Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije

''Porodini raspored''
Uloga svesnosti u procesu promene
Mentor Edukant
Vlado Ili Danica Gliorije!i
"eorad# april $%&'( odine
SADRAJ
1. U!od((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((($
2. S!esnost(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((()
3. Paradoksalna teorija promene(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((*
4. +ranizmika samoreulacija(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((,
5. -akljuak(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((&%
6. .iteratura(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((&$
2
Uvod
.judska bia imaju prirodnu tendenciju ka ra!notei# zdra!lju i rastu i poseduju
sposobnost samoreulacije# sposobnost da se sama reuliu ili oranizuju na nain koji im
pomae da dostinu najbolje moue prilao/a!anje unutar onoa to im je dato kontekstom
u kom i!e(
-dra!i ljudi su oni koji sami sebe reulisu# sposobni da 0leksibilno odo!ore na
promenjene okolnosti i daju podrsku sebi# dok u isto !reme pri1!ataju uzajamnu za!isnost sa
druim ljudima i sredinom( +ni pra!e ra!noteu izmedju zado!oljenja sopst!eni1 potreba i
u!aa!anja tu/i1# s!e !reme s!esni sebe# s!oje okoline i odnosa izmedju nji1( 2ako mou da
se kreati!no prilao/a!aju s!etu oko sebe tokom kontakta !rei uzajamni uticaj i da se
po!uku iz sredine kad im je to potrebno( +ni su odo!orni za izbore koje ine u i!otu i za
znaaj koji daju s!om i!otu i sposobni su da se aktualizuju unutar s!oji1 oranieni1
i!otni1 okolnosti(
Da bi se osoba kretala ka promeni# linom rastu i raz!oju# neop1odno je da bude u
s!esnom kontaktu sa sobom# sa s!ojim telom# oseanjima# mislima i potrebama# kao i
s!esnom kontaktu sa druima# sredinom koja je okruuje( S!esnost# ukljuujui pri1!atanje#
izbor i odo!ornost# kao i kontakt prirodno i spontano do!ede do promene(
3orsirana promena je !ie pokuaj da se ost!ari slika neo da se ost!ari sel0(
1
4to se
osoba !ie trudi da bude ono to nije# u !eoj meri ostaje nepromenjena( 5ast# ukljuujui
pri1!atanje ljuba!i i pomo drui1# za1te!a samopoto!anje( 6ko osoba pokua!a da bude
ono to nije# ne moe se o!oriti o samopoto!anju i samopodrci(
1 U etalt teoriji# sel0 se ne promatra kao struktura# !e kao proces koji se stalno menja( Sel0 zdra!o
oranizma je razno!rstan i 0leksibilan u s!ojim sposobnostima i k!alitetima u za!isnosti od odre/eni1 za1te!a
oranizma i sredine( Sel0 nema sopst!enu prirodu izuze! u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini( Sel0 je opisan
kao sistem kontakata ili interakcija sa sredinom( Predsta!lja sistem kontakata u sadanjoj situaciji i nain na koji
osoba oranizuje s!oje iskust!o(
3
+sno!na karakteristika samopoto!anja je identi0ikacija sa stanjem u kojem jesmo(
Poisto!ei!anje sa tim stanjem znai pozna!anje s!o stanja# tj( s!o aktuelno doi!lja!anja#
ponaanja# situacija( Poto se s!ako stanje menja s !remenom# poisto!ei!anje sa tim stanjem
podrazume!a tok stanja# prelaz iz jedno u druo# tj( po!erenje u kretanje i menjanje(
Saopta!anje i pruanje podrke sebi mora da ukljuuje i pozna!anje i pri1!atanje
sebe( +soba moe sebe podrati samo ako sebe poznaje 7 s!oje potrebe# sposobnosti# sredinu#
oba!eze itd( Pozna!ati s!oje stanje# a ne pri1!atati da je ono izabrano# odbaci!ati a# zapra!o
predsta!lja neku !rstu samoobmane(
89ada pokua!ate da se promenite# !i manipuliete sobom i prisilja!ate sebe i#
!einom# postajete podeljeni na deo !ae linosti koji pokua!a da se menja i deo koji se opire
promeni( :ak i kada na o!aj nain uspete da se promenite# cena toa je kon0likt# kon0uzija i
