to nije neposredno vidljivo. Pomou simulatora se kod dece razvija apstraktan simulatori, procesa. U nain kao to grupu razmiljanja. su, na sloenih Postoje veoma na sloeni primer, primer, simulatori spada, tehnolokih
simulatora
trenaer za vozae. U najsloenije simulatore spadaju oni za obuku pilota aviona. Pilot na obuci se nalazi u kabini aviona,
48
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA a svi ureaji goriva i za upravljanje Prilikom su povezani sa raunarom. se pista,
Simulator omoguuje odreivanje uslova leta: brzina, visina, dovod dr. sletanja pojavljuje aerodromska zgrada, hangari i dr. Simulacija sa nazivom SIMCYTI omoguuje korisniku da se stavi u ulogu gradonaelnika, ija j e uloga da upravlja vitalnim funkcijama grada (saobraaj, komunalni poslovi, izgradnja parkova i dr.). Uvek je prisutna lista problema, koji iziskuju reavanje, a razni odluka. Programi za simulaciju se esto koriste u nauci, pa ak mogu da daju doprinos razvoju nauke. U okviru vasionskih istraivanja naunici esto koriste programe za simulaciju. Na primer, sletanje istraivake sonde na planetu Mars je bezbednije, ukoliko sumulacija potvrdi matematike grafikoni pomau u donoenju
proraune. Razume se, pomenuta simulacija nije mogua u stvarnim uslovima, a za nju bi trebalo saekati verovatno nekoliko desetina godina.
3.6.4. Program za reavanje problema

U okviru obrazovnog procesa deca se esto sreu sa reavanjem problema. Poj movi zadatak i problem su razliiti. Dete ima, na primer, zadatak da prepria tekst, da naui pesmu i sl. U cilju izrade zadatka dete se koristi uobiajenim treba reiti. istraivaka da nae (rutinskim) Reavanje aktivnosti i operacijama. problema Meutim, problem samostalna jer
karakterie
aktivnost. Dete e reiti problem samo uz pokretanje misaonih stvaralakih sposobnosti, treba
49
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA reenje, koje je esto kompleksno. Korisno je da deca reavaju probleme, jer na taj nain razvijaju umne sposobnosti. Problem se ne moe reiti pomou ustaljenih algoritama, ve se mora traiti neki novi put. Problemi, po pravilu, imaju vie naina za reavanje (algoritama), koji mogu biti manje ili vie kompleksni. Reavanje problema, kako apstraktnih tako i praktinih, zahteva pokretanje misaonog procesa. Eksplicitno se zadaju parametri ili uslovi, koji predstavljaju polaznu taku pri reavanju problema, a poto treba reiti problem reenje je zadato na implicitan nain. Primer 3.6.4.1. Na Sl.3.6.4.1 je prikazana poleina 24 slike koje treba upariti.
Sl.3.6.4.1. Uparivanje slika Jedno od reenja je sledee. Kliknuti na prvu sliku, koju treba zapamtiti, a potom birati preostale slike redom, dok se ne pojavi traena slika. Posle pojave traene slike, uparivanje se vri klikom na prvu sliku, odnosno na sliku koju smo zapamtili. 50
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Bolje reenje je sledee. Kliknemo na prve dve slike, koje treba zapamtiti, pa postupak nastavljamo birajui preostale slike redom. Predloena Oigledno, algoritamska dobrog reenja su trivijalna. vreme
izborom
algoritma
smanjujemo
uparivanja, to je i cilj.
3.6.5. Program za programirano uenje

Programirano uenje je poseban nain uenja, u kome su sadraji podeljeni na celine, logiki struktuirani i ureeni po sloenosti. Svaka celina u okviru obrazovnog sadraja zauzima svoje mesto u procesu uenja, s tim da uenje poinje sa jednostavnijim delovima. To praktino znai da su delovi za uenje poreani po svojoj sloenosti. Navodimo sledee programe za programirano uenje: U linearan program; razgranati program. linernog programa deca usvajaju znanja
okviru
pravolinijski, odnosno korak po korak (Sl.3.6.5.1).
Sl.3.6.5.1. Linearan program
51
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Ovaj tip programa se preporuuje u sluaju kad dete ima temeljno predznanje. Ukoliko su poetni delovi programa teki za razumevanje, delovi koji slede bie jo tei, jer su sloeniji. U ovom sluaju dete dolazi do koraka koji nee moi da savlada. Razgranati program je savreniji od linearnog, jer
omoguuje pored kretanja unapred (pravolinijski) i tzv. bono kretanje (Sl.3.6.5.2).
Sl.3.6.5.2. Razgranati program U svakoj fazi uenja su dostupne dodatne informacije. Na primer, ako je dete u fazi uenja koji odgovara koraku 2, dodatne informacije moe da potrai u pomonim koracima 2a i 2b. U sluaju kad su dodatne informacije dovoljne za savlaivanje koraka 2, dete prelazi na korak 3.
3.6.6. Program za pripremu dece za pisanje i itanje

