ODNOSI I UTICAJ DRAVE I PRAVA

Postoje mnogobrojna i razliita shvatanja o odnosima i uticaju drave i prava.

I grupa: sva shvatanja koja negiraju postojanje bilo kakvih veza izmeu drave i prava, ili tako to se tvrdi da su to potpuno
nezavisne pojave koje nemaju zajednikih taaka (avinji, !igi", ili se negiranje njihovih meusobnih veza ini tako to se
drava svodi na pravo (#obs, !elvekio", ili pravo na dravu (v.$vgustin, %uso". &akoe su se javila i shvatanja da su drava
i pravo dve strane jedne iste pojave. 'rajnji rezultat svih shvatanja u ovoj grupi je da veza izmeu ovih pojava nema, pa
samim tim nema ni meusobnih uticaja.
II grupa: shvatanja ija je sutina u tome da ukazuju na postojanje meusobnih veza, ali u razliitoj (ormi i intenzitetu, pri
emu se razlikuje pojam uzajamne povezanosti i shvatanje o relativnoj samostalnosti, pri emu su veze i odnosi kod prvih
vr)i i neposredniji,a kod drugih (leksibilniji i slabiji.
avremena shvatanja ukazuju na to da postoji istovremeno i relativna samostalnost ovih pojava. !rava i pravo utiu jedno na
drugo meusobno se uslovljavaju)i, ali pri tome ne gube ni svoju samostalnost ni svoj identitet.
UTICAJI DRAVE NA PRAVO
Postoje mnogobrojni i razliiti uticaji drave na pravo.
*lobalni ili potpuni uticaj drave na pravo je najoigledniji u istorijskim preobraajima drave. Preobraajem drave,
preobrazilo se i pravo tako to je odvojeno od religije, globalizovano, (ormalizovano i standardizovano ime je omogu)ena
masovna i ujednaena primena. +dnosno izvreno je logiko i sistematsko uobliavanje prava kao sistema pravila ponaanja.
, procesu uticaja drave na pravo, dolazilo je do (aze skladnog i ravnomernog razvoja ili do (aze sukoba i nesklada bilo tako
to je drava bila zastarela ili to je pravo zastarelo u odnosu na trenutne drutvene potrebe. &o je dovodilo do promena i u
dravi i u pravu, a one su imale za posledicu njihovo usaglaavanje.-naajnija je uloga i uticaj drave u primeni nego u
stvaranju prava, jer u stvaranju prava drava ne mora uvek uestvovati sama, ve) sa drugim, autonomnim subjektima. .ez
drave nema prava, tj ono pravilo u ijoj primeni ne uestvuje drava nije pravo. , prvobitnim dravama drava je samo
sankcionisala pravila iz drutvenih sistema pravila (obiaj, moral, religija", a tek u savremenoj (azi drava je postala najvaniji
i glavni stvaralac prava. /stovremeno iri se i jaa autonomno pravo gde drava nije ni direktni, ni iskljuivi stvaralac prava.
,loga drave je veoma vana u primeni sankcija bilo da se primenjuju pretnjom ili neposrednom (izikom silom.
UTICAJI PRAVA NA DRAVU
/sto kao to drava racionalizuje pravo tako i pravo racionalizuje dravu. &o se mani(estuje u tri konkretna oblika:
0 stvaranje drave kao pravne organizacije (drava je iskljuivo pravna organizacija i pravni subjekt jer nastaje
donoenjem pravnog akta, ona je ta koja stvara i primenjuje celokupno pravo, ureena je pomo)u pravnih normi,
njena delatnost je odreena pravom tj delatnost njenih organa se vri na osnovu i u skladu s pravnim normama.
0 obezbeenje dravnog (unkcionisanja (princip hijerarhije se prenosi iz prava u dravnu organizaciju to doprinosi
njenoj stabilosti i e(ikasnosti. !ravna hijerarhija je pravno ureivanje drave tako da se dravni organi rasporeuju
od najvieg do najnieg u ostvarivanju dravne delatnosti. !elatnost drave je u svojoj celini primena prava tj nijedna
dravna radnja se ne odvija van prava.
0 ogranienje dravne vlasti (dravna vlast se mora kretati u okvirima pravnih normi"
METODI
Predmet ,voda u pravo ine dve najsloenije drutvene pojave drava i pravo. -bog te sloenosti postoje i mnogobrojni
metodi ove naune discipline.