koleblji!ost(
Umesto da pokua!ate da se promenite# zausta!ite ili izbenete neto to !am se ne
s!i/a# mnoo je e0ikasnije ostati kod toa i postati to !ie s!estan toa( 9ada st!arno stupite
u kontakt sa sopst!enim iskust!om# otkriete da se promena doa/a sama po sebi# bez !ae
napora ili plana( Uz punu s!esnost da doz!olite ;omouite< da se doodi ta od elite da se
doodi# sa siurnou da e to dobro ispasti( =oete da nauite da dopustite da idete# i!ite i
plo!ite sa sopst!enim iskust!om i doa/anjima# umesto da se 0rustrirate za1te!ima da budete
druaiji( S!a enerija koja je zarobljena borbom izme/u nastojanja da se doodi promena i
otpora promeni moe postati dostupna ;iskoriena< za participaciju u doa/anjima
sopst!eno i!ota koji je isto!remeno i akti!an i pasi!an(>
2

Sa s!eu o pri1!atanju sebe sa s!im to jesmo i sa s!eu o pra!u da postojimo tak!i
kak!i jesmo# oranizam moe da se raz!ije i menja(
S!esnost je ne!erbalni oseaj ili znanje o onome to se dea!a o!de i sada( U s!ojoj
osno!i ona je poziti!an# sutinski k!alitet celokupno zdra!o i!ljenja( +na je enerija za
asimilaciju i rast na ranici kontakta# za samospoznaju# izbor i kreati!nost( S!esnost je i
znanje i bi!anje( +rania!anje ili blokiranje s!esnosti esto se mani0estuje kao nedostatak
enerije i !italnosti ili riidnost u odo!aranju(
9ako s!esnost raste osoba s!e !ie s1!ata da# ak iako nije odo!orna za s!e to joj
se dea!a# jeste zapra!o odo!orna za to kako se osea u !ezi toa# za znaenje koje daje
tome i kako se nosi sa tim( U pra!om smislu rei# mi biramo nae iskust!o ? ak iako tako ne
2 Dzon Stivnes, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 199, str 1!
4
izleda na pr!i poled( Posedo!anje i pri1!atanje odo!ornosti za s!oje iskust!o# jesu oznake
zrelo i!ota ispunjeno kontaktom
3
(
Svesnost
S!esnost je oblik doi!lja!anja iskust!a( @onte0 je de0inie kao ostajanje u dodiru sa
sopst!enom ezistencijom# sa onim to jeste( Potpuna s!esnost je proces kojim je osoba u
budnom kontaktu sa naj!anijim doa/ajima u polju koje ine indi!idua 7 sredina sa
potpunom senzomotornom# emocionalnom# koniti!nom i eneretskom podrkom(
Perls s!esnost opisuje kao sponatni doi!ljaj onoa to nastaje u namaA onoa ta radimo#
oseamo# planiramo( Bju karakteriu kontakt# opaanje# uzbu/enje i 0ormiranje etalta
;celine# jedinst!a<( Dobar kontakt za1te!a s!esnost( 6ko nismo s!esni kontakta# nae
ponaanje nee biti adek!atno(
S!esnost je tekui proces koji moe da bude prisutan s!ako trenutka( +na nije
po!remeno ras!etlja!anje slino u!i/anju koje bi se ja!ilo samo u odre/enim trenucima i pod
odre/enim okolnostima( U!id# kao jedan oblik s!esnosti# je neposredno s1!atanje oiledno
jedinst!a razliiti1 elemenata u polju( S!estan kontakt kreira no!e# smislene celine i na taj
nain predsta!lja interaciju problema(
Sti!enson s!esnost deli na tri !rste s!esnosti# odnosno tri podruja s!esnostiA
1) Svesnost spoljanjeg sveta. 2o je aktuelni senzorni kontakt sa objektima i
doa/ajima u sadanjostiA ta ja u st!ari sada !idim# ujem# miriem ili dodirujem(
2) Svesnost unutranjeg sveta( 2o je aktuelni senzorni kontakt sa unutranjim
doa/ajima u sadanjostiA ta ja sad st!arno oseam s unutranje strane moje koe 7 s!rab#
napetost i pokretanje miia# 0izike mani0estacije oseta i emocija# nelaodnost# zado!oljst!o
itd(
3 "onta#t se de$ini%e #ao odnos iz&e'( se)e i dr(goga *o#o+ine i+i (n(tra%n,ih as-e#ata -o-(t
ot('enih de+ova se)e, )+o#iranih e&o.i,a, &is+i, sean,a, odnosno svega %to ni,e integrisano ( oso)i, te
se ne do/iv+,ava #ao ,a ve #ao dr(go0. Mo/e se -ro&atrati i #ao s(sret i is#(stvo
raz+i1itosti2raz+i#a.