Raunar prua deci olakice pri uenju itanja i pisanja. Pri radu sa programima Priprema za itanje i pisanje, dete istovremeno ita i pie. Panja se obraa na prepoznavanje slova i poetnog glasa rei. Postoje i brojni programi za reavanje problema (ukrtenica). 52
Sl.3.6.6.1. Ukrtenica Specijalizovani programi su namenjeni deci koja su
savladala itanje, a koji imaju za cilj usavravanje brzog itanja. U cilju poboljanja brzine itanja akcenat se stavlja na brzinu kojom se tekstovi niu jedan za drugim ili na to koliko je dugo tekst vidljiv na ekranu.
53
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pitanja za proveru znanja 1. Programi za strunu usvraavanje vaspitaa. 2. ta je obrazovni raunarski softver 3. Simulacija. 4. Kakav znaaj ima Internet u obrazovanju? 5. Program za uenje otkrivanjem. 6. Program za reavanje problema. 7. Program za programirano uenje. 8. Program za pripremu dece za pisanje i itanje.
54
4. RAUNARSKE IGRE
4.1. Igre za najmlae
Igra zauzima znaajno mesto u ivotu deteta. Svaka igra, iako podlee odreenim pravilima, zahteva zalaganje uesnika. Raunarske igre danas predstavljaju drutveni fenomen, a za njih su pored dece zainteresovani i stariji. Poznate svetske kompanije su danas ukljuene u proizvodnju raunarskih igara (na primer, Sony). U SAD je devedesetih godina prolog veka bruto proizvod industrije raunarskih igara bio vei od bruto proizvoda prodaje bioskopskih ulaznica. Opisujemo raunarske igre za decu naj mlaeg uzrasta. Bojanka. Bojanka ima i edukativni karakter budui da je upravljaki sistem sveden na korienje mia odnosno pozicioniranje pokazivaa, kliktanje i prevlaenje, to je neto sloenija radnja oko koje e naj mlaima biti potrebno malo pomoi. Ova igra je namenjena za decu od dve do pet godina.
Sl.4.1.1. Bojenje objekata 55
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pomeranje objekata. Tematika igara je vezana za kratke prie, na primer o ivotinjama. Dete na zahtev naratora, pomera objekte na ekranu kako bi omoguio nastavak prie. Radi se multimedijalnim igrama za najmlau decu, uzrasta od dve do pet godina.
Sl.4.1.2. Pomeranje objekata Tetris. Tetris se ubraja u tzv. akcione igre i doiveo je veliki komercijalni uspeh (prodat je u vie od 30 miliona primeraka). Geometrijski elementi (sastavljeni od 4 kvadrata) padaju se gornjeg dela ekrana, a igra njima upravlja. Putanja pada geometrijskog elementa se moe promeniti, mogue je izvriti njegovu rotaciju i dr. Cilj je da se elementi uklope na nain da obrazuju punu liniju (bez upljina). Svaka neprekidna linija nestaje sa ekrana, dok nepotpune linije ostaju. Ukoliko nepotpune linije dostignu vrh, igra se prekida. Igra se sastoji od nekoliko nivoa, a svaki naredni je bri. Igra tetris zahteva brzo donoenje odluka, sposobnost predvianja i oseaj za prostor. 56
Sl.4.1.3. Tetris
4.2. Vaspitno-obrazovni i zdravstveni aspekti raunarskih igara

Istraivanja predstavlja su pokazala da korienje za korisnike, raunara pa i ne one
neposrednu
opasnost
naj mlae. Strahovanja od gubljenja otrine vida i tetnosti zraenja ekrana su neosnovana. Ipak, neki manji rizici postoje. Sindrom karpalnog tunela se javlja u sluaju nedostatka dobre ergonomije. Ovaj sindrom nastaje kad se prignjei nerv koji ide od podlaktice u aku, a javlja se sevajui bol i trnjenje prstiju. Pri duem i neprekidnom radu sa raunarom javljaju se sledei simptomi: nesanica, dehidracija, deformiteti usled ponavljanja pokreta, glavobolja i dr. Pri radu sa raunarom ruke treba drati u oputenom poloaju, sa laktovima pod uglom od oko 90 stepeni. Tastatura 57
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA i mi treba da su na dohvat ruke, kako bi se izbeglo istezanje. Pravljenje pauza pri radu je od posebnog znaaja. Potrebno je praviti pauzu svakih 35-45 minuta, i to dalje od monitora.
4.3. Autorska prava

Neovlaeno korienje i distribucija materijala, koji je zatien Navedene zakonom o autorskim se pravima, nije dozvoljeno. Sa razvojem aktivnosti nazivaju piraterija.
informacionih tehnologija kopiranje zatienih elektronskih i audio-vizuelnih sadraja danas je olakano, a to moe da uradi veliki broj ljudi. Najee se radi o kopiranju zatienih sadraja na prenosive medije i njihova distribucija. Pravo na legalno korienje se dobija sklapanjem ugovora sa izdavaem. Meutim, postoje sadraji koji ne ispunjavaju minimalne kriterijume da bi bili zatieni zakonom, ak i u sluaju kad je vlasnik korektno uradio sve da svoj rad zatiti. Nelegalna distribucija ima nekoliko oblika: kopiranje zatiene kopije na CD ili DVD, a potom distribuiranje; komercijalna upotreba nekomercijalnih programa; (na primer, kolski program); prodavanje nelegalne kopije kao da je originalna; prodaja raunara sa nelegalnim softverom.
58
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pod shareware licencom podrazumeva se davanje kupcu (najee softvera) da isproba program pre kupovine. Ovakav nain distribucije softvera omoguuje kupcu odloeno plaanje i to na neki ogranieni period. Nakon isteka odreenog
perioda, dalja upotreba programa je mogua samo pomou ispravnih podataka o registraciji ili pomou odgovarajueg Web sajta. Meutim, zlonamerni korisnici ipak mogu da
zaobiu zatitu, jer se na crnom tritu moe nai serijski broj, koji se naziva key generator. Na osnovu freeware licence korisnik koristi softver
besplatno. Ovaj softver je dostupan svakom preko Interneta, a radi neogranieno vreme. Ipak, postoje ogranienja, a to se pre svega odnosi na linu upotrebu, dok je komercijalna upotreba zabranjena. Kao primer za freeware program navodimo Adobe Reader. Jedna podvarijanta freeware softvera je softver koji se koristi besplatno, ali uz pojavu reklama (adware softver).
4.4. Razlozi za zabrinutost

