Daniel Seferian-Metalurgija Zavarivanja

D.
S F R I N
METALURGIJA
AVARIVA
Preveo s francuskog
Dipl. inz. RADMILO ARSENIJEVIC
--- -----
Saradnik Gradevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Naucni redaktor
Prof. MILAN RADOJKOVIC
IZDA V PREDUZECE
GRADEVINSKA
BEOGRAD, 1969.
Nas-lov orig1nala
METALLURG IE
DE LA
SOUDURE
par
D. SEFERIAN
Docteur es Sciences
Ingenieur civil des Mines
Preface
CHEVENARD
Membre de l'Institut
DUNOD
r i s
1965.
Za preduzece:
Lj. Jurela, glavni urednik- D. Lazin, urednik- Ristic-Prsendic, teh. urednik -
V. Lebovic, korektor - PajvanCic, naslovna strana
Stampa: "Minerva", Subotica
i.
,,
PREDGOVOR
Postoje dve osoblne prema kojima se postupci spajanja zavarivanjem
razltkuju od drugih metalurskih postupaka:
topLjenje u kojem jednovremeno ucestvuju zavarivane stranice i dodatni
mater:ijal,
LokaLizacija topLjenja, koja prouzrokuje toplotnu heterogenost u metalnoj
masi.
Ovim recima moj prijatelj, naucnik, profesor Portven, na jednoj
zapazenoj konferenciji odrzanoj 1933. godine\ definisao zavarivanje.
Analiza ovih dveju omogucuje izdvajanje posledica, od prvorazrednog
znacaja, koje se odnose s jedne strane na lokalne strukturne transformacije, s
druge 1strane na stvaranje napona, koj,i na kraju izazivaju prsline u zavarenim
spojevima.
Kompleksna osoblna metala, nazvana "zavarljivost", zavisi od velikog broja
i ;; faktora koji su u vezi sa :metalurskim osoblnama zavarivanja, sa kon-
strukt1vnim osoblnama zavarenih spojeva.
-- ____ _nas
uceDJik Daniel Seferian, ciju naucnu 1delatnost briZljivo i sa simpatijama
:1 pratimo.
1i
:i
'1
'
:i
. : ,
diplomirao na Rudarskom fakultetu u Sent-:Etijenu, D. Seferianu se
ukazala retka prilika da pristupi istrazivackom radu u novoosnovanim laboratorija-
ma Instituta za zavarivanje pod rukovodstvom svog nastavn1ka profesora Port-
vena (1930. god.) .
Istrabl-vanja raspode1i toplote pri omogucila su D. Seferianu da
definise strukturno stanje razblOitih zona zavarenog spoja.
Od,redivanje dijagrama stanja zelezo-azot za male koncentracije azota, kao i
proucav:anje uticaja azota :mehanizam kaljenja celika - od nesumnjivog indust-
rijskog znacaja - doveli su do otkrica "portvenita"
2

Autor "Metalurgije zavarivanja" rado saradivao sa poznatim fizicarima
i metalurzima. Zajedno sa Zil Bajoom sa Pariske opservatorije, radio na
etalaoniranju oksiacetilenske svetlosti.
Pod rukovodstvom profesora Gistava D. Seferian nastavio prouca-
vanje plamena za zavarivanje, odredivsi racunskim putem temperaturu plamena,
na osnovu novih spektrografskih rezu.ltata disocijaciji vodonika. Zajedno sa N.
Belajevim on odredio uslove obrazovanja Vidmanstetenove strukture, posebnog
vida strukture preg,revanja u savu.
P,roucavanje zavarljivosti vise vrsta konstrukcionih ce1ika. autor ove knj-ige
sproveo zajedno sa Zanom Brilijeom***, koristeci rezultate mikromeha-
nickim ispitivanjem epruveta veoma malih dimenzija pomocu nase mikromasine.
1 Portevin, Les bases scientifiques de la soudure (Naucni osnovi zavarivanja), Bul.
Soc. Ing. Soud., N2 24 (1933), 901.
2
These de doctorat es sciences (Doktorska disertacija), Paris (1935).
* .Jules Baillaud
** Gustave Ribaud
*** .Jean Brillie
PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU
Izdavanjem vec klasicnog dela Metalurgije zavarivanja poznatog francuskog
strucnj aka u ovoj D. Seferijana, popunjava se velika praznina u nasoj
tehnickoj literaturi.
Zavarivanje danas "tehnologija broj jedan" u metalnih kon-
strukcija svih vrsta, pocev od mostova i industrijskih hala, brodogradnje, masino-
gradnje, visokih peci i drugih metalurskih postrojenja, hemijske industrije, do
atomskih centrala, reaktivnih motora i svemirskih letilica. Metalurgija zavarivanja
i pravilna primena, opet osnova uspeha ove tehnologije. Specificnosti
uslova rada pri zavarivanju prelaze okvire opste fizicke metalurgije.
Ova primene i znacaj radova koji se zavarivanjem ostvaruju su raz-
lozi zbog kojih se osecala veoma jaka potreba za jednom Metalurgijom zava-
rivanja, koja dati naucne osnove pojavama pri zavarivanju i njegovim posledi-
cama u slucaju primene vrlo raznovrsnih celika koji su u upotrebl - od konstruk-
cionih niskougljenicnih, preko niskolegiranih do visokolegiranih: nerdajucih,
vatrootpornih i celika. potreba se osecala s jedne strane u
proizvodnji, pri resavanju u izradi komplikovanih konstrukcija, s druge
strane u nastavi, posebno u poslediplomskoj nastavi iz zavarivanja.
Nasa privreda danas na takvom nivou da ovakva knjiga treba. I zato
smatramo de poduhvat izdavackog preduzeca "Gradevinska knjiga" za najvecu
po11valu, sto nasu tehnicku literaturu obogatila ovim prevedenim delom.
Srecna okolnost sto takvo delo postojalo, koje u sebl sadrzi osnovne
zahteve koji su se u nasoj sredini poodavno potrebovali. dokaz vrednosti ove
knjige neka posluzi i cinjenica da prevedena na jezike tehnicki najrazvijenijih
zemalja, i naroda koji omogucuju svetsku rasprostranjenost: engleski, ruski, ne-
macki, ceski i spanski.
u ovom predgovoru za nase citaoce necemo se zadrzavati na
___kQji_je_ .kQ.rJ.S.te ___ __ __ _
oni koji znajucza njih' to nije potrebno; oni naci zado-
v-oljstvo u njenom koriscenju. Pobuda da tome jos nesto pisemo jeste ceski
prevod ove knjige u kojoj dodato originalno poglavlje zavarljivosti celika
koje proizvode cel1oslovacke zelezare. Napomena da takvo poglavlje u ceskom
prevodu postoji i zelja da se rad ostvari i u nasoj zemlji, jesu povod da se
to u ovom predgovoru naglasi.
Prevod iziskivao veliki trud i strucnost. Mislimo da taj zadatak uspesno
obavljen i da time dat i lep prilog razvoju nase terminologije u ovoj
Uostalom saradnici na ovome delu rado primiti svaku sugestiju za popravku i
usavrsavanje. Zahvaljujemo svima koji su u prethodnim diskusijama ovome vec
doprineli.
Knjiga sad tu, na raspolaganju nasim strucnjacima su povereni za-
daci zavarivanja najodgovornijih konstrukcija i resavanje odredenih zadataka u
kojima metalurgija zavarivanja poseb.no zaVIarljivost ili pitanje odrzavanja jacine
spoja kao celini, igra bltnu ulogu. Svima njima ti zadaci postojanjem
ovog dela na nasem jeziku znatno olaksani. Osim toga u nasoj izvornoj lite-
raturi postavljen odredeni nivo, ispod kojeg se vise nemoze ici. drugi i
ne manje vazan momenat u pojavi prevoda ovog dela.
Milan Radojkovic
'.
VII
Sa L'Ermitom*, D. Seferian izvrsio ispitivanje zamora zavarenih spojeva
iz legiranih ce1ika -i lakih legura, ocenjujuci dobljene rezultate kao kriter:ije zavar-
ljivosti.
Za zasluge u nauke zavarivanju D. Seferian nagraden (1941)
zlatnom medaljom od strane za unapredenje nacionalne industrije (Societe
d' Encouragement pour l' Industrie Nationale).
Sada D. Seferian radi za Drustvo Sarazen (Societe Sarazin) i proucava ravno-
tezu metalurskih reakcija pri visokim temperaturama, koje mu omogucuju stvaranje
elektroda za zavarivanje novih v:rsta ce1ika. On takode saraduje sa nizom velikih
gradevinskih organizacija, na 1straZlivanju zavarljivosti najrazlicitijih vrsta celika.
U zajednici sa Marselom Moneronom** objavio rezultate izvesnih istrazivanja,
od kojih treba spomenuti:
1
klasifikaciju elektroda prema temperaturi prelaza u
krto stanje rastopljenog dodatnog materijala i uticaja vodonika na udarnu zilavost
zavarenih spojeva.
D. Seferian, u cijoj se licnosti us,pesno sjedinjuju istrazivaca i tehni-
cara, predodreden da napise knjigu posvecenu metalurgiji zavarivanja, koja
- medu najoriginalnijim pubHkacijama - neosporno jedini rad na
francuskom jeziku napisan na tako visokom naucnom nivou.
Razvoj koji u ovoj knjizi posvecen proucavanju spajajuci ter-
micki ciklus zavar:ivanja sa anizotermnim dijagramima raz,laganja austenita u
celicima, znacajno poglavlje posveceno izucavanju apsorpcije gasa u savovima,
analitickoj metodi definicije temperature predgrevanja, dokazi su sintetickog duha
autora i njegove og,romne kulture.
Glave koje se odnose na proucavanje zavarHivosti razlicit:ih vrsta celika,
svedoce autorovoj zelji da prenese rezultate svoga licnog iskustva osnovnim
proizvodnje zavarenih .konstrukcija na inzenjere i prakticare.
Delo pisano za inzenjere - specijaliste za zavarivanje i istrazivace - moze da
bude korisno takode za :inzenjere metalurge, koji moraju sve vise i vise da se bave
zavarljivosti celika.
U proucavanje savova u punoj meri ispoljilo veliki znacaj
krtog loma celika, narocito naglasenog u zavarenim u kojima se
sticu svi uslovi za nastajanje ove pojave. Sada se u razlicitim laboratorijama koje se
bave zavarivanjem i laboratorijama celicana radi na razjasnjavanju prirode krtog
ispitivanja koje se tokom
za ;kontrolueczavarljivih ..
Na taj nacin u delu D. Sefer.1ana ogleda se nasih znanja u
metalurgije zavarivanja. Ono prema uverenju, doprineti razvoju nauke
i omoguciCe resavanje aktuelnih koji im
se
Zelimo takode da cestitamo izdavackoj kuci Dunod na najbriZljivijoj realiza-
ciji ovog dela koje sadrzi vise od 320 slika, od kojih 130 predstavlja vrlo lepe
mikrografije struktura savova iz raz1icitih vrsta celika.
Znacaj nesumnjiva kompetentnost autora u pitanjima
zavarivanja, kao i njegov naucni renome, treba da obezbede siroki ove
knj.ige u Francuskoj i izvan njenih granica. iskrena zelja koju za svog
ucentka izrazava potpisnik ovog predgovora.
Pjer Sevenar
Clan Francuskog instituta
1
* L'Hermite
** Marcel Moneyron
1
Pierre Chevenard; Francuski institut predstavlja udruzenje od pet akademija. (Prim.
prev.).
SADRZAJ
Strana
PREDGOVOR v
UVOD. ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
DEO PRVI
METALURGIJA ZAVARIVANJA CELIKA
GLAVA I
Postupci zavarivanja
POSTUPCI SPAJANJA ZAVARIVANJEM...................................... 9
I Postupci gasnog zavarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
- Postupci elektrolucnog zavarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Postupci elektrolucnog zavarivanja elektrodama. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Postupak elektrolucnog zavarivanja ugljenom elektrodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Postupak elektrolucnog zavarivanja u atmosferi redukujuceg gasa . . . . . . . . . . 14
D) Postupci atmosferiinertnih gasova ....... _ _ 14
- ...... ' .::E)::cl:>o_s_tupak-elektrolucnog- zavarivanja-:pod prahom ; ; -:- :,;; :;-. , ..... : .... ; . . . . -17
F) Postupak elektrolucnog zavarivanja cepova pistoljem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
III Zavarivanje elektricnim otporom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
IV Ostali postupci zavarivanja topljenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
I

III
IV
v
VI
I

III
IV
GLAVA II
Dijagram stanja zelezo-ugljenik i sastojci celika
Dijagram stanja zelezo-ugljenik ......................................... .
Sastojci celikaJ alotropske modifikacije zeleza ............................. .
Sastojci kaljenja ....................................................... .
Tacka transformacije ................................................... .
Izotermno razlaganje austenita ........................................... .
Klasifikacija >>IRA-krivih<< ............................................... .
Tri vida transformacije i njima odgovarajuce strukture ..................... .
Aptonov dijagram (Upton) ............................................. .
Anizotermne transformacije ............................................. .
GLAVA III
Strukture zavarenih spojeva
Struktura materijala sava ................................................. .
Transformacije osnovnom materijalu ..................................... .
Vidmanstetenova struktura ............................................... .
Metalografska studija zavarenih spojeva ................................... .
32
34
41
41
43
46
48
59
61
64
68
71
74
IX
Strana
Promene koja utice na arhitekturu zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Fizicko-hemijske promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
V - Prakticne posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Mikrografije (ploca I, II, III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
GLAVA IV
Elektrode za elektrolucno zavarivanje
PRVI DEO
I - Definicija i klasifikacija elektroda ......................................... .
Definicija elektroda ................................................. .
Elektricna uloga ............................................... .
Fizicka uloga ................................................. .
D) Metalurska uloga ............................................. .
Elektrode sa dubokim prodiranjem ..................................... .
Elektrode sa visokim stepenom iskoriscenja ............................. .
Tehnoloske karakteristike elektroda ................................... .
Konstanta topljenja ................................................. .
F) elektroda ............................................... .
DRUGI DEO
90
90
91
92
92
97
98
99
103
104
II - Ravnoteza metal - troska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Troske savova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Osnovi proracuna termodinamicke ravnoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
1 Redukcija oksida zeleza ugljenikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
2 Raspodela oksida zeleza izmedu metala i troske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Raspodela mangana izmedu metala i troske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
___ _ ___ _ __ _ __________ _ __ __ , _ ... , ,_ ... . _ ........ _._._. _.__ _ 112
- - = ----
GLAVA V
Apsorpcija gasova u savovima
UVOD........................................................................ 117
I - Apsorpcija kiseonika u savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Postupak oksiacetilenskog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Postupak elektrolucnog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Uticaj kiseonika na mehanicke osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
II - Apsorpcija azota u savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Sistem zelezo-azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Postupak oksiacetilenskog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Postupak elektrolucnog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
1 Uticaj azota na mehanicke osobine celika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2 Uticaj termicke obrade na strukturu metala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
3 Uticaj termicke obrade na mehanicke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
4 Uticaj azota na dispersiono otvrdnjavanje (starenje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
III - Apsorpcija vodonika u savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Sistem zelezo-vodonik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Odredivanje vodonika u elektrolucno zavarenim savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Uticaj vodonika na savova... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
1 Rasprskavanje metala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
r 2 Obrazovanje mehurova usled prisustva vodonika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
3 Obrazovanje pahuljica i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4 Obrazovanje prslina u osnovnom materijalu _ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Uticaj vodonika na mehanicke savova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

GLAVA VI
Pojava prslina u zavarenim spojevima
I - Pojava prslina u materijalu sava ......................................... .
Opsti uzroci ........................................................... .
Metalurski uzroci ..................................................... .
1 Uslovi hladenja materijala sava pocev od tecnog stanja ............... .
2 - Strukturne transformacije u materijalu sava ....................... .
3 - celika pri povisenim temperaturama ....................... .
- Pojava prslina u osnovnom materijalu ..................................... .
Opsti uzroci ........................................................... .
Metalurski uzroci ..................................................... .
1 Hemijski sastav osnovnog materijala ............................... .
2 - Uticaj vodonika ............................................... .
3 - Obrazovanje sopstvenih napona ................................... .
III - Metode za sprecavanje pojave prslina ..................................... .
Prilog - Primer proracuna pritiska vodonika materijalu sava ..................... .
GLAVA VII
Predgrevanje zavarivanih komada
I Uticaj predgrevanja komada na pojavu prslina ............................. .
Uticaj limova ................................................... .
III Pojam ekvivalentnog ugljenika ........................................... .
IV Odredivanje temperature predgrevanja ..................................... .
Metoda BWRA ..................................................... .
Metoda Seferiana ................................................... .
DEO DRUGI
ZAVARLJIVOST CELIKA
GI"AVA VIII
Probe zavarljivosti
DEFINICIJE ................................................................. .
I - Probe operativne zavarljivosti ........................................... .
Probe na zavarenim spojevima ....................................... .
Probe na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja ................. .
Probe na nezavarenim epruvetama ..................................... .
- Probe metalurske zavarljivosti ........................................... .
Probe na zavarenim spojevima ......................................... .
Probe na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja ............... .
Probe na nezavarenim epruvetama ................................... .
III - Probe konstruktivne i1i opste zavarljivosti ................................. .
Probe sklonosti ka pojavi prslina ....................................... .
1 Probe sklonosti ka pojavi prslina na slobodnim limovima ............. .
2 - Probe sklonosti ka pojavi prslina na ukljestenim limovima ........... .
3 - Probe sklonosti ka pojavi prslina na samoukljestenim limovima ....... .
Probe osetljivosti prema zarezu ....................................... .
1 Probe Ditijela ................................................. .
2 Probe Snata ................................................... .
3 Proba sklonosti ka pojavi prslina univerziteta Lihaj ................. .
Strana
160
160
160
160
164
165
167
168
168
168
169
172
175
180
183
186
188
190
190
194
201
202
202
202
202
203
203
204
204
206
207
207
208
211
214
214
217
218
4
5
6
7
Proba sklonosti ka pojavi prslina Braun-Boveri ..................... .
Proba Kinzela ................................................. .
Krstaste epruvete za ispitivanje zatezanjem ......................... .
Proba Robertsona ............................................. .
XI
Strana
219
220
222
223
IV - Temperatura prelaza u krto stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Odredivanje temperature prelaza u krto stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Faktori koji uticu na temperaturu prelaza u krto stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Primer odredivanja temperature prelaza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
D) Temperatura prelaza rastopljenog dodatnog materijala u stanju posle zavarivanja 231
Prelazna temperatura zavarenih spojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
I

IV
GLAVAIX
Zavarljivost ugljenicnih celika
Uslovi zavarljivosti
Proba za kvalifikaciju osnovnog marerijala ................................. .
Specijalne probe za kvalifikaciju ......................................... .
Uticaj ugljenika na strukturne transformacije osnovnog materijala ............. .
Tehnoloski faktori koji uticu na zavarljivost ............................... .
237
239
240
240
244
Izbor elektrode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
NaCin zavarivanja ................................................... .
zlebova ................................................. .
Mikrostrukture savova
GLAVA
Klasifikacija austenitnih celika ................................................... .
Uticaj razlicitih legirajucih elemenata ............................................. .
Opste austenitnih celika ................................................. .
Fizicke ..................................................... .
Mehanicke ................................................. .
austenitnih celika pri povisenim temperaturama ................. .
D) austenitnih celika pri niskim temperaturama ..................... .
I Sklonost materijala sava ka pojavi prslina ................................. .
Seflerov dij agram ....................................................... .
- IzluCivanje ..................................................... .
Medukristalitna.korozija ................................................. .
1 - Uzroci medukristalitne korozije ................................... .
2 - Povisenje postojanosti protiv medukristalitne korozije ............... .
- Obrazovanje sigma-faze ................................................. .
Fizicke sigma-faze ........................................... .
Sigma-faza u legurama zelezo-hrom-nikl ............................... .
Obrazovanje sigma-faze u savovima ................................... .
IV - Tehnologija zavarivanja austenitnih celika ................................. .
Oksiacetilensko zavarivanj ........................................... .
Elektrolucno zavarivanje ............................................. .
Zavarivanje u zastitnoj atmosferi argona ............................... .
D) Zavarivanje atomizovanjem vodonika ................................... .
Zavarivanje elektricnim otporom ....................................... .
245
246
246
249
250
256
256
257
259
262
263
263
271
271
274
276
283
284
285
289
291
291
292
293
293
293

...

XII
Strana
GLAVA XI
Zavarljivost niskolegiranih celika
I Uticaj glavnih legirajucih elemenata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
II Zavarljivost zakaljivih celika ............................. : . . . . . . . . . . . . . . . . 302
Heterogeni savovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
Preimucstva i nedostaci heterogenih spojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
l - Izbor austenitnih elektroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
2 - Difuzija ugljenika u heterogenim zavarenim spojevima . . . . . . . . . . . . . . . . 311
I Heterogeni spoj iz tri metala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
IV Modifikacija Seflerovog dijagrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
V Zavarljivost celika legiranih borom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
GLAVA XII
Zavarljivost celika
PRVI DEO
Zavarljivost celika postojanih
pri povisenim temperaturama
Opste celika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
Zakaljivost celika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
Osobine puzanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
I - Zavarljivost celika tipa 0)5 Cr-0)5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Metalurske osobenosti celika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
:::<:::: ::: :::: :::::::::: :::::-
II Zavarljivost celika tipa 1)25 Cr-0)50 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
III Zavarljivost celika tipa 2)25 Cr-1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
Uslovi zavarljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
IV - Zavarljivost celika tipa 4-6 Cr-0)5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
Uslovi zavarljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
1 Homogeni spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
2 Heterogeni spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
Proucavanje heterogenih spojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
DRUGI DEO
Zavarljivost niskolegiranih celika
primenjenih u avionskoj industriji
I Metalurske osobenosti celika ............................................. .
Uslovi zavarljivosti ..................................................... .
Oksiacetilensko zavarivanje ........................................... .
1 - oksiacetilenski zavarenih spojeva ......................... .
2 - Metalografska analiza oksiacetilenski zavarenih spojeva ............. .
Elektrolucno zavarivanje ............................................. .
ZAKLJUCAK ............................................................... .
KORI SCENA LITERA TURA ................................................. .
REGISTAR IMENA AUTORA ............................................... .
REGISTAR POJMOVA ....................................................... .
354
356
357
358
361
363
367
370
313
316
UVOD
Veliki primene razlicitih postupaka zavarivanja u syim
tima industrije, izgradnja sve prostranijih zav.arenih konstrukcijau pri-
mene najraznovrsnijih ceiika za ove konstrukcije, - sve to obavezuje
inzenjere i tehnicare, koji rade na projektovanju i izvodenju
konstrukcija, da posvecuju sve vise paznje metalurskim problemima za-
varivanja. .
Cetvrt veka posle znacajnog programskog referata mog slavnog
ucitelja profesora Portvena, koji - kako se izrazio profesor
Sevenar, izradio prikaz rezultata koji se mogu predvideti primenj_ujuci
zakone fizike i hemije, i dao popis koje jos treba kvalitativno re-.
savati, ili pak kojih dovrsiti kvantitativna resenja,*-veoma nam
pri.jatno naciniti znanja stecenih u ovoj oblasti. Medutim, kak_o
ova materija veoma opsirna, autor se odlucio da se ogranici samo na
izlaganje metalurskih osnova zavarivanja, koji uticu na zavarlHvost
- --:- -----:---_------ -
. zavarljivosti metala. i -n]ihovih Iegura .. sum-
nje, osetljivost zavarEmih spojeva prema obrazovanju prslina. ()ve prsline
mogu da nastanu kao rezultat strukturnih transformacija celika (osnov-
nog materijala) pod dejstvom toplotnog ciklusa zavarivanja. One mogu
da budu vezane sa obrazovanjem novih faza za vreme izrade konstruk.:.
cija, na primer, sa izlucivanjem u austenitnim celicima ili sa
obrazovanjem krte intermetalne faze, sigma-faze- u hromovima 'celicima.
Prsline mogu da nastanu pod uticajem spo1jnih naprezanja da
se mogu razviti pod- dejstvom sopstvenih (samoukljestenje) u
komadima velike na ovaj se nacin pokazuje znacaj na
zavarljivost metala.
Uzrok prslina u istopljenom materijalu moze da lezi u
kvalitetu dodatnog materijala ili elektroda, odakle proistice vazna uloga
necistoca, i posebno, gasova apsorbovanih za vreme 'ocvrscivanja.
Ove cinjenice posluzile su za osnovu plana ovog dela, koje se sas-
toji iz dva dela: prvi posvecen metalurskim problemima zavarivanja
celika, drugi - proucavanju zavarljivosti nekih vrsta celika, koje su
od neospornog industrijskog znacaja.
Posle kratkog pregleda razlicitih postupaka zavarivanja (glava I),
u knjizi proucen dijagram ravnoteze zeiezo-ugljenik dat rriorfo-
Ioski opis struktura celika (glava Za pracenje mehanizma obrazova-
* Predgovor delu D. "Les Soudures" ("Savovi") 1954).
r

.. --1
2
nja nekih struktura u savovima narocito naglasena primena dijagrama
izotermnog i anizotermnog* razlaganja austenita. Analiza obrazovanja
stublcaste zatim Vidmanstetenove i drugih struktura i njihove transfor-
macije obradena u posebnoj glavi (glava III).
Metalurska uloga elektroda pri elektrolucnom zavarivanju
nesumnjivo predstavlja jedan od najvaznijih i najprivlacnijih
za tehniku zavarivanja. Zakoni hemijske termodinamike, ciji su osnovi
izlozeni u glavi IV, omogucavaju izracunavanje "ravnoteze" sistema me-
tal-troska i mogu da posluze kao vodic u istrazivackom radu.
Reakcije oksidacije i redukcije, naugljenicenje, apsorpcija gasova,
vezivanje legirajucih elemenata tj. faktori koji prate procese zavarivanja
predstavljalju u sustini mikrometalurske procese koji se zasnivaju na
zakonima ravnoteze (sa izvesnim ogranicenjima, koja su navedena).
Mada negativan uticaj kiseonika i azota dobro poznat, mehanizam
obrazovanja vodonicnih prslina jos nije do kraja proucen, iako stetan
'Y"\n ffi hn "Y'V'\
v VU.VJ.Hfi.ct J.J.ct v v .L 1-' ... .L '-.l.nJ '-'- vu
najnovijih istrazivanja navedeni su podaci ponasanju svakog od tih
gasova (glava V).
obrazovanja prslina prouceni su posle toga u glavi VI.
Namerno su izdvojena pitanja zavarljivosti, koja su tesno povezana sa
oblikovanjem konstrukcije i tipom zavarenih .s,pojeva, stvaranjem i raz-
vijanjem u procesu zavarivanja, sto bi spadalo u kompetenciju
konstruktora i proj ektnih
Predgrevanje zavarivanih komada najefikasnije sredstvo za sma-
njenje ili sprecavanje opasnosti od obrazovanja prslina. Precizirani su
faktori koji odreduju temperaturu predgrevanja posebno u zavisnosti od
cellka. su dve: -mefOde-Odre,..
divanja temperature predgrevanja: eksperimentalna, razradena u Eng-
leskoj, i analiticna, predlozena od strane autora, i proverena velikim
brojem opita.
U delu su, uporedo sa poznatim probama zavarljivosti (glava VIII),
date i nove, koje odreduju sklonost celika prema krtom lomu. Na kraju
glave VIII navedeni su neki tehnicki propisi za minimalno dopustene
vrednosti udarne zilavosti pri niskim temperaturama, kao i temperatu-
rama prelaza metala u krto stanje.
Posto su razmc:J.trena pitanja zavarljivosti ugljenicnih celika u za-
visnosti od njihovog hemijskog sastava i (glava IX), proucena
su pitanja zavarljivosti hromniklovih celika. u ovih celika
(glava postoje dva vida zavarljivosti:
- "hemijska zavarljivost", koja karakterise .s,posobnost zavarenog
spoja da se suprotstavi koroziji;
- "metalurska zavarljivost", koja odreduje sklonost metala ka obrazo-
prslina u od prisustva ili odsustva feritne faze, kao i
ponasanje celika pri povisenim temperaturama u vezi obrazovanja krtih
struktura.
Ovo poslednje narocito vazno za praksu eksploatacije pregrejaca
pare iz austenitnih celika, koji rade pri visokim pritiscima i povisenim
* Dijagram anizotermnog razlaganja austenita konstruise se pr.i uslovu nepre-
kidnog hladenja ceHka (prim. prevod).
3
tem,peraturama. Iako zavarivanja pregreJaca pare, koji rade pri
temperaturama iznad 600 jos nije konacno resen, istrazivanja, izvrse-
na u raznim zemljama, olaksavaju izbor osnovnog materijala i kvaliteta
elektroda, koji treba da zadovolje cesto protivurecne zahteve zavarlji-
vosti ovih konstrukcija, koje se eksploatisu pri temperaturama do 550
U ovom delu nisu navedeni sistematski podaci istrazivanju za-
varljivosti lakozakaljivih legiranih celika. Medu velikim brojem razno-
likih tipova celika izabrane su samo velike familije celika legiranih
hromom, niklom, kao i novi tipovi celika legirani borom
(glava XI). Druga grupa celika postojanih pri povi-
senim temperaturama primenjuje se u specijalnim kao na
primer: u industriji prerade nafte i energetskoj industriji (glava XII).
Drugi deo glave XII posvecen celicima, koji se
uglavnom primenjuju u avionskoj industriji.
Na kraju svake glave data osnovnih radova na koje
se autor poziva. Autor nije mogao da navede sve radove koji se odnose
na ove teme, ali i u navedenoj citalac naci uputstvo na
literaturu koja ga interesuje.
Ova knjiga zamisljena i napisana za inzenjere zavarivace, istrazi-
vace, projektante, pogonske inzenjere kao i za inzenjere metalurge, koji
- svaki u svojoj - moraju da vode racuna za-
varljivosti.
Veliki deo istrazivackih radova koji su izlozeni u ovom delu,
izvrsen u laboratorijama Drustva Sarazen. Autor zeli da se zahvali
Zanu Sar.azenu i Marcelu Moneronu, direktorima Drustva Sarazen na
njihovom punom razumevanju i na spontanom odobrenju da se ova
___ - - __ ,_..., ___ - -------
--- -mikrostrl1k:tura-i dijagrama, -koje' prikazane u
ovoj knjizi, uzete su iz autorovih radova zavarljivosti
ganovih celika namjenjenih za izgradnju nuklearnog reaktora EDF* -1.
Centrale u Sinonu**, koju izgradilo preduzece Levivier. Autor
koristi ovu priliku da se zahvali Levivieru, takode Zan-Pjer-Ruu,***
direktoru Odeljenja za termicku opremu nuklearnih centrala, koji su
mu odobrili da objavi ove radove.
Autor zeli takode da ukaze na podrsku koju mu pruzila izdavacka
kuca Dunod i da zahvali na opremi koju ova publikacija
dobila.
Na kraju autor izrazava duboku zahvalnost svome slavnom ucitelju,
profesoru Pijeru Sevenaru, koji se jos jednom prihvatio da napise pred-
govor za ovu knjigu.
1*
* EDF = Electricite de France
** Chinon
*** ean-Piere Roux
DEO PRVI
ZAVARIVANJA
I.- POSTUPCI ZAVARIVANJA
- DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I
SASTOJCI CELIKA
III. - STRUKTURE ZAVARENIH SPOJEVA
__ IV. - ELEKT_RO__D_E __ Zh. _____ _
--- -- "-- ------ ---
V. - APSORPCIJA GASOVA U SAVOVIMA
VI. - OBRAZOVANJE PRSLINA U SAVOVIMA
VII. - PREDGREVANJE ZAVARIVANIH KOMADA
GLAVA I
POSTUPCI ZAVARIVANJA
Pri makrografskog analizi u zavarenom spoju jasno se razlikuju
dva dela: zona rastapanja ili inace materijal sava sa ostro izrazenim
granicama i osnovni materijal (sl. I-1).
Materijal sava u procesu topljenja pretrpi odredene hemijske, fizicke
i strukturne transformacij
Sl. I-1 - Makrostruktura zavarenog spoja 25 izradenog automatskim
zavarivanjem pod prahom. Nagrizanje pokazuje orijentaciju kristalita materi-
jala sava, takode i zone pod uticajem toplote osnovnog materijala
Osnovni materijal izlozen razlicitom termickom dejstvu u zavis-
nosti tacke koju posmatramo; prema tome u njemu se dogadaju fizicko-
-hemijske transformacije. Znacaj transformacije zavisi, s jedne strane, od
termickog ciklusa zavarivanja, s druge, od legura, tj. od toga,
da li se radi kaljivim celicima, ili legurama osetljivim prema promeni
faza putem izlucivanja, kao sto su na primer austenitni celici.
Prema tome, ove transformacije imaju slozen karakter i zavise od
tipa zavarivane legure.
!
1

i
.1
1
1
i
i
i
:1
11
il
il
1.
:1
!1
!1
!r
)1
8 AL URG I.J ZA V ARIV AN CELIKA
S metalurske tacke gledista prema definiciji profesora
[1], sav predstavlja dve karakteristike:
topljenje, u kojem jednovremeno ucestvuju zavarivane ivice i
dodatni materijal;
lokalizacija topljenja, koja izaziva veoma naglasenu toplotnu he-
terogenost metalne mase.
1 Prva od ovih karakteristika, topljenje nas navodi da sav razmat-
ramo iz tri aspekta:
Operacija livenja. Posto se metal prevodi u tecno stanje sa na-
rednim ocvrscivanjem u kalupu odredenog proces se komplikuje
time, sto zidovi ovog kalupa predstavljaju zavarivane ivice, koje prema
tome ucestvuju u topljenju.
Operacija termicke Zidovi koji ogranicavaju rastop, tj.
zona koja u dodiru sa zonom rastapanja, podvrgnuta zagrevanju
u cvrstom stanju sa narednim hladenjenjem; proces se komplikuje time,
sto se temperatura i brzina hladenja menjaju u sirokim granicama
u zavisnosti od polozaja zagrevane tacke.
Metalurska operacija. Proces topljenja odlikuje se hemijskim
reakcijama, koje nastaju izmedu rastopa (materijala sava) i okolne sre-
dine koja moze gasna faza, prah ili troska.
2 Druga karakteristika, lokalizacija topljenja, razlikuje zavarivanje
od ostalih metalurskih postupaka topljenjem. Ako topljenje opste,
onda se proces sveo na oblcnu operaciju livenja sa eventualnom
- -- -- :opste, onda_ se.. -
termicke -
Procesi zavarivanja treba da obezbede kontinuitet materijala, homo-
genost osoblna zavarenog spoja, posebno mehanickih Dok
kontinuitet spoja, tj. odsustvo fizickih gresaka mo.ze da bude obezbeden
izborom pravilnih postupaka zavarivanja, homogenost hemijskog sastava
i mehanickih osoblna, strogo uzevsi, prakticno nije moguce postici. Me-
dutim, treba teziti, ka maksimalno mogucoj homogenosti ovih karak-
teristika, narocito onih koje imaju vazno prakticno Ova
razlicitost materijala sava i materijala
spoja odreduje savrsenosti postupka i dozvoljava da
se sudi "metalurskoj zavarljivosti" metala. '
U zoni rastapanja se sledece reakcije i transformacije:
Hemijske reakcije, na primer, oksidacija legirajucih elemenata,
elemenata, apsorpcija gasova itd.;
fizicko-hemijske ili strukturne na primer;
- porast zrna,
struktura kaljenja ili de1imicnog
- eutekticna transformacija, izlucivanje odredenih strukturnih
sastojaka.
Fizicko-hemijske i strukturne transformacije imaju izvestan broj
vise ili nepovoljnih posledica:
9
- promena mehanickih
- povecanje krtosti materijala sava pri sobnim 1 snizenim tempe-
raturama,
povecanje sklonosti ka obrazovanju prslina,
obrazovanje gasnih mehurova,
- smanJ enj korozione postoj anosti i td.
Sve ove pojave detaljnije razmotrene u sledecim glavama.
Osnovni izlozen promenljivoj toplotnoj pbradi u svakoj
tacki u zavisnosti sa termickim ciklusom, koji uslovljen postupkom
zavarivanja. Ovaj termicki ciklus zavisi ne samo od postupka zavariva-
nja, vec takode od rezima fizickih metala (toplotna
provodljivost) i zavarivanih limova.
Pri celika termicko dejstvo izaziva strukturne transfor-
macije, koje mogu dovesti do prekomernog rasta zrna ili kaljenja metala
na izvesnom rastojanju od strane od ose sava.
U drugim legurama termicko dejstvo pri zavarivanju moze da do-
vede do izlucivanja dispersn.ih faza, na do izlucivanja
hroma u austenitnim celicima ili do izlucivanja Mg
2
Si i CuA1
2
u legu-
rama aluminijuma.
POSTUPCI SPAJANJA ZAVARIVANJEM
z;a_yari vanj ___ su; -. _ pre U sa
- ko:jecpretezrio 'zavisi 6d. usvo-
jenog postupka zavarivanja, tj. od prirode i unete toplote.
Prema tome, u ovoj glavi neophodpo ukratko se osvrnuti na razli-
cite zavarivanja u zavisnosti od izvora energije.
U skladu sa prirodom izvora toplote mogu se izdvojiti cetiri velike
grupe postupaka zavarivanja:
I - Postupci gasnog zavarivanja odlikuju se
plamenovima, koji se pri sagorevanju ugljovodonika sa kiseoni-
kom. Medu postupcima gasnog zavarivanja, nesumnjivo, najvaznije
mesto zauzima postupak oksiacetilenskog zavarivanja.
- Postupci zavarivanja koji se zasnivaju na elek-
tricne energije mogu se podeliti u dve velike podgrupe:
1. Postupci elektlolucnog zavarivanja kojih se elektricni luk us-
postavlja izmedu zavarivanih komada i provodnika struje, koji se naziva
elektrodom; elektroda jednovremeno sluzi kao dodatni materijal.
2. Postupci zavarivanj.a elektricnim otporom u kojih se metal zag-
reva prolaskom elektricne struje kroz njega (Dzaulova toplota).
III - Postupci zavarivanja, koji se zasnivaju na zagrevanju metala
toplotom egzotermnih reakcija redukcije oksida, na primer, aluminoter-
mijski i silikotermijski.
10
IV - Postupci zavarivanja u kojih energije nema
vaznosti; uneta toplota trosi se na delimicno ili potpuno zagrevanje ko-
. mada zavarivanje se ostvaruje kovanjem: (kovacko zavarivanje) ili
kapilarnim efektom (tvrdo lemljenje u peci) itd.
I- POSTUPCI GASNOG ZAVARIVANJA
Gasnokiseonicni plamenovi, koji se primenjuju za zavarivanje me-
tala i legura, obrazuju se prema sledecoj shemi (sl. I-2):
Prethodno mesanje gorivo,g gasa (ili vodene pare) sa kiseonikom u
injektoru gorionika u odredenom odnosu radi gorive smese
dovoljne toplotne moci.
U jezgru plamena (sl. I-2, pod 1) goriva smesa zagreva se do
temperature paljenja. U stacionarnoj zoni vrlo malog preseka 2 (omo-
tacnu jezgra plamena) reakcije, koje izazivaju naglo povisenje
temperature.
Jezgro Redukciona zona
Sl. I-2 - Razlicite zone plamena za zavarivanje
Zona 1: smesa + pri niskim temperaturama
Zona 2: stacionarna zona sagorevanja
temperature nalazi se na vrhu jezgra (plavog
konusa); ova se koristi za zavarivanje.
d) Redukciona u kojoj se obrazuju pl'oizvodi sagorevanja go-
rive smese sagorevanje). Ovi proizvodi odreduju llemijsku
karakte1istiku plamena: redukujuci, oksidujuci ili plamen.
Spoljna zona ili omotac plamena okruzuje prethodne i pred-
stavlja njihov produzetak; ova plamena nastaje kao rezultat sago-
revanja proizvoda redukcione zone u okolnom vazduhu (sekundarno
sagorevanje); ona uvek oksidirajuca i sadrzi veliku kolicinu azota.
Hemijska karakteristika plamena zavisi od reakcija u redukcionoj
zoni. Idealni ugljovodonicni plamen onaj koji, kao proizvode
nog daje samo i kao sto na primer, oksiacetilen-
ski plamen.
U opstem slucaju, primarno sagorevanje ugljo-vodonika moguce
samo u prisustvu izvesne kolicine kiseonika, odredene granicama samo-
zapalj i vosti i brzinom rasprostiranj sagorevanj
Za oksiacetilenski primarno sagorevanj odvij se prema sle-
decoj reakciji:
11
koja dovodi do obrazovanja redukcione zone sledeceg sastava
= 61 = =
Prisustvo atomnog vodonika u oksiacetilenskom plamenu neosporno
dokazano radovima G. Ribaud-a [2] i D. Seferian-a [3].
Sekundarne reakcije sa okolnim vazduhom, koje obrazuju omotac
plamena, izrazavaju se sledecim jednaCinama:
+
1
/2 0
2
+ 2N
2
=

+ 2N
2
+ 68 000 cal

+
1
/2 0
2
+ 2N
2
=
+ 2N2 + 58 000 cal

Maksimalna temperatura plamena na spoljnjem delu jezgra plamena
iznosi 3 (prema merenju Henning-a i Tengwaldt-a), prema prora-
cunu treba da bude 3 (Rabaud [2], Montagne [4] [5],
Seferian [6].
Ugljovodonicni plamenovi: Za zavarivanje metala se koriste sledeci
ugljovodonici: gradski gas, propan (C;;Hs), butan

etilen (C:2Hr).
Svi ovi gasovi obrazuju pri sagorevanju sa kiseonikom odredenu koli-
cinu oksida

i
i obezbeduju temperaturu plamena izmedu 2 700

i 2 Teorijske reakcije sagorevanja i izmerene temperature plame-
na su sledece:
Gradski gas + 0,98 0
2
=

+
+ 108 790 cal .... = 2

____ 50
2

__
_-:: .'::: = _ :-- --
+

= 4

+
+ 687 950 cal ......... = 2

+ 3 0
2
= 2

+ 2
+ 306 690 cal ........... = 2

Obrazovanje plamena praskavog gasa odvija se prema sledecoj re-
akciji:

+
1
/2 0
2
=
+ 58 000 cal = 2
Oksiacetilenski plamen ras,polaze dakle najprihvatljivijim
za zavarivanje, jer daje:
temperaturu od 3 pri odnosu 0
2
:

jednakom 1 prak-
ticno 1,1 do 1,3;
sastav plamena koji ima znacajne sposobnosti redukcije;
elastican plamen, koji se lako moze regulisati, sa viskom ki-
seonika (oksidirajuCi plamen), sa viskom acetilena (redukujuci pla-
men) u zavisnosti od zavarivanog metala ili legure.
Izvanredne oksiacetilenskog plamena poticu, s jedne strane,
od povisenog sadrzaja ugljenika u molekulu

(on sedrzi 92,3 tezin-
skih
i 7,7 tezinskih
i s druge strane, od endotermnog karak-

tera reakcije Obrazovanja acetilena:
2 + 53 200 cal/mol.
12
POSTUPCI ELEKTROLUCNOG ZAVARIVANJA
Elektrolucno zavarivanje danas najrasprostranjeniji industrijski
postupak za spajanje celika, vecine nezeleznih metala i njihovih legura.
Ono se deli na vise postupaka u zavisnosti od prirode elektrode i atmos-
fere koja okruzuje rastop od kojeg treba da se stvori sav:
zavarivanja elektrodama.
zavarivanja elektrodom.
zavarivanja atmosferi ga-
sa; atomizovanjem vodonika.
D) zavarivanja zastitnoj atmosferi inertnih
gasova: atmosferi ili argona - netopljivim* ili top-
ljivim** elektrodama; zavarivanje zastitnoj atmosferi
dioksida

Postupak elektrolucnog zavarivanja pod prahom****
F) zavarivanja pritiskom; zavarivanje cepo-
va pistoljem.
Postupci elektrolucnog zavarivanja elektrodama
Pri zavarivanju elektrodama, luk se uspostavlja izmedu
elektrode i komada koje zavariti. Elektroda se sastoji iz metalnog
jezgra, cilindricnog oblika, i omotaca koji se zove obloga; elektro-
da sluzi jednovremeno kao provodnik elektricne energije i kao dodatni
elektrode se- troska,- koJa
ecna troska
Cvrsta troska
1
Zona pad Osnovni materljal 1
uticajefn topfote
_i ________________
- Smer napredovanja elektrode
Metalno jezgro
elektrode

Elektricni luk
l<rater
Rastop
Sl. I-3 - Shema elektrolucnog zavarivanja elektrodom
* Oznacava se i kao TIG - zavarivanje
** Oznacava se i kao MIG - zavarivanje
*** Oznacava se i kao MAG - zavarivanje
**** Oznacava se kao EPP-zavarivanje (elektrolucno pod prahom).
13
stiti rastop, slicno metalurskim troskama. Osim toga, doprinosi
uspostavljanju i odrzavanja elektricnog luka; jednovremeno,
zahvaljujuci hemijskim reakcijama, obloga dezoksidira i legira rasto:p.
Na taj nacin, elektroda ispunjava vrlo vazne funkcije pri elektroluc-
nom zavarivanju; elektrodama, takode reakcijama izmedu metala i
troske, posvecena glava IV.
Srodni postupci. Medu drugim postupcima elektrolucnog zavarivanja
elektrodama treba spomenuti postupak lezecom elektrodom
(Elin-Haferguth), koji dozvoljava da se izvrsi poluautomatsko zavari-
vanje savova vece duzine lezecom elektrodom. Pri ovom postupku za-
varivanja elektroda se postavlja horizontalno u zleb suceonog spoja ili u
ugao koji cine dva lima (ugaoni spoj) (sl. I-4). Luk se uspostavlja na
ogolelom kraju elektrode i zasticen bakarnim kalupom, koji upravlja
luk prema zlebu koji treba ispuniti. Bakarni kalup jednovremeno od-
vodi toplotu, sto omogucava koriscenje elektroda vece. duzine. Dalje
uvodenje ovog postupka zavarivanja, kojim su ostvarene brojne vrlo
interesantne primene ograniceno nekim teskocama tehnoloske prirode:
- neophodnoscu veoma brizljive pripreme zavarivanih ivica;
- neophodnoscu da se imaju bakarni kalupi za svaki tip spoja;
nesigurnoscu provarivanja korena duzini sava i nemoguc-
noscu da se kontrolise provarivanje u procesu zavarivanja;
nedovoljnom (ogranicenom) duzinom elektrode.
Prostiji postupak zavarivanja, koji izveden od prethodnog raz-
radio Berthet [7] i nazvao ga zavarivanje lezecom elektrodom pod pra-
- ____ ovde bakarni _z3.rr1enjen_ __ Cini
spoj
Podlozna
grediCa
Osnovn/
_/ materijal
Ugaoni spoj

gredica Vertikalni lim
Horizontafnl fim Poloiene efektrode
Sl. I-4 - Shema zavarivanja lezecom elektrodom
spoja i usmerava luk prema zlebu koji treba zavariti. Prah se sastoji iz
kvarcnog peska ili iz kompleksnije smese prirodnih silikata i veziva -
natrijumovog vodenog stakla u kolicini usled cega se obrazuje
porozna masa, kroz koju se slobodno udaljavaju gasni proizvodi nastali
topljenjem elektrode.
Elektrode se postavljaju u Zleb sucenog spoja ili u ugao koji cine
dva lima (ugaoni spoj). Jedan kraj elektrode stegnut u drzacu elek-
14
trode i pokriven slojem praha 1-2 Prva elektroda se
zatim stavlja pod napon i na ogolelom kraju dodirom uspostavlja luk
kao u postupku Elin.
Pri ovom postupku zavarivanja, topljenje elektrode se vrsi celoj
duzini uz obrazovanje lako skidajuce troske koja se sastoji iz pretop-
ljene smese i praha. Intenzitet struje u ovom slucaju oko
veci od intenziteta pri rucnom elektrolucnom zavarivanju. Karakteris-
tike topljenja, na primer vreme topljenja, tezina rastopljenog dodatnog
materijala, produktivnost itd., potpuno odgovaraju karakteristikama ruc-
nog elektrolucnog zavarivanja. Mehanicke materijala sava, na-
netog lezecom elektrodom i rucnim elektrolucnim zavarivanjem elektro-
dom istog tipa, prakticno su jednake. Opisani postupak se moze prime-
niti za zavarivanje razlicitih tipova spojeva u polozaju odozgo: suceonih,
ugaonih i preklopnih. Ovim postupkom cesto se zavaruju neki
spojevi koje tesko ili nemoguce izraditi obicnim rucnim elektroluc-
nim zavarivanjem.
Postupak elektrolucnog zavarivanja ugljenom elektlodom
Pri ovom postupku zavarivanja luk se uspostavlja izmedu ugljene
elektrode i komada, u vecini slucajeva, u redukcionoj at-
se kako sa dodatnim materijalom tako i bez
njega. Ovaj postupak se primenjuje u posebnim slucajevima, na
za tankih limova bez dodatnog materijala, za zavarivanje
lose legura kao sto su bronze, itd.
Pri automatskom postupku Fusarc se uglje-
gasom.
Postupak elektrolucnog zavarivanja u atmosferi redukujuceg gasa
Sl. I-5 - Jezgro "plamena"
atomizovanog vodonika pri vrhu
dveju volframovih elektroda
Langmuir-ov postupak zavarivanja
atomizovanjem vodonika, sastoji se u
u,postavljanju luka dve ili tri
volframove koj se nalaze u
vodonika.
Disocijacija vodonika se odvija pre-
ma i:
+:::::": 102 700 cal/mol
i izaziva visoku od
3 [3-6] na "plamena"
atomizovanog vodonika (sl. I-5).
D) Postupci elektiolucnog
zastitnoj atmosfeii inertnih gasova
Nekadasnji postupak zavarivanja
Alexander-a primenu
za zastitu luka. Poslednjih godina ovaj
15
postupak zavarivanja zamenjen zavarivanjem u atmosferi jednoatom-
nih inertnih gasova, na primer, helijuma ili argona [8-9].
Ovde razlikujemo dva postupka:
postupak zavarivanja netopijivom elektrodom sa primenom volfra-
move elektrode u atmosferi inertnog gasa (sl. I-6), i
postupak zavarivanja topljivom elektrodom sa elek-
trodne zice koja sluzi takode kao dodatni materijal iste vrste kao
i osnovni materijal.
Pri zavarivanju netopljivom elektrodom, volframova elektroda
sluzi kao provodnik struje luk se uspostavlja u atmosferi helijuma;
ovaj postupak narocito rasprostranjen u USA; danas se sve vise siri
zavarivanje u atmosferi argona.
Koriscenje jednoatomnih gasova obezbeduje v1se preimucstava:
apsolutnu neutralnost gasne faze u odnosu na rastopljeni metal
i volframovu elektrodu;
povisenje luka;
- potpunu inertnost okolne atmosfere, sto oslobada od neophod-
nosti primene praha pri zavarivanju takvih metala, kao sto su
nerdajuci celici, aluminijum, magnezijum i njihove legure.
Posto do oksidacije volframa ne dolazi, njegova potrosnja
ticno jednaka nuli.
Zavarivanje u atmosferi inertnih gasova vrsi se kako jednosmernom
tako i naizmenicnom strujom.
Zavarivanje metala i legura sa '7iso- ,
kom temperaturom topljenja,
vrsiti jed-

negativnom polu. Nasuprot,
jako oksidirajucih metala i legura, tak-
vih kao sto aluminijum,
i legure, treba vrsiti
nom strujom sa elektrodom
nom polu.
Pri
jom napon praznog hoda treba da
povisen (180- 200 V), sto la-
kom i elektric-
nog Poslednji uslov
vazan za zavarivanje laki11 Ne-
ophodnost povisenog praznog ho-
da moze se izbeci putem superpozicije
na luk naizmenicne struje niskog napona
(60- 80 V). struje visoke ucestai10Sti pri
uslovu primene luka.
Pri zavarivanju
onih celika argon, bez .stete kvalitet
materijala sava, moze da sadrzi
azota i do kiseonika.
Sl. I-6 Pistolj za zavarivanje
u zastitnoj atmosferi argona kon-
struisan za jacinu struje do 500
Pistolj montiran na auto-
matskoj glavi.
neraajucih ceiika se primena jednos-
merne struje sa negativnim polom elektrodi.
:,
1
ii