5
+!e pr!e d!e !rste s!esnosti obu1!ataju s!e to mou znati o sadanjoj st!arnosti
kako je ja doi!lja!am( 2o je solidna osno!a mo iskust!a( 2e d!e s!esnosti su injenice o
mojoj ezistenciji o!de# u momentu kada se one dea!aju( Beza!isno od toa ta ja ili neki
drui misle i oseaju o o!oj s!esnosti# ona postoji# nikak!o prepiranje# teoretisanje ili jadanje
nee uiniti da ona ne postoji( 2rea !rsta s!esnosti je sas!im druaija( 2o je# naime# moja
s!esnost slika st!ari i doa/aja koje ne ezistiraju u sadanjoj tekuoj st!arnosti(
3) Svesnost aktivnosti fantazije (sanjarenja), iagina!ije. +!o ukljuuje s!e mentalne
akti!nosti iz!an sadanje s!esnosti tekue iskust!aA s!a objanja!anja# zamiljanja#
interpretacije# naa/anja# razmiljanja# pore/enja# planiranja# priseanja prolosti#
anticipiranja budunosti itd(>
4
Perls je je na!eo tri zone s!esnostiA unutranju# spoljanju i sredinju(
5

"nutranja zona svesnosti odnosi se na unutranji s!et osobe( +n obu1!ata
subjekti!ne 0enomene kao to su telesne senzacije# miina napetost ili oputenost# otkucaji
srca i disanje# kao i mea!inu telesni1 senzacija i oseaja koji su poznati kao telesno7a0ekti!na
stanja( U unutranju zonu se tako/e mou u!rstiti i emocije# i ako one na iz!estan nain mou
biti deo sredinje zone(
Spoljanja zona podrazume!a s!esnost o kontaktu sa spoljanjim s!etom( 2o ukljuuje
celokupno ponaanje# o!or i akti!nost( +!a zona obu1!ata korienje kontakt 0unkcije
;ledanje# sluanje# o!or# ukus# dodir# miris i pokret<# to podrazume!a s!e naine na koje
osoba prima ili kontaktira s!et( 6ko obrati panju na s!oje kontakt 0unkcije# osoba se moe
iz!etiti u s!esnosti sadanje trenutka# u zapaanju boja# oblika# z!uko!a# tekstura i dr( S!et
postaje boatiji i !ibrantniji na nain koji moe preobraziti iskust!o( 2ako/e# da bi osoba bila
s!esnija s!oji1 izbora i da bi promenila nain ponaanja# da bi moda dobila druaije
odo!ore od drui1 ljudi# potrebno je da postane s!esna ta radi i posledica koje to ima na
drue i na nju(
Sredinja zona se sastoji od nai1 misli# seanja# 0antazija i anticipacija( +na obu1!ata
s!e naine kojima dajemo znaenje unutranjim i spoljanjim stimulusima( Ukratko# o!a zona
je medijator ili preo!ara izme/u unutranje i spoljanje( @edna od njeni1 la!ni1 0unkcija
4 Dzon Stivnes, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 199, str 12
5 Svesnost ,e (ve# ho+isti1#a. 3va#ve vrste -ode+a &og( )iti od #oristi #a#o )i oso)a -osta+a svesna
svih svo,ih as-e#ata.