Pojava raunarskih igara izazvala je brojna istraivanja u vezi sa njihovim uticajem na decu. Kritike se najee upuuju na sadraj igara, pre svega na agresivnost. Istraivanja su pokazala da nasilje, prisutno u igrama, ima negativan uticaj na razvoj linosti. Pored nasilja, u igrama se sreu rasistiki i nemoralni sadraji. Prema olivalu problem lei u sledeem: Veina igara podstie agresivnost. U mnotvu igara radi se o tome da se bez prestanka puca, da se 59
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA rui sve to mrda, da se ubija i uklanja, sve to uz preobilje vriteih boja, eksplozija, onomatopeja i roptanja. Nije teko zakljuiti da igre sa temom rata i nasilja mogu kod dece da stvore odsustvo oseaja prema nasilnim ponaanjima. Preterana upotreba raunara, pre svega masovno
robovanje raunarskim igrama i Internetu, ve odavno se primeuje i prepoznaje kao problem. U dananje vreme deca imaju raunar, pa druenje sa vrnjacima nije neophodno. Poznata je injenica da bavljenje odreenom aktivnosti, pri emu se zanemaruju sve ostale, ima negativan uticaj na razvoj linosti. ponaanja. se razvije U sluaju kad za dete ne postoji nita drugo, osim igara, Prema ipak nekim od je re o izvesnom poremeaju rad sa istraivanjima raunara, a na preteran prvo raunarskih
raunarom dovodi do zavisnosti. Razliiti faktori doprinose da zavisnost je mesto treba za izdvojiti uticaj porodice i okoline. Kakav j e uticaj raunara na linost deteta moda najznaajnije pitanje, kako vaspitae tako i za roditelje. Ipak, promena karaktera linosti deteta usled rada sa raunarom je praktino nemogua, jer je sigurno da osobe koje okruuju dete (roditelji, vaspitai i dr.) imaju vei uticaj.
4.5. Raunar i uenje na daljinu

Uenje na daljinu (E-Learning, DistanceLearning) se karakterie polaznici prostornom nastave na udaljenou nisu u izmeu nastavnika da i uenika, to znai da oni ive u razliitim gradovima. Mnogi daljinu mogunosti prate tradicionalnu nastavu, najee radi nedostatka vremena, jer su zaposleni. Takoe, mogi imati razne zdrastvene probleme, 60
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA povremene fizike probleme i dr. Uenje da daljinu omoguuje utedu u vremenu i novcu. Uenje na daljinu se razvijalo uporedo sa razvojem obrazovnih materijala. Istorijski gledano, uenje na daljinu datira jo iz prve polovine devetnaestog veka. Englez Isak Pitman je poduavao uenike stenografiji i korespondenciji, na nain to im je slao materijal za uenje putem pote, dok su uenici Otkrie vraali radija materijal (1920) i na ocenjivanje, takoe potom. nove televizije (1940) prua
mogunosti za razvoj uenja na daljinu, jer izvor i primalac znanja mogu biti udaljeni do nemerljivih granica. Naroito su radio emisije uticale na razvoj uenja na daljinu. Kasnije, sa pojavom malih radio stanica, uspostavlja se dvosmerna komunikacija na relaciji nastavnik-uenik. U novije vreme, tehnoloki razvoj je je omoguio uvoenje novih medija (CD, DWD I DR.), sve do danas prisutnih interaktivnih elektronskih medija i Interneta. Nastava je orijentisana prema ueniku, to znai da je uenik smeten u centar, a svi resursi uenja treba da uenje uine efikasnim. Razvoj informacionih tehnologija omoguio je dvosmernu komunikaciju izmeu nastavnika i uenika. Postoji nekoliko tipova nastave na daljinu. Na primer, proces uenja se obavlja na daljinu, s tim da se ispiti polau u obrazovnoj tehnika Internet instituciji. pri Nastavni razmeni materijali mogu biti individualni i grupni. Na dalje, mogu da se koriste razliita sredstva i dr.). informacija i (pota, telefon, Konano, postoje razliite kategorije
uesnika, na primer, uenici, studenti, zaposleni i dr.
61
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA U okviru nastave na daljinu esto se primenjuje tzv. modularni pristup. To znai da se nastavne celine grupiu u module, koji mogu biti razliitog sadraja, obima i vremena trajanja. Za svaki modul definiu se pravila za njegov izbor, u zavisnosti od prethodnog znanja, ranije poloenih modula i dr. Uenje na ovakav nain zahteva, pre svega, samostalan rad, odreeni nivo znanja i iskustvo. Na primer, zaposleni obino ipunjavaja samostalno navedene izvre kriterijume, izbor pa su u poziciji da modula (dokvalifikacija,
prekvalifikacija i dr.). Uporedo informacionih dobija nove sa razvojem Interneta Uenje na umesto dolazi daljinu i do razvoja pomou
tehnologija. karakteristike:
(e-Learning)
komunikacije
papira koristi se elektronska komunikacija. To znai da se obrazovni sadraji isporuuju u elektronskoj formi, pri emu se koristi e-mail (elektronska pota) i FTP protokol (protokol za prenos datoteka). Korisnik uitava nastavne sadraje direktno sa servera obrazovne institucije, koristei pre svega Internet pretraiva, kao i druge softverske alate. Uenje da daljinu ima karakter slobodnog uenja, a samo uenje se sprovodi na interaktivan nain u virtuelnoj uionici. Navodimo neke oblike uenja na daljinu: 62 edukativni programi; elektronske knjige; e-mail uenje; testovi.
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Edukativni esto se radi o programi 3D predstavljaju nastavne kojih sadraje. se vre
programima,
pomou
simulacije u cilju pojanjenja pojedinih sadraja u okviru nastavnog predmeta. U okviru elektronskih knjiga se kombinuju audio,
grafiki i video zapisi. Tekstualni zapisi se najee kreiraju u formatu sa ekstenzijom .PDF (Adobe Acrobat), jer su u tom obliku u potpunosti zatieni, a prilikom prenosa ne dolazi do gubitka podataka. Takoe, u ovom formatu korisnik ne moe da vri izmene u tekstu. Pomou elektronske pote (e-mail) korisnici primaju
edukativne sadraje, koje po potrebi mogu da tampaju na sopstvenom tampau. Sadraji za uenje stiu na elektronsku adresu po unapred utvrenoj dinamici, najee dnevno ili nedeljno. Na taj nain korisnik ne mora svakodnevno da pristupa Web sajtu obrazovne institucije. U (uenik) cilju provere pristupom. u znanja Na tano realizuju se roku. testovi sa
interaktivnim
postavljena predvienom
pitanja
korisnik Rezultati
odgovara
testiranja se memoriu u baze podataka, na serveru obrazovne institucije, pa na taj nain nastavnik ima uvid u steeno znanje uenika. Veliki broj obrazovnih institucija irom sveta je uveo uenje na daljinu, a u cilju unapreenja obrazovnog procesa. Zahvaljujui informacionim tehnologijama uenje na daljinu danas ima punu afirmaciju, jer u osnovi predstavlja nov nain upravljanja znanjem.
63
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pitanja za proveru znanja 1. Opiite igre Bojanka i Pomeranje objekata. 2. Raunarska igra Tetris. Koje sposobnosti se razvijaju igranjem ove igre? 3. Nasilje u raunarskim igrama. 4. Navedite i objasnite faktore koji utiu na zavisnost od raunara. 5. Uticaj raunara na zdravlje dece. 6. ta su shareware i freeware licence? 7. Uenje na daljinu. 8. Objasnite ta su edukativni programi, elektronske knjige i testovi.
64
5. METODE SAZNANJA UTEMELJENE NA UPOTREBI DIDAKTIKIH SREDSTAVA

5.1. Posmatranje
Pomou posmatranja prihvatamo injenice iz sveta koji nas okruuje (predmeti, pojave i dr.). Posmatra ne utie na tok pojave, na njenu brzinu ili uestanost . Posmatranje je stalan izvor saznanja. U okviru obrazovnog procesa treba da se koriste razliiti izvori znanja. Izvori znanja mogu biti sloeni, pa se zahtevniji izvori znanja koriste pri radu sa decom koja ve imaju steeno znanje, dok se manje sloeni izvori znanja koriste pri radu sa prosenom decom. Meutim pomenuta selekcija izvora znanja upuuje na podelu dece na grupe, to nije uvek lako izvodljivo. Jednostavno gledanje se razlikuje od posmatranja, jer predstavlja pasivan uvid u stvarnost. Posmatranje sa odreenim ciljem je efektivno, naroito ako panju usmerimo na pojedine predmete ili pojave. Osmiljeno posmatranje je neophodno u sluaju identifikovanja odreene karakteristike nekog predmeta. Na primer, ako se dva predmeta razlikuju u malom detalju, potrebna je misaona obrada u cilju uoavanja detalja. Ipak, pomou posmatranja se ponekad teko dolazi do saznanja, jer je potrebno utvrditi koje su bitne injenice, a potrebno je i dugo vebanje. Razlikujemo sledee vrste posmatranja: direktno; indirektno.
65
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Direktno posmatranje se sprovodi na konkretnom
primeru, na primer, izlaskom na teren (izlet do reke ili ume, poseta poti i dr.). Takoe, moe se sprovesti i u koli, kolskom vrtu, posmatranjem uzoraka (lie, insekti i dr.). Indirektno posmatranje se zasniva na posebnom
materijalu (model, slika, film, televizijska emisija i dr.). Na taj nain se upoznaju predmeti i pojave, koje ne postoje u koli i njenoj okolini.
5.2. Demonstracija
Demonstracija operacije, rukovanje podrazumeva instrumentima i prikazivanje dr. Dakle, radne pomou
demonstracije se prikazuje ono to se ui. Razlikujemo sledee vidove demonstracije: neposredna demonstracija; posredna demonstracija.
Neposredna demonstracija podrazumeva kontak vaspitaa i dece. Posredna demonstracija zahteva korienje nastavnih
sredstava (televizijska emisija - audiovizuelna demonstracija, radio emisija - zvuna demonstracija). U toku demonstracije deca posmatraju ono to se deava. Vaspita planira metodike postupke, u zavisnosti od sredstava za demonstraciju, to znai da demonstracija treba da bude izvoena na organizovan nain. U toku demonstracije vaspita 66
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA ukazuje na pojedine faze i vane injenice, a naroito ta je svrha demonstracije. U cilju uspenog praenja demonstracije deca treba prethodno da steknu potrebna znanja. Po pravilu, deca posmatraju demonstraciju, ali u odreenim sluajevima mogu i aktivno da uestvuju.
5.3. Ogled
Istraivanja su pokazala da verbalizam u tradicionalnom obrazovanju ima za posledicu da deca povrno pristupaju svojim aktivnostima i postaju nezainteresovana. Znanje postaje temeljno u sluaju povezivanja teorije i prakse, naroito u oblasti prirodnih nauka. Pojedine oglede deca treba da izvode samostalno. Uz ogled, deca po vlastitoj elji menjaju uslove i posmatraju pojavu. Menjajuu uslove u ogledu, deca se upoznaju sa pojavom i njenim tokom. U razvoju miljenja vano neke je da deca na shvate primer
konzervaciju,
odnosno
ouvanje
veliine,
duine, zapremine i dr. Uz pomo ogleda deca shvataju da se koliina tenosti ne menja ako tenost presipaju iz manje u veu posudu, kako je prikazano na Sl.5.3.1. Putem ogleda dete moe da stekne poetna znanja o prirodi. Vaspitai treba da izvode jednostavne oglede, koji omoguuju sticanje saznanja o neposrednom okruenju. Na primer, postoji nekoliko jednostavnih ogleda sa vazduhom, koji omoguuju sticanje poetnih znanja o promenljivosti oblika i zapremini.
67
Sl.5.3.1. Ogled
5.4. Eksperiment
U oblasti prirodnih nauka u obrazovnom procesu se esto koriste eksperimenti, pa se na taj nain objanjavaju prirodne pojave, zakoni u fizici i dr. Svaki eksperiment treba paljivo pripremiti. Ako dete posmatra ili izvodi eksperiment (pojedinano ili u okviru grupe) sigurno je da se poveava zainteresovanost i razvija sklonost prema istraivakom radu. Pojedine eksperimente treba da izvodi vaspita, na primer, kad su u pitanju otrovne hemikalije. Teorijska znanja doprinose lakoj realizaciji zadataka u praktinim delatnostima. Poslovi savremenim uslovima mogu biti vrlo sloeni i iziskuju kompleksna znanja. Aparati i pribori u eksperimentima predstavljaju izvor znanja, to znai da imaju didaktika svojstva. Upravo pomou ekeperimenta dete povezuje znanje u celinu i razvija interesovanje za istraivanje. Istorijski mnogih gledano, otkria u razvoju nauke i tehnike
eksperiment je imao izuzetan znaaj. Naunici su doli do epohalnih zahvaljujui eksperimentima
68
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA (rentgenski zraci, obrtno magnetno polje, otkrie telefona i dr.). Nemaki fiziar Vilhelm Konrad Rentgen (1845-1923) je godine 1895. otkrio zrake koji nisu imali svojstva kao to su odbijanje i prelamanje i u poetku je pogreno smatrao da ti zraci nemaju veze sa prirodom svetlosti. Poto se radilo o do tada nepoznatoj pojavi u fizici, zrake je nazvao X-zracima. Posle velikog broja eksperimenata dobio je prve fotografije na kojima se videla unutranjost metalnih predmeta, delovi skeleta ovekovog tela i dr. Rentgen je godine 1901. dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Zraci koje je otkrio Rentgen danas se u njegovu ast nazivaju rentgenski zraci. Ovi zraci danas imaju veliku primenu u naunim istraivanjima, tehnici i medicini. U atomskoj fizici posebno mesto zauzima otkrie radiaktivnosti od strane Marije i Pjera Kirija. Marija Kiri je roena u Varavi, a studirala je na Sorboni (od 1891). Izuavala je fenomen radioaktivnosti, koju je neto ranije prouavao fiziar Anri Bekerel. Marija i Pjer Kiri su zajedno otkrili elemente radijum i polonijum i izvrili podelu radioaktivnog zraenja na alfa, beta i gama zrake. Za navedena otkria dobili su Nobelovu nagradu 1903. godine.
Sl.4.3.1. Pjer i Marija Kiri 69
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Do novih otkria, danas u potpunosti verifikovanih u nauci, Kirijevi su doli na osnovu velikog broja eksperimenata. Iz rudnika Joahimov u ekoj dobili su, kao danaciju, 10 tona uranove rude, jer nisu imali sopstvenih sredstava. Punih godinu dana su punili male kotlove i vrili termiku obradu, bez iije pomoi. Kondenzovan materijal je smetan u posebne posude. Na kraju, iz beskrajnih redova posuda dobili su materijal smeten u jednoj jedinoj epruveti. Bio je to element radijum.
5.5. Igra
Putem igre se kod dece razvijaju ula nephodna za uenje. Dajemo sledei citat: Igra je nain upoznavanja deteta sa spoljnim svetom. Igra je za decu uenje, igra je njihov rad, igra je za njih ozbiljna forma vaspitanja (N. Krupskaja). Istraivanja su pokazala da deca imaju veliku radoznalost i iskazuju elju da otkriju neto novo. Rad i igra se uzajamno prepliu. Igrajui se, dete radi i radei, dete se igra (E. Kamenov). Vaspitai treba da organizuju igru dece uz korienje vaspitno-obrazovnih sredstava. Kroz igru dete razvija samostalnost i elju da neto stvori, na primer da izgradi kuu, da porea razne predmete i dr. Radi toga, vaspitai treba detetu da stave na raspolaganje odgovarajua vaspitno-obrazovna sredsta za igru.
70
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pitanja za proveru znanja 1. Posmatranje kao izvor znanja. 2. Objasnite ta je demonstracija u obrazovnom procesu. 3. Kakva je razlika izmeu posredne i neposredne
demonstracije? 4. ta je svrha ogleda? 5. Kakva je uloga vaspitaa pri izvoenju eksperimenta? 6. Zato je igra vana za decu?
71
6. DIDAKTIKI MEDIJI
6.1. Didaktiki materijali i njihova upotreba u vaspitno obrazovnom procesu
Didaktiki materijali se koriste u predkolskim
ustanovama. Deca treba da ostvare dijalog sa didaktikim materijalom, jer se na taj nain poveava njihova aktivnost. Pri dodiru sa didaktikim materijalom deca asimiliraju informacije. Didaktiki materijal svojim izgledom treba da izaziva interesovanje dece.
6.1.1. Prirodni materijali

Prirodni materijali su deo ive i neive prirode. To su predmeti uzeti iz prirode i najee se sakupljaju, na obali reke, u botanikoj bati, etnja kroz umu i dr. Deca pod nadzorom vaspitaa sakupljaju materijale u prirodi, a prikupljeni materijali se mogu uvati u dejem vrtiu. Prirodni materijali imaju veliki znaaj u vaspitno-obrazovnom radu sa predkolskom decom. Prirodni materijali pruaju deci predstavu o veliini, obliku i boji. Ako je materijal istrgnut iz prirode (na primer, kora drveta), vaspita e koristiti druge izvore znanja da dete dobije predstavu o uzorku. Materijali iz prirode imaju razliite osobine, kao to su boja, gruba ili glatka povrina, karakteristian miris i dr. U kontaktu sa materijalom deca stiu oseaj za prepoznavanje i razvijaju ula, to je od znaaja za prepoznavanje okoline i interakciju sa spoljnjim svetom. 72
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Sakupljeni prirodni materijali se mogu uvati, pa ih deca mogu koristiti za igru. Ako je igra osmiljena, poeljno je da vaspita i deca razgovaraju o temi. Predmeti iz prirode ostavljaju deci prostor da svojom matom razvijaju stvaralaku igru. Takoe, postojani prirodni materijali (pesak, glina i dr.) su pogodni za izradu modela, maketa i dr.
6.1.2. Konstrukcioni materijali

Deca predkolskog uzrasta koriste konstrukcione
materijale za sklapanje raznih modela, tehnikih mehanizama, mozaika i dr. Konstrukcioni materijali se izrauju u vidu kompleta, koji ima veliki broja plastinih kockica namenjenih za sklapanje razliitih objekata. Kockice se lako spajaju i razdvajaju, bez upotrebe makaza, lepka i sl. Svaki komplet sadri uputstvo za rad i slike predmeta koji se mogu konstruisati. Izraz LEGO je kod nas odomaen i potie od danskog izraza leg goht, to u prevodu znai dobro se igrati. Danac Ole Kirk Kristiansen je prvi konstruisao kockice, a njihova proizvodnja je poela 1932. godine. Pomou konstruisanja raznih objekata deca upoznaju
razliite oblike, geometrijska tela i postaju spretnija, pa na taj nain stiu i osnove tehnike kulture.
6.2. Didaktike igrake i igre

Kroz igru dete upoznaje nove poj move, pa na taj nain kroz akciju u stvarnosti stie nova znanja i podstie 73
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA intelektualni razvoj. Didaktike igre su usmerene aktivnosti sa unapred odreenim vaspitno-obrazovnim ciljem, kao to je razvoj psihomotorike, socijalizacija i dr. Preporuuje se da vaspitai u svakodnevno obliku planiraju rada. Pri didaktike ponavljanju igre sa raznovrsnim igrakama i materijalima, kako u grupnom tako i individualnom aktivnosti didaktike igrake i materijale treba menjati. Kroz igru se kod dece razvija interesovanje, a naroito elja za reenjem zadatka, pa na taj nain deca usvajaju nova znanja. U okviru didaktikih igara deca reavaju didaktike zadatke, pri emu igra ima odreena pravila. Deca pomou sastavljanja i rastavljanja reavaju zadatke, a nekad su prinuena vie puta da pokuaju da pronau reenje. Pojedine igre daju deci i osnove tehnikog obrazovanja.
6.3. Pomona tehnika sredstva u vaspitno-obrazovnom radu 6.3.1. Projekcioni aparati

Tehnika sredstva koja se koriste za audio-vizuelnu
prezentaciju u obrazovnom procesu nazivaju se projekcioni aparati. Izbor projekcionog aparata zavisi od teme koja se obrauje u obrazovnom procesu. Pominjemo sledee tehnike aparate: 74 magnetofon; episkop; grafoskop;
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA televizor; BIM aparat.
Magnetofon. Magnetofon je danas pomono tehniko sredstvo i izlazi iz upotrebe. Namenjen je za reprodukciju i snimanje zvuka (muzika, govor i dr.). Audio-materijal se snima na magnetofonske trake. Zvuk se reprodukuje pomou zvunika, koji je ugraen u kuite magnetofona. Za snimanje zvuka koristi se pokretni mikrofon, koji se pri snimanju usmerava prema zvunom izvoru. Na Sl.6.3.1.1 je prikazan magnetofon.
Sl.6.3.1.1. Magnetofon Episkop. Episkop je aparat koji je naao iroku primenu u obrazovnom procesu. Namenjen je za projekciju teksta, crtea, fotografija i dr. Tekst i slika se mogu projektovati direktno iz knjige. platnu, Vizuelni pa je sadraj da se prikazuje prostorija na bude projekcionom poeljno
zamraena radi bolje vidljivosti. Sadraj za projektovanje j e osvetljen pomou sijalice, a pomou ogledala se projektuje na
75
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA projekciono platno. Pomou noica se podeava ugao episkopa, to ima za posledicu pomeranje slike na projekcionom platnu. Na Sl.3.6.1.2 je prikazan episkop.
Sl.3.6.1.2. Episkop Grafoskop. sredstvo. Pri Grafoskop je vizuelno vaspito-obrazovno prolazi kroz
reprodukciji
snop
svetlosti
prozranu foliju, najee sainjenu od prozrane plastike, a na projekcionom platnu se dobija slika sa folije. Grafoskop je prikazan na Sl.6.3.1.3.
Sl.6.3.1.3. Grafoskop 76
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Televizor. Televizor se ubraja u savremene projektore. Povezan sa video-rekorderom ili DVD player-om omoguuje audio-vizuelnu prezentaciju. Na Sl.6.3.1.4 je prikazan televizor sa tenim kristalom.
6.3.1.4. Tlevizor sa tenim kristalom BIM aparat. Za prikaz audio-vizuelnih sadraja koriste se tzv. bim aparati, koji se povezuju sa raunarom. Sadraj ekrana se prenosi na projekciono platno. Reprodukcija zvuka se ostvaruje pomou zvunika, koji su povezani sa raunarom. Na Sl.6.3.1.5 je prikazan bim aparat.
Sl.6.3.1.5. Bim aparat 77
6.3.2. Raunar
Raunarski sistem je sloen sistem sa hijerarhijskom organizacijom. To znai da u raunarski sistem ulazi veliki broj podsistema, koji su takoe hijerarhijski organizovani. Na dnu hijerarhijske organizacije raunarskog sistema se nalaze elektronske komponente. Raunarski sistemi danas omoguuju prikupljanje,
uvanje, obradu, prenoenje i prikazivanje informacija. Dakle, tehniku bazu informacionih sistema danas ine raunarski sistemi. Raunar je maina i koja automatski operacija. izvrava niz je aritmetikih, logikih drugih Raunarstvo
nauna disciplina koja izuava kako se reavaju problemi pomou raunara. Funkcije raunarskog sistema su: prenos podataka; uvanje podataka; obrada podataka; kontrola prenosa, obrade i uvanja podataka.
Raunarski sistem sa svojim operativnim okruenjem razmenjuje podatke. U okruenju raunara se nalaze ureaji koji omoguuju prenos podataka u raunar i ureaji koji omoguuju prihvatanje podataka iz raunara. Ovi ureaji se nazivaju ulazno-izlazni ureaji. Spoljanja ili periferna memorija je namenjena za
uvanje programa i podataka. Programi i podaci se prenose iz
78
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA spoljanje memorije u glavnu memoriju (operativna memorija) za vreme obrade. Poto je spoljanja memorija namenjena za arhiviranje velikih koliina podataka, naziva se i masovna memorija. Da bi se podaci mogli memorisati u jedinici spoljanje memorije, potrebno je da budu organizovani na odgovarajui nain. Na osnovu ulaznih podataka raunar vri obradu. Posle izvrene obrade dobijaju se rezultati izraunavanja, odnosno izlazni podaci. U okviru obrade vri se niz izraunavanja (pretraivanje, sortiranje, logike operacije i dr.). Da bi raunar saoptio izlazne rezultate, odnosno izvrio obradu, pored ulaznih podataka u raunar se mora uneti i program za obradu. Izlazni podaci se saoptavaju na automatizovan nain. Kontrolu obrade, prenosa i uvanja podataka vri
kontrolna jedinica raunara.
6.4. Pomo deci u korienju raunara 6.4.1. Uloga roditelja

U zavisnosti od uzrasta deteta, roditelji treba, pre svega, da obezbede pedagoke programe: itanje i pisanje, matematika, uenje stranih jezika i dr. Kad su u pitanju raunarske igre, treba izbegavati akcione igre, iz razloga to je u njima prisutno nasilje. Roditelji treba da imaju kontrolu u vezi sa aktivnostima svoje dece pri radu sa raunarom. Pre svega, imajui u vidu pomenute opasnosti, koje realno postoje, treba da utiu na izbor igara, naroito u pogledu raznovrsnosti. Takoe, 79
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA roditelji treba da vode rauna da igra bude vremenski Najgora
ograniena, a iz razloga
koje smo ranije naveli.
situacija nastaje u sluaju nezainteresovanosti roditelja. Roditelji esto postavljaju sledee pitanje: da li se ukljuiti u igru sa decom? Roditelji treba da se povremeno ukljue aktivno u igru, a jedna mogunost je uestvovanje u igri, koja je predviena za vie igraa.
6.4.2. Uloga vaspitaa

Korienje raunara ima pozitivan uticaj na kognitivni razvoj deteta. Pre svega, to se odnosi na proces razvoja miljenja, donoenje odluka i simbolikog predstavljanja. Ipak, treba pomenuti i neke mogue negativne uticaje, kao na primer, smanjenje strpljenja za rad i uenje. Raunarska pismenost je od kljunog znaaja pri radu sa decom. Takoe, vana je i komunikacija sa roditeljima i decom. Vaspita treba da razmenjuje iskustva i da uestvuje na seminarima odobrenim od Zavoda za unapreenja obrazovanja i vaspitanja. Korienje programi raunara dobre u specijalizovanoj rezultate pri nastavi uenju je kod
pokazalo dobre rezultate. Treba primetiti da su obrazovni pokazali hendikepiranih osoba. Kasnije su ovi programi, uz odreene modifikacije, nali primenu u poboljanju nastave. Neke programe mogu kreirati sami vaspitai, na primer prezentacija slika, dok za sloenije programe treba zatraiti pomo od strunjaka iz oblasti informacionih tehnologija. 80
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Danas nisu sagledane sve mogunosti koje nude
informacione tehnologije u obrazovanju. Po nekim autorima na pragu smo vrlo znaajnih promena u uenju i obrazovanju. Postavlja se pitanje da li e razvoj informacionih tehnologija u budunosti usloviti da neke druge sposobnosti budu znaajnije (na primer, prostorne i vizuelne).
81
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA Pitanja za proveru znanja 1. Prirodni i konstrukcioni materijal.? 2. Objasnite ta su didaktike igre. 3. Navedite i objasnite upotrebu projekcionih aparata. 4. ta je raunarski sistem? 5. Da li roditelji treba da kontroliu aktivnosti dece pri radu sa raunarom? 6. Uloga vaspitaa.
82
LITERATURA
[1] N. Anelkovi, Dete i raunar u porodici i dejem vrtiu, Beoknjiga, Beograd, 2008. [2] M. Blai, Obrazovna tehnologija, Uiteljski fakultet u Vranju, Vranje, 2007. [3] M. Bogievi, Tehnologija savremene nastave, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974. [4] D. Brankovi, D. Mandi, Metodika informatikog obrazovanja, Filozofski fakultet u Banja Luci, Mediagraf, Beograd, 2003. [5] Lj. Cvetkovi, Informacione tehnologije II, Fakultet za preduzetni menadment, udbenik, Novi Sad, 2007. [6] Lj. Cvetkovi, Informatika sa raunarstvom II, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, udbenik, Sremska Mitrovica, 2008. [7] Lj. Cvetkovi, Informatika sa raunarstvom I, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, udbenik, Sremska Mitrovica, 2009. [8] Lj. Cvetkovi. Posledice uticaja interneta, Zbornik radova, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Sr. Mitrovica, 2008. [9] Lj. Cvetkovi, Informatiko drutvo, Zbornik radova, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Sr. Mitrovica, 2009. [10] Deklaracija Saveta Evrope o slobodi komunikacija na Internetu, Strazbur, 2003.
83
AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA [11] D. Mandi, Informaciona tehnologija Filozofski fakultet, Sarajevo, 2001. u obrazovanju,
[12] D. Markoska, Audio-vizuelna sredstva u vrtiu, Via kola za obrazovanje vaspitaa, abac, 1998. [13] D. Milanovi, Informacioni sistemi menadmenta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. [14] N. Miti, Osnovi raunarskih sistema, Cet, Beograd 2003. [15] R. Nikovi, Racionalizacija nastave i uenja, Pedagoka misao i praksa, Novi Sad, 1975. [16] V. Egi, D. Gambiroa, Internet, PC knjiga, Beograd, 2004. [17] E. Kamenov, Vaspitno obrazovni rad u dejem vrtiu, Dragon, Novi Sad, 2006. [18] L. Lawrence, The fate of the Commons in the Connected World World, Random House, New York, 2001. [19] N. Kora, Vizuelni mediji i saznajni razvoj deteta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992. [20] D. Obradovi, Osnovi raunarstva, Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, 2000. [21] . Reicki, . Gitner, Dete i kompjuter, udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. [22] M. Vilotijevi, N. Vilotijevi, Inovacije Uiteljski fakultet u Vranju, Vranje, 2008. Zavod za
nastavi,
84

Av Sredstva1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Av Sredstva1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

d r L j u b o mi r C v e t k o v i

Kompjuterski slog: dipl.in. Darko Drai tampa: AM graphic, Laarak

tampano u 200 primeraka

Sremska Mitrovica Januar 2010

autor Doc. dr Ljubomir Cvetkovi

Takoe je vano u kojoj meri e dodatno motivisati dete.

Sl.1. Podaci, informacije i znanje

AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA drutva. Informacije i su lako Dolazi dostupne do u informatikom promena u

2. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA NIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I DIDAKTIKIH MOGUNOSTI

predmeta, na primer prikaz voa (prepoznaje se karakteristian

AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA procesa. U grupu sloenih simulatora spada trenaer za

kriterijume, u koje ubrajamo pedagoke, estetske i tehnoloke

2.1.5. Didaktiki materijali

2.2. Grafika sredstva 2.2.1. Didaktike slike

komentarom, izbegavati mora

2.2.3. Blok eme, karte, grafikoni

teorija o faktorima nastave. Na Sl.2.2.3.1 su prikazani faktori

Sl.2.2.3.1. Faktori nastave Kartogrami ili kartodijagrami su grafiko-vizuelni

Sl.2.2.3.2. Histogram Dobru dijagrama, preglednost koji su predstavlja za i korienje krunih

odgovarajui kruni dijagram.

Broj stanovnika 1119642 191405 39084

BEOGRAD NOVI SAD SR. MITROVICA

Sl.2.2.3.3. Kruni dijagram

2.2.4. Hronoloke eme

Pentium 80286 8080

Sl.2.2.4.1. Broj tranzistora po ipu

2.2.5. Linearni grafikoni

vrednosti kvadratne funkcije y=x .

Sl.2.2.5.2. Linearna kriva

2.2.6. Nemi film i kasetni film

2.3. Auditivna nastavno-obrazovna sredstva 2.3.1. iva re vaspitaa

2.3.2. Kaseta, magnetna traka i CD

Sl.2.3.2.1. Filmovi irine 8mm

Sl.2.3.2.2. Optiki disk. 24

2.3.3. Radio emisije

2.4. Audio-vizuelna sredstva 2.4.1. Ton film

2.4.2. Filmski anrovi

2.4.3. Film vaspitno-obrazovne namene

2.4.4. Javne kulturne filmske projekcije

3. VASPITNO-OBRAZOVNA SREDSTVA VIE TEHNIKO-TEHNOLOKE SLOENOSTI I VEIH MOGUNOSTI

3.2. Obrazovni raunarski softver

AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA obrazovnog procesa danas je prisutan koncept

Sl.3.3.1. Kruenje vode

Sl.3.3.2. Koraci u animaciji

AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA U literaturi se moe nai vie definicija za pojam

3.5. Kombinacije razliitih didaktikih sredstava

Sl.3.5.1 Konfiguracija multimedijalnog raunara

vetine i dr. Vaspitai treba da uestvuju na seminarima

3.6.2. Programi za ponavljanje, utvrivanje i proveru steenih znanja i vetina

programi, koji spadaju u posebnu kategoriju.

3.6.3. Program za uenje otkrivanjem

3.6.4. Program za reavanje problema

3.6.5. Program za programirano uenje

pravolinijski, odnosno korak po korak (Sl.3.6.5.1).

Sl.3.6.5.1. Linearan program

omoguuje pored kretanja unapred (pravolinijski) i tzv. bono kretanje (Sl.3.6.5.2).

3.6.6. Program za pripremu dece za pisanje i itanje

Sl.3.6.6.1. Ukrtenica Specijalizovani programi su namenjeni deci koja su

Sl.4.1.1. Bojenje objekata 55

4.2. Vaspitno-obrazovni i zdravstveni aspekti raunarskih igara

4.3. Autorska prava

4.4. Razlozi za zabrinutost

4.5. Raunar i uenje na daljinu

uesnika, na primer, uenici, studenti, zaposleni i dr.