0 metode u uem smislu (naini i postupci sticanja novih naunih znanja
0 metode u irem smislu ((ilozo(ska shvatanja"
Predmet ,voda u pravo kao naune discipline je realna pojava i nalazi se u jezikim iskazima. Pravna teorija pre svega koristi
i polazi od dogmatskog i normativnog metoda kojim se utvruje postojanje i znaenje tih iskaza pri emu je dogmatski iskaz
polazni i osnovni, a normativni svodni i analitiki za celinu prava i drave.
0 logiki metod (pravo i drava su logiki ureene pojave i bez takvih povezanosti i ureenosti ne bi mogli e(ikasno
postojati i delovati
,potrebom ova tri metoda utvruje se samo kakva drava i pravo jesu, ali ne moe se utvrditi kakvo bi pravo ili drava trebali
da budu. -bog toga aksioloki (vrednosni" metod ima vanu i nezaobilaznu ulogu uvoda u pravo.
obzirom da su i drava i pravo veoma sloene drutvene pojave i pripadaju veoma vanim drutvenim pojavama,
objanjavanje drave i prava nemogu)e je bez upotrebe sociolokog, politikolokog, psiholokog i istorijskog metoda.
Primena samo jednog metoda ili nedovoljnog broja metoda prouzrokovala bi jednostrano ili nepotpuno nauno znanje.
DEFINISANJE DRAVE I PRAVA
e sastoji u odreivanju njihovih karakteristinih osobina. Postoji veoma veliki broj razliitih de(inicija meu kojima ne
postoji dovoljno saglasnosti. Postojanje razliitih de(inicija postavlja pitanje izbora neke od njih, pri emu taj izbor zavisi i od
cilja koji se eli posti)i odnosno od svrhe de(inisanja., razliitim naukama se koriste razliite vrste de(inicija, a est je sluaj
da se pored jedne koja je polazna i osnovna, koriste kao dopunske i druge vrste de(inicija. 1auka o logici u zavisnosti od toga
ta je predmet de(inisanja, razlikuje slede)e vrste de(inicija: de(inicija stvari, rei ili jezikog simbola. , pravnoj nauci i
njenim de(inicijama preovladava stav da se de(iniu stvari tj da se koriste realne de(inicije. 2eutim istovremeno sa realnom
de(inicijom koristi se i de(inisanje pojmova i rei ime se sva ta znaenja povezuju u jednu celinu. !e(inicija i njen sadraj se
razlikuju zavisno od izbora predmeta koji se de(inie. %ezultat de(inisanja razlikuje se zavisno od naina de(inisanja, odnosno
tehnike de(inisanja. 1ajstariji i naje)i nain de(inisanja je de(inisanje pomo)u najblieg roda i karakteristinih razlika.
utina ove tehnike je da se za predmet de(inisanja prvo pronae najblia srodna vrsta, a onda se izmeu vie srodnih
predmeta istiu karakteristine razlike. 3eksika tehnika je ona koja o predmetu de(inisanja daje jeziko objanjenje (npr
objanjenje u renicima". tipulativna tehnika je nain de(inisanja kada se propisuje da neki jeziki izrazi treba da imaju
odreena znaenja. 'ontekstualna tehnika objanjava jednu pojavu povezivanjem znaenja svih delova jezikog iskaza.
&ehnika detonacije je nain de(inisanja nabrajanjem drugih pojava slinih osobina, pa se novi pojmovi objanjavaju pomo)u
starih pojmova. , pravnoj teoriji i uvodu u pravo e)e se upotrebljavaju realne de(inicije i upotreba tehnike najblieg roda i
karakteristine razlike. obzirom da su pravo i drava veoma sloene drutvene pojave i o njima postoje razliita shvatanja i
znanja, neophodno je kori)enje vie de(inicija i tehnika, sekundarnih i dopunskih. !e(inisanje jedne pojave se razlikuje od
objanjenja te pojave. +bjanjenja su iskazi koji sadre uzroke, okolnosti nastanka i ciljeve neke pojave, a de(inicije su iskazi
koji se odnose samo na svojstva odnosno osobine te pojave.
ELEMENTI DRAVE
trukturalna analiza drave polazi od njenog opteg pojma. vaka drava mora imati najmanje tri elementa:
narod(stanovnike", teritoriju i vlast. va tri elementa moraju biti istovremeno prisutna.
