Amazon ( Ro Amazonas) je reka u Junoj Americi. Sa prosenim godinjim protokom od 209.000 m/s to je vodom najbogatija reka na svetu.

Duina reke Amazon je 6.448 kilometara. U svetu, dua je jedino reka Nil. Sliv reke Amazon pokriva 6.950.000 km, to je 40 % June Amerike. Reka izvire u Andima i uliva se u Atlantski okean u nivou ekvatora. Izvor Amazona je u Peruu, a ue u Brazilu. Njen hidrografski basen obuhvata vie od 1000 vodotokova. Reka Amazon nosi 18% sve slatke vode koja se uliva u svetske okeane.

Pritoke Amazona

Glavne pritoke Amazona sa desne strane su:

Ukajali urua Purus Madeira ingu

Glavne pritoke Amazona sa leve strane su:

Napo Putumaio apura Rio Negro

Srednji meseni protok Amazona (u m/s) Srednja vrednost za 69 godina (176.000 m/s godinje)

Srednji meseni protok Amazona (u m/s) meren na uu (209 000 m/s godinje)

Amazon tee kroz Peru, Brazil i delimino kao pogranina reka kroz Kolumbiju. Izvori Amazona nalaze se na Andima, odakle reka tee u zapadnom pravcu. Amazon ima nekoliko izvornih reka, i od zavisnosti od toga koja se uzme za glavnu dobijaju se razliite duine. Najee se za izvornu reku uzima Ukajali, ree Maranjon (Maran). Po peruanskim podacima Amazon je najdua reka na svetu. Zajedno sa rekom Ukajali i Apurimak njena duina iznosi skoro 7100 kilometara, dok duina Amazona sa Maranjonom iznosi oko 6.400 kilometara Reku Amazon otkrio je i preao panski istraiva i konkistador Fransisko de Oreljana 1541. i 1542. godine.

Amazon je plovna reka na duini od 4.300 kilometara i glavni put komunikacije u tom delu sveta.

U regionu Amazona ivi oko milion pripadnika domorodakih zajednica. Ovim zajednicama u Brazilu pripada preko milion kvadratnih kilometara, to je oko 20% povrina. Na tom podruju ivi oko 150 domorodakih naroda. Njihovo vlasnitvo nad zemljom predmet je otrih sporova sa tragaima za zlatom i kompanijama za eksploataciju drveta. Neki od stanovnika ive u jednostavnim kolibama na stubovima iznad vode. Oni ive od ribolova, proizvodnje kauuka, sitnog stoarstva i prodaje voa i oraha. Vaniji gradovi koji lee na Amazonu su: Ikitos Manaus Obidos Santarem Belem Makapa

Zbog specifine geografije ne postoji saglasnost oko toga gde je ue Amazona, ni koliko je iroko. Neki smatraju da je reka Para juni rukavac Amazona, dok ga drugi smatraju nezavisnim delom reke Tokantins. Estuar reke Para je irok 60 kilometara. Para i Amazon su spojene nizom renih kanala (u Brazilu ih zovu furos) blizu grada Breves. Izmeu njih lei ostrvo Marao, veliko skoro kao Holandija.

Ako se u ue Amazona uraunaju reka Para i ostrvo Marao, njegov estuar je irok 325 kilometara, to je vie od ukupne duine reke Temza u Engleskoj. Ako se izostavi reka Para, irina ua Amazona je 180 kilometara. Samo glavni kanal reke je irok 15 kilometara. Snani tok reke i plima Atlantskog okeana stvarju fenomen poznat kao povratni plimski talas Taj talas putuje uzvodno i pojavljuje se na Amazonu i susednim rekama nekoliko puta godinje. Plimski talas na Amazonu je sa 1,54 metra visine i brzionom do 25 kilometara na sat jedan od najviih i najbrih na svetu. Plimski talas poine grmljavinom koja se pojaava. Javlja se na mestima gde dubina reke ne prelazi 7 metara.

Biljni i ivotinjski svet

Vie od treine svih biljnih i ivotinjskih vrsta ivi u basenu amazonskih tropskih uma, podruja koje se prostire na vie od 5.400.000 km. U oblasti Amazona nailazimo na obilje ribe i ribljih vrsta. Do sada je identifikovano preko 2100 vrsta. Bik ajkula je primeena kod Ikitosa, 4000 kilometara uzvodno od okeana. U Amazonu ive jo stotine vrsta vodozemaca, rakova i kornjaa.

 Obilje

ribe ima odraza u lokalnoj kuhinji. Jedna od najpoznatijih vrsta je Arapaima gigas, u Brazilu poznata kao piraruku, junoamerika tropska slatkovodna riba. Ona je jedna od najveih slatkovodnih riba sveta, maksimalne duine 4,5 metara i teine do 200 kilograma

Veoma su prisutne pirane, ribe mesojedi, koje se organizuju u velika jata koja napadaju vee ivotinje, stoku, pa i ljude. Eksperti tvrde da je njihova reputacija agresivnih predatora neopravdana. Od 30 do 60 vrsta pirana, samo je za nekoliko vrsta poznato da napadaju oveka.

Pirana

Prostrana prauma oko reke Amazon sa bujnom vegetacijom i brojnim jo neotkrivenim vrstama krije mnoge tajne, ali najvea je izgleda duboko pod zemljom. etiri kilometra ispod najvee reke na svetu celom duinom tee moda njen duplikat, saoptila je brazilska Nacionalna opservatorija. Naunici su ispitivali temperaturne promene u naftnim buotinama koje je nacionalna kompanija Petrobras kopala sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka i otkrili verovatno najveu podzemnu reku na planeti. Varijacije u temperaturi suukazale na vodeni tok 4000 metara ispod Amazona, reke koja je po duini druga na svetu, ali je po bogatstvu vodom apsolutni rekorder.

Mihajlo Joveti II-6