6
je oranizacija nae iskust!a kako bi doli do koniti!no i emocionalno razume!anja(
Drua 0unkcija je pred!i/anje# planiranje# zamiljanje# st!aranje i pra!ljenje izbora( U
sredinju zonu spadaju u!erenja i seanja( +na je stoa i la!ni uzrok nai1 problema i
tekoa# jer neizbeno sadri naa samoorania!ajua u!erenja# 0iksirane naine s1!atanja
s!eta# kao i tendenciju da sadanjost ispunja!amo mislima o prolosti ili budunosti( U
sredinjoj zoni mi tako/e etiketiramo naa iskust!a to neizbeno odre/uje kako se oseamo u
!ezi nji1(
U s!akodne!nom i!otu zdra!a osoba se stalno kree napred7nazad izme/u zona(
S!esnost je e0ikasna kada je utemeljena i enerizo!ana dominantnom sadanjom
potrebom oranizma( "ez toa osoba jeste s!esna# ali ne u odnosu na to ta je 1ranlji!o za
nju( S!esnost se odnosi ne samo na s!est o dominantoj potrebi# !e i na direktno pozna!anje
sadanje situacije i sebe kak!i smo u toj situaciji( +soba koja !erbalno izraa!a s!oju
situaciju# ali je ne !idi zaista# ne poznaje je# ne reauje na nju# zapra!o nije potpuno s!esna i
nije potpuno u kontaktu(
S!ako neiranje situacije ili njeni1 za1te!a ili sopst!eni1 elja i odabrano odo!ora
iskri!ljuje s!esnost( S!esnost ima smisla kada obu1!ata s!est o sebi u s!etu# u dijalou sa
s!etom i sa s!eu o druom( "ez toa osoba moe biti s!esna doi!ljaja i i!otno prostora#
ali ne i toa kak!u snau poseduje ili ne poseduje( +soba koja je s!esna zna ta radi# kako to
radi# zna da postoje alternati!e i bira da bude kak!a jeste(
6kt s!esnosti u!ek se zbi!a o!de i sada i ako sadraj s!esnosti moe biti daleko( 6kt
seanja iz prolosti zbi!a se o!de i sada ;kroz seanje# aljenje# telesnu tenziju(((<# kao to se i
budunost ;kroz 0antaziju# nadu# ideju(((< posmatra iz sadanje trenutka(
S!esnost prati pri1!atanje# tj( saznanje da osoba poseduje kontrolu# mounost izbora i
odo!ornost za sopst!ena oseanja i ponaanje( 3unkcionalno potpuna s!esnost isto je to i
odo!ornost ? kada je osoba potpuno s!esna isto!remeno je i odo!orna( S!esnost ukljuuje
posmatranje sebe i drui1# pra!ljenje izbora i odo!ornost(
Polster ukazuje na etiri la!na aspekta ljudsko iskust!a na koje treba usmeriti
s!esnost# a to suA s!esnost o oseajima# s!esnost o oseanjima# s!esnost o eljama i s!esnost o
!rednostima i procenama(
Usmera!anje s!esnosti na oseaje# orijentie osobu na senzacije koje dolaze iz
oranizma i daje joj in0ormacije o tome ta su njeo!e potrebe( Senzacija ladi usmera!a na
akciju uzimanja 1rane# 1ladnoa na utoplja!anje( -anemari!anje senzacija koje ima i
nepotpuna s!esnost o njima moe imati ozbiljne posledice pre s!ea po zdra!lje i !italnost(

S!esnost o emocijama daje in0ormacije o tome kaka! je odnos osobe prema

in0ormacijama koje prima i prema idejama koje ima u !ezi sa odre/enom situacijom( S!aka
emocija ima s!oju 0unkciju i !ana je in0ormacija( Ukoliko je osoba s!esna# u!aa!a je i
pr1i!ata# u stanju je da je istrazi i donese odluku u !ezi sa njom( Ba primer# ukoliko osoba ne
osea jasno ili ne prepoznaje s!oj stra1# moe biti u stanju anksioznosti ije poreklo ne
razume i raz!iti odre/ene somatske ili psi1ike smetnje koje e je destabilizo!ati i umanjiti
mounost za razrea!anje stra1a i odlui!anje(