STANOVNITVO I TERITORIJA
!rava ne moe postojati bez ljudi jer su oni njen sutinski i konstitutivni element. amo oni ljudi koji se nalaze u posebno
pravnom ureenom odnosu sa dravom, a to podrazumeva meusobna prava i obaveze i naziva se dravljanstvo, prestavljaju
narod te drave. !ravljanstvo se jednostavnije i lake stie u dravama sa velikim i slabo naseljenim teritorijama, jer takve
drave na taj nain naseljavaju prazne delove svoje teritorije i pove)avaju brojnost i poboljavaju strukturu stanovnitva radi
privrednog i ekonomskog rasta ('anada, $ustralija". , dravama sa malim i negativnim priratajem nacionalnog
stanovnitva imaju tee naine sticanja dravljanstva, jer su izloene nacionalnom odumiranju i navalom stranaca na njihovo
opte bogatstvo (razvijene evropske drave". Pravilo i naje)a praksa je da ovek poseduje samo jedno dravljanstvo, ali je
mogu)e posedovati i dva (vie" dravljanstava. &akoe se deava da ljudi ostaju bez ijednog dravljanstva (apatridi".
!ravna teritorija je celovit (integralni" trodimenzionalni prostor na zemlji koji zauzima jedna drava. !ravna teritorija je
povezani prostor, ali postoje izuzeci kada su delovi teritorije jedne drave razdvojeni (kolonije, grka i panska ostrva koja su
jako udaljena od kopna". &rodimenzionalnost teritorije podrazumeva da pored kopna, dravnu teritoriju ini i vazduni prostor
iznad kopna, kao i zemljina utroba ispod tog dela kopna.dravna teritorija na vodama izmeu drava (mora, reke,
jezera"odreuje se meunarodnim aktima i predmet je meunarodnog prava i odnosa. 4an tih granica nalazi se tzv slobodno
more koje ne pripada nijednoj dravi posebno ve) svima ravnopravno. 4eliina dravne teritorije je odreena dravnim
granicama koje se ureuju meudravnim aktima.
DRAVNA VLAST
4last predstavlja svojstvo dravnih organa da izdaju obavezna pravila ponaanja kojima su duni da se pokoravaju oni na koje
se ta pravila odnose. &o je u stvari postojanje drutvenog odnosa podreenosti i nadreenosti. !ravna vlast je najjaa sila
koja je po svom poreklu izvorna. +na je nazavisna od drugih vlasti, traje neprekidno bez obzira na promenu ljudi koji je vre i
nedeljiva je bez obzira na oblik njenog organizovanja. 4last je legitimni drutveni odnos, a to znai da je ve)ina dravljana
prihvata i odobrava. 3egitimnost je nuno sastavni deo pravnog pojma vlasti, jer bez njega vlast je autokratija, oligarhija i
diktatura. $ko nema legitimnosti ta drava ne pripada demokratiji, ni pravnoj dravi. !ravna vlast ima dva svojstva koja u
svojoj celini ine njenu karaktristiku koja se naziva suverenost. 'ao prvo njena vlast je nazavisna i ravnopravna, to znai da
ne prima naredbe i uputstva od drugih dravnih vlasti. 'ao drugo, na svojoj teritoriji dravna vlast ima svojstva vrhovnitva
odnosno sve zajednice i pojedinci na njenoj teritoriji moraju potovati njena pravila ponaanja.
DRAVNI OBLIK
!rava je veoma sloena drutvena pojava i kao celinu je odreuje veliki broj inilaca. Proizvod delovanja tih inilaca ini
njen dravni oblik i on je odlikuje kao stvarnu 5 realnu pojavu. &i inioci se dele na objektivne i subjektivne. +bjektivni su:
klima, relje(, geogra(ski poloaj, veliina teritorije, broj stanovnika, a subjektivni su: broj, vrste i svojstva drutvenih grupa i
organizacija i njihovi meusobni odnosi. obzirom da svi inioci ne deluju na isti nain u svakoj dravi, javljaju se drave u
razliitim oblicima. !rava menja svoj oblik vremenom i promenom meusobnog uticaja inilaca. Primer je nekadanja
6ugoslavija. 2enjala je sve elemente dravnog oblika: vladavina (monarhija 5 republika", oblik ureenja (unitarna 5
(ederacija", oblik organizacije vlasti (podela 5 oba oblika jedinstva vlasti" i oblik politikog poretka (demoktratija 5
autokratija". !ravni oblik prouavaju pored prava i sociologija, politikologija, (ilozo(ija i druge. -a ta prouavanja je
karakteristino da ona esto sadre opredeljenja i ocene za najbolje ili preporuene dravne oblike. 2eutim za svaku dravu
je najbolja ona kombinacija elemenata dravnog oblika koja u datom istorijskom periodu odogovara njenim konkretnim
potrebama i koja predstavlja legalan i legitiman izbor njenih graana.!ravni oblik ine etiri elementa: oblik vladavine
(prema vrsti e(a drave", oblik organizacije vlasti (prema odnosu grana dravne vlasti", oblik ureenja (prema odnosu
centralnih i necentralnih organa drave" i oblik poretka (odnos dravnih organa i graana".
