Uvod u struktuirani upitni jezik

Ovo je kratak kurs o struktuiranom upitnom jeziku (poznatom i kao SQL) i predstavlja pionirski poduhvat jer je to prvi takav kurs koji se moe nai na Internetu. SQL omoguava korisnicima pristup podacima u sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka, kao to su Oracle, Sybase, Informix, Microsoft SQL Server, Access i drugi, tako to doputa korisnicima da opiu podatke koje ele da dobiju. SQL takoe omoguava korisnicima da definiu podatke u nekoj bazi podataka i da manipuliu tim podacima. U ovom kursu bie opisano kako se koristi SQL, a to e sve biti potkrepljeno primerima. SQL koji se koristi u ovom dokumentu predstavlja ANSI verziju tog jezika, ili standardni SQL, i nijedna posebna mogunost SQL-a koja je specifina za sisteme za upravljanje bazama podataka nee se razmatrati do odeljka Nestandardni SQL. Preporuujemo da odtampate ovaj dokument da biste lake mogli da pogledate prethodne primere na koje se ukazuje u tekstu.

Sadraj
Osnove naredbe SELECT Relacioni operatori Sloeni uslovi Operatori IN i BETWEEN Operator LIKE Spajanje tabela Kljuevi Obavljanje spajanja Klauzula DISTINCT i eliminacija duplikata Pseudonimi i IN podupiti Agregatne funkcije Pogledi Formiranje novih tabela Menjanje tabela Dodavanje podataka Brisanje podataka Auriranje podataka Indeksi Klauzule GROUP BY i HAVING Jo o podupitima Klauzule EXISTS i ALL Klauzula UNION i spoljanje spajanje Embedded SQL esta pitanja o SQL-u Nestandardni SQL

Pregled sintakse naredbi Vebanja Vaniji sajtovi o SQL-u, bazama podataka i slinim temama

Osnove naredbe SELECT

U relacionoj bazi podataka podaci se smetaju u tabelama. Neka tabela, na primer, mogla bi da sadri jedinstveni matini broj graana, imena, prezimena i adrese zaposlenih:
TabelaAdresaRadnika JMBG Ime Prezime Petrovi Simi Adresa Kralja Petra 9 Grad Beograd Republika Srbija 512687458 ore 758420012 Marija 102254896 Savo

Bul Nikole Tesle 22 Jagodina Srbija Podgorica Crna Gora

Jovanovi Njegoeva 17

876512563 Svetlana Aimovi Laze Lazarevia 10 Subotica Srbija

Pretpostavimo da elite, recimo, da vidite adrese svih zaposlenih. Da biste to postigli, koristite naredbu SELECT:
SELECT Ime, Prezime, Adresa, Grad, Republika FROM TabelaAdresaRadnika;

Rezultat ovog upita u bazu podataka je:

Ime ore Marija Savo Prezime Petrovi Simi Adresa Kralja Petra 9 Grad Beograd Republika Srbija

Bul Nikole Tesle 22 Jagodina Srbija Podgorica Crna Gora

Jovanovi Njegoeva 17

Svetlana Aimovi Laze Lazarevia 10 Subotica Srbija

Da objasnimo sada ta ste upravo uradili: traili ste sve podatke u tabeli TabelaAdresaRadnika preciznije, traili ste kolone pod nazivom Ime, Prezime, Adresa, Grad, Republika. Obratite panju da imena kolona i tabela ne sadre razmake ona se moraju navesti kao jedna re, kao i da se naredba zavrava takom i zarezom (;). Opti oblik naredbe SELECT kojom se dobijaju svi redovi u tabeli je:
SELECT ImeKolone, ImeKolone, ... FROM ImeTabele;

Da biste dobili sve kolone neke tabele bez navoenja svih imena kolona, koristite:
SELECT * FROM ImeTabele;

Svaki sistem za upravljanje bazama podataka i softver za rad sa njima ima razliite metode za prijavljivanje na bazu podataka i upisivanje SQL naredbi; potraite pomo lokalnog administratora da biste se prijavili sistemu i mogli da koristite SQL.

Uslovna selekcija podataka

Da bismo dalje razmotrili naredbu SELECT, pogledajmo drugi primer (hipotetike) tabele:
TabelaPrimanjaRadnika IDRadnika 010 105 152 215 244 300 335 400 441 Plata 75000 65000 60000 60000 50000 45000 40000 32000 28000 Prinadlenosti 15000 15000 15000 12500 12000 10000 10000 7500 7500 Poloaj rukovodilac rukovodilac rukovodilac rukovodilac inovnik inovnik inovnik pripravnik pripravnik

Relacioni operatori U SQL-u postoji est relacionih operatora i posle njihovog predstavljanja videemo kako se koriste:
= < > <= >= Jednako Manje Vee Manje ili jednako Vee ili jednako

< ili != (videti prirunik) Razliito

Da bi se prikazali samo oni redovi iz tabele koji zadovoljavaju odreene kriterijume, koristi se klauzula WHERE. Ona se moe najlake razumeti ukoliko se pogleda nekoliko primera. Ukoliko elite da dobijete ID brojeve onih zaposlenih koji zarauju preko 50.000, koristite sledeu naredbu:

SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PLATA >= 50000;

Obratite panju da se koristi znak >= (vee ili jednako), poto smo eleli da izdvojimo one zaposlene koji zarauju vie od 50,000, ili jednako 50,000, i to prikazano zajedno. Kao rezultat dobijamo:
IDRADNIKA -----------010 105 152 215 244

Opis klauzule WHERE, odnosno deo PLATA >= 50000, naziva se uslov (operacija koja kao rezultat daje vrednost True (tano) ili False (netano)). Isti tip operacije moe se primeniti na tekstualne kolone:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE POLOAJ = 'rukovodilac';

Ova naredba prikazuje ID brojeve svih rukovodilaca. Generalno, u sluaju tekstualnih kolona, koristite operatore jednako ili razliito, i obavezno ceo tekst koji se pojavljuje u naredbi navedite unutar apostrofa ('). Sloeni uslovi Operator AND kombinuje dva ili vie uslova i prikazuje neki red tabele samo ukoliko podaci tog reda zadovoljavaju sve navedene uslove (tj. svi uslovi su tani). Na primer, da biste prikazali sve inovnike koji zarauju vie od 40.000, koristite naredbu:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PLATA > 40000 AND POLOAJ = 'inovnik';

Operator OR kombinuje dva ili vie uslova, ali prikazuje red ukoliko je neki navedeni uslov zadovoljen. Da biste zajedno prikazali one zaposlene koji zarauju manje od 40.000 ili su im prinadlenosti manje od 10.000, koristite ovaj upit:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PLATA < 40000 OR PRINADLENOSTI < 10000;

Operatori AND i OR mogu da se kombinuju, na primer:

SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA

WHERE POLOAJ = 'rukovodilac' AND PLATA > 60000 OR PRINADLENOSTI > 12000;

SQL najpre pronalazi (odvojeno) redove u kojima zaposleni ima platu veu od 60.000 i ima rukovodei poloaj, a zatim iz ove liste redova izdvaja one koji zadovoljavaju gornji AND uslov ili uslov da su prinadlenosti vee od 12.000. Na kraju, SQL prikazuje ovu drugu novu listu, pri emu treba znati da e svako ko prima prinadlenosti vee od 12.000 biti ukljuen jer operator OR ukljuuje red ako je bar jedan uslov taan. Takoe obratite panju da se najpre izraunava rezultat operatora AND. Ako generalizujemo ovaj proces, SQL najpre izraunava AND uslove da bi odredio redove koji zadovoljavaju AND operacije (zapamtite: svi uslovi moraju biti tani), zatim ovi redovi se proveravaju prema OR uslovima, a na kraju prikazuje samo one preostale redove koji zadovoljavaju neki od OR uslova (pri emu se za izraunavanje operatora OR koristi par uslova ili rezultata operatora AND, a dobija se rezultat tano ako je bilo koji meurezultat taan). Matematiki, SQL izraunava najpre sve uslove, zatim izraunava sve AND parove i na kraju OR parove (pri emu se oba operatora izraunavaju sa leva na desno). Da bismo ovo pojasnili na primeru, pretpostavimo da SQL izraunava klauzulu WHERE za dati red tabele kako bi odredio da li taj red treba ukljuiti u rezultat upita (tj. da li izraunavanje itave klauzule WHERE daje tano), da je izraunao rezultat svih uslova i da je spreman da primeni logike operacije na ovaj rezultat:
True AND False OR True AND True OR False AND False

Najpre se uproste AND parovi:

False OR True OR False

Zatim OR parovi, sa leva na desno:

True OR False True

Rezultat je tano i red zadovoljava uslove upita. Obavezno proitajte sledei odeljak o operatoru NOT i redosledu izraunavanja logikih operacija. Nadamo se da vam je ovaj odeljak pomogao u razumevanju operatora AND i OR, iako je teko to kratko objasniti. Da biste primenili operatore OR pre operatora AND, kao npr. u sluaju kada elite da dobijete listu rukovodilaca koji imaju veliku platu (50.000) ili imaju velike prinadlenosti (10.000), koristite zagrade:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE POLOAJ = 'rukovodilac' AND (PLATA > 50000 OR PRINADLENOSTI > 10000);

Operatori IN i BETWEEN Laki nain za kombinovanje uslova je pomou operatora IN ili BETWEEN. Na primer, ako elite da dobijete sve rukovodioce ili inovnike:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE POLOAJ IN ( 'rukovodilac', 'inovnik');

ili da prikaete sve zaposlene koji zarauju vie ili jednako 30.000, ali manje ili jednako 50,000:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PLATA BETWEEN 30000 AND 50000;

Da biste prikazali sve ije plate nisu u ovom intervalu, pokuajte:

SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PLATA NOT BETWEEN 30000 AND 50000;

Slino, NOT IN prikazuje sve redove koji nisu dobijeni u listi operatora IN. Pored toga, operator NOT se moe upotrebiti zajedno sa operatorima AND i OR, ali morate imati na umu da je on unarni operator (koristi se sa jednim uslovom, dajui kao rezultat njegovu suprotnu logiku vrednost, dok se operatori AND i OR koriste sa dva uslova), i da se svi operatori NOT izraunavaju pre bilo kojih operatora AND i OR. Redosled izraunavanja logikih operacija u SQL-u (svaka operacija izraunava se sa leva na desno) je : 1. NOT 2. AND 3. OR Operator LIKE Vratimo se na tabelu TabelaPrimanjaRadnika i pretpostavimo da elite da dobijete sve zaposlene ije prezime poinje sa S; pokuajte:
SELECT IDRADNIKA FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE PREZIME LIKE 'S%';

Procenat (%) se koristi ukoliko elimo da predstavimo bilo koji znak (cifru, slovo, znak interpunkcije) ili skup znakova koji mogu da slede iza slova S. Da biste pronali zaposlene ija se prezimena zavravaju sa S, koristite '%S', ili ako elite S u sredini rei, pokuajte '%S%'. Znak '%' moe biti upotrebljen umesto bilo kojih znakova koji se

nalaze na istoj poziciji relativno od datih znakova. Operator NOT LIKE prikazuje redove koji ne zadovoljavaju dati kriterijum. Postoje i druge mogunosti za upotrebu operatora LIKE, ili onih drugih koje smo razmatrali, ali to umnogome zavisi od konkretnog sistema za upravljanje bazama podataka koji koristite; kao i obino, konsultujte prirunik ili administratora sistema da biste saznali koje mogunosti postoje na vaem sistemu, ili da biste proverili da li ono to pokuavate da uradite jeste raspoloivo i doputeno. Ova napomena vai i za mogunosti SQL-a koje emo opisati u nastavku. Cilj ovog odeljka je samo da vam predoi ideju mogunosti za upite koji se mogu pisati u SQL-u.