1
.1
16
za zavarivanje lakih metala i njihovih legura (aluminijum,
magnezijum) treba da bude veoma cist: sadrzaj azota ne treba da prelazi
sadriaj kiseonika i vodonika 0,01 Cak i neznatna vlaznost
gasa otezava zavarivanje (koji put ga onemogucava), pojavljuje se jako
rasprskavanje na povrsini rastopa stvara se skoro crna skrama (ve-
rovatno oksidi ili nitridi).
Zavarivanje nerdajucih celika se vrsi pri vrlo niskim vrednostima
gustine struje, reda 6 do 7 A/mm
2
, pri zavarivanju aluminijumovih
i magnezijumovih legura gustina struje jos manja.
Zavarivanje topljivom elektrodom prvo primenjeno u USA
zatim u Evropi. Elektroda stvarno predstavlja dodatnu zicu (dodatni
materijal), koja se topi u atmosferi inertnog gasa (sli. I-7). Osnovna ka-
rakteristika ovog postupka sastoji se u primeni jednosmerne struje vrlo
velike gustine sa pozitivnim polom na elektrodi.
Gustine struje koje se primenjuju su sledece:
50 do 100 A/mm
2
preseka zice pri zavarivanju aluminijuma;
100 do 200 A/mm
2
preseka Zice pri zavarivanju i nerdajucih
celika;
150 do 250 A/mm
2
preseka zice pri zavarivanju bakra.
Za poboljsanje prenosa elektrodnog materijala predlozeno uvo-
denje u inertni gas manje kolicine kiseonika U tom slucaju
zavarivanje se vrsi jednosmernom strujom sa elektrodom na minus polu.
Sl. I-7 - Kapljicasti prelaz metala pri zavarivanju u atmosferi Celicna
zica, struja, obratna polarnost, I = 500 (prema Gillette i
Postupak automatskog ugljen-dioksida ima
vise varijanti [10]:
- postupak Unionarc pri kojem magnetni prasak za
zavarivanje prianja za dodatnu zicu i na taj nacin dolazi u zonu
rastapanja (sl. I-8);
postupak
kod kojeg se specijalna

zica zatvorena u kosuljicu iz metalne mreze (opletena zica) u koju
upresovana (pasta za zavarivanje); u datom postupku
ugljen-dioksid sluzi samo kao zastitni gas;
POSTUPCI ZAVARIVANJA 17
- postupak Arcos-Arc, kod kojeg se poduzno savi-
jena z1ca datog preseka unutar koje se nalazi prah: zona elek-
tricnog luka zasticena ugljen-dioksidom.
Magnetni prasak
Troska-
\
\
Sav
//
1
1
Elektroda
Sl. I-8 - Shema automatskog zavarivanja
atmosferi gasa
Postupak elektrolucnog zavarivanja pod prahom .
Postupak "Unionmelt" predstavlja elektrolucno zavarivanje pri ne-
prekidnom dovodenju celicne elektrodne zice, koja sluzi jednovremeno
kao provodnik struje za zavarivanje i kao dodatni materijal. Ovaj pos-
tupak odlikuje se nizom osobenosti.
Uloga praha pri ovom postupku zavarivanja analogna ulozi elek-
trodne pri rucnom elektrolucnom zavarivanju, tj. prah stabllizuje
i stiti luk, s jedne strane, s druge legiranju materijala sava.
Osim toga, usled niske toplotne provodljivosti, prah zadrzava toplotu,
koja se iskoriscuje za rastapanje metala. Na taj nacin, luk .pokriven
i zasticen prahom za zavarivanje, koji se zagreva Dzaulovom toplo-
tom [11].
Posle drugog svetskog rata postupak zavarivanja pod prahom znatno
usavrsen kako u USA tako i u Evropi, su stvoreni i srodni postupci,
koji se uglavnom razlikuju u nacinu dovodenja praha za zavarivanje.
Na slici I-9 prikazan spoljni izgled uredaja (Unionmelt) za zava-
varivanje pod prahom. On se sastoji iz:
za doturanje elektrodne zice razlicitog precnika i
postavljenog na vitao (D);
2 Metalurgija zavarivanja
r
-1
!
18
AL Ul G I.J ZA V ARIV AN CELIKA
rezervoara (F) sa prahom za zavrivanje;
gumenog creva kroz koje se dovodi prah ispred elektrodne
zice u zleb;
uredaja za automatsku kontrolu napona zavarivanja, koji regu-
lise rad elektromotora glave za zavarivanje u funkciji ovog napona;
Sl. I-9 - Samohodna glava za automatsko zavarivanje pod prahom, konstruisana
za jacinu struje do 1000
izvora struje - generatora jednosmerne struje ili transformatora
za zavarivanje; savremeni transformatori za zavarivanje snab-
deveni su luka;
mehanizma za premestanje glave za zavarivanje u skladu sa
napredovanjem sava;
- mernih instrumenata, prikljucaka itd.;
- uredaja za usisivanje neiskoriscen6g praha za zavarivanje.
Postupak zavarivanja pod prahom razlikuje se od obicnog elektro-
lucnog zavarivanja mogucnoscu da stvori luk vrlo visokog intenziteta
(struja zavarivanja do 3 000 cime se omogucuje zavarivanje znatno
vecom brzinom i sa dubljim provarom. Medutim, u slucaju povisenih
vrednosti intenziteta struje pretapa se vrlo velika zapremina osnovnog
materijala sa jakim rasprskavanjem, koje se ne moze regulisati; usled
19
toga se prakticno primenjuju manje vrednosti intenziteta struje zavari-
vanj reda od 1 000 do 1 500 retko se prelazi 2 000
F) Postupak elektrolucnog cepova pistoljem
Ovaj se postupak sastoji u pricvrscivanju cepova pomocu zavarivanja
za neki metalni zid; ovi cepovi su metalni komadi izduzenog
no kruznog preseka, ciji precnik moze da iznosi 3 do 25 mm. Pomocu
ovih cepova mogu se zatim ostvariti najheterogeniji spojevi. Na taj naCin,
operacije busenja rupa i urezivanja navoja zamenjene su zavarivanjem
sa svim nj egovim ekonomskim prednostima.
Postupak zavarivanja cepova pistoljem sastoji se iz sledecih ope-
racija [12]:
uspostavljanje luka izmedu vrha i osnovnog materijala i
odrzavanje istog do perioda vrha i osnovnog ma-
terijala;
zastita metala u procesu ocvrscivanja (kristalizaoije) pomocu ke-
ramickog prstena;
pritiskivanje koje proizvodi vruce skivanje sava.
Postupak zavarivanja cepova pistoljem pripada postupcima elektro-
lucnog zavarivanja posto se rastapanje vrha toplotom
elektricnog luka pri naponu 25 do 30 V, primenjeni dezoksidirajuci
prah delimicno vrsi ulogu elektrode. Zavarivanje cepova pisto-
ljem razlikuje se od elektrolucnog zavarivanja primenom krat-
kotrajnog pritiska na posle rastapanja njegovog vrha.
= se - primerii
zastitnog gasa, na primer argona.
Pri zavarivanju cepova pistoljem primenjuje se sledeca oprema i
materijali:
P1enosni pistolj (sl. I-10) pomocu kojeg se luk
pri dodiru i odmicanju od osnovnog materijala kao i njegovom
kasnijem odrzavanju.
Sl. I-10 - Pistolj za zavarivanje cepova
2*
!
1
1
1
1
20
Upravijacka kutija, koja zatvara kolo struje zavarivanja za vre-
me celog perioda odrzavanja luka;
Izvor struje zavarivanja - generator jednosmerne struje
ili transformator za zavarivanje sa uredajem za
luka;
d) Metaini (sl. I-11) razlicitog sa glatkom ili
povrsinom. Ovaj moze imati glavu ili bez nje. Na krajnjem de-
lu umetnuta ka,psula koja sadrzi prah za zavarivanje.
Keramicki prsten (sl. I-11) koji predviden za:
- zadrzavanje toplote elektricnog luka;
Sl. I-11 - u cijem vrhu upre-
sovana kapsula sa prahom. Keramicki
prsten sluzi za zastitu rastopljenog
metala
Sl. I-12 - Makrostruktura poprecnog
preseka zavarenog nagrizanjem
se otkriva materijal sava
formiranje venca iz rastopljenog metala u osnovi (sl. I-12);
zastitu rastopljenog metala od neposrednog dejstva okolnog
vazduha;
odstranjivanje para i gasova, koji se izdvajaju pri topljenju
metala, kroz male otvore pravilno rasporedene u osnovi prstena;
zastitu ociju radnika od dejstva luka.
111 - ZAVARIVANJE ELEKTRICNIM OTPOROM
Postupci zavarivanja elektricnim otporo.m [13] razlikuju se od drugih
postupaka zavarivanja oblikom i prirodom energije: Dzaulo-
vom toplotom, koja se oslobada pri prolazu elektricne struje neposredno
kroz zavarivane komade u sa mehanickom energijom.
21
Toplotna energija, koja se oslobada pri prolazu struje intenziteta I
kroz kolo omskog otpora R za vreme dt, odreduj se prema klasicnom
zakonu Dzaula
Q = -
1
f2R dt,

gde - konstanta, nazvana "toplotnim ekvivalentom mehanicke
energij :
1
= 4,185 Dzaula, - = 24
,
Kolicina toplote Q u gornjoj jednacini izrazava se u malim kalori-
jama (cal).
Mehanicka energija se predaje u vidu pritiska na elektrode u razli-
citim fazama ciklusa zavarivanja. U periodu zblizavanja zavarivanih
komada, pod dejstvom pritiska razara se oksidni sloj i kovarina, sto
obezbeduje solidan dodir zavarivanih limova. U periodu zavarivanja
pocetni prt tisak sprecava pomeranj komada i olaksava ,prolaz elektricne
struje, pritisak gnjecenja sprecava eventualno obrazovanje usahline,
i potpomaze rekristalizacij u.
U ciklusu zavarivanja (sl. I-13) moze se razlikovati nekoliko faza ili
perioda:

Nalzmenicna :struja

:s - zavo rivanje
f -
- vreme opadanja pritisko
vreme bez pritiska
1
)ednosmerna struja

s- zavarivonje
f- gnjecenje

- vreme opadanja pritiska
vreme bez pritiska
Sl. 1-13 - Dijagram ciklusa zavarivanja elektriC.nim otporom
period zblizavanja, tj. vreme koje protekne od momenta pocetka
primene pritiska na elektrodama (ukljucenje pokretne elektrode)
do pocetka prolaza struje zavarivanja I. U toku ovog perioda pri-
tisak brzo raste;
period zavarivanja, kojem odgovara vreme prolaska struje. Pri-
tisak ostaje konstantan; ponekad se on smanjuje u zavisnosti
od usvojenog rezima i zavarivanih metala;
22
gnjecenja, posle iskljucenja struje zavarivanja;
period hladenja zavarivanih komada ili takt, koji predstavlja
mrtvo vreme u ciklusu zavarivanja.
Ocigledno, opisani ciklus predstavlja samo shemu, on se
upotpunjuje takode metalurskim operacijama vec prema tipu zavari-
vanih metala, velicini komada i drugim faktorima koji uticu na proces
zavarivanja elektricnim otporom.
U skladu sa naCinom primene toplotne energije i mehanickih sila,
zavarivanje elektricnim otporom se moze podeliti na:
- tackasto zavarivanje, koje se odlikuje polozajem zavarivanih li-
mova, od kojih jedan prekriva drugi; ovaj nacin zavarivanja ima
vise varijanti: visestruko tackasto zavarivanje, bradavicasto za-
varivanje i savno zavarivanje;
suceono zavarivanje Cistim otporom;
suceono zavarivanje varnicenjem.
1 - Tackasto zavarivanje. Pri tackastom zavarivanju zavarivani
komadi postavljaju se jedan (sl. I-14) na drugi i ulazu izmedu para
elektroda, zatim se propusta elektricna struja. Struja, na svom
putu od jedne elektrode do druge, prolazi kroz punu zavarivanih
limova.
Sl. I-14 - Shema tackastog zavariva-
nja
Sl. I-15 Shema visestrukog tackas-
tog zavarivanja
Poprecni presek zavarene tacke ima soc1va. Na slici I-15 pri-
kazana jedna od prvih varijanti ovog postupka zavarivanja, pri kojem
su elektrode sa iste strane zavarivanih komada, postavljenih
na specijalnom nosacu, koji primorava struju da na svom putu od jedne
elektrode do druge protice kroz zavarivane limove.
Na slici I-16 prikazan jos jedan primer tackastog zavarivanja.
U ove varijante jedan lim pripremljen sa izbocinama (bradavicama),
koje predstavljaju mesta obrazovanja zavarenih tacaka. Ovaj se
posfavlja na drugi. tome lako razumeti da se mesta izbocine lakse
tope i na taj zavarivane tacke. Ravna elektroda velikog
precnika pokriva niz izbocina. Ova varijanta tackastog na-
23
ziva se i narocito se primenjuje za zavarivanje
malih komada kruznog pr!':seka za ravnu plocu.
Savno zavarivanje (sl. I-17) najznacajnija i najrasprostranjenija
varijanta na principu tackastog zavarivanja; pri savnom zavarivanju
zavarene tacke su vrlo i prekrivaju jedna drugu obrazujuci pri
tom kontinualan sav (sl. III-31). U ove varijante zavarivanja cilindricne
elektrode zamenjene su obrtnim kolutovima ili valjcima pomocu kojih
se dovodi struja i obezbeduje mehanicki pritisak.*
Sl. I-16 - Shema bradavicastog zava-
rivanja
Sl. 1-17 - Shema s,avnog zavariva-
nja elektricnim otporom
2 - Suceono zavarivanje cistim otporom. Zavarivani komadi se su-
celjavaju i stezu u celjustima koje sluze kao provodnici elektricne struje
(sl. I-18). Dzaulov efekat se stvara na mestima najveceg elektricnog
otpora, tj. na dodirnim povrsinama zavarivanih komada. Pomeranjem

Sl. I-18 - Shema sucenog zavarivanja zbljanjem
jedne od steznih celjusti vrs1 se zavarivanih komada; pri tome
se istiskuje deo testastog metala i obrazuje se venac u kojem su iz-
baceni gasni i cvrsti ukljucci. Ovaj postupak zavarivanja se primenjuje za
zavarivanje komada vrlo razlicitih geometrijskih i limova veli-
kih dimenzij
* Citaoci koje interesuje ovo pitanje moci u autorovoj knjizi Les Soudures
(Izdanje Dunod) da nadu opis savremenih masina za zavarivanje elektricnim ot-
porom.
24
3 - Suceono zavarivanje varnicenjem. Zavarivani komadi se suce-
ljavaju pomocu steznih celjusti masina za zavarivanje. Ciklus zavarivanja
pracen uspostavljanjem serije kratkih lukova kao rezultat sukcesivnog
i udaljavanja komada, sto dovodi do povisenja temperature
na zavarivanim povrsinama (sl. I-19). Pri dostizanju neophodne tempe-
Sl. I-19 - Shema suceonog zavarivanja varnicenjem
rature komadi se dovode do kontakta zavarivanje se ostvaruje pritis-
kom. i u prethodnom slucaju, u zoni zavarivanja obrazuje se venac
metala koji sadrzi nemetalne ukljucke i okside metala; isti se odstranju-
ju brusenjem ili kojim drugim postupkom mehanicke obrade.
Takode potrebno, ukazati na to da se danas sve vise koriste po-
kretna kljesta za tackasto zavarivanje koja dozvoljavaju izvodenje za-
__ l11Jilo koje11:1 _ __ _ _ __ _

elekt:ficriim -pou -N ovi postupak
sucenog zavarivanja elektricnim otporom ,pod troskom opisan u
sovjetskom casopisu ,,Automatsko za-
varivanje" (Avtomaticeskaja svar-
-+--r-- 2 ka) [14].
5
Sl. I-20 - Shema zavarivanja
elektricnim otporom pod troskom
Zavarivani komadi 1 i 2 postav-
ljaju se u bakarnu kokilu levkastog
oblika, koja ispunjena prahom za
zavarivanje (sl. I-20). Struja sekun-
darnog namotaja transformatora pro-
tice kroz zavarivane komade i elektro-
provodljivi prah 4. U toku to,pljenja
nivo praha dostize povrsinu gornjeg
komada 2. Povrsine i 5 zavarivanih
komada brzo se zagrevaj u na racun
toplote, koju oslobada rastopljena tros-
ka, do temperature dovoljne za dobi-
janje zavarenog spoja pri odredenom
pritisku gnjecenja. Kako saopsteno u navedenom sovjetskom casopisu,
ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje komada razlicitog geomet-
rijskog i velikih dimenzija sa relativno malom potrosnjom ener-
gije u poredenju sa klasicnim postupkom zavarivanja elektricnim otpo-
rom. Na ovaj nacin, precnika 120 mm zavaruje se za 5 minuta,
pri intenzitetu struje 3500-4000 i naponu 20-25 V.
-
25
IV- OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA TOPLJENJEM
Da kompletirali ovaj pregled, razmotrimo ukratko neke postupke
zavarivanja topljenjem, koji se ostvaruju mehanickim sredstvima,
na racun toplote hemijskih reakcija.
Stari postupak zavarivanja vodenim gasom sa kovanjem komada
velikih preseka zakosenim i preklopljenim. ivicama povezan sa
teskocama pri izvodenju usled neophodnosti opsteg zagrevanja. Ovaj po-
stupak potpuno napusten, posto se ozblljne greske u zavarenom spoju
ne mogu izbeci.
Postupak aluminotermijskog zavarivanja sastoji se u
toplote egzotermne reakcije redukcije oksida gvozda aluminijumom u po-
sebnom kalupu i izlivanjE; rastopa na ivice koje treba spojiti.
Treba se takode podsetiti postupaka lemljenja i zavarivackog Lem-
Ljenja, koji se mogu ,izvrsiti kako ugljovodonicnim plamenovima, tako
i u peci sa kontrolisanom redukujucom atmosferom, ili pak ultrazvukom.
Postupak zavarivanja ultrazvukom doblja industrijski znacaj.
Danas su u razvoju sledeci novi postupci zavarivanja topljenjem:
- zavarivanje indukcijom, koje naslo industrijsku primenu u
nekim specij alnim na primer, pri izradi ce1icnih cevi
bez dodatnog materijala;
zavarivanje pod troskom, koje predstavlja podvrstu elektricnog
-- -- ----- tazraden: i
zavaiivanje koma:da vellkih- (iznad 100 mm);
postupak zavarivanja elektronskim snopom, koji sasvim ne-
davno patentirao Francuski komesarijat za atomsku energiju
(1957).
Zavarivanje indukcijom. Princip zavarivanja indukcijom davno
vec poznat. Ovaj postupak se siroko primenjuje za zavarivanje
nih masa pri koriscenju relativno malih snaga.
Zavarivanje celika ovim posebno cevi, bez dodatnog
pocelo se primenjivati sasvim nedavno. Prvi patenti
1948. god. od strane Metalurskog drustva departmana Aisne [15].
Sustina ovog postupka u struja ucestanosti 4000 Hz in-
dukuje se u zavarivanim komadima posredstvom prikljucenog
na dva kondenzatora i transformatora povezanog sa dva generatora visoke
ucestanosti. Cev se uvodi u induktor tek posle valja-
ka. Indukovana struja protice duz zavarivanih ivica, koje se zagrevaju
do izvesne duzine i ravnomerno celoj (s1. I-21). Valjci za
kovanje gnjece rastopljene ivice sa obrazovanjem nadvisenja,
koje se zatim uklanja valjcima za Potrebni toplotni
odrzava se elektronskim uredajem.
Brzina zavarivanja vrlo velika i zavisi od snage,
naroCito, od i mehanicki operacija koje prethode zavarivanju,
tj. opsecanja limova, cevi itd. Prakticno,
ova brzina iznosi 15-30 Snaga uredaja uslovljava takode i deb-
. ; 1
. ;: 1
26
ljinu zidova cevi koja se moze zavariti. Prema tehnickim podacima pod-
nosioca patenta danas moguce zavarivati cevi sa zidova
od 7 mm .
Sl. I-21 - indukcionog zavarivanja
1
i Energija, koja se utrosi toni zavarenih cev1, brzo opada sa po,?e-
j1r canjem njihovog precnika i debljinom zidova:
;!1 za cev precnika 80-90 mm ................ 50 kW/t
za cev precnika 152-165 mm .............. 22 kW /t.
!1
'1 .. Zavarivanje pod .trosk_om. P?stupak kor:nada velikih deb-
_ ()'PlS9Jl p_u_t __ .!:l_ za zavariva-
(Patonov intstitut).- s.udeci,--ovaj postupak
,. .:/ razraden 1951. god. [16]. U ,principu ovaj postupak podseca
. na elektricno zavarivanje pod prahom sa dovodenjem elektrodne
..
. ;::1 zice i elektroprovodljivog topitelja u obliku praha. Pri ovom postupku
ostvaruje se efikasna dezoksidacija putem uzajamnog dejstva (pudlova-
nje) aktivnog silikomanganovog topitelja sa rastopljenim metalom.
. ;
. . 11
1
!
Dezoksidirani metal se talozi i obrazuje zonu I rastopljenog i ocvrs-
log metala (sl. I-22), zona dezoksidacije na sl. I-22) tj. smesa
rastopljene troske i metala obrazuje sloj iznad metala koji u toku
ocvrscivanja. Iznad ove dve zone nalazi se sloj topitelja (III na sl. I-22),
koji se periodicno izliva.
Limovi, koji se zavaraju ovim postupkom, imaju veliku deb-
ljinu (100 do 500 mm) i postavljaju se vertikalno sa zazorom od 30 mm
i vecim. edna ili vise elektroda razmestene su u zoni rastoplj enog topi-
telja (III na sl. I-22).
Pri zavarivanju pod troskom elektrodom precnika 3,2 mm intenzitet
struje iznosi 500 do 550 napon se nalazi u rasponu od 45 do 50 V.
Doturanje zice se ostvaruje pomocu glave za zavarivanje kao i kod
postupka "Unionmelt", s tom razlikom, sto se pri zavarivanju pod tros-
kom glavi za zavarivanje saopstava osilacija sa amplitudom
kada dostigne krajnje tacke ampltude, elektroda se u toku 5 do

7 sec nalazi u stanju mirovanja.
Vodom hladene bakarne vodice, velicine nekoliko kvadratnih desi-
metara sluze za bocno zadrzavanje metala za vreme dezoksidacije kao
i topitelja, koji se nalazi iznad tecnog metala.
27
sistem: elektrode, vodice i rezervoar sa prahom pomeraju se
vertikalnom pravcu, sinhrono brzini zavarivanja, koja, sa svoje strane
regulise i sloja topitelja; sloj topitelja treba da bude oko 30-
50 mm.
Lim 100 mm zavaruje se brzinom od 50 cm/h (elektroda
precnika 3,2 mm, intenzitet struje 550 Prema podacima sovjetskih
Granlca
rastapanja
Bakarne vodice
IZGLED ODOZGO
Sl. I-22 - Shema zavarivanja pod troskorn
28
istrazivaca [16], materijal sava ima povisene mehanicke karakteristike;
posebno znacajno da bez obzira na krupnokristalastu strukturu ma-
terijala sava, udarna zilavost moze da dostigne vrednost od 5 do
8 kpm/cm
2
, sto se tumaci vrlo visokim stepenom preciscavanja materi-
jala sava i odsustvom kiseonika u njemu.
Na slici I-23 vidi se samo deo uredaja za zavarivanje pod troskom
(glava za zavarivanje sa upravljackom kutijom za regulisanje doturanja
elektroda i vodom hladene vodice, predvidene za zadrzavanje rastopa).
U gornjem delu sl. I-23 vidi se rezervoar sa prahom.
Sl. I-23 - Automatska glava za zavarivanje pod troskom
""' 1
POSTUPCI ZA V ARIV AN
29
Zavarivanje elektronskim snopom. Ovaj postupak zavarivanja odli-
kuje se time, sto zavarivani metal, postavljen u zatvorenu komoru u
kojoj se moze stvoriti vakuum ili uvesti gas pod zeljenim pritiskom,
predstavlja anodu jednog diodnog sistema. Zavarivanje komada se vrsi
mlazom elektrona, koje katoda postavljena u toj istoj komori.
Elektronski snop se usmerava na zavarivane ivice komada pomocu elek-
trostatickog sociva.
Francuski patent [17] predvida dve oblasti primene ovog postupka
zavarivanja: jednu za zavarivanje kruznih savova, drugu za zavariva-
nje poduznih savova u polozaju odozgo (sl. I-24).
Sl. I-24 - Shema zavarivanja elektronskim snopom
U komori stvara se vakuum pomocu sistema vakuum-pumpi
zavarivana komada postavljaju se duz ose nasuprot katodi
snabdevenoj vlaknom f i elektrostatickim socivom koje koncentrise
elektronski snop u zadanu tacku na osi U ovoj tacki nastaje toplje-
nje zavarivanih komada; premestanjem katode duz ose pomocu nosa-
ca MN doblja se zavareni spoj.
Sve parametre, koji odreduju rezim zavarivanja: intenzitet elek-
tronske struje, napon polja ubrzanja elektrona, brzinu pomeranja
pokretne katode, stepen razredenosti i primenjeni gas, regulise rukovaoc
svoj zelj i.
30
Na slici I-25 prikazan uredaj za zavarivanje komada kruznog
preseka, koji se sastoji iz vakuumske komore i sistema vakuum-pumpi.
Ovaj uredaj konstruisan u Centre de Saclay, opisali su ga Stohr i
Briola [18].
Sl. I-25 - Uredaj za zavarivanje elektronskim snopom u vakuumu,
u Atomskom centru Sakle u Francuskoj Sacley)
31
BIBLIOGRAFIJ
[1] Prof. Portevin: Les bases scientifiques de la soudure autogEme. Bull. Soc. Ing.
Soudeurs, 24 (1933), 901.
[2] Prof. G. Ribaud: R. Acad. Sciences, 190 (1930), 369; ourn. Phys. et le
Radium, t. VI, 2 (1935), 55.
[3] Prof. G. Ribaud et D. Sejerian: Rev. Soud. Autog., 236 (1933), 2879; Chal. et
Indust., 167 (1934), 130.
D. Sejerian: Temperature de combustion. Techniques de l'Ingenieur, vol. I,
540, ectit, Paris.
[4] Montagne: These de doctorat, Paris (1934), Gauthier- edit.
[5] Rochan-Zaer: These de doctorat, Paris (1936). Rodstein, edit.
[6] D. Seferian: Etude des flammes de soudure (1935). Institut de Soudure Auto-
gene, edit., Paris.
[7] Berthet: Soud. et Tech. Conn., vol. IX, 7-8 (1955), 323; 1-2 (1956), 37.
[8] R. Arnaud: Soud. et Tech. Conn., vol. IV, 11-12 (1950), 259; Navires, Ports
et Chantiers, 'l (1956), 484.
L. Dumoulin: Soud. et Tech. Conn., vol 3-4 (1956), 87.
[9] zavarivanju u zastitnoj atmosferi argona:
Soud. et Tech. Conn., vol. VIII, 7-8 (1954), 195.
Herbst i Elrath Jr: Welding Journ., 12 (1951), 1084.
W. L. Green i R. Kriger: Welding Journ., suppl., 12 (1952), 582 - s.
W. Wooding: Welding Journ., 4 (1953), 299; 5 (1953), 407.
SkolniL i Jones Welding Journ., suppl., 1 (1953),
La Welding Journ., 6 (1954), 553.
F. PiLia: Welding Journ., 1 (1956), 40.
[10] zavarivanju u zastitnoj atmosferi COz:
L. Leder: Brit. Welding Journ., 6 (1957), 274.
--------.-. - __ Wel_djng_ 19.
- '" -Mann
R. Jahn i L. Gourd: Welding metal Fabr.ication, 10 (1956), 368.
[11] Soulary: Soud. et Tech. Conn., vol. 1-2 (1948), 47.
[12] Sarazin: Soud. et Tech. vol. IV, 1-2 (1950), 1.
[13] Negre: Le soudage electrique par resistance (drugo izdanje), de la
Soudure Autog., edit., Paris.
[14] D. Dudko i I. Pohodnja: Avt. Svarka, vol. 9, 4 (1956), 70.
[15] Fischer: Soud. et Tech. vol. IX, 9-10 (1955), 229.
[16] Paton: Le soudage automatique l'arc electrique, edit. Masgiz (1953),
Kiev; Svarocnoje Proizvodstvo, 11 (1955); 5 (1956).
Paton i Electro-Slag Welding, edit, Masgiz (1956), Kiev.
N. N. Rykalin: British Welding Journ., 4 12 (1957); Soud. et Tech. Conn., vol.
XII, 1-2 (1958). 39.
[17] Commissariat l'energie atomique. Francuski patent N 1.141.535 od 18. marta
1957.
[18] Stohr i BrioLa: Soud et Tech. Conn., vol. XII, 5-6 (1958), 165.
11!
''1 .
1
jl
, . 1
!1

,1
cjl

i

,]1
Ji
1
".'JI -1
1

1
11

:::!

'!1

!

i' 1 .
GLAVA
.DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK 1
SASTOJCI CELIKA
i!
i
}' 1 - DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK
Dijagram stanja zelezo-ugljenik vrlo dobro poznat metalurzima
\! da ga po:novo tumacili u detaljima. Podsetimo se da cisto zelezo
! ocvrscava pri temperaturi 1 Temperatura pocetka ocvrsci-
J vanja opada krivoj likvidusa (sl. II-1) uz izlu.Civanje o-faze
1 i
1 , (analognoj a-fazi). Klice y-faze se pojavljuju u prelaznoj tacki tran-
1]j i sformacije = = 1 . do. eutekticne tacke . .
:tt = . tem-
Jlj perature topljenja cementita Fe"C = F. Adcock nasao da
su, na krivoj solidusa, koja ogranicava o-faze, u izotermnim tac-
jjl kama i = 1 koncentracije ugljenika i
\11 U cvrstoj fazi iznad krive transformacije faza
!/ cvrst rastvor. Tacka odgovara granici rastvor-
\. ljivost ugljenika u y-cvrstom rastvoru.
!/ Transformacija se odvija krivoj G S. Najzad, kriva GPQ
odgovara granici rastvorljivosti ugljenika u a-zelezu;
11/; : u tacki = pri =
/! ; u tacki Q: = pri =

.

i!
il

i\
!\
'1
jl
;
,,
u
.11
,;1
\[
;i
1
\l!
11.
'11'
.il
Cementiti se izlucuje iz ,prezasicenog cvrstog rastvora - austenita
- skoro pravoj liniji ES.
Eutektoidna tacka S lezi u preseku linija transformacije (kri-
va GS) i izlucivanja cementita iz y-zeleza (prava ES) i njoj odgovara
koncentracija ugljenika od oko Ona odgovara svrsetku prethod-
nih transformacija uz obrazovanje lamelarnog agregata poznatog pod
imenom perlit (Sorby).
Na dijagramu su takode oznacene tacke magnetnih transformacija:
prva
pri temperaturi Kirijeva tacka a-zeleza; druga

koja se nalazi pri odgovara nestanku feromagnetizma cementita.
Kod legura ciji sadrzaj ugljenika veCi od onog u tacki
linija iscezavanja feromagnetizma se poklapa sa krivom transformacije
(OS).
DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA
33
Napomenimo da se u tehnickoj literaturi kriticne tacke uglavnom
oznacavaju na sledeci nacin:
Kirijeva tacka cementita pri

linija eutektoidne transformacije pri

Kirijeva tacka a-gvozda;
linija transformacije (GS), --+

--t (pri 1 za cisto zelezo).
1
I:J v
!500
1400
1300
Austenit '(
1200
-
. :--...,;:_ ':": -.::=':..
1000
800
700
600
500
Perlit +
ferit
DIJAGRAM ST ANJA Fe -
7230
1 Perlit +
-:gl
cementit

Rastop
tecna laza
Austenlt +
ledeburit +
cementit
Cementit +
perlit +
fedeburit

il
_,'
1
.
'+ ...
1 ;t:
... ..Q
.
1

u
1

-------------- --------- ----------------------
t "'1
;1 :4o(2JDDC)
'""

0.5 1 Koncentracija 2 4
ug/jenlka 1
t-o------- Llvena gvoida
ehnicka gvoida
Sl. II-1 - D.ijagram stanja zelezo-ugljenik

1500
1400
1300
1200
JIQJJ
1000
900

600
500
5%
..
34
Dijagram stanja koji smo razmotrili odgovara sls-
temu zelezo-cementit; u nekim slucajevima trebalo posmatrati sta-
sistem zelezo-grafit, cije linije transformacije unekoliko odstupaju
od odgovarajucih gore opisanog dijagrama.
- SASTOJCI CELIKA - ALOTROPSKE
MODIFIKACIJE ZELEZA
Dijagram stanja zelezo-cementit dozvoljava da razlikujemo niz sas-
tojaka: cvrste rastvore, hemijska jedinjenja, agregate (mehanicke smese),
itd., koje cemo ukratko opisati.
Tacno ustanovljeno da se zelezo javlja u tri alotropska
- zelezo: do temperature
- zelezo: u temperaturskom intervalu 1
- zelezo: iznad temperature 1 do temperature top-
. 1 ! ljenja celika.
:,; 1
1 f Kako u daljem pokazano, kristalne resetke a-zelezo i
i il Ugljenik vrlo malo rastvorljiv u a-zelezu pri
> ali ono moze da rastvori veliki broj drugih elemenata pored
sa kojima obrazuje cvrste a-rastvore (II-3).

. '
Sl. II-2 - Prostorno centrirana kubna resetka a-zeleza
Posle nagrizanja odgovarajucim reaktivima, ferit se posmatranjem
pod mikr:oskopom pokazuje u obliku poliedarskih zrna, relativno homo-
genog oblika i velicine kada metal u zarenom stanju (sl. II-3).
Zagrevanje i topljenje dovode do promene dimenzija i oblika zrna
ferita, koje posebno susrecemo u strukturama savova.
35
Gamma ili y-zelezo, u temperaturnom intervalu do
1 ima povrsinski centrisanu kubnu resetku (sl. II-4) sa cetiri a'co-
ma u jedinicnom kubu; ovaj raspored atoma nego onaj u
a-zeleza.
Sl. II-3 - U = 60 (nagrizano Nitalom) - Mikrostruk-
tura ferita (celik sa silicijuma)
Parametri ove resetke iznose: 3,60 pri 3,63 pri 1
i 3,68 pri 1
Transformacija prakticno povratna i odvija se pri tempe-
raturi kriticne tacke pracena promenom gustine cvrstog
Sl. II-4 - Povrsinski centrirana kubna resetka y-zeleza

36
rastvora u vezi sa prelaskom prostorno centrisane u povrsinski centrisanu
kubnu resetku.
Promena gustine medutim, neznatna, uprkos povecanju zbljenosti
elementarne celije, obzirom da zapremina resetke y-zeleza
(46,6 skoro dva puta veca od resetke a-zeleza
U y-zelezu da se rastvori do tezinskih procenata uglje-
nika, ili u atomskim razmerama, kao rezultat ovoga obrazuje se
siroka cvrstog rastvora y-zeleza ili austenita.
Delta o-gvozde javlja se kao stabllna iznad 1
cije postojanje pretpostavio Weiss, na osnovu karaktera krive mag-
netne propustivljivosti zeleza, koja primetno opada sa
da bi ponovo pocela da raste pocev od 1 Kasnije su West-
gren i Phragmen pomocu rendgenostrukturne analize potvrdili hipotezu
Weiss-a.
Cisto zelezo, zagrejano d_o 1 pokazuje sve karakteristike
a-zeleza sa stranicom resetke = 2,93 Ovo rastojanje jednako
onom koji se kada se izracuna dilatacija a-resetke od 0 do
1
Sl. - 500 - Polja primarnog cementita
u osnovi austenita; martenzitne iglice u livu legi-
ranom niklom. Fosfidna eutektika (studit) u ce-
mentnim poljima
Cementit. jedinjenje Fe."\C sa ugljenika, koje se
obrazuje pri temperaturi od oko 1 dobllo cementit; to
najtvrdi sastojak legure zelezo-ugljenik (tvrdoca oko 800 Brinela).
moze da rastvori veliki elemenata (mangan, hrom,
itd.) sa kojima obrazuje kompleksne karblde. On gubi magnetne osoblne
pri (tacka

37
Prema W estgren-u i Phragmen-u, resetka cementita pripada orto-
rombskom sistemu i moze se posmatrati kao prizma sa sledecim pa-
rametrima:
4,518 = 5,069 6,736
Zapremina resetke cementita {154,3 tri i puta
veca od zapremine resetke y-zeleza. Na taj nacin cementit se ne mo-
ze uvuci takav kakav u s1obodni meduprostor y-zeleza da bi obra-
zovao austenit. Ugljenik mora biti prisutan u slobodnom stanju da
obrazovao cvrst rastvor, sto podrazumeva prethodnu disocijaciju karbida.
Morfoloska priroda cementita veoma razlicita.
Primarni cementit se izlucuje direktno iz tecne faze u vidu plocica
ili tvrdih iglica (beli livovi) (sl. II-5). Sekundarni cementit kar-
mrezu u nadeutektoidnim celicima (sl. i izlucuje Se iz pre-
zasicenog y-cvrstog rastvora. Proeutektoidni cementit se izlucuje u
tacki S (sl. iz prezasicenog y-cvrstog rastvora kada eutek-
toid ferit-cementit.
Tercijarni cementit se takode izlucuje iz y-cvrstog rastvora
liniji SP pri malim koncentracijama ugljenika; on se raspodeljuje
granicama zrna ferita (sl. II-6). Ovaj tip cementita susrecemo cesto u
savovima, elektrolucno zavarenim elektrodama sa malim sadrzajem
ugljenika.

Transformacija se odvija
liniji GS i ona potpuna u tacki S
koja odgovara Cistog eu-
tektoida. liniji ES, iz prezasicenog
y-cvrstog rastvora izlucuje se pro-
eutektoidni sekundarni cementit u sit-
norasprsenim lamelama. U tacki S, gde
se seku dve linij transformacij po-
smatramo istovremeno izlucivanje la-
melarnog cementita i ferita, koji ob-
razuju agregat poznat pod imenom
perLit (sl. II-7 i II-8).
Prirodu i dimenzije ovog agregata
studirali su brojni metalurzi, poseb-
no N. Beijajev [1]. On uveo vrlo
vazan pojam zrna perlita (sl. II-8) i
odredio njegove dimenzije pomocu
rastojanja izmedu lamela cementita,
koji se menja u zavisnosti od uslova
termicke obrade. Ove studije su omo-
gucile [2] da definise jedno-
Sl. II-6 - U = 1 700 (nagrizano
Nitalom) - Cementitna mreza
granicama feritnih zrna u savu
.izradenom elektrodom sa oksid-
nom
Mn =
stavnu vezu izmedu medulamelarnog rastoj anj on i tvrdoce perlita:
= 79,59.
38
AL URG IJ ZA V ARIV AN CELIKA
Sl. II-7 - = 4 000 - Prekid transformacije --+ . Klice a-zrna se razviJaJU
u y-cvrstom rastvoru da i stvorili lamelarni perlit (prema . Shapiro-u)
Sl. 8 - = 2 500 - Lamelarni perlit. Lamele a-zeleza i cementita .
Zrno perlita se karakterise istim pravcem rasta lamelar:nog cementita. Neka zrna
perlita pokazuju tendenciju ka koagulaciji
DI.JAGRAM STAN.JA 2ELEZO-UGL.JENIK I SASTO.JCI CELIKA
39
Za grubi* perlit, medulamelarno rastojanje dostize vrednost od 500
do 1 000 m,u; u normalnog perlita oscilira oko vrednosti od 300 mp.
Kada vrednost manja od 200 onda imamo fini* perlit. Prema
jednacini Greene-a, fini perlit moze dva do tri puta tvrdi od grubog
perlita.
Pocev od neke vrednosti za na obicnom mikroskopu se ne mogu
razlikovati pojedinacne lamele eutektoida, kao na primer u slucaju ana-
lize agregata (sl. II-9).
Sl. - U = 4 000 - Sorblt (mikrografija ultraljublcastom svetlu, od
F. Lukasa)
Lamelarni perlit moze preci u globulit (loptasti pri duzem
zagrevanju oko temperature

kada kazemo da doslo do
koagulacije (sl. II-10). Jednovremeno se konstatuje smanjenje tvrdoce.
Posmatranja Shapiro-a na uzorcima eutektoidnih sastava, zagrevanih
iznad temperature i kaljenih u vodi, pokazala su da rastvaranje
* Za fini i grubl perlit se i izrazi sitnodispergovani, odnosno
krupnocblspergovani perlit (prim. red.).
l
40
Sl. - U = 1 500 - Potpuna (koagulacija) cementita
zeleza, izgleda, zapocinje granicama zrna y-zeleza (sl. II-7
i II-11); a-ferit koje se pretvara u y-austenit, prelazi posle kaljenja u

Sl. II-11 - = 4 000 - Pocetak sferoidizacije
cementita u procesu transformacije f1 Lame-
larni perlit u osnovi austenita
f-
-
1
!
41
martenzit i trustit. Lamele cementita jos uvek postoje u nekadasnjim
zrnima perlita; nasuprot tome, koagulacija cementita nastupa u novo-
nastalim zrnima, tako da dva cementita - lamelarni i loptasti -
postoje jednovremeno jedan pored drugog.
U prethodnom izlaganju razmotrili smo ravnotezne sastojke celika,
mada postoje i drugi u legurama zelezo-ugljenik, koje smo namerno is-
kljucili iz ovog izlaganja, na primer, eutektika legura zelezo-ugljenik,
grafit koji susrecemo uglavnom u sivim livovima i u nekim sasvim spe-
cificnim celicima (celici sa Si i
III - SASTOJCI KALJENJA
Nije nam namera da izlazemo teoriju kaljenja, koja prelazi okvire
ove knjige, vec da damo novu klasifikaciju sastojaka kaljenja, oslanjajuci
se na najnovije radove francuskih i drugih stranih autora.
Ispitivanje zakaljivosti celika se moze izvrsiti na vise nacina, po-
sebno dva sledeca:
1. Uzimajuci kao parametre temperaturu zagrevanja iznad i
brzinu hladenja pocev od ove temperature do sobne temperature;
2. Prateci razlaganje austenita, u funkciji vremena,

se proba
.. sa temperatufe y::.sfan]a femperature ispod
Razlaganje austenita u funkciji vremena prati se razlicitim metoda-

ma: dilatometrijskom, magnetnom, merenjem tvrdoce, metalografskom
analizom, itd.
Prva metoda (francuska skola) Portven-u i Sevenar-u
[3] da izrade "karakteristicne krive kaljenja" koje razgranicavaju tri
podrucja: podrucje pothladenog austenita, podrucje martenzitnog ka-
ljenja i podruCje zarenja (sl. III-35).
Druga metoda, preporucena najpre u od Carpen-
ter-a i Robertson-a [4], dalje razradena u Sjedinjenim Americkim Drza-
vama od strane Bejn-a* [5] i Devenport-a [6], u Francuskoj su usavr-
sili Portven i Zolive** [7].
Ova metoda omogucila da se utvrde neke strukture, koje su u
vezi sa medutransformacijom Ar", koje su ime bejniti.
Tacke tr.ansformacije
Dilatometrijske krive otkrivaju pri hladenju tri podrucja transfor-
macije oznacena sa Ar" i Arm (sl. II-12).
* Bain
** Jolivet
42
Temperatura transformacije Ar
1
, prva koja se pojavljuje pri hlade-
nju sa malim termickim histerezisom, kontinualno opada, kada brzina
hladenja celika raste; u isto vreme intenzitet transformacije se smanjuje.
Ovoj transformaciji Ar
1
odgovara izlucivanje struktura lamelarnog tipa:
perlit, trustit.
Druga transformacija Ar
11
nastupa pri vec1m brzinama hladenja;
njen intenzitet raste dok intenzitet transformacije Ar' opada. Pri datoj
brzini hladenja, nazvanoj "kriticnom brzinom" (promenljiva prema vrsti
celika), transformacija Ar' iscezava, postoji samo transformacija Ar/1,
njen intenzitet dostize maksimum.

:5

...
Q)
Q.

Q)
......

ermlcka dilatac/ja
Sl. II-12 - .Tri podrucja
strukturnih transformacija u
celiku dobl ena, ;-dila tometrij-
skom
Ovi rezultati dilatometrijske analize prikazani su na vec klasicnom
dijagramu (sl. II-13), koji pokazuje promenu intenziteta transformacija
u funkciji brzine hladenja.
Indentifikacija ove tacke Ar
11
sa martenzitnom transformacijom ,pored
svega toga teska, jer, u izvesnih legiranih celika, nastupa nova trans-
formacija Ar
111
ispcd 200 Studije izotermnog razlaganja austenita su
pokazale, da martenzita treba povezati sa transformacijom
Arm, simbol Ar
11
rezervisati za temperaturu obrazovanja medustruktura.
Teskoca proucavanja ovih struktura proizilazi iz cinjenice, na koju
drugim putem ukazao Portven [8], da dolazi do superpozicije brzine
transformacije i brzine hladenja; stoga se doslo na ideju ispitivanju u
izotermnoj sredini kako se razdvojila ova dva faktora.
Bejn-u i Devenport-u poslo za rukom da raz.dvoje ove dve brzine
izucavanjem razlaganja austenita na razlicitim temperaturama, u inter-
valu temperatura od

do temperature, u funkciji vremena.
DI.J AGRAM STAN ZELEZO-UGL.JENIK I SASTO.JCI CELIKA

u

Ar'
Vl

;:;
---------t------c:-
. --- :c'cS!.c!ll .. _
i/1

'
)(

...&(

2
"N

2
.::
>(

u

-u
....

)(

;::;

' ---. v
.....
...
--+

Stanjepotpune-
prehlaaenostl

Prehlaaeno stanje
43
Sl. - Promena intenziteta strukturne transformacije u funkciji brzine hla-
denja (prema Sevenaru i Portvenu)
perlit
trustit
martenz:it
austenit
IV - IZOTERMNO RAZLAGANJE AUSTENITA
Cilindricna proba malog preseka (prethodno zagrejana na tempera-
turu austenitizacije) brzo se hladi u sonom kupatilu, u kojem se ot.irzava
konstantna temperatura ispod tacke Za ovu temperaturu odreduje se
vreme potrebno za ,pocetak i kraj razlaganja, uzimajuci za pocetak pre-
momenat, kojem odgovara razlozenog austenita za kraj
- razlozenog austenita. Krive razlaganja u funkciji vremena na-
zivamo IRA *-krive; za ugljenicne i niskolegirane celike, ove imaju
* Izotermo razlaganje austenita.
1 i
'\
44
slova "S" ih oznacavaju kao "S-krive"; jos jedan naziv koji
se u inostranoj li tera turi srece este kri ve". *
Vreme u sekundama
Sl. - "S" ili "IRA" krive (izotermno razlaganje austenita) celika sa
ugljenika (prema Research Laboratory U. S. Steel Corporation)
* Transformation, Temperature, Temps
transformacija, temperatura, vreme.
DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI C:ELIKA
45
Ako se posmatra "IRA-kriva " celika sa ugljenika (sl. II-14),
vidi se da transformacija Ar
1
pri potpuna isteku 10 sekundi,
tek posle jednog casa pri S druge strane za potpuno razlaganje
austenita u trustit, na potrebno samo 4 sekunde. Na tempera-
turama sobnoj temperaturi 0 i obrazovanje mar-
tenzita nastupa skoro i zahteva samo oko jednu
U - se novi tipovi
sastojaka nazvani koji se kao razlaganja
nita pri 10 pri temperaturi od 18
casova.

PR/NCI?IJHNA SHEMA
Perlit (/amelarni)
rustit
(
Zrnasta struktura
Donjl bejnit
KoliCina razloienog auster.ita ( 100
Gornjl
bejnit
Sl. Portvenov dijagram koji predstavlja podrucja At.f, Ar
11
,
Arm, u funkcijL temperature i kolicine razlozenog austenita
":%(''
; ;;11

46
------------
Tok "IRA-krive" pokazuje da postoje:

transformaciji Arm;
jedna izmedu i koja
druga ispod koja odgovara
dve zone relativne austenita: prva tacno ispod kri-
::ji druga izmedu i koja odgovara
.'\\11 ,, Postoji dakle, medusobna veza izmedu "IRA-krive" i tri podrucja
\f, f trensformacije Ar
1
, i .
. _;.'.'jl 1 s druge strane, ocevidno da pojam "tacke transformacije" pos-
taje potpuno relativan, sto u stvarnosti i jeste, to su izvesna podruc-
'i: 1 za koja brzina razlaganja austenita ima visoke vrednosti (Beljajev [9]).
1 i Ako uzmemo, kao sto predlozio profesor Portven, za parametre trans-
,'.\,,
1
formacije temperaturu i kolicinu razlozenog austenita, namesto vremena
1 potrebnog za razlaganje prezasicenog austenita (sl. II-15), nalazimo tri
i podrucJa sa izrazenim maksimumima, koJa odgovaraJu trima transfor-
'(fl i macijama, odredenim dilatometrijskom analizom.
Svaki legirajuci elemenat moze uticati dvojako na razlaganje aus-
i tenita: da izaziva samo i jedino zakasnjenje ovog razlaganja,
Jll da perlita. N mangan, usp?-
J!j , ravaJU u JednakoJ obrazovan_Je perl1ta i

temperaturu obrazovanJa martenz1ta. Nasuprot tome, molibden usporava
,1 1 ob_rvazovanje perlita u vecoj nego bejnita, isto tako
k, 1 temperaturu martenz1ta.
1 1 Legirajuci elementi, koji obrazuju izazivaju najvece
petlita .. da se
11 - --'legirajuci elementi svrstavaju u istu klasu kada se posmatra njihov uti-
l na zakasnjenje obrazovanja bejnita ili njihov uticaj na polozaj tem-
i!l l perature obrazovanJ martenzita.
1!1 ;
i! 1
1
i

.i

Ji

!!
Ji
1'
;;
;!