DRAVNI POSLOVI
+buhvataju vie razliitih poslova koji se meusobno razlikuju po sadrini, nainu na koji se obavljaju i po subjektima koji ih
obavljaju. !ravni poslovi se (unkcionalno dele, a njihovi vrioci se organizuju i specijalizuju. Postoje razliita shvatanja o
grupisanju dravnih poslova prema njihovom cilju. 6edni ukazuju da postoje samo izvrenja i nareenja, odnosno samo
zakonodavna i izvrna (unkcija. &o su dualistika shvatanja. !rugi tvrde da postoje tri dravne (unkcije zakonodavna, izvrna
i sudska (trijalistike teorije". &re)a grupa tvrdi da postoje zakonodavna, sudska, izvrna (unkcija vlade i izvrna (unkcija
uprave (kvadrijalistike teorije".
ZAKONODAVSTVO I PARLAMENT
-akonodavstvo su dravni poslovi donoenja pravila ponaanja kojima se na uopten nain, za unapred neodreen broj
subjekata i situacija, propisuju pravila. !eo dravne vlasti koji vri te poslove je zakonodavna vlast. 1aziv ovih poslova,
odnosno vlasti potie od naziva najznaajnijeg opteg pravnog akta 5 zakona.
Parlament je skup izabranih i organizovanih ljudi koji kao kolektivni subjekt vre zakonodavstvo. &o je izraz narodne
suverenosti, koji vri ustavotvornu i zakonodavnu vlast u ime graana, koji su nosioci suverenosti i koji ga povremeno biraju.
'roz istoriju je parlament proao kroz tri (aze: savetodavna (staleke monarhije", (aza ravnopravnosti sa monarhom (razvijeni
(eudalizam" i (aza samostalnosti (savremene drave". !ananji parlamenti donose budete i zavrne raune, kontroliu i utiu
na rad izvrne vlasti (postavljanje pitanja, budet, izbor vlade", a ponegde i e(a drave, odluuju o ratu i miru, biraju druge
nosioce dravnih (unkcija ustavni sud, ombudsman, guverner 1. itd. 4eoma retko ali se deava i da obavlja kvazisudske
poslove tj pretvara se u sud za najvie dravne (unkcionere, e(a drave, lanove vlade.
IZVRNI I UPRAVNI DRAVNI POSLOVI VLADE I MINISTARSTVA
6edna od vrsta dravnih poslova se sastoji u obezbeivanju uslova i pretpostavki za primenu, nadzoru nad primenjivanjem i
neposrednoj primeni optih pravila koje donosi zakonodavna vlast. +va vrsta poslova razrauje i dopunjava zakonske norme,
obezbeuje uslove za primenu propisanog pravila, odreuje na koje drutvene odnose i koje subjekte treba da se primeni
propisano opte pravilo. 1pr pla)anje poreza na odreene vrste prihoda. 1ajpre se stvaraju uslovi za primenu opteg pravila
(gde, kada i kako se pla)a porez", zatim se prati i nadzire delatnost graana i preduze)a u kojima se ostvaruju prihodi kako bi
se odredilo na koga se odnosi propisano pravilo, zatim se odreuje na koji prihod koji graani treba da plate odreeni iznos
poreza i na kraju se prati izvravanje. $ko graani tu obavezu ne ispune dobrovoljno taj iznos )e se naplatiti prinudno. +va
vrsta dravne vlasti se naziva izvrna vlast. !eo ovih poslova obavljaju posebni organi iji je generiki i nauni naziv vlada.
4lade su nastale u 7ngleskoj u (ormi kraljevih saradnika ministara koje je on postavljao i njima upravljao. +ni su radili u ime
i za raun monarha. 4remenom su ministri poeli da se biraju iz sastava parlamenta, sa ugledom i podrkom u parlamentu.
4lade obrazuje parlament i one ostaju na (unkciji onoliko dugo koliko imaju podrku ve)ine u parlamentu. 8to se tie
meusobnih odnosa parlament utie na vladu (izjanjavanje o nepoverenju, poslanika pitanja" ali i vlada utie na parlament
(ostavka, rasputanje parlamenta". , savremenim dravama vlade obavljaju znaajan deo izvrnih (unkcija, a njeni lanovi
imaju politiku ulogu kao lanovi vlade i upravu kao e(ovi nekog od upravnih organa 5 ministarstva. , nekim vladama
postoje lanovi bez ministarskih zaduenja (port(elja". 4lade izvravaju zakone parlamenta donose)i pravne akte za njihovo
preciziranje, organizuju njihovu primenu, usklauju i usmeravaju rad ministarstva i drugih organa uprave, utvruju i vode
spoljnu i unutranju politiku, predlau donoenje zakona i drugih akata parlamenta.
SUDSKI DRAVNI POSLOVI
su poslovi kojima dravni organ reava spor izmeu dva lica o tome ije je ponaanje u skladu sa pravom, ili kojima se
kanjavaju prekrioci nekog pravila ponaanja. udski poslovi i njihova (unkcija suenje su istorijski stariji od suda jer je
dugo te poslove obavljao vladar lino ili neko drugi ali za njegovo ime i njegov raun. Prvi dravni poslovi su se svodili na
voenje ratova i odravanje unutranjeg mira reavanjem sporova preko dobrovoljnih arbitraa na poetku, a tek u doba %ima
i 4izantije suenja su postala obavezna. udska (unkcija u 7vropi do 9rancuske revolucije, a u 7ngleskoj do :;<<.godine je
bila najvanija dravna (unkcija. !o kraja :< veka itavo pravo je bilo pravo koje je nastalo u sudu 5 sudsko pravo. , svim
oblicima vlasti sudovi imaju slino ureenje i organizaciju. udovi su nezavisni i neutralni pri odluivanju. !anas najvaniji
deo sudske (unkcije obavljaju sudovi opte nadlenosti (parnini, krivini" ili specijalni sudovi (trgovaki, pomorski,
carinski", tako to se odluke donose u najmanje dvostepenom odluivanju koje garantuje realno pravo albe. +dluke
prvostepenih sudova nisu konane ni pravosnane, a odluke drugostepenih (apelacionih" sudova su konane i pravosnane jer
odluuju po albama na odluke prvostepenih sudova. Postoje i tre)estepeni (kasacioni" sudovi koji odluuju po vanrednim
pravnim lekovima. -a obavljanje sudske (unkcije biraju se lica sa veoma visokim strunim, iskustvenim i moralnim
standardima. , 7vropi se sudije biraju od strane posebnog kolegijalnog tela (pravosudni savet ili savet magistrature" koga je
prethodno izabrao parlament. , sastav saveta pored politiara ulaze i sudije, tuioci, advokati, pro(esori prava. !rugi nain
izbora sudija je kada ih imenuje e( drave na predlog vlade ili nekog drugog organa. , 9rancuskoj se izbor sudija vri kroz
izuzetno teke specijalistike studije u posebnim dravnim kolama.
RAZVOJ DRAVNIH POSLOVA I NJIHOVI ODNOSI
!ravni poslovi su rasli uporedo sa rastom i razvojem drave. , prvobitnoj dravi nije bilo dravnih organa ni razliitih
dravnih poslova ve) ih je sve vrio pojedinac ili mala grupa ljudi. !anas dravne poslove vre pored dravnih organa i
specijalizovani posebni organi (poslove uprave vre brojne organizacije za kolstvo, zdravstvo, nauku, in(ormisanje" u obliku
agencija. Postoje i centralni dravni organi koji obavljaju vane, speci(ine i netipine poslove. &o su narodne bankem
ombudsmani, pravosudni saveti. ve vrste dravnih poslova se mogu organizovati na razliite naine, a sve te naine moemo
podeliti u dva oblika: oblik jedinstva vlasti i oblik podele vlasti.
!%-$41$ +%*$1/-$=/6$ POJAM
'ao pojam moze imati vise znacenja koja se medjusobno razlikuju / pritom je potrebno naglasiti u kom znacenju se
pojam upotrebljava. 1ajsire znacenje organizacije drzave je njegovo teritorijalno znacenje kao prostora u kome se
vrsi drzavna vlast. ,ze znacenje je njeno sociolosko 5 kao drustvene organizacije koja ima monopol (izicke sile.
1ajuze znacenje je organizaciono / znaci tvorevinu sa skupom organa koji izvrsavaju odredjene zadatke. +dve su
posebno karakteristicni organi koji primenjuju sankcije za prekrsaj pravnih normi. . pojam drz organizacije se
najcesce upotrebljava u njegovom najuzem vidu ali tako da se ne svodi samo na drzavni aparat vec / na druge
ucesnike u obavljanju drzavnih poslova koji ih ne vrse kao zanimanje vec kao politicku (unkciju pored svoje
redovne pro(esije. (poslanici u skupstinama" !rzava kao zajednica / njena oprganizacija se bitno / vidno razlikuju
zbog dva elementa 5 monopola (izicke sile / karaktera organizacije. !ruge drustvene zajednice / njihove
organizacije / kad raspolazu (izickom silom 5 ona je slabija dozvoljena / kontrolisana od drzavne sile a organizacija
tih zajednica je neuporedivo jednostavnija / slabije izrazena u odnosu na drzavu koja je razvijena cvrsca / slozenija.
1ajznacajniji trenutak koji je oznacio prekretnicu u razvoju predstavljha doba apsolutne monarhije / industrijske
revolucije. &ada je naglo u kratkom vremenu porastao / broj / slozenost drzavnih poslova kao / broj ljudi koji te
poslove obavljaju. &aj proces rasta broja / uporedo s tim specijalizacije vrsta drzavnih poslova koji uslosnjava
drzavnu organizaciju do danas nijue prestao niti moze prestati ubuduce s obzirom na to da je objektivno uslovljen
razvojem / slozenoscu drustvenih odnosa.
2 NACELA POJAM I VRSTE
1acela predtsvljaju pravila o nacinu uspostavl>janja veza / odnosa izmedju cinilaca drzavne organizacijue 5
drzavnih organa tako da svi raziciti / mnogobrojni cinioci u svojoj delatnosti skladno / neprotivrecno (unkcionisu
kako bi se naje(ikasnije / najreacionalnije ostvarili uloga / clj drzave.6edan broj nacela ima tako univerzalnu /
nezamenljivu ulogu da ih nazivamo osnovnim ili opstim nacelima. va druga brojna / razlicita nacela odnose se
samo na jedan tip drzavne organizacije. 2edjusobni odnos ove dve vrste nacela je dopunjavajuci / skladan. &o je
prvi kriterijum razvrstavanja nacela / odnosi se na opstost nacela. !rugi kriterijum razvrstavanja vezuje se za
domen njihove primene pa su to drzavna, pravna / drzavnopravna nacela. &reci kriterijum zasniva se na ulozi
nacela u organizaciji pa postoje staticka 5 struktura organizacije / dinamicka 5 delatnost rada drzavnog organa. /z
mnostva nacela drzavne organizacije po svojoj ulozi izdvajaju se tri nacela nacelo hijerarhije, nacelo koordinacije /
nacelo centralnoperi(erne povezanosti.
NACELO HIJERARHIJE
6e najvaznije nacelo bez koga se drzava ne moze zamisliti ni (unkcionisati / karakteristicno je za sve oblike
organizovanja u ljudskom drustvu. vi delovi drzavne organizacije nemaju istu ulogu / znacaj / to upravo zbog
razlicitog / nejednakog rasporeda moci 5 sile, zbog cega su oni medjusobno / nadredjeni / podredjeni. +d ovako
ustrojenih odnosa postoje dva izuzetka, za najvisi / najnizi organ. 1ajvisi drzavni organ, suveren nije nikom
potcinjen vec svima nadredjen a najnizi nikom nadredjen, svima potcinjen. +vo nacelo pripada opstim, mesovitim /
statistickim nacelima. +no odlikuje / drzavnu organizaciju / organizaciju prava jer pravo kao =elina zasniva na
hijerarhiji pravnih normi. #ijerarhija pravnih normi kaze da nize pravne norme imaju manju pravnu snagu / moraju
biti u skladu sa visim pravnim normama koje imaju vecu pravnu snagu pri cemu se na vrhu nalazi norma najvise
pravne snage 5 ,&$4. , vezi sa pravnom snagom treba imati na umu da se ona razlikuje od obaveznosti pravnih
normi jer su sve norme podjednako obavezne bez obzira na pravnu snagu. 1ajvisi drzavni organ donosi najvisu
pravnu normu a ostale pravne norme donose podredjeni organi.'ada suvereni organ donese ustav parlament pri
donosenju zakona mora postovati sadrzinu ustava a ostali brojni drzavni organi moraju postovati sadrzinu zakona
neposredno a preko njega / sadrzinu ustava.
NACELO CENTRALNOPERIFERNE POVEZANOSTI
!rzava je teritorijalno odredjena / ima prostornu geogra(sku karakteristiku. &o zahteva da citava teritorija drzave
bude ravnomerno / e(ektivno pokrivena vrsenjem drzavne vlasti. Pri tome =elina / delovi celine u teritorijalnom
smislu treba da budu povezani da bi se prvo obezbedila mera celovitosti a drugo neophodni stepen samostalnosti.
/zmedju centralnih / necentralnih d.o. bez obzira na to da li su centralizovani ili decentralizovani mora se obezbediti
sklad integracionih / dezintegracionih procesa / odnosa koji na toj osnovi nastaju. &eritorijalizovana vlast
objektivno / nuzno tezi da na svojoj teritoriji bude najvisa da se emancipuju druge vlasti ciji je sustinski /
teritorijalno samo potcinjen deo.
NACELO KOORDINACIJE
6e nacelo da svaki deo celine obavlja svoj deo delatnosti / da time ne ometa delatnost drugih delova / to
horizontalno / vertikalno, prostorno / vremenski. 'ad ne bi postojala koordinacija u d.o. rad d.o. bio bi ometen
raznim sukobima / neuskladjenostima sto bi smanjivalo / sprecavala ostvarivanje cilja delatnosti d.o. koordinacja
prema nacinu ostvarivanja moze biti organska / mehanicka, neposredna / posredna, a prema dejstvu u d.o.
strukturalna, (unkcionalna / ciljna. +rganska koordinacija je uskladjenost izmedju delova d.o. na osnovu njihovih
unutrasnjih svojstava, mehanicka je sklad koji se obezbedjuje spoljnjim delovanjem posebnih instrumenata ili
postupaka. 1eposredna koordinacija je direktno uskladjivanje delova d.o. izmedju sebe, posredna pretpostavlja
umetanje posebnog subjekta ili procedure ciji zadatak je da izmedju dva dela obezbedi sklad. ,skladjivanje se
moze odnositi na sastav organizacije 5 strukturalna koordinacija, na delatnost organizacije 5 (unkcionalna
koordinacija, / na krajnji rezultat koji se zeli postici 5 ciljna koordinacija. Potpunu koordinaciju nikada nije moguce
postici, ona je stanje kome se tezi. 1acelo koordinacije je slozeno / ostvaruje se u tri istovremena / povezana
aspekta. 'ooperacija 5 saradnja 'orelacija 5 uzajamnost 'omplementarnost 5 dopunjavanje
Pravovremena / e(ikasna koordinacija ne bi mogla da bude postignuta kada delovi d.o. ne bi uzajamno saradjivali /
dopunjavali svoje delatnosti. Posledica koordinacije / obezbedjivanje sklada pre nego sto se pojavi potreba za
primenom posebnih sredstava postupaka jer se kooperacijom, korelacijom / komplentarnoscu postize potreban
stepen uskladjenosti. +vi oblici nacela cesto dovode do toga da se oni propisuju kao obavezni.
DRZAVNI OR!ANI
u organizacione jedinice d.o. koji vrse drzavnu vlast. +bavljanje tih poslova organizuje se tako sto se oni povezuju
u srodne grupe a svaku od tih grupa poslova obavlja najmanje jedan a cesto / vise d.o. kup drzavnih poslova koje
obavlja d.o. naziva se njegovom nadleznoscu. +na moze biti odredjena prema vrsti poslova 5 stvarna nadleznost /
prema teritoriji 0 mesna nadleznost. !.+. mogu imati istu stvarnu nadleznost ali je tada ne vrse na istom delu
drzavne teritorije zbog cega imaju razlicitu mesnu nadleznost 5 svi opstinski sudovi imaju istu stvarnu nadleznost,
obavljaju istu vrstu poslova ali na razlicitim delovima teritorije. !ok su mesna / stvarna nadleznost tipicne
nadleznosti d.o. (unkcionalna nadleznost je izuzetak do koga dolazi kada se osniva poseban / po pravilu jedan d.o.
koji privremeno obavlja jedan poseban drzavni posao. !.+. se obrazuju / njihov se polozaj se uredjuje pravnim
propisima sto znaci da se precizno zna pocetak / prestanak rada / vrsta poslova koje on obalja. +ni su odgovorni /
podlozni sankcijama sto znaci da vrsenje vlasti nije proizvoljno / samovoljno vec ograniceno / precizno.
VRSTE DO
, prvoj grupi razlikujemo onaj organ cije pravo zapovedanja nije nicim ograniceno, suvereni organ 5 zakonodavni
/ ustavotvorni. ledece razlikovanje je na oruzane / civilne / iskazuje samu sustinu drzavne vlasti jer ako se drzavni
poslovi ne mogu obaviti mirnim putem / dobrovoljno stupaju na scenu organi koji raspolazu silom (izickom ili
oruzanom / uz pomoc te sile pretnjom ili primenom obavljaju drzavne poslove. 6edni civilni organi donose odluku o
potrebi primene sile a silu primenjuju oruzani organi. +vo razdvajanje je demokratski standard drzave. Prakticna /
(akticka odstupanja nazivaju se militarizovanom ili politickom drzavom. +ruzani organi se prema svojoj
organizaciji opremljenosti / rasporedu dele na dve osnovne podvrste vojsku / policiju. 4ojska je glavni / veci deo
retko se koristi za ozbiljnu primenu sile a po pravilu za dejstvu prema spolja. Policija je pomocni deo oruzanih
organa ravnomerno rasporedjen po celoj teritoriji, koristi se u manjem obimu unutar drzave. / sporna podela d.o. na
politicke / strucne. Politicke odlucuju o opravdanosti / svrsishodnosti drzavnog posla 5 cilju. trucni organi poslove
obavljaju primenjujuci objektivizovanu struku / vestinu. , savremenim drzavam odluke iz prve grupe su najvaznije
za drzavu a druge su odluke za sprovodjenje ovih prvih. Poenta 5 politika ne moze biti nezavisna od struke a ne
postoji struka bez vrednosnih posledica.Postoji podela na inokosne / zborne drzavne organe prema tome da li
odluke donosi jedno (izicko lice ili vise (izickih lica kolektivno. !o odluke je moguce doci jednoglasnoscu svih
clanova ili vecinom. 4ecina moze biti obicna ili relativna / to znaci da se za odluku izjasnila vecina onih koji su
glasali, zatim moze biti apsolutna 5 za odluku se izjasnila polovina / jedan clan, moze biti kvali(ikovana 5 svaka
vecina veca od apsolutne, ? @AB. , savremenim drzavama najvaznije odluke donose zborni kolektivni organi 5
parlament / sudska veca. Parlament je odlucujuci, civilni, demokratski, politicki / zborni drzavni organ.
/zvrsni organ 5 vlada 5 je odlucujuci civilni birokratski politickostrucni / zborni drzavni organ.
,prvani organi 5 ministarstva 5 su civilni /li oruzani, strucnopoliticki, birokratski / inokosni drzavni organi.
udovi su civilni, strucni, birokratski, odlucujuci / zborni drzavni organi.
DRZAVNA SLUZBENA LICA
!rzavne poslove mogu obavljati kao svoju pro(esiju / tada im je to osnovni izvor prihoda 5 za obavljanje takvog
posla dobija novcanu naknada. +va lica se nazivaju sluzbenicima / za njihov status vezan je zahtev za propisanu
strucnu spremu / radnim iskustvom.1esluzbenici takodje vrse ove poslove a ne kao pro(esiju. -a obavljanje tih
poslova nezahteva se strucna sprema, radno iskustvo / ne prima naknada 5 poslanici u skupstinama, sudije
porotnici. , savremenim drzavama broj sluzbenika stalno raste. &u se javlja problem politikoloskog socioloskog
karaktera zbog toga sto taj sloj ljudi ima vazan uticaj na tokove drustvenih odnosa a drzavne poslove / drzavu
tretira kao ostvarenje sopstvenih interesa 5 birokratija,tehnokratija.luzbena lica odredjene drzavne poslove
obavljaju u drzavnom, opstem interesu koji je jasno odvojen / razlicit od privatnog interesa sluzbenog lica. +vo
razdvajanje privatnog / javnog interesa je ugaoni kamen demokratske drzave / shvatanje drzave kao ustanove koju
cine ljudi ali koje se ne moze / ne sme poistovetiti sa konkretnim ljudima u konkretnom trenutku jer bi postalo puko
sredstvo rukama pojedinca ili grupe u ostvarivanju njihovih posebnih interesa a na stetu vecine.