Spajanje tabela
U ovom odeljku govori se samo o unutranjem spajanju i spajanju izjednaavanjem poto su oni najkorisniji u praksi. Da biste dobili vie informacija o ovome, posetite neki od sajtova u vezi sa SQL-om na kraju dokumenta. Dobar dizajn baze podataka preporuuje da svaka tabela sadri podatke o samo jednom entitetu, a detaljnije informacije u relacionoj bazi podataka mogu se dobiti pomou dodatnih tabela i njihovim spajanjem. Uvedimo najpre sledee tabele kao primer:
VlasniciAntikviteta IDVlasnika PrezimeVlasnika ImeVlasnika 01 02 15 21 50 Porudbine IDVlasnika eljeniKomad 02 02 21 15 Antikviteti IDProdavca IDKupca KomadNametaja 01 02 15 21 50 50 15 02 50 01 krevet sto stolica ogledalo pisai sto sto pisai sto stolica ogledalo Jovanovi Simonovi Lazarevi Aimovi Filipovi Branko Boban Pava Jelena Sima

01 02 15 01 02 21 50

21 21 50 15 21 02 01

orman stoi za kafu stolica kutija za nakit posue polica za knjige vaza

Kljuevi Razmotrimo najpre koncept kljueva. Primarni klju je kolona ili skup kolona koji jednoznano odreuju ostatak podataka u svakom redu. Na primer, kolona IDVlasnika u tabeli VlasniciAntikviteta jednoznano odreuje odreeni red. Ovo znai dve stvari: nijedna dva reda ne smeju imati istu vrednost u koloni IDVlasnika, kao i da ak ukoliko dva vlasnika imaju isto ime i prezime, kolona IDVlasnika obezbeuje da oni nee biti pomeani jer se za manipulisanje njima u celoj bazi koristi kolona IDVlasnika, a ne njihova imena. Strani klju je kolona u tabeli koja je primarni klju u drugoj tabeli, to znai da sve vrednosti u koloni stranog kljua moraju imati odgovarajue podatke u drugoj tabeli u kojoj je ta kolona primarni klju. U terminologiji relacionih baza podataka, ova veza se naziva referencijalni integritet. Na primer, u tabeli Antikviteti obe kolone IDKupca i IDProdavca predstavljaju strane kljueve za primarni klju tabele VlasniciAntikviteta (tj. kolonu IDVlasnika; u cilju izlaganja pretpostavljamo da neko mora biti vlasnik antikviteta pre nego to moe da kupuje ili prodaje komade antikvitetnog nametaja), poto se u obe kolone ID brojeva koriste za identifikaciju vlasnika ili kupaca i prodavaca, a kolona IDVlasnika je primarni klju tabele VlasniciAntikviteta. Drugim reima, svi ovi ID brojevi se koriste za ukazivanje na same vlasnike, kupce i prodavce antikviteta, bez potrebe za korienjem njihovih stvarnih imena. Obavljanje spajanja Namena ovih kljueva je da podaci iz vie tabela mogu da se kombinuju, bez potrebe da se podaci ponavljaju u svim tabelama u ovome se sastoji snaga relacionih baza podataka. Na primer, moete da pronaete imena onih koji su kupili stolicu bez moranja da navedete njihova puna imena u tabeli Antikviteti. To ime moete da saznate povezujui one koji su kupili stolicu sa imenima u tabeli VlasniciAntikviteta preko kolone IDVlasnika, koja uspostavlja odnos izmeu podataka u ovim dvema tabelama. Da biste dobili imena onih koji su kupili stolicu, koristite ovaj upit:
SELECT PREZIMEVLASNIKA, IMEVLASNIKA FROM VLASNICIANTIKVITETA, ANTIKVITETI WHERE IDKUPCA = IDVLASNIKA AND KOMADNAMETAJA = 'stolica';

Obratite panju na sledee injenice o ovom upitu: obe tabele koje su u relaciji navedene su u klauzuli FROM naredbe SELECT. U klauzuli WHERE primetite da uslov KOMADNAMETAJA = 'stolica' ograniava izbor na one koji su kupili (a u naem primeru, stoga poseduju) stolicu. Drugo, obratite panju kako se uspostavlja odnos izmeu kolona sa ID brojevima iz dve tabele upotrebom uslova IDKUPCA = IDVLASNIKA. Samo ako se podudaraju ID brojevi u tabelama i kupljen komad nametaja je stolica (zbog operatora AND), prikazae se imena iz tabele . Poto je u uslovu spajanja upotrebljen znak jednakosti, ovo spajanje se naziva spajanje izjednaavanjem. Rezultat ovog upita su dva imena: Simonovi, Boban i Filipovi, Sima. Koristei zapis sa takama da biste izbegli dvosmislenost, ispred imena kolona moete pisati imena tabela:
SELECT VLASNICIANTIKVITETA.PREZIMEVLASNIKA, VLASNICIANTIKVITETA.IMEVLASNIKA FROM VLASNICIANTIKVITETA, ANTIKVITETI WHERE ANTIKVITETI.IDKUPCA = VLASNICIANTIKVITETA.IDVLASNIKA AND KOMADNAMETAJA = 'stolica';

Meutim, kako su u tabelama imena kolona razliita, ovo nije bilo neophodno. Klauzula DISTINCT i eliminacija duplikata Pretpostavimo da elite da saznate samo ID brojeve i imena onih ljudi koji su prodali neki antikvitet. Oigledno, treba nam lista u kojoj je svaki prodavac naveden jedanput ne interesuje nas koliko antikviteta je neko prodao, ve samo injenica da je neko bio prodavac (ako je vaan broj prodatih antikviteta, o tome proitajte odeljak Agregatne funkcije u nastavku dokumenta). To znai da SQL-u treba kazati da eliminie duplikate redova prodaje i da svaku osobu prikae samo jednom. Da biste ovo postigli, koristite kljunu re DISTINCT. Najpre nam treba spajanje izjednaavanjem tabele VlasniciAntikviteta da bismo dobili detaljnije podatke o prezimenu i imenu osobe. Meutim, imajte na umu da poto kolona IDProdavca u tabeli Antikviteti predstavlja strani klju za tabelu VlasniciAntikviteta, prodavac e biti prikazan samo ukoliko u tabeli VlasniciAntikviteta postoji red sa njegovim ID brojem, imenom i prezimenom. elimo i da eliminiemo viestruko pojavljivanje broja IDProdavca iz nae liste, pa koristimo DISTINCT ispred kolone iz koje se mogu pojaviti iste vrednosti (meutim, u optem sluaju nije neophodno uvek pisati DISTINCT ispred imena kolone). Da bismo pokazali jo jednu mogunost, elimo takoe da lista bude prikazana po abecednom redu prezimena, a zatim imena (u sluaju istih prezimena). Stoga, koristiemo klauzulu ORDER BY:
SELECT DISTINCT IDPRODAVCA, PREZIMEVLASNIKA, IMEVLASNIKA FROM ANTIKVITETI, VLASNICIANTIKVITETA WHERE IDPRODAVCA = IDVLASNIKA ORDER BY PREZIMEVLASNIKA, IMEVLASNIKA;

U ovom primeru, poto je svako bio prodavac, dobiemo spisak svih vlasnika po abecednom redu prezimena. Zbog kasnijeg pozivanja na ovu vrsta spajanja (i u sluaju da vas neko o tome pita), smatra se da ovakva vrsta spajanja pripada kategoriji unutranjih spajanja. Pseudonimi i IN podupiti U ovom odeljku govoriemo o pseudonimima, IN podupitima, kao i o tome kako se oni mogu koristiti u naem primeru sa tri tabele. Prvo, razmotrimo sledei upit koji prikazuje prezimena onih vlasnika koji su poruili neto i njihovu porudbinu, pri emu se daju samo one porudbine koje se mogu zadovoljiti (to jest, postoji prodavac koji je vlasnik poruenog komada nametaja):
SELECT VL.PREZIMEVLASNIKA Prezime, POR.ELJENIKOMAD Poruen komad FROM PORUDBINE POR, VLASNICIANTIKVITETA VL WHERE POR.IDVLASNIKA = VL.IDVLASNIKA AND POR.ELJENIKOMAD IN (SELECT KOMAD FROM ANTIKVITETI);

Ovo kao rezultat daje:

Prezime ----------Simonovi Simonovi Aimovi Lazarevi Poruen komad ------------sto pisai sto stolica ogledalo

Ima nekoliko stvari na koje treba obratiti panju u ovom upitu: 1. "Prezime" i "Poruen komad" u redu koji poinje sa SELECT predstavljaju zaglavlja kolona u izvetaju. 2. VL i POR su pseudonimi; to su nova imena za tabele navedene u klauzuli FROM koja se koriste u zapisu sa takama kao prefiksi svih imena kolona u upitu. Ovim se eliminie dvosmislenost, naroito pri spajanju izjednaavanjem u klauzuli WHERE jer obe tabele imaju kolonu pod nazivom IDVlasnika, a zapis sa takama ukazuje SQL-u da su u pitanju dve razliite kolone IDVlasnika iz dve razliite tabele. 3. Obratite panju da je tabela Porudbine navedena prva u klauzuli FROM; ovim se osigurava da se spisak prikazuje prema toj tabeli, a da se druga tabela VlasniciAntikviteta koristi samo za detaljnije podatke (prezime). 4. Najvanije, AND u klauzuli WHERE izaziva izvravanje IN podupita ("= ANY" ili "= SOME" su dve ekvivalentna zapisa za IN). Ono to se ovim postie je izvravanje podupita koji kao rezultat daje sve posedovane komade nametaja iz tabele Antikviteti jer nema klauzule WHERE. Zato, da bi se prikazao red iz tabele Porudbine, eljeniKomad mora se nalaziti u toj vraenoj listi komada nametaja

iz tabele Antikviteti, ime se neki antikvitet prikazuje samo ako porudbina moe da se realizuje kupovinom od drugog vlasnika. Ovo moe da se shvati na sledei nain: podupit kao rezultat daje skup komada nametaja koji se uporeuje sa svakim eljenim komadom iz tabele Porudbine; IN uslov je taan samo ako eljeniKomad pripada tom vraenom skupu iz tabele Antikviteti. 5. Obratite panju takoe da se u ovom sluaju desilo da je svaki eljeni antikvitet bio raspoloiv, to naravno nee uvek biti sluaj. Pored toga, kada se koriste kljune rei IN, "= ANY" ili "= SOME", one ukazuju na podudarnost redova, a ne kolona. To znai da ne moete navesti vie kolona u klauzuli SELECT nekog podupita elei da uparite kolonu u spoljanjoj klauzuli WHERE sa jednom od vie moguih vrednosti kolone u podupitu. U podupitu se moe navesti samo jedna kolona, a mogua podudarnost proizilazi iz vie vrednosti redova u toj jednoj koloni, a ne obrnuto. Uh! Dosta je bilo za sada o sloenim SELECT upitima. Preimo sada na druge SQL naredbe.