1:-
Klasifikacija "IRA-krivih"
Klasifikacija "IRA krivih" izvrsena od americke skole da se
izdvojile grupe celika sa jednakom zakaljivoscu. Podsetimo se odmah da
karakteristike zakaljivosti nemaju jednaku vrednost za dva tipa razla-
ganja - izotermni i anizotermni (v. dalje).
Dardel predvideo pet klasa celika, koji imaju za-
jednicke opste karakteristike, sa tri ili cetiri u svakoj klasi. Mi
cemo ovde razmotriti cetiri velike klase, za vise detalja treba konsul-
tovati rad Dardel-a [11] i nedavno rad L. Habraken-a [12].
Na dijagramima, predstavljenim na slici II-16, krive SS
1
predstav-
ljaju pocetak razlaganja austenita raz1ozenog austenita), krive
FF
1
kraj ovog razlaganja razlozenog austenita).
Klasa "IRA-krive" ove klase su karakteristicne podudarnosti
"noseva" u perlitne ili properlitne transformacije i bejnitne
medutransformacije Ar
11
(sl. Ovo klasicna kriva S oblika. Eu-
tektoidni celik (sl. i vec1 deo ugljenicnih celika pripadaju ovoj
klasi. Bejnitne strukture su katkad prikrivene strukturama anizotermne
transformacij
1
'
. . .
47
Klasa U ovoj klasi krivih pomeranje transformacija izvrseno
poglavito razmeri dok vremena od-
vremenima na "IRA krivima" klase (sl. II-16b).
intervala oblast ove transformacije;
obrazovanje gornjeg bejnita moze tom velikom

i celika klase bejnitne transformacije se koji tesko
dostici hladenjem.

.._
::s
-
.._
Q)
Q

Ar
1

oustenit

.._
Q)
Q

.._
::s

.._
Gornj/ bejnit ]
Ar"

Donji bejnit
F'
log vremena

..
oustenlt
)
Gornjl
bejn/t
Donjl
'1'-bejnit
F ' ...............

----
/og vremena
1 ...
-
Ar .- .
__ ____________ S
log vremena

. .._
::s

.._
Q)
Q

Ar
1

austenit
/og vremena
Sl. II-16 - Klasifikacija "IRA" linija (izotermno razlaganje austenita,
prema Dardelu)
Klasa Perlitne i bejnitne transformacije su jasno
temperaturama transformacije, vremenima vremena
inkubacije su uglavnom duza properlitne transformacije (sl .
II-16c). Usled toga, za neke vrste celika koji ovoj klasi
pak normalizacije dozvoljava da se bejnitne Mn-Mo
celici (1 Mn, pripadaju ovoj klasi (sl. II-17).
48
Klasa D. U celicima klase D bejnitne transformacije se dostizu isto
tako lako izotermnim kao i anizotermnim putem, bez kakvih
transformacija (sl. II-16d). Celici legirani hromom i (4 do
Cr, pripadaju ovoj klasi ,JRA krivih" (sl. XII-18).
, ""'- -.' ..''._..'''f1 . .; ;, \\ i
,<\;
.
/
Sl. II-17 = 1 500 - Mangan-mo-
celik (1 Mn - 0,5 Nor-
rnalizacija pri 900 Zaostali gor-
nji bejnit u perlitu
Sl. II-18 - = 2 000 - Zrnasti
cementit
TRI VIDA I NJIMA
ODGOV ARAJUCE STRUKTURE
Transformacija Ar'
Ovoj transformaciji odgovaraju lamelarne strukture (uzlazni deo IRA
krive) i zrnaste strukture (silazni deo IRA krive) [14].
Lamelarne strukture su:
- eutektoid aFe + ili perlit (sl. II-18);
trustiti i sorbiti, sa mnogo finijom lamelarnom strukturom (sl. II-9);
zrnaste strukture, ciji predstavnik cementit (sl. II-18);
iglicasti cementit, koji se izlucuje krajnjem stadijamu transforma-
cije Ar/ (sl. II-19).
Meautransformacija
Ako se trazi povezivanje dijagrama zelezo-ugljenik sa
dijagramom hladenja i dija-
gramom temperatara-vreme, onda perlitne transformacije (stanje rav-
noteze) predstavljen linijama dijagrama (sl. II-20a).
Pri temperatari izlacice se dva sastojka ferit i
cementit u i
koji perlitnoj Pri nizoj

49
temperaturi
ispod bejnitnog "nosa" "IRA krive" izlucuje se u

feritni sastojak u '2 zasiceni austenitni sastojak, koji se kasnije
razloziti.
Mehanizam bejnitnih transformacija ili medutransformacija dovodi
do izlucivanja dva tipa struktura, kako izotermnim tako i anizotermnim
razlaganj em:
1 Iglicaste strukture, koje su najmnogobrojnije;
ALis!enit
Sl. II-19 - U = 2 000 - Iglicasti cementit obrazovan
razlaganjem austenita u celiku sa hroma
Kriva IRA
200

Tl '"'-.. /
..___, Fe 3 C /./

"'
,
u
---
-
-
(/

Sodrioj ugljenika ("/.)

austenlto)
Martenzitno tran$/ormaclja
Vreme

Sl. II-20 - Oblast triju strukturnih transformacija: perlitne, bejnitne
martenzitne
4
50
2 Zrnaste strukture, koje se pojavljuju uglavnom u celicima klase
i D "IRA krivih", i cesce pri anizotermnim traYlsformacijama (slucaj
savova).
Sl. II-21 - = 1 100 - Dobro raz-
vijeni .iglicasti ferit. Struktura gor-
l njeg bejnita. U gornjem delu mi-
1 krografije - krupna polja probej-
tisanih
Sl. II-22 - 1100 - Feritna
polja i izduzeni
J. . .
nitnog ferita sa agregatima orijen-
-- -
-: ..... - .. - - - . -
1
i.
Sl. - 2 000 - Iglicasta struktura donjeg
bejnita
DIJAGRAM STANJA 2ELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA
51
1 IGLICASTE STRUKTURE. Ove strukture Se U SVim celicima U
donjim ili srednjim izotermne transformacije Ar
11
, takode i
pri anizotermnoj transformaciji za brzine hladenja od do 200C/min.
Habraken [12-15] razvrstao iglicaste strukture u ova tri tipa:
Iglicasti ferit [plocasta struktura prema Portvenu [16] ili bez-
karbidni ferit prema [17]], koji nastaje u procesu razvijene izo-
termne transformacije (sl. II-21).
Gornji bejniti mogu definisani kao ferit, koji sadrzi izduzene
karbide u pravcu ose ferita (sl. II-22).
Donji bejniti se asimiliraju u ferit, koji sadrzi sitne ukljucke me-
dusobno paralelnih karblda rasporedenih pod uglom od 60 prema osi
ferita (sl. II-23 i II-24).
Sl. II-24 - Elektronska mikrografija. U = 14 000 - Iglice donjeg bejnita se stva-
raju na granicama zrna maticnog austenita i rastu ka sredini zrna duz kristalo-
grafskih ravni. Bejnitne iglice sadrze veliki broj iglicastih izlucevina, verovatno
Osnova, koja okruzuje bejnitne iglice, sastoji se od austenita i martenzita.
(Mikrografija L .. Habraken-a)
4*
52
Sl. II-25 - - Iglicasti
ferit sa difuz.ijom karbida gra-
nicama feritnih zrna
Sl. II-26 = 1 500 - CeHk sa 20fo
Cr. Iglicasta struktura donjeg bejni-
ta izoter.mnom transforma-
cij om pri 300
Sl. II-27 Elektronska mikrografija. = 5 000 - Hrom-molibden celik klase
0,38; Mn = 0,78; Si = 0,30; = 0,15). Austenit u procesu transformacije. Gor-
nji bejnit koji se stvara na granicama austenitnih zrna obrazuje naizmenicne plo-
cice ferita i zaostalog (Mikrografija iz rada L. Hab-
raken-a)
r

1
!
r
1
53
Prema tome, iglicaste strukture, kako gornji bejniti tako i donji
bejniti, pojavljuju se uglavnom u niskolegiranim ugljenicnim celicima.
Iglicastim strukturama morfoloski analogna Vidmanstetenova struk-
tura, ogranicena karbidima ili mrezom austenita.
Razvoj izgleda da sledeci: pocev najcesce od granice austenitnog
zrna, iz primarnog ferita, ili zrnastih bejnitnih struktura, se u
veoma kratkom vremenu krupne feritne igle iz kojih ugljenik
difuzijom (sl. II-25). Struktura koja stvorena sastoji se dakle od krup-
nih feritnih igala koje razdvajaju zone ugljenikom-gornji
Sl. II-28 - Elektronska mikrografija. U = 18 000 - Hrom-molibden celik k1ase D
(2,25 Cr -1 Austenitna osnova se razlaze naizmenicno u plocice obogacene
i plocice osiromasene ugljenikom. (Mikrografija iz rada L.
54
bejniti (sl. II-25) ili od iglica ferita obogacenih vrlo malih di-
menzija - donji bejniti (sl. II-23, II-24 i II-26).
Strukture gornjih bejnita mogu se javiti i u drugim vidovima i ob-
razovati, u stvari, najtipicniju iglicastu strukturu transformacije Ar!f.
Osim opisanog izduzenog ferita mogu se javiti dva druga
- naizmenicno poredane plocice ferita i austenita (s1. II-27);
- naizmenicno poredane plocice ferita i feritnih zona vise ili ma-
nje obogacenih karbldima (sl. II-28).
Dimenzije ,plocica, poglavito njihova sirina, zavise uglavnom od
temperature transformacije.
Katkad, paralelnost plocica narusena, jer se sa bejnitnih polja
obrazuju klice drugih bejnitnih zrna ili finog ferita.
Strukture donjih bejnita su mnogo finije. U eutektoidnim celicima
ovaj se bejnit sastoji iz sitnih karblda (sl. II-24) u celicima sa malim
sadrzajem ugljenika, nasuprot, primecuju se samo tragovi kristalograf-
skih ravni ferita (110), koje mogu otkrivene nagrizanjem pomocu
reaktiva na bazi ferihlorida.
Ukratko, na osnovu niza metalografskih istrazivanja i sinteze date
od strane vise autora, moze se stvoriti sledeci zakljucak razvoju bejnita:
Gornji bejniti se stvaraju mehanizmom obrazovanja klica, pri cemu
se iz klica stvaraju krupne igle prezasicenog ferita, ugljenik se kon-
centrise granicama feritnih igala i obogacuje preostali austenit. Bu-
duci da brzina difuzije ugljenika relativno velika pri temperaturama
ove transformacije, dolazi do bocnog porasta feritnih igala (sl. II-25 i
II-29L
""' kao=:.pro"izvo d- transform-aCije - --
nog tipa. Iglice prezasicenog ferita rastu vrlo brzo uz jednovremenu po-
javu ravnima najvece koncentracije atoma (110). Ova trans-
formacija bi se odvijala bez spoljne difuzije, kada zatim nastupio la-
gani ali ograniceni porast iglica ferita.
Sl. II-29 - = 1 100 - Desno
mikrografiji iglicasti ferit gor-
ojeg bejnita. Levo - feritna po-
lja sa agregatima i ma-
lim jezgrima zaostalog austenita
Sl. II-30 U = 1 100
probejnitnog ferita sa zrnastim
orijentisanim duz dva
pravca
DIJAGRAM STANJA :ZELEZO-UGLJENIK 1 SASTOJCI
55
2 Zrnasta struktura se javlja u gornjem podrucju
bejnitne transformacije. Ova struktura nazvana, prema morfoloskom
izgledu, probejnitni ili prem.a [18].
Zrnasta struktura se lakse obrazuje pri anizotermnoj obradi i raz-
vija se pri tom brze i potpunije. Cesto obrazovanje ove strukture naj-
vece pri brzinama hladenja koje odgovaraju kaljenju na vazduhu (nor-
malizacij
Opticki mikroskop otkriva relativno razvijene strukture (sl. II-30),
ali postoji, prema Habraken-u [15], substruktura koja se moze otkriti
samo pomocu elektronskog mikrosko:pa (sl. II-28).
U stvari, zrnaste strukture se mogu javiti u svim vidovima izme-
du dva sledeca ekstremna vida:
- velika polja ferita sa ukljuccima obogacenog sferoidalnog auste-
nita ili aglomeratima karbida u fertu (sl. II-30);
- polja ferita srednje velicine sa mnogobrojnim sitnim globulama
austenita ili aglomeratima raznih karbida (sl. II-29).
U niskolegiranim celicima i sa niskim sadrzajem ugljenika obrazuje
se uglavnom !erit, koji sadrzi obogaceni stabllizovan ausrenit, dok se u
nelegiranim ugljenicnim celicima narocito javljaju aglomerati karblda.
Transformacija Ar
111
Ovoj transformaciji odgovara obrazovanje strukture kaljenja - naz-
vane martenzit. Dokazano da se sirenjem transformacije na ovom
_od-_eenta:ta
--- ---- ---- = -- - _-_ --- --- -- -- -- - -
Utvrdeno da prezasicen cvrst rastvor ugljenika u
a-zelezu (rastvor
Dokazi koji idu u prilog ovom tvrdenju su sledeCi:
- pri obrazovanju martenzita elektricni otpor celika primetno raste;
- Kirijeva tacka cementita iscezava;
- martenzit magnetican njegov koeficjient toplotnog sirenja
jednak koeficijentu toplotnog sirenja a-zeleza; martenzit
se, dakle, javlja kao van ravnotezni cvrst rastvor a-zeleza.
Martenzit kristalise u tetragonalnom sistemu (rastvor sa zapre-
minski centrisanom resetkom, vrlo kubnoj. Parametri - re-
setke martenzita su vrlo parametrima a-zeleza i linearno se pove-
cavaju sa uvecanjem sadrzaja ugljenika.
Portven i Sevenar pretpostavljaju da se za vreme transformacije
austenita prelaz -+ pri niskim temperaturama uspesno odvija, ali da
brzina razlaganja austenita vrlo mala da dozvolila izlucivanje kar-
usled cega ugljenik ostaje rastvoren u a-zelezu, iako
vost ugljenika u a-zelezu vrlo mala. Otuda proizilazi da rastvor zasi-
cen ugljenikom i njegovo razlaganje pri niskim tempera-
turama mada vrlo dugo, jos primetno.
Visoka tvrdoca martenzita moze se jednim delom pripisati stanju
prezasicenosti cvrstog rastvora ugljenika u a-zelezu .. Visoka tvrdoca
medutim, uglavnom posledica distorzije tetragonalne resetke, koja raste
56
sa sadrzajem ugljenika. Promena tvrdoce martenzita u funkciji koncent-
racije ugljenika data na sl. II-31.
Dilatometrijska, termomagnetska, narocito rendgenostrukturna is-
pitivanja omogucila su da se martenzit definise kao prezasicen cvrst ras-
tvor ugljenika u a-zelezu, koji nastaje u toku procesa, koji nisu vezani
ni za klica kristalizacije, niti sa njihovim razvojem [18].
Sa morfoloske tacke gledista, martenzit se odlikuje iglicastom struk-
turom koja cesto pracena zaostalim austenitom (sl. II-32). Iglice mar-
tenzita su rasporedene duz ravni cepanja i pokazuju tri pravca orijenta-
cije Vidmanstetenove strukture.
HRC
1 1
HV

Cementit Fe
3
80 HRC
1856
1

0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4
Sadriaj ug/jenika (%)
Sl. II-31 - tvrdoce martenzita austenita u funkciji
sadrzaja ugljenika
D) Odsustvo transformacije
'
Odsustvo transformacije daje austenit kao sastojak pothladenog sta-
nja; to cvrst rastvor ugljenika u y-zelezu (sl. II-33).
Austenit na visim temperaturama i nemagnetican. Atomi
ugljenika zauzimaju centar meduprostora povrsinski centrirane
resetke y-zeleza (sl. II-4). Ovako zaposednuta resetka izlozena
opstoj dilataciji atomske mreze zeleza kao i izvesnoj distorziji. Ova lako
deformisana resetka ima prosecnu stranicu kuba nesto vecu nego sto to
Sl. II-32 = 500 Iglicasta
struktura martenzita. (Mikrografija
pri svetlu od
F. Lukas-a)
Sl. II-33 - = 1.200 - Struktura austenita sa finim izlucevinama
57
i
58
slucaj kod kuba resetke cistog y-zeleza; parametar (stranica) resetke raste
sa sadrzajem ugljenika (sl. II-34):
= 3,57 za =
3,62 za =
Bejn pokazao da povrsinski centrisana resetka austenita moze
posmatrana kao tetragonalna, povrsinski centrisana resetka sa odnosom
= V2. Atomi ugljenika zauzimaju tada polozaj u centru povrsina
upravnih na ose nekih elementarnih celija ove resetke.
Laka deformacija resetke izaziva porast tvrdoce austenita u funkciji
koncentracije ugljenika (sl. II-31).
Austenit moze da rastvori veliki broj drugih elemenata pored uglje-
nika. Rastvaranje razlicitih elemenata dovodi do promena fizicko-hemij-
skih svojstva austenita, sto se ispoljava u pomeranju linija na dijagramu

1
1 3,64
1 3,62
!

. ;.':'":-'.
3,58
3,56
3,54
0,2 0,4 0,6 0,8 1,2 1,4 1,6 1,8
Sadriaj ugljenika (%)
Sl. II-34 - parametra povrsinski
resetke austenita funkciji
koncentracije ugljenika
stanja. Ako legirajuci element prosiruje y-cvrstog rastvora, onda
njega nazivamo "gamageni" element ili austenitizator; nasuprot, ako
legirajuci element suzava ovu jednovremeno sireci a-cvrstog
rastvora, onda takav element nazivamo "alfageni" element ili feritizator
(Benedicks).
Hume-Rothery [19] ustanovio da gamagene ili alfagene
elemenata zavise od njihove atomske zapremine. Elementi sa atomskom
zapreminom vecom od atomske zapremine zeleza su, uglavnom, alfageni;
obratno, elementi sa atomskom zapreminom manjom od atomske zapre-
mine zeleza u vecini slucajeva su gamageni.
DIJAGRAM STANJA 2ELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA
59
U nize datoj tabeli grupisani su alfageni i gamageni prema
teoriji Hume-Rothery-a. Najcesci legirajuci elementiu celiku oznaceni
su crnjim slovima.
Si Nb
Alfageni

v As

s Cr Zr w
-- -------
Cu Ru Os
Gamageni
N2
Ni Zn Rh Ir
elementi
Pd Pt
Au
Aptonov* dijagram
Poznato da ravnotezni dijagram stanja odgovara uslovima vrlo
sporog hladenja legure. Ako brzina hladenja raste, kao sto se to dogada
u slucaju savova, dolazi do pomeranja linija transformacije ka nizim
temperaturama, isto tako dolazi do udvajanja eutektoidne tacke. Uticaj
brzine hladenja na pomeranje linija dijagrama stanja Fe-C i na tempe-
---- ovaj -
dijagram pokazuje na primer da se brzini hladenja od 30C/sec, koja
se javlja u slucaju elektrolucnog zavarivanja, pocetak eutektoidne trans-
formacije proteze izmedu koncentracije do
Ovo objasnjava neke strukturne osobenosti pregrejanih zona, koje
pokazuju grubu feritnu mrezu sa prodiranjem u zrna vise ili manje
finog lamelarnog agregata. Tako, feritno-perlitni celik sa
strukturom u zarenom stanju (sl. II-36) ima u pregrejanoj zoni krupno-
zrnu strukturu sa delovima finog lamelarnog agregata koji raspodeljen
povrsini zrna (sl. II-37).
Autor smatra da u procesu zavarivanja veoma brzi porast tempera-
ture treba da dovede do pomeranja linija dijagrama stanja ka visim
temperaturama, sto izaziva zakasnjenje u dostizanju ravnoteze. Izgleda
da ovo objanjava, u izvesnoj meri, umerenija kaljenja koja su konsta-
tovana pri termickom ciklusu zavarivanja ugljenicnih celika, cak i
nekih legiranih celika, uprkos njihovim veoma visokim kriticnim brzi-
nama kaljenja.
* Upton

1//;'_. 1
900
;.>// 1
//11/1 ..
800
. 1 1/ 1 _/Brzlna
... .. / 1.. 1 .... 1
_...._... :' . .. j'IJ ..... :: .... 0.12 -t-------t----1
:;,. ___ ; __ ,l---7,1 64 1
'(...--- ;
/.,... '>- . - / f- t.80 Potetak
\
/ ''. :, 1 ,:
.:..--/. obrazovanja
v .. -- ."-f--
27
perlita
-- -- -f- L..;. -.:... - 64
.. .
...................... .
700
r;oo
t -'
125
t
500 -- '-+---...,+---.-1--
sec
-+------+---1
\
Sastav perlita
m1n
-"
400

1
1

1
..........
200

1
t
720

8 50 --4----1
900
1000
1100

Sl. II-35 - Dijagram Aptona
Sl. II-36 = 120 - Feritno-perlit-
na struktura niskougljenog celika
=
Sl. II-37 - = 120 Pregrejana zo-
na u oksi-acetilenski zavarenom
spoju celika sa 0,18% ugljenika.
Gruba mreza ferita sa izlucevinom
finog agregata tipa
61
VI - ANIZOTERMNE TRANSFORMACIJE
Izotermno razlaganje austenita omogucava konstrukciju "IRA kri-
vih", koje pokazuju tri podrucja transformacije: perlitno (Ar'), bejnitno
(Ar"), martenzitno (Ar"').
Ako "IRA krive" pruzaju dragocene podatke zakaljivosti celika one,
nasuprot, daju malo obavestenja strukturama u uslovima
brzog i kontinualnog hladenja, sto se javlja kao opsti slucaj u zavare-
nim s,pojevima.
Transformacije pri hladenju mogu predstavljene
anizotermnim krivama.
Odredivanje anizotermnog dijagrama (ARA-krive) slozenije nego
odredivanje "IRA krivih"; on se moze eksperimentalnim
putem, polazeci od izotermnog dijagrama. Pri eksperimentalnom od-
redivanju anizotermnog dijagrama serija celika se podvrgava
austenizaciji pri temperaturama
.. , Tn zatim se konstantnom
brzinom hlade do temperature ispod Ar', kada se struktura (odredeno
strukturno stanje) fiksira kaljenjem u vodi.
Zaostali austenit se transformise u martenzit ili u druge produkte
transformacije tokom hladenja, strukture se odreduju razlicitim kla-
sicnim metodama ispitivanja; metalografskom, rendgenostrukturnom, od-
vanj em __
p-raturu- transforffia:_ .
cije zaostalog austenita, moguce konstruisati anizotermni dijagram.
Jedan primer takvog dijagrama dat na sl. II-38 za Mn-Mo celik
= 0,10, Mn = 1,63, = 0,41) austenitizovan na temperaturi od
1
Liedholm [13] pokusao da konstruise anizotermne dijagrame po-
lazeci od Dzomini epruveta malih dimenzija (precnici 12,5 mm umesto
25 mm), hladenih konstantnom brzinom, zatim kaljenih u vodi. Uno-
senjem u dijagram krivih promene tvrdoce u funkciji brzine hladenja
se familija izosklernih krivih, koje daju sliku anizotermnih trans-
formacija.
Odredivanje krivih anizotermne transformacije polazeci od "IRA
krivih" mnogo slozenije i oslanja se na ucesce razlicitih struk-
tura i njihove brzine hladenja.
Uzmimo primer anizotermne krive (sl. II-38) na koju su nanete
krive hladenja za dve razlicite celika. Kriva 7 odgovara brzini
hladenja pri kaljenju u vodi, kriva 9 brzini hladenja ove vrste celika
pri hladenju na vazduhu (normalizacija) za lim 150 Ka-
ljenjem u vodi (kriva 7), kao konacna struktura se bejnit i
martenzit, dok hladenje na vazduhu spreciti obrazovanje krte
zi tne strukture.
Za ovu vrstu celika ravnotezne perlitne strukture mo-
guce pri vrlo malim brzinama hladenja reda 3 C/h. Normalizacija tak-
vog celika dovodi do obrazovanja smese ferita i bejnita (kriva 9).
62
Pri elektrolucnom zavarivanju ovog celika (krive 1 do 4) se
slozena struktura- ferit + bejnit + martenzit, kao i u slucaju kaljenja
u vodi. Kolicina martenzita u savu se smanjuje:
- kada se lima smanjuje (krive 4, 5, 6);
- pri jednakoj lima, kada precnik elektrode raste.
Anizotermni dijagram celika sa krivama hladenja sava
dozvoljava da se tacno odrede konacne strukture koje se mogu obrazovati
u pregrejanoj zoni, i usled toga daje dragocene podatke, metalurskoj
zavarljivosti posmatranog celika. Ovaj dijagram takode daje mogucnost
da Se predvidi rezim predgrevanja, koji dOZ\TO}java Struk-
ture metala ravnoteznom stanju.
102
/og vremena ( sec)
Sl. II-38 - Kriva anizotermnog austenita (ARA)
celika = 0,10; Mn = 1,63; = 0,41); temperatura austenitizacije 1090
Krive hladenja:
1. d = 38mm, elektroda 4 mm 4. d = 12,5 mm, elektroda 4 mm
7. d = 150 mm, kaljenje u vodi
8. d = 75 mm, hladenje u vazduhu
9. d = 150 mm, hladenje u vazduhu
63
BIBLIOGRAFIJ
[1] N. BeLaiew: La cristallisation des metaux (1934), Institut de Soudure Au-
togene, editeur, Paris, Rev. Metal., 27 (1930), 680.
[2] V. Greene: Trans. Amer. Soc. Steel Treat, XVI, 1 (1929), 57.
[3] Prof. Portevin i Chevenard: Rev. Metal., 18 (1921), 717.
[4] Robertson: Journ. Iron. and Steel Inst., 1 (1929), 391.
[5] Bain: Trans. Amer. Soc. Steel Treat, VII, 25; XXIV, (1936), 225.
[6] Bain i S. Davenport: Techn. 348; Am. Inst. Metal. Eng.,
Chicago, (1931), 1.
[7] Prof. Portevin et Jolivet: Iron. and Steel Inst, 2 (1939), 95; R.
Acad., Sc., 207 (1939), 1412.
[8] Portevin: Rev. Metal., 37 (1940), 37.
[9] N. Belaiew: Introduction l'etude de la coalescence dans les aciers eutec-
to'ides et hypereutecto'ides, R.ev Metal., nos 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 (1944).
U ov:im clancima citaoc naci vazne podatke
celika.
[10] HoHomon i L. D. Jaffe: Trans. AIME, 167 (1946), 601.
[11] Yves Dardel: Les conceptions relatives trempabilite de l'acier;
Centre de Documentation Siderurg1que, n 6 (1948).
[12] L. Habraken: Essai de synthese sur la tr.ansformation bainitique des aciers,
Travaux du N. R. (Liege), IRSIA, n 19 (nov. 1957).
[13] LiedhoLm: Metal 45, n 1, (1944), 94.
[14] D. Seterian: Revue Mesures, 41. Numero 1special, (1939), 23.
[15] L. Habraken: Revue Metallurgie, 12 (1956), 930.
_ __Ass,Qc. __ __ EsAais __ I>ll1?1.
"'. ,"- --- ,--,,,""":'- . .,..,,,, , .. " .. - ._,_,__ ""-' -"--- -- -, -----
[17] I. S. I. (1953), 224.
[18] Hurtgren: Trans. S. 39 (1947), 915; Jerkonstorets Annaler, 135 (1951),
403.
[19] W. Hume-Rothery: The Structure of Metals and Alloys, The Inst. of metal
monograph. of Report, series n 1 (1936).
[20] G. Upton: Amer. Soc. Met. Eng., 22 (1934), 680.
1
f.
1-
GLAVA III
STRUKTURE ZAVARENIH SPOJEVA
U drugom delu ovog dela prikazane su strukturne transformacije u
razlicitim zonama zavarenog spoja iz vise vrsta celika: promene velicina
; zrria i vrste novih struktura koje nastaju pri fizicko-hemijskim transfor-
j macijama.
1 U ovoj glavi cemo razmotriti promene struktura zavarenih spojeva u
1 celini i definisacemo procese obrazovanja struktura koje kristalisu pri
i ili
... __-:-; . : ; _. . ,
'"/
l
:
1- STRUKTURA MATERIJALA SAVA
Posmatrajmo u dijagramu Fe-C (sl. III-1) dva celika, jedan podeutek-
toidni = oznacen sa I), drugi nadeutektoidni = 1 do-
vedena u tecno stanje (Tt < 1 i pustimo ih da se lagano hlade.
Pri prelasku krive likvidusa u tackama d i prve klice kristalizacije
se pojavljuju pri koncentraciji ugljenika od za celik I (tacka
i za nadeutektoidni celik. Broj obrazovanih klica saglasno zakonu
Tammann-a odreden s jedne strane, brojem klica koje se pri
datoj temperaturi, s druge strane, brzinom rasta y-kristala koja
zavisi od date brzine hladenja. U tecna faza + y-cvrsti rastvor,
povecanjem kolicine y-cvrstog rastvora linijama dd' i

koncentra-
cija ugljenika se povecava. U tackama d
1
i

na krivoj solidusa, sadrzaj
ugljenika cvrstoj fazi iznosi za celis I i 1 za nadeutektoidni
celik.
Obrazovanje primarnih y-kristala oblasti likvidus-solidus (tecno
- cvrsto stanje) karakterise se dendritnim poretkom (sl. III-2), pri
se svaki dendrit moze posmatrati kao kristalografska celina. Ako
prihvatimo prema Beljajevu, nastajanje obrazovanja primarnih krista-
la u iznad podrucja y-cvrstog rastvora, onda se za vreme
h1adenja, oko svakog dentrita javlja veliki broj ili austenita.
STRUKTURE ZA V ARENIH SPOJEV
65
Pri razlaganja I
tacki prvo se ferit ili a-zelezo, cime se zma ferita;
posle toga se cementit lihiji ES, perlitni agregat
9000
L200
1100
vrst rastvor
austenlta
Perfit + ferit
1
Ledeburit Fe
i + austenit
1 + cementiti Fe
3

1
1
1 1
1 1
! Perlit + cementit
1 1
1 1
1 1
1
1
1
1
1,7 2
Sadrioj ugljenika
Sl. III-1 - Dijagram stanja ugljenicnih celika
(sl. II-8). U veoma sporo hladenom do sobne
zapazaju se dva sastojka: a-ferit u ,polja ili mreze,
i perlit (Fea -Fe
3
C) (sl. III-3).
Razlaganje u zapocinje tacki f
sa izlucivanjem cementita; proces obrazovanja perlita koji ovom
izlucivan.ju analogan prethodnom Posle hladenja, posmatra-
njem pod mikroskopom, posle odgovarajuceg nagrizanja izbruska, vidi se
cementitna mreza granicama perlitnih zrna (sl. III-4).
u tako ohladenom celiku sa razvijenim zrnima ferita
gruba i pri odredenoj kristalnoj orijentaciji takvu nazi-
vamo Vidmanstetenovom. cemo kasnije detaljnije prouciti.
Ako se sada ova livena struktura ponovnim zagrevanjem prevede u ob-
last -cvrstog rastvora pri prelazu linij transformacij GS avice se
mnostvo sitnih zrna, cemo pri hladenju do sobne temperature -
posto transformacija -+ - ponovo naci strukturu sit-
nozrnog ferita zdruzenu sa perlitnim agregatom (sl. III-5).
Vidi se da izmedu dimenzija i zrna postoji odredena uzajamna
zavisnost: krupno y-zrno daje krupno a-zrno, ako zrno y-zeleza
sitno, onda se obrazuje sitnozrno a-zelezo. Ako postoji uzajamni odnos
ne postoji slicnost, tj. -zrno ne predstavlja tacnu sliku -zrna. Nasuprot
66
Sl. I 3 - = 200 - Mikro-
struktura celika sa 0,600fo ugljeni-
ka: . mr.ezastQ raspodeljeni ferit;
perlit taman, efekat postignut
nagrizanjem Nitalom
Sl. III-4 - = 500 - Mikrostruk-
tura celika sa 1% uglj enika. . Ce-
mentitna mreza i perlit (nagrizano
Nitalom)
67
tome, cementitna mreza u nadeutektoidnim celicima potpuno tacno ka-
rakterise velicinu y-zrna. Za odredivanje velicine austenitnog zrna neop-
hodno potrebno prisustvo cementitne mreze granicama zrna; u
ovom cilju, celik se podvrgava cementaciji na temperaturama austeniti-
zacije (proba Mak Kejd-En*).
Razmotrimo sada proces ocvrscivanja celika III ciji sadrzaj uglje-
nika oko sto cesto slucaj pri zavarljivih celika spa-
janih gasnim ili elektrolucnim zavarivanjem (sl. III-1).
Pri prelazu likvidusa u g, izlucene klice su kristali o-zeleza, sa veoma
niskom koncentracijom ugljenika klice se obogacuju uglje-
nikom do pri temperaturi od 1 Peritekticna transformacija,
do koje dolazi pri ovoj temperaturi, javlja se kao rez.ultat uzajamnog
dejstva -zeleza sa tecnom fazom sa ugljenika, kojom prilikom
se obrazuje cvrst rastvor y-zeleza. Izmedu 1 i tacke g
1
(1
jednovremeno su prisutne dve faze + koje pri prelazu linije NJ
obrazuju jednofaznu austenitnu strukturu, ili zrna
Sl. III-5 - 200 - Mikrostruk-
tura zarenog niskougljenicnog ce-
lika sa ugljenika. Ravno-
merna raspodela dva sastojka: fe-
rita i perlita
Sl. III-6 - 1 800 - Tercijarni
cementit zrna ferita,
obrazovan materijala sa-
va, izradenog rutilnom elektrodom
0,070fo; Mn =
Si =
Proces kristalizacije sledi identican proces.u u slucaju pode-
utektoidnog celika, to jest, u tacki k na liniji G S pri temperaturi od
oko takode nast.upa izlucivanje feritne faze iz nje zrna ferita
Ako sadrzaj ugljenika u celiku manji od onda tecna faza nepos-
redno prelazi u -zelezo, transformacija --+ se odvija liniji NJ.
U cvrstom stanju, pri prelazu linije GP, dolazi do izlucivanja ter-
cijarnog cementita (sl. III-6); takvu strukturu mozemo cesto sresti u
savovima, kako u stanju neposredno posle zavarivanja, tako i u termicki
;)bradenom stanju. Strukture savova, dobijene gasnim i elektrolucnim
zavarivanjem, su razlicite. Pri elektrolucnom zavarivan.ju kolicina me-
tala ednovremeno dovedenog u tecno stanj veoma mala, brzina
* Quaid Ehn; ova proba standardizovana u SAD (prim. prev.).
5*
68
hladenja veoma velika i, u zavisnosti od metala, ona moze da
dostigne 1 do 1 600C/min. Primarna struktura krupnozrna, den-
dritna, sa jasnom orijentacijom i naziva se strukturom (sl.
III-7). Ova struktura se ne menja zagrevanjem ispod tacke ali se
ona moze usitniti zarenjem prelaskom u stanje toga u ras-
tapanja elektrolucno zavarenog sava, prvi koreni zavari i sredisni za:vari
Sl'. III-7. - = 1.000 - Bazaltna Sl. III-8. - = 1 000 - Sredisna
struktura povrsinskog sloja mate- zona sava prikazanog na sl. III-7;
rij al ----------,t
" -- ""-'
= 0,75%; Si = 0,25% S = 0,027% slojeva
= 0,018%)
imaju sitnozrnu, pravilnu strukturu sa obrazovanjem perlita gra-
nicama zrna (sl. III-8), sa izluCivanjem tercijarnog cementita (sl.
III-6); samo povrsinski sloj ima bazaltnu strukturu (sl. III-7).
U zoni rastapanja (materijalu sava), pri oksiacetilenskom zavariva-
nju, koje se vrsi u jednom sloju
kolicina jednovremeno rastopljenog
rijala mnogo veca, brzine hladenja su
znatno manje = 350C/min),
na struktura krupnozrna, bez neke od-
redene orijentacije, sa kristalima nepra-
vilnog celom preseku sava
(sl. III-9).
- TRANSFORMACIJE U
OSNOVNOM MATERIJALU
Termicki ciklus zavarivanja stvara u
<5vakoj tacki osnovnog ma terij ala stacio-
narno toplotno stanje, koje odredeno
Sl. III-9. 100 - Mikro-
struktura rastopljene zone oksi-
acetilenski zavarenog sava
69
maksimalnom dostignutom temperaturom Tm i brzinomhiodenja Vm
(sl. III-10).
Transformacije u datom osnovnom materijalu zavise od ova dva fak-
tora (Tm, Vm) i zbog toga treba razmatrati razlicite zone:
Zona pregrevanja- neposredno uz granicu rastapanja
u koj dolazi do preteranog porasta zrna.
Zona zarenja - temperature izmedu i 1 kojoj dolazi
do
{
ransformaclje
1
:...

\
7
.
= 1500 1100 900 700

Z
Laren}a
0
/
one . \ vmin( min)= 350 240 170 100
l \ 1 1/ //_//
\ sava) f ,.-
1 .
Granlca rastapanja 1
50 40 30 20 10 10 20 30 40 50 (mm)
Sl. III-10. - Raspored ... "'-----------------------
---
Tm: minimalno dostignuta temperatura; Vm: hla-
denja u C/min
Zona transformacije (zona pod uticajem toplote) izmedu i AR
do - koja se karakterise temperaturama nizim od tempe-
zoni zarenja.
g ---------------------
g :. aof :
;u..c: 1
1 60 ;!
'- 1
40
1

""' 20
1
1
'-
Vl
92 __ :- -----
Sltna zrna normalizo- Zrna raznih
vana Ill modifikovana veliCina

4
emperatura

Krupna zrna
pregrejana
Sl. III-11. - Uticaj temperature na porast zrna
f
1
70
U ovoj zoni mogu doci do izrazaja sekundarni procesi: obrazovanje
tercijarnog cementita, izlucivanje nitrida gvozda (Fe
4
N), itd.
Najzad osnovni materijal koji nije izmenjen, za temperature ispod

Razmotrimo sada detaljnije strukturne transformacije u ovim zona-
ma. Kada se celik lagano zagreje od sobne do temperature
iznad tacke AR, nece se zapaziti nikakva vidna promena u sitnozrnoj
strukturi sve do izvesne temperature
Ti (sl. III-11); zatim, zrna pocinju
da rastu dolazi do obrazovanja me-
sovite strukture sa krupnim i sitnim
zrnim.a (sl. III-12). Pocev od ovog mo-
menta, pri daljem povisenju tempera-
ture k:r:upna zrna pocinju da apsorbuju
sitna i procentuaL11.a koiicina krupnih
zrna se ravnomerno povecava. Tempe-
ratura Ts, pri kojoj se struktura sastoji
samo iz zrna, naziva se tempe-
raturom pregrevanja.
Tempera tura uostalom nij edini
!i faktor koji utice na ,porast zrna. Pocev
t.
:,,_, od te.mperature Ti, pri ko111stantnoj
. temperaturi, velicina zrna raste s vre-
f Sl. III-12. _ 200 _ struktura menom, ovaj porast utoliko brzi
.. ,
sava Zdruzeni uticaj ova dva faktora,
za jedan sasvim niskougljenicni celik,
. . prikazan na dijagramu na sl. III-13.
V1d1 se da se za od 1 potpuno pregrevanje dostize
tek posle osam casova, dok pri temperaturi od 1 potrebno dva
100
60
._
N

g. 40
._

20
Sl. III-13. - Uticaj temperature i vremena zagrevanja na po-
rast zrna
STRUKTURE ZA V ARENIH SPOJEV 71
casa. Pri temperaturama ispod 1 pri kojoj duzini vremena
zagrevanja, obrazuju se samo mesovite strukture, koje se sastoje kako
iz krupnih, tako i iz sitnih zrna
111 - VIDMANSTETENOV STRUKTURA
Posebnu strukturu, koju cemo niZe razmotriti, prvi put zapazio
Vidmansteten* u meteoritskim gvozdima (sl. III-14). Ova struktura, koja
ima tri ili cetiri pravca orijentacije, utice na povecanje krtosti celika,
cime se objasnjava veliko interesovanje mnogobrojnih istrazivaca za ovu
strukturu.
Sl. III-14. - U = 6 - Vidmanstetenova struktura u meteorit-
skom zelezu prema N. Beljajevu. Izlucivanje sastojaka duz
kristalografskih ravni oktaedra, Cime se dobljaju dva tri
pravca orijentacije mikrostrukture
Hanemann [1] prvi postavio dijagram (s1. III-15) razliCitih struk-
tura u funkciji tri faktora koji uticu:
- hemijskog sastava celika;
* de Widmanstaeten
72
temperature pregrevanja u
- brzine hladenja pocev od temperature ove
obrazovanja Vidman.Stetenove strukture relativno ograni-
cena = 0,2 do za slaba pregrevanja (sl. III-15a), ali se prosiru-
je u nizih koncentracija ugljenika kada temperatura pregrevanja
raste (sl. III-15b). Uticaj treceg faktora, brzine hladenja, znatno se po-
jacava sa pregrevanjem. Iz toga izlazi da uticaj pregrevanja dakle,
presudan.
200

""'

1100

..........
1000
'-'

900

Q)

F

800

z

0,2 0,4 0,6 0,8 0,9
Sadriaj ugljenika (%)
Sl. III-15. - Dijagram Hanemana, koji utvrduje
uslov obrazovanja Vidmanstetenove strukture pri
zagrevanju do temperature u

(sl. 15
i pri pregrevanju (sl. 15
Z = zrnasta struktura; V = Vidmanstetenova struk-
tura; mrezasta struktura; F = feritna polja.
Sa pukovnikom N. Beljajev-im [2] autor proucavao uslov
zovanja ove strukture u savovima, koju karakterisu slojevi paralelni rav-
nima cepanja kristala austenita. Nastajanje ove strukture zavisi od tri
gore navedena glavna faktora:
- hemijskog sastava metala;
1
f
73
velicine austenitnih zrna, iz kojih se obrazuju sekundarne strukture
(pregrevanje);
- brzine hladenja, pocev od austenitne faze.
Analogni uslovi hladenj mogu doves.ti ednom do obrazovanj
mrezastih struktura, ako -zrno relativno s:itno (nije pregrejano);
drugi put do obrazovanja krupozrne strukture i Vidmanstetenove struk-
ture, ako se polazi od krupnozrnog austenita.
U zavarenim spojevima Vidmanstetenova struktura moze nastati ka-
ko u zoni rastapanja (materijalu sava), tako i u pregrejanom osnovnom
materijalu; kojiput, ona se obrazuje i pri kiseonicnom rezanju velikih
masa. Osim uticaja hemijskog sastava, pojava ove strukture povezana
sa karakterom toplotnog ciklusa zavarivanja, koji odreden vrstom. i
rezimom zavarivanja, takode, dimenzijama i zavarivanih ko-
mada. Prema onome sto znamo karakteru raspodele toplote pri zavari-
vanju, moze se predvideti da oksiacetilenski plamen dati najpovolj-
nije uslove za obrazovanje Vidmanstetenove strukture.
Sl. III-16. - 100 Nepotpuna
Vidmanstetenova struktura u savu
izradenom oksiacetilenskim zavari-
vanjem
Sl. III-17. - U = 100 - Potpuna
Vidmanstetenova struktura u oksi-
acetilenski zavarenom savu celika
sa 0,150fo ugljenika
Ova struktura se moze javiti u nekoliko vidova: moze nepot-
formirana (sl. III-16 i III-19), ako jedan od hemijskih ili
termickih uslova nije potpuno ostvaren; ona moze biti ,potpuno formira-
na (sl. III-17), to jest, sa jasno izrazenim pravcima orijentacije. Lame-
larne strukture, izlucene paralelno ravnima cepanja kristala, mogu
perlitnog ili trustitnog tipa. Neke mehanicke narocito tvrdoca,
ednoznacno su odredene prirodom lamelarnih struktura.
Legirajuci elementi, kao sto su mangan, hrom i olaksa-
vaju obrazovanje Vidmanstetenove strukture.
Vidmanstetenova struktura bitno utice na mehanicke osobine zava-
renog spoja, posebno, usled izrazene krupnozrnosti, izaziva povecanje
krtosti metala.
74
TABLICA III-1
Hemijski sasta.v metala u %
Udarna zilavost u kpmfcm
2
(Menazeova epruveta)

Mn Si
Vidmanstetenova Provarivanje Zarenje sava
struktura korena pri
0,19 0,32 Tragovi
1
3,20 6,40 17,8
0,37 0,74 0,36 2,35 6,0 15,20
0,46 0,87 0,16 2,8 5,20 14,60
--- --- . -
U III-1 navedeno nekoliko rezultata udarne zilavosti za
epruvete sa dobro definisanim Vidmanstetenovim strukturama, doblje-
nim gasnim zavarivanjem. Niska udarna zilavost epruveta sa Vidman-
stetenovom strukturom, koja se krece izmedu 2 i 3 kpm/cm
2
, moze se
poboljsati u slucaju savova provarivanjem korena, predgrevanjem ko-
mada, ili potpunijom termickom obradom.
IV - METALOGRAFSKA STUDIJA ZA V ARENIH SPOJEV
Razmotrimo sada dve vrste promena koj su u tesnoj vezi sa pro-
cesom topljenja:
promena koja utice na arhitekturu zrna;
promena vezana za zakaljivost celika, koju cemo zvati fizicko-he-
mijskim promenama.
Promena koja utice na .arhitekturu zrna
1. Oksiacetilensko zavarivanje
U zoni rastapanja (materijalu sava) pri oksiacetilenskom zavariva-
nju, metal se zadrzava u tecnom stanju relativno dugo vremena u zavis-
nosti od zapremine rastopa to jest, od zavarivanih limova i
precnika dodatnog materijala. Odatle proizilazi da velicina zrna koja
kristalisu raste do izvesne granice sa povecanjem zavarivanih
limova. Struktura materijala sava pri gasnom zavarivanju veoma
krupnozrna sa nepravilnim oblicima kristalita i bez odredene orijenta-
cije (sl. III-9). Na ivicama zleba ocvrsCivanje se vrsi u pravcima uprav-
nim na izoterme odvodenja toplote (sl. III-18), sto podseca na ocvrsciva-
nje u ingotima. U zoni rastapanja, obrazovanoj iz mesavine materijala
sava i pregrejanog osnovnog materijala, struktura ostaje krupnozrna.
U osnovnom materijalu, uz materijal sava, javlja se prvo zona preg-
revanja sa vrlo krupnozrnom strukturom (sl. III-19); u ovoj zoni vrlo
75
cesto nastaje Vidmanstetenova strukutra. Sa udaljavanjem od ose sava,
dimenzije zrna se smanjuju.
Sl. III-18. - Orijentisana grariice vastapanja
oksiacetilenski zavarenom savu
Sl. III-19. - U = 150 - zone pre-
grevanje sa feritnom mrezom i finog ag-
regata tipa zrna (pocetak
stvaranja Vidmanstetenove strukture)
Dijagram na sl. III-20 prikazuje promenu odnosa povrsina zrna S/S
0
,
gde Sn povrsina zrna zareno'g metala, S srednja povrsina
zrna u datoj tacki, odredenoj rastojanjem od ose sava [3]. Za oksiaceti-
lensko zavarivanje (kriva vidi se da odnos S!Sn cesto dosti.Ze vrednosti
vece od 16 u zonama pregrevanja i rastapanja. Makrografija s1. III-21
76
dobro ilustruje ovaj fenomen u osnovnom materijalu oksiacetilenski za-
varenog spoja.
d
f16
d

Sl. III-20. - Uticaj termickog ciklusa z a v a i v a n j a :na velicinu zrna osnovnog
metala.
Kriva oksiacetilensko zav.arivanje
Kriva elektrolucno zavarivanje
Sl. III-21. - U = 3 - Razlicite zone u oksiacetilenski
zavarenom savu (d = 10 mm), koje su shematski pri-
kazane u sl. III-20
2. Elektrolueno zavarivanje
Pri elektrolucnom zavarivanju sav nastaje uglavnom sukcesivnim
naslagama rastopljenog metala vrlo male zapremine sa skoro trenutnim
ocvrscivanjem. Iz toga proizilazi da struktura zone rastapanja sitnozr-
nija, usmerena i iglicasta; to ranije opisana bazaltna struktura
(sl. III-7). Takva struktura uglavnom karakteristicna za povrsinske
zavare ili gornje slojeve elektrolucno zavarenog sava.
Sl. III-22. - = 100 - Orijentisana struktura gra-
nice rastapanja u elektrolucno zavarenom savu. Os-
U austenitnoj fazi mogu se videti dendriti
Sl. III-23. - = 6 - Makrostruktura za-
varenog sava pokazuje orijentisanu kristalizaciju ma-
terijala sava i strukturne transformacije u zon:i pod
uticajem toplote osnovnog materijala
77
78
Ako se zavarivanje vrsi sa vise zavara, onda toplotno dejstvo gornjih
zavara ocvrslih slojeva, sto dovodi do
sa obrazovanjem sitnih poliedarskih zrna (sl. III-8). Ova
karakteristicna za sredisne slojeve materijala sava.
U zoni rastapanja orijentacija zrna dosta jasno izrazena (sl. III-22);
ona cesto izmenjena termickom obradom pri
zavara.
Zona pregrevanja osnovnog materijala znatno U ovoj zoni
dolazi do maksimalnog porasta zrna (kriva na sl. III-20); zatim
sitnija zoni rastapanja, bar centralnom spoja,
reci zavara.
Na makrografiji, prikazanoj na sl. III-23, vide se razlicite zone elek-
zavarenog spoja.
Fizicko-hemijske promene
1. Oksiacetilensko zavarivanje
Ocevidno da obrazovanih pri oksiacetilenskom
za celika, zavisi na prvom od li-
1
1
1
mova; toplotni ciklus zavarivanja uglavnom odreden ovim paramet-
rorn. Razmotrimo sta se desava raznim zonama zavarenog spoja (sl.
1
JII-10) za slucaj kada lima 10 mrn: _ _l
--
ljenja brzine hladenja su reda 350-400C/min. maksi- !
!
rnalnog kaljenja; ali se superpozicijom hemijskih
transformacija, narocito za celike usled korisnih eleme-
nata: mangana, silicijurna. Zbog toga ova zona cesto manje
zakalj ena nego susedne zone osnovnog ma terij ala.
Sl. III-24. - U = 180 - Sferoidi-
zacija strukture u zoni pod utica-
jem toplote koja odgovara kritic-
nom intervalu
U zoni pregrevanja osnovnog
materijala, koja se nalazi na nekoli-
ko milimetara od ose sava, dostignute
temperature su jos uvek vrlo visoke
(1100 do 1 hladenje veoma
brzo (brzina hladenja 200 do 300C/min).
Toplotno, neminovno dolazi do porasta
zrna i znatne struktume transforma-
cije usled kaljenja, cija priroda zavisi
od vrste celika (sl. III-19). U ovoj
zoni nema hemijskih prornena,
led toga, konstituciju konacne
ture sarno termicki ciklus za-
varivanja.
U zoni zagre'IXlnja,
dejstvu temperatura nesto iznad
koja se zove jos i zona zarenja, metal
tezi normalizovanoj sa usit-
njenim zrnom, ali ova transformacija
STRUKTURE ZAV ARENIH SPOJEV
79
ne moze biti potpuna obzirom da brzina hladenja jos uvek velika (170
do 200C/min).
d) U zoni pod uticajem toplote, koja se prostire u teniperaturnom
intervalu - (720 do promene mogu imati razlicit vid, naj-
cesce moze nastupiti globulizacija lamelarnih agregata sa tendencijom
ka koagulaciji bez bitne promene feritnih zrna (sl. III-24). Ova
zone pod uticajem toplote se proteze na rastojanju 20-25 mm od ose
sava pri zavarivanog lima 10 mm. Izvan ove zone osnovni ma-
terijal ne trpi vise promene, ako metal ,pre zavarivanja bio u zarenom
stanju.
Ako osnovni materijal pre zavarivanja bio podvrgnut termickoj
obradi (kaljenje, otpustanje) ili mehanickoj obradi (hladna deformacija),
onda transformacije u zoni pregrevanja i u zoni zarenja biti u velikoj
meri analogne onima koje su napred opisane, ali u drugim
zone pod uticajem toplote u osnovnom 'ffiaterijalu mogu nastupiti nove
transformacije, ciji karakter tesko predvideti.
2. Elektrolucno zavarivanje
Dostignute temperature u razlicitim zonama transformacije, uslov-
ljavaju, u slucaju elektrolucnog zavarivanja, znatno vece brzine hladenja,
sto izaziva energicnije kaljenje metala.

i prostiru se na 4-5 mm od ivice zleba, nezavisno od limova
(sl. III-25). Ovo proizlazi iz samog postupka elektrolucnog zavarivanja
Sl. III-25. :.__ Makrostruktura elektrolucno zavarenog
V-sava (d = 46 mm). ZaV:arivanje izvrseno meto-
dom viseslojnog zavarivanja uzanim z.avarima. Vise-
slojno z.avarivanje dovodi do delimicne normalizacije
osnovnog materijala u zoni pod uticajem toplote,
koja se karakterise tankim riesto svetlijim povrsi-
nama
80
koji se izvodi vise malih zavara koji teze da
donjih slojeva zrna).
Nanosenje sledecih zavara izvesnoj meri, na zona
transformacije osnovnog materijala, te stoga i nailazimo, poglavito
debelim limovima, naizmenicne slojeve zona koje pretrpele
i delimicno normalizovanih zona (sl. III-25).
Na taj nacin, zone sa razlicitim skoncentrisane
veoma maloj zapremini; one jedna i vrlo
kompleksan poredak dejstva termickog zava-
rivanja [4] (sl. III-26).
15 10 5 10 15mm
1
1s/oj 2sloj 3sloj 4 <>s/oj
Sl. III-26. - Uticaj termickog ciklusa pri
viseslojnom zav.arivanju na strukturne
transformacije u osnovnom materijalu
slojeva menja isto tako i pregrejane zone .
- _ -:.-- -
: .. ove zone. .