S!esnost o eljama ima 0unkciju orijentisanja( +na usmera!a# mobilie# kanalie i
usredsre/uje( Bepotpuna s!esnost o onome to o!ek eli do!odi do pasi!nosti ili
dezoranizo!anosti# ona do!odi do akti!nosti# ali ne i do oseanja zado!oljst!a i ispunjenosti(
S!esnost o !rednostima je od izuzetno znaaja za sposobnost da uspeno
odredjujemo s!oje cilje!e# donosimo ispra!ne odluke i budemo moti!isani za akti!nosti koje
e do!esti do nji1o!e realizacije(
Paradoksalna teorija promene
"eiser t!rdi da promena nastaje kada o!ek postane ono to jeste# a ne kada pokua!a
da postane ono to nije( Princip se zasni!a na ideji da s!e osobe poseduju resurse za rast i
promenu ukoliko se dopusti prirodan proces oranizmike samoreulacije(
Paradoksalna teorija promene istie da osoba umesto da radi na tome da se promeni#
treba da stupi to je moue potpunije u s!e aspekte s!o sopst!eno iskust!a# postajui i1
potpuno s!esna( 9ada je o!o uinila# !erujui u s!oju oranizmiku samoreulaciju# promena
e prirodno uslediti# odnosno# tek kada je osoba pri1!atila to to jeste moe postati neto
druo# a to predsta!lja promenu( +!aj princip se tako/e moe razumeti kada u!idimo da ako
osoba moe da zauzme temeljni sta! samopri1!atanja# onda ona zapra!o ini radikalno
razliitu promenu u odnosu na s!oj uobiajeni sta! o sebi(
+!aj koncept je paradoksalan# jer podrazume!a da osoba treba da odustane od
pokuaja da se promeni kako bi se promenila( Paradakos je u tome da pri1!atanjem onoa to
jeste sada i o!de# zapra!o ost!arujemo u istom trenutku i promenu toa to jeste# jer je sama
s!esnost iz!or promene unutar nas( 2ek onda kada se oranizam identi0ikuje sa onim to jeste#
4
kada pri1!ati ma koji aspekt koji se poja!i iz momenta u moment# uslo! za interaciju i rast je
ispunjen.
Prirodan proces rasta i promene od!ija kroz stalnu s!esnost# kontakt i interaciju(
Prema o!oj teoriji# naje0ikasniji nain promene se ne sastoji u tome da pokua!amo da
promenimo sebe kroz !rstu nameru i disciplino!anu kontrolu# zausta!imo sebe u nekoj akciji
proti! koje se borimo# !e u naoj sposobnosti i nameri da postinemo punu s!esnost o tome
to elimo da promenimo# jer ono to zaista do!odi do promene jeste s!esnost o nekom
aspektu sebe i pri1!atanje sebe# a ne !oljni pokuaji da sebe kontroliemo odbacujui neke
delo!e sebe(
+!ak!i pokuaji promene propadaju# jer se u tom sluaju dea!aju razne !rste
opstrukcije od strane oni1 delo!a unutar nas koji se oseaju uskraenim i dinamika snaa u
sukobu unutar nas ne doz!olja!a da se promena zaista desi na stabilan i kontinuiran nain(
+no to najee dobijamo su pri!remene pobede i pri!remeni porazi koji se smenjuju u
odredjenom !remenskom ritmu(
Promena ili stanacija je doa/aj polja( Pod pojmom polja u etalt teoriji
podrazume!a se s0era uticaja koja ima e0ekat na osobu( Ba ponaanje osobe ne utiu samo
intrapsi1iki 0aktori# !e i totalno polje# tj( prisust!o ili odsust!o razni1 uticaja( Prema teoriji
polja nita se ne moe de0inisati od!ojeno od njeo!o konteksta# a budu
i da nema sel0a bez druo# s!e u polju je u odnosu( S!i oranizmi postoje u kontekstu
okoline s me/usobnim recipronim uticajima jedno na druo( Principi teorije polja su
interalini deo teorije promene(
#roena je funk!ija !elog polja$konteksta u koe oso%a &ivi.
-bo toa je rad na s!esnosti o polju usmeren na irok kontekst koji ukljuuje postojea
1ijerar1ijska polja kojima osoba direktno i s!esno pripada# kao i poljima koji1 je manje
s!estan poe! od predaka do uticaja lobalno polja ljudske zajednice# te spiritualni1 polja(
#roene jednog dela polja uti'u na sve preostale eleente polja.
Promene u jednom lanu para# porodice ili rupe utiu na s!e ostale lano!e( Izmenjena s!est
ili u!id do koa dolazi jedan lan rupe rede0inie nain postojanja o!o lana( Beo!
po!ratak u pripadajue rupe i prisust!o u njima je druaije te je i odo!or# s!estan ili ne#
ostali1 lano!a rupe druaiji( 9onstantnost i repetiti!nost no!o naina bi!anja jedno
lana do!odi do uskla/i!anja# manje ili !ie !idlji!o# sa istim# od strane ostali1 lano!a koji
pripadaju istim poljima( Bekada su o!a uskla/i!anja ne!idlji!a i spora# nakad zbunjujue
neposredna i !ibrantna(
#olje postoji u sada i o!de koje sadr&i tamo i tada u o%a sera, prolost i %udu(nost.
9
S!esnost se doa/a o!o trenutka# 0iura
6
se 0ormira u o!om trenutku kao seanje# plan#
opaanje( Prolost se smenjuje u budunost u o!om trenutku ? ali s!esnost se ne doa/a
nuno( Idealno# ono to je najnunije postaje 0okus i s!esnost# te oranizam postaje !o/en#
na1ranjen i trans0ormisan( -ato je znaajan princip 8biti u o!de i sada> sa stano!ita promene#
jer ne biti u kontaktu sa potrebama oranizamCsredina# iz bilo koji1 razloa i na bilo koji
nain# znai zausta!iti rast i promenu(
#ro!es se odnosi na dinaiku proene u vreenu i prostoru.
Promena se doa/a kao kao posledica celo polja i doa/a se kroz !reme i prostor(
Sva posatranja su iz odre)enog vreena,esta i perspektive.
+!o je 0enomenoloko stano!ite u kome je s!a realnost interpretirana i ne postoji
objekti!na realnost# istina ili objekti!na ne7realnost ili ne7istina( Biti je ijedna s!esnost samo
subjekti!na# jer s!aka s!esnost ukazuje na neto# oranizo!ana je ili usmerena oko nee(
Organizmika samoregulacija
Sposobnosti da osetimo i prepoznamo potrebu# da se pokrenemo u pra!cu njeno
ispunjenja# da osetimo blaodet i dobrobit telesno# psi1iko i du1o!no 1ranjenja upra!o
predsta!ljaju sposobnost oranizmike samoreulacije( Domeostatski proces je proces kojim
oranizam u uslo!ima koji se menjaju odra!a ra!noteu# a time i zdra!lje( 2o je proces kojim
oranizam zado!olja!a s!oje potrebe( Da bi zado!oljio s!oje potrebe# potrebno je da i1 oseti i
na/e nain da i1 zado!olji( Dea!a se# me/utim# da usled zabrana# osu/i!anja# inorisanja od
strane znaajni1 drui1# ili poreni1 u!erenja# osoba prekine ciklus s!esnosti i prestane da
osea dominantne potrebe ili i1 iskri!ljuje# pomera na neto druo# kompenzuje na
neadek!atan nain i samim tim ne raz!ija i ne koristi maksimalno s!oje potencijale(
U oranizmikoj samoreulaciji biranje i uenje dea!aju se 1olistiki# uz prirodnu
interaciju tela i uma# misli i oseanja# spontanosti i odlunosti( U 8trebalo bi da8 i 8moram>
tipu reulacije# konicija !lada i nema 1olistiko doi!ljaja(
6 5ig(ra sadr/i ono %to ,e na,va/ni,e ( sada%n,e& tren(t#( *na %ta ,e (s&erena -a/n,a0, do# sve osta+o,
%to ,e izvan tren(tne svesnosti, 1ini -ozadin(.
1!
+ranizmika Samoreulacija je prirodan proces koji 0unkcionie kroz proces
kontakta7po!laenja i bazira se na relati!no potpunom sazna!anju onoa sto jeste( Poto je re
o sazna!anju celokupno polja# razliiti aspekti prirodno dolaze u pr!i plan kada su potrebni(
Iz pozadine se izd!aja dominantna potreba koja postaje 0iura u polju( 3iura usmera!a i
oranizuje ponaanje osobe# s!e dok potreba ne bude zado!oljena( 2ada se ta 0iura po!lai u
pozadinu i st!ara prostor za no!u potrebu(
5eulacija koja se zasni!a na introjektima je !etaka i usled prisust!a tak!i1
u!erenja# osoba nije u mounosti da prepozna s!oje autentine potrebe# te ni da i1 zado!olji(
S!aka potreba koja nije zado!oljena# predsta!lja neza!reni posao koji narua!a prirodni
proces oranizmike samoreulacije# utie na identitet# interpersonalne kontakte i
samopoto!anje# to !odi ka stanaciji umesto ka rastu i raz!oju( De0icitarna je# najpre
s!esnost o potrebama# eljama# oseanjima# a zatim i odo!ornost( 9ontakt je otean#
poremeen# a moe biti i blokiran( Vremenom ponaanje postaje automatsko# bez namerno
izbora# a kontakt se od!ija nes!esno i neskladno sa kontekstom( +soba nije u stanju da
usposta!i ra!noteu izme/u sebe i okoline( .inost postaje 0iksirana i neautentina(
Pers je zauzeo sta! da postoji samo jedna st!ar koja treba da !ri kontrolu# a to je
situacija i da kada osoba razume situaciju u kojoj se nalazi i dopusti da situacija u kojoj je
kontrolie njene akcije# ui da se suoa!a sa i!otom( Perls je o!o objasnio uz pomo primera
!onje automobila( Umesto da osoba unapred isplanira da eli da !ozi EF kmC1# osoba koja
poznaje situaciju !ozie razliitom brzinom nou ili razliito kada je u saobraajnoj u!i# a
razliito kada je umorna itd( +!de Perls sta!lja do znanja da pustiti da situacija !ri kontrolu
znai da se s!esno spozna trenutni kontekst i da se tako iz!ri reulacija# ukljuujui i
sopst!ene elje# a ne ono to bi 8trebalo da> se doodi(
Polster tako/e utr!/uje d!a aspekta oranizmike samoreulacije(
#rviA +no sto jeste# jeste( *rugiA @edna st!ar proistie iz drue( =i ras!etlja!amo ono to jeste
i pratimo raz!oj sukcesi!ni1 0iura( Promena sledi zatim iz spoznaje onoa to 8jeste># a ne iz
promo!isanja onoa to bi 8trebalo da bude>(
9od osobe koja zdra!o 0unkcionie dinamiki proces kontakta se od!ija spontano#
osoba je interisana i adek!atno odo!ara na doa/aje u okolini( 5ealistino procenjuje
situaciju i reauje odo!orno# u skladu sa onim to ona jeste i u skladu sa onim to situacija
za1te!a( 2ak!a osoba je s!esna sadanjosti i odo!orna za s!oje ponaanje(
11
Zakljuak
Da bi se osoba kretala ka promeni# neop1odno je da do/e do sopst!ene istine# do same
sebe sa s!esnou o tome 8ta jeste>( Be moe se zapoeti proces 8postajanja># dok se ne
doi!i u potpunosti 8bi!anje>( Promena se doa/a kroz pri1!atanje ono dela koji smo
odbijali( +soba se kree ka promeni# kada postane s!esna i pri1!ati otu/ene i potisnute delo!e
sebe ;ideje# misli# emocije# ponaanja<# kada postane s!esna s!oji1 autentini1 potreba(
Sta!ljanjem nalaska na s!esnost i kontakt# dolazi se do prirodne i spontane promene(
S!esnost ukljuuje posmatranje sebe i drui1# pra!ljenje izbora i odo!orost( Promena se
dea!a kada osoba pri1!ati sebe tak!u kak!a jeste i kada pri1!ati drue i okolnosti tak!e
kak!i jesu(
Basuprot s!esnosti# reulaciju nae promiljanja i doi!lja!anja mou !riti
automatizmi koji predsta!ljaju na!ike u miljenju# doi!lja!anju# emocionalnom odo!oru i
ponaanju# koje smo stekli tokom i!ota i koji1 nismo s!esni( Ukoliko se prepustimo
automatskoj reulaciji# u!ek kada se doodi neka situacija mi pomislimo isto o njoj#
odreaujemo istom emocijom na nju# napra!imo isti zakljuak i ponaamo se na isti nain(
Dakle neop1odno je da se osoba u potpunosti 0okusira i doi!i ono to jeste# da se
identi0ikuje sa istim# da postane( 2ek u procesu poklapanja sa onim to jeste i pri tome
ostajanja u tome bez reakcije# samo doi!lja!ati# bez prosu/i!anja# poja!ljuje se s!esnost#
lako i bez napora# skoro neza!isno od ma kak!e nae namere da zapone no!i pokret koji
moe i ne mora# do!esti do promene( Promena nije cilj# !e posledica pred1odno procesa(
Proces je o!de nedo!oljno suptilna re da oznai pokret due o kome je re( 9ada se on
potisne# neizraen# a !aan i enja usmeri ka onome to nismo# a sa ime bismo eleli da se
identi0ikujemo# osoba ubi kontakt sa st!arnom potrebom# kreati!nim izborom i i!otnom
radou(
+zdra!ljenje znai usposta!ljanje celine# odnosno do!o/enje kon0liktni1 strana u
s!esnost# pri1!atanje s!i1 strana unutranje kon0likta i nji1o!a interacija u celo!iti sel0(
2ada su s!i razliiti aspekti osobe na raspolaanju kao resursi za prirodan rast i promenu(
12
Literatura:
1. Dojs# 3(# Sils# 4(# 8Vetine etalt sa!eto!anja i psi1oterapije># interni pre!od Vesna
Vuka
2. 9rsti# 9(# Stani# 9(# Prirunik za etalt li0e coac1in# interni prirunik
3. Pecoti# .idija dr# Preda!anja $%%'# $%%)# $%&$# $%&'
4. Polster# I(# Polster# =( 8Interisana etalt terapija># interni pre!od
5. 5adiono!# 2(# +sno!e etalt terapijsko pristupa# Socijalna psi1ijatrija# 'F# $%%*# $&7
$G
1ttpACCHHH(estalt7drust!o(1rCo7estalt7psi1oterapijiCosno!e7estalt7terapijsko7pristupa
6. Stani# 9(# Vido!i# S(# 8Besto malo o kouinuA kako biti sa kouinom na ti>#
GI-#"eorad#$%&$ 1ttpACCzamislizi!ot(orCizCpublikacijeCkoucinCBestoI$%maloI$%o
I$%koucinu(pd0
. Sti!nes# Dzon# >=o s!esnostiJ# Ksot1eria# "eorad# &,,*
4. Lonte0# =(# GarM# 86Harenes# Dialoue N ProcessA KssaMs on Gestalt 21erapM># 21e
Gestalt @ournal Press# BeH Lork# US6# &,,'
13