Pomone SQL naredbe

Agregatne funkcije Razmotriemo pet vanih agregatnih funkcija: SUM, AVG, MAX, MIN i COUNT. One se nazivaju agregatnim jer daju sumarne rezultate nekog upita, a ne spisak svih redova.

SUM () daje zbir vrednosti date kolone u svim redovima koji zadovoljavaju neki uslov, pri emu je data kolona numerika. AVG () daje prosenu vrednost date kolone. MAX () daje najveu vrednost u datoj koloni. MIN () daje najmanju vrednost u datoj koloni. COUNT(*) daje broj redova koji zadovoljavaju odreen uslov.

Vraajui se na tabele sa poetka ovog dokumenta, razmotrimo tri primera:

SELECT SUM(PLATA), AVG(PLATA) FROM TABELAPRIMANJARADNIKA

Ovaj upit prikazuje sumu plata svih zaposlenih u tabeli, kao i prosenu platu zaposlenih u tabeli.
SELECT MIN(PRINADLENOSTI) FROM TABELAPRIMANJARADNIKA WHERE POLOAJ = 'rukovodilac';

Ovaj upit kao rezultat daje najmanju vrednost u koloni Prinadlenosti onih zaposlenih koji su rukovodioci, a to je 12500.
SELECT COUNT(*) FROM TABELAPRIMANJAZAPOSLENIH WHERE POLOAJ = 'inovnik';

Ovim upitom saznajemo koliko ima inovnika (3). Pogledi U SQL-u, moda (proverite sa administratorom baze podataka) moete da formirate svoje poglede. Ono to pogled omoguava je da rezultate nekog upita dodelite novoj, linoj tabeli koju moete koristiti u drugim upitima, pri emu se u klauzuli FROM novoj tabeli daje ime pogleda. Prilikom pristupa pogledu, izvrava se (u optem sluaju) upit koji je definisan u naredbi formiranja pogleda, a rezultati tog upita izgledaju isto kao druga tabela u upitu koji ste napisali koji poziva pogled. Na primer, da biste formirali pogled:
CREATE VIEW ANTPOGLED AS SELECT ELJENIKOMAD FROM PORUDBINE;

Sada, napiimo upit koji koristi ovaj pogled kao tabelu, pri emu je tabela predstavlja samo spisak svih eljenih komada nametaja iz tabele Porudbine:
SELECT IDPRODAVCA FROM ANTIKVITETI, ANTPOGLED WHERE ELJENIKOMAD = KOMADNAMETAJA;

Ovaj upit pokazuje sve ID brojeve prodavaca iz tabele Antikviteti, pri emu komad nametaja u toj tabeli pripada pogledu AntPogled, a koji predstavlja samo sve eljene komade nametaja u tabeli Porudbine. Rezultujui spisak se formira prolaskom kroz sve komade nametaja u tabeli Antikviteti, red po red, dok se ne pronae isti takav u pogledu AntPogled. Pogledi se mogu koristiti za ograniavanje pristupa bazi podataka, isto kao i za pojednostavljivanje sloenih upita, to je ovde sluaj. Formiranje novih tabela Sve tabele u bazi podataka moraju se formirati u nekom trenutku. Pogledajmo kako bi na primer formirali tabelu Porudbine:
CREATE TABLE PORUDBINE (IDVLASNIKA INTEGER NOT NULL, ELJENIKOMAD CHAR(40) NOT NULL);

Ovom naredbom daje se ime tabeli i opisuje svaka kolona u tabeli. Obratite panju da se u ovoj naredbi koriste generiki tipovi podataka i da oni mogu biti razliiti zavisno od korienog sistema za upravljanje bazama podataka. Kao i obino, proverite dokumentaciju svog sistema. Neki opti tipovi podataka su:

Char(x) Kolona znakova, pri emu broj x oznaava maksimalan broj doputenih znakova (maksimalnu duinu) u koloni. Integer Kolona celih brojeva, pozitivnih ili negativnih. Decimal(x, y) Kolona decimalnih brojeva, pri emu x oznaava maksimalan broj cifara decimalnih brojeva u koloni, a y oznaava maksimalan broj doputenih cifara iza decimalne take. Najvei broj tipa (4,2) bio bi 99.99. Date Kolona datuma odreenog formata. Logical Kolona koja moe da sadri dve vrednosti: TRUE ili FALSE.

Takoe obratite panju da NOT NULL znai da kolona mora da ima neku vrednost u svakom redu. Ako se navede NULL za kolonu, u nekom redu ta kolona moe biti prazna. Menjanje tabela Dodajmo kolonu tabeli Antikviteti koja treba da sadri cenu odgovarajueg komada nametaja:
ALTER TABLE ANTIKVITETI ADD (CENA DECIMAL(8,2) NULL);

Podaci za ovu novu kolonu mogu se upisati ili aurirati na nain koji je opisan kasnije. Dodavanje podataka Da biste dodali redove tabeli, navedite sledeu naredbu:
INSERT INTO ANTIKVITETI VALUES (21, 01, 'otoman', 200.00);

Ovim se podaci upisuju u tabelu Antikviteti, kao novi red, kolona po kolona, u predefinisanom redosledu. Promenimo sada redosled i ostavimo kolonu Cena praznom:
INSERT INTO ANTIKVITETI (IDKUPCA, IDPRODAVCA, KOMADNAMETAJA) VALUES (01, 21, 'otoman');

Brisanje podataka Obriimo ovaj novi red iz baze podataka:

DELETE FROM ANTIKVITETI WHERE KOMADNAMETAJA = 'otoman';

Meutim, ako postoji neki drugi red koji sadri 'otoman', obrisae se i taj red. Obriimo sve redove (u ovom sluaju samo jedan) koji sadri specifine podatke koje smo ranije dodali:
DELETE FROM ANTIKVITETI WHERE KOMADNAMETAJA = 'otoman' AND IDKUPCA = 01 AND IDPRODAVCA = 21;

Auriranje podataka Aurirajmo kolonu Cena u redu koji jo ne sadri podatak o ceni:
UPDATE ANTIKVITETI SET CENA = 500.00 WHERE KOMADNAMETAJA = 'stolica';

Ovim se cena svih stolica postavlja na 500,00. Kao to se vidi iz ovoga, da bi se auriranje ograniilo na odreenije redove, mora se koristiti vie WHERE uslova povezanih operatorom AND. Isto tako, mogu se navesti vrednosti za vie kolona ukoliko se naredbe jednakosti odvoje zarezima.

Dodatne teme
Indeksi Indeksi omoguavaju sistemu za upravljanje bazama podataka da bre pristupe podacima. Napomena: ova mogunost je nestandardna i nije raspoloiva u svim sistemima. Sistem formira internu strukturu podataka (indeks) koja dovodi do bre selekcije redova, ukoliko se ta selekcija zasniva na indeksiranim kolonama. Indeks ukazuje sistemu gde se u tabeli nalazi odreen red ukoliko je data vrednost indeksirane kolone, na slian nain na koji indeks u knjizi govori na kojoj se strani nalazi data re. Formirajmo indeks za kolonu IDVlasnika u tabeli VlasniciAntikviteta:
CREATE INDEX IDVL_IDX ON VLASNICIANTIKVITETA (IDVLASNIKA);

Zatim za kolone imena i prezimena:

CREATE INDEX IMEIPREZ_IDX ON VLASNICIANTIKVITETA (PREZIMEVLASNIKA, IMEVLASNIKA);

Da bismo uklonili neki indeks, koristimo naredbu DROP:

DROP INDEX IDVL_IDX;

Usput reeno, naredbom DROP moe se i neka tabela ukloniti iz baze podataka (budite paljivi! to znai da se tabela i svi njeni podaci briu). U drugom primeru, indeks se pravi po dvema kolonama posmatranim kao celina, to moe izazvati udne posledice. Proverite svoj referentni prirunik pre obavljanja ove operacije.

Neki sistemi za upravljanje bazama podataka ne zahtevaju primarne kljueve u tabelama. Drugim reima, jednoznanost kolone ne uspostavlja se automatski. To znai da, na primer, ukoliko pokuamo da tabeli VlasniciAntikviteta dodamo novi red koji ima 02 kao vrednost kolone IDVlasnika, neki sistemi e to dopustiti iako ne bi trebalo, poto ta kolona treba da bude jednoznana za tabelu (vrednost svakog reda treba da bude razliita). Jedan nain za reavanje ovog problema, tj. da bismo primorali sistem da zabrani duplikate, jeste formiranje jednoznanog indeksa po koloni za koju elimo da bude primarni klju:
CREATE UNIQUE INDEX IDVL_IDX ON VLASNICIANTIKVITETA (IDVLASNIKA);

Klauzule GROUP BY i HAVING Jedan specijalan nain upotrebe operatora GROUP BY je povezivanje neke agregatne funkcije sa grupom redova (ovo se naroito odnosi na funkciju COUNT koja broji redove u svakoj grupi). Pretpostavimo najpre ta tabela Antikviteti ima kolonu Cena i da svaki red ima neku vrednost u toj koloni. elimo da dobijemo cenu najskupljeg antikviteta koji je kupio svaki vlasnik. Zato SQL-u moramo da kaemo da grupie kupovine svakog vlasnika i izdvoji najviu cenu kupovine:
SELECT IDKUPCA, MAX(CENA) FROM ANTIKVITETI GROUP BY IDKUPCA;

Sledee, pretpostavimo da elimo da dobijemo najviu cenu kupovine za antikvitete koji su kupljeni za iznos preko 1000. Za taj sluaj koristimo klauzulu HAVING:
SELECT IDKUPCA, MAX(CENA) FROM ANTIKVITETI GROUP BY IDKUPCA HAVING CENA > 1000;

Jo o podupitima Jo jedna esta upotreba podupita odnosi se na primenu operatora u uslovima klauzule WHERE koji sadre rezultat upita SELECT nekog podupita. Na primer, prikaimo kupce koji su kupili skup antikvitet (cena antikviteta je za 100 vea od prosene cene svih kupljenih antikviteta):
SELECT IDKUPCA FROM ANTIKVITETI WHERE CENA > (SELECT AVG(CENA) + 100 FROM ANTIKVITETI);

Podupit izraunava prosenu cenu plus 100, a zatim se prikazuju ID brojevi kupaca za svaki komad nametaja koji je kotao iznad tog iznosa. Da bismo eliminisali duplikate, mogli smo da navedemo DISTINCT IDKUPCA. Dalje, prikaimo prezimena onih vlasnika u tabeli VlasniciAntikviteta samo ukoliko su kupili neki antikvitet:
SELECT PREZIMEVLASNIKA FROM VLASNICIANTIKVITETA WHERE IDVLASNIKA IN (SELECT DISTINCT IDKUPCA FROM ANTIKVITETI);

Podupit kao rezultat daje spisak kupaca, a prezime vlasnika antikviteta prikazuje se ako i samo ako ID broj vlasnika pripada rezultatu podupita (koji se ponekad naziva lista kandidata). Napomena: u nekim implementacijama mogu se koristiti jednakosti umesto IN, ali zbog razumljivosti poto je rezultat podupita neki skup, klauzula IN je bolji izbor. Da bismo pokazali primer sa auriranjem podataka, pretpostavimo da osoba koja je kupila sanduk za knjige ima pogreni ime uneto u bazu podataka ime treba da bude Jovan:
UPDATE VLASNICIANTIKVITETA SET IMEVLASNIKA = 'Jovan' WHERE IDVLASNIKA = (SELECT IDKUPCA FROM ANTIKVITETI WHERE KOMADNAMETAJA = 'sanduk za knjige');

Podupit najpre pronalazi IDKupca za osobu (ili osobe) koja je kupila sanduk za knjige, a zatim spoljanji upit aurira njegovo ime. Zapamtite sledee pravilo o podupitima: kada je podupit deo nekog WHERE uslova, klauzula SELECT u tom podupitu mora imati kolone koje se poklapaju po broju i tipu sa onima koje se nalaze u klauzuli WHERE spoljanjeg upita. Drugim reima, ako imate "WHERE ImeKolone = (SELECT...);", klauzula SELECT mora sadrati samo jednu kolonu koja odgovara koloni ImeKolone u spoljanjoj klauzuli WHERE i njihov tip mora biti odgovarajui (oba tipa su celi brojevi, znakovne niske itd.). Klauzule EXISTS i ALL Klauzula EXISTS koristi podupit kao uslov, pri emu je taj uslov taan ukoliko se rezultat podupita sastoji od bar jednog reda, a netaan ukoliko rezultat podupita ne daje nijedan red. Ovo je neintuitivna mogunost koja ima malo jedinstvenih primena. Na primer, ako potencijalni kupac eli da dobije listu vlasnika samo u sluaju da njegova prodavnica dri stolice:

SELECT IMEVLASNIKA, PREZIMEVLASNIKA FROM VLASNICIANTIKVITETA WHERE EXISTS (SELECT * FROM ANTIKVITETI WHERE KOMADNAMETAJA = 'stolica');

Ako postoji stolica kao vrednost u koloni KomadNametaja tabele VlasniciAntikviteta, rezultat podupita bie jedan red ili vie njih, to ini rezultat klauzule EXISTS tanim, a to izaziva prikazivanje imena i prezimena vlasnika antikviteta. U sluaju da se stolica ne pojavljuje kao vrednost, rezultat spoljanjeg upita ne bi bio nijedan red. Klauzula ALL je jo jedna neobina mogunost, poto se ekvivalentan rezultat obino moe dobiti drugim i ponekad jednostavnijim metodima. Razmotrimo primer jednog upita:
SELECT IDKUPCA, KOMADNAMETAJA FROM ANTIKVITETI WHERE CENA >= ALL (SELECT CENA FROM ANTIKVITETI);

Ovo kao rezultat daje antikvitet sa najveom cenom (ili vie njih ukoliko imaju istu cenu) i njegovog kupca. Podupit kao rezultat daje listu svih cena u tabeli Antikviteti, a spoljanji upit prolazi kroz svaki red u tabeli Antikviteti i prikazuje ga ako je njegova vrednost u koloni Cena vea ili jednaka od svih (ALL) cena u listi, ime se dobija komad nametaja sa najveom cenom. Razlog zato znak jednakosti = mora da se koristi je zbog toga to e cena najskupljeg antikviteta biti jednaka najveoj ceni u listi koja ukljuuje cene svih antikviteta. Klauzula UNION i spoljanje spajanje U nekim sluajevima kada elimo da dobijemo rezultate vie upita zajedno, koristimo klauzulu UNION. Da bismo objedinili rezultate dva upita, prikazujui ID brojeve svih kupaca i onih koji su naruili neto, moemo pisati:
SELECT IDKUPCA FROM ANTIKVITETI UNION SELECT IDVLASNIKA FROM PORUDBINE;

Obratite panju da SQL zahteva da lista kolona u klauzulama SELECT mora biti odgovarajua, kolona po kolona, prema tipu podataka. U ovom sluaju su kolone IDKupca i IDVlasnika istog tipa (integer). Takoe obratite panju da SQL vri automatsku eliminaciju duplikata prilikom upotrebe klauzule UNION (kao da su rezultati pojedinanih upita skupovi); u sluaju jednog upita, morate da koristite klauzulu DISTINCT.

Spoljanje spajanje se koristi u sluaju kada se neki upit spajanja objedinjuje sa redovima koji nisu ukljueni u spajanje. Spoljanje spajanje je naroito korisno kada se navode konstantni tekstualni indikatori. Razmotrimo najpre primer:
SELECT IDVLASNIKA, 'nalazi se u obema tabelama Porudbine i Antikviteti' FROM PORUDBINE, ANTIKVITETI WHERE IDVLASNIKA = IDKUPCA UNION SELECT IDKUPCA, 'nalazi se samo u tabeli Antikviteti' FROM ANTIKVITETI WHERE IDKUPCA NOT IN (SELECT IDVLASNIKA FROM PORUDBINE);

Prvi upit obavlja spajanje da bi prikazao sve vlasnike koji se nalaze u obema tabelama i iza njihovih ID brojeva prikazuje tekst koji na to ukazuje. Klauzula UNION objedinjuje ovu listu sa sledeom listom. Druga lista dobija je tako to se najpre odrede oni ID brojevi kupaca koji se ne nalaze u tabeli Porudbine, ime se proizvodi lista ID brojeva koji nisu ukljueni u rezultat upita spajanja. Zatim se skeniraju svi redovi tabele Antikviteti, a ukoliko IDKupca nije u listi iskljuenih ID brojeva kupaca, on se prikazuje zajedno sa svojom tekstualnom oznakom. Moda postoji laki nain da se dobije ova lista, ali je teko da se proizvede tekstualni opis svakog reda u spisku. Ovaj koncept je koristan u sluajevima kada postoji odnos izmeu primarnog kljua i spoljanjeg kljua, ali vrednost spoljanjeg kljua je NULL za neke primarne kljueve. Na primer, u jednoj tabeli primarni klju je prodavac, a u drugoj su to kupci pri emu su njihovi prodavci navedeni u istom redu. Meutim, ako prodavac nema kupaca, njegovo ime nee se pojaviti u tabeli kupaca. Spoljanje spajanje se koristi ukoliko treba da se dobije spisak svih prodavaca, zajedno sa njihovim kupcima, bilo da prodavac ima ili nema kupaca to jest, nijedan kupac se ne prikazuje (logika vrednost NULL) ako prodavac nema kupaca ali se nalazi u tabeli prodavaca. U suprotnom, prodavac se prikazuje sa svim kupcima. Prilikom spajanja tabela mora se voditi rauna o jo jednom pravilu koje se tie vrednosti NULL: redosled tabela u klauzuli FROM je veoma vaan. Pravilo glasi da SQL dodaje drugu tabelu prvoj; prva tabela sadri sve redove sa vrednostima NULL u koloni po kojoj se vri spajanje; ako i druga tabela u nekom redu ima vrednost NULL u koloni po kojoj se vri spajanje, podaci iz tog reda se ne spajaju sa podacima reda prve tabele. Ovo je druga esta primena (ako elite da i ti podaci budu ukljueni u rezultat) spoljanjeg spajanja. Koncept nepostojee vrednosti (vrednosti NULL) je vaan, pa ukoliko nije potpuno jasan moda treba da utroite dodatno vreme za njegovo razumevanje. Verovatno vam je za sada dosta upita? Preimo zato na neto potpuno drugo ... Embedded SQL jedan lo primer
/* Ovo je primer programa koji koristi dodatak Embedded SQL (Ugraeni SQL). Embedded SQL omoguava programerima da se poveu na bazu

*/ /*****************************************************/ /* OVAJ PROGRAM NE MOE SE KOMPAJLIRATI ILI IZVRITI */ /* ON SLUI SAMO KAO PRIMER */ /*****************************************************/ #include <stdio.h> /* Ovaj deo sadri deklaracije host promenljivih; to su promenljive koje koristi program, ali i one koje SQL koristi za upisivanje ili itanje vrednosti. */ EXEC SQL BEGIN DECLARE SECTION; int IDKupca; char Ime [100], Prezime [100], Komad[100]; EXEC SQL END DECLARE SECTION; /* Ovo ukljuuje promenljivu SQLCA da bi se greke mogle proveriti. */ EXEC SQL INCLUDE SQLCA; main() { /* Ovo je mogui nain za prijavljivanje na bazu podataka. */ EXEC SQL CONNECT KorisnikoIme/Lozinka; /* Sledei deo ispisuje poruku da ste povezani ili, u sluaju greke, da je prijavljivanje pogreno ili nije mogue. */ if(sqlca.sqlcode) { printf(Printer, "Greka prilikom povezivanja na server baze podataka.\n"); exit(); } printf("Uspeno povezivanja na server baze podataka.\n"); /* Ovo deo deklarie "kursor". On se koristi u sluaju da upit kao rezultat daje vie redova i da neka operacija treba da se obavi nad svim redovima. Svi redovi koji se dobijaju kao rezultat upita bie korieni u izvetaju. Kasnije, koristi se naredba "Fetch" za dohvatanje svakog reda, red po red, ali da bi se upit stvarno izvrio, koristi se naredba "Open". Naredba "Declare" samo deklarie upit. */ EXEC SQL DECLARE KursorKomadaNametaja CURSOR FOR SELECT KOMADNAMETAJA, IDKUPCA FROM ANTIKVITETI ORDER BY KOMADNAMETAJA; EXEC SQL OPEN KursorKomadaNametaja; /* +-- Ovde moe da bude slian blok za proveru greke --+ */ /* Naredba "Fetch" upisuje "sledei" red iz rezultata upita u host promenljive. Meutim, mora se najpre primeniti tzv. tehnika "prvo uitavanje". Kada se doe do kraja podataka kursora, odgovarajua vrednost u promenljivi sqlcode omoguava nam izlazak iz petlje.

podataka i koriste naredbe SQL-a u samom programu, tako da njihovi programi mogu da koriste, manipuliu i obrauju podatke u bazi podataka. - Ovaj primer C programa (koristei Embedded SQL) tampa izvetaj. - Ovaj program mora da se prekompajlira za SQL naredbe pre regularnog kompajliranja. - Delovi koji sadre EXEC SQL su isti (standardizovani), ali okolni iskazi jezika C moraju se promeniti, zajedno sa deklaracijama host promenljivih, ukoliko koristite drugi jezik. - Embedded SQL je razliit od sistema do sistema pa, jo jednom, proverite lokalnu dokumentaciju koja se odnosi naroito na deklaracije promenljivih i postupak za prijavljivanje, pri emu mrea, sistem za upravljanje bazama podataka i operativni system imaju sutinsku ulogu.

Obratite panju da se, zbog jednostavnosti, izlazak iz petlje vri ako sqlcode ima bilo koju vrednost razliitu od nule, ak i ako je to vrednost greke. U optem sluaju, svaka vrednost mora se posebno ispitati. */ EXEC SQL FETCH KursorKomadaNametaja INTO :Komad, :IDKupca; while(!sqlca.sqlcode) { /* Obrada svakog reda sastoji se u sledeem. Prvo, cena se uveava za 5 (provizija posrednika) i uzima ime kupca koje ide u izvetaj. Da bi se ovo postiglo, koristimo naredbu Update i Select pre ispisivanja na ekran. Ovaj nain auriranja pretpostavlja da svaki kupac kupuje samo jedan komad nametaja, jer u suprotnom bi se cena uveavala suvie mnogo. U optem sluaju mora se koristiti jedinstvena identifikacija redova pomou tzv. "RowID" kolone (videti dokumentaciju). Takoe obratite panju na dvotaku ispred imena host promenljivih koje se koriste u SQL naredbama. */ EXEC SQL UPDATE ANTIKVITETI SET CENA = CENA + 5 WHERE KOMADNAMETAJA = :Komad AND IDKUPCA = :IDKupca; EXEC SQL SELECT IMEVLASNIKA, PREZIMEVLASNIKA INTO :Ime, :Prezime FROM VLASNICIANTIKVITETA WHERE IDKUPCA = :IDKupca; printf("%25s %25s %25s", Ime, Prezime, Komad); /* Ruan izvetaj slui samo kao primer! */ /* Uitavanje sledeeg reda. */ EXEC SQL FETCH KursorKomadaNametaja INTO :Komad, :IDKupca; } /* Zatvaranje kursora, potvrivanje promena i zavretak programa. */ EXEC SQL CLOSE KursorKomadaNametaja; EXEC SQL COMMIT RELEASE; exit(); }

esta pitanja o SQL-u 1. Zato ne mogu prosto da traim prva tri reda? Jer se u relacionim bazama podataka redovi dodaju u proizvoljnom redosledu tako da redove jedino moete da traite koristei odgovarajue mogunosti SQL-a, kao npr. ORDER BY i tako dalje. 2. ta znae skraenice DDL i DML o kojima ponekad ujem? DDL je jezik za definisanje podataka (engl. Data Definition Language) i odnosi se na naredbu Create Table. DML je jezik za manipulisanje podacima (engl. Data Manipulation Language) i odnosi se na naredbe Select, Update, Insert i Delete. Takoe, skraenica QML predstavlja jezik za manipulaciju upitima (engl. Query Manipulation Language) i odnosi se na naredbu Select. 3. Zar tabele baze podataka nisu obine datoteke? Sistem za upravljanje bazama podataka smeta podatke u datoteke koje se unapred rezerviu (na velikim sistemima), ali se podaci uvaju u specijalnom formatu i podaci iz jedne tabele mogu biti rasporeeni u nekoliko datoteka. Skup datoteka koji se formira za neku bazu podataka naziva se prostor za tabele. U optem sluaju na malim sistemima,

svi objekti baze podataka (definicije i svi podaci tabela) uvaju se u jednoj datoteci. 4. Zar tabele baze podataka nisu kao tabele programa za tabelarno izraunavanje? Ne, iz dva razloga. Prvo, tabela programa za tabelarno izraunavanje moe da sadri podatke u eliji, ali elija je vie od lokacije prostog preseka nekog reda i kolone. Zavisno od programa za tabelarno izraunavanje, elija moe takoe sadrati formule i instrukcije za formatiranje, to tabele baze podataka ne mogu (za sada). Drugo, elije tabele programa za tabelarno izraunavanje esto zavise od podataka u drugim elijama. U bazi podataka, elije su nezavisne, osim to postoji logiki odnos izmeu kolona (tako da svaki red tabele opisuje jedan primerak entiteta) i svi redovi tabele su meusobno nezavisni, sa izuzetkom ogranienja primarnog i stranog kljua. 5. Kako mogu tekstualnu datoteku sa podacima da uvezem u bazu podataka? To ne moete da uradite direktno. Morate da koristite neki usluni program, kao to je Oracleov SQL*Loader, ili da sami napiete program za punjenje podataka u bazu podataka. Takav program bi jednostavno obraivao svaki red tekstualne datoteke, delei ga u kolone, i izvravao naredbu Insert za upis podataka u bazu podataka. 6. Koje biste Web sajtove i knjige preporuili za dobijanje detaljnijih informacija o SQL-u i bazama podataka? Pogledajte najpre sajtove na kraju ovog dokumenta. Naroito preporuujemo sledee: Ask the SQL Pro (o SQL-u), DB Ingredients (vie teorijske teme), DBMS Lab/Links (sveobuhvatni spisak veza za akademske sisteme za upravljanje bazama podataka), Access on the Web (o Web pristupu Accessovim bazama podataka), Tutorial Page (spisak drugih kurseva) i miniSQL (detaljne informacije o najpoznatijem besplatnom sistemu za upravljanje bazama podataka). Takoe, ukoliko elite da vebate SQL na interaktivnom sajtu (koristei Java tehnologije), veoma preporuujemo sajt Frenka Toresa (Frank Torres, torresf@uswest.net) na adresi http://sqlcourse.com i njegov nastavak (takorei) na adresi http://sqlcourse2.com. Frenk je izvanredno uradio svoj sajt i ako imate noviji Web pretraiva, poseta njegovom sajtu je sigurno vredna truda. Dalje, posetite www.topica.com i pretplatite se da elektronskom potom dobijate njihove savete o SQL-u (engl. SQL Tips of the Day) izvanredni su. Tom Kvinlen (Tim Quinlan) objanjava pojmove koje ovde nismo ni dotakli, kao npr. indeksne strukture podataka (B-stabla i B+-stabla) i algoritme spajanja, tako da e napredni korisnici imati dnevni uvid u ove alate za upravljanje podacima. Naalost, na Internetu ne postoji mnogo informacija o SQL-u lista navedena na kraju dokumenta je prilino sveobuhvatna (i svakako reprezentativna). to se tie knjiga, preporuujemo (za poetni i srednji nivo italaca) "Oracle: The Complete Reference", koju je izdao Oracle, i "Understanding SQL", koju je izdao Sybex i koja govori uopteno o SQL-u. Takoe, preporuujemo knjige izdavaa O'Reilly Publishing i lanke Doa Selkoa (Joe Celko) za napredne korisnike. Da biste dobili informacije o odreenim sistemima za upravljanje bazama podataka,

preporuujemo ediciju "Using" izdavaa Que i knjige Alison Balter (Alison Balter). 7. ta je ema? ema je logiki skup tabela kao to je npr. baza podataka o antikvitetima iz naeg primera. Obino se za emu podrazumeva da je sama baza podataka, mada baza podataka moe sadrati vie od jedne eme. Na primer, zvezdasta ema je skup tabela u kojem jedna velika, centralna tabela sadri sve vane podatke, a preko stranih kljueva povezana je sa dimenzionim tabelama koje sadre detalje i koje se mogu koristiti u operacijama spajanja za dobijanje detaljnih izvetaja. 8. Oracle ima specijalnu kljunu re, Decode, koja omoguava realizaciju uslovnog izvravanja. Kako to funkcionie? Tehniki, Decode omoguava uslovne izlazne rezultate na osnovu vrednosti neke kolone ili funkcije. Sintaksa klauzule Decode je (prema ediciji Oracle: Complete Reference):
SELECT ... DECODE (Kolona, Ako1, Tada1, [Ako2, Tada2, ...,] Inae) ... FROM ... ; Kolona je ime kolone, ili funkcija (zasnovana na koloni ili kolonama), a za svaku navedenu vrednost Ako dobija se kao rezultat odgovarajua vrednost Tada ukoliko je vrednost Ako jednaka vrednosti kolone Kolona. Ako to nije sluaj ni za jednu vrednost Ako, kao rezultat se dobija vrednost Inae. Pogledajmo jedan primer: SELECT DISTINCT City, DECODE (City, 'Cincinnati', 'Queen City', 'New York', 'Big Apple', 'Chicago', 'City of Broad Shoulders', City) AS Nickname FROM Cities;

Rezultat ovog upita moe da bude:

City -----------Boston Cincinnati Cleveland New York Nickname -----------------------------Boston Queen City Cleveland Big Apple

Prvi argument City oznaava ime kolone koja se koristi za testiranje. Drugi, etvrti itd. argumenti su vrednosti za individualne provere jednakosti (datim redosledom) sa svim vrednostima u koloni City. Trei, peti itd. argumenti su odgovarajui rezultat ukoliko je test taan. Poslednji argument predstavlja rezultat koji se dobija ukoliko nijedan test nije taan. U naem sluaju, dobija se samo vrednost kolone. Savet: Ukoliko ne elite nita da se dobije kao vrednost, navedite vrednost NULL kao odgovarajuu vrednost. Na primer:
SELECT DISTINCT City, DECODE (City, 'Cincinnati', 'Queen City', 'New York', 'Big Apple', 'Chicago', 'City of Broad Shoulders', Null) AS Nickname FROM Cities;

Ako vrednost kolone City nije nijedna od onih koje su navedene, umesto nje kao u prethodnom primeru sada se ne dobija nita:
City -----------Boston Cincinnati Cleveland New York Nickname -----------------------------Queen City Big Apple

9. Ranije je spomenut referencijalni integritet, ali da li to ima veze sa konceptom kaskadnog auriranja i brisanja podataka? To je teko odgovoriti jer je ovaj koncept razliito implementiran u razliitim sistemima za upravljanje bazama podataka. Na primer, Microsoft SQL Server (verzija 7.0 i ranije verzije) zahteva da napiete okidae (engl. trigger) da biste ovo implementirali (posetite sajt Yahoo SQL Club da biste pronali sajt koji govori o ovoj temi). (Ipak, evo kratke definicije: okida je neka SQL naredba pohranjena u bazi podataka koja omoguava da se automatski izvri dati upit [obino je to neki akcioni upit Delete, Insert, Update] kada se desi odreeni dogaaj u bazi podataka, kao to je npr. auriranje kolone). Microsoft Access (verovali ili ne) obavlja ovo ako SQL naredbu definiete na ekranu Relationships, ali e i dalje od vas zahtevati potvrdu. Oracle obavlja ovo automatski, ako definiete odreeno ogranienje (videti definiciju dalje u tekstu) za kolonu kljua. Zbog toga, ovde emo opisati samo koncept. (Podsetite se najpre nae diskusije o primarnim i stranim kljuevima.) Koncept se sastoji u sledeem: ako se brie/aurira vrednost primarnog kljua nekog reda, prilikom kaskadnog obavljanja te operacije se briu/auriraju sve odgovarajue vrednosti stranog kljua u drugim tabelama. (U sluaju operacije brisanja, naravno, briu se celi redovi.) Obrnuto, brisanje/auriranje primarnog kljua ukoliko se brie/aurira strani klju, ne izvrava se obavezno: ogranienje ili okida moda nisu definisani, moe postojati odnos jedan-na-vie, ili u samom sistemu za upravljanje bazama podataka ne postoji definisano pravilo za ovaj sluaj. Kao i obino, proverite tehniku dokumentaciju vaeg sistema za upravljanje bazama podataka. Na primer, ako definiete kolonu IDKupca kao primarni klju tabele VlasniciAntikviteta i ako odredite da se u bazi podataka po brisanju primarnog kljua briu redovi u tabeli Antikviteti prema koloni stranog kljua IDProdavca, tada ako obriete red tabele VlasniciAntikviteta iji je IDKupca jednak '01', obrisae se u tabeli Antikviteti redovi sa komadima nametaja krevet, orman, kutija za nakit (jer ih je '01' prodao). Naravno, ukoliko bi se vrednost '01' samo promenila u neku drugu, i vrednosti '01' kolone IDProdavca promenile bi se u tu novu vrednost.

10. Pokaite neki primer spoljanjeg spajanja. Sudei po pitanjima koje dobijam, ovo je veoma traen primer pa u pokazati upit i za Oracle i za Access. Uzmimo primer tabele radnika (zbog jednostavnosti, radnicima su dodeljeni brojevi umesto imena):

Ime Odeljenje 1 2 3 4 5 10 10 20 30 30

i tabele odeljenja u nekoj radnoj organizaciji:

Odeljenje 10 20 30 40

Pretpostavimo sada da elimo da spojimo tabele da bismo zajedno dobili sve radnike i sva odeljenja. Za ovo mora da se koristi spoljanje spajanje koje ukljuuje praznog radnika u odeljenju 40. Ako citiramo knjigu Oracle 7: the Complete Reference o spoljanjem spajanju, zamislite da simbol (+), koji mora da sledi odmah iza kolone spajanja tabele, znai da treba dodati ekstra (prazan) red uvek kada nema podudarnosti, tako da je upit za Oracle (+ ide uz tabelu Radnici ime se dodaje prazan red ako nema podudarnosti):
Select R.Ime, O.Odeljenje From Odeljenje O, Radnici R Where R.Odeljenje(+) = O.Odeljenje;

Za Access, ovo je (spoljanje) levo spajanje:

SELECT DISTINCTROW Radnici.Ime, Odeljenje.Odeljenje FROM Odeljenje LEFT JOIN Radnici ON Odeljenje.Odeljenje = Radnici. Odeljenje;

Dobijeni rezultat je:

Ime Odeljenje 1 2 3 4 5 10 10 20 30 30 40

11. Koji su neki opti saveti da bi se baze podataka i SQL upiti uinili boljim i brim (optimizovanim)? Ako moete, izbegavajte izraze u naredbi SELECT, kao npr. SELECT KolonaA + KolonaB i slino. Optimizator upita baze podataka, tj. deo sistema za upravljanje koji odreuje najbolji nain za izdvajanje podataka iz same baze podataka, izraze obrauje na nain koji obino zahteva vie vremena za izdvajanje podataka nego ukoliko se kolone standardno biraju a izrazi programski izraunavaju. Svedite broj kolona u klauzuli GROUP BY na najmanju meru. Ako koristite spajanje, trudite se da kolone spajanja (u obe tabele) budu indeksirane. Kada ste u dilemi, koristite indeks. Ako ne obavljate viestruko brojanje niti neki sloen upit, koristite COUNT(*) (broj redova u rezultatu upita) umesto COUNT(Ime_Kolone).

12. ta je Dekartov proizvod? Prosto reeno, to je operacija spajanja bez klauzule WHERE. To daje sve redove prve tabele spojene sa svim redovima druge tabele. Najbolje da pogledamo primer:
SELECT * FROM VlasniciAntikviteta, Porudbine;

Ovo daje kao rezultat:

VlasniciAntikviteta. VlasniciAntikviteta. VlasniciAntikviteta. Porudbine. Porudbine. IDVlasnika PrezimeVlasnika ImeVlasnika IDVlasnika eljeniKomad 01 01 01 01 02 Jovanovi Jovanovi Jovanovi Jovanovi Simonovi Branko Branko Branko Branko Boban 02 02 21 15 02 sto pisai sto stolica ogledalo sto

02 02 02 15 15 15 15 21 21 21 21 50 50 50 50

Simonovi Simonovi Simonovi Lazarevi Lazarevi Lazarevi Lazarevi Aimovi Aimovi Aimovi Aimovi Filipovi Filipovi Filipovi Filipovi

Boban Boban Boban Pava Pava Pava Pava Jelena Jelena Jelena Jelena Sima Sima Sima Sima

02 21 15 02 02 21 15 02 02 21 15 02 02 21 15

pisai sto stolica ogledalo sto pisai sto stolica ogledalo sto pisai sto stolica ogledalo sto pisai sto stolica ogledalo

Broj redova rezultata je broj redova prve tabele puta broj redova druge tabele, a ovo se ponekad naziva i unakrsno spajanje. Ako sada razmislite o tome, moete razumeti kako se dobija rezultat spajanja tabela. Pogledajte rezultat Dekartovog proizvoda, zatim pronaite redove u kojima su vrednosti kolone IDVlasnika jednake, i rezultat je ono to biste dobili u sluaju spajanja izjednaavanjem. Naravno, stvarno obavljanje spajanja ne izvrava se na ovaj nain jer bi to zahtevalo suvie mnogo memorije. Umesto toga, poreenja se obavljaju u ugnedenim petljama, ili poreenjem vrednosti u indeksima, a zatim se odreuju redovi rezultata. 13. ta je normalizacija? Normalizacija je tehnika dizajna baze podataka kojom se na osnovu izvesnih kriterijuma odreuje sadraj tabela (tj. koje kolone treba da obuhvataju tabele i njihova struktura kljua). Osnovna ideja je da se eliminie nepotrebno dupliranje ne-kljunih podataka u tabelama. O normalizaciji se obino govori u obliku formi, a ovde emo opisati samo prve tri forme mada se koriste i ostale, sloenije forme (etvrta, peta, Boyce-Codd forma). Prva normalna forma odnosi se na grupisanje slinih podataka u odvojene tabele i definisanje primarnog kljua za svaku tabelu. Smetanje podataka u drugu normalnu formu sastoji se od premetanja u druge tabele onih podataka koji su zavisni samo od dela kljua. Na primer, da smo imena vlasnika antikviteta uvali i u tabeli komada nametaja, to bi bilo suprotno naelu druge normalne forme jer bi ti podaci bili suvini. Imena bi bila ponovljena za svaki posedovan komad nametaja, pa su zbog toga imena izdvojena u zasebnu

tabelu. Imena sama po sebi nemaju nikakve veze sa komadima nametaja, nego samo sa identitetom kupaca i prodavaca. Trea normalna forma sastoji se od uklanjanja svih podataka u tabelama koji ne zavise jedino od primarnog kljua. Drugim reima, treba zadrati samo podatke koji su zavisni od primarnog kljua, a one koji nisu treba premestiti u nove tabele i formirati primarni klju za njih. U svakoj formi normalizacije postoji izvesno ponavljanje, pa ukoliko su podaci u 3NF (skraenica za 3. normalna forma), oni su ve u 1NF i 2NF. Sa aspekta dizajna baze podataka to znai da podatke treba organizovati tako da sve kolone koje ne pripadaju primarnom kljuu zavise samo od itavog primarnog kljua. Ako pogledamo primer nae baze podataka, videemo da je nain za dobijanje podataka iz te baze podataka onaj koji koristi spajanje tabela po zajednikim kljunim kolonama. Druga dva vana pravila kojih se treba pridravati u dizajnu baze podataka su dobra, konzistentna, logika, puna imena za tabele i kolone, kao i upotreba punih rei u samoj bazi podataka. Ovo drugo pravilo nije ispotovano u naem primeru baze podataka, poto se za identifikaciju koriste numeriki kodovi. Obino je najbolje ukoliko se moe postii da su sami kljuevi razumljivi. Na primer, bolji klju bio bi onaj koji se sastoji od prva etiri slova prezimena i prvog slova imena vlasnika antikviteta, kao npr. JOVAB za Bobana Jovanovia (ili u sluaju slinih imena i prezimena dodati brojeve na kraju da bi se kljuevi razlikovali, na primer JOVAB1, JOVAB2 itd.). 14. Koja je razlika izmeu upita jednog reda i upita vie redova i zato je vano znati razliku? Pomenimo najpre ono to je oigledno: upit jednog reda je upit koji kao rezultat daje jedan red, dok je upit vie redova onaj koji kao rezultat daje vie od jednog reda. Da li je rezultat upita jedan red ili vie njih zavisi potpuno od dizajna (ili eme) tabela baze podataka. Prilikom pisanja upita vano je poznavanje eme da biste pravilno struktuirali SQL naredbe i dobili eljeni rezultat (odnosno, jedan red ili vie njih). Na primer, da biste bili sigurni da neki upit nad tabelom VlasniciAntikviteta daje jedan red kao rezultat, koristite uslov jednakosti nad kolonom primarnog kljua IDVlasnika. Odmah na um padaju tri razloga zato je ovo vano. Prvo, dobijanje vie redova kada oekujete samo jedan, ili obrnuto, moe znaiti da je upit pogrean, da je baza podataka nekompletna, ili prosto da ste saznali neto novo o podacima. Drugo, ako je u pitanju operacija brisanja ili auriranja, treba biti siguran da napisana naredba obavlja operaciju na tano eljeni red (ili redove), jer ete inae moda obrisati ili aurirati vie redova nego to ste nameravali. Tree, upiti na jeziku Embedded SQL moraju se paljivo pisati kada je re o broju redova rezultata. Ako napiete upit jednog reda, za programsku logiku je moda dovoljna samo jedna SQL naredba. Sa druge strane, za upite vie redova neophodno je koristiti naredbu FETCH i, sasvim verovatno, naredbu ponavljanja da bi se obradio svaki red rezultata upita.

15. Koji je jednostavan pristup dizajnu baze podataka? Ovde je data skraena verzija saveta koje preporuuju Don Frejm (John Frame, jframe@jframe.com ) i Riard Fridman (Richard Freedman, rfreedm@voicenet.com). O nekim konceptima koji se pominju ponovo se govori u sledeem pitanju. Prvo, najpre napravite spisak vanih stvari (entiteti), a u njega ukljuite i one koje poetno niste mislili da su vane. Drugo, povucite granicu izmeu svaka dva entiteta koja su na bilo koji nain povezana, osim da dva entiteta ne mogu biti ne povezana bez nekog pravila, kao npr. porodice imaju decu, radnici rade u nekom odeljenju i slino. Prema ovome stavite veze u rombove a entitete u kvadrate. Tree, slika sada treba da ima mnogo kvadrata (entiteta) koji su sa drugim entitetima povezani preko rombova (kvadrat koji sadri entitet sa linijom koja ide do romba koji predstavlja odnos i zatim druga linija od tog romba do drugog entiteta). etvrto, svakom kvadratu i rombu dodajte oznaku, na primer putnik avionska kompanija let. Peto, svakom kvadratu i rombu dodajte njegove atribute (osoba ima ime, raun ima broj), mada neki odnosi ne poseduju atribute (roditelj samo ima dete). esto, sve na takvoj slici to ima atribute predstavlja novu tabelu, pri emu ukoliko su dva entiteta u odnosu koji nema atribute, onda postoji samo strani klju izmeu tabela. Sedmo, u optem sluaju treba teiti da neke dve tabele ne ponavljaju podatke. Na primer, ako kupac ima ime i nekoliko adresa, onda e za svaku njegovu adresu biti ponovljeno ime, prezime i drugi lini podaci. Zbog toga, izdvojite ime kupca u jednoj tabeli, a sve njegove adrese u drugoj. Osmo, svaki red treba da bude jedinstven u odnosu na druge Fridman predlae broj sa automatskim uveavanjem kao primarni klju, tako da se generie novi, jedinstveni broj za svaki novododati red. Deveto, klju je bilo koji nain kojim se jednoznano identifikuje red u tabeli, na primer ime i prezime zajedno su dobri kao kompozitni klju. 16. ta su odnosi? To je jo jedno pitanje iz oblasti dizajna baze podataka. Terminom odnos (ili relacija) obino se ukazuje na meusobne odnose izmeu primarnih i stranih kljueva tabela. Ovaj koncept je vaan jer se njime odreuje koje kolone jesu ili nisu primarni ili strani kljuevi tabela relacione baze podataka. Moda se uli za dijagram odnosa entiteta (ERD, engl. EntityRelationship Diagram) koji grafiki predstavlja tabele eme baze podataka pri emu su odgovarajue kolone tabela povezane linijama. Primer jednog ERD dijagrama moete nai na kraju ovog odeljka. Takoe, posetite neki od sajtova koji su navedeni na kraju da biste dobili detaljnije informacije u vezi sa ovim pitanjem, poto postoji mnogo naina za crtanje ERD dijagrama. Ali, razmotrimo najpre sve mogue vrste odnosa. Odnos jedan-na-jedan znai da postoje kolone primarnog i stranog kljua i da za svaku vrednost primarnog kljua postoji jedna vrednost stranog kljua. Na primer, u tabeli TabelaAdresaRadnika dodajmo kolonu IDRadnika.Tada je tabela TabelaAdresaRadnika u relaciji sa tabelom TabelaPrimanjaRadnika preko kolone IDRadnika. Preciznije, svaki zaposleni iz tabele TabelaAdresaRadnika ima primanja predstavljena jednim redom u tabeli TabelaPrimanjaRadnika. Iako je ovo iskonstruisan primer, postoji odnos 1-1. Obratite panju na re ima koja

je napisana crnim slovima pri izraavanju odnosa, vano je taj odnos opisati glagolom. Druga dva odnosa mogu, ali ne moraju, koristiti logika ogranienja primarnog i stranog kljua. Prvi od njih je odnos jedan-na-vie (1-M). To znai da za svaku vrednost neke kolone jedne tabele postoje jedna ili vie odgovarajuih vrednosti u drugoj tabeli. Pri ovome se mogu definisati ogranienja kljua ili se jednostavno moe koristiti neka identifikaciona kolona za uspostavljanje odnosa. Jedan primer bi bio da za svaki IDVlasnika u tabeli VlasniciAntikviteta, postoje jedan ili vie (nula je takoe doputena) komada nametaja kupljenih u tabeli Antikviteti (glagol: kupiti). Na kraju, odnos vie-na-vie (M-M) u optem sluaju ne ukljuuje kljueve ve identifikacione kolone. Ovaj odnos ukazuje da postoji meusobni odnos dve kolone u razliitim tabelama, i da za svaku vrednost u jednoj koloni postoje jedna ili vie vrednosti odgovarajue kolone druge tabele ili, ee, da su dve tabele u odnosu 1-M jedna prema drugoj (dva odnosa, po jedan odnos 1-M jedne tabele prema drugoj). Jedan (lo) primer ovog eeg sluaja bila bi baza podataka projekata na kojima rade zaposleni, pri emu jedna tabela sadri jedan red za svakog radnika i dodeljeni projekat, a druga tabela sadri jedan red za svaki projekat sa jednim od pridruenih radnika. Tada, u prvoj tabeli postojae vie redova za svakog radnika, po jedan za svaki dodeljen projekat, i vie redova u drugoj tabeli za svaki projekat, po jedan za svakog radnika koji je dodeljen odreenom projektu. Izmeu ovih tabela postoji odnos M-M: svaki radnik u prvoj tabeli ima vie dodeljenih projekata iz druge tabele, a na svakom projektu u drugoj tabeli radi vie radnika iz prve tabele. Ovo je samo vrh ledenog brega o ovoj temi detaljnije informacije moete dobiti na nekom od sajtova koji su navedeni na kraju.

Primer dijagrama odnosa entiteta Pojednostavljena slika aplikacije za praenje porudbina

1 Kupac

M Porudbine naruuje

M Proizvodi rezerviu M se pakuju u 1 priprema Poiljke M

1 se alje M Raun

M zapisuje 1 Radnik 1 se alju M

Odnos dva entiteta ita se: poiljka se alje kupcu. Za jednog kupca moe biti jedna ili nekoliko (vie) poiljki.

17. Koje se neke od nestandardnih mogunosti SQL-a? Poto je ovo veoma esto pitanje, posveen mu je ceo sledei odeljak. Nestandardni SQL

Klauzule INTERSECT i MINUS su sline klauzuli UNION, osim to INTERSECT proizvodi redove koji se pojavljuju u rezultatima oba upita, dok MINUS proizvodi redove koji se pojavljuju u rezultatu prvog ali ne i drugog upita. Mogunosti prilikom generisanja izvetaja: klauzula COMPUTE navodi se na kraju upita da bi se rezultat neke agregatne funkcije prikazao na kraju izvetaja, na primer COMPUTE SUM (CENA). Druga opcija je primena logike take prekida: definiite taku prekida kojom se rezultat upita na osnovu neke kolone deli na grupe, kao npr. BREAK ON IDKUPCA. Da biste zatim prikazali neki rezultat iza izvetaja za grupu, koristite COMPUTE SUM (CENA) ON IDKUPCA. Ako ste, na primer, koristili sve tri klauzule (najpre BREAK, zatim COMPUTE ON BREAK i na kraju izraunavanje ukupne sume pomou COMPUTE), dobili biste izvetaj o antikvitetima po grupama na osnovu njihovog ID broja vlasnika, zatim iza svake grupe ukupnu cenu svih antikviteta odreenog vlasnika i na samom kraju sumu svih cena, a sve to uz zaglavlja i kontrolne redove koje prikazuje SQL. Pored prethodno navedenih agregatnih funkcija, neki sistemi za upravljanje bazama podataka sadre dodatne funkcije koje se mogu koristiti u naredbi SELECT, ali pod uslovom da se ove funkcije primenjuju na pojedinane vrednosti (ne grupe) upita jednog reda (neke znakovne funkcije doputaju rezultate koje se sastoje od vie redova). Takoe, ove funkcije moraju se koristiti samo sa odgovarajuim tipovima podataka. Evo nekih matematikih funkcija:

ABS(X) CEIL(X) FLOOR(X) LEAST(X,Y) MOD(X,Y) POWER(X,Y)

Apsolutna vrednost broja X. X je decimalna vrednost koja se zaokruuje na prvi vei ceo broj. X je decimalna vrednost koja se zaokruuje na prvi manji ceo broj. Kao rezultat daje manju od dve navedene vrednosti. Kao rezultat daje ostatak od celobrojnog deljenja X sa Y. Kao rezultat daje broj X dignut na stepen Y.

GREATEST(X,Y) Kao rezultat daje veu od dve navedene vrednosti.

ROUND(X,Y) SIGN(X) SQRT(X)

Zaokruuje X na Y decimalnih mesta. Ako Y nije naveden, X se zaokruuje na najblii ceo broj. Kao rezultat daje minus ako je X < 0, inae plus. Kao rezultat daje kvadratni koren od X.

Znakovne funkcije
LEFT(<string>,X) RIGHT(<string>,X) UPPER(<string>) LOWER(<string>) INITCAP(<string>) LENGTH(<string>) <string>||<string> LPAD(<string>,X,'*') RPAD(<string>,X,'*') SUBSTR(<string>,X,Y) Kao rezultat daje X najlevijih znakova stringa. Kao rezultat daje X najdesnijih znakova stringa. Pretvara sadraj celog stringa u velika slova. Pretvara sadraj celog stringa u mala slova. Pretvara sadraj stringa tako da je svaka re sa poetnim velikim slovom. Kao rezultat daje broj znakova u stringu. Spaja dva stringa u jedan string, pri emu iza prvog odmah sledi drugi string. Dodaje stringu sa leve strane onoliko znakova * (ili znak naveden unutar apostrofa) koliko je potrebno da bi se dobio string duine X znakova. Dodaje stringu sa desne strane onoliko znakova * (ili znak naveden unutar apostrofa) koliko je potrebno da bi se dobio string duine X znakova. Izdvaja Y znakova iz stringa poevi od pozicije X.

NVL(<kolona>,<vrednost>) Zamenjuje sve vrednosti NULL u koloni <kolona> vrednostima <vrednost>.

Pregled sintakse naredbi

U ovom delu predstavljen je opti oblik naredbi o kojima smo prethodno govorili, kao i jo nekih vanijih naredbi koje su opisane u nastavku. Zapamtite da sve ove naredbe moda nisu raspoloive na vaem sistemu obavezno proverite sistemsku dokumentaciju.
ALTER TABLE <IME TABELE> ADD|DROP|MODIFY (SPECIFIKACIJA KOLONE ... videti CREATE TABLE); Slui za dodavanje i brisanje kolone ili kolona iz tabele, ili

za menjanje specifikacije (tip podataka itd.) postojee kolone. Ovom naredbom moe se menjati i fizika specifikacija tabele (kako se tabela smeta itd.), ali to zavisi od konkretnog sistema za upravljanje bazama podataka. Takoe, ove fizike specifikacije koriste se prilikom poetnog formiranja tabele naredbom CREATE TABLE. Pored toga, jednom naredbom ALTER TABLE moe se obaviti samo jedna akcija dodavanje, brisanje ili modifikacija.
COMMIT; Slui da se promene podataka koje su uraene od poslednje naredbe

COMMIT potvrde, odnosno uine trajnim, u bazi podataka (ovo se naziva transakcija).
CREATE [UNIQUE] INDEX <IME INDEKSA> ON <IME TABELE> (<LISTA KOLONA>);

CREATE TABLE <IME TABELE> (<IME KOLONE> <TIP PODATAKA> [(<VELIINA>)] <OGRANIENJE KOLONE>, ... druge kolone); (vai i za naredbu ALTER TABLE)

VELIINA se koristi samo za neke tipove podataka, a ogranienja kolone obuhvataju sledee opcije (koje automatski proverava sistem za upravljanje bazama podataka i u sluaju greke izdaje odgovarajuu poruku): 1. NULL ili NOT NULL. 2. UNIQUE obezbeuje da nijedna dva reda nemaju istu vrednost u ovoj koloni. 3. PRIMARY KEY odreuje datu kolonu kao primarni klju (koristi se samo ako se primarni klju sastoji od jedne kolone, inae se klauzula PRIMARY KEY (kolona, kolona ...) navodi iza definicije poslednje kolone. 4. CHECK omoguava proveravanje nekog uslova prilikom dodavanja ili auriranja podataka date kolone, na primer CHECK(CENA 0) obezbeuje da sistem pre prihvatanja neke vrednosti proverava da li je vrednost kolone Cena vea od nule. Ovo je ponekad implementirano pomou naredbe CONSTRAINT. 5. DEFAULT upisuje podrazumevanu vrednost u bazu podataka ako se dodaje red bez date vrednosti za odgovarajuu kolonu, na primer PRINADLENOSTI INTEGER DEFAULT = 10000 6. FOREIGN KEY ima slino znaenje kao PRIMARY KEY, osim to iza sledi REFERENCES <IME TABELE> (<IME KOLONE>), ime se ukazuje na referencijalni primarni klju.
CREATE VIEW <IME TABELE> AS <UPIT>; DELETE FROM <IME TABELE> WHERE <USLOV>; INSERT INTO <IME TABELE> [(<LISTA KOLONA>)] VALUES (<LISTA VREDNOSTI>); ROLLBACK; Slui za ponitavanje svih promena u bazi podataka koje su uinjene od

trenutka poslednje naredbe COMMIT. Pazite, neki transakcioni sistemi vre automatsko potvrivanje tako da naredba ROLLBACK moda nema dejstva.
SELECT [DISTINCT|ALL] <LISTA KOLONA, FUNKCIJA, KONSTANTI ITD.> FROM <LISTA TABELA ILI POGLEDA> [WHERE <USLOV(I)>] [GROUP BY <KOLONE GRUPISANJA>] [HAVING <USLOV>] [ORDER BY <KOLONE SORTIRANJA> [ASC|DESC]]; ASC|DESC odreuju da li se

sortiranje vri u rastuem (ASC) ili opadajuem (DESC) redosledu.

UPDATE <IME TABELE> SET <IME KOLONE> = <VREDNOST> [WHERE <USLOV>]; Ako je klauzula WHERE izostavljena, auriraju se sve kolone

prema klauzuli SET.

Vebanja
Upiti Koristei prethodne tabele iz ovog dokumenta, navedite SQL naredbe za sledee primere: 1. Prikaite sve porudbine antikviteta kao i prezimena i imena osoba koja su ih naruila. 2. Prikaite svaku kolonu tabele TabelaPrimanjaRadnika u abecednom redu po koloni Poloaj, zatim IDRadnika. 3. Prikaite godinji budet za kolonu Prinadlenosti tabele TabelaPrimanjaRadnika. 4. Koristei operator IN prikaite imena svih vlasnika stolica. 5. Prikaite imena vlasnika antikviteta koji nisu kupili nita. 6. Prikaite imena onih koji su poruili neki antikvitet, bez duplikata (Savet: obratite panju na redosled tabela u klauzuli FROM). 7. Obriite sve kupovine antikviteta Bobana Simonovia (Savet: Bobanov ID broj je 02). 8. Dodajte kupovinu stolice za ljuljanje za Jelenu Aimovi (Savet: Jelenin ID broj je 21). 9. Formirajte tabelu pod nazivom Radnici sa kolonama IDRadnika (ne brinite oko nula na kraju), Ime i Prezime. 10. (tee pitanje) Prikaite godinji budet za kolonu Plata grupisan po poloaju radnika iz tabele TabelaPrimanjaRadnika (Savet: pokuajte sa klauzulom GROUP BY). Baze podataka 11. Koja vrsta odnosa postoji izmeu tabele VlasniciAntikviteta i tabele Antikviteti? 12. Ako nemate primarni klju u tabeli, koju vrstu kolone treba dodati da bi tabela dobila primarni klju? 13. Koja funkcija omoguava da vrednosti NULL dobijene izvravanjem naredbe SELECT zamenite nekom datom vrednou? 14. Prilikom korienja jezika Embedded SQL, ta treba da formirate da biste mogli da obradite red po red rezultata upita koji se sastoji od vie redova? 15. Ako su sve kolone svih tabela zavisne samo od vrednosti primarnog kljua u svakoj tabeli, u kojoj se normalnoj formi nalazi baza podataka? 16. Kako se naziva postupak sistema za upravljanje bazom podataka kojim se automatski auriraju vrednosti stranih kljueva u drugim tabelama kada se promeni vrednost primarnog kljua? 17. Koji objekat baze podataka omoguava brz pristup podacima koji se uvaju u redovima neke tabele? 18. Koja se SQL naredba koristi za promenu atributa neke kolone? 19. U naredbi CREATE TABLE, ta znai kada se neka kolona oznai kao NOT NULL? 20. Ako elite da postavite upit na osnovu drugih upita a ne tabela, kako moraju da se ovi drugi upiti definiu?

Odgovori
(Pitanja mogu da imaju vie ispravnih odgovora.) 1.
SELECT VlasniciAntikviteta.PrezimeVlasnika, VlasniciAntikviteta.ImeVlasnika, Porudbine.eljeniKomad FROM VlasniciAntikviteta, Porudbine WHERE VlasniciAntikviteta.IDVlasnika= Porudbine.IDVlasnika;

ili
SELECT VlasniciAntikviteta.PrezimeVlasnika, VlasniciAntikviteta.ImeVlasnika, Porudbine.eljeniKomad FROM VlasniciAntikviteta RIGHT JOIN Porudbine ON VlasniciAntikviteta.IDVlasnika= Porudbine.IDVlasnika;

2.
SELECT * FROM TabelaPrimanjaRadnika ORDER BY Poloaj, IDRadnika;

3.
SELECT Sum(Prinadlenosti) FROM TabelaPrimanjaRadnika;

4.
SELECT PrezimeVlasnika, ImeVlasnika FROM VlasniciAntikviteta, Antikviteti WHERE KomadNametaja IN ('stolica') AND VlasniciAntikviteta.IDVlasnika= Antikviteti.IDKupca;

5.
SELECT PrezimeVlasnika, ImeVlasnika FROM VlasniciAntikviteta WHERE IDVlasnika NOT IN (SELECT IDVlasnika FROM Porudbine);

6.
SELECT DISTINCT PrezimeVlasnika, ImeVlasnika FROM Porudbine, VlasniciAntikviteta WHERE VlasniciAntikviteta.IDVlasnika= Porudbine.IDVlasnika;

ili u JOIN notaciji:

SELECT DISTINCT VlasniciAntikviteta.PrezimeVlasnika, VlasniciAntikviteta.ImeVlasnika FROM VlasniciAntikviteta RIGHT JOIN Porudbine ON VlasniciAntikviteta.IDVlasnika= Porudbine.IDVlasnika;

7.

DELETE FROM PORUDBINE WHERE IDVLASNIKA= 02;

8.
INSERT INTO PORUDBINE VALUES (21, 'stolica za ljuljanje');

9.
CREATE TABLE RADNICI (IDRadnika INTEGER NOT NULL, Ime CHAR(40) NOT NULL, Prezime CHAR(40) NOT NULL);

10.
SELECT Poloaj, Sum(Plata) FROM TabelaPrimanjaRadnika GROUP BY Poloaj;

11. Jedan-na-vie. 12. Celobrojni identifikacioni broj; najbolji je ID sa automatskim uveanjem. 13. NVL. 14. Kursor. 15. Trea normalna forma. 16. Kaskadno auriranje. 17. Indeks. 18. ALTER TABLE. 19. Neka vrednost u ovoj koloni mora biti upisana u svakom redu tabele. 20. Kao pogledi.

Vaniji sajtovi o SQL-u, bazama podataka i slinim temama

SQL Reference Page Ask the SQL Pro Programmer's Source inquiry.com DB Ingredients SQL Trainer S/W Web Authoring DBMS Lab/Links SQL FAQ Query List SQL Practice Site SQL Course II Database Jump Site Programming Tutorials on the Web PostgreSQL Adobe Acrobat Access on the Web A Good DB Course Tutorial Page Intelligent Enterprise Magazine miniSQL SQL for DB2 Book SQL Server 7 SQL Reference/Examples SQL Topics Lee's SQL Tutorial Oracle/SQL Server Cram Session Data Warehousing Homepage MIT SQL for Web Nerds Online Oracle Documentation
Pripremio Dr. Dejan ivkovi