230
65%
220
210
--
200
190
180

170
26%
22%
160
150
140
130
2 4
Broj slojeva
Sl. III-27. - Uticaj viseslojnog zavarivanja na promenu tvrdoce u zoni pregrevanja.
Hemijski sastav osnovnog materijala: 0,28%; Mn = 0,54; Si = 0,18%
81
Na primer, za tacku prvi zavar dovodi do znatnog povecanja tvrdoce,
i to do vrednosti koja iznosi od prvobotne tvrdoce osnovnog mate-
rijala; zatim, u toj istoj tacki, tvrdoca poCinje da se smanjuje da bi se
stabilizovala, pocev od treceg zavara, na od pocetne vrednosti
tvrdoce.
Slican slucaj imamo i u drugim tackama i D) zone pregre-
vanja. Konacno dolazi do izjednacivanja mehanickih osobina i struktura
na nacin kako smo to napred pokazali, izuzev mozda u lokalizovanim
gornjih uglova zleba.
Do sada smo govorili dva najrasprostranjenija postupka zava-
rivanja. Razmotrimo sada ove fenomene u nekim drugim postupcima
zavarivanja.
3. Zavarivanje elektricnim otporom
Ako, u postupcima spajanja topljenjem, pri jednoj te istoj
metala, izvesni faktori ostaju u znatnoj meri konstantni; pri zavarivanju
otporb,m parametri mogu da variraju u mnogo sirim granicama (vidi D.
Seferian "Zavareni spojevi").
S druge strane, masine za zavarivanje otporom u stanju su da
ostvare vrlo razlicite rezime, sa predgrevanjem i termickom obradom
posle zavarivanja. Shodno ovome, vrlo opasno pokusavati sa ekstra-
polacijom rezultata, nadenih cak i na istim legurama, za tako razlicite
uslove zavarivanja.
Makrostruktura srednjem preseku, upravnom na
-- ----
manje deformisanom elipsom. U najprostijem slucaju, zavarena tacka
u "sociva" ima dve ose simetrije: veliku osu koja se poklapa sa
linijom dodira dva lima i malu osu, koja se poklapa sa osom elektroda
upravnom na povrsinu limova (sl. III-28). Ovaj elipticni oblik javlja se
...
1
Sl. III-28 - Shematski prikaz termicke pr.i tac-
kastom zavarivanju, koja objasnjava socivasti oblik za-
varene tacke
:
82
kao posledica karaktera raspodele toplote pri tackastom U
ravni limova izoterme koncentricnih
limova, centralna zona zavarene tacke se zagreva do top-
ljenja i karakterise se vrlo velikom brzinom hladenja; vrlo veliki tem-
gradijent objasnjava socivast oblik zavarene tacke. Ocevidno
da promena parametara zavarivanja na oblik tacke; pri maloj
brzini zavarivanja, koja trajanje zavarivanja,
izoterme se profil tacke vise
Na shematskom zavarene tacke iz celika vidi
se nekoliko zona transformacije (sl. III-28):
- Zona 1 osnovnog materijala, koja nije ter-
mickog zavarivanja; ovoj zoni metal zadrzava prvo-

- Zona 2 ogranicena
izotermama koje
ma transformacije

i ovoj zoni se
zrnasta perlit tezi ka
preraspodeli i
- Zona 3 ili zona zarenja, koja odgo-
vara iznad karak-
terise se
prethodne hladne deformacije osnov-
nog materijala, rekristalizacija.
- Zona 4,. koja rastapa-
re '
migracije segregacije_ elemenata,
itd. zone pregrevanja nije konsta-
tovano, bar onim zavarenim tackama
koje izlozene za-

- Zona rastapanja se sastoji iz spolj-
njeg sloja 5, sa orijentisanim dendritima, i
sloja 6, sa jednakoosnom
turom.
Na sl. III-29 prikazana makro-
zavarene tacke, izvrsene pri sle-
decem
acina ............... .
pritisak ................... .
vreme zavarivanja
Sl. III-29 - Razlicite zone
spoja dobljenog pri
tackastom zavarivanju nisko-
ugljenicnog celika. Rezimi
zavarivanja su isti, menja se
samo vreme zavarivanja:
= 1/10 sec; = 2/10 sec
2 500
10,5 kp/mm2
1/10 sec.
Na sl. III-29 se jasno vide gore opisane razlicite osim zone
orijentisanih koja Pri ovim istim uslovima zavari-
ali sa dvostruko vremenom zavarivanja, tj. 2/10 sec
(sl. III-29 se jasno izrazeno
dendritne kristalizacije zone rastapanja.
Osnovni materijal iz celika koji ne trpe polimorfne transformacije,
na primer iz celika 18-8, ne trpi nikakve pro-
83
mene. Moze se konstatovati (sl. prisustvo zone segregacije oko
zavarene tacke, koja se javlja kao posledica difuzije elemenata iz zone
rastapanja u osnovni materijal i izlucivanja karblda (ako austenitni
celik legiran elementima obrazuju karblde).
Sl III-30 - zavarenog spoj.a -iz la-
ke legure, doblvenog savnim zavarivanjem;
zavarenih limova: 1,6 + 1,6 mm. Uzduzni i poprecni
presek jednog istog spoj-a (Foto Sciaky S.
Pri zavarivanju lakih legura (sl. III-30) mogu se naci razlicite ob-
lasti zone pod uticajem toplote, kao i vrlo tanka zona segregacije koja
okruzuje zavarenu tacku. Na ovoj se moze jasno razlikovati
zona orijentisanih kristala jednakoosnih
4; Automatsko zavarivanje pod prahom
automatskog zavarivanja pod prahom se, u opstem slucaju,
karakterisu dubokim provarom sa krupnim orijentisanim kristalima. Na
makrostrukturi (sl. I-1) se jasno vidi
ogranicena zona rastapanja (materijal
sava) sa orijentisanim kristalima up-
ravnim na izoterme, slicno kao pri li-
venju u kalupima; analognu strukturu
susrecemo i pri zavarivanju ugaonih
savova. Osnovni materijal izlozen dej-
stvu termickog ciklusa zavarivanja
pokazuje, kao i u slucaju elektrolucnog
zavarivanja, razlicite zone transforma-
cij sa morfoloskim karakteristikama
identicnim onima datim pri
rucnom eiektrolucnom zavarivanju.
Mikrostruktura zone rastapanja
(materijala sava), u slucaju automat-
skog zavarivanja niskougljenicnog ce-
lika, karakterise se orijen-
tisanim kristalima; ova struktura
od strukture u povrsinskom
sloju sava, ' izvrsenog rucnim elektro-
lucnim zavarivanjem (sl. III-31).

Sl. III-31 - U = 200 - Bazaltna
struktura povrsinskog sloja sava
pri d\"os!ojnom automatskom za-
varivanju pod prahom limova deb-
linije 16 mm
84
5. Zavarivanje cepova pistoljem
Struktura zavarenog spoja izvrsenog postupkom zavarivanja
pistoljem (vidi Glavu I), analogna strukturi zavarenog spoja izvrsenog
.rucnim elektrolucnim zavarivanjem. Veoma brz termicki ciklus dovodi
do analognih fizicko-hemijskih transformacija.
Makrostruktura ovog spoja pokazuje orijentisanu kristalizaciju u
zoni rastapanja (sl. III-32), kao i pod uticajem toplote osnovnog
materijala i materijala U zoni pregrevanja, pri zavarivanju cepova
Sl. III-32 - 3 -
tura zavarenog spoja dobljenog pri
zavarivanju pistoljem. -
srednjeugljenicni celik; osnovni ma-
terijal - celik 2 Cr
-lMo
Sl. III-33 - 500 - Pregreja-
na zona zavarenog spoja sa sl. III-32
Vidmanstetenova struktura orijen-
tisano kristalografskim ravnima
sa agregatom sorbltnog tipa
iz niskougljenicnih i potpuno niskougljenicnih celika, dolazi do porasta
zrna, cak i do pojave Vidmanstetenove strukture kada hemijski sa-
stav celika povoljan za obrazovanje ove posebne strukture (sl. III-33).
U osnovnom materijalu mozemo posmatrati sve strukture, koje odgo-
varaju trima stadijumima celika.
V - PRAKTICNE POSLEDICE
Karakter kristalizacije i priroda transformacija uticu na me-
hanicke osoblne zavarenih spojeva; na primer, pojava Vidmanstetenove
strukture pokazatelj krtosti celika; vrlo sitnozrna struktura elektro-
1ucno zavarenih savova povecava deformacionu sposobnost celika (iz-
duzenje, udarna zilavost, suzenje).
druga prakticna posledica primarne kristalizacije javlja se ob-
razovanje usahline, koje cesto praceno, u vecoj ili manjoj meri,
razvijanjem prslina u zavrsnom krateru sava. Ova pogreska se narocito
cesto javlja pri kratkim zavarima,
kada rastojanje savova prelazi vrednost. Ovo
pitanje opsirno tretirano glavi VI, koja posvecena
prslina zavarenim spoj evima.
Karakter transformacija osnovnom moze
se predvideti, kako to receno Glavi dijagrama na kojem
nanete kriva anizotermnog razlaganja (ARA-kriva)
i krive zavarenog spoja. ove metode razmotricemo
pri zavarljivosti celika .
. S strane, raspodele toplote zavarenim spoj evima,
koje izvrseno sa profesorom Portvenom [5], omogucilo postavljanje
graficke zavisnosti 1Jl (V
111
), koja hla-
i svakoj tacki zavarenog spoja pri gasnom
ili elektricnom (sl. III-34).
!500
/
"
/ /
1400

"
1300
v
"
/
1200
/ /
/15
/
"
/
1100

, /
/
1000

v .
"
160 2-40 320 .400 .480 560 640 720 800

Sl. III-34 - Krive Tm = (Vm) za oksiacetilenski i
elektrolucno zavarene savove. Hladenje polovini de-
zavarenih limov'a (krive i <i na njihovoj pov-
rsini (krive i d)
Ove krive omogucile da se stacionarno toplotno stanje
zavarenom (sl. III-10). Nanosenjem na krive raspodele toplote
Portvena karakteristicnih krivih kaljenja celika Portvena i Sevenara,
mogu se odrediti koje se razlicitim zonama zava-
renog spoja. Tako, za Ni-Cr celik, Cije su "karakteristicne
krive" date na sl. III-35, zoni pregrevanja se posmatrati
nitno-martenzitne zonama udaljenim od ose sava,
kaljenja. Ova metoda dozvoljava da se odrede koje se
u razliCitim zona pod uticajem toplote celika date
(vidi I, celik 4).
!
1.
!
86

1500
1400
Oksiaceti/ensko
zavarivanje

', Prehlacleno stanje
', - austenit
.........
mm 10
.

I
.ttanje
-
Sl. III-35 - r:aspodele t-oplote (oksiacetilenski
i elektrolucno zavareni spojev:i) s.a "karakteristicnim krivama
kaljenja" kaljivog ce1ika. Razgranicenje zona pod
uticajem toplote osnovnog materijala
BIBLIOGRAFIJ
[1] Hanemann i Schrader: Atlas metallographicus (Berlin), vol. III, 30.
[2] N. Belaiew i D. Sejerian: Congres Int. de la Soudure Autogene,
Londres, vol. III (1936), 567; Rev. Metall., 34, n 12 (1937), 690.
[3] Prof. Portevin i D. Seterian: XI Con.gres Int. de la Soudure Autogene,
Rome, vol. I (1935), 567; Rev. Soud. Aut., 255 (1935), 4.
[4) D. Sejerian: Methodes particuHeres d'etude des soudures (1947), G. R.
Paris.
[5] Prof. Portevin i D. Sejerian: XI Congres Int. de la Soudure Rome
(1934); R. Acad. Sciences, 199 (1934), 34; Chal. et Indust. (Sept. 1935).
87
PLOCA I
Struktura zavarenih s.pojeva cetiri vrste celika, izvrsenih
oksi-acetilenskim zavarivanjem
Sve probe su nagrizane Sauveur-ovim reaktivom.
Ispod svake mikrografije dato uvelicanje i tvrdoca u Brinelovim jedinicama.
Hemijslci
sostav

_Ni:4 35
Cr:1,21 %
Red.
Osnovni materijal
br.
Zarena struktura:
1
ferit i perlit
--
Sitnozrna
2
i heterogena
struktura ferita
i perlita
--
Ferit i perlit.
Trakasta
i heterogena struktura
Ferit i koagulirani
4 perlit. Zarena
struktura
Zona pod uticajem
toplote

'
Krupna zrna.
Mreza ferita
sa finim perlitnim
agregatom.
Tendencija
koagulacije perlita
Tendencija
koagulacije perlita:
struktura ostaje
heterogena.
Transformacija
Ar"', fini martenzit.
Zona normalizacije
Zona pregrevanja
Zona
A,-Ts (materij al sava)
Mreza krupnih zrna
Struktura vrlo
krupnog ferita Vidmanstetenova
ferita sa agregatom
sa finim trus- struktura.
turistitnog tipa.
titnim agregatom.
-
Izlucivanje prezasicenog
ferita. Struktura Iglicasti ferit. Vidmanstetenova
odgovara transformaciji Bejnitna struktura struktura.
Ar'". Gornji bejnit
Izlucivanje iglicastog Struktura koja
ferita na osnovi finog odgovara lglicasti ferit.
agregata. Bejnitna transformaciji Ar". Gornji bejnit,
struktura.
Donji bejnit.
Struktura koja odgovara
Transformacija Ar'"
transformaciji Ar"'.
Krupnozrni
struktura
Fini martenzit.
martenzit.
donjeg bejnita
88'
METALURGlJA ZAVARIVANJA CELIKA
PLOCA
Eiektioiucno zavarivanje
niskoug,ljenicnog ce1ika 10 mm bazicnom elektrodom (O'L
50_ kp/mm
2
).
-- ---
Hemijska analiza %
Ispitivani materijal Mn Si S 1 1 N2
-------------1-----1-----1------ ----- --- ---1-----
0snovni materijal 0,13 0,49 tragovi 0,023 0,018 1 0,008
-M-a-te-r-ij-'al-sa_v_a _____ --0,-6-8 ----0-,4-2- 0,015 O,OU-
125
120Br
:
135Br

Makrografija zavarenog spoja pokazuje:
Strukturu materi}ala sava orijentisanu povrsinskom sloju (sav 1zvrsen sa
tri zavara); zonu pod uticajem toplote osnovnog materijala, jako obojenu pri nagri-
zanju - termicki ciklus viseslojnog zavarivanja malo uticao na ovu zonu.
Provarivanje korena sava sa suprotne strane takode izaziva obrazovanje ori-
jentisane strukture.
Mikrografija 1. Bazaltna struktura povrsinskog sloja sava.
2. Srediste materijala sava; "normalizovana" struktura sa vrlo sitnozrnim
feritom.
Srediste zone pod uticajem toplote; zrnasta fina struktura.
4. Kraj zone pod uticajem toplote (At - As); struktura koaguliranog perlita.
5. Osnovni metal van zone pod uticajem toplote; homogena struktura !erita
perlita.
89
PLOCA III
Elektrolucno zavarivanje
srednjeugljenicnog celika 16 mm bazicnom elektrodom (aL = 50 kp/mm
2
).

Hemijska analiza u
%
Ispitivani materijal Mn Si s

N2

-------- ----
Osnovni materija.l 0,33 0,54 0,02 0,018 0,025 0,007

Materijal sava 0,010 0,65 0,37 0,013 0,020 0,010
zavarenog spoja pokazuje da izvrsen velikim brojem zavara.
Uticaj termickog ciklusa viseslojnog zavarivanja na zonu pod uticajem toplote
osnovnog materijala ispoljava se smenj.ivanju tamnih i sv:etlih polja. Svetla po-
lja svedoce tendenciji ka "norma1izaciji" strukture.
Mikrografija 1. Zona rastapanja materijala sava; krupnozrna struktura pregrejane zone
sa sitnozrnim, verovatno, trustitnim agregatom.
Mikrografija 2. Bazaltna struktura povrsinskog sloja sava. Srediste sava pokazuje strukturu
finog ferita (kao i mikrografija 2 sa ploce
Mikrografija Srediste zone pod uticajem toplote; Sitnozrna regenerisana struktura ferita
i perlita.
Mikrografija 4. Kraj pod uticajem toplote - fina i koagulirana struktura.
Mikrografija 5. Osnovni metal van zone pod uticajem toplote; struktura ferita perlita.
GLAVA IV
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZA V ARIV ANJE
Postupak elektrolucnog zavarivanja bazira se na uspostavljanju i
odrzavanju elektricnog luka izmedu metalne zice nazvane "elektroda", i
komada koji se zavaruje. Elektroda jednovremeno sluzi kao provodnik
elektricne energije potrebne za rastapanje i kao dodatni materijal.
Gole elektrode se u izuzetnim slucajevima i danas su
.. _______________

[ jezgra elektrode, iznad rastopa tecnog metala obrazuje se metalurska
troska. Prema prirodi ob1oge, dolazi tada do slozenih hemijskih reakcija
izmedu troske i rastopljenog metala: reakcije dezoksidacije, desumpori-
zacije, denitriranja takode i do reakcije legiranja metalnim elementima
koje sadrzala u ferolegura.
Prvi deo ove glave posvecen izucavanju elektroda za elektrolucno
zavarivanje, njihovoj klasifikaciji, drugi izucavanju nekoli-
ko reakcija izmedu troske i rastopljenog metala na bazi opstih teorijskih
postavki fizicke hemije.
PRVI DEO
1 - DEFINICIJA 1 KLASIFIKACIJA ELEKTRODA
Definicija elektroda
Gole elektrode su izradene u metalne zice kruznih preseka sa
tacno definisanim hemijskim sastavom. Rad sa njima dovodi do velikog
broja nepogodnosti koliko u odnosu na elektricnog lika, toliko
i u odnosu na fizicke kvalitete dodatnog meterijala, kao sto su: teskoca
uspostavljanja i odrzavanja elektricnog luka, apsorpcija velike koliCine
kiseonika i azota. Kako cemo videti u daljem izlaganju (glava V), ap-
sorpcija gasova dovodi ne samo do obrazovanja gasnih mehurova (naru-
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTEZA METALA- TROSKA
91
savanje kompaktnosti metala) vec i do oksidacije i nitriranja
sava, cime znatno smanjena deformaciona sposobnost savova. Ove
elektrode su u poslednje vreme skoro potpuno napustene.
elektrode. Industrija koja. koristi zavarivanja duguje za
svoj izvanredan napredak Svedaninu pronalazacu
elektrode. elektroda sastoji se iz metalnog jezgra, cilindricnog
i vrlo razlicitog hemijskog sastava u zavisnosti od zahte-
vanih osobina materijala sava (sl. I-3). Sastav. vrlo slozen.
mehanicke smese organskih i mineralnih materija. Svaka komponenta
izvrsava sasvim ulogu, bilo u .rastapanja, bile
ocvrscivanja. u sastav ulaze stabllizatori luka, komponente
koje trosku, dezoksidanti, legirajuce itd.
istovremeno vrsi funkciju:
elektricnu;
fizicku preko troske;

Elektricna uloga
Zna se, da odrzavanje elektricnog luka jonizacijom ga-
sova izmedu katode i anode. Nestalnost metalnih lukova posledica nji-
.....
opada kada intenzitet struje raste. Da bi se dobila stabllnost elek-
tricnog luka pri zavarivanju, potrebno uvesti u kolo elektricnog luka
dopunski otpor, najbolje induktivni otpor, koji se suprotstavlja brzim
promenama intenziteta elektricne struje. faktori koji uticu na
stabilnost elektricnog luka su mnogobrojni:
- napon praznog hoda; u slucaju zavarivanja naizm.enicnom stru-
jom potreban visi napon praznog hoda;
- potencij al jonizacij metala;
- termoelektronska emisija;
- provodljivost.
Za elektricni luk naizmenicne struje neophodna jako jonizovana
sredina, odakle proizilazi potreba da obloga sadrzi soli natrijuma, kali-
juma, itd. Druge konponente, kao sto su silikati, karbonati, oksidi gvozda
i titana, oksid torijuma, itd., takode povoljno na uspostavljanje
i odrzavanje elektricnog luka.
Nasuprot ovim komponentama postoji veliki broj jedinjenja, kao
sto na primer: fluoridi koji nepovoljno na uspostavljanje i odr-
zavanje elektricnog luka; iz ovih razloga kriolit nije preporuclj'iv kao
jonizujuca komponenta.
Uopste komponente koje svojom disocijacijom daju lako jo-
gas, zahtevajuci vise napone praznoga hoda, usled apsorpicije
znatne kolicine toplote pri endotermnom karakteru reakcije disociacije.
Tako na primen, elektricni luk atmosferi vodonika postaje nestabllan,
posto se disocijacija (vodonik u atomarnom stanju)
odvija uz apsorpciju 102 kcal/mol.
! '
92
Fizicka uloga ohloge
treba da olaksa zavarivanje u razlicitim radnim polozajima;
vertikalnom, horizontalnom, iznad glave; i da doprinese u zavisnosti od
svoje prirode, obrazovanju konveksnog ili konkavnog sava.
Fizicku
- priroda koja odreduje viskozitet tecne troske, i
-
Izvrsenje savova svim polozajima moze se ostvariti
samo ako istopljenu povlace gasovi ili pare koji se oslobadaju
pri D. Fast [1] pokazao da elektroda sa kiselom
koja potpuno nije vise omogucivala izvr-
senje savova u polozaju iznad glave, tako na mehanicku ulogu
vodene pare.
Elektrode celuloznog ili poluceluloznog tipa dozvoljavaju izvrsenje
savova u polozajima vodonika ili
vodene pare iz Elektrode sa bazicnom takode
zavarivanje u svim polozajima,
gasova i koji se oslobadaju pri diso-
cijaciji karbonata.
V an svake sumnj mehanicka gasova oslobodenih pri diso-
cijaciji komponenta rastopljene kapljice, ali O\liO
samo jedna strana Istopljena troska odrzava na
sto znacaj povrsinskog napona tecne troske.
U viskoziteta troski ne samo na zavarivan_jjt raz-
.- -- ----- -
asno se izraZava.
Osim toga, brzine reakcija izmene izmedu troske i metala olak-
sane troske. Iz svih ovih razloga za elektrode bazicnog
tipa, treba teziti ka viskoziteta troske, boljeg veziva-
nja mangana i specijalnih elemenata rastopljenom
takode efektnijoj i defosforizaciji materijala sava.
Saglasno ispitivanjima Gledhill-a, kiselih (sl.
IV-1, kriva 1) visok viskozitet svoje tacke topljenja
(1 do 1 pri viskozitet troske opada sa porastom
Kisele troske na bazi feldspata (kriva V) takode
visok viskozitet pri relativno nizim (1 ali pad
viskoziteta vrlo brz pri relativno maloj promeni i dostize
viskozitet troske bazicnih (kriva IV) pri = Viskozitet
troski elektroda namenjenih za zavarivanje odozgo (kriva
naglo opada pri 1 400uC; naprotiv, troska elektroda ovog
istog tipa, ali predvidenih za zavarivanje iznad glave (kriva
III), tecna i njen viskozitet ostaje primetno konstantan vrlo sirokom
(1
D) Metalurska uloga ohloge
elektroda sadrze ne samo stabllizatore i hemijske sastojke
koji metlurske troske, vec takode dezoksidatore i legirajuce
komponente, namenjene za povisenje mehanickih karakteristika mate-
rijala sava.
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTEZA METALA- TROSKA 93
Troska obrazovana pr-i topljenju elektroda treba ili da zas-
titi tecni metal od dodira sa okolnim vazduhom (debela troska), ili da

;;;
1 4
12
11
1
\
1I
\
\
\

0...

jv
\
'
\
--
1
-
i \.
\
"
6
...

....

:> 4
!
I
\

\
2

--
,.,
""'i_ .. _
-.....
---- '---2:
-
-.
N

' =jV
1200 1250 1300 1350 1400 14.50
--------'------------- __

Sl. IV-1 - Promena viskoziteta troski
elektroluenih savova u f-unkcidi tem-
perature. (prema Gledhillu).
Krive I i V: troske kiselih elektroda,
Kriva troska rutilnih elektroda za za-
varivanje odozgo; Kriva troska rutil-
nih elektroda za zavarivanje polozaju
nad glavom; Kriva IV: troska bazicnih
elektroda. t. f. = tecna faza
stvori redukujucu gasnu sredinu na primer, vodonicnu pri zavarivanju
celuloznim elektrodama ili konacno, da ispuni jednovremeno funk-
cije, kao na primer elektroda bazicnog tipa
Klasifikacija elektroda
elektroda za rucno elektrolucno zavarivanje, u zavisnosti od
hemijskog sastava i karaktera reakcija njihovih troski, mogu se svrstati
u pet velikih
1. Oksidne sadrze uglavnom mesavinu oksida gvozda, kvarca
i prirodnih silikata (kaolin, talk, liskun, feldE;pat, itd.); ponekad u sastav
ovog tipa ulaze manje kolicine dezoksidanata.
Troske ovih pripadaju sistemu (sl. IV-2). Njihov
stehiometrijski odnos odgovara jedinjenju 2Fe0-Si0
2
(fajalit),
eutektika se topi pri temperaturi oko 1 (sl. IV-3).
!'
94

8!. -+---1
1 1175
Trldlmlt + laja/11
N
1
cf
1350

FeO
Sl. IV-2 - Dijagram stanja troske sistema
Si02-FeO
Sl. IV -3 - = 350 - Mikrostruktura
oksidne troske sistema FeO-Si02.
N osnovi zeleza vide se
dendriti

Ove elektrode su nazvane oksidnim zato sto rastopljeni metal ve-
zuje veliku kolicinu kiseonika ili oksida gvozda FeO i azota vidu
nitrida Fe
4
N (sl. IV-4). Sadrzaj azota u metalu, nanetom oksidnim elek-

Sl. IV -4 - = 1 000 - Oksidi i kompleksni silikati zeleza
savu izradenom kiselom elektrodom. Feritna osnova i
iglice Fe1N 0,08%; Mn = Si = 0,25%;
N
2
=
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTE2A METALA - TROSKA 95
Oksidne elektroda, sa niskim
mehanickim karakteristikama, sav vrlo lepog izgleda, narocito
sava.
2. Kisele takode proiz-
vedene na bazi oksida gvozda i prirod-
nih silikata, ali sadrze i
i pro-
izvoda fero-legura (fero-man-
gana, fero-titana).
Troske ovih elektroda
Fe0-Si0
2
-Mn0 i sastoje se iz
- kompleksnih silikata (MnO, FeO) Si0
2
ili rodonita (sl. IV-5).
U sastav troski ovog sistema

velika kolicina silikata gvozda
(fajalit) ili mnogo kompleksnijih silika-
ta gvozda i mangana (rodonit);
slobodni oksidi FeO i MnO
razlicitim odnosima. Ove troske
tj. teze da ba-
zicne okside, kao sto MnO,
cega velika kolicina mangana prelazi
Sl. IV-5- 350- Mikrostruktu-
ra kisele troske sistema FeO
- Si02. Osnova rodonit sa
.kristalima sililikata zeleza
-------- ------------- ------------

izaziva poboljsanje izgleda sava i daje iz.vrsenja savova svim
polozajima.
3. bazi titan-oksida. Ove proizvedene na bazi
1-utila (prirodni sa Ti0
2
) ili ilmenita (oksid gvozda i titarna) sadrze
takode prirodne silikate, i dezoksidatore. Troske se sastoje iz
titanata zeleza ili kompleksnih titanata; one Ti0
2
-
-Fe0-Mno i koja znatno manje izrazena nego
sto to kiselih troski.
Eelektrode na bazi savove lepog izgleda sa vrlo viso-
kim mehanickim karakteristikama. Osim toga, takve elektrode
dobru stabllnost elektricnog i pogodne za zavarivanje svim
polozajima. Ove elektrode vrlo trazenih elektroda.
4. Celulozne proizvedene na bazi isparljivih proizvoda
(drvna i iz sadrze takode prirodne silikate i
fero-legure - dezoksidatore. Pri topljenju ovih elektroda se
mala kolicina troske; atmosfera koja stiti rastopljeni metal
sastavljena pretezno iz vodonika.
Vodonik moze da
- sa oksidom gvozda: FeO + H
2
.+:::::Fe +

- i sa nitridom gvozda: 2Fe
4
N +
_.. 8Fe + 2NH

2

Dodatni materijal iz ovih elektroda sitnozrn, sadrZi vrlo malo ki-
seonika (0
2
< ali ovome sadrzi veliku vodo-
nika (15 do 25 cm
3
na 100 g metala).
96
elektrode se za zavarivanje u svim polozajima
narocito za konstrukcije kod kojih se zahteva veca dublna provara. Di-
socijacija molekularnog vodonika, izdvojenog pri razlaganju celuloze, pri
temperaturi elektricnog luka na atomarni vodonik

odvija se
uz apsorpciju 102 000 cal/mol, koje su naknadno povracene u vidu do-
datnih kalorija.
5. Bazicne su proizvedene topljenjem pri visokim tempera-
iz mesavine kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata i
topitelja, uz dodatak dezoksidirajucih i denitrirajucih proizvoda u vidu

Ove se tope pri vrlo visokim temperaturama (oko 2 te
neophodno dodavanje topitelja (spat-fluor, kriolit, itd.). Troska, do-
topljenjem bazicnih elektroda sa jako izrazenom bazicnom reakci-
jom, pripada sistemu Ca0-Si0
9
(sl: IV -6) ili jos sloznijem. Ona se sastoji
iz metasilikata Si0'2 ili iz smese meta - i trisilikata Si02,
koji su vrlo stabllna hemijska jedinjenja.

...
:3"

...

Q.

.....
:3Co0,Si
1

40 50 60 70 90
Sl. IV -6- Dijagram stanja sistema Si02-
t.f = tecna faza

u sastav bazicne troske moze da ude takode i zelezo, koje se moze
vezati u karbonat u Fe
2
0
3
sa visokom toplotom reakcije
(21 000 callmol). Oksid aluminijuma (glinica) u ovoj tro.ski treba da
se nalazi vezanom stanju, posto pri visokim temperaturama njegov
bazicni karakter izrazen vecoj meri od kiselog.
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTE:ZA METALA- TROSKA 97
Marfoloski izgled bazicne troske se mnogo od izgleda kisele
troske i se prisustvom
kristala (sl. IV-7) osnovi
kompleksnog silikata. Isto tako
se naci nerastvoreni sastoj ci
svetle dendritne mreze koja se vero-
vatno odnosi na Fe
2
0:{
Bazicne elektrode cist dodat-
ni ma terij al sa ravnomerno raspode-
ljenim osnovi fine jed-
nakoosne (sl. III-8) koji se
povisenim mehanickim osobl-
nama: reda (pri 7 d);
zilavost 15 do 18 kpm/cm
2
(na
epruvetama UF) i srednja zatezna ja-
cina 50 kp/mm2.
Bazicne elektrode klasi
takozvanih niskovodonicnih elektroda,
koje vrlo vazan znacaj
triji (poglavlje V).
Ove elektrode razradili R.
Sarazen i Moneron 1934. godini
Sl. IV-7- U = 350 - Mikrostruktu-
troske. Stublcasti kris-
tali silikata kalcijuma Si02-
Si02)
[3], da bi zadovoljili zahteve postavljene od strane mornarice .
. i
. "otpaaan:a
Ostali faktori, na primer na metalurske pro-
cese: oksida i nitrida gvozda.
u povisenja proizvodnosti rucnog elektrolucnog za-
varivanja, proizvedeni su novi tipovi elektroda sa kiselog, rutil-
nog i bazicnog tipa. Nove elektrode da se smanji cena kostanja
zavarivackih radova, duge i obrade ivica zlebova
- elektrode sa dubokim prodiranjem, nanosenjem, metala u vecoj
tezini nego sto tezina jezgra elekttode za skoro isto vreme topljenja -
elektrode sa visokim stepenom iskoriscenja.
Elektrode sa dubokim prodiranjem
Ove elektrode izvrsenje savova sa vrlo malim brojem
zavara na neobradenim limovima debljine od 14 do 16 mm [20].
se zavarivanje izvodi bez zakosenja ivica sa dva zavara (sl. IV-8); prvi
prodire skoro do polovine lima dok se zavar nanosi sa
nalicja lima, i to tako, da zahvati koren prvog zavara.
Tip koji moze kiseli ili sa dodacima organskih ma-
terija, igra ulogu pri ovom zavarivanju.
Vrlo debele precnik elektrode) mogu da podne-
visoke intenzitete struje.
98
Sl. IV -8 - Makrostruktura sa va izradenog rucnim za vari vanj em elek-
trodama sa dubokim prodiranjem sa dva zavar,a
16 mm)
Izgleda, da vrsta elektricne struje nema uticaja na provara;
medutim, pri visokim gustinama struje, preporucuje se zavarivanje na-
izmenicnom strujom da bi se izbegao efekat magnetnog skretanja elek-
tricnog luka, neizbeznog pri zavarivanju jednosmernom strujom. Dozvo-
ljeni intenziteti struje, pri zavarivanju elektrodama sa dubokim prodi-
_ranjem, jednaki su petnaestostrukom do sestnaestostrukom kvadratu

Kvalitet osnovnog materijala ima znatnog uticaja na rezultat zavari-
vanja elektrodama sa dubokim prodiranjem, jer se materijal sava vecim
delom sastoji od osnovnog materijala. Saglasno ovom, pri zavarivanju
ovim elektrodama zahteva se brizljivija kontrola kvaliteta celika za za-
varene konstrukcije. Uopste, treba ograniciti zavarivanje elektrodama sa
dubokim prodiranjem na niskougljenicne i druge celike, koji se odlikuju
visokom zavarljivoscu.
Elektrode sa visokim stepenom iskoriscenja
Stepen iskoriscenja definisan odnosom tezine rastopljenog dodat-
nog materijala u savu prema korisnoj tezini metalnog jezgra elektrode.
U slucaju klasicnih elektroda ovo iskoriscenje krece se od 0,80 do
0,98 u zavisnosti od tipa precnika elektrode i intenziteta struje.
Stepen iskoriscenja se moze znatno povecati ako se doda
gvozdeni prah, koji vecim delom prelazi u rastop [4].
U slucaju elektroda kontaktnog tipa, stepen iskoriscenja moze
udvostrucen u odnosu na klasicne elektrode. Ove elektrode imaju vrlo
debelu i primenjuju se samo za zavarivanje u polozaju odozgo.
Na osnovu iste ideje, su proizvedene kisele, rutilne i bazicne
elektrode sa srednjom za zavarivanje u svim polozaji-
ma, sa stepenom od 1,2 do 1,4.
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTE2A METALA- TROSKA 99
Tehnoloske kar,akteristike elektroda
Energetski parametri - intenzitet i napon, primenjeni pri
elektrode, zavise od mnogih faktora od precnika
elektrode, i prirode
Tendencija, kod savremenih elektroda, za sve i
vodi ka primeni visih intenziteta U tablici IV-1,
prema Moneron-u, date su vrednosti 1ntenziteta struje za savremene
elektrode u sa intenzitetima struje za starije tipove elektroda
za obloge polovini precnika jezgra elektrode tj. sa
karakteristikom = precnik elektrode 1 preenik jezgra elektrode.
TABLICA IV -1
Dozvoljeni intenziteti struje za uoblcajene elektrode
1,5
Precnik ezgra
elektrode
Stariji tipovi elektroda 1 Savremene elektrode
Srednji intenziteti Gustina Srednji intenziteti Gustina
.... - - --

2
2,5
3,2
4
5
6
8

45
70
110
140
190
240
320
(A/mm
2
)
14,4
14,3
13,7
11,1
9,5
8,4
6,3
(A/mm
2
)
50 16
75 15,3
120 15
170 13,5
250 12,7
350 12,3
450 9
Napon zavarivanja (napon elektricnog luka) U
1
se moze izraziti sle-
decom jednacinom:
'

1
10 s
gde
7*
- konstanta, zavisna od prirode metala jezgra elektrode i
ljena anodnim i katodnim padom napona; za celik 12;
I - mm; srednje l se krece granicama od 3 do
6 mm :zavisnosti od precnika elektrode;
I
s
I - intenzitet S poprecni presek
elektrode u mm
2
;
d - precnik elektrode mm;
100
1
Na osnovu vrednosti - iz IV-1, sastavljena IV-2,
s
za duzinu Iuka 3 mm. Radi uporedenja dati su naporni elektricnog Iuka,
izmereni od strane Monerona, za bazicnu elektrodu sa = 1,5.
TABLICA IV-2
Precnik jezgra
Stariji tipovi elektroda Sa.vremene elektrode
Vrednosti (V)
elektrode
koje dao
Moneron za
(mm) I I
elektrode bazicnog
- (V)
1
- (V)
tipa
s s
2 14,4 20,7 16 21,6 -
2,5 14,3 22,7 15,3 23,5 -
3,2 13,7 23,0 15 26,4 24,5
4 11,1 25,3 13,5 27,5 23
5 9,5 26,2 12,7 30 24
8,4 27,1 12,3 34 26
8 6,3 28,0 9 33,8
1
-
1
sada uticaj razliCitih faktora _
1. Moze se predvideti da napon elektricnog Iuka brzo rasti kada se
intenzitet struje uvecava, jer
l d
6. 6.I
10. s
Pri konstantnoj duzini elektricnog Iuka, napon Iuka funkcija samo
precnika elektrode
l
6. = 13 - 6.I
' d
Pri l = 3 mm:
Za elektrodu precnika 4 mm, napona zavarivanja
0,10 6.I. Ako se poveca intenzitet struje sa 150 na 240 kao u slucaju
elektroda sa dubokim prodiranjem, promena napona Uj
za I = 150
za I =>240
Za elektrodu precnika 5 mm:
= 12 + 15 = 27 V;
= 12 + 24 = 36 V.
= 0,08 6.I
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTE:ZA METALA- TROSKA 101
Pri oblcnom intenzitetu struje, I = 200 Ut = 12 + 16 = 28 V.
Pri povisenom intenzitetu struje:
I = 360 Ut= 12 + 29 = 41 V.
Slicni napori karakteristicni su za elektrode sa dubokim prodira-
njem, sa kojima se zavarivanje vrsi pri povisenom intenzitetu struje.
U datim jednacinama nije vodeno racuna ni tipu ni nje-
noj
Moneron dokazao sledece:
za jedan te isti precnik elektrode napon zavarivanja raste brzo
u funkciji intenziteta struje (sl. IV-9).
( \f)

100 150 200 250 300 350 400 I(A)
Sl. IV-9 - Promena napona elektricnog luka u funkciji intenziteta
struj i1i gustine struj g =
Pune liinije Ut = f(I); isprekiidam.e blinije Ut = f(d). Stvarna gus-
tina (kJriva raste sa uvecanjem precn.ika elektrode
sa uvecanjem precnika elektrode, pri konstantnom intenzitetu
struje, napon zavarivanja opada; drugacije receno, napon na krajevima
luka zavisi od gustine struje.
Prema rezultatima istog autora (sl. IV-10) napon na krajevima elek-
tricnog luka za razlicite vrste elektroda u funkciji obloge
radnih intenziteta struje prikazana za elektrode precnika
4 mm).
102
2. Ako u toku zavarivanja duzina luka l raste
g

10 s
tada u
1
raste proporcionalno duzini luka jednakom precniku elektrode.
Iz napred iznetog moze se izvuci sledeci zakljucak:
Napon na krajevima elektricnog luka savremenih elektroda za zava-
rivanje funkcija gustine struje, intenziteta struje i duzine luka; koji
zavise od prirode i
40
30
20
Elektrode duboke penetraclje
2) sa mm
150 200
Elektrode. kiselog tipa
2) sa = 8mm
250
31. IV-10 - Napon elektricnog luka za razlicite tipove

Ove osoblne elektroda imaju neospornog odraza na staticke karak-
teristike izvora elektricne struje za zavarivanje. Razmotrimo izvor jed-
nosmerne struje, sa naponom praznog hoda 50 V (sl. IV-11) i sa linear-
nom karakteristikom. Za elektrodu sa kakvim tipom precnika
4 mm = 1,5) pri intenzitetu struje 170 napon zavarivanja biti
23-25 V i shodno tome luk biti Promena napona elektricnog
luka od + 2 V izaziva pomeranje intenziteta struje od 150 na 200
Pogledajmo sada sta se dogoditi ako se isti izvor jednosmerne
struje za zavarivanje elektrodama sa dubokim ,prodiranjem
precnika 4 mm, = 2). Pri intenzitetu struje 240 napon zavarivanja
se krece u intenrvalu 42 do 45 V i elektricnog luka se znatno
pogorsava.
Ovaj primer pokazuje da stariji tipovi izvora struje za zavarivanje
sa niskim naponom praznog hoda nisu pogodni za zavarivanje pri povi-
senom intenzitetu struje. Za nove elektrode potrebno imati izvore
struje zavarivanja sa visim naponom praznog hoda, reda 70 V, cak i za
izvore sa jednosmernom strujom.
(V)
40

------------
100 200 300 f(A)
Sl. IV-11- Uticaj prirode elektrode na staticku karakte-
mstiku izvora elektricne struje za zavarivanje.
Kriva 1.- Uredaj jednosmerne struje sa naponom praznog hoda 50 V
Kriva 2. - Uredaj jednosmerne struje sa naponom praznog hoda 70 v
Konstanta topljenja
Pri klasifikaciji elektroda se obzir jos jedna karakteristika
- konstanta topljenja.
Konstanta topljenja predstavlja rastopljenog dodatnog mate-
rijala date vrste elektrode gramima i ona se izra-
zava jednacinom:
u kojoj

ft
- tezina metala nanetog elektrodom date vrste u gramima;
I - intenzitet struje;
t - vreme, potrebno za topljenje elektrode
104
Brzinom topljenja nazivamo teZinu dodatnog materijala (metala) u
gramima rastopljenu za 1 minut:
60
= ------ gfmin,
t
odakle sledi:
= !:_ g/min.

Brzina topljenja prema tome jednaka proizvodu iz konstante
topljenja i intenziteta struje. Drukcije receno, konstanta topljenja
jednaka kolicniku iz brzine topljenja i intenzit-eta struje.
Konstanta topljenja se vrlo malo menja sa promenom napona luka,
ali raste lagano sa uvecanjem precnika elektrode; ona zavisi od debljine
narocito od prirode U slucaju kiselih povecanje
sadrzaja silicijum-dioksida do dovodi do povecanja konstante top-
ljenja U slucaju bazicnih elektroda, se smanjuje sa povecanjem
sadrzaja kalcijum.-karbonata i dostize minimum za koncentraciju od
[6].
U tablici IV-3 dat primer izracunavanja konstante topljenja za
tri tipa elektroda: kisele, bazicne i elektrode sa visokim stepenom isko-
riscenja.
Konstanta topljenja razlicitih tipova elektroda
Precnik
1
60
I

1
t

Tip elektrode elektrode

1
t I
(g) (s)
3,2 110 24,5 80 18,4 0,167

4 160 38,2 86 26,7 0,167
5 190 52,0 96 32,5 0,170
6,3 280 83,0 105 48 0,170
--- -----
3,2 110 25,0 85 17,6 0,160
Bazicni
4 160 41,5 93 26,9 0,168
5 190 51,5 107 32,3 0,170
6,3 280 95,5 120 48,0 0,170
----
Elektrode sa 3,2 170 49,0 72 40,8 0,240
)>visokim stepenom 4 220 65,0 73 53,3 0,240
iskoriscenja<< 5 300 97,0 74 78,6
'
0,260
F) Klasifikacija elektroda
U zavisnosti od mehanickih elektrode sa jezgrom iz nisko-
ugljenicnog celika klasirane su danas (1959) u Francuskoj u pet kate-
gorija (norma 81-309).
ELEKTRODE ZA ZAVAR. RAVNOTE2A METALA- TROSKA
105
Mehanicke karakteristike, prikazane IV-4, ka-
rakteristikama materijala sava (rastopljenog dodatnom materijala)
neposredno posle zavarivanja, prema normi 81-302.
TABLICA IV-4
Klasifikacija elektroda prema normi 81-309
Tipovi 1
elektroda / raspoznavanja
...... 1 roze
4U . . . . . crvena ,
48 . . . . . . zuta
56 . . . . . . plava
65 . . . . . . zelena
40
40-48
48-56
56-65
65
1
Kvalitet Kvalitet Kvalitet

15 2
16 4
200-4001
UF* UF*
20
17 1
12
7 1
7
6
4
2
24 1
21
18
1;
9
8
8
5

se pri standardne cilindricne

vete sa poprecnim presekom S
0
= 75 mm
2
;
1
0
= 66,61. ili 1
0
=7,2 d
- zHavost - se .na UF*;
- Brinelova tvrdoca - meri se precnika 5 mm pri
.
1
Ocigledno da vrednosti prikazane - -- -.
za zavarivanje tezi da klasifikacije
elektroda saglasnosti sa njihovim mehanickim karakteristikama i ti-
pom
DRUGI DEO
- RA VNOTEZA METAL-TROSKA
Troske savova
topljenja elektrode iznad rasto,pa, koji
ocvrscivanja, se troska cije zavise od hemijskog sastava

Videli smo da su osnovni sastojci ovih troski vise ili manje komplek-
sni silikati, silikati gvozda i mangana za oksidne i kisele obloge, silikati
za bazicne ili titanati za elektrode.
U metal - troska, kada krace ili vreme,
se sledece cetiri vrste pojava:
* UF = oznaka za epruvetu za udarnu prema francuskim normama
(Unitees sa r = 1,0 mm, zareza 5 mm; vidi npr. Osnovi celicnih
konstrukcija, Milosavljevic, Radojkovic, III izdanje slika I, 68.
106
degaziranje rastopa kroz
zastita metala pri njegovom od dejstva okolne at-
mosfere, debelom, manje ili vise viskoznom troskom, bilo
atmosferom elektrode);
prelazak oksida ili stetnih primesa iz metala sto dovo-
di do preciscavanja metala defosforizacija, dezoksida-
cija, denitriranje, itd);
d) raspodela elemenata metala i troske.
Ocigledno da se u datom tesko moze govoriti ,,meta-
ravnotezi", posto termicki zavarivanja brzi;
ipak, ovde verovatnija pojava stanja.
tendenciju sistema metal - troska ka ,,ravno-
tezi" sledeci faktori:
- tip koje troske mnogo aktivnije nego sto
troske;
- vrlo visoka reakcija.
N apred izlozeno moze opravdati primenu zakona fizicke-hemij na
proucavanje preciscavanja materijala sava ,i razmene eleme-
nata i materijala sava. Pitanja preciscavanja metalnoj
fazi izlozena glavi V (desoksidacija); ovom razmatracemo
samo elemenata metala i troske.
Vrednosti koje se doblti iz ravnoteze da
samo kao orijentacija; one medutim od velikog interesa za
pri razradama i proizvodnj i elektroda.
Pre nego sto . . termodinamickom sistema me-
.. ..
r 1
'i
1

.:'i
' 1 i
pojmove iz fizicke hemije.
Osnovi proracuna termodinamicke ravnoteze
Pri ravnoteznih reakcija se dva dobro poz-
nata pojma: Dzips-ov* i Le Satelij-ov** zakon dejstva masa, koji
proizilazi iz treceg zako.na termodinamike i pojam "aktivnosti" materija

U najjednostavnijem reakcije gasova, zakon dejstva
masa dozvoljava da se odredi konstanta ravnoteze funkciji parcijalnih
pritisaka ili koncentracija .gasovitih faza dva Clana reakcije.
\. Tako za ravnotezne reakcije:

+ 112 0
2
(1)
(2)
Konstante ravnoteze kao glase:
Pco(po.)l
12

= za (1)
*
** Le Chatelier

= . CPo.)l/2

za (2)
/
u kojima velicine predstavljaju parcijalne .pri-
tiske ovih gasova.
Zakoni termohemije dozvolili su da se ustanovi jednom za uvek kon-
stanta u funkciji temperature.
Pri datoj temperaturi vrednost potpuno odreden?; sto doz-
voljava da se proracuna stepen disocijacije

i

Jednacine, koje povezuju koHcinu disociranog gasa i parcijalne
pritiske, su sledece:
l-
=--

2

2

2

l+-
2

gde 1 +- predstavlja broj molekula, pod uslovom da
2
+ + = = 1.
Ako se reakcije odvijaju cvrstih tela i gasova ili izmedu
cvrstih tela i tecnosti, kao u metalurgiji, tada se mora uvesti nov am
"aktivnost materijala", na primer, aktivnost oksida FeO,
MnO, rastvorenih u tecnom metalu ili u troski. "Aktivnost", dakle pred-
stavlja stepen afiniteta oksida za metal ili za trosku i omogucava da se
predvidi karakter raspodele metala ili njegovog oksida izmedu dve
faze [7]-.

,
--- - dukciju oksida zeleza ugljenikom u metalnoj fazi, sto od neospornog
interesa u metalurgiji i u zavarivanju.
Reakcija redukoije oksida zeleza ugljemkom moze se napisati:
[FeO] + [Fe] + (1)
gde uglaste zagrade [] oznacavaju da materija rastvorena u metalu,
kruzne zagrade oznacivati da materija rastvorena u trosci.
Konstanta ravnoteze ove reakcije:
= [Fe]CO
[FeO]
u funkciji aktivnosti (u molarnim delovima)
= [a]FePco .
[a]FeO
(2)
(3)
gde zelezo zasicen rostvor stoga Fe = 1; 1, usled ne-
rastvorljivosti u zelezu.
Kako su FeO i malo rastvoa:-ljivi u zelezu, to se moze uzeti da
njihova aktivnost proporcionalna njihovim koncentracijama
[FeO %] 1
721,78 s
i
1
i
1
1
. 1
'1
i, 1
: i
i i
: i
108
gde s - koefioijent rastvorljivost FeO u zelezu
= ,
l2x1,78
100
posto 100 g zeleza predstavlja - = 1,78 mola.
56
Jednacina (3) moze se transformovati u nov oblik
= 2 740 xs
[FeO%](C%]
odakle
2 740
[FeO %] %] = s.

sa konstantom
(5)
8 570
log = - - 2,15 log 0,53 0,16 10-
6

+ 14,59. (4)

Vrednosti koerficijenta s rastvorljivosti FeO u tocnom zelezu u za-
visnosti od razlicitih temperatura prikazane su u IV-5, prema po-
dacima Rudarskog (Bureau of Mines).

1 520
1 600
1 650
1 700
1 750
1 800
TABLICA IV-5
Rastvorljivost s FeO u tecnom zelezu
(%)
0,835
1,360
1,688
2,005
2,331
2,680
0,118
0,197
0,244
0,280
0,336
0,377
0,006 6
0,010 8
0,013 4
0,016
0,018 5
0,021 5
Sada imamo sve elemente za proracun ravnoteze [FeO] .
Za datu temperaturu izraz (4) dozvoljava da se izracuna vrednost
poslednja kolona u IV-5 daje rastvorljivost s u molarnim
delovima.
1 580
1 600
1 650
1 700
1 750
1 800
1 853
1 873
1 923
1 973
2 023
2 070
TABLICA IV-6
SFeO
log molarni
delovi
2,325 0,009' 2
2,55 0,010 8
3,15 0,013 4
3,771 0,016
4,60 0,018 5
5,40 0,022
[FeOJ [FeO]
sracunato prema
jednacini (5) odredeno
0,010 8 0,010 2
0,011 5
0,011 7 0,011
0,011 9 0,012 2
0,011
0,011 2
Vrednosti prikazane u IV-6, dobijene racunskim putem iz
jednacine (5), pokazuju potpuno slaganje izmedu racunskih vrednosti
[FeO]. i eksperim.enta1nih vrednos1ri. Vachera [8], Hertya [9] i Fielda
[10]. Moze se zapaziti da se redukciono dejstvo ugljenika neznatno pove-
cava pri povisenju temperature.
2. Raspodela oksida zeleza izmeau metala i troske. Iznad krive ras-
kiseonika u tecnom zelezu (sl. v -2), jedan deo
oksida ostaje "van rastvora" i nalazi se u prisustvu dve tecne faze,
rastvor (Fe + FeO) i FeO tecni.
U prisustvu troske FeO se raspodeljuje u dve faze, saglasno zakonu
ravnoteze

(6)
(FeO)
gde - koncentracija kiseonika u tecnom zelezu;
(FeO) - koncentracija slobodnog oksida zeleza u trosci.
Konstanta ravnoteze zavisi od prirode troske. Prihvaticemo vred-
nosti Korber-a i Oelsen-a [11]:
Za kisele troske:
0,85

0,0114;
i za bazicne troske:
1,31

------------ - --- --
0,20t--1t---t-----f-----+-----!
1
1
1
Rovnoteie(FeO)-
(FeO)-
'v<C! (feO)= 0,71
Bischof
R =
0,10
g troske
..

Kisele troske
---
10 20 30 40
FeO troskomo (%)
Sl. IV -12 - Raspodela kiseonika izmedu metala i kisele
baz;iene troske
(7)
(8)
110
Prave Ra i (sl. IV-12) predstavljaju raspodelu kiseonika izmedu
metala i kisele troske i metala i bazicne troske pri temperaturi 1
Odavde proizilazi da raste kada se temperatura povisava i pri
konstantnom sadrzaju (FeO) dolazi do oksidacije metala. Upotreblmo ovu
jednacinu za proracun proizvoda prema hemijskim sastavima
kiselih troski IV-7), koje dao Christensen [12], i prema hemij-
skim sastavima bazicnih troski (tablica IV-8), koje dao autor [13].
TABLICA IV-7
Kisele troske
(Hemijski sastavi prema Christensenu [12])
1
1
/ (Mn] 1 1 V'
Oznaka Tip
(FeO)
1
(MnO)
Mn ..<'- lv1n
(FeO) (MnO)
--
1 Oksidni g 1,80 69,8 0,026 0,01 0,055 260 5 1 300
2 ako kiseli .......... 21,2 16,6 1,30 0,49 0,023 270 3,5 950
Kiseli (6020) ...... 24,0 14,2 1,70 0,63 0,026 270 3,1 840
4 Kiseli (6021) " 16,6 10,6 1,56 0,54 0,032 290 3,0 870
9 Rutilni (6013)
".""."
11,9 6,4 1,86 0,50 0,042 370 2 740
10 Rutilni (6013) 7,6 6,9 1,10 0,30 0,040 370 2 740
1
TABLICA IV-8

(Elektrode 5, 6, 7; analize prema Christensenu)
1
HEMIJSKI SASTAV (%)
1
Oznaka Bazicne troske metala
(MnO)
n
[Mn]
--
1 Si02 1 MnO
1 Mn
FeO (MnO)
FeO Si
1 47,3 1 31,5 1 7,3 7,1 0,10 0,34 0,525 1,03 300 0,047
2 50 1 32,4 7,0 7,0 0,10 0,50 0,39 1,16 230 0,072
53
1 26,6
7,5 5,7 0,12 0,71 0,26 1,32 190 0,095
4 58 ' 23,5 5,6 6,1 0,11 0,65 0,335 0,92 140 0,115
5 (6015) 1 20,3 2,31 2,8 0,69 0,57 0,83 120 0,30
6 (6015) 1 17,9 2,23 3,31
1
0,64 0,28
l
0,68 106 0,29
7 (6015) 1
! 20,9
4,44 2,83 1,67 0,77 1,56 95 0,37
kiselog tipa [13] za temperaturu 1 ima konstantu
ravnoteze:
= = 26,2 I0-
4
(FeO)

Pri analizama kiselih troski sadrzaj (FeO) se menja od do
uzeta srednja vrednost Osim toga, sadrzaj ugljenika
rastopljenom dodatnom materijalu ove vrste elektroda (kisele ili rutilne),
iznosi do odakle dobljena vrednost
(FeO) . = 1,3
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZA V AR. RA VNOTEZA ALA - TROSKA 111
Iz dva prethodna izraza i moze se naci:
= 34-10-
4
bazicnog tipa [13] - Za temperaturu 1 ima konstantu
ravnoteze:
= = 39 I0-
4
(FeO)

Prema podacima iz tablice IV-8, u kojoj su dati sastavi bazicnih
troski, moze se odrediti eksperimentalna vrednost (FeO) . =
= 0,70 i saglasno izrazu dobija se:
ili:
= 27 10
[FeO] = 0,012.
Za temperaturu 1 E.Eyt [14-15] nalazi da
[FeO] = 0,011.
Vidi se dakle, da postoji potpuno slaganje vrednosti [FeO] .
odredenih prema eksperimentalnim podacima i teorijski sracunatih pre-
ma zakonima termodinamike.
__

metala i- troske, vee --

mnostvo istrazivanja u industriji zeleza i celika ..
Za reakcij u:
(FeO) + [Mn] [Fe] + (MnO),
konstanta ravnoteze biti:
= [Fe] (MnO).
[Mn] (FeO)
(9)
(10)
Korber [16] utvrdio, da kisela troska, zasicena silicijum-dioksidom
(Si0
2
), ima = 1 200. W. Krings i Schakmann [17], zatim Tam-
mann i W. Oelsen [18] izucivali su eksperimentalnim putem uticaj ba-
zicnosti troski na vrednost ove konstante. Na sl. IV-13 prikazana
promena u zavisnosti od koncentracije
Konstanta narocito znacajna za klasiranje troski, na primer,
za vrlo kiselu trosku veca od 1 000, za bazicne troske se
krece od 100 do 300.
Za kisele troske neophodno uvesti novu konstantu ravnoteze
Mn koja povezana sa racunskom konstantom jednaCinom
IV-7)

Koeficijent zavisi od koncentracije slobodnih oksida (FeO) i
(MnO) u troski. Zna se, u stvari, da su u bazicnim troskama FeO i MnO
potpuno slobodni, stoga = 1; istovremeno, ti kiselim troskama
112
sadrzaj oksida se smanjuje sa porastom kiselosti, te raste.
Ovo pitanje podrobnije izlozeno u radu Eyta [14].
n
1200
1
., i
1000 r-... ., / 1 1
'\. \,. Krings 1 Schockmonn

\ (\{
\ g 2

\ . +---1
N
" .
1
Q \ U U
V? ('t)
400 t-----1------:i, -t--+-+---+-1------i
\
u
' ....... .._
__
..........

20 40 60 80 100%
SI02
Sl. IV-13 - promena konstante ravno-
_-_ -
- -- -'-" tros-
kama (prema Kringsu i Schakmannu,
i Oelsenu)
Prakticni zakljucci za elektro1ucno zavarivanje
Karakter uticaja stepena bazicnosti troske za elektrode s bazicnom
na konstantu prikazan u tablici IV-9. vred-
nosti za is.pitivane elektrode bazicnog tipa (kriva sl IV-14) dosta
dobro se slazu sa vrednostima koje su doblli Krings i Schakmann (kriva
I, sl. IV-14).
Uvodenje "aktivnosti" dozvoljava da se jednacina (10) napise u
sledecem obliku:
= ):)MnO.
(a)Fe (!!_)
S FeO
(11)
gde
i (!!.) - akti vnosti oksida u troski;

-- S MnO S FeO
s koeficijent rastvorlj!ivosti;
ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZAVAR. RAVNOTEZA METALA- 113
pri cemu
log =
6 145
-7,025 log + 2,22 10

0,33 10-
6

+ 19,533 (12)
Utlcaj odnosa Ca0/Si02
za elelctrode bazlcnog tipa
J----\----t----JL..-f/(riva 1 - rezultati Krings-a i
SChackmann-a
Kriva 11 - vrednosti sracunate od autora

1

.
qj

.&8
Sl. IV-14- Promena konstante ravnoteze mangana
zavisnosti od bazicnosti metalurskih troski (kriva I)
i troskii bazicnih elektroda (kriva
Vrednost vrlo brzo opada kada temperatura raste. Jednaci-
ne (10) ili (11) ne vode racuna prirodi posto ravnoteza zavisi
samo od koncentracija razlicitih elemenata u jednoj te istoj fazi.
Bazicne troske. - Herty pokazao da koncentracija slobodnog FeO
u kiseloj trosci raste sa povecanjem sadrzaja
10 20 30
--------- ----- -----------
(FeO) slobodni % 0,25 0,30 0,36 0,47
U bazicnoj trosci (FeO) i (MnO) r.su potpuno slobodni.
Ako primenimo proracun na izvestan niz bazicnih elektroda prika-
zanih u IV-9, mogu se izvuci sledeci zakljucci:
114
1. Konstanta ravnoteze se krece od 140 do 300 za ispitivane elektro-
de i od 100 do 120 za sastave, koje dao Christensen IV-8).
Ovi se rezultati slazu sa podacima Krings-a i Schakmann-a.
TABLICA IV-9
Uticaj stepena bazicnosti troski bazicnih na konstatntu

Elektrode 1 1 i [2 4 5 6 1 7 8 9 11 1 12 13
--------------------------

Si02
MnO
FeO
Mn

1,50 1,70 1,55 1,80 2,06 2,00 2,04 2,24 2,42 2,30 2,48 2,66 3,50
7,3 7,8 7,0 5,9 5,4 7,5 8,2 7,4 4,3 4,6 5,6
7,1 5,8 6,3 5,9 5,2 5,7 6,6 6,5 4,7 5,6 6,1
0,49/ o,so l 0,42
1
71 10 l o,s9l o,s0
300 . 275 225 240 160 185 180 . 210 155 165 1 140
7,5 2,8
8,5 2,1
0,55 1 1,32
160 ' 100
Slika IV-14 pokazuje pored ostalog da se troske, koje imaju kon-
stantu vecu od 200 1 do 4), sastoje iz smese Ca0-Si0
2
+
+ 2 Ca0-Si0
2
Za industrijske bazicne koje obrazuju uglavnom
metasilikate, konstanta ima vrednost oko 150.
2. Odnos [Mn] vrlo brzo raste sa porastom bazicnosti troske; shodno
(MnO)
tome, koncentracija [Mn] u metalnoj fazi ___ 1------
.....- .......... .. '" ....... - . .. ........ -............. ...... . .... -"=
3. Za vrednost = 200
. '
[Fe] ( MnO) =
2
()()
pri
[Mn] FeO
1 (MnO)
[Fe] = 100 [Mn] =- ----.
' 2 (FeO)
Prema tablici IV -8, vrednost (MnO) bliska jedinici; shodno tome,
(FeO)
koncentracija [Mn] u metalnoj fazi iznosi sto u stvari i jeste
slucaj.
Elektrode sa kiselom U tablici IV-7 prikazan izvestan
broj rezultata prema analizama uzetim iz tehnicke literature [12]. Odav-
de se mogu izvuci sledeci zakljucci:
1. Konstanta ravnoteze ima vrednost ispod 1 000 za sve kisele elek-
trode, izuzev za oksidnu elektrodu za koju = 1 300.
2. Povecanj koncentracij mangana u dovodi do visih sadr-
zaja MnO u kiseloj trosci.
3. Izraz za konstantu ravnoteze se moze napisati i u sledecem obliku
_(Fe%J = (Fe%)
[Mn %] (Mn%)
zato sto su atomske tezine Fe i Mn vrlo bliske.
1
1
Za kisele troske sa konstantom = 1 000 moze se predvideti da
zelezo pretezno prelaziti u metal, dok mangan prelaziti u trosku.
Za bazicne troske, ova sklonost pet do sest puta slabija; prema
tome, u metalu, nanetom elektrodama bazicnog tipa, fiksirace se mnogo
veca kolicina mangana.
Na sl. IV-15 prikazani su rezultati, koje su eksperimentalnim putem
dobili F. Rapac i W. Humic* [19], koji se odnose na promenu sadrzaja
mangana i ugljenika u metalu nanetom elektrolucnim zavarivanjem u
zavisnosti od sadrzaja mangana (Fe-Mn) u bazicnog ili kiselog
tipa (sl IV-15).
8*
--..

V\

N
-u

V}
12
71
10
9
8
6
5
4

2

{
(Mn)b----
fo--------

Kisela
1
1
1

1 0,5
........

'"'

>

'"'
0,3

_,.,

QJ
0,2

....
0,1 -t;

V}

15 20 25 30
Sadriaj Fe-Mn
Sl. IV -15 - Promena sadrzaja ugljenika i mangana u mate-
rijalu sava, nanetom elektrodama kiselog ili bazicnog tipa
(prema eksperimentalni.m F. Rapatza i
W. Hummitscha)
* F. Rapatz u W. Hummitsch
116
U kiselih prelazak mangana materijal sava vrs1
se tek posle zasicenja kisele troske sa oko fero-mangana; posle
toga koncentracija mangana sava brzo raste (kriva [Mn]a).
Za bazicne elektrode sadrzaj mangana sava raste, pocev
sa fero-mangana (kriva ), sto dobroj seglasnosti
sa
Isti pokazali prirode elektrode na prelazak
rastopljeni dodatni materijal, nanet zavarivanjem (kri-
ve i
Ostale primere termodinamickog posebno u prob-
lema dezoksidacije manganom, bice razmatrane sledecoj glavi.
BIBLIOGRAFIJ
[1] D. Fast: Rev. Tech. Phi1ips, 10, No 4 (1948), 118; Philips Reports,
3 (1948), 271.
[2] Gledhitl: Symp. on Metal. of Steel, Welding (1948), 88.
[3] Francuski patent, no 793, 302 (1934).
[4] Van der Willigen: Welding Jou:rn. Res. suppl. 25 (1946), 313 's.
[5] Moneyron: Soud. et Tech. Conn., v:o1. VII, 1-8 (1953), 191.
12
(1949), 653, 762, 849; 4, 9 (1950), 260, 658.
[8] Vacher: Journ. Research of Stand, XI (1953), 541.
[9] Herty: Min. Metal. Inst. Bull., 74 (1927); The Phy:sical of Steel Ma-
ki!ng-Pittsburgh (1954).
[10] Field: Trans. Amer. Inst. of Mines (1928), 114.
[11] F. Korb'er i W. Oelsen: Stahl und Eisen, 52, (1932), 133.
[12] N. Christensen: Weld Journ. Suppl., 8 (1949), 373
[13] D. Seferian: Rev. Metall., vol. 68, 8 (1951), 579; Sheet Metal Ind., 3 (1952), 239;
5 (1952), 441; 6 (1952), 529.
[14] Eyt: Les laitiers metallurgiques et leur.s reactions (1949), Dunod (Paris), edit.
[15] Prof. Rey: chimiques et metallurgiques (1939), Dunod (Paris) edit.
[16] F. Korber: Elektrochem. 43 (1937), 450.
[17] W. Krings i Schakmann: Stahl un:d Ersen, 202 (1931), 99; 206 (1932), 337.
[18] G. Tammann i W. Oelsen: Arch. fiir Eisenhiitt, 5 (1931), 75 (vidi takode ref.
14, Rey).
[19] F. Rapatz i W. Hummitsch: Stahl und Eisen, 65 (1945), 109.
[20] Gaubert i G. D'Herbemont: Soud. et Tech. Conn., v.ol. XII, 1-2 (1958), 5.
GLAVA V
APSORPCIJA GASOV U SA
Uvod
U Qvoj glavi razmatran jedan od najvaznijih zava-
apsorpcija gasova savu- kiseonika i azota iz ta-
kode vodonika, koji se javlja kao razlaganja komponenata
loge elektrode.
Makakav bio topljenja, celik tecnom stanju rastvara vi- i

tice od vlaznosti ili kristalizacione vode hemijskih jedinjenja ne-
kih
Kiseonik se sava bilo rastvorenom
u cistih oksida ze1eza ili kombinaciji sa oksidima.
U rastvorenom kiseonik bitno na neke mehanicke karakte-
ristike metala; oksida, on
metala, takode pogorsava sposobnost zavarenog spoja
zilavost, kontrakcija).
Azot obrazuje nitrid zeleza Fe
4
N, koji na spo-
sobnost materijala sava, naroCito zilavost i na dispersiono otvrd-
njavanje ili starenje.
Vodonik izaziva obrazovanje greske nazvane oci", takode
se javlja kao nastajanja prslina u osnovnom materijalu.
1- APSORPCIJA KISEONIKA U SAVOVIMA
sistem (sl. V-1) pokazuje postojanje tri
oksida zeleza:
- fero-oksid FeO sa kiseonika;
:.__ feri-oksid Fe20R ili hematit sa kiseonika;
- fero-feri oksid Fe
11
0
4
ili magnetit sa kiseonika.
118
Disocijacija ovih oksida se odvija prema sledecim reakcijama:
-
4 FeO Fe
11
0
4
+ Fe + 8 500 cal
3 Fe
2
0
11
+== 2

+ 1/2 0
2
- 52 600 cal
Fe
11
0
4
:;:=:
+ FeO- 6 800 cal

1700
1600
(FstO)t./.
1500
1200
WtH
-

+
gas
000 1
(1)
(2)
(3)

2.3,3 1
500 1
Q( + + Fe2 1'
Fe! Ot. .,
0,1 0,2 0,3 0,4 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Sadri.aj kiseonika (% tei.lnskih)
W= vustit
mognetit
hemobl
t.f. = teena laza
Sl. V-1 - Dijagram stanja sistema zelezo-kiseonik.
(Prema Schencku, Oberhoefferu, Darkenu i Wentrupu)
Prema toplotama reakcije, moze se predvideti da fero-oksid FeO
stabilan pri temperaturama ispod Feri-oksid
se brzo razlaze
pri povisenim temperaturama 1 magnetit pri
1 sa obrazovanjem hematita. Za izucavanje reakcija u cvrstom ili
tecnom stanju razmotrimo, sistem FeO - Fe. U cvrstom stanju rastvorlji-
vost oksida zeleza FeO u zelezu neznatna nasuprot tome, ona se
bitno uvecava u tecnom stanju (sl. V-2).
Najnovije vrednosti za rastvorljivost FeO (Bureau of Mines)- date su
u V-1.
APSORPCIJA GASOVA U SAVOVIMA
119
Rastvorljivosti Feo u zelezu (s1. V-2) se smanjuje s:a snizenjem
temperature sve do topljenja metala 1 rastvorljivost
kiseonika pri toj temperaturi (tacka iznosi ili FeO.
Temperatura
u
1 520
1 600
1 700
1 800
1 900
2 000
1
TABLICA V-1
Sadrzaj u % 1
U molekulima
1
na 100 g
FeO
FeO
0,835 0,183 0,118
1,360 0,302 0,197
2,005
1
0,445 0,280
2,680 0,590 0,377
3,560 0,748 0,472
3,600 0,800 0,506
0,20 0,30 0,40 0.50
Sadriaj (%)
Sl. V -2 - Sistem Fe-Feo u podrucju tempe-
rature topljenja
)
U molarnim
delovima
:FeO
0,006 6
0,010 8
0,016
0,021 5
1
0,026 8
0,028 6
Jednacina linije rastvorljivosti moze se izraziti u zavisnosti od tem-
perature u
izrazom
= 15,2 10-
4
2 140.
Kriva rastvorljivost razgranicava dve tecne faze: rastvor
(Fe + FeO) i tecni FeO.
U glavi IV bila vec razmotrena raspodela FeO metalnoj fazi
i u fazi troske u saglasnosti sa reakcijom 2F'e0 :;::::::: 2Fe + 0
2
, koja ima
za konstantu ravnoteze:
. [01
K=--
(FeO)
120
Postupak oksiacetilenskog zav,arivanja
Sadrzaj kiseonika u materijalu sava izradenom "normalnim oksiace-
tilenskim plamenom": (
02
= 1,1 do 1,3) iznosi 03 do -pri
, ,
srednjoj koncentraciji fero-oksida FeO, koja odgovara zasicenosti
cistog zeleza kiseonikom pri s druge strane, ocigledno da
u tecnom stanju koncentracija apsorbovanog kiseonika mnogo veca i
teorijski treba da sledi vrednosti krive rastvorljivosti (sl. V -2).
U glavi I bilo pokazano, da su proizvodi sagorevanja normalnog
plamena u redukcionoj zoni pri temperaturi 3 sledeci:
= = =
Oksiacetilenski plamen ima dvostruku funkciju:
- zastita rastopa pri ocvrscivanju redukcionom atmosferom
- redukcija oksida prema sledecim reakcijama:
FeO Fe +

(1)
(2)
1
.
t,
1

1
1
.. 1
_ _ _ _ _ __ -_ _ -- .. -3)
7
_moze_se: __ ___ _
"'OkSia'---- -., __
prema krivoj I ako koncentracija ugljenika u plamenu odgovara sledecem
izrazu:
-- .
= ----;;::. 0,80.

Kako redukciona zona sadrzi samo tragove
proizilazi
da sadrzaj ugljenika u plamenu veCi od 0,80.
Redukcija FeO vodonikom (reakcija 2) odvija se prema krivoj III di-
jagrama Sodrona (sl. V-3). Ova reakcija ocigledno najverovatnija, posto
redukcija FeO vodonikom efikasnija kada temperatura okolne sredine
raste. Prisustvo atomarnog vodonika jos vise povecava redukcionu
sposobnost oksiacetilenskog ;plamena.
Razmotrimo, narocito redukciju (1) oksida zeleza - FeO ugljen-mo-
noksidom u tecnoj fazi metala
[FeO]tec. + [Fe] tec. +

Konstanta ravnoteze ove reakcije moze se napisati
* Chaudron
KFeO = [Fe]
[FeO]
(1)
(3)
1'
i
1
121
Za odredivanje aktivnosti FeO u zelezu primenjujemo zakon An-
ri-a* izrazen obrascem:
[a]FeO = {FeOO/o]
s

-
-
v
300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500
emperatura

Sl. V -3 - Uslovi redukcije oksida zeleza gasovima i (krive Sodrona)
gde s - koeficijent rastvorljivosti oksida u tecnoj fazi. Konstanta
ravnoteze (3) moze se izraziti u zavisnosti od aktivnosti FeO i parcijalnih
pri tisaka i

1
Feo
[a]FeO
[FeO %]
-- = KFeO [a]FeO = KFeO (4)
s
gde KFeo data sledecim izrazom:
870
log KFeO =--- 1,065.

Promene odnosa (4) za razliCite koncentracije FeO u zavis-
hosti od temperature date su u V-2.
* Henry
122
METALURGI.JA ZAVARIVAN.JA CELIKA
TABLICA V-2
Promena odnosa
u zavisnosti od koncentracije FeO

emperatura
1
1 KFeO
1
1
log
FeO= FeO= FeO=

s
0,135
%
0,225
%
0,45
%

1 520 1 790 - 0,579 0,263 0,830 0,043 95,7 0,070 93,0 0,14 86,0
1 600 1 870 - 0,600 0,251 1,360 0,025 97,5 0,041 5
1
95,8 0,083 91,7
1 700 1 970 - 0,624 0,238 2,005 0,016 98,4 0,026 5 97,3 0,053 94,7
1 800 2 070 - 0,638 0,230 2,680 0,011 6 98,8 0,019 98,0 0,033 96,2
1 900 2 170 -0,664 0,216 3,360 0,008 6
199,14
0,014 98,6 0,028 97,2
2 000 2 270 - 0,682 0,208 3,600 0,007 8 99,20 0,013 98,7 0,026 97,4
Podaci zi V-2 graficki su predstavljeni na dijagramu sa
slike V-4.
Na primer, pri 1 procenat u ravnotezi sa FeO iz-
nosi sto u stvari predstavlja koncentraciju ovog redukujuceg
gasa "normalnom" oksiaceti-
lenskom plamenu. Da se ras-
tvorilo FeO pri toj istoj
.. temperaturi, gasna smesa ______ ---+-
'''''"'"' .,_ ._djco.'"d'--=c.:o; :-
Takav sastav karakteristi-
can za oksidiraj plamen pri
odnosu
Uticaj sastava oksiacetilenskog
plamena
Poznato da oksiacetilenski
plamen svom karakteru moze
ili
sve u zavisnosti
od promene odnosa kiseonik-ace-
tilen

Za "redukujuci" plamen, se
.......

-

u
-
N
....

V)
90

1500 1600 1700 1800 1900 2000
emperatura

Sl. V-4 - Redukcija oksida FeO tecnoj
fa2Ji ugljen-monoksidom
menja graniCama 1,1 do 1,3; ako 1,5 .plamen postaje oksidira-
ako 1 plamen naugljenisuci. Povecanje odnosa dovodi
ne samo do rastvorenja u metalu stetnih elemenata (kiseonika i azota)
123
Sl. V-5 - U = 150 - Zavarivanje celika sa ugljenika naugljenisucim ok-
siacetilenskim plamenom 0,82). Sadrzaj ugljenika u savu Mreza i
iglice cementita u perlitnoj osnovi

N2 0
2
1,.50
CD
n

:::- .. '

0,40
gr ____ .. 6
0,20

1
5 10
4
9

7
6
2
5
4

2

Sl. V -6- Uticaj regulacije oksiacetilenskog plamena hemijslci
sastav (rastvaranje C-02-N.) i mehanicke materijala sava.
Osnovni materijal- 'lliskougljenicni celik =
Kriva 1. - Promena koncentracije
Kriva 2. - Promena sadrz11.ja 02 u %
Kriva - Plomena sadrzaja N2 u %
Kriva 4. - Promena udarne zilavosti
Kriva 5.- Promena velicine zrna; n broj zrna santimetru kvadratnom
Kriva 6. - Promena tvrdoce sava (Brinel) u stanju posle zavarivanja
'
i :
i i
124
koji mehanicke osobine materijala sava, vec i do izmene
nj egove
Smanjenje vrednosti od 1 na 0,80 dovodi do jakog
rastopa, znatne izmene tvrdoce i zilavosti. Pri zava-
celika, koji sadrii plamenom = 1)
nastaje vrlo neznatno = Povecanje sadrzaja
kiseonika za = dovodi kod istog celika do
smanjenja do ovome, zavarivanje
plamenom 0,82), kojem postoji slobodan fiksira
ovaj do koncentracije od (sl. V-5).
U V-3 i na sl. V-6 prikazane promene hemij-
skog sastava, i mehanickih osobina celika
= zavisnosti od velicine odnosa Na prikaza-
nom na sl. V-7, graficki predstavljeni ispitivanja
ljenicnog celika sa sadrzajem Tako se moze konstatovati (vidi
sl. V-6), da koncentracije kiseonika i azota brzo pri izmeni od
0,8 do 2 (krive 2 i 3). S strane, sadrzaj
Ispitivani faktori

Mn
Si
s

02
Nq
Udarna zilavost
(kpm/cm
2
)
Tvrdoca
KoliCina zrna
cm
2
Ocena G
TABLICA V-3
Dodatna zica sa sadrzajem
0,155
0,56
0,03
0,030
0,018
0,054
0,38
0,04
0,015
5,5
130
410
6
0,054
0,265
0,07
0,023
1,40
132
330
5
1
0,058
0,29
0,09
0,030
1,50
115
150
4
--
1
0,048
0,18
1,30
100
110
4
1
0,15
0,29
0,02
0,012
6,9
140
500
6
1,56
0,375
0,01
0,023
2,3
320
10
1
sava pri plamenom postepeno opada sa
pri = 0,82 do pri = 1. Sa povecanjem koncentracije
kiseonika dolazi do koje se pri
(kriva 1).
Udarna zilavost dostize pri = 1 (7 kpm/cm
2
), zatim se
brzo (kriva 5), dok tvrdoca postepeno opada od 325 do 100
Brinela zavisnosti od sastava plamena (kriva 7).
Kriva velicine zrna n skoro paralelna sa krivom zilavosti
(kriva 6).
125
Analogni se i za celik sa koji za-
varen oksiacetilenskim plamenom razlicitog sastava (sl. V-7).

2,00
t.75

400 1,50 i
350 1,25
\
\
1
Naugljenisuct
plomen
7,00+--...--'"'1
OkstdirOJUCt plomen
Sl. V-7 - Uticaj regulacije oksiacetilenskog plamena na
hemijski sastav i mehanicke karakte:ristike sava. Osnov-
materijal - s:rednjeugljenicni celik =
Kriva 1. - Promena koncentracije
Kriva 2. - Promena tvrdoce sava stanju posle zavarivanja
(Brinel)
Kriva - Promena tvrdoce sava (Brinel) posle zarenja pri

Postupak elektrolucnog zavarivanja
Koncentracija kiseonika zavarenim savovima zavisi
od sledecih faktora:
tipa i
- intenziteta
- elektricnog
Zavarivanje golim elektrodama dovodi do zas1cenja materijala sava
kiseonikom do sto odgovara FeO oko tj. granicnoj
rastvorljivosti FeO pri 1
r-w
)
1
1
! 1
r
1
i
1
1
1
1
126
Pri elektrodama oksidnog tipa koncen-
tracija kiseonika sava ostaje jos vrlo visoka, reda oko
Zavarivanje elektrodama kiselog tipa, cija sadrzi dezok-
sidatore (sistem Si0
2
-Fe0-Mn0), takode elektrodama sa na
bazi titan-dioksida kiseonika
sava; zavisnosti od sastava sadrzaj kiseonika moze da se menja
granicama
Pri bazicnim elektrodama sadrzaj kiseonika materi-
jalu sava se dalje snizava i manji od
Hemijski sastav osnovnog materijala, metalnog jezgra elektrode i
materijala sava prikazani tablici V-4 sastavljenoj na
tata ispitivanja Slomana, Runija i Sofilda* [1] Nacionalno fizickoj la-
boratoriji (Engleska). Sadrzaj kiseonika osnovnom ma-
i elektrodnoj zici krece se granicama
reni celik), dok se koncentracija kiseonika sava menja od
0,10 do pri zavarivanju elektrodama kiselog ili rutilnog tipa.
Vidi se, da savovi sa niskim sadrzajem mangana sadrze najveci
cenat kiseonika.
Uticaj kiseonika mehanicke
Kiseonik razlicit na mehanicke osobine metala za-
visnosti od toga da li se nalazi u cvrstom rastvoru ili u
U rastvorenom stanju, kiseonik neposredno utice na mehanicke oso-
blne (sl. V-8). Zatezna jacina i tvrdoca metala se osetno smanjuju; izdu-
zenje se malo menja, dok nasuprot, udarna zilavost naglo opada.

';
50 r-
60

45 f-----+---!-------l ..... """""" ........... ::-----+1-------j 100 50
;:-
;;-- 40 90 - 40 1
!
1 80
:> 1- ...:::::":. r-:- - - ---- +--. -
.,
-..,, dv, "- ;:r
30 ' _ _:..... 70 20
------ .1_
l ......... 1 .. -
1 --.. ' 1
25 ..... --"1----160
1 1 , '
1 1

0,05 Q,f5 0,20 0,25
Sadriaj klseonika 0
2
(%)
Sl. V-8 - Uticaj kiseonika na mehanicke karak-
teristike celika
* Sloman, Rooney and Schofield
** National Physical Laboratory, Teddington
Oznaka
elektrode

D

- .

--------- -
Predmet ispitivanja
:!!
ll
iilr
i'll
il1:
l!i
1il1 1
1111 1
ill
1!':
i!l:
ill!
1:1:

'1''
1,
1'1
1
1
11
V-4

1
''1' -
lili
HEMIJ SASTAV U %

f\11
:jl .
Mn !. 1 Si 1 S

1 1 1-!l
Osnovni .............. 0,18 0,53 1 0,042 1 0,032
l
Meta1J?-.o j:zgro e1ektrode ........ 0,12 0,49 1. ,010 1 0,0261 0,017
Materi)al sava . . . . . . . . . . . . . . 0,09 0,50 , ,257 0,026 0,035
i 1
1 i 1
) j:zgro e1ektrode........ 0,07 0,34
1
q,010 1 0,0271 0,030
l Materl)al sava . . . . . . . . . . . . . . . . 0,05 0,24 0,220 0,029 0,036
1 . :
) Metalno jezgro elektrode........ 0,07 0,33 : 0,0151 0,0251 0,005
( Materijal sava . . . . . . . . . . . . . . . . 0,07 0,47 0,160 0,033 0,025
1 1 1
jezgro 0,12 0,41 Q,020 1 0,026\ 0,018
l Materi)al sava . . . . . . . . . . . . . . . . 0,05 0,23 0,160 0,043 1 0,026
1 1
Meta1no jezgro elektrode........ 0,09 0,46 0,010 1 0,0281 0,008
l Materija1 sava . . . . . . . . . . . . . . . . 0,07 0,24 0,243 0,013 0,034
1 1
) MetalJ?-.0 jezgro elektrode..... . . 0,05 0,52 q.,10 1 0,0221 0,016
( MaterJ)al sava . . . . . . . . . . . . . . . . 0,05 0,50 0,31 0,029 0,036
1 1

i !
111
::i:
\::
:i!

,,,,
'lir
:ii
l!i,
t
:'1
,,,
.. !
1
Ukupni 0
2
N
2
(topljenje (topljenje
u vakuumu) u vakuumu)
0,010 0,002
0,012 0,003
0,10 0,015
0,008 0,003
0,13 0,0135
0,017 0,003
0,09 0,020
0,022 0,003
0,12 0,031
0,011 0,004
0,13 0,039
0,015 0,003
0,06 0,050
1

(cm
3
/l00 g)
0,7
0,7
1
13,4
0,8
1
6,4
0,9
1
8,2
0,7
1
9,4
0,5
1
17,8
1,0
1
4,7
Tip

Kiseli
Kiseli
Rutilni
Rutiln:
Ilmenitni
Rutilni
;...

::0

.....
<-4
>

;...

<:
;...
q
(/)
>
<:

<:
.....

>
.......
r::-..:>
-.]
(
128
Oksidni ukljucci (sl. V-9), na primer oksid FeO, narusavaju jedrinu
materijala sava i usled toga pogorsavaju sve mehanicke karakteristike.
Prikazani rezultati pokazuju da mehanicke osoblne materijala sava, na-
netog oksiacetilenskim zavarivanjem, malo zavise od sadrzaja kiseonika
u nj emu, osim u s1ucaj u 1ose regulacij plamena. N asuprot, pri elektro-
lucno zavarenim savovima, uticaj kiseonika na mehanicke osoblne
znatno veci, narocito za elektrode sa oksidnom (0
2
=
ili kiselom oblogom, pri malom sadrzaju dezoksidirajucih elemenata
(0
2
=
11- APSORPCIJA AZOTA U SAVOVIMA
Jedan od najvaZnijih hemijskih procesa, koji prati zavarivanje ze-
leza i njegovih legura jeste r.astvaranje azota u rastopu kojom prilikom se
obrazuje nitrid zeleza (Fe
4
N).
Apsorpcija azota se odrazava jednovremeno na mehanicke
(povecanje krtosti), na zakaljivost celika i na starenje materijala sava.
Prema tome, vazno poznavati mehanizam i osnovne faktore koji
odreduju proces rastvaranja i njihov uticaj na osobine zavarenih
spojeva. Azot moze da stupi u reakciju sa zelezom dajuCi nitride kako
pri indirektnom dejstvu amonijaka pri nizim temperaturama do
129
u toku dugog vremena (70 do 100 h), tako i pri neposrednom dej-
stvu azota na metal pri vrlo visokim temperaturama.
Na taj nacin, nitridi (Fe
4
N) koji se obrazuju u toku procesa nitrira-
nja celika (N
2
> daju povrsine sa vrlo velikom tvrdocom. Azot se
ovom slucaju pokazuje kao koristan element. S druge strane, vrlo mali
sadrzaj azota, karakteristican za topljenja (u toku proizvodnje)
celika, takode za procese zavarivanja, smanjuje kapacitet deformacije
celika: izduzenje, kontrakciju i udarnu zilavost. U ovom slucaju azot se
pokazuje kao stetna, nepozeljna primesa.
Sistem zeiezo-azot
Autor zajedno sa profesorom Portvenom [2] proucavao sistem
zelezo-azot za niske koncentracije azota i ustanovili su nesklad izmedu
njihovih metalografski zapa.zanja i dijagrama koji postavio Fry 1923.
godine [3].
Ova istrazivanja, zasnovana na termomagnetnim i dilatometrijskim
metodama analize, dozvolila su da se postavi dijagram zelezo-azot, pri-
kazan na slici V-10, koji pokazuje da rastvorljivost azota zelezu
pri sobnim temperaturama vrlo mala (N
2
< ona raste brzo sa
povisenjem temperature i dostize pri
- ....... :s.ooo .............. .
300
100

0,1 0,2 0,3 0,4 , 0,5 % N
2
2 4 5 10
Sl. v.:.10 - Dijagram stanja zelezo-azot (prema
Portvenu i -Seferianu, 1935. god.)
130
; Iznad linije AR nalazi se austenita, kao rezultat rastvaranja
azota, .u y-zelezu, nazvano nitroaustenit; ispod linije AR nalazi se dvofazna
+ ispod linije temperature postoje dve faze + gde
predstavlja hemijsko jedinjenje Fe
4
N.
Napomenimo, da se Kirijeva tacka

zeleza snizava za
u mesto osim toga pri temperaturi oko otkrili
smo Kirijevu tacku koja odgovara nitridu zeleza (Fe
4
N).
Metalografska analiza uzoraka, zasicenih pri topljenju azotom i ter-
micki obradenih pri razlicitim temperaturama, pokazuje potpunu sag-
lasnost sa novim ravnoteznim dijagramom stanja, prikazanim na sl. V-10.
Izucavanje ravnoteze Fe-N
2
, preduzeto ponovo 1950. godine od strane
V. G. Paranjpea i njegovih saradnika [4], potvrdilo rezultate autora
[2] (sl. V-11).

, __ \ 1'---r--

0,05 0,10 0,15 0,20 0,25
Sadriaj azota N 2 (% )
Sl. V-11 - Dijagram stanja zelezo-azot. (Prema Pa-
ranjpeu i saradnicima, 1950)
Pune linije: dijagram Portevina Seferiana (1935);
Isprekidane linije: opiti Paranjpea
Nitrid zeleza Fe
4
N ima povrsinski centrisanu kubnu resetku
= 3,79 i pri srednjim uvecanjima (500 do 800) odlikuje se sitnozrnom
i iglicastom strukturom (sl. V-12). Pri vecim uvecanjima (1 500 do 2 000)
APSORPCIJA GASOV U SA VOVIMA
131
nitridi izgledaju kao spljosteni kristali, koji prodiru pod razlicitim ug-
IQ!Vima u povrsinu izbruska V-13 i V-14).
Sl. V -12- = 500- Iglicasta struk-
tura zelee:a Fe4N u osnovi
-ferd.ta
Sl. V-13 - = 1800 - Iglicasta
struktura nitrida zeleza
Dimenzije ovih iglica u stanju bez termicke obrade livenja
iznose nekoliko mikrona i menjaju se pri termickoj obradi.
Termicka obrada pri dovodi do neznatnog porasta dimenzija
:_,. . . ... y.-- ..
doprinosi znatnom porastu iglica koje
se tad protezu skoro preko celog zrna
ferita (sl. V-14). Nikada nismo prime-
tili koagulacij iglica ni trida pri ter-
mickoj obradi u podrucju tacke

(5].
Eutektoid aFe-Fe
4
N sa koncent-
racijom azota kojeg Fry
nazvao obrazuje se pri tempe-
raturi
Braunit, slicno perlitu, ima lame-
larnu strukturu, ali finiju nego obicni
perlit (vidi sl. V-15).
Rastvorljivost azota u celiku u
visnosti od temperature prikazana
na sl. V-16; za uporedenje na dija-
gramu nanesena kriva rastvorljivosti
vodonika.
Rastvorljivost azota naglo raste
pri transformaciji -+ nasuprot vo-
Sl. V-14- = 1800 - Narastanje
iglice nitrida zeleza, koja se prote-
ze celom zrnu ferita. (Iglica
nastala zarenjem pri
doniku ova rastvorljivost opada u temperaturnom intervalu 900 do
1 Teeno zelezo moze da rastvori do azota pri temperaturi
1
9*
132
""'

-

-'<

"

:
.g_
u

z

u

Sl. V-15 - U = 2 500 - Lamelarna (sol.
a-Fe4N) posmatrana dobljenom za-
varivanjem golom elektrodom (N2 = 0,20%)
--- -
0,003
-;::-30
0'1

Q
-
<')
25

1 -
u
-

20
...
N

:----_
IVz u
---

-
-
v
0,02

15

_,. z

u
."
0,001

:

'N
....
"

V)
1600 1800
emperaturo

Sl. V-16 - Rastvorljivost a:zota tempera-
Radi prikazan.a kriva rastvorljivosti vodonika
133
Moze se zakljuciti da azot gasovitom stanju vrlo malo rastvorljiv
u materijalu sava; njegovo komblnovanje sa zelezom i drugim elementi-
ma poglavito u vidu nitrida.
Postupak oksiacetilenskog zavarivanja
Da se pokazao uticaj okolne sredine na apsorpciju azota u procesu
gasnog zavarivanja, su preduzeta razlicita ispitivanja. dodatni
materijal pri oksiacetilenskom zavarivanju zica iz Arm-
co- zeleza sa malim sadrzaj em azota.
Zavarivanja su izvrsena:
"normalnim" oksiacetilenskim plamenom pri 1,2;
- "normalnim'' oksiacetilenskim plamenom = 1,2) okruzenim
razlicitim gasovima
N
2
, NH
3
) [5].
Rezultati ovih ispitivanja prikazani su u V-5.
TABLICA V-5
Uslovi zavarivanja oksiacetilinskim plamenom [5]
Sadrzaj
N2
(%)
Strukture
Zavarivanje no.rmalnim ----------f;
Zavarivanje Iimova 8 mm 0,02 Krupnozrni ferit
Zavarivenje p1amenom ok.ruzenim

{
0,01 }Nckoliko - izolovanih
kris-
0,02 tala Fe
4
N
Zavarivanje plamenom okruzenim N
2
{
0,03
JNekoliko iglica Fe4N
0,07
Zavarivanje plamenom okruzenim NH
3
{
0,07
}Ferit + Fe,N
0,08
Zavarivanje limova 8 mm okruzenih NH
3
0,05 Ferit + Fe
4
N
Materija] prethodnog spoja na'"' rastojanju 10 mm 1
od sava "
U zoni z.grevanja osnovnog materijala zapazena apsorpcija azota
Rezultati ispitivanja, prikazani u V-5 pokazuju, da savovi
niskougljenicnog celika, zavareni oksiacetilenskim plamenom, apsorbuju
vrlo malu kolicinu azota (N
2
= Na taj nacin, uticaj ovog gasa
na mehanicke osoblne zavarenih spojeva, izvrsenih pla-
menom, neznatan. Ovaj sadrzaj azota treba ipak da utice na
staranje materijala sava.
,_--'l- __ '1
;! ,
' .
' '
[ .
' 1'
! '/
' ! !
134
ZAVARIVANJA CELIKA
Postupak elektrolucnog zavarivanja
Na azota pri [5] s1edeci
faktori:
karakteristike i vrsta

priroda okoine sredine pri golim elektrodama;
d) vrsta ezgra elektrode;
tip
ij Karakteristike i vrsta struje. N aizmenicna struj svoj prilici
1 olaksava azota. Uticaj intenziteta nije precizno usta-
;J
novljen; izgleda, da on nije veliki. napon struje ima
, vrlo na azota tecnom Apsorpcija
azota raste sa povecanjem
i1 ! Ovo povisenje napona moze izazvano povecanjem
zavarivanja. Sa promenom od 2 na 7 mm, sto izaziva
povisenje napona sa 18 na 30 V, pri go1im elektrodama do-
smo povisenje sadrzaja azota materijalu sava od 0,15 do
Uticaj Ako se svi faktori kon-
stantnim, za jedan te isti tip apsorpcija azota u rastopljenom me-
talu zavisi od zavarivanje elektrodama sa
kiselom - - (tj. bez i denitri-
elemenata) dozvolilo da se odredi ,promena
sadrzaja azota (s1. V-17). Za
1._L _ _ azota sava se _do p_Ij. __________ _
-_ --- = -, -- --,, =--- .-.- ,,_,_,
! i N2 (%)
0,20
..
0,10

Krlva opsorpclja azota ratopljenom
\\
(fe) zavlnosti od
Krlva oporpclja o:rota u zavlsnotl od
odnoa s:;s
\
0,15
1

1
III
\
......
--> -
0,05
---- -
-------

0,5 1,0 1,5 2,0 2,5
S'l_S

0,5 1,0
1,5
Sl. V-17 - Uticaj na apsorpciju azota
Uticaj okolne sredine. Paralelno sa ispitivanjem topljenja oksi-
acetilenskim plamenom izvrseno ispitivanje zavarenih elektro-
zavarivanjem golim elektrodama iz Armco-zeleza precnika 4 mm
razlicitim gasnim sredinama: cistom i

Uzorci rastopljenog metala bili metalografskom is-
takode i hemijskoj analizi na sadrzaj azota. ovih
ispitivanja prikazani tablici V -6.
TABLICA V-6
Elektrolucno zavarivanje sredinama
razlicitih gasova
Vazduh, kratki 1uk (2mrn) ............... .
Vazduh, srednja duzina luka ( 4 do 5mm) ... .
Vazduh, dugi luk (6 do 8mm) ........... .
Cist azot, kratki luk ..................... .
Amonijak, kratki luk ................... .
Cist vodonik ........................... .
Sadrzaj N
2
(%)
0,15 do 0,16
0,17 do 0,18
0,19 do 0,20
0,16 do 0,17
0,12 do 0,13
0,010 do 0,015
Struktura
Fe
4
N + braunit
Fe
4
N + braunit
Fe
4
N + braunit
F e
4
N + braunit
Fe
4
N + ferit
Ferit
d) Uticaj vrste jezgra elektrode. Ranije vec pokazano da 1r
loga elektrode razlicite procesa zava- ['
rivanja, posebno, da .. i denitriranj rastopa.
Denitriranje materijala sava se moze sledecim faktorima:
odgovaraj .. -- 1
-"""--""' ---
- izborom vrste koja stiti rastop razvijanjem gasne i:
atmosfere, bilo obrazovanjem troski; i:
- izborom 1
Izborom moze se samo delimicno ostvariti zastita
tecnog metala od azota, da potrebno neznatno povecanje deb-
ljine da se obezbedila donja granica koncentacije azota za
dati sastav
zajednici sa profesorom Portvenom ispitivao metalna jez-
gra elektrode iz razlicitih celika, koji pored elemenata,
kao sto mangan i sadrzavali i
elemente [6].
Dijagram na sl. V-18 razlicitih elemenata
na azota
Uticaj tipa elemenata
elektrode doprinosi sadrzaja azota posto nitridi me-
tala vecim delom prelaze u
. Oksidne tipa FeO-SiO stite rastop bez hemijske reakcije kom-
ponenata sa azotom; tom denitriranje zavisi od deb-
ljine zastitne troske, tj. od Uticaj mangana na
koncentracije azota sava zavisnosti od
prikazan na sa slike V-19.
1
!
!,
t.
1
t
1
1
!
1
1
'1 1
1
136
0,40
"""'0,35

.......
;:)
-"' 0,30

u
;:)
r\1 0,25
z

...
0,20

....
...
'"tJ

V)
O,tOf
0,09

Al --
Cr-----
Mo ..
lr---
U - -----.
s, ... + .. .;.
Mn
V----
Ti --- -
................ ..
Celift logiFon oluminijumom
hromnl cellk
ce/ik
legiran crr.onijuml)m
'' 11 uranom
fl 11 silicijumorn-
mongonsl<i
legiran vanodi,umom
tf titonom
ug/jenicni celik

----
. ........... .
1 1 1 .
0.5 1 115 2 215 3.5 4
C,Mn,S/
1
lr, V. U1 Ti
5
10
15 20
Cr.
Leglrajucl elementl u ce/Jku (%)
Sl. -V-18 - Uticaj razliCitih Iegirajucih elemenata na
apsorpsiju azota u celiku.

Sl. V-19 Uticaj mangana i na apsorp-
ciju azota u materijalu sava, nanetom
zavarivanjem
- -
Iz sl. V-19 se vidi, da minimalna koncentracija azota u savu pri
elektrodama bez mangana u ( = 0,5) iznosi N2
U metalu, nanetom golom elektrodnom zicom koncentracija azota
137
iznosi Zavarivanje golom elektrodnom zicom sa povisenim sadrza-
jem mangana dovodi do smanjenja sadrzaja vezanog azota do
prema tome uticaj mangana iz metalnog jezgra elektrode od sustin-
skog znacaja za smanjenje sadrzaja azota u materijalu sava. Jednovre-
meni uticaj tipa materijala jezgra elektrode i dozvoljava
da se smanji sadrzaj azota u materijalu sava do
Slican dijagram autor izradio [6] za prikazivanje uticaja hroma
na sadrzaj azota u materijalu sava koji, kao sto poznato, vezuje azot
u velikim kolicinama (N
2
= vidi sliku V-20.
l
o.so
N2(%)
0,40
0.30
Sl. V-20 - Uticaj hroma i na apsorpciju
azota materijalu sava
U tablici V-7 dati su srednji sadrzaji azota u materijalu sava izra-
denom elektrodama sa razlicitog tipa.
Kako neki elementi, kao sto su titan i hrom, pokazuju veCi afinitet
prema azotu (obrazuju nitride, koji zatim prelaze u trosku), to bi legi-
ranje ovim elementima sredstvo za sprecavanje rastvaranja azota
u materijalu sava. Drugi nacin za odstranjivanje azota bi reakcija
vodonika sa nitridom zeleza, kao sto to slucaj pri zavarivanju elektro-
dama sa celuloznom
1. Uticaj azota mehanicke celika
Azot bitno menja mehanicke osoblne [5- 7] celika. Sa povecanjem
sadrzaja azota u celiku zatezna jacina i gram.ica razvlacenja rastu
osoblne koje odreduju kapacitet deformacije (izduzenje, kontrakcija i
udarna zilavost) brzo opadaju.
138
TABLICA V-7
Elektrode precnika 4 mm
v. N
Materijal jezgra elektrode
t .. 1
l
Tip u
rza)
2
u ma u
sava u %
Niskoug!jenicni celik 0,10%
Niskougljenicni celik 0,10%
Niskougljenicni celik = 0,10%
Niskougljenicni celik = 0,10%
Niskougljenicni celik 0,10%
Austenitni celik 18 Cr - 8 Ni -
1
1
1
1
'
'
1
1
ustenitni celik 18 Cr - 8 Ni -
1
1
F eritni celik sa 1 Cr
Oksidni
Kiseli
Celulozni
Rutilni
i
Bazicni 1
1
Rutilni
Bazicni ll_
Bazicni _
mm
1,96
1,96
1,82
2,25
2,43
2 25
2,40
2,20
:
0,035 do 0,040
0,027 do 0,030
0,016 do 0,020
0,020 do 0,025
0,015 do 0,018
060 do 075
0,055 do 0,065
0,030 do 0,040
Dijagram na sl. V-21
osoblna.
pokazuje opstu promena ovih
5Q
---
--
20
'"' N
----- ----- -- -----

/
20
1'
,
/
/
/ Q
/
/
/
0,05

---.

...

0
5
-----
0,15 0,20
Sl. V-21 - Uticaj azota na mehanicke osoblne
niskougljenicnog celtka
2. Uticaj termicke obrade strukturu metala
Razmatranje dijagrama stanje zelezo-azot (sl. V-10) pokazuje, da
legure ovog sistema, slicno ugljenicnim celicima, trpe alotropske pro-
f
--------- - ------------------

i
APSORPCIJ GASOV U SA VOVIMA
139
mene pri presecanju linija transformacije. Termicka obrada uzoraka sa
rastucim sadrzajima azota dozvolila s jedne strane da se proveri dija-
gram zelezo-ugljenik, dobijen pomocu termofizickih metoda, s druge
strane da se ustanove eventualni novi sastojci koji se mogu javiti.
a)Karakteristika uzoraka sa sadrzajem azota vecim od U
zarenom stanju ovi uzorci imaju dva strukturna sastojka: nitrid zeleza
Fe
4
N i braunit. Duzina kristala nitrida, koja posle oblcnog zarenja iznosi
oko 15 moze da se poveca sa brojem zarenja i trajanjem zadrzavanja
pri zarenju (sl. V-14).
Uzorci zakaljeni sa temperature nesto ispod imaju te iste
strukturne sastojke zarenja. Zapaza se medutim delimicno rastvaranje
nitrida Fe
4
N u rastvoru.
Kaljenje uzoraka, izvrseno sa visih temperatura, 'tj. sa temperature
dvofazne + dovodi do iscezavanja braunita i "listica" nitrida.
Za uzorke, sa niZih temperatura (oko kolicina ra-
stvora u srukturi vrlo mala, se stoga on vrlo tesko otkriva. Povise-
nje temperature kaljenja u toj dovodi do povecanja re1ativne ko-
liCine austenita; u tom slucaju doblje-
na struktura kaljenja prikazana na
s1. V-22. Osnova se sastoji od y-zeleza,
dok se granicama zrna a-zeleza jav-
lj iglicasti strukturni sastoj ak mar-
tenzitnog tipa.
Medunarodni za zavariva-
nje, odrzan u Londonu (juna 1936),
turu naZI.v
najuglednijih francuskih
oblasti metalurgije.
Kaljenje ovih proba (N
2
>
sa temperatura iznad dovodi do
rastvaranj azota u zelezu i, prema
tome, do pojave jednofazne strukture
cvrstog rastvora austeni tnog tipa (sl.
V-23) koju autor nazvao nitroauste-
nit, da ga razlikovali od cvrstog ra-
stvora ugljenika u zelezu. Na taj
nacin celik, koji sadrzi azot i zakalj en
Sl. V-22 U = 1000 (nagrizano Ni-
talom) - Dvofaz:na struk-
tura portvenita u savu, doblvenom
golom elektrodom (N
2

posle kaljenja sa temperature

sa temperature ima u strukturi
nitroaustenit. Odatle proizilazi, da zakaljivost
znatno raste.
ceYka koji sadrZi azot
Kaljenje uzoraka sa sadrzajem azota manjim od
U ovom slucaju pri kaljenju uzoraka u temperaturnom intervalu iz-
medu i (u zavisnosti od koncentracije azota) moze se
doblti potpuno rastvaranje azota u a-zelezu. Ova obrada dovodi do ob-
razovanja samo jednofazne strukture cvrstog rastvora nazvanog a-nitro-
(sl. V-24).
.1
li
,
140
METALURGI.JA ZAVARIVAN.JA CELIKA
Kaljenje sa temperature i vise dovodi do obrazovanja
cvrstog rastvora nitroaustenita, koji smo gore razmotrili.
Sl. V-23- 1000 (nagrizano Ni-
talom) - ednofazna - struktura
y-"nitroaustenita" savu, doblve-
nom golom elektrodom (N
2
=
posle kaljenja sa tem-
perature
Sl. V-24- 1000 (nagrizano Ni-
talom) - Struktura "nitroferita",
hladenjem sava,
doblvenog oksidnom elektrodom
(N
2
= 0,048%). Nagriza:nje Nitalom
otkriva tragove korozije
i 3. Uticaj termicke obrade mehanicke
1
1
1 Nitrid zeleza ima tvrdocu, tvrdoci cementita (700 do 800
Odatle proizilazi, da braunit ima tvrdocu jednaku t'{rdo.ci perlita
1
t
:1
1
160
CQ 140
::r:

u

\)
120 ,_
100
1
1
1
""'
fe
4
N + braumt
Fe
4
N
1 1

,

, .. '
- 1 )
.. ":"_ ........
"

,"
$"'
-
.,,
--
,
.
, ..
,
1
,
,
,
"
, .....
1
,
"
, ,
,
,
1
,
( :areno]
,
,
,

,
....------
------- -1
,
,
--

0,04 0.08 0,12
1
0,16 0,20
Sadriaj azota N
2
( % )
Sl. V -25 __:: Uticaj termicke obrade na mehanicke
karakteristike (tvrdoca) .niskougljenicnog
doblvenog elektrolucnim zavarivanjem, sa po-
visenim sadrzajem azota (prema Seferianu)
APSORPCIJA GASOVA U SAVOYIMA
141
kod oblcnih ugljenicnih celika. u zarenom stanju tvrdoca nitriranih ce-
lika zavisi od sadrzaja azota, na primer, ako tvrdoca cistog Armco-zeleza
iznosi 85 onda se tvrdoca Armco-zeleza sa azota povisava do
105

Sl. V-26 - Promena tvrdoce kao rezultat strukturnog
otvrdnjavanja, izazvanog kaljenjem sa temperature
("nitroferit")
r
+
,.
....
kaljenja na mehanicke osobine celika, koje su u ovom slucaju izrazene
preko tvrdoce.
Krive sa dijagrama na sl. V-25 graficki prikazuju rezultate kaljenja
i na osnovu nj ih se moze doCi do zak-
ljucaka da portvenit tvrdi od nitro-
austenita (uporediti krive III i IV). La-
ko zakljuciti, da tvrdoca udvofaznoj
treba da raste sa povecanj em
sadrzaja faze.
4. Uticaj azota dispresiono otvrd-
njavanje (starenje) [5-8]
Pojava starenja bila izucavana
putem odredivanja mikrotvrdoce. Ispi-
tivanja su vrsena neposredno posle ka-
lj enj i u tacno odredenim vremenskim
intervalima posle kaljenja. Autor
dobijene rezultate [5] graficki pred-
stavio u vidu prostorne zavisnosti
= f (N'2 t) za razlicite tempera-
ture kaljenja (sl. V-26).
Sl. V-27 - U = 1500- IzluCivanje
sitnih nitrida granicama zrna
.,nitroferita". Kaljenje sa
(N2 =
1
1
1'
1
11 '
f "
1 /!
,r
142
Fenomen starenja objasnjen izluCivanjem fino razprsenih struk-
turnih sastojaka, stvorenih od legirajucih elemenata (sl. V-27).
Uticaj starenja na udarnu zilavost takode izucavan na uzor-
cima sa promenljivim sadrzajem azota kaljenim sa
Krtost brzo raste sa uvecanjem koncentracije azota i napredovanjem
procesa starenja. Ovaj fenomen jedan od uzroka krtosti zavarenih spo-
jeva, isto tako i celika koji sadrze azot, kod kojih se kaljenjem olak-
sava rastvaranje nitrida zeleza.
III - APSORPCIJA VODONIKA U SA VOVIMA
Vodonik se u toku zavarivanja, slicno kiseoniku i azotu, apsorbuje
u celiku. Materijal sava, izvrsen oksiacetilenskim zavarivanjem, sadrzi
prakticno neznatne kolicine vodonika (2 do 3 cm
3
na 100 g metala). Na-
suprot, koncentracija vodonika.u materijalu sava, iz.vrsenom elektroluc-
nim zavarivanjem, mnogo veca i u zavisnosti od tipa obloge elektrode
moze da dostigne granicu rastvorljivosti ovog gasa u tecnom metalu
(28 cm
3
na 100 g metala).
Vodonik uzrok vise pojava od kojih su neke nedopustive, kao
sto to slucaj sa prslinama ispod zavara. Vodonik moze isto tako da
bude uzrok mehurova u materijalu sava i takozvanih oCiju".
Sistem ze1ezo-vodonik
i_ -. -- """"-"-' .-:7--;;_- . _ :...,_ ?-.::::..:::-. .:: --
.- -s-e -dase--v(),donik u zelezu ili celiku nalazi uglavnom
i '
1 1
1
!! 11
i 1
'1'
''
i 1 1
i
: i
1 '
! ! 1
i l
! i

u tri modifikacije:
- u moiekularnom stanju kao medukristalitni gasni ukljucci,
cesto pod visokim pritiskom. Verovatno takode, da molekularni
vodonik obrazuje mehurove zajedno sa

i

u molekularnom ili atomnom stanju kao ukljucci grani-
cama celija mozaicke strukture (Sodron)*;
- u ili jonizovanom stanju (ili u vidu protona) u
kristalne resetke zeleza.
Prva znacajna vodonika ogleda se u njegovoj sposobnosti da
lako difunduje u kristalnu resetku zeleza cak i pri sohnim temperaturama.
"Difuzijni" vodonik odgovara onom delu krive D = f (t), koja karakterise
rastvaranje vodonika u metalu pri temperaturi u zavisnosti
od vremena (sl. V-28). .".
Ocigledno da se vodonik moze uvuCi u resetku zeieza samo
u atomnom stanju ili u vidu protona cije su znatno ma-
nje od meduatomskog rastojanja u kristalnoj resetki zeleza.
Brzina difuzije znatno manja u martenzitnoj strukturi
nego u perlitnoj strukturi. Prisustvo legirajucih elemenata u cistom zele-
* Chaudron
143
zu usporava oslobadanje vodonika, posebno se umanjuje propustljivost
zeleza prema vodoniku u prisustvu hroma i silicijuma, koji lako ulaze u
cvrsti rastvor ferita.
Vodonik se prvenstveno nagomilava granicama
mozaicne strukture, izazivajuci u ovim tackama vrlo visoka naprezanja.
Izucavanje stanja ravnoteze
vodonika moze se svesti na izuca-
vanje disocijacije molekula
prema reakciji:
102 700 cal/mol (1)

Fisija 1/2 mola na atomni
vodonik propracena toplotnim
efektom, jednakim 51 350 cal/mol.
Termodinamicka konstanta
ravnoteze (1) ove reakcije se pise:
= . ;PI'i) (2)

,.....
...
01

Q
-
"'

u
......
const
Vreme
gde
parcijalni pritisak
atomnog vodonika;
Sl. V-28- vodonika, rastvorenog
vremena zadrzava-
nja pri konstantnoj
- parcij alni pritisak molekularnog vodonika.

odakle

=
(zakon kvadratnog korena Siverts-a), sa

= 275 10-
8
175,5 10-
5

gde - temperatura u
Jednacina (3) dozvoljava da se izracuna

zapremina vodonika (u cm
3
/100 g) rastvorenog u metalu pri razlicitim
temperaturama u zavisnosti od parcijalnog pritiska V-8).
Krive sa slike V-29 prikazuju rastvorljivost vodonika (u cm
3
/100 g)
u cvrstom ili tecnom zelezu. sto se vidi, skokovitost u rastvorljivosti
vodonika nastaje usled alotropskih zeleza, jer zelezo ras-
tvara znatno vise vodonika nego zelezo ili zelezo. Kriva na slici
V-29 predstavlja najnovije vrednosti Sivertsa* za rastvorljivost vodonika
u zelezo. Graniena rastvorljivost vodonika u cvrstom zelezu .pri
iznosi 8 cm
3
/100 g ili Prelaz metala iz cvrstog u tecno stanje
* Sieverts
144
dovodi do znatnog povecanja rastvorljivosti vodonika u metalu, koje dos-
tize 28 cm
3
/100 g ili 0,0025/1}, StO takode odgovara racunskim vrednostima
za sadrzaj vodonika u tecnom zelezu, navedenim u tablici V-8. Vidi se
10
9
"""'
..
018

1")
5 7
......
:::1
......

....
:::1

..

"'
...
-><

:>
5
"'
u
TECNO lEiEZC '-
vrednostl: 38
Slevertsa
4
1----+---+----1'---+---+--"L----t--+----+---+-----1 Llanga i f!evera

28
24
2:?
OL-_J_ __ -L __ -J ____
500 600 700 800 900 1000 1200 1300
emperatura

Sl. V-29 - Promena rastvorljivosti vodonika u cvrstom i tecnom zelezu
dobro slaganje medu eksperimentalnim i racunskim vrednostima
V -8, pri = 1 atm).
TABLICA V-8
--- --

atm
--- --

1
1
0,2 0,4
1
0,6 0,8 1,0
1530 11,70 17,10 20,90 24,30 27,20
1 600 12,35 18,20 22,00 25,60 28,60
1650 13,50 19,70 24,00 27,95 31,20
1700 14,20 20,70 25,00 29,40 32,80
1 800 15,70 22,38
1
27,30 31,80 35,40
1 900 16,80 24,60 30,10 35,00 38,90
2000
1
18,20 26,50
1
32,40
1
37,70
1
42,00
145
Ako se oznaci.kao "potencijalni vodonik" vodonik, koji se
u proizvodima u vidu vlage ili kristalizacione vode, onda ,prema
Riv-u i Slomon-u* [9] konce,ntracija vodonika u savu propor-
cionalna potencij alnom vodoniku:

gde zavisi od parametara zavarivanja, tj. od brzine hladenja, precnika
elektroda, intenziteta struje, epruvete itd.
Prema istim autorima, vrednosti za sadrzaj vodonika sracunate pre-
ma datom mogu se smatrati kao pokazatelji dosta eks.pe-
rimentalnim vrednostima.
Na sistem Fe-H utice prisustvo oksida (FeO, MnO) u metalu, ta-
kode i legirajucih elemenata. Za jednu istu temperaturu, po-
vecanje sadrzaja oksida zeleza dovodi do proporcionalnog smanjenja ra-
stvorljivosti vodonika u rrietalu.
Riv [9] izrazava ovaj uticaj oksida zeleza jednostavnom vezom
izmedu sadrzaja oksida zeleza FeO i difundovanog vodonika Hn
[FeO] Hn = 0,18
OdrediV;anje vodonika u elektro1ucno zavarenim savovima
vremenap."U.' stvari.,. zc," .,".,
se izdvaja za vreme celog perioda ocvrscivanja materijala sava, isto
tako i pri sobnoj temperaturi; ravnotezno stanje se dostize tek posle
dosta dugog vremena. Difuzija vodonika utoliko sporija, ukoliko
temperatura niza; izdvajanje vodonika se moze zaustaviti ako se uzorak
ulozi u cvrstu ugljenu kiselinu ("suvi led").
Na sl. V-30 prikazane su vrednosti Fianigan-a [10] za ko:licinu izdvo-
jenog vodonika iz materijala sava, nanetog elektrodama tipa,
u zavisnosti od temperature zagrevanja uzoraka posle dostizanja ravno-
teze pri sobnoj temperaturi. Vidi se, da se proces izdvajanja vodonika
pri odvija relativno sporo: za izdvajanje zaostalog vodonika
potrebno 4 000 h. S druge strane, pri izdvajanje vodonika se
izvrsi za nekoliko casova.
Odredivanje ukupnog vodonika u metalu moze se izvrsiti na vise
nacina:
1. Ekstrakcijom svih gasova iz rastopljenog celika zatim volumet-
rijskim odredivanjem vodonika iz smese razlicitih gasova klasicnim me-
todama.
2. Ekstrakcijom jedino vodonika u vakuumu pri i volumetrij-
skim odredivanjem.
Interesantno poznavati kolicinu izdvojenog vodonika iz materijala
sava pri sobnoj temperaturi. Iz ovog razloga, vrsi se odredivanje vodonika
pri temperaturama ili (metode ASTM i ISO), zatim se pris-
* Reeve i Slomon
146
odredivanju vodonika ekstrakcijom pri tempe-

Mnogobrojni faktori na tacnost odredivanja sadriaja
vodonika sava: oblik i materijal e,pruveta kao i nji-
hove pripreme.
Americko za ispitivanje materijala* - (ASTM) [11], svom
za metoda odredivanja vodonika za-
varenim savovima, predlaze koja izradena iz materijala nava-
'"'

..
"'
u
....
\
\
\

>t
.
'
o+o-=-=;.'--....::::::-..-==Jt=o ______ _ _
---- -.ioc. ": :0' 0 _, _ _-, ,,:;:.;t
Sl. V -30 - Uticaj naknadne termicke obrade na sadrzaj vodonika
materijalu sava doblvenog elektrolucnim zavarivanjem (prema
Flanigan-u)
ra izvrsenog 27 na 12 mm. Posle cekanja
od 30 sec se vodu za vreme od 120 sec, zatim se oCisti
i odmah pod zvono sa glicerinom pri temperaturi
Predlogom Medunarodne organizacije za (ISO) pred-
vida se isti tip za cije zavarivanje se mora upotreblti elektroda
precnika 4 mm pri struje 180 + 5 Predlozeno da duzina
navara bude 1 mm.
Sloman, Runi i Sofild** [1] su epruvete iz viseslojnog
velikog navara, tezine 600 g i 150 mm. njima, Mallett
[12] jednoslojni navar 50 mm. Nedavno Ru***
[13] ispitivao tehnologije navarivanja epruveta na sadrzaj vodonika
u njima i pri kojim uslovima se doblti

* American Society of Testing Materials.
** Sloman, Rooney i Schofield
*** Roux
GASOVA U SAVOVIMA
147
Na osnovu opita Rua [13] mogu se izvuci sledeci zakljucci:
Ako epruveta ukljucuje izvesnu kolicinu rastopljenog osnovnog ma
terijala, tada sadrzaj vodonika treba racunati vodeci racuna tezini ras
topljenog osnovnog materijala. Ako se zanemari deo osnovnog materijala
koji rastopljen u procesu zavarivanja, moze se vrlo visoka
vrednost za sadrzaj vodonika. Ucinjena greska utoEko veca, ukoliko
kolicina metala koja potice od topljenja elektrode, man]a.
Moguce naneti veci broj navara jedan preko drugog, da pri tom
ne dode do promene sadrzaja vodonika u rastopljenom. metalu. Ova mo
gucnost dozvoljava laku pripremu epruvete iz s:amo rastopljenog dodat
nog materijala, sto otklanja teskoce, koje nas:taju pri odredivanju rastop
ljene kolicine osnovnog materijala.
Brzina zavarivanja ima velikog uticaja na sadrzaj vodonika u mate-
rijalu sava. Prema tome, neophodno ako se zele doblti uporedljivi
rezultati, izvrsiti navarivanje epruveta u istovetnim uslovima.
TABLICA V-9
(1 cm
3
/100 g - 8,96 10-
5
tezinskih

Tip
elektrode
Autori

tezinski)
-. ---------- --------- -------------
"''" l.Sj"' 1 _ ___
1 . . . . . . . . . . Mallett / 14,0 1,5 15,5 0,001 4
Bazicni Mallett 1,0 0,000
Bazicni 9 Mallett 0,9 7,5 0,000 7
Bazicni ,. Mallett 2,9 1,8 4,7 0,000 4
Celulozni 6010 Rollason - - 8 do 22 0,000 7 do 0,002
Rutilni ........ Rollason
-
- 7 do 22 0,000 do 0,002
Rutiln:i - -
- 4 do 20 0,000 4 do 0,001 8
Kiseli Rollason - - 4 do 0,001 4 do 0,001 5
Bazicni " Rollason
1
- - - 0,9 do 4 0,000 08 do 0,000 4
Bazicni nerdajuCi 18/8
-

= .
1
- 8 do 15 0,000 7 do 0,001
Rutilni nerdajuCi 18/8 .... -
1
- - 15 do 32 0,001 do
-
Rutilni Roux
1
- - 13,2 0,001 2
Rutilni ..... Roux -
- 2,72 do 5,51 0,000 25 do 0,000 50
U ispitivanjima autora u zajednici sa Moneronom [14] u cilju odre-
divanja uticaja vodonika na udarnu zilavost primenjene su epruvete pa-
ralelepipednog (tip epruvete Ru-u), cije su dimenzije
lizno odgovarale dimenzijama epruveta za ispitivanje udarne zilavosti.

!

!
!
l,
148
Tip
elektrode
------
Celulozni
Rutilni
Ilmenitni
Oksidni
TABLICA V-10
Ispitivanja Monerona 1 [14]

. 20 1 pri
zna- pr1
600

ka

g) 1 u vakuumu
1
1---1 --------1---------1---------1
--
10,2
12,8
14,5
6,86
7,73
7,82
7,65
10,7
10,7
1,11
1,37
1,70
1,84
2,03
1,66
2,02
16,1
14,2
12,0
8,20
5,65
5,78
9,45
7,35
7,0
12,20
13,40
10,76
6,16
6,23
7,11
6,61
26,3
27
26,5
15,10
13,37
13,60
17,10
18,05
17,70
13,31
14,77
12,46
8,00
8,26
8,77
8,63
!

38
48
55
46
58
57
45
59
60
8,3
7,7
9,3
23
24,2
19
23,5
19
34
38
1
1

(% tezinskih)
23,6 10-
5
24,1 10-
5
1
22,8
10-:,
13,4 10-
5
11,9 10-
5
12,2 10-
5
15,3
10-5
16,2
15,8 10-
5
17,9 10-
5
13,2 10-
5
11,2 10-
5
7,15 10-"
7,35 10-
5
7,75 10-
5
7,70 10-
5
5,35 10-
5
5,8 10-
5
6,50 10-
5
: i

1
1: to iz iste epruvete.
i
i li
i
1
1.
Epruvete su pripremane nanosenjem 7 do 8 zavara (jedan preko drugog)
na lim niskouljenicnog celika 3 mm, pri cemu celicni lim
pretQpljen celoj deb1jini.
Epruvete, ociscene u hladnoj vodi, postavljene su pod zvono sa gli-
cerinom u cilju odredivanja, "difundujuceg" vodonika pri temperaturi
Posle ekstrakcije pri u toku. 250 do 500 h (u zavisnosti od tipa
obloge), iz navara su izrezane male cilindricne epruvete precnika 8 n1.m
za odredivanje vodonika u vakuumu pri temperaturi Na taj
nacin bio odreden sadrzaj vodonika izdvojen pri i pri
Ov1 op1t1 su pomogll da se obJasne razllke u vrednostlma za sadr-
zaj vodonika u materijalu sava dobijenim od strane razlicitih autora.
U tablicama V-9 i V-10 prikazane su sakupljene ekspevimentalne
vrednosti za sadrzaj vodonika u materijalu sava pri primeni razlicitih
tipova elektroda.
Iz ovih opita moze se izvuci nekoliko opstih zakljucaka:
metal nanet celuloznim elektrodama, sadrzi maksimalnu ko1icinu
vodonika i dostize granicu zasicenja teenog metala vodonikom, tj.
27 cm3f100 g. -
149
Koncentracija ukupnog vodonika u metalu nanetom elektrodama sa
oksidnom i rutilnom iznosi polovinu granice zasicenja
celika ovim gasom (12 do 15 cm
3
/100 g).
Sadrzaj ukupnog vodonika u materijalu sava elektroda bazicnog tipa
ne prelazi 8 cm
3
/100 g, sto predstavlja maksimalnu rastvorljivost vodonika
u cvrstom metalu;
u metalu, nanetom celuloznim i rutilnim elektrodama, na deo
"difundujuceg" vodonika otpada priblizno polovina od njegovog ukup-
nog sadrzaj on iznosi oko 101 u metalu nanetom oksidnim elektro-
dama, i 20 do u metalu nanetom elektrodama bazicnog tipa.
Treba zapaziti uticaj prisutnog kiseonika na koncentraciju "difun-
dujuceg" vodonika u savovima izvrsenim sa oksidnom ob-
logom.
Uticaj vodonika na osobine savova
Na pocetku ovog izlaganja bilo ukazano, da prisustvo vodonika
u savovima moze dovesti do obrazovanja gresaka, od kojih su neke, kao
na primen prslina u osnovnom materijalu, veoma opasne za rad konstruk-
cija. Sada cemo razmotriti posledice prisustva vodonika u materijalu sava
1 efekat njegove difuzije u materijal.
1. Rasprskavanje metala
Razlika rastvorljivosti vodonika u metalu u cvrstom i tecnom stanju
dovodi do burnog izdvajanja ovog gasa, sto izaziva velike gubltke metala

vodonika; do njega dolazi i usled prisustva drugih gasova, posebno us-
led izdvajanja kiseonika.
2. Obrazovanje mehurova usled prisustva vodonika
Prekomerna zasicenost tecnog metala gasom ili vrlo ocvrsCiva-
nje dovodi do obrazovanja manjih ili vecih mehurova, u kojima se gas
nalazi pod pritiskom. Ovi gasovi uglavnom, predstavljaju jedinjenja kise-
onika
ili vodonika
H
2
S,

i azota.
Prisustvo se objasnjava redukcijom oksida zeleza ugljenikom
prema reakciji ravnoteze FeO + + Na taj nacin, ugljenicni
celici lakse stvarati gasne mehurove nego niskouglj enicni. Prisustvo
vec razmatrano. Moguce da jednovremeno prisustvo ga-

sova i pod pritiskom u zatvorenom prostoru (mehuru) moze da
dovede pri hladenju do obrazovanja
S druge strane poznato da

pri zavarivanju vla.Znim elektrodama dolazi lakse do obrazovanja mehu-
rova. Ova narocito izrazena pri zavarivanju elektroda-
ma bazicnog tlpa, cija sadrzi vrlo malo vodo111ika; na primer, do-
voljan sadrzaj vlage od tezini bazicne elektrode,
da bi doslo do pojave mehurova u savu (sl. V-13).
Mozemo se saglasiti sa Herres-om [15], da jos jedan uzrok obrazo-
vanja mehurova u savovima reakcija redukcije oksida zeleza vodonikom,
FeO +
+ Fe. Herres [15] i Voldrich [16] su izneli hipotezu

.t 1
150
obrazovanju gasnih kao rezultat reakcije izmedu vodonika i
sumpora:

+
U prisustvu vlage u hrom izaziva zivu

reakciju; OVO objasnjava vecu OSetljivost hromovih celika prema obrazo-
vanju mehurova pri zavarivanju elektrodama sa vlaznom oblogom.
Sl. V -13 - Mehur u "gusenice" u elektrolucno
zavarenom savu. Do obrazovanja mehura doslo
usled upotrebe vlazne baziOne elektrode
Prisustvo metana u mehurovima objasnjava se reakcijom izmedu
vodonika i karbida, narocito izmedu karblda zeleza ( cementita) ili kar-
U nekim savovima opazaju se takode izduzeni mehurovi u
"gusenica" sa sjajnim zidovima (sl. V-31). Ova greska se javlja kao re-
zultat zavrsetka izdvajanja gasa ("putovanje gasa") periodu koji ne-
pos1edno prethodi, vrlo brzom ocvrsCivanju metala.
Uticaj na obrazovanje mehurova ispoljava se narocito u
slucaju sa visokim "potencijalnim vodonikom", takvih kao sto su
celuloine ili vlaine Uzrok obrazovanja mehurova u ma-
terijalu sava moze okolna atmosfera zasicena vlagom.
3. Obrazovanje pahuljica i ociju"
Neophodno pre svega, jasno raz.graniciti ova dva vrlo raz1icita vida
gresaka, mada nastaju usled apsorpcije vodonika u metalu.
Pahuljice se narocito cesto susrecu u odlivcima, otkivcima ili valja-
. nim komadima i karakterisu stepen nekompaktnosti metala. One se po-
javljuju u prelomima u vidu svetlih kruznih polja na tamnoj
osnovi sitnozrne strukture metala. Prema tome, pahuljice predstavljaju
151
mestimicno razdvojene povrsine metala, koje moguce otkriti metodama
magnetne kontrole kada one ne na povrsinu.
oci"* se pojavljuje uglavnom, u prelomima savova u vidu be-
lih kruznih mrlja vrlo promenljivih dimenzija (precnika od 1 mm do
1 cm); one teze da se oko ukljucaka i cesto su pracene mikro-
prslinama (sl. V-32).
Neosporno da se pri rucnom. elektr:oluc-
nom zavarivanju elktrode javlja kao
cetni usrok obrazovanje oCiju"; jer u
materijalu sava, nanetom golom zicom, ova gre-
ska se nikada pojavljuje. Uslovi obrazovanja
ociju" bice razmotreni nesto dalje. Vec
sada potrebno precizirati, da pahuljice karak-
teriSu postojanje prsline u otkivcima ili valjanim
komadima i da mehanizam njihovog obrazo-
vanja uslovljen jednovremenim prisustvom vo-
donika i visokih sopstvenih napona. Ova greska
posto.ji vec ranije u metalu, i pre njegovog raza-
ranja. o.ci", koje se pojavljuju narocito
u zavarenim spojevima, takode nastaju pod utica-
jem vodonika; obraz.uju se samo u procesu raza-
Sl. V -32 - Karakteris-
tican izgled oka"
prelomu epruvete za
ispitivanje zatezne jaci-
ne (rutilna elektroda)
ranja i nikada nisu mogle biti otkrivene pre preloma komada.
Uslovi obrazovanja pahuljica. Faktori koji uticu na obrazovanje pa-
huljica u otkivcima su prouceni u znacajnom radu Bastiena [17], iz
koj eg su nize dati nesto duzi izvodi.
.,...

t

ma obrazovanju pahuljica, nego topljeni u bazicnim pecima. Poper
i njegovi saradnici [18] utvrdili su, da su celici topljeni u elektricnim
pecima sa bazicnom ob1ogom, malo osetljiviji prema obrazovanju pahuljica
od celika topljenih u Martinovim pecima sa bazicnom Buduci
da vodotnik osnovni uzrok potonjeg pahuljica, to vlaga iz
proizvoda koji ucestvuju u proizvodnji: staro zelezo, ferolegure, krec,
topitelji -. moze da ima dejstvo.
Hemijski sastav celika u vrlo velikoj meri predodreduje njegovu
osetljivost prema obrazovanju pahuljica. U gljenicni i konstrukcioni nis-
kolegirani hrom-niklovi celici manje su osetljivi prema obrazovanju pa-
huljica. Nasuprot tome, pahuljice se cesto susrecu u celicima legiranim
vecim koliCinama nikla i hroma narocito, u Ni-Cr-Mo celicima za po-
boljsanje.
Specijalni celici legirani sa Si, feritni celici sa visokim sadrzajem
hroma, austenitni Cr- Ni celici i austenitni celici sa Mn, nisu oset-
ljivi prema obrazovanju pahuljica. u prvoj aproksimaciji ovo se moze
objasniti vecom rastvorljivoscu vodonika u y-zelezu, nego u a-zelezu,
iako se difuzija vodonika u y-zelezu odvija manjom brzinom, obzirom
da kristalna resetka r- zeleza kompaktnij od resetke zeleza.
* fish-eyes

, ....
1
1
152
Istrazivanja Bastiena dovela su do postavljanja nekoliko opstih zako-
nitosti koje se odnose na osetljivost celika prema obrazovanju pahuljica
u celicima:
- u celicima bez alotropskih transformacija (austenitnim ili ferit-
nim) pahuljice se ne obrazuju;
u celicima sa polimorfnim transformacijama osetljivost prema
obrazovanju pahuljica utoliko vise izrazena, ukoliko siri
temperaturni interval

- Ar
3
na primer, dodatak mo-
hrom-niklovom celiku dovodi do prosirenja intervala
transformacije

- Ar
3
i do povecanja osetljivosti prema obra-
zovanju ;pahuljica.
U kovanom ingotu pahuljice su rasporedene, uglavnom, sredini
komada, medutim, Bastien misli da ne postoji zavisnost izmedu pahuljica
i poroznosti s jedne strane, i s druge- izmedu pahuljica i usahlina, koje
su takode rasporedene osi odlivka. Isto tako, kao sto su pokazali Mu-
satti i Reggiori [19], velike segregacije ne mogu primarni obra-
zovanj pahuljica.
Pahujlice su cesto smestene u prostoru izmedu dendrita, ali se ne
moze tvrditi da postoji kakva uzajamna veza izmedu dendritske seg-
regacije i osetljivosti prema obrazovanju pahuljica. Na kraju po-
kazano, da se kriticna obrazovanja pahuljica nalazi
izmedu 200 i prema rezultatima Musatti-ja i Reggiori-ja, ova tem-
peratura niza od
Da se vodo'llik sto potpunije udaljio iz cele mase komada, neop-
hodno obezbediti njegovo vrlo sporo hladenje; hladenje, cak
, : _veoma sporo, ne moze apsolutna garancija protiv kasnije pojave pa-

!i Mnogobrojni autori [20], posebno Bastien, pokazali su da vodonik
'' nije jedini faktor koji odreduje mehanizam obrazovanja pahuljica. Sop-
stveni naponi, nastali u odlivcima i otkivcima, favorizuju
pahuljica.
Najefikasnije sredstvo za sprecavanje obrazovanja pahuljica sastoji
se u vrlo sporom hladenju komada n,a razlicitim stadijima transformacije
celika, cime se olaksava izdvajanje vodonika i odstranjenje naprezanja.
Primena gnjecenja komada u odredenim slucajevima moze po-
voljan faktor za odstranjivanje nekompaktnosti metala koja u vezi
sa pahuljicama. Obrazovanje pahuljica u temperaturnom intervalu 200
do se, ocigledno, smanjenjem brzine difuzije vodonika
u celiku. Prema podacima Zakero-a i Ganjeben-a* [21], ovo smanjenje
brzine difuzije u odnosu 1 prema 10 000 (sl. V-33). Odatle proizilazi,
da prezasicenost celika vodonikom, koj eg tesko odstrani ti usled sma-
njenja brzine difuzije, moze da izazove lokalna povecanja pritisaka koji,
kombinovani sa vec postojeeim sopstvenim naponima, dovode do
vanja pahuljica.
Tesko brojno ustanoviti stepen opasnosti usled prisustva pahuljica,
jer sve zavisi od njihovog broja, velicine i njihove orijentacije u komadu.
Podaci, ovom pitanju u tehnickoj literaturi, vrlo su protivu-
* Jacquerod i Gagnebln
_{
APSORPCIJ GASOV U SA VOVIMA
153
recni, sto se moze objasniti, ako se uzmu u obzir prethodno navedena
razma tranj
Ako su pahuljice orijentisane u pravcu statickog naprezanja, njihov
uticaj prirodno mali; nasuprot tome, pahuljice orijentisane upravno na
pravac naprezanja mnogo su opasnije.
Uticaj pahuljica dolazi narocito do
izrazaja pri dinamickim naprezanjima;
one u tom slucaju predstavljaju tacku
koncentracije napona, koja odgovara efek-
tu zareza.
Uslovi obrazovanja ociju".
Osetljivost savova prema obrazovanju
ociju" u vezi, kako sa ko1ici-
nom apsorbovanog vodonika u materij alu
sava i vrstom celika, tako i sa velicinom
sopstvenih napona.
oci", kojima kao i u slu-
caju pahuljica, pocetni uzrocnik vodonik,
razlikuju se od pahuljica svojom prirodom
i mehanizmom svoj eg obrazovanj
Gole, oksidne i kisele elektrode, ciji
rastopljeni dodatni materijal apsorbuje
10

u
;;-

u
- 1
1\.
'\.
'\.
'\.
"
-
1000 500 300 200 150 100
emperaturo

neznatnu kolicinu difundujuceg vodonika, Sl. V-33- Nagla promena brzi-
prakticno ne daju oci". Ova gres- ne izdvajanja vodonika iz nisko-
. ugljenicnog celika (sa vrlo ma-
: ka se mnogo cesce susrece u materijalu lim sadrzajem p.rema
. sava, nanetom celuloznim, rutilnim ili Jacquerodu i s. _

trodama sa vlaznom materijal
'i

sava apsorbuje veliku kolicinu vodonika koji osnovni uzrok obrazovanja
ociju". Pri zavarivanju celici su osetljivi na pojavu
qciju", ali kao i u metalurgiji, ova oset1jivost raste sa uvodenjem legira-
jucih elemenata nikla, hroma, Feritni celici, austenitni Cr-Ni
celici i austenitni manganovi celici nisu skloni ka obrazovanju
oCiju". Obrazovanje ociju" u vezi ne samo sa hemijskim sas-
tavom celika vec takode i sa velicinom :naprezanja koja izazivaju malu br-
:oinu deformacij komada sve do razaranj Premq. tome oci" se m.o-
gu pojaviti samo u prelomima savova proizvedenim malom brzd.nom de-
formacije i to narocito pri ispitivanju zatezanjem. U epruvetama za
ispitivanje udarne zilavosti, koje su iz1ozene brzim deformacijama, nikada
nisu otkrivene oci". .
Isto tako pokazano, da se proces izdvajanja vodonika i njegova
1okalizacija, koja obrazovati oci", javlja posle granice razvla-
cenja metala Valanti pomocu ultrazvuka sledio stvaranje oci-
ju" i potvrdio ove hipoteze.
Prema podacima ovog istrazivaca, savovima, nanetim niskovodo-
nicnim elektrodama (bazicne elektrode), obrazovanje ociju" nas-
taje u periodu veoma momentu razaranja epruvete pri ispitiva-
nju zatezanjem. Pri povisenom sadrzaju vodonika (rutilne i celulozne
elektrode), momenat obrazovanja ociju" pomera se granici
razv lacenj
154
Na taj oci" koje vodonika
sava ne imati nepovoljno dejstvo na mehanicke osobine
elasticnih deformacija, ako obrazovane prsline
hladenja vodonika.
Povo1jni faktori za odstranjenje vodonika
zavarivanjem dobro elektrodama sa niskim "potencijal-
nim vodonikom" takvim kao sto oksidne ili bazicne elek-
trode. U mnogim zahtevani kvalitet zavarenih spojeva eli-
minise iz oksidne elektrode, ciji rastopljeni dodatni materijal
sadrzi azota;
neprekidnim zavarivanjem bez sava;
zavarivanjem elektrodama velikog precnika uz primenu povise-
nih in tenzi teta
d) predgrevanjem komada;
termickom obradom zavarenih spojeva posle zavarivanja pri tem-
ispod rastvora cilju odstranjivanja Ova
obrada, koja zavisi od dimenzija komada, moze sasvim prosta: za
male komade samo zarenje za sopstvenih napona pri 600 do

4. prslina osnovnom materijalu
Uticaj vodonika prslina celicima, narocito
niskolegiranih, mnogi istrazivaci. Prve znacajne
ovom doneli engleski istraZivaci Hopkin [22], Andrjus* [23] i
[24], zatim americki Zapffe [25] i Herres [26].
Herres klasificirao prs1ine tri grupe (sl. VI-7-8) zavisnosti od
njihovog i njihovog polozaja zavarenom

maksimalne tvrdoce zone pod toplote osnovnog mate-
rijala. U opstem ove prsblne su paralelne sa gra:nicon rastapanja;
prsline spoja cracks"), koje se granici rastapanja.
vertikalne prsline ("Vertical cracks"), koje se prostiru na
rastapanj
Od svih navedenih prslina samo prsline zoni povisenja tvrdoce
mogu se pripisati vodonika.
"Prsline spoja" bezuslovno, vezi sa raslojavanjem koje nastaje
razlicitih koeficijenata toplotnog sirenja osnovnog i dodatnog ma-
terijala.
"Vertikalne prsline" verovatno, vezi sa sopstvenih
napona osnovnom
U jednom opstem F. Menije i Z. [27] su
na sledece metode, kojih se izbeCi prsline zoni povisene
tvrdoce:
zavarivanje golim elektrodam:a;
zavarivanje elektrodama sa jezgrom iz niskougljenicnog celika i
potpuno osusenom pri 350 do na-
rocito niskovodonicnim elektrodama sa bazicnog tipa;
zavarivanja elektrodama sa bazicnog ti,pa
bez vlage.
* Andrews
** F. Meunier i Sebllle
1
r
1
1
/
i
(

155
Ranije smo naveli, da obrazovanje ociju" najcesce praceno
mikroprslinom koja predstavlja tacku koncentracije napona u toj tacki.
N eki autori [28] smatraju, da ova mikroprslina, nastala u periodu
ocvrscivanja metala, moze da bude polazna tacka za pojavu novih prslina,
koj se sire u zonu pod uticaj em toplote.
Drugi autori [29] pak obja5njavaju uticaj vodonika na pojavu
prslina prisustvom vrlo visokih napona, koji nastaju u procesu trans-
formacije atomnog vodonika u molekularni.*
Na pocetku ove glave bilo istaknuto, da tecno zelezo moze da ap-
sorbuje vodonik samo u atomnom stanju, se difuzija u
cvrstom metalu moze objasniti time, da vodonik ostaje u atomnom stanju
ili vidu protona.
Kada se atomni vodonik, k:oji nestabllan, nade u pogod.noj zoni za
svoje rekomblnovanje (ukljucci, mehurovi, medukristalitne praznine), on
se transformise u molekularni vodonik
izazivajuci jako lokalno po--

vecanje pritiska u metalu. Ako zona pod uticajem toplote osnovnog ma-
terijala nije da iz.drzi plasticnu deformaciju dovoljnu da ap-
sorbuje tako nastale sopstvene napone, tada dolazi do pojave prslina.
Trece objasnjenje pojave vodonicnih prslina povezano sa
prethodnom hipotezom, koju razvio Hopkin [22], zasniva se na
razlicitoj rastvorljivosti vodonika u tecnom i cvrstom zelezu s jedne
strane, i u cvrstom zelezu na razlicitim. rastojanjima od sava, s druge
strane.
1
. Izucavanjem raspodele toplote pri zavarivanju pokazuje znatan top-
lotni gradijent u zavarenom spo,ju i, kao posledica, znatan gradijent kon-
J centracije vodonika. U tim us:1ovima atomni vodonik teziti da
i
l iz toplijih ka hladnijim oblastima, i da zasiti hladne delove
.. --.. "':tP;"' ... .
1 blti izbacen iz kristalne resetke ferita uz obrazovanj molekularnog
1
1 nerastvorljivog u metalu, pri cemu nastaju vrlo visoki
koji premasuju granicu loma osnovnog materijala.
1
Ove hipoteze dozvoljavaju da se odsustvo vodonickih prslina
\ metalu, nanetom austenitnim elektrodama, objasni pet do sest, puta
' vecom sposobnoscu rastvaranja vodonika u austenitnoni celiku u porede-
i nju sa niskougljenicnim celikom, usled cega se znatno ko1icina
difundujuceg vodonika.
Takode .poznato, da se u zavarenim spojevima, izvrsenim golim
elektrodama ili elektrodama sa oksidnom ne javljaju pojave
prslina u osnovnom materijalu, ili bar ne prsline zvane "prsline u zoni
povisene tvrdoce". Ovo se cinjenicom, da ove elektrode stva-
raju veliki broj mehurova, sto dozvoljava da se vodonik u ovim suplji-
nama moze naci u ravnoteznom stanju u mo1ekularnom obliku, i da vise
ne tezi da difunduje u osnovni materijal.
Uticaj vodonika na mehanicke osobine savova
Uticaj vodonika na mehanicke osobine savova se moze ispoljiti na
dva razliCita nacina:
- direktnim dejstvom rastvorenog vodonika; i
* Vidi dodatak - Glava VI.
1
i
1
1
1
1
156
METALURGIJA ZAVAR:rVANJA CELIKA
indirektnim dejstvom usled nastajanja ociju."
Nekoliko istrazivaca dobro proucilo direktan uticaj vodonika (cak
i za male koncentracije) na jacinu i deformacionu celika.
U zavarenim spojevima dosta tesko ustanoviti uticaj vodonika
usled pristustva drugih stetnih primesa, kao sto su azot, razni ukljucci,
itd. ciji uticaj moze biti ponekad dominirajuci.
Neposredno dejstvo vodonika na osnovni materijal, kao sto to
vec bilo izlozeno u prethodnom odeljku, ogleda se u povecanju osetljivosti
osnovnog materijala prema pojavi prslina. Ako se u zoni pod utica-
jem toplote posle zavarivanja javi starenje, onda osetljivost ove zone
prema obrazovanju prslina raste usled prisustva vodonika.
Indirektno dejstvo vodonika na mehanicke moze se ustano-
viti pri ispitivanju zatez.anjem e:pruveta iz materijala sava, nanetog
elektrodama sa celuloznom da se dejstvo vodonika ispo-
ljilo u punoj meri potrebno da vreme koje protekne izmedu nano-
senja materijala, izrade epruveta i njenog ispitivanja bude minimalno.
Sl. V-34 - U = 3 - oko" u
prelomu epruvete za ispitivanje za-
tezne jaci.ne, zavarene elektrodom
sa celuloznom
Tada se konstatuje jasno smanjenje iz-
duzenj epruveta, bez osetne promene
drugih karakteristika materijala sava
(zatezne jacine, granice razvlacenja i
tvrdoce). U ovom slucaju u .prelomu
se otkriva prisustvo ociju"
(sl. V-34). Kako do nepovratnih izdu-
zenja do1azi iza granice razvlacenja, to
se uticaj ociju" pojavljuje sa-
mo u plasticnih deformacij
njenju izduzenja.
Ako se ispitivanje zatezanjem iz-
vrsi kroz nekoliko dana posle izrade
epru veta ili' pak posle zagrevanj pri
120 do u toku desetak casova,
onda materijal sava ponovo
svoje normalne bez pojave ka-
rakteristicnih mrlja koje se pripisuju
vodoniku.
Zagrevanje pri temperaturama iz-
medu 120 i ne moze uticati ni
na izmenu fine strukture materijala sava, niti na izdvajanje azota, vec
samo ubrzava difuziju vodonika. Na taj nacin, se dokazuje da vodonik
stvami uzrok obrazovanja ociju" i indirektan uzrok
nekih mehanickih karakteristika materijala sava.
U nedavnim istrazivanjima autora, izvrsenim u zajednici sa Mone-
ronom [14], bilo pokazano, da vodonik, verovatno, ima uticaja na
udarnu zilavost materijala sava, ali u vecini slucajeva ovaj efekat
maskiran prisustvom azota, koji izaziva starenje metala, narocito
neizbeznim prisustvom zaostalih napona.
Epruvete iz materijala sava, nanetog bazicnim elektrodama, podvrg-
nute ispitivanju na udarnu zilavost neposredno posle zavarivanja (tj. sa
izvesnom kolicinom difundujuceg vodonika) pokazale su nize vrednosti
157
udarne zilavosti za 20 do u poredenju sa epruvetama, koje su
ispitivane posle duzeg stajanja pri sobnoj temperaturi ili posle zagreva-
nja u toku nekoliko casova pri Materijal sava, nanet elektrodama
ovog tipa, se odlikuje srazmerno niskim azota (reda
U materijalu sava, nanetom rutilnim elektrodama, sadrzaj difundu-
juceg vodonika vise (8 do 10 cm
3
/100g) i koncentracija azota
takode nesto visa (0,020 do U ovom slucaju efekat starenja
delimicno maskira efekat koji potice prisustva vodonika. U ovom
slucaju moze se zapaziti samo neznatna razlika u vrednostima udarne
zilavosti epruveta sa vodonikom i degaziranih epruveta.
U materijalu sava, nanetom elektrodama oksidnog tipa, u kome
sadrzana velika kolicina azota i mala koEcina "difundujuceg"
vodonika, efekat starenja, izazvan prisustvom azota, se pokazuje veoma
jasno. Epruvete, ispitane neposredno posle zavarivanja, imaju udarnu
zi1avost 5 do 6 kpm/cm
2
, epruvete, ispitane posle udaljavanja vodonika
u toku nekoliko dana pri sobnoj temperaturi ili posle zagrevanja u toku
nekoliko casova pri nizim temperaturama, udarna zilavost opada na
oko 2 kpm/cm
2

BIBLIOGRAFIJA
[1] Stoman, Rooney i Schofield: Jour. Iron Steel Inst., 152 (1945),
[2] Portevin i D. Seterian: R. Acad. Sciences, 199 (1934), 1613.
Fry: Stahl und Eisen, 63 (1923), 1272; Iran and Steel Inst., 5 (1932).
- - --- ---- - ---- -- - - - --
-::-of- i(cl950);=:261. : ::
[5] D. Seferian: Etude de formation des de fer par fusion et du system9
fer-azoto (1935), Institut de Soudure edit., Paris.
[6] Prof. Portevin i D. Seterian: Rev. Metall., 34 (1937), 705; 35 (1938), 225.
[7] F. Maratray: Influence de 1' azote sur les des acie:r:s, Pub. I. R. S. I.
D., serie N 25 (1954).
[8] D. Fast: The Iron and Coal Trades Review, 160, 4 (1950), 837.
[9] L. Reeve i Sloman: Symp. on Metallurgy of Stee1 Welding (1947), 48.
[10] Flanigan: Welding Jour. Suppl., 26 (1947), 193 s.
[11] S. Norme 316, 48 Tentative Specification for low alloy steel arc
e1ectrodes.
[12] W. Mallett: Welding Jour. Suppl., 25 (1946). 396 s.
[13] Roux: Soud. et Tech. Conn., VIII, N 5-6 (1954), 160.
[14] Moneyron i D. Seferian: Saud. et Tech. Conn. N 9-10 (1957).
[15] S. Herres: Trans. Amer. Soc. Metals, 39 (1947), 162.
[16] Voldrich: Welding Jour. Suppl., 26 (1947), 153 s; 6 (1950), 265 s.
[17] Bastien: La Tech. Moderne, 17-18 (1948), 127.
[18] Poper, Magedorn i Backes: Stahl und Eisen, 73, N2 13 (1953), 817.
[19] I. Musatti i Reggiori: Congres Int. Mines, Metallurgie et Geologie appliquee
(1935), 451.
[20] Houdremont i Horschan: Stahl und Eeisen (1935), 297. Benhek i G.
Klotzbach: Stahl und Eisen, 61 (1941), 597.
[21] Jacquenod i S. Helvetia Acta (1929), 126.
[22] G. L. Hopkin: Symp. of Metallurgy of Steel Welding (1949), 40.
158
(23] W. Andrews: Symp. of Metallurgy of Steel Welding (1947), 5.
(24] Rotlason i D. F. Roberts: Jour. Iron and Steel Inst., 166 (1950), 105.
(25] Zapffe 1i Sims: Welding Jour. Suppl., 19 {1940), 377 s.
[26] S. Herres: Welding Jour. Suppl., 23 {1944), 43 s.
[27] F. Meunier i S : Rev. Metall., 44 (1947), 180.
[28] Bardenheuer: Stahl und Eisen, 57 {1937), 593.
Bardenheuer i W. Bottenberg: Arch. Ei.senhutt., 11 (1938) 375.
[29] L. Butterfield: Welding, 16 (1948), 152.
D. Fast: Philips Tech. Rev., 7 (1942), 74.
L. Schaeffler, i Tielsch: Welding Jour. Suppl., 31 ,N'g 6
(1952), 283 s.
1
1
1
GLAVA VI
POJAVA PRSLINA U ZAVARENIM
Medu fenomenima koji ogran1cavaju zavarljivost metala ili legura,
neosporno najvaznija sklonost osnovnog materijala ka pojavi prslina
u zoni pod em toplote.
Treba razlikovati dve velike grupe prslina, izazvanih razliCitim uz-
rocima, cesto nezavisnim jednih od
1. Prsline sava su uopste u vezi sa kvalitetom
dodatnog materijala ili elektrode, ali isto tako i sa uslovima izvrsenja
savova i gresaka, mehurova, itd ... , koje se
obrazovanti ovoj zoni zavarenog spoja.
, 2. Prsline osnovnom obrazuju se u zoni pod

vanje - faze, apsorpcija vodonika, itd ... ). U nekim slucajevima do-
lazi do rasprostiranj prsline iz edne zone u drugu.
Neke prsline se periodu
ocvrscivanja metala i slede gra-
dendrita. Druge prsline se obra-
u cvrstoj fazi pri visokim tempe-
raturama, na primer, interkristalne
prsline materijalu sava ili legurama
sa niskim mehanickim pri
povisenim kao sto su
sa strukturama difuzijnog po-
rekla, izvesni ti i td.
Do obrazovanja prslina
materijalu najcesce dolazi pri niskim
oko nekim
cak i posle vise casova ili
dana posle izvrsenja spoja.
Prsline se razvijati razlici-
tim kao interdendritske, ko-
je se pri povisenim tempera-
kao .i:nterkrista1ne, koje slede
granice kristalne resetke metala i van-
kristalne, koje slede proizvoljan
Sl. VI-1 - U = 200 - Mikro-
struktura sava sa mikroprslinom
granicama stublcastih
bazaltne strukture; sav izvrsen
elektrolucnim zavarivanjem
160
U daljem izlaganju, pod mikroprslinama treba prsline koje
se mogu otkriti (sl. VI-1) pri relativno velikom uveblcavanju (200 da 1000)
pod mikroskopom. Nasuprot mikroprslinama treba razlikovati prsline koje
se otkrivaju vizuelnom kontrolom ili pomocu lu.pe i najzad pukotine, koje
izlaze na povrsinu i se lako otkrivaju golim okom. Termini lom i
prelom odnosice se na po,tpuno razaranje komada ..
I- POJAVA PRSLINA U MATERIJALU SAVA
u zoni rastapanja, koje se cesto pretvaraju u prsline
pod uticajem naprezanja .ili usled rada sirenja i skupljanja, obrazuju
se uglavnom, pri visokim temperaturama i cesto u periodu ocvrcsivanja.
Jedan od posebnih i cestih vidova ove pojave prslina onaj na koji se
nailazi u zavrsnom krateru zavara.
Prsline zoni rastapanja se mogu pripisati
metalurskim faktorima.
Opsti uzroci
Nastajanje prslina moze izazvano sledecim opstim
- los izbor dodatnog materijala ili elektrode;
; - losi !.! ovj . .... .. ., .

do nestanka plasticnih metala naugljenisanja ili oksidacije;
- prisustvo azota, koji predstavlja faktor krtosti savova;
- prisustvo gresaka kao sto su mehurovi, ukljucci oksida, sulfida
i narocito iglicastih ukljucaka (nitrida zeleza, grafita u livovima), koje
doprinose rasprostiranju mikroprslina,
Metalurski uzroci
Moguce izdvojiti tri glavna vida metalurskih faktora, koji dopri-
nose obrazovanju prslina:
1. hladenja materijala sava (pocev od tecnog stanja).
2. strukturne transformacije u materijalu sava topljenja).
3. celika pri povisenim"
1. Uslovi hlaaenja materijala sava pocev .od tecnog stanja
Prsline u materijalu sava se mogu: pojaviti usled skupljanja pri
iz tecnog u cvrsto stanje [1]. Ova se greska naroCito javlja na
kraju zavara kada se elektroda naglo ukloni, stvarajuci tako plici ili
POJAVA PRSLINA U SAVOVIMA
161
krater, pri cemu se stvara mala usahlina, cesto pracena prsli-
nama (sl. VI-2).

;:.

...

1-
Sl. VI-2- U = 5- Usahlina
nja materijala sava izvrsenog
zavarivanjem
Usahiina usled
/skupljanja

faza
K/ice
kristalizacije
Dendriti
Tecna faza
Dendriti
Cvrsta fazo
Sadriaj elemenata Mn, Si
Sl. VI-3- Shema obrazovanja prsline zavrs-
nom krateru sava izvrsenog
zavarivanjem
1 1 Metalurgija zavarivanja
1
162
u intervalu ocvrscivanja materijala sava, koji se javlja, u opstem
slucaju, pri malim tecni metal prolazi kroz vise faza
(sl. VI-3). Pri temperaturi

na liniji likvidusa, obrazovace se prve
klice kristalizacije, iz kojih zatim razvijaju dendriti u tecnoj magmi.
Kada se dostigne cvrsto stanje u TR, rastvor prelazi u primarne gama
kristale sa dendritima. Zna se, da ovaj proces ocvrscivanja pracen
pvvecanjem gustine metala i usled toga, smanjenjem zapremine, sto
dovodi do obrazovanja karakteristicnog kratera i usahline usZed skup-
Zjanja, analogno .pojavi u celicnom ingotu. U procesu ocvrscivanja deo
materijala zavara koji prethodni krateru (sl. VI-3), u periodu
odmaklog hladenja, usled cega se javljaju naponi skupljanja, koji deluju
na jos tecni metal kratera. S druge strane, sirenje osnovnog materijala
na vrhu kratera, tezi da razdvoji ivice zleba koje se u procesu hlade-
nja ponovo vracaju u prvobltni polozaj. . .
Prsline u ovoj nastaju kao rezultat dejstva
tri faktora, ukoliko se ne preduzmu mere pre,dostro,znosti:
- obrazovanje usahZine usZed skupZjanja, koje predstavljaju tacke
koncentracije naprezanja;
- na,poni skupljanja u ocvrslom de1u zavara koji se nalazi
iza kra tera;
- naprezanja usled povecanja razmaka ivica zleba ispred kratera
za vreme zagrevanja.
Sl. VI-4 - 5 - Pocetak obrazovanja
prsline zavrsnom krateru elektrolucno
zavarenog sava
Prsline se mogu obrazovati izmedu dendrita i tom slucaju nije
ustanovljena zRvisnost izmedu usahZine usZed skupZjanja i prsline. Ako
pi'!sline nastaju posle perioda ocvrsciva.nja, >tada se moze odraziti uticaj
usahline na nastajanje prsline u toj (sl. VI-4) polazi
ove tacke.
Ove hipoteze, koje dozvoljavaju da se objasni obrazovanje prs-
lina, pokazuju takode da znacaj tipa od drugostepene va2nosti.
Zavareni savovi, izvrseni razlicitim elektrodama posebno sa jezgrom
od nerdajuceg celika, koje daju vrlo plastican metal, sa sirokim inter-
valom ocvrscivanja, takode imaju prsline u zavrsnom krateru zavara.
163
Prsline su znacajnije, vece rastojanje
zavarivanih limova (sl. VI-5); pri vecem od 4 do 5 mm mo-
Sl. VI-5 - 5 - Prslina koja potice od
velikog razmaka u korenu zleba (6 mm)
uprkos vracanju elektrode unazad
pojave prslina veoma velika. Primeceno da se prsline
najlakse pri brzom elektrode od sava i pri
maloj zapremini dodatnog materijala sa zapreminom zleba.
Sl. VI-6 - 5 - Obrazovanje prslina se
moze izbeci vracanjem elektrode unazad. Primer
makrostrukture ovako dobljenog sava
Da se izbeglo obrazovanje prslina dolazi vise resenja

- smanjiti napone sava iza kratera,
snizenja brzine hladenja predgrevanjem;
11*
. .
-!'
'
164
smanjiti uticaj razmicanja ivica zleba ispred kratera smanju-
juci rastojanje izmedu zavarivanih limova;
- povecati dodatnog materijala ili povecati hranjenje kra-
tera materijalom topljenjem elektrode, neki cak i
laganim vracanjem elektrode (sl. VI-6).
2. Strukturne transformacije materijalu
sava
transformacije zoni ras-
tapanja zavarenog spoja vrlo slo-
zen kara:kter usled superpozicij vise fak-
tora: pr:omene hemijskog sastava izaz-
vane sagorevanja ne-
kih elemenata ili dodavanjem
legiranja materijala sava; pro-
mene, itd. ili krte
cije obrazovanje povezano sa tipom do-
datnog materijala ili elektrode, uzrok
pojavi prslina zavarenom prsline
tipa 1, ili poprecne,
tipa 2 (sl. VI-7), ili ugao-
nim spojevima (sl. VI-8). Tako na primer
zavarivanje celika sa povisenim sadrzajem
! Sl. VI-7 - Razliciti tipovi prsli- ili zakaljivih niskolegiranih ili
[ . u savu suceonog spoja. celika, elektrodama koje '
_ Sl. VI-8 :-- RazliCiti tipovi prsli- materijal sava velike jacine, moze ___ _
_
1 !
' 1
i
- od ve1icine naprezanja. Sklonost ka poja-
vi prslina se ,povisava ne samo usled krtih vec takode
i prekomernog rasta zrna, kao na prim.er pri hromovih
feritnih celika. Verovatnoca pojave prslina znatno veca pri
ugaonih savova, jer su obrazovani troosni naponi tom veci;
zna se, da ovi naponi sa i sa povecanjem debljine
limova.
Sl. VI-9 - Spoljni izlged prsline u savu,
izradenom automatskim zavarivanjem pod
prahom sirokih celicnih limova
16 mm (S = 0,07:3%;
165
Poprecne prsline se sava (prsline tipa 2), ili
se pak osnovni materijal (prsline tipa 3), ako osnovni
materijal nije da ove zacetke loma. Na
preloma se, na primer, nailazi pri celika sa visokim sadrza-
jem i fosfora (sl. VI-9).
celika pri povisenim temperaturama
Osobine mq.terijala sava pri povrsenim
sklonost ka pojavi prslina. Neki celici, kao sto su
18 Cr-8 Ni, vatrostalni celici sa velikim sadrzajem hroma i
nikla, pri povisenim nedovoljno visoke mehanicke
osobine, sto nekim dovodi do pojave -interdendritskih
mikroprslina (sl. VI-10). Zna se, da pojava ili nepostojanje prslina
austenitnim celicima zavisnosti od izvesne kolicine druge faze -
ferita (sl. VI-11). Od dva tipa vatrostalnih celika sa visokim
Sl. VI-10 - = 200 - Mikro-
struktura sava sa mikroprslinom,
koja preseca dendrite austenita
Cr =
Ni = =
Sl. VI-11 - U = 1800 - Dvofazna
mikrostruktura austenitnog mate-
rijala sava. Osnova austenit
mreza ferit
sadrzajem hroma i nikla (25 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni), koji se
termickim aparatima, poslednji viSe sklon pojavi prslina pri po-
visenim posto on ima
..
Pri elektroda za zavarivanje celika
treba uzeti obzir pojavi prslina pri povisenim
tj. ili izvesne ko1icine feritne faze, pri-
ferita, transformacije ove o-faze
intermetalidni sastojak ako doticna
eksploataciji radi 650 do Ova
pitanja mnogo opsirnije razmatrana Glavi vezi sa zavar-
ljivoscu hrom-niklovih celika.
f
1
1
1
f
!
1
1
1
! !
f: .
166
Austenitni manganovi celici (13 do Mn), koji se
obliku elektroda za navarivanje, veoma osetljivi prema pojavi
prslina martenzitne mreze granicama zrna,
osiromasenih gamagenim elementima Mn) kao procesa oksi-
Sl. VI-12 - U = 120 - Mikro-
prsline granka.ma austenitnih
zrna sava od celika sa 130fo man-
gana Mn = 9,2%;
Ni =
Sl. VI-13 - = 120 - Krupno-
zrna struktura sava iz austenitnog
celika sa 13% mangana ali bez
prslina = 8%; Mn = 12,3%
Ni = 4,30fo)
, . dacije ili _ Da bi se ovi procesi potrebno ostvariti . _ .. iJ
i__ - - - .....

ppmerjC.:.lir.z.o
- sto doprinos:i metala. Sklonost ovih ceHka ka avi prslina

utoliko veea, ukoliko u njima sadrzaj i mangana.
Da bi se srhanjila ili sprecila pojava prslina potrebno imati materi-
l ! jalu sava 0.,9 do ugljenika i 12 do mangana. Dodatak nikla,
1
1
koji olaksava takode resenje da se
1:
1' izbegle Tako na primer, koji sadrzi
Mn i Ni, mikroprsline granicama zrna (sl. VI-12), dok se
sa visim sadrzajem mangana i nikla - Mn -
Ni) mikroprsline ne struk-
turi takvoga metala (sl. VI-13).
Prsline oblasti granice rastapanja na strani materijala sava (tip 4
sa sl. VI-7) se pojaviti usled obrazovanja intermedijarnih
koje se odlikuju snizenom Pri zavarivanju vrlo raznorod-
nih celika, elemenata iz O!Sl10V1110g materijala materijal sava
(zonu rastapanja) moze da dovede do mikroprslina. Zavari-
vanje zakaljivih celika (sl. XI-16) elektrodama ili visoko-
hromnih feritnih celika sa manje legkanim celicima cesto praceno
obrazovanjem lintermedijarnih martenzitnih .struktura, veoma sklonih
avi prslina.
167
POJAVA PRISLINA U OSNOVNOM MATERIJALU
Pojava nedopustivih gresaka - .prslina predstavlja osnovni krite-
rijum zavarljivosti osnovnog materijala. Prsline u osnovnom materijalu,
koje nastaju u zoni pod uticajem toplote* ili u granici rastapanja, mogu
da budu razlicitog izgleda, sto opisalo vise autora [2] i [3]. Prsline u
zoni pod uticajem toplote (sl. VI-7, greska 5) cesto izbljajti na povrsinu
kao i prsline u granici rastapanja (greska 6). Nasuprot tome, prsline u
zoni ispod zavara** (greska 8), koje nastaju u osnovnom materijalu u
neposrednoj granice rastapanja, lokalizovane su u ogranicenim
zapreminama i vrlo retko izbijaju na povrsinu. Vertikalne prsline (gres-
ka 7), koje nastaju samo u osnovnom materijalu, javljaju se rede; one
su u vezi sa strukturnim transformacijama u osnovnom materijalu.
Konacno, poprecne prsline u osnovnom materijalu (greska 9) takode,
nastaju rede i cesto vode poreklo od poprecnih prslina materijala sava
(greska 3). Ove prsline su uslovljene nedovoljnim kvalitetom osnovnog
materijala ili vrlo visokim sopstvenim naprezanjima (pri zavarivanju
metala velikih
Za dati spoj najcesce dolazi do istog tipa pojave prslina; ako se u
zoni pod uticajem. to,plote pojave krti strukturni sastojci kao sto mar-
tenzit, uz sopstvene napone, tada nastaju prsline tipa 5 ili 7, takode
i prsline tipa 6, tj. prsline granice rastapanja*** (sl. VI-14). Prsline granice
Sl. VI-14 - Izgled prsline koja s.e obrazuje
u granici rastapanja zavrsava se u zoni
pod uticajem toplote. Vidi se i druga prslina
u materijalu dve zone transfor-
macije
rastapanja se mnogo cesce susrecu u heterogenim spojevima koji olaksa-
vaju obrazovanje intermedijarnih struktura.
i za zonu rastapanja uzroci obrazovanja prslina u osnovnom
materijalu da se pripisu oblcnim uzrocima i metalurskim uzrocima.
* U literaturi cesto nazivane engleskim nazivom "toe cracks" (prim. prev.).
** U literaturi cesto nazivane engleskim nazivom "underbed cracks" (prim.
prev.). -
*** U engleskoj literaturi nekad nazivane i "root cracks" (prim. prev.).
168
Opsti uzroci
Na obrazovanje ovih prslina uticu uglavnom sledeci opsti faktori:
- opsta korozija sa ili bez naprezanja;
interkristalna korozija u zavarenim spojevima iz nerdajucih
celika;
abrazija, koja preterano smanjuje dimenzije komada;
- greske u limu, krupni ukljucci, dvoplatnost, nedostatak kompakt-
nosti (sl. VI-15);
- prisustvo napona usled valjanja ili oblikovanja;
- m.ehanicki zamori, itd.
Sl. VI-15- = 400 - Izgled mikroprslina koje
se sire izmedu nemetalnih ukljucaka u materi-
jalu sava
Metalurski uzroci
Glavni metalurski faktori, koji mogu d dovedu do poJave prslina
u osnovnom materijalu, uglavnom su sledeci:
1. hemijski sastav osnovnog materijala;
2. prisustvo vodonika;
3. obrazovanje sopstvenih n
1. Hemijski sastav osnovnog materijala
Svi celici, skloni obrazovanju struktura kaljenja pri hladenju na
vazduhu, vrlo su osetljivi prema pojavi prslina u zoni pod uticajem
toplote, sto uzrok nezavarljivosti velikog br:oja visokougljenicnih i Iegi-
ranih celika. Nasuprot, prsline ovog tipa vrlo se retko javljaju u austen-
itnim celicima. Neki celici, u kojih se pri ocvrscivanju ingota stvaraju
1
1
i
1
1
' t
r
' f
!
V PRSLIN U SA VOVIMA
169
segregiranja elemenata kaljenja, na primer C-Mn celici, osetljivi
su prema prslina. U stvari, delovi osiromaseni
ranije ferit, dok u delove obogacene
manganom, olaksava kaljenje. Jedini termicke obrade, koji
otklanja ovaj vid greske homogenizacija lima oko
1 sa potonjim hladenjem na
Priroda, dimenzije i raspodela karbida, takode
pojavi prslina. Celici sa krupnim karbidima, koji se odLikuju malorn
brzinom rastvaranja austenitu, manje su skloni obrazovanju
prslina, nego celici sa fazom [4].
Koziarsky [5] koji specijalno Cr-Mo ce1ike
sa fazom, nije nasao nikakav narociti
stepena finoce na obrazovanje prslina zoni ispod zavara. Neki
autori takode, da metal sa sitnozrnom manje
sklon prslina ;rnetal sa
Reeve* [6], zatim i Roberts [7] pokazali su da ugljenik, silici-
fosfor i nikl da na prsline u ispod zavara
pri visokim oni da i samo
indirektno na proces obrazovanja prslina, time sto se-
Ugljenik negativno na zilavost metala pri
visokim pri koncentracije postaje krt.
sumpora vidu zeleza (FeS), koji sa zelezom
topljenja grani-
cama zrna takode povecava sklonost metala ka pojavi prslina. Los
mogao bi se koji, posto ima
veci afinitet prema nego manje opasni
n-_ ;.: Oi
1 - obrazovanja.-sumporne posto se procesi zavarivanja
! veoma brzo, reakcija obrazovanja mangana
! sulfida zeleza nepotpuna. Negativni sumpora se ispoljava tim
l vise, cim visi sadrzaj ugljenika
1

1
r
\
/'
Pogodin [8] odredio granice zona zavarenog spoja sa najvecom
ka pojavi prs1ina u tri elementa:
nika, mangana i (sl. VI-16). Sa slike se vidi da se pri zavariva-
celika sa sadrzajem moze dopustiti koncentracija
do 0,08 pri u celiku sa moze
obrazovanje prsline pri i man-
gana. Za celik, koji sadrzi maksimalno kon-
centracija sumpora, pri kojoj prsline jos ne nastaju, iznosi
Povo1jan mangana celika pojavi prslina, pri-
kazan dijagramom na sl. VI-16, koji se dobro slaze sa
Reeve-a i Wallace-a [6].
2. Uticaj vodonika
Na pretpostavku vodonika na prslina zoni
ispod zavara granici rastapanja vec vremena v1se
istrazivaca, a1i to prvi dokazano od strane engleskih [9].
* Riv
1
1.
1
!
!
i'
! ::
i.
1 l
i
::
170
Prsline koje se prostiru paralelno sa savom, zoni najvece
tvrdoce pri ugljenicnim elektrodama, cija
sadrzi materijale koji mogli dati vodonik.
0,10
0,09
0,08
......
0,07
0,5 . 0,6 0,7 0,9 1.0
SadriOI mongano ( 'Ycr)
Sl. VI-16 - Uticaj sumpora na pojavu prslina u zavis-
nosti od sadrzaja ugljenika i mangana u celiku
Uticaj vodonika na obrazovanje prslina se kao tipican
primer vodonicne krtosti pri oko
Da bi se pokazao vodonika na prs1ina, treba odmah
ukazati na metode za sprecavanje obrazovanja prslina zoni ispod
zavara:
zavarivanje golim elektrodama ili austenitnim hromniklovim elek-
trodama tipa 18 Cr - 8 Ni, cija obloga ne sadrzi ni ni higros-
kopne materije;
zavarivanje elektrodama, pri 400 ili cilju pot-
punog uklanjanja vlage i jednog dela konstitucione vode.
vodonika na obrazovanje prs-
lina dao Zapffe [10] zasnovano na razlicitoj rastvorljivosti vodonika
zelezu u zavisnosti od Visoki gradijent,
koji se stvara pri zone rastapanja zagrejane do vrlo
visokih i jos hladnog osnovnog materijala, moze, pri
ma visoke koncentracije vodonika atmosferi elektricnog luka, da

V PRSLIN U SA VOVIMA
171
stvori paralelno toplotnom koncentracioni gradijent
rastvorenog vodonika. Atomi vodonika koji
celika, dovode do prekomernog zasicenja hladnog metala vodonikom. s
strane, atomi vodonika koji se iz cvrstog rastvora, tre-
prelaze. molekule
nerastvorljive i veoma
visoka naprezanja kristalnoj resetci, koja da
loma metala i da time prs1ina.
Koncentracija rastvorenog vodonika zoni rastapanja
zavarenog sava moze znatna; ona zavisi od tipa obloge i od
njenog stepena vlaznosti. Koncentracija. vodonika sava, na-
netom elektrodama moze da dostigne 25 do 30 cm
3
/100 g
vodonika bazicnim elektrodama 4 do 8 cm
3
/100 g. Zona rastapanja
prezasicena koji onda hladnije delove osnov-
nog materijala. Usled toga sadrzaj vodonika delovima osnovnog ma-
terijala neposrednoj blizini sava (zona ispod znatno visi
sa granicnom vodonika pri oblcnim
koja iznosi oko 1 cm
3
/100 g (sl. V -29).
U hladenja zavarenog spoja, vodonik mesta diskon-
slojeve zrna, gasne itd., gde se rekom-
nerastvoreni vodonik
sto dovodi do nastajanja

visokih lokalnih naprezanj
naprezanja, koja se sastoje iz pritisaka, izazvanih
larnom transformacijom vodonika, iz toplotnih naprezanja i
nih naprezanja koja transformacija pri zavari-
legiranih celika toj zoni, da ogranicenim
zapreminama metala vrednost jacine materijala. Lokalizovanje ovih prsli-
na i njihovog izbegavanja

>;, .. _Q:b1
-
vodonika na pojave prslin
'

,
em uti-
zoni
ispod za vara.
m, U vezi sa ovom hipotezo
let i Ripel** [11] pokazal1
sklonost osnovnog ma terij ala k
prslina zoni ispod zavara
koncentracijom vodonika
elektricnog (sl. VI-17).

'
da
;pojavi
vezi sa
tmosferi
da
onika
I mi na Cinje
bi promena brzine vod
1 : 10 000

om in-
. tervalu 200 do (sl. V-33 )
da objasni velikog lokalnog
povisenja pritiska - usled toga sto se
prezasiceni vodonik tesko moze da od-
strani pri svo-
je male brzine

......

/
-

...
60
v
>
.

"U

/

40

::3

-;;;
::3
20
.s
-;;;
...
Q..
.

10 ' 20 30 40 50 60
Vodonlk smesi gasova ( % )
Sl. VI-17 - Zavisnost izmedu poja-
ve prslina u savu i potencijalnog
vodonika u elektrode
* U prilogu ove glavne date su racunske vrednosti pritisaka koji se razvijaju
transformacije vodonika --t

- ** Mallett i Rieppel
li
_ .. ,.,,_.......... , __ ..
lf
.
1
172
3. Obrazovanje sopstvenih napona
Sopstveni naponi zavarenom od:
gradijenta zavarivanja, koji dovodi do po-
jave dvoosnih napona zavarivanja komada velikih i
do troosnih napona.
Pre kratkog vremena, jedan veoma znacajan rad
Zerboa,* koji se odnosi na napona i opasnosti od krtog loma
zavarenoj konstrukciji [20];
1'
transformacija, koje obrazovanje lokalnih
napona.
1
1
'
1 i
1 i
1
ovi naponi, nastali ili pri dej-
toplotnog zavarivanja, vodonika dovode do veo-
ma izraiene krtosti celika.
pokazao da dve za ispitivanje zilavosti,
izrezane iz jedne te iste sipke celika, od kojih jedna
hladnoj deformaciji, i, posle elektrolitickog
zasicenj vodonikom pri istim dale vrednosti za
zilavost koje su se razlikovali za vise od dva tj. 4 do
5 kprn/cm
2
za hladno i 12 do 14 kpm/cm
2
za za-
; i i Ovo da ako ne dode do ,pojave prslina

l: i/ vodonika ..
. 11 zna se da obrazovanje martenzita praceno deformacijom kris-
:: 1 talne resetke a-zeleza (tetragonalna resetka stvaranje vrlo
1 visokih napona, koji povisene tvrdoce i krtosti ovog
' l1 sastojka. Prisustvo martenzita zoni pod toplote dovodi pri-
. vodonika do izrazenog povecanja krtosti zone ispod zavara os-
. novnog materijala.
jl Jedan od najcescih povecanja krtosti is,pod zavara jeste
i!
i !i
1
1
.ll
' razvijena transformacija, na primer, tipa martenzita ili do-
njeg bejnita, koja nastaje vise manje znatne kolicine
vodonika.
kriterijum za odredivanje stepena transformacija
osnovnom tvrdoca zoni ispod zavara, koja se cesto
sa metalografskom analizom. Bez zelje da se iz ovog ispiti-
vanja zavarljivosti celika, kako to rade neki istraii-
vaci, moguce za datog celika,
* Gerbeaux
173
sklonosti ka pojavi i tvrdoce u zoni ispod zavara ili tacnije, iz-
medu gradijenta tvrdoce i razlika njenih apsolutnih vrednosti tvrdoce
preseku zavarenog spoja.
Zona rastapanja
Osnovn/
140 160 100 200 220 240 260 280 300
Tvrdoca
Sl. VI-18 - Isp1tivanje raS!podele tvrdoce u zoni
ispod zavara. Promena tvrdoce u wni ispod zava-
ra za slucaj predgrevanja (kriva 1) i sa pred-
grevanjem do (kriva 2)
Ovo ispitivanje, veoma privlacno usled svoje jednostavnosti, ipak
zahteva veoma precizno merenje tvrdoce dijamantskom prizmom tipa
Vickers, ili odredivanje mikrotvrdoce pri malom opterecenju, * se
mogle pratiti sve strukture transformacije. Jedan primer takvog ispiti-
vanja na niskolegiranom celiku debljine 50 mm = Ni =
Cr = = dat na slici VI-18. Tvrdoca ovog celika u
zarenom stnju iznosi 160 do 165
Zona pod uticajem toplote, cija sirina iznosi 2,5 do 3 mm, pri zava-
rivanju elektrodama precnika 4 mm, ima maksimalnu tvrdocu 285
u delovima strukture gornjeg bejnita (sl. VI-19). Prema tome, struktura
i tvrdoca se mogu dovesti u vezu, takode se moze definisati uticaj pred-
grevanja ili naknadnog zagrevanja posle zavarivanja (sl. VI-18).
* Na primer Durimet

'! 1
1
i 1
1
1
174
Sl. - U = 1000 - Bejnitna
najtvrde zone - =
= 285 Brinela (vidi sl. VI-18)
tvrdoce zoni ispod
zavara da se vazni
ekvivalent-
nog (vidi VII).
Ugljenik i mangan, narocito
ljenik, bitno na
prslina zoni ispod zavara. Za
C-Mn celika 25 mm
tanovljeno da sklonost ka pojavi
prslina brzo raste sa sadr-
zaja od 0,17 do Pri
konstatnom (0,21
povecanje koncentracije mangana sa
0,90 do neznatno povisava sklo-
nost ka pojavi prslina. Najzad,
nje sadrzaja od 0,20 do
pri konstantnom drugih
elemenata izaziva samo slabo
povisenj sklonosti ka obrazovanj u
prslina. Williams [12] i njegovi sarad-
nici su da mangan i silicijum na otvrdnjavanje (poveca-
njem krtosti) celika cetiri slablje nego i prikazali vred-
nost ekvivalentnog sledecom jednacinom:
Mn% + Si%
4 4

(sl. VI-20).
100
90

:; 70
" ........

40
30
20
10

Volj
i
v-
1
bni
1/
1{ Liven/

1

1/
0,20 0.40 0,60 0,80 1,0
Ekvivofent ugljenika "1" +- (%)
4
Sl. VI-20 - Zavisnost sklonosti ka pojavi
prslina od ekvivalentnog ugljenika za
C-Mn celik 12,6 mm). (Prema
Williams-u)
175
Tako na p1imer, kri' 1 na sl. VI-20 pokazuje, da sklonost ka pojavi
prslina veoma brzo raste ,pri relativno malom uvecanju ekvivalentnog
ugljenika: pri promeni ugljenika od 0,40 do 0,60 sklonost
ka obrazovanju prslina raste od 5 na
Isti autori su pokazali, da liveni celik manje sklon ka pojavi prslina
nego valjani; uzrok ove pojave oni nisu objasnili.
Dodaci u kolicini do vanadija, do hro-
ma i do titana ne pokazuju znatnije izmene sklonosti ka pojavi
prslina. Aluminijum, koji se celiku dodaje u cilju dezoksidacije, pokazu-
je povoljan uticaj na sprecavanje pojave prslina. u celiku 25 mm
pri sadrzajima 0,21 ugljenika, mangana, silicijuma, sklonost
ka pojavi prslina se bitno snizava (kriva 2 slika VI-20) sa uvodenjem u ce-
lik aluminijuma u kolicini 1,8 kp/t [13].
Folkhard [14] preporucuje da se za umirenje celika. primeni alumi-
nijum kao narocito povoljno sredstvo za snizenje tvrdoce u zoni ispod
zavara i kao posledica toga, smanjenje sklonosti ka pojavi prslina. He-
mijski sastav ispitivanih ceiika i prikazan u VI-1; ovi
se celici razlikuju samo kolicini aluminijuma:
Oznaka celika
Celik ....... .
Celik ....... .

0,21
0,22
TABLICA VI-1
Mn
1,38
1,22
Si
0,44
0,41
s
0,039
0,019

0,025
0,030
Al
0,057
0,001

0,66
0,62
Celika manje sklon ka pojavi prslina u zoni ispod zavara nego
celik Prema krivoj Williamsa (sl. VI-20) kolicina prslina u celiku
pri ekvivalentnom ugljeniku = 0,66 treba da iznosi za celik
pri ekvivalentnom ugljeniku = 0,62 --t Medutim, kolicina nade-
nih prslina u celiku ne prelazi 5 do Povoljan uticaj aluminijuma
na suprotstavljanje celika pojavi prslina moze da se objasni ubrzanom
koagulacijom karbida u toku zarenja.
U VI-2 prikazano nekoliko rezultata uticaju hemijskog
sastava razliCitih vrsta konstrukcionih manganovih celika na sklonost ka
pojavi prslina. Analiza ovih rezultata pokazuje, da sklonost ka pojavi
prslina zavisi s jedne strane, od hemijskog sastava celika, s druge stra-
ne, od vrste elektrode i pocetne temperature zavarivanih komada.
111- METODE ZA SPRECAVANJE POJAVE PRSLINA
Za u vise slucajeva i za sprecavanje pojave prslina u
zavarenim spojevima primenjuju se sledeci postupci:
1. upotreba niskovodonicnih elektroda, na primer, nekih
bazicnog tipa;
V rsta celika
C-Mn (V- . .....
C-Mn (Ti) ........
C-Mn ......
C-Mn (V-Ti) ......
C-Mn (V-Ti) ......
C-Mn (V-Ti) ......
C-Mn (V- . .....
C-Mn ............
C-Mn ............
C-Mn ............ 1
C-Mn ............ 1
C-Mn ............ 1
-

(mm)
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25

25
25

(%)
14
0,15

0,17
0,17
0,17
0,17
0,17
0,17
0,30
0,30
0,35
0,35
0,37
0,37
0,21
0,20
0,19
0,19
. "-
(1) 6010: celulozna elektroda
6015: bazicna elektroda

Mn
(%)
Si
(%)
1,16 1 0,27
1,28 0,28
1,17 0,29
1,17 0,29
1,17 0,29
1,17 0,29
1,27
0,34
1,25 1 0,34
1,25 , 0,34
0,76
0,20
0,76
0,20
0,89
0,21
0,89
0,21
1,50
0,23
1,50
0,23
0,78
0,03
0,87
0,25
1,43
0,28
1,43
0,28
"
1'

.,,1==-----, ..

ji' .

\iid,01
0,05
Ti
tl: 1
Vi
7
.'aro1
iH'
0,05
1:11
0,05 Ti
1
0,02 Ti
0,02 V'\'i ...'P,IOl Ti

!\'
';
);,
1
.. i

'ifi
i 1

11,.1,

1\.'1'.'

r:

' 1
Tip
elektrode
6010 (1)
6010
6010
6010
6010
6010
6010
6010
6015 (2)
6010
6015
6010
6015
6010
6015
6010
6010
6010
6015

Tcmperatura
lima

- 10
- 10
- 10
+ 15
+ 50
+ 100
- 10
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
+ 25
t- 25
- 10
- 10
0,33,i<il\fio

------ --- --- --------

liil.
\(\i)
Srednja

mikroprslina
(%)
1
5
28
26
42

21
16

57

70

84

4

78

1 lzyorna
literatura
[10]
[10]
[10]
[10]
[10]
[10]
[18]
[17]
[ 17]
--.. -- ----------'-----
1-'
-.]

:>
t"

::0

t:
:>
N
:>
<:
:>
::0

<:
:>
z
"-!
:>
(')

t"

:>
177
2. upotreba elektroda;
3. predgrevanje zavarivanih komada.
Vec smo VI-2 da primena bazicne elektrode
moze spreciti mikroprslina pri celika, koji za-
varen elektrodama, imao vise od prslina zoni ispod
zavara. Razmatrani celik sa = Mn = Si =
se znatnim obrazovanjem donjeg bejnita zoni ispod zavara.
vodonika. slicnih intermedijarnih doprinosi
visokih lokalnih naprezanja i izaziva krtost Primena ba-
zicne elektrode, ciji rastopljeni dodatni materijal sadrzi ko1i-
vodonika, koji moze da velikoj meri snizava sklonost ka
pojavi prslina. Povecanje precnika elektrode datog tipa takode se jav-
lja kao povoljan faktor. Vaughan i De Morton [15], pri
caja vodonika na mehanizam pojave prslina dosli do
ka, da elektrode u procesima pojave prslina nije glavni faktor,
vec da kao prvostepeni faktor treba smatrati energija koja
se odnosi na sava (pogonska energija).
Prema tome, pojava prslina pri se moze javiti sa malim
i velikim precnikom elektrode, ali osetljivost prema ovoj gresci prolazi
kroz pri vrednosti pogonske energij 1 do
12 kJ/cm (sl. VI-21), zatim se povecava sa porastom precnika elektrode
pri jednovremenom toplotne energije.
- -. ;.;".,_ -- -
'
70
..

U6Q

..

10

10 20 30 40
Pogonska energija luko (kl/cm)
Sl. VI-21 - Uticaj pogonske energije luka
sklonost ka pojavi
2. Primena elektroda tipa 18 Cr-8 Ni takode
povoljan na sprecavanje pojave prslina vece rastvorljivosti
vodonika sava, koji zadrzava vodonik koji
inace ispod zavara.
12 Metalurgija
i
1
1
1
178
Primena austenitnih elektroda namesto .niskougljenicnih, za zavari-
vanje celika sklonih ka pojavi prslina, moze biti resenje za sprecavanje
u granici rastapanja i u zoni pod uticajem toplote. pri-
mer moze da posluzi zavarivanje jako zakaljivih ili samozakaljivih ce-
lika (pancirni celici) austenitnim elektrodama.
3. Konacno, predgrevanje zavarivanih komada smanjuje brzinu hla-
denja i, predstavlja najefikasnije sredstvo za sprecavanje
pojave prslina u zoni pod uticajem toplote. Predgrevanje zavarivanih
komana ima vise preimucstava:
> - znacaj strukturnih transformacija pomerajuci ih ka rav-
noteznim strukturama; u izvesnoj meri smanjuje 1okalna naprezanja
izazvana strukturnim transformacijama;
400
350
150
100
Krltlcna taclco

/
................

............
---
@
--------
-
2
Vreme (min.)
Sl. VI-22 - Uticaj brzine hladenja na pojavu
Kriva 1- Elektroda precnika 3,2 mm; 65 prslina 1 cm
Kriva 2- Elektroda precnika 5 mm; 11 prslina 1 cm'
Kriva 3- Elektroda precnika 5 mm; predgrevanje do
nema prslina.
Kriva 4 - Elektroda precnika 6 mm; 75 prslina 1 cm
179
- olaksava difuziju vodonika iz materijala sava, pocetnog uzroka
pojavi prslina, takode olaksava drugih gasova, smanjujuci ili
sprecavajuci obrazovanje gasnih mehurova.
Uopste govoreci, temperaturu predgrevanja treba predvideti utoliko
visu ukoliko veca zakaljivost osnovnog materijala.
Vaughan i De Morton [15] su ustanovili, da sklonost ka pojavi prs-
lina ne zavisi samo od hladenja, nego od brzine prolaska
kroz temperaturni interval izmedu 150 i u kojem prema nedav-
nim radovima Flanigan-a i saradnika [16], nastajanje prslina najvero-
vatnije.
Tako na primer, pri zavarivanju elektrodama precnika 6 mm i pri
smanjenju brzine hladenja pocev od (sl. VI-22), broj obrazovanih
mikroprslina 1 cm
2
75 (kriva 4), dok pri brzem hladenju (kri-
va 1) posle zavarivanja precnika 3,2 mm, nastaje samo 65
mirkoprslina 1 cm
2
Ako predgrevanje izaziva primetno smanjenje
brzine hladenja, iznad "kriticne brzine" pri temperaturi tada
moguce izheci pojavu mikroprslina (kriva 3, sl. VI-22).
Ovi rezultati navode na pomisao, da temperatura predgrevanja za-
varivanih komada ne definise potpuno efikasnost sprecavanja prslina; ona
treba da bude takva, kako obezbedila brzinu hladenja ispod "kriticne
brzine" u intervalu Efikasnost ,predgrevanja zavisi takode od
kolicine apsorbovanog vodonika u materijalu sava, prema tome od
prirode
Iz eksperimenata Kotrela* [18], Bredstrita i Dzonsa** se vidi, da br- _

nika) dovodi do obrazovanja prs1ina.
U VI-3 navedene su vrednosti za kolicinu prslina u zavisnosti
od vremena prolaska temperaturnog intervala 150 do Iz
VI-3 sledi, da za jedan te isti precnik elektrode (5 mm), pri trajanju
prolaska naznacenog temperaturnog intervala od 10 sec u zoni ispod za-
Precnik bazicnih elektroda
(mm)
3,2
5,0
5,0 (sa predgre-
vanjem do
6,0
* Cottrell
** Bradstreet and ones
TABLICA VI-3
Trajanje hladenja
u intervalu 150-135
(sec)
2,5
10
100
12,5
KoliCina
mikroprslina

65
15

75
180
vara obrazuje se 15 mikroprslina 1 cm
2
Pri predgrevanju do tempe-
rature od koje izaziva produzenje trajanja prolaska naznacenog
temperaturnog intervala do 100 sec, nije otkrivena nijedna mikro-
prslina.
PRILOG
Primer proracuna pritiska vodonika u materijalu sava
Da bi se predstava pritiscima, se razvijaju tokom
transformacije --7

u i u cvrstom stanju zeleza, pri tempe-
raturi razmotrimo reakciju ravnote:Ze:
cija konstanta ravnoteze

=

Parcijalni pritisak atomnog vodonika sadrzaju
vodonika

odakle
' _,

...
- .

5 340
log = - --- - 2,34.

Za 1 815 (= 1

= 1,92 10
5

Koncentracija vodonika u tecnoj fazi dostize vrednost reda
3

sto daje

1,92 10
5
[3 10-
3
]
2
= 1,70 atm.
Kolicina rastvorenog vodonika u cvrstoj fazi pri = iznosi
6,2 10-
8
(19).
Pri toj temperaturi

= 10-
20
; prema tome
10
20
[6,2 10-
8
]2 = 4 10
5
atm.
Pri sobnoj temperaturi dakle prelaz vodonika iz atomnog u moleku-
larno stanje dovodi do razvijanja pritiska reda 100 000 at.
U materijalu sava prezasicenom vodonikom, koncentracija vodo-
nika dostize vrednost 5 do 10 cm
3
na. 100 g metala ili 5 10-
5

pffg= 10
20
[5 10-
5
]
2
= 2 10
11
atm.
Analogan proracun se moze izvesti za azot. Konstanta ravnoteze re-
akcije: 2N +== N.>;
KN2 = [PN]
PN2
181
Posto koncentracije atomnog azota .parcijalnom
pritisku PN2, moze se napisati sledeca jednacina:
[N%]2
PN2=--
KN2
pri
2 340
log KN
2
= -- -1,43

prema D. Fast-u [19].
U tecnom stanju pri temperaturi = 1
= 520 [N/o]
2
= 520 [45 l0-
3
]2 = 1 atm.
Pri sobnoj temperaturi = ravnotezni sadrzaj azota iznosi
1,4 10-
5
i
KNz = 2 10-
10

odakle

N
2
= 2 10
10
[1,4 l0-
5
]
2
= 4 atm.
Teorijski posmatrano, pritisci koje razvija azot ne uticu na proces
pojave prslina u materijalu sava. Ovaj gas utice na povecanje krtosti
materijala sava usled obrazovanja nitrida zeleza.
BIBLIOGRAFIJ
'.
[1] D. Seterii:tn: L'Indicateur Industriel (Geneve), 665, n9 (1957).
[2] F. Meunier i Rev. Metall. nos 5-6 (1947), 180.
[3] Granjon: Soud. et Techn. Con., vol. VII, nos 3-4 .(1954), 89.
[4] Sims i Banta: The Welding Jour., 28, n7 (1947), 326.
L. Schaefjler, Campbell i Tielsch, The Welding Suppl., 31,
n6 (1952) 283 s.
L. Hoyt, Sima i Banta: The Welding Jour., 24, n9 (1945), 433.
[5] Koziarski: The Welding Jour., 30, n2 (1951), 163.
[6] L. Reeve: Trans. Inst. Welding., 8 (1945), 80.
R. The Welding Jour. Suppl., 18 (1939), 17 s.
[7] Rollason i D. F. Roberts: Trans. Inst. Welding, 13 (1950), 129; Jour.
Iron and Steel Inst., 166 (1950), 105.
[8] G. I. Pogodin Aleksejev: Theorie der Schweissprozesse, Verlag Technik, Berlin,
(1953), 257.
[9] W. Andrews: Metallurgy of Steel Welding; Britisch Weld. Resear. Assoc.
(1948) 5.
Sloman, Rooney i Schofield: British Weld. Resear. Assoc.
(1948), 19.
G. L. Hopkin: British Weld. Resear. Assoc. (1948), 19.
L. Reeve: British Weld. Researc. Assoc. (1948), 48.
[10] Zapffe: The Weld. Jour. Suppl., 19 (1940), 24.
Zapffe i Sims: The Welding Journal Suppl., 19 (1940), 377 s.
182
[11] W. Mallett i Rieppel: The Welding Jour. Suppl., 25 (1946), 748 s.
[12] R. D. D. Roach, D. Martin i Voldrich: The Welding Jour.
Suppl., 28, (1949), 311 s.
[13] Sims i Banta: The Welding Jour. Supl., 28 (1949), 178 s.
[14] Folkhard: Schw. und Sch., 4 (1952), 139.
[15] G. Vaughan i de British Weld. Jour., 1 (1957), 40.
[16] Flanigan i Ti Micleu: The Welding Jour. Suppl., 32 (1953), 99 s.
[17] F. R. Baysinger, R. G. Kiline, Rieppel i VoLdrich: The WeJ:ding Jour.,
30, n10 (1951).
[18] L. The Welding Jour. Suppl., 32 (1953), 257 s.
[19] D. Fast: Philips Research. Rep., 5 (1950), 37.
[20] Gerbeaux: Soud. et Techn. Conn., vol. XII, nos 3-4 (1958), 109.

GLAVA VII
PREDGREVANJE ZAVARIVANIH KOMADA
1- UTICAJ PREDGREVANJA KOM:ADA NA POJAVU PRSL!NA
U prethodnoj glavi skrenuli smo paznju na vaznost predgrevanja
u cilju sprecavanja pojave prslina.
Ako odredivanje temperature predgrevanja jos do nedavno vrseno
prema tehnickim preporukama pojedinih fabrika ili vrseno empirijski,
to skorasnji radovi Hessa, Cottrella, Bradstreeta i drugih dozvoljavaju
da se temperatura predgrevanja odredi u zavisn.osti od hemijskog sastava
osnovnog materijala i fa:ktora koji uticu na izvrsenje zavarenih spojeva,
naime: tipa spoja, vrste i precnika elektrode, zavarivanog

da brzina hladenja u temperaturnom intervalu izmedu 150 do
vezana za izvesnu "kriticnu brzinu", presudni cinilac u pojavi prslina.
Isto pokazamo, da pojava prslina ne zavisi od precnika
elektrode, vec od toplotne energije, koja se oslobada pri, zavarivanju
u jedinici vremena. Ova energija, izrazena u funkciji energetskih para-
metara elektricnog luka, odreduje se iz izraza
Q=EIXt
gde
- napon elektricnog luka u V;
I - jaeina struje u
t - vreme topljenja elektrode.
Toplotna energija, izrazena u dzaulima ili u vat-sekundima (Ws)
/ santimetru sava, odreduje se iz obrasca
(1)
Q =
v
gde
v - brzina zavarivanja u cm/min.
Tako na primer, za elektrodu precnika 6 mm pri jacini struje 250
naponu elektricnog luka 30 V (merenom direktno na elektrodi) i brzini

'
'
:.
i
i i
1
r
1
r,:
!
1

184
zavarivanja 20 cm/min primenjena energija iznosi:
Q = 250 30 60_ = 22,5 kJ.
20

60 10
3
Sl. VII-1 - Uticaj pogonske energije luka
i brzine zavarivanja na uvara
(prema ackson-u i Goodwin-u)

....,. Of-----+--_L_4---+---+-----+----+-----i
'1
!

. -..........

"8 1,5 ---- r---
Q 0= 18000 (Jjcm) 1 f--- "
! 1.0 f-----+-----+----1------;----+---+-------4

::1

10 20 40 50 70
Brzino zovorivonjo min )
Sl. VII-2 - Uticaj brzine zavarivanja na zone pod
uticajem toplote pri ,konstantnoj vrednosti pogonske
energije luka Q = 18 000 J/cm (prema Jackson-u i Good-
win-u)
185
Dva luka jednake toplotne energije mogu da pokazu vrlo razlicit
uticaj na geometriju zavarenog spoja u zavisnosti od velicine energetskih
parametara, koji ulaze u jednacinu (1).
Dzekson i Gudvin* [1] su pokazali, da pri jednoj te istoj energiji
luka dublna uvara raste sa povecanjem brzine zavarivanja (sl. VII-1);
nasuprot tome, sirina zone pod uticajem toplote u zoni ispod navara
jako se uvecava, kada se brzina zavarivanja smanjuje (sl. VII-2).
Hess i njegovi saradnici [2] ispitivali su uticaj temperature pred-
grevanja na brzinu hladenja materijala sava u zavisnosti od energije
luka za razlicite izotermne slojeve zone pod uticajem toplote.
Mi smo uopstili rezultate ovih ispitivanja i graficki ih predstavili
na slikama VII-3, VII-4, N"II-5; iz njih se mogu izvuci sledeci zakljucci:
Pri jednoj te istoj osnovnog materijala i pri jednakoj koli-
cini unete toplotne energije brzina hladenja vrlo brzo o,pada sa poveca-
njem temperatura predgrevanja. Tako na primer za izotermu
"'

"'
-- u

'-

--

;:;

Pogonska energija luka (kl/cm)
81. VII-3- Uticaj predgrevanja i limova (12,5 mm i 25 mm)
na brzinu hladenja sava pri izotermi
Kriva 1 : predgrevanje
d = 12,5 mm Kriva 1': d = 25 mm
d = 12,5 mm Kriva 2' : d = 25 mm
d = 12,5 mm Kriva 3' : d = 25 mm
d = 12,5 mm Kriva 4' : d = 25 mm
(sl. VII-3) pri energiji luka 15 kJ i lima 12 mm, brzina hlade-
nja materijala sava opada sa 50 na 25C/sec pri povecanju temperatura
predgrevanja sa (krive 1 i 4). Isto tako i za zone udaljenije
* ackson i Goodwin
1
1-
1
1
'

11
i'J
lf
lj

'1
1
!
'

186
od sava ustanovljeno, da brzina hladenja brzo opada pri jednoj te
istoj kolicini unete toplotne energije elektricnog luka. Tako na primer,
poredenju sa izotermom (kriva 1) brzina hladenja, koja odgovara
izotermi (sl. VII-5) za debljinu lima 12 mm, opada sa 25C/sec
na 3,5C/sec pri energiji 20 kJ.
UTICAJ DEBLJINE LIMOVA
Ocigledno da debljine komada utice na brzinu hladenja,
koja raste sa povecanjem debljine limova.
Pri jednakoj primenjenoj kolicini toplotne energije, na primer 25/kJ
za izotermu (sl. VII-3) i predgrevanju od (kriva 4),
brzina hladenja lima debljine 12 mm iznosi 5C/sec, lima debljine
25 mm (kriva 4'), 28C/sec.

20

15
;:;
cD
10
5
i
05
1
10
Pogonska energija luka (kJicm)
Sl. VII-4 - Uticaj predgrevanja i limova (12,5 mm
na brzinu hladenja sava pri izotermi

Kri\'a : predgrevanje
d = 12,5 mm Kriva 1' : d = 25 mm
d = 12,5mm
d = 125mm
d = 12,5mm
Kriva 2': d = 25 mm
Kriva : d = 25 mm
Kriva 4' : d = 25 mm
25 mm)
187
Da bi se jednaka brzina hladenja, na primer 15C/sec za
izotermu (sl. VIII-4) i temperaturu predgrevanja do top-
lotna energija pri zavarivanju lima 12,5 mm (kriva 3) treba
da iznosi 13 kJ/cm, pri zavarivanju lima 25 mm (kriva 3'),
32 kJ.
--t-----1 25
20
""' u

"'
u-

'-
.2.

6 15

5

""'
;:;
u cQ

"'
--...

Q)

;::;
2 5 ...
cn
10 15 20 25 30
Pogonsko energijo luko (kJ(cm)
Sl. VII-5 - Uticaj predgrevanja i limova (12,5 mm i 25 mm) na
hladenja materijala sava pri izotermi
Kriva : predgrevanje
d = 12,5 mm
d = 12,5mm
d = 12,5mm
d = 12,5 mm
Kriva : d = 25 mm
Ove krive pokazuju dominirajuci uticaj limova na brzinu
hladenja i, shodno tome, na obrazovanje struktura kaljenja u neposred-
noj sava; pojava struktura kaljenja moze da dovede do obrazova-
nja prslina u zoni ispod navara.
1 .
1
w.!
'11
i
i
i ;
1 '
!i:
'

li
1
i i!

1
188
III- EKVIVALENTNOG UGLJENIKA
Razliciti istrazivaci tvrdoce zoni ispod
navara odredivanja zavisnosti ove mehanicke karakteristike, koja
se menj vezi sa karakterom transformacij i hemij skog
sastava celika, pri se svakog elementa izrazava koeficijentom
ekvivalentnosti odnosu na ugljenik. U prethodnoj glavi dat
jednostavan izraz za odredivanje ekvivalentnog
= + Mn + Si
4 4
Vilijems i njegovi saradnici [3] povezali prslina zoni
ispod navara sa vrednostima ekvivalentnog (sl. VI-20).
U svojoj skorasnjoj studiji predgravanja, Kotrel [4]
i Bredstrit [5] predlozHi novi izraz za ekvivalentnog

= % + Mn + Ni + + V2
20 15 10
(1)
Nemacki istrazivaci su takode predlozHi obrazac za
ekvivalentnog obzir
limova. Seferian predlaze obrazac za
600
-"'

-
= .. 400
"(

:1
200
..
Q)
Q.

....

0,2

-----
',
...
0,4 0,6 0,8 1,0
Sodrioj ugljeniko (

.
...
'
'
1,2
' \.
1,4
Sl. VII-6- Temperatura martenzitne transformacije Ar
111
(Ms) u zavisnosti od sadrzaja ugljenika u celiku
(eksperimentalne vrednosti Greminger-a i Digges-a se
vrlo dobro slazu sa ovom krivom)
nika zasnovan na pretposta'!ci, da dva celika sa jednakom tempera-
turom martenzitne ... transfqrmacije zakaljivost i, kao
zav-arljivost.
Kriva na sl. VII-6 predstavlja martenzitne
transformacije Ms za ugljenicne celike prema Zeneru [6]. Vrednosti ekvi-
189
valentnog ugljenika, dobijene od strane Grenniger-a [7] i Digges-a, vrlo
dobro se slazu sa ovom krivom. Za celike sa sadrzajem izmedu 0,10 i 1
ugljenika, temperatura martenzitne transformacije Ms se menja skoro
linearno i izrazava se jednacinom:
Ms = 550- 360
(2)
gde tem.peratura martenzitne transformacije Ms data u stepenima
Celsiusa.
LegirajuCi elementi u celiku uticu na polozaj tacke Ms sa izvesnim
koeficijentom, nazvanim koeficijent ekvivalentnosti. U tom slucaju tem-
peratura Ms se moze racunati prema obrascu:
Ms = 550- [360 40 (Mn + Cr) + 20 Ni + 28 (3)
u su koncentracije legirajucih elementa izrazene u procentima.
Ova zavisnost vazi samo za niskolegirane celike, koji u zarenom stanju
imaju feritnu strukturu.
Ako se pretpostavi, da dva legirana celika sa jednakom tem.peratu-
rom martenzitne transformacije Ms imaju jednaku zakaljivost, moze se
pisati jednakost jednacina (2) i (3) odakle se izraz
360 = 360 + 40 (Mn + Cr) + 20 Ni + 28
za ekvivalentni ugljenik celika.
t .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mn
Cr .............................. 4,6
0,6
Ekvivalentni ugljenik za ugljenicni celik jednake zakaljivosti, od-
reduje se iz jednacine:
360 = (360 0,15) + (40 5,4) + (28 0,6)
odakle
= 0,80.
Na taj nac1n, celik sa sadrzajem ugljenika imao istu zaka-
ljivost kao i razmatrani Cr-Mo celik i, shodno tome, istu metalursku
zavarljivost. Ovaj celik prakticno nezavarljiv klasicnim postup-
cima zavarivanja. Da se on zavario bez pojave prslina, neophodno
primeniti predgrevanje. Mi cemo videti, nesto dalje, kako se moze iz..;
racunati ova temperatura predgrevanja.
1

1
190
IV- ODREDIVANJE TEMPERATURE PREDGREVANJA
Metoda BWRA *
U okviru Britanskog naucno-istrazivackog drustva za izucavanje
tehnike zavarivanja (BWRA)* Kotrel i Bredstrit su jedan vrlo
znacajan rad prakticnom odredivanju temperature predgrevanja. Ovi
istrazivaci povezali su sve uslove i parametre elektrolucnog zavarivanja,
koji uticu na temperaturu predgrevanja:
- hemijski sastav celika, koji se izrazava ekvivalentnim ugljeni-
kom
- tip spoja, dimenzije zavarivanih komada, koji se izrazavaju bro-
jem termicke strogosti- BTS;
- vrsta i precnik elektrode.
U tablici VII-1 dat primer prakticnog odredivanja temperature
predgrevanja celika sistema za izotermu u zavisnosti
od broj brazovanih prslina.
TABLICA VII-1
Uticaj brzine hladenja na obrazovanje prslina za izo.termu 1
razlicite pocetne temperature zavarivanih limova.
f v t / 1 Maksimalna Brzina
1
1 na Br?! Precnik tvrdoca zone hladenja za Srednja
, termiCke ll kt d energl)a d . . . t kolicina
! limova strogosti ro luka prslina
i -
11
or. rRTc;;:'\ mm kJt'.crn- __ top ote
0
n

1 -50 6 1 6 32,5 326 3,8 !
6 24,5 314 5,5 21
f limova 5 16,15 369 10,8 72
12,5 mm) 4 12,5 421 16 70
] +
20
1 1
Iimova 5 14,70 398 6,7 10
1'2,5 mm) 5 13,2 392 10,3 60
+ 100 10 3,2 10,6 389 12
3,2 6,4 395 21 8
limova 3,2 5,8 418 31
i
28
25mm)
1 1
'
Hemij ski sastav celika:
................... 0,14% Ni .................... 0,23%
Mn.................. 1,14%
Si . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,30%
Cr .................... 0,66%
................. 0,24%
Ustanovicemo sve elemente potrebne za odredivanje temperature
predgrevanja prema metodi BWRA.
* British Welding Research Assotiation
1
1
191
Hemijski sastav celika izrazava se ekvivalentnim ugljenikom
datim izrazom:
+ Mn + + (Cr
20 15 10
(l)
Ovom ekvivalentnom ugljeniku odgovara pokazatelj zavarljivosti,
oznacen slovima itd. VII-2). Pokazatelj zavarljivosti
razlicit, shodno tome da li bazicna ili rutilna elektroda .
. Tip spoja i dimenzije zavarivanih komada oznacavaju se specijal-
nim indeksom, takozvanim "brojem termicke strogosti" (BTS).
Zavarivani spoj sa odvodenjem toplote u dva ,pravca (suceoni sav)
oznacen koeficijentom 2; sa odvodenjem toplote u tri pravac (ugaoni
sav) - koeficijentom 3; krstasti spoj, kod kojeg dolazi do odvodenja
toplote u cetiri pravca oznacen koeficijentom 4. Pri tome uzeta
jedinstvena lima od 6 mm (1/4'). Broj termicke strogosti
(BTS) se mnozenjem koeficijenta odvodenja toplo'te, koji odgovarD
broju pravaca odvodenja, lima podeljenom sa
TABLICA VII-2
Pokazatelj zavarljivosti
Ekvivalentni ugljenik
1
1

, 1 zavarljivosti celika
i Pri zavarivanju Pri zavarivanju
/ rutilnim elektrodama , bazicnim elektrodama

do [Cf 0,20 do = 0,25
0,21 do 0,23 0,26 do 0,30
1

0,24 do 0,27 0,31 do 0,35
0,28 do 0,32 0,36 do 0,40 D
0,33 do 0,38 0,41 do 0,45
0,39 do 0,45 0,46 do 0,50 F
> 0,45 > 0,50 G
Tako na primer, za dva lima 6 mm, suceono zavarena,
BTS = 2. Za dva lima 24 mm, suceono zavarena, BTS blti:
24 S.
6
Za ugaoni zavareni spoj iz dva lima 24 i 12 mm broj ter-
micke strogosti iznosi
4+2
BTS = 9.
2
Najzad, krstasti spoj iz dva lima 12 i 18 mm i ploce deb-
ljine 24 mm ima BTS = 13.
U VII-3 navedeni su pokazatelji BTS za nekoliko najraspro-
stranjenijih tipova zavarenih spojeva. Temperatura predgrevanja, prika-
!
s...
192
zana u VII-4, data u zavisnosti od broja termicke strogosti
(BTS), pokazatelja zavarljivosti, koji se doblja na bazi ekvivalentnog
ugljenika (jednacina 1), i precnika elektrode.
TABLICA VII-3
Broj termicke strogosti (BTS)
Tip spoja
Dva pravca odvodenja
toplote ........... .
Tri pravca odvodenja
toplote ........... .
Iimova
(mm)
6 i 6
6 i 12
6 i 18
12 i 12
24 i 24
24 i 48
6 i 6
12 i 12
24 i 24
-------------------!------------
1
Broj termic-
ke strogosti
(BTS)
2

4
4
8
12

6
12
Primer. - Razmotrimo slucaj suceonog zavarivanja celika 25 CD 4
12 mm elektrodama sa bazicnog tipa, koje
hemijski sastav materijala sava, analogan sastavu osnovnog materijala.
Osnovni hemijski sastav zavarivanog celika:

Mn
Cr ........................... .

0,8
1

Ekvivalentni ugljenik ovog celika, izracunat prema jednacini
(1), iznosi:
0,25 + O,S._ + (l+0,
25
) = 0,415
20 10
Pokazatelj_ zavarljivosti ovog celika, pri zavarivanju elektrodama
bazicnog tipa oznacen slovom Broj termicke strogosti (BTS), izra-
cunat, kako to gore pokazano, za suceoni spoj iznosi 4.
U tablici VII-4 navedena temperatura ,predgrevanja zavarivanih
komada u zavisnosti od precnika elektrode.
Broj termicke
strogosti
(BTS)
1
1
?
' .......... {
1
1
. ............... \
1
4. ............ : . . \
. . . . . . (
12.
. . .
16.
. . .. . ... .. {
1
24.
.. .. . .. (
TABLICA VII-4
Temperatura predgrevanj
Minimalna temperatura predgrevanja
Pokazatelj
zavarljivosti
D

F

D

F

D

D

F

D

F

D

F
/1
R

D

F
1
1
1
1
3,2
)

50
125

75
100
150 .
50
100
125
175
25
75
125
175
200
225
75
125
150
200
225
250
75
.12.5.
175
200
225
250
75
125
175
200
225
250 ..
1
!
_1
zavarivanih komada
Precnik elekt roda mm
4
)

25

25
100
25
75
125
25
.25
75
125
150
200
25
75
125
175
200
225
25
75
150
17S
200
250
25:
75
150
. 7 5
200
.25.0
1
-. ~
5
)

25

75
25
75
i25
175
25
75
125
175
200

50
125
175
200
225

50
125
175
200
225 ..
6
0
)

50
125

75
100
150

50
125
150
200
25
75
125
175
200
1
.1
l
193
--
8
)
-
25
50

50
-125
25
50
100
150
25
100
150
200
194
Za vrednost BTS = 4 i pokazatelj zavarljivosti
predgrevanja za precnika 3,2 mm iznosi za
precnika 4 mm predgrevanja iznosi pri vecim precni-
cima elektroda nije potrebno primenjivati termicke obrade.
U primene elektroda, pri jednakoj vrednosti za
BTS = 4, da pokazatelj zavarljivosti F, predgre-
vanja za precnika 3,2 mm iznosi za preenika
4 mm, za precnika 5 mm,
Metoda Seferiana
Za predgrevanja Seferian predlozio
prost obrazac, koji dobljen kao rezultat ispitivanja raspodele tvrdoce
zoni ispod navara razlicitih niskolegiranih celika.
predgrevanja se odreduje iz obrasca:
= 350 V[C]- 0,25 (4)
gde - predstavlja ekvivalentni
Ukupni ekvivalentni ugljenik jednak zbiru hemijski ekvivalent-
nog h , dobijenog na bazi hemijskog sastava celika, i ekvi-
valentnog ugljenika d , koji zavisi od dimenzija zavarivanih
komada:
= h + d
Broj 0,25 u potkorenom izrazu (4) odgovara gornjoj granici
:, ..
odreduje iz izraza:
360 h = 360 + 40 (Mn + Cr) + 20 Ni + 28 (5)
Ekvivalentni ugljenik d, s jedne strane, zavisi od deb-
ljine lima, s druge, od stepena zakaljivosti celika i, shodno tome, od
hemijski ekvivalentnog
[C]d = 0,005 d h (6)
gde d - zavarivanih limova mm; 0,005 - koeficijent
odreden eksperimentalno.
Na taj nacin, ekvivalentni ugljenik se moze odrediti iz
jednacine
= [C]h (1 + 0,005 d)
Uzmimo prethodno dati primer celika 25 CD 4 12 mm 1
nadimo hemijski ekvivalentni prema
360 [C]h = (360 0,25) + 40 (0,8 + 1) + (28 0,25)
odakle
[C]h = 0,46;
i
= 0,46 (1 + 0,005 12) = 0,48.
195
Tada predgrevanja iznosi
= 350 vo,48-0,25 =
Ova vrednost predgrevanja vr1o vrednosti
.predgrevanja, odredenoj metodi BWRA.
Primer. Eksperimentalnim odredena pred-
grevanja pri Mn-Mo celika 110 mm, pri-
menjenog za elektricne centrale

Elementi koji uticaja pri ekvivalenta
........................... .
Mn

da se odredi vrednost hemijski ekvivalentnog
[C]h = 0,40;
i iz nje ekvivalentni ugljenik
= 40 (1 + 0,005 110) = 0,62.

.. predgrevanj -
350 V 0,62-0,25 =
koja vrlo odgovara eksperimentalno nadenoj vrednosti.
Da bi uporedili dve metode za odredivanje predgrevanja,
BWRA. i metodu Seferiana, razmotricemo isti celik deb-
ljine 70 mm, kao bi ostali okviru VII-4 (BTS = 24).
Metoda BWRA. Pri suceonom Mn-Mo celika
70 mm predgrevanja se odreduje u sa ekviva-
lentnim ugljenikom

12 0,5 - .
] = 0,23 + - + - = ,34
20 10
Pri ovom, za elektrodu bazicnog tipa, pokazatelj zavarljivosti
broj termicke strogosti (BTS) ..
+
1
. 2 = 24
2
.. Za precnika 3,2 mm pri BTS = 24, i zavar-
(saglasno VII-4) predgrevanja iznosi
1
,,
196
Metoda Seferiana
Saglasno metocli. Seferiana, hemijski i ukupni ekvivalentni ugljenik,
takode temperatura predgrevanj su sledeci:
h = 0,40;
= 0,40 (1 + 0,005 70) = 0,54;
= 350 ]/0,54 -0,25 =
Kako se moze videti, metode daju vrlo vrednosti za tem-
peraturu predgrevanja zavarivanih komada.
Dijagram na sl. VII-7 daje temperaturu predgrevanja zavisnosti
oq hemijski ekvivalentnog ugljenika i zavarivanih limova.
350 0,80
0,70
= 0,60
'"'
= o.so
-
40 60 80'
llmava (mm)
Sl. VII-7 - Racunska temperatu:m predgrevanja
zavisnosti od hemijski ekvivalentnog ugljentka
i Hmova (Seferian)
Tako na primer, celik sa hemij'ski ekvivalentnim ugljenikom

= 0,50 i od 30 mm, treba da bude predgrejan pre zavari-
vanja najmanje na .. :
197
BIBLIOGRAFIJA
[1] Jackson i W. Goodwin: The Weld. Journ. Suppl. 27 (1948), 253 s.
[2] W. F. Hess, F. Nippes, L. L. Merrill i Bunk: The Welding Journ. 23
(1944), 376.
[3] R. D. Williams, D. Roach, D. Martin i Voldrich: The Welding Journ.
Suppl. 28 (1949), 311 s.
[4] L. Cottrell: The Journ. Suppl. 32 (juin 1953), 257 s.
[5] L. Cottrell i Bradstreet: British Weld. Journ. 34 (juin 1955), 305.
:
[6] Bradstreet: Arc Welding low-alloy steels W. G. Thompson,
izdavac (1956).
[7] Zener: Trans. I. 167 (1946), 513 i 167 (1946), 550.
[8) Grenninger: S. 30 (1942), 1.
iS-
..
[
DEO DRUGI
ZA V ARLJIVOST CELIKA
VIII. - PROBE ZA V ARLJIVOSTI
IX. - ZA V ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
- ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLO-
VIH CELIKA
i
1
1
;_ . '"""
KALJIVIH CELIKA
XII. - ZA VARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
GLAVA VIII
PROBE ZAVARLJIVOSTI
DEFINICIJE
Kompleksna osobina metala i legura, nazvana zavarljivost ima tri
sledeca glavna vida:
- operativna zavarljivost, koja odreduje uslove kvalitetnog izvrse-
nja zavarenog spoja topljenjem ili kojim drugim postupkom, pritis-
kom na primer;
- metalurska ili lokalna zavarljivost, koja karakterise fizicko-hemij-
ske promene metala nastale u procesu zavarivanja;
____ ___ _- se odredu u
"" -- --------
sklonost ka obrazovanju prslina.
Za odredivanje zavarljivosti predlozen niz razlicitih proba [1].
Komisija IX Medunarodnog instituta za zavarivanje, koja se bavi .pitanji-
ma zavarljivosti, predlozila privremenu klasifikaciju proba zavarlji-
vosti (izvestac Granzon*), koja autoru posluzila kao osnov pri
izlaganju ove materije [2].
Odredivanje operativne zavarljivosti se vrsi:
- na zavarenim spojevima;
- na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja;
- na specijalnim (nezavarenim) epruvetama.
Metalurska ili lokalna zavarljivost se odreduje:-
- na zavarenim spojevima;
- na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja;
- na specijalnim (nezavarenim) epruvetama.
Za odredivanje konstruktivne ili opste zavarljivosti ,primenjuju se
sledece probe:
- probe koje pokazuju sklonost ka pojavi prslina;
- probe koje pokazuju osetljivost prema zarezu.
* Granjon
1.

1-
!'
202
1- PROBE OPERATIVNE ZAVARLJIVOSTI
Probe operativne zavarljivosti treba da pokazu ponasanje metala
pri topljenju i mogucnost dobljanja kvalitetnog zavarenog spoja sa ili
bez primene operativnih vestina: specijalnog topitelja (praha),
predgrevanja, heterogenih spojeva, ivica zleba koje treba
zavariti itd.
Probe ,na zavarenim spojevima
U ove vrste kontrola prelomne povrsine zone rastapanja
(materijala-sava), svodi se na vizuelni pregled, pod mikroskopom
pri malom uvelicanju, pri kojem se odreduje karakter kristalizacije i
otkriva eventualno prisustvo gresaka kompaktnosti (mehurovi, ukljucci).
Probe na epruvetama koje 1eprodukuju uslove zavarivanja
Ove epruvete se isecaju iz zavarenog spoja, izvrsenog prema tehno-
logiji, predvidenoj za datu konstrukciju ili iz limova stavljenih u pro-
duzetku sava" i zavarenih jednovremeno sa savom ispitivane konstrukcije.
Epruvete se zatim isecaju i lome radi ispitivanja prelomne povrsine.
Probe na nezavarenim epruvetama

skim plamenom. Ocvrscivanje mesta topljenja treba da mirno, bez
brizganja povrsini i bez izdvajanja gasova, koje izaziva rohavost na
nalicj u lima.
Predlog tehnickih normi za aeronauticke konstrukcije u Francuskoj
predvida probu topljivosti, koja se vrsi na brizljivo obrusenoj ili oturpi-
janoj povrsini limova. Ovako dobro ociscena povrsina, prakticno bez
tragova oksida i masti, se toplotnom dejstvu odgovarajuce regulisa-
nog oksidacetilenskog plamena. Tecni metal treba pri tom da ostane
miran bez "kuvanj i bez burnog izdvaj anj gasova i prakticno bez
obrazovanja troske.
R. Voaren* [3] predlozio probu operativne zavarljivosti, koja se
izvodi lokalizovanim topljenjem epruvete iz tankih celicnih limova.
Buduci da su faktori koji ucestvuju pri ovom ispitivanju mnogobrojni:
toplotna provodljivost, kapilarnost, viskoznost, teCljivost itd., takode
i dve sile, sila tezine rastopljenog metala i sila pritisaka oksiacetilenskog
plamena, neophodno prethodno tacno odrediti rezim zavarivanja. Za
ispitivanje se koristi epruveta dimenzija 200 200 mm i 0,5 do
4 mm. Zagrevanje se vrsi niskog pritiska jezgro plamena
se drzi na rastojanju 2 mm od povrsine lima. R. Voaren* ocenjuje opera-
* Woirin
PROBE ZA V ARLJIVOSTI
203
tivnu zavarljivost prema i
funkciji lima.
svojih ispitivanja Voaren izvlaci sledece
- za celicne limove do 2 mm vrednost precnika
karakterise zavarljivost; ona bolja
precnik rupe veci;
2,5
......
2,0

......

>

1,5

:.
:0

Q 7.0
0,5

L
Lo;a Dob,a oa,lj/o"
1

1
-<>-
5 10 15
Precnik utonullh rupa (mm)
Sl. VIII-1. - Probe operativne zavarlji>vosti
tankih limova (prema R. Woirinu)

.. kriterijum za ocenjivanje operativne zavarljivosti jer
tom veci znacaj ima viskoznost rastopljenog metala;
- sto vreme nastajanja rupe, to bolja zavarljivost ispiti-
vanog materijala.
Kriva na slici VIII-1 doblvene zavisnosti; ona deli dijagram
u dve levo od krive---oblas:t lose operativne zavarljivosti i
ob1ast dobre zavarljivosti.
11- PROBE METALURSKE ZAVARLJIVOSTI
Ove probe treba da fizicko-hemijske transformacije osnov-
nog materijala pod termickog zavarivanja.
Probe na zavarenim spojevima
U opstem ove probe odredivanje mehanickih
karakteristika suceono Zla.Varenih spojeva pod dejstvom statickih ili dina-
204
mickih naprezanja pri visokim i niskim Vrse se sledeca
ispitivanja: ispitivanje zatezanjem, smicanje, savijanje, zilavost,
tvrdoca i izvlacenje. standardi i tehnicki propisi
i dimenzije epruveta takode i mesta njihovog isecanja
iz zavarenog spoja.
Medu ,probama zavarljivosti specijalno treba na
mikromehanicka ispitivanja Sevenara,* koja dozvoljavaju da se prate lo-
}{alne transformacije u mikrozapreminama zavarenog spoja, otkrivajuci
promene. metodu koristio profesor [4]\
z-atim zajednici sa profesorom Portvenom [5], takode Brilije i Seferian
[6] za ispitivanje zavarljivosti razlicitih vrsta celika.
Probe na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja
U ovoj vrsti proba ispitivanja raspodele tvr-
doce u zoni pod uticajem toplote ispod navara, koja opisana u glavi VI,
vezi sklonosti zavarenih s,pojeva ka pojavi prslina. Proba se priprema
na taj nacin, Sto se na ispitivani celik elektrolucnim zavarivanjem nanese
jedan navar, pri tome u obzir materijala (sl. VI-18).
Uzorak se preseca upravno na .navar, se mikroispitivaca tvrdo-
ce (Vikers sa pritiskom od 10 kp, ili drugom nekom metodom) prati pro-
mena ove osobine ispod navata zoni uticaja toplote osnovnog mate-
rijala.
Ako vrednost tvrdoce pojedinim tackama zoni ispod navara
.;g; -
1 r .. . -.- -predohrane (predgrevanje, povecanje precnika elektrode itd.) ra-
1 di snizavanja ove tvrdoce .
. i Na sl. VIII-2 prikazani jednog takvog ispitivanja, izvr-
J senog pri zavarivanju Mn-Mo celika 110 mm. Familija krivih tvr-
. 1 doce zoni ispod navara dobivena kao funkcija precnika elektrode i
/ temperature predgrevanja. Promena ovih krivih i razmatranje
1 1 transformacija omogucili su da se odredi pred-
r grevanja pri ovih celika, na oko
. U drugih celika, za odredivanje korozione postojanosti
zavarenog s.poja, koja otkriva izlucivanje karbida, prihvacena nekim
. zemljama kao proba za odredivanje zavarljivosti ove vrste celika.
.
Probe na nezavarenim epruvetama
Najvise raspostranjena iz serije ovih proba jeste Dzomini, koja
se sastoji zagrevanju jednog od krajeva cilindricne epruvete precnika
25 mm i 100 mm do temperature Suprotni kraj epruvete;
koji se ne zagreva, neprekidno se bladi mlazom vode. Posle toga, ispituje se
promena stvorenih i raspodela tvrdoce duzini epruvete pocev
od netransformisanog dela metala do pregrejanog dela.
* Ova ispitivanja su opisana knjizi "Les Soudures", izdanje Dunod, Pariz.
205
Brzina zagrevanja i dostignuta temperatura epruvete pri Dzo-
mini, daleko su od toga da reproduk\lju termicki ciklus zavarivanja
usled toga, pri jednakoj tvrdoci, strukture posmatrane u Dzomini epru-
vetama ne odgovaraju strukturama zavarenog spoj iz tog istog celikc;.
U cilju poboljsanja ove pro,be bilo predlozeno da se poveca brzina
zagrevanja pomocu struja visoke ucestanosti.
Na slici VIII-3 prikazane su Dzomini krive za dva tipa konstrukcionih
celika sa Mn i Mn. Krive pokazuju uticaj mangana na pro-
kaljivost celika.
Jedan drugi nacin ispitivanja, nazvan probom lokalizovanog toplje-
nja, sastoji se mestimicnom zagrevanju ili lokalizovanom topljenju
celiene ploce 10 mm oksiacetilenskim plamenom. Termicki ciklus
fiksira se u tackama, koje se nalaze na razlicitim rastojanjima od mesta
zagrevanja, pomocu osetljivih termoparova. Karakter fizicko-hemijskih
transformacija procenjuje se pomocu metalografske i .promena
tvrdoce.
- zono predgrevonjo
325
1
5
300

cn 275
:r:
......
Qj

-.:
250

3,2
u 4
3.2

'1:!
...
:.
.._
225
4
5
6
- zono rastapanjo
200
175 t--t--------+-

20 100 150 200 250
300
emperatura predgrevonjo

Sl. VIII-2 - Uticaj temperature predg.revanja na promenu
pregrejane zone i zone rastapanja za razlicite
precnike bazienih Ma:ngan-.mo1ibdenski celi:k
110 mm Mn = 1,150fo;
206
ZA VARLJIVOST CELIKA
U probama, koje Granzon* (7] za zavari-
vanje tezi da hlad:enja sava

450
400

.......
]
....

.......

250
"
...
>
.....
200
150
100

2'
t-..

"
r\.
\
\
1\
1\
\
i\
1\
1\
1\
1\
'"'
1
f\
!'-...
!"'-. 1"'--

"'
..........

\'.........._
i'

-

1
0,5 2 4 5 10 20 IOOmm
Rastojanje od zagrevanog kroja epruvete
Sl. VIII-3 - Dzom.i.nJ__kri'V---za-d.va-ce1ika . . . . ... --------'
ut"'"-1.

Kriva 1 : zona rastapanja 0,08; Mn = 0,90)
Kriva 2 : osnovni materijal 52-1 = 0,15; Mn = 1,45)
1 Kriva 3 : osnovni materijal 52-2 = 0,16; Mn = 1,70)
izvor zagrevanja kada povrsina lima pocne da se topi.
pregrejane zone daje, na taj nacin, dragocene podatke prokaljivosti
celika.
PROBE KONSTRUKTIVNE ILI OPSTE ZAVARLJIVOSTI
Probe konstruktivne ili opste zavarljivosti treba da sklo-
nost zavarenog spoja ka pojavi prslina, osetljivost prema
zareza. One da razlicite, sto zavisi od i pri-
celika.
Probe se vrse na slobodnim epruvetama ili na mehanicki
kada se radi tankim limovima ili na epru-
vetama kada se radi debelim limovima.
* Granjon
207
Probe sklonosti ka pojavi prslina
Ove probe treba da pokazu sklonost celika ka pojavi prsHna na os-
novu pojave bilo vecih prslina m.ikroprs1ina posle zavarivanja; prime-
njuju se, uglavnom, pri izucavanju sklonosti ka pojavi prslina
onih ugljenicnih i niskolegiranih celika.
Ispitivanju se podvrgavaju epruvete razliCitog u zavisnosti od
toga da li su limovi ili uklj esteni.
1. sklonosti pojavi prslina limovima
Najjednostavnija jeste krstasti spoj iz dve celicne trake,
1 do 2 mm i sirine oko 10 cm, zavarene oksiacetilenskim plamenom. Epru-
veta se posle zavarivanja podvrgava naizmenicnom savijanju do pojave
prsline ti zoni pregrevanja (sl. VIII-4).
t
.,,. Sl. VIII-4 - Krstasta proba Sl. VIII-5 - Proba zavarljivosti
..

Proba FOKER-a* (sl. VIII-5) sastoji se u topljenju dela ispitivanog
metala gasnim plamenom, pocev od ivice lima do njegovog centra.
Proba FOKE-VULF-a** (sl. VIII-6) potpunija od prethodne, posto
topljenja metala zapocinje iz ugla lima, proteze se skoro do cen-
tra, zavrsava se u sredini jedne od strana.
Ova proba, naizgled jednostavna, predstavlja strogu probu za
..
'
....
....
....
....
....
....
...
..
......... .-nt
Sl. VIII-6 - P.roba zavarljivosti
prema Foke-Vulfu
* Focker
** Focke-Wulf
Sl. VIII-7 - Proba zavarljivosti
prema Krupu
208
odredivanje sklonosti ka podavi prslina. Neki celici, koji se
nalaze na granici zavarljivosti, ne podnose slicna ispitivanja i pri njima
se kao nezavarljivi celici.
Proba KRUP-a tezi da lim 1,2 mm, zavarivanjem
jednog sava (sl. VIII-7). Prsline se pri takvim ispitivanjima ces-
ce na strani,
fabrikama pri zavarljivosti visokovrednih celika.
Nemacki istrazivaci sistematskom primenom razlicitih proba us-
tanovili razlicitih faktora na zavarljivost celika za
vazduhoplovstvo, narocito uticaj tehnologije njihove proizvodnje i
koncentracije i
2. Probe sklonosti ka pojavi prslina ukljestenim limovima
Proba BOLENRAT-a* sastodi se suceonom spoja iz
dve ploce s,pecijalnO.m hladenja nas-
tanu prsline, tada se celik smatra da nije zavarljiv. Ako vid-
ljive, tada se kontrola radiografskim ispitivanjem ili jednostav-
nije, ispitivanjima zatez.anjem ili savijanjem, koja
kojima doslo do pojave prslina pri viSim sve-
doce prelomima epruveta. za probu
Bolenrat sastoji se iz dve zavarene limene trake sirine
6 cm, cvrsto hvatacima specijalnog (sl. VIII-8). Za-
varivanje se vrsi na ivicama limova koje se Ako nema vidljivih
prslina, se ispitivanje naizmenicnim savijanjem.
Sl. VIII-8 - Uredaj za ispitivanje sklo-
nosti tankih limova ka pojavj prslina pri
zavarivanju prema Bolenratu
Proba konstruktivne zavarljivosti RD** razradena od strane
uprave Engleskoj. Ona Francuskoj prihva-
cena od strane nekih drzavnih (Mornarica, itd.) za
odredivanje ka pojavi prslina procesa zava-
rivanja limova velikih Ploce dimernzija 300 150 mm
promenjliva), sa zakosenjem jedne od ivica na duzini od
* Bollenrath
** Skracenica za Research Departement
209
150 mm, ukljestene su specijalnom uredaju (sl. VIII-9). Zavrtnji za ste-
zanje sprecavaju poprecnu dilataciju, jaki klino.vi za drzanje onemo-
gucavanju vitoperenje. Dodirne po.vrsine treba da budu brizljivo obradene-
-poravnane kako i se obezbedili minimalni zazori u cilju smanjenja
mogucnosti s1obodnog skupljanja.
Posle postavljanja ploca u uredaj, nanosi se koreni zavar, zatim
se ostavi da se ohladi. Zavarivanje do po1pune zleba izvodi se na taj
nacin, tj: svaki se sledeci zavar nanosi tek posto se prethodno naneti za-
Sl. VIII-9 - Uredaj RD za ispitivanje sklonosti ka pojavi
prslina ukljestenih limova
1/ 1/1 IV
. .
@ 1 !
Sl. VIII-10 - Dispozicija O'Nejove probe ( O N e i )
::
!
210
var ohladi. Tako zavarena ostaje dva do tri dana; ako
zavarenom ne dode do pojave prslina, tada se posle vodenja iz
epruveta raseca na sav i traze mikroprsline kako u ma-
sava, tako i granici rastapanja. Dobra zavarljivost celika karak-
terise se prslina.
Proba skionosti ka pojavi prsiina O'NEJ predv:idena takode za
ispitivanje zavarljivosti limova. Zavaroo.a epruveta se izvodi
preklopnog spoja iz dva lima, stegama, sa preklopom
od 25 mm. Dimenzije epruveta date na slici VIII-10. Nanosenje ugao-
nih savova izvodi se naizmenicno 1, 2, 3, 4 (vidi pri
:
1
i

se sav 4 nanosi tek posto se
ohladi. Ispi ti vanj se moze ucini ti os
strozijim, povecanja brzine hladenja,
sto se postize postavljanjem bakarnih plo-
ca na preklopni spoj. Posle zavarivanja,
epruveta se raseca linijama I, III i
IV, otkrivanja
prslina.
d) Proba SVINDEN-RIV-a.** - Ova se
proba vrsi na pomocnom u (sl. VIII -11)
se sastoji iz dve ploce cvrsto s:tegnute
dva zavrtnja. Gornja debela ploca
izradena iz istog celika kao i ispitivana
epru.veta, dok donja ploca jos vece deb-
8 ljine. Ispitivani celik ploce priteg-
.
4
ne se cetiri zavrtnja za
....
. 1 i: . se ohladi. Na u vrlo strogim
-- v. se cetvrti
'f' oni sav. Posle hladenja cetvrtog sava pomo--
1
+ +:;. / fizickih metoda kontrole otkriva se pri-
sustvo prslina savova ili os-
'"
2
novnom
Sl. VJII.,H - Ur.edaj za is-
pitivanje sklonosti ka pojavi
prslina debelih limova prema
Svinden-Rivu (Swinden-
Re.eve)
Ukijesteni ugaoni sav. -Za odrediva-
nje sklonosti ka pojavi prslina ugaonog sava
mornarica razradila pro bu ( sl.
VIII-12), koja prihvacena mnogim zem-
lj ama. Proba se sastoj i iz vertikalnog lima
ciji krajevi zavareni za horizontalni lim
ugaonim savovima, cime se jako
spoja. savova na
krajevima ostavlja se 200 mm za zavarivanje ugao-
nog sava koji se Ugaoni sav se nanosi najpre samo s jedne
strane. Ako posle hladenja ovom savu ne dode do pojave prslina, tada
se nanosi sav sa strane. eventualnih prslina
mo:Ze se otkriti bilo metodom kvasenja ispitivanjem. U
* O'Neill
** Swinden-Reeve
*** evoluciji ove probe vidi: Zavarivac n2, 1965, str. 2--11.

!
211
cilju izvrsenja ovog ispitivanja u vertikalnom limu, se izbusi odgovarajuci
otvor.
Pozeljno unificirati uslove zavarivanja (jacinu struje, brzinu
zavarivanja, precnik elektrode) jer oni bitno uticu na rezultate ispitivanja.
Sl. VIII-12 - Proba sa ukljestenim ugaontm savom
3. Probe sklonosti ka pojavi prslina samoukljestenim limovima
Ove se primenjuju za ispitivanje celika vrlo velikih
naroeito pri ispitivanju zavarljivosti konstrukcionih celika.
Proba KOMERELA*. - Komerel preporucio probu, koja pred-
vida savijanje epruvete iz velikog komada na kojem elektro1ucno na-
varen jedan zavar: u takvoj epruveti nastaju naprezanja usled samo-
uklj estenj
epruveta ove probe sastojala se iz sipke kvadratnog pre-
seka sa stranom kvadrata 50 mm, na ciji1p- su dvema stranama glodanjem .

.. 1na
va se savijanju pod us1ovima prikazanim na slici VIII-13. Epruveta iz vi-
lspitivanje savijanjem bez navara
lspitivanje savijanjem posle zavarivanjo
Sl. VIII-13 - Epruveta i ispitirv'anje prema Komerelu
* Kommerel
14*
212
sokokvalitetnog celika 52 (bez navara) pri savijanjem treba
da da ugao od
Komerel smatra, da metal dobro zavarljiv, ako ugao savijanja ep-
ru.vete dimenzija 50 50 mm, pripremljen pod gore navedenim uslovima,
prelazi 50.
Predlozena i jedna varijanta ove probe. Epruveta za savijanje iz-
raduje se elektrolucnim zavarivanjem zavara duzine 300 mm u. osi velike
ploce dimenzija 200 50 700 mm.
Sistematska ispitivanja izvrsena na takvim epruvetama pokazuju da:
- Celik 52, ,nezavarljiv, pokazuje grub prelom pri vrlo malim
uglovima savijanja 5 do 10 i bez deformacije. Predgrevanje epruvete iz
ovog celika do znatno povisava vrednost u.gla savijanja pri ispi-
tivanju.;
- u celiku. 37, posle analognih ispitivanja, dolazi do pojave finih
prslina vec pri malom uglu savijanja. Ako se ispitivanje savijanjem nas-
tavi do loma javlja se grubi lom sa krupnozrnom strukturom.
Predgrevanje ovih celika do znatno snizava osetljivost ovih
celika prema zavarivanju.
Ova su. ispitivanja omogucila da se definisu. zavarljivi kvaliteti ce-
lika 52 i pokaz.ala da nacin proizvodnje celika ima prvostepeni uticaj;
osim toga pozeljna sitnozrna primarna kristalizacija.
Geren* nedavno vrsio slicna ispitivanja na Tomaso,vom celiku
52 HS sa visokom granicom razvlacenja, predvidenom za izradu za-
! -varenih konstrukcij [8].

sucenom zavarivanju. cetiri debela lima
na taj nacin, sto se najpre zavare dva
sava za ukljestenje

i

(sl.
VIII-14), posle hladenja poprecni sav

Ova proba veoma privlacna

zbog svoje jednostavnosti takode i
vrlo1 stroga. Medu.tim, ona pruza malo
mogucnosti za promenu napona uklj es-
tenja, kao sto to slucaj u. drugim
__ slozenijim probama.
Proba kruznog sava iLi "Ring
Test". Ova predlozena speci-
jalno za odredivanje sklonosti dodat-
nog materijala ka pojavi prslina. Epru-
Sl. VIII-14 - Epruveta sa savom u veta u. diska, precnika 100 mm
obliku slova i 25 mm (sl. VIII-15), sa V ili
zlebom. Disk se postavlja u. odgova-
rajuce pripremljeni otvor kvadratne
ploce sa stranom od 212 mm. Posle izvrsenja kruznog sava, sav se polira i
nagriza da se otkrile eventualne prsline.
* Guerin
213
Slicno ovoj ideji, Stajnberger* i nj egovi saradnici [9] ep-
ploce 50 50 mm i 12,5 mm koja imala
ni zleb 4,7 mm i precnika 25 mm (sl. VIII-16). Topljenje dodatne
zice vrsi se za zavarivanj atomizovanim vodonikom ili
Sl. VIII-15 - Proba "kruznog
sava" ("Ring za ispiti-
vanje sklonosti ka pojavi
Sl. VIII-16 - Proba sklonosti
ka pojavi p.rslina dodatnog
mater.ijala (metoda Arcos)
pistolja za zavarivanje zastitnom sa brzim hla-
denjem Ovom probom moze se isto takoispitivati sklo-
nost ka pojavi prslina materijala sava nanetog elektrodama bazicnog tipa.
prslina se otkriva nagrizanjem polirane povrsine sava. Is-
trazivaci su primenili za izbor dodatne zice za zavarivanje
konstrukcija i (tablica VIII-1): zavarivanje
dodatnom zicom iz celika I dovodi do povisene sklonosti ka pojavi prslina;
zavarivanje zicom iz celika dozvoljava da se dobije zavareni spoj koji
manje sklon pojavi prslina zavarivanje zicom iz celika III (bez nikla)
TABLICA VIII-1
Elementi Celik I
1
Celik Celik III
0,27 do 0,35 0,15 do 0,20 0,27 do 0,32
Mn 0,6 do 0,8 0,55 do 0,75 0,7 do 0,9
Si 0,20 do 0,35 0,25 do 0,40 0,25 do 0,45
s < 0,015 < 0,015 < 0,015

< 0,020 < 0,020 < 0,020
Ni 1,65 do 2 1,85 do 2 -
Cr 0,6 do 0,8 0,8 do 1 0,85 do 1
0,27 do 0,37
1
0,35 do 0,45 -
Va -
1
- 0,20 do 0,25
* Steinberger
1
;
!
214
omogucava dobljanje zavarenih spojeva koji prakticno nisu skloni pojavi
prslina.
d) Proba NRL (Naucno-istrazivacka laboratorija Americke morna-
rice). Na slici VIII-17 prikazana jedan drug! tip proba u obliku samo-
ukljestene epruvete namenjene za odredivanje sklonosti zone rastapanja
(materijala sava) ili osnovnog materijala ka pojavi prslina. Na limu 300
200 mm i 25 mm izraden V-zleb sa zatupljenjem 16 mm u
1
25mm.
,...... 1

25 mm Pravac val;an;o

-----------------------
1 L.-1
r----225mm_J

16mm
Sl. VIII-17 - Epruveta N.R.L. za odre-
divanje sklonosti ka pojavi prslina zone
rastapanja. Metoda primenjena -od
strane istrazi,vacke laboratorije Americke
mornarice
[ ..

nu strogosti ispitivanja, povecanjem razmaka u korenu zleba,
promenom precnika rupe.
Probe osetljivosti prema zarezu
1. Probe Ditijela*
Probe Ditijela [10] za ispitivanje osetljivosti prema zarezu priprema-
ju se putem nanosenja navara postupkom elektrolucnog zavarivanja na
*
Sl. VIII-18 - Nacin pripreme prema
Ditijelu
PROBE ZAV ARLJIVOSTI
215
Iiinu 12 mm, sa dublnom uvara od 2 do 3 mm (sl. VIII-18).
N avar se nanosi izmedu dve bakarne vodice. Iz lima sa navarom ise-
caju se epruvete specijalnog i ispituju na udarnu zilavost i sa-
vijanje. ' . :
Epruvete za ispitivanje udarne zilavosti. Epruvete za ispitivanje
udame zilavosti su prizmaticnog sa poprecnim presekom 8 6 mm
i duzinom 55 mm (sl. VIII-19) (normalna UF epruveta za udar ima kvad-
ratni presek 10 10 mm).
/
1

i?7
ri6 "'-

Bi;

't

,) ,
Sl. VIII-19a Epruveta za ispitivanje udarne zilavosti SRA
(Dutilleul)
Sl. VIII-19b - Epruveta za ispitiV:anje udar.ne zilav;osti SRC
(Dutilleul)
Ditijel pokazao, da dubina i po1ozaj zareza imaju veