D.

GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA

Originalni nauni rad UDC:614.841.47

DUAN GAVANSKI1, VERICA MILANKO1 SLOBODAN KRNJETIN2

Implementacija ocene sprovedenih mera zatite od poara u Akt o proceni rizika za zatvoreni tip skladita drvene grae
Sistem bezbednosti u Republici Srbiji zasnovan je na Direktivi Saveta 89/391/EEC, Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i vaeim podzakonskim aktima. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu promovie se princip prevencije profesionalnog rizika na radnom mestu i regulie obaveza poslodavca da donese Akt o proceni rizika u pisanoj formi. Da bi skladite drvene grae bilo poarno bezbedno neophodno je primeniti odgovarajue mere zatite od poara to podrazumeva da se pre svega mora izvriti pravilna procena rizika od poara. Cilj istraivanja je da se u postupak izrade Akta o proceni rizika za skladite drvene grae implementira i oblast zatite od poara, odnosno procena rizika od poara. Kljune rei: rizik od poara, implementacija, skladite

1. UVOD Skladita su posebni graevinski objekti ili prostori u sastavu objekata druge namene u kojima se skladiti roba, vri njen transport i obavljaju pretovarno manipulativne operacije sa robom. Po nainu gradnje skladita se dele na otvorena, natkrivena i zatvorena. Skladita mogu biti klasina (nisko ili visokomehanizovana), automatizovana, specijalizovana i robotizovana. Prema veliini skladita se dele na 1:

mala skladita, povrine do 1000 m2, skladita srednje veliine, povrine od 1001 do
3000 m2 i regalna skladita povrine do 3000 m2 i

velika skladita, povrine iznad 3000 m2 i sva visokoregalna skladita. Skladita su mesta gde su prisutne potencijalne opasnosti od razliitih vrsta akcidenata, ije posledice se mogu ogledati u povreivanju/stradanju ljudi i nastanku materijalnih teta kako u samom skladitu tako i u okruenju skladita. Ukoliko je roba koja se skladiti zapaljiva, eksplozivna ili se prilikom njenog sagorevanja oslobaaju toksini produkti jasno je da e posledice kako za zaposlene tako i za ljude u okruenju i za materijalna dobra biti velike, pa ak mogu biti i pogubne. Posledice je mogue spreiti sprovoenjem odgovarajuih aktivnosti, procedura, kao i preduzimanjem preventivnih mera zatite od poara, to bi dovelo do poveanja poarne bezbednosti.
Adrese autora: 1Visoka tehnika kola strukovnih studija, Novi Sad, 2Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Rad primljen: 18. 04. 2011.

Problemi vezani za zatitu od poara predstavljaju, s obzirom na mogue posledice po ljude i materijalna dobra, svakako najozbiljnije probleme kada je u pitanju bezbednost skladinih procesa. Poarna bezbednost u pogledu zatite od poara podrazumeva sprovoenje preventivne mere zatite od poara, koje imaju za cilj da spree pojavu poara u objektu kako bi on bio poarno bezbedan za zaposlene i sva ostala prisutna lica. Ukoliko do poara doe, neophodno je preduzeti mere za: spreavanje njegovog brzog irenja, efikasnu evakuaciju ljudi i onemoguavanje prenosa poara na okolni prostor. Otpornost konstruktivnih elemenata objekta na poar je veoma vana karakteristika pri ukupnoj oceni integriteta celog objekta prema prethodno navedenim zahtevima u uslovima poara. Njen znaaj se ogleda u tome da objekat treba da je izveden od takvih konstruktivnih elemenata, koji e u uslovima poara biti stabilni odreeno vreme. Kod odreivanja stepena otpornosti konstruktivnih elemenata objekata, pa i skladita prema poaru potrebno je poznavanje poarnog optereenja 1,2. Poarno optereenje predstavlja koliinu toplote koja se moe osloboditi pri sagorevanju ukupne koliine gorive materije (uskladitena roba, oprema, instalacije, delovi objekta i drugo) po jedinici povrine jednog prostora (skladita) u posmatranom poarnom sektoru. Specifino poarno optereenje se izraunava prema jednaini 1 i izraeno je toplotom koja moe da se razvije u prostoriji ili zadanom delu objekta:

Pi

H V
i i

(1)

Si

gde je: Pi = specifino poarno optereenje u (J/m2), i = prividna gustina materijala u (kg/m3), 115

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA larija (kontejner), manipulativni i skladini prostor za smetaj drvene grae predstavljaju jedan poarni sektor (slika 2).

Vi = zapremina materije u (m3), Hi = toplotna mo (J/kg), Si = povrina osnove u (m2). Specifino poarno optereenje se moe razvrstati u tri grupe, 3: nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2, srednje poarno optreenje od 1 do 2 GJ/m2. visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m2. Pre svega potrebno je prepoznati opasnosti od poara, izvriti procenu rizika koji moe dovesti do poara i na osnovu toga predloiti neophodne preventivne mere zatite. Cilj istraivanja u radu je da se u postupak izrade Akta o proceni rizika implementira i oblast zatite od poara, odnosno procena rizika od poara. U dosadanjoj praksi pri proceni rizika nije se sveobuhvatno i detaljno uzimao u razmatranje uticaj opasnosti od poara. Ovaj rad je usmeren ka uspostavljanju naina i metoda za pouzdaniju i efikasniju identifikaciju opasnosti od poara za zatvoreni tipa skladita drvene grae, kao i na analizu i procenu rizika od poara. Za ostvarivanje cilja istraivanja neophodno je: sistematizovati prepoznavanje potencijalnih opasnosti od poara prema novoformiranim eklistama i razviti i u praksi proveriti novoformiranu modifikovanu metodu matrice faktora rizika od poara. 2. REZULTATI I DISKUSIJA Za uspenu analizu opasnosti i procenu rizika od poara, neophodno je da postupak vodi odreeni broj eksperata iz razliitih oblasti, koji ine tim za procenu rizika. lanovi tima moraju dobro poznavati tehnoloki proces rada, objekte, opremu i druge elemente posmatranog sistema, kako bi prikupili adekvatne informacije potrebne za uspeno sprovoenje postupka analize i procene rizika. 2.1. Tehniki opis objekta Objekat je prizemni, povrine 520 m2 (slika 1) i izveden je tako da administrativni prostor kanceTabela 1 - Proraun specifinog poarnog optereenja
Pi specifino poarno optereenje u (J/m2) qi Vi Hi Si Pi Faktori prividna gustina materijala u (kg/m3) zapremina materije u (m3), toplotna mo (J/kg), povrina osnove u (m2).

Slika 1 - Prizemni objekat

Slika 2 Poarni sektor Izvan objekta na otvorenom prostoru nalazi se jo oko 2000 m2 skladinog prostora (slika 3). U zatvorenom skladitu nalazi se u proseku 250 m3 drvene grae (daske, fosne, grede, letve,...), a na otvorenom prostoru jo oko 300 m3.

Slika 3 - Skladite na otvorenom Proraun specifinog poarnog optereenja za analizirani objekat, koji je uraen prema jednaini 1, prikazan je u tabeli 1.

Komentar Usvaja za osuenu drvenu piljenu grau 700 kg/m3 U zatvorenom skladitu nalazi se u proseku 250 m3 Usvaja se srednja vrednost od 20 MJ/kg Objekat je prizemni, povrine 520 m2

Pi

3 3 3500000 MJ MJ iH iV i 700 kg / m 20 MJ / kg 250 m 6730,77 2 2 520m 520m 2 Si m

116

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA

Specifino poarno optereenje za analizirani objekat iznosi 6,7 GJ/m2 te se razvrstava u mala klasina skladita sa visokim poarnim optereenjem. Poslodavac ne poseduje projektnu dokumentaciju za posmatrani objekat. Skladini prostor je objekat sa zidovima od cigle debljine 25 cm, betonskim potpornim stubovima i elinom krovnom konstrukcijom (slika 4), koja je prekrivena salonit-eternit krovnim ploama. Spoljanje i unutranje povrine zidove su ravne i obraene malterom. Podne povrine su izraene od perdaenog betona (stovarite)

Slika 5 - Neobeleeni transportni put

Slika 6 - Neobeleeni transportni put Slika 4 - elina krovna konstrukcija Podna povrina je betonska uzdignuta od kote 35 cm. Ulaz u objekat se vri preko etvorokrilnih metalno-staklenih vrata irine 4 m (staklena povrina oko 2 m2) sa ugraenim vratima za ulaz peaka dimenzija 1 x 1,8 m. Pristupni put je preko dva stepenika. Transportni ulaz u objekat (sa manipulativnog zemljanog platoa) vri se preko metalnih vrata dimenzija 4 x 3,5 m sa ugraenim vratima za peake. Ulaz u objekat je na istoj koti sa spoljnim manipulativnim prostorom sa betonskim pristupom. U gornjem delu zidova objekta ugraeni su stakleni prozori sa metalnim okvirima koji omoguavaju dovoljno dnevno prirodno osvetljenje. Deo prozorskih povrina ima mogunost otvaranja. Mehanizmi za otvaranje su dostupni zaposlenima sa oslonca poda. U neposrednoj blizini je zemljani plato koji je nasut sa tvrdim materijalom i u njemu se obavljaju pretovarni radovi i skladitenje drvene grae. U skladitu nisu obeleeni transportni putevi (slike 5 i 6), kao ni putevi i izlazi evakuacije. Osvetljenje je kombinovano prirodno i vetako. Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem prozorskih povrina koje obezbeuju i ventilaciju. Vetako osvetljenje se ostvaruje preko sijalica, koje nemaju zatitne titnike od zraenja toplote. Elektrina instalacija je postavljena preko metalnih konstrukcija. Od energenata u objektu se koristi elektrina energija za rasvetu, maine i ureaje. Poslodavac ne poseduje struni nalaz o ispunjenosti propisanih zahteva o izvedenoj elektroinstalaciji U objektu stovaritu za grejanje se prema potrebi koriste elektrina grejna tela. Ventilacija se ostvaruje prirodnim putem preko prozora i vrata. Snabdevanje pijaom vodom je omogueno preko vodovodne mree, dok se snabdevanje objekta sanitarnom vodom ostvaruje iz gradskog vodovoda. Otpadne vode su kanalisane u gradski kanalizacioni sistem. Objekat poseduje gromobransku instalaciju. 2.2. Opis tehnoloki radnog procesa Tehnoloki radni proces se zasniva na kupovini, preradi (odsecanju) i prodaji drvene grae. U prodaji sa stovarita uestvuju skladitar voza viljukara i voza teretnog vozila. Skladitar istovara robu, smeta i slae unutar stovarita. Prodaja se vri prema specifikaciji kupca. Na osnovu zahteva kupca, krunom testerom (slika 7) za krajenje se vri skraivanje drvene grae.

Slika 7 - Kruna testera U radnim aktivnostima u stovaritu odvijaju se manipulativne radnje (rune i mehanizovane) pre117

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA 2.3 Metodoloki pristup procene rizika od poara Metodoloki pristup procene rizika od poara se sastoji iz sledeih koraka: korak 1 analiza opasnosti od poara za objekat i opremu U ovom koraku je predloena prva novoformirana ek-lista za analizu opasnosti od poaa za objekat i opremu. Pitanja koja su data u ovoj ek-listi predstavljaju osnovu i polaznu etapu u proceni rizika od poara, jer od validno dobijenih odgovora zavisi ispravna identifikacija opasnosti od poara (tabela 2). Zato se predlae da se ponude odgovori opasno, nebitno i bezbedno. Nakon popunjavanja novoformiranih ek-listi, brzo se uoava koja su pitanja oznaena odgovorom opasno i zatim se lako mogu predloiti odgovarajue korektivne mere, [5]. Analiza opasnosti od poara za objekat i opremu radi se u skladu sa vaeom zakonskom regulativom. Procentualni udeli opasnosti od poara za objekat i opremu, kao i sprovedenih preventivnih mera zatite od poara se izraunavaju prema jednaini, [6]:

noenja (slika 8), utovara istovara, slaganja, paletiranja raznih vrsta drvene grae.

Slika 8 - Prenoenje drvene grae Drvo spada u gorive materije. Temperatura paljenja drveta se kree od 200 do 400 oC, [4]. Unutar skladita zatvorenog tipa drvena piljevina se uskladitava u plastine vree (slika 9). U stovaritu se od opasnih materija zapaljivih tenosti nalazi dizel gorivo, motorno ulje i ulje za podmazivanje.

f(x)

n 100% N

(2)

Slika 9 - Uskladitenje drvene piljevine

R. b. 1. Pitanje Da li je konstruktivna izgraenost objekta od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li je krovna konstrukcija/ krovni pokriva od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li je pod objekta od zapaljivog//nezapaljivog materijala? Da li je konstruktivna izgraenost meuspratne konstrukcije od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li je plafon/tavanica izgraena od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li su pregradni zidovi izgraeni od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li je obrada/obloga zidova od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li je stepenite bezbedno izgraeno? Da li su vrata izraena od zapaljivog/nezapaljivog materijala? Da li su prozori izraeni od zapaljivog/nezapaljivog materijala?

gde je: n = broj negativnih (opasnih) ocena, N = ukupan broj ocena (opasnih i bezbednih) datih u ek-listama.

Tabela 2 - Opasnosti od poara za objekat i opremu (OP opasno; NB nebitno; BZ bezbedno)

Komentar Zidovi cigla, malter. Potporni stubovi betonski. Krovna konstrukcija elina. Krovni pokriva salonit eternit ploe. Podne povrine perdaeni beton. Nema meuspratne konstrukcije. Nema plafona/tavanice Nema pregradnih zidova Obrad zidova malterisan. Nema stepenita. Metalna vrata. Prozori stakleni sa metalnim okvirima. X X X X X X X OP NB BZ X Preporuene mere

2.

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

118

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA

Kablove premazati vatrootpornim premazom i na sijalice postaviti titnike od toplotnog zraenja. Uskladitenu robu udaljiti najmanje 0,5 m od sijalinog mesta, obezbediti nesmetan pristup do elektrinih prekidaa. Obezbediti dovoljnu skladinu povrinu. Obeleiti prostor za skladitenje i transportne puteve. Redovno uklanjati drvenu piljevinu iz radnog prostora. Skladititi zapaljive tenosti u odvojenim metalnim kontejnerima, pretakanje vriti izvan objekta uz primenu bezbednosnih mera. X

11.

Da li se svi prepoznati izvori paljenja dre pod kontrolom?

Elektrina instalacija i sijalina mesta.

12.

Da li se sve prepoznate zapaljive vrste materije dre pod kontrolom?

Drvena graa. Drvena piljevina.

13.

Da li se sve prepoznate zapaljive tenosti dre pod kontrolom?

Dizel gorivo (za rad viljukara), motorno ulje i ulje za podmazivanje ne skladite se bezbedno.

14.

Da li se svi prepoznati zapaljivi gasovi dre pod kontrolom?

Nisu prisutni zapaljivi gasovi.

korak 2 analiza sprovedenih preventivnih mera zatite od poara U cilju dobijanja prave slike stanja zatite oformljena je ek-lista sprovedenih preventivnih mera zatite od poara u objektu (tabela 3). korak 3 - prva procena rizika od poara
R. b. Pitanje

Nakon analize opasnosti od poara za objekat i opremu i analize sprovedenih preventivnih mera zatite od poara u objektu, prelazi se na prvu procenu rizika od poara koja se vri primenom modifikovane matrice faktora rizika od poara.

Tabela 3 - Sprovedene preventivne mere zatite od poara u objektu (OP opasno; NB nebitno; BZ bezbedno)
Komentar Kruna testera za krajenje je povezana na poseban ureaj za skupljanje drvene praine u platnene vreaste filtere. Odlaganje napunjenih platnenih vreastih filtera i otpada od drveta vri se u objektu. Aparati su redovno pregledani, ispitani i odravani tako da na njima nema vidljivih oteenja. Postavljena su tri aparata za gaenje poara. Svi hidranti su redovno pregledani, ispitani i odravani tako da na njima nema vidljivih oteenja, [7] Asfaltirani pristupni putevi i zemljani plato nasut tvrdim materijalom odgovarajue nosivosti i bez prepreka. Udaljenost izmeu objekata je na propisanom rastojanju. Postoji organizovana fizika zatita objekata. OP NB BZ Preporuene mere Organizovati svakodnevno uklanjanje napunjenih platnenih vreastih filtera i otpada od drveta iz objekta. Prostor oko krune testere drati istim i urednim (skupljati drveni otpad). Za proraunato poarno optereenje broj aparata nije dovoljan, neophodno je postaviti minimalno sedam aparata, [1]. X X X

1.

Da li se radne prostorije odravaju istim i urednim?

2.

Da li su prenosni aparati za gaenje poara bezbedni? Da li su unutranji hidranti bezbedni? Da li su spoljanji hidranti bezbedni? Da li postoje bezbedni pristupni putevi objektu? Da li je meusobna udaljenost objekata na propisanom rastojanju? Da li u objektu postoji fizika zatita ili nadzor?

3. 4. 5.

6.

7.

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

119

D. GAVANSKI i
8.

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA

Nema sistema za otkrivanje /dojavu poara. Nema sistema alarmiranja. Organizovani nain zatite od poara ne zahteva instaliranje automatskog sistema za gaenje poara. Kratki putevi za naputanje objekta i vreme evakuacije je manje od jednog minuta tako da nije neophodno tretirati posebne evakuacione puteve. Normalni ulazi/izlazi nisu obeleeni, oznaeni i osvetljeni kao izlazi u sluaju nude. Otvori (vrata i prozori) mogu obezbediti potrebno odvoenje dima. Neoekuje se eksplozivno sagorevanje. X U skladitu je visokopoarno optereenje treba obezbediti sistem za dojavu poara. Ugraditi rune javljae poara.

Da li u objektu postoji sistem za otkrivanje/dojavu poara? Da li u objektu postoji sistem alarmiranja? Da li u objektu postoji odgovarajui i ispravan automatski sistem za gaenje poara?

9.

10.

11.

Da li su putevi i izlazi evakuacije bezbedni?

Obeleiti i oznaiti izlaze evakuacije prema propisima. Postaviti baterijsku svetiljku na izlazu iz objekta koja jasno ukazuje na poloaj izlaza iz ugroenog prostora.

12.

Da li u objektu postoji odimljavanje? Da li u objektu postoji dovoljno povrina za eksplozivno oduavanje? Da li su ventilacioni kanali pravilno izvedeni i opremljeni poarnim klapnama, koje automatski zatvaraju kanale pri nastanku poaru? Da li su kanali klimatizacije pravilno izvedeni i opremljeni poarnim klapnama, koje automatski zatvaraju kanale pri nastanku poaru? Da li su zatitni kanali za prolaz kablova i ostale instalacije pravilno izvedeni zatieni od poara? Da li je u sredini gde nastaje zapaljiva praina postavljena odgovarajua aspiracija?

13.

14.

Nema ventilacionih kanala.

15.

U objektu je obezbeena prirodna ventilacija. Razvod elektrine instalacije je izveden preko zida i metalne konstrukcije. Elektrine instalacije su privrene obujmicama. Postoji lokalna aspiracija na samom izvoru nastanka zapaljive praine.

16.

Kablove zatititi vatrootpornim premazom.

17.

2.4. Modifikovana metoda matrice faktora rizika od poara Metoda matrice faktora rizika od poara je zasnovana na polukvantitativnim terminima/pojmovima. Meutim, treba naglasiti da su obuhvaeni brojevi potpuno relevantni i da nemaju apsolutnu znaajnost. Faktori za procenu i vrednovanje rizika od poara prema matrici 5x5, koja se zasniva na metodama AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs Anstalt metoda austrijskog udruenja proizvoaa celuloze i papira) BG (Berufs Genossenschaften metoda nemakih strukovnih inenjera), su verovatnoa nastanka neeljenog dogaaja poara i teina mogue posledice. Verovatnoa nastanka neeljenog dogaaja poara zavisi od izloenosti zaposlenih poarnim opas120

nostima, kao i od poarne opasnosti od objekta i opreme [8]. Nakon analize stanja na osnovu datih odgovora u ek-listi (tabela 2) izraunat je, prema jednaini 2, procentualni udeo opasnosti od poara od 33,3%, to odgovara rangu 2. Izloenost opasnosti od poara u skladitu zatvorenog tipa je sve radno vreme to odgovara rangu 5. Matrica verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara, koja je prikazana u tabeli 4, formirana je integracijom izloenosti opasnosti od poara tokom radnog vremena i prepoznatim opasnosti od poara u cilju dobijanja brojane vrednosti verovatnoe nastanka poara. Na osnovu tabele 4 odreena je brojana vrednost 10 za verovatnou nastanka neeljenog dogaaja poara. Kvalitativni opis verovatnoe nastanka poara (tabela 5) je verovatan, a rang mu je 4.

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA Na osnovu tabele 6 usvaja se vrednost faktora rizika od poara, koji iznosi 12. Zatim se vri njegovo rangiranje prema tabeli 7 i usvaja se da je rizik od poara visoksa rangom 4. korak 4 - izbor mera za smanjenje postojeeg rizika od poara U koraku 4 se vri izbor mera za smanjenje postojeeg rizika od poara. Mere su predloene u tabelama 2 i 3 i to na osnovu detaljne analize stanja. korak 5 - ponovna procena rizika od poara U ovom koraku je izvrena procena rizika od poara, prema prethodno detaljno opisanoj metodi, i pri tome su uzete u obzir predloene mere zatite.
Opasnosti od poara u %

Na osnovu analize odgovora iz ek-liste za sprovedene preventivne mere zatite od poara u objektu (tabela 3) izraunato je, prema datoj jednaini 2, da su zahtevane mere zatite od poara neispunjene sa 50%. Faktor rizika od poara (R), koji se dobija kao proizvod ranga nastanka neeljenog dogaaja poara (V) i ranga teine moguih posledica (P) odreuje se primenom matrice rizika od poara (tabela 6). U razmatranje se uvodi pet rangova verovatnoe i pet rangova posledica. Ako se primeni formula za odreivanje faktora rizika od poara, R = V x P, na sve mogue kombinacije vrednosti rangova, dobija se skup od 25 brojeva, odnosno 25 vrednosti faktora rizika od poara.

Tabela 4 - Matrica verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara

Izloenost opasnosti od poara tokom radnog dana u % (nedelje, mesece, godine)

Zadovoljavajue nastaviti sa radom (0-20%) 1

Srednjorone potrebne mere, (21-40%)

Kratkorone potrebne mere (41-60%)

Trenutno potrebne mere (61-80%)

Mere za trenutni prekid rada (81-100%) 5

5 10 15 20 25

kvantitativni rang opasnosti od poara 3 4 2 2 4 6 8 10 Kvalitativni opis verovatnoe nastanka poara Neverovatan Mogu Sasvim mogu Verovatan Veoma verovatan 3 6 9 12 15 4 8 12 16 20

Vrlo retko (0-20%) Povremeno (21-40%) esto (41-60%) Preteni deo radnog vremena (61-80%) Sve radno vreme (81-100%)

kvantitativni rang izloenosti opasnosti od poara

1 2 3 4
5

1 2 3 4 5

Tabela 5 - Rang matrice verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara

Mera verovatnoe nastanka poara

1,2 3, 4, 5 6, 8, 9

10, 12,15, 16
20, 25

Kvantitativni rang verovatnoe nastanka poara 1 2 3 4 5

Tabela 6 - Matrica rizika od poara

Teina mogue posledice (P) Neispunjenost sprovedenih preventivnih mera ZOP-a u objektu u % (0-20%) (21-40%) (61-80%) (41-60%) Zanemarljiva Srednja Mala teina Velika teina teina teina posledice posledice posledice posledice kvantitativni rang teine posledice 1 2 4 3 1 2 3 4 2 4 6 8 3 6 9 12 4 8 12 16 5 10 15 20

(81-100%) Veoma velika teina posledice 5 5 10 15 20

25

Verovatnoa nastanka poara (V)

Veoma verovatan

kvantitativni rang verovatnoe nastanka poara

Neverovatan Mogu Sasvim mogu Verovatan

1 2 3 4 5

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2

121

D. GAVANSKI i

IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA eni strunjaci iz oblasti elektrotehnike, graevine, mainstva, tehnologije, zatite od poara i srodnih zanimanja. Mogua je implementacija ocene sprovedenih mera zatite od poara u Akt o proceni rizika primenom predloene modifikovane metode faktora rizika od poara i u drugim industrijskim granama, s tim da se pitanja u ek-listama moraju prilagoditi odgovarajuoj grani. 4. LITERATURA
[1] Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita

Tabela 7 - Rangiranje faktora rizika od poara

Mera rizika od poara 1,2 3, 4, 5 6, 8, 9 10, 12,15, 16 20, 25 Kvalitativni opis rizika od poara Beznaajan Mali Srednji Visok Ekstremni Kvantitativn i rang rizika od poara 1 2 3 4 5 Mere iz tabela 1 i 2 Nain i mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika

Proraunat procentualni udeo opasnost od poara bi se sa 33,3% sveo na minimum. Neispunjenost sprovedenih preventivnih mera zatite od poara bi se sa 50% svela na minimum. Rang verovatnoe e sada biti 2, a rang teine mogue posledice 1. Na osnovu toga dobija se da faktor rizika od poara ima brojanu vrednost 2 i rang 1 to ukazuje da bi rizik od poara posle sprovoenja predloenih mera bio beznaajan. 3. ZAKLJUAK U radu je data analiza stanja sistema na osnovu datih odgovora u postavljenim ek-listama za opasnosti od poara za objekat i opremu, kao i na sprovoenju preventivnih mera zatite od poara u objektu. Primenom modifikovane matrice na konkretnom primeru u skladitu zatvorenog tipa izraunat je rang rizika od poara kao visok, to znai da su radna mesta sa poveanim rizikom. Preporuene mere su date u ek-listama. Ako bi se sprovele navedene preporuene mere, rizik od poara bi bio sa rangom beznaajan, to ukazuje da bi se na radnom mestu postiglo unapreenje poarne bezbednosti. Treba naglasiti, da je akcenat dat na izboru efikasnih mera za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika od poara, a ne na kvalitativnom opisu i kvantitativnom rangu rizika od poara. U cilju pravilne procene rizika od poara, vano je da se uoeni problemi kompleksno sagledaju i reavaju, a to podrazumeva da se moraju poznavati opasnosti koje dovode do poara a zatim i mere koje treba sprovesti kako bi se preventivno delovao. Procena rizika od poara je sloen proces koji zahteva sastavljanje multidisciplinarnog tima u koji su ukljuSUMMARY

od poara i eksplozija ("Sl. list SFRJ", br. 24/87).

[2] SRPS U. J 1. 240: Zatita od poara - tipovi kon[3] [4] [5]

[6]

[7] [8]

strukcija zgrada prema njihovoj unutranjoj otpornosti protiv poara, Savezni zavod za standardizaciju, 1994. SRPS U.J1.030 Poarno optereenje i poarni zahtev (Slubeni list SFRJ br.36/76). Vidakovi, M., Poar i arhitektonski inenjering, Fahrenheit, Beograd, 1995. , ., , .; , ., -, , , . 376-385, , , , , 2010, ISBN 978-86-84853-66-2. , ., , ., , .; - , 2. , 12. , , , . , , . 49-57, . , 2010, ISBN 978-8089241-38-5. Pravilnik o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara ("Sl. list SFRJ", br. 30/91). Gavanski, D., Milanko, V.; Krnjetin, S., Fire risk assessment checklists and risk matrix, Proceeding, pages 49-57, The 3rd Internacional Scientific Conference, Fire Engineering, Technical University in Zvolen, Faculty of Wood Sciences and Technology. Department of Fire Protection, Zvolen, 2010, ISBN 978-80-8924138-5.

IMPLEMENTATION OF ASSESSMENTS CONDUCTED FIRE PREVENTION MEASURES IN THE RISK ASSESSMENT ACT OF CLOSED TYPE STORAGE TIMBER
The occupational health and safety system in the Republic of Serbia is based on Council Directive 89/391/EEC, the Law on Safety and Health at Work and other regulations. The Law on health and safety at work promotes the principle of prevention of occupational risks at the workplace and regulates the obligation of the employer to produce a written Act on risk assessment. To make the timber storage safe in fire apects, it is necessary to implement appropriate fire protection measures including primarily to conduct a proper assessment of the fire risks. The aim of the research is that the process of drafting the Act on risk assessment for timber storage includes the fire protection, i.e. assessment of fire risks. Key words: fire risk, implementation, storage.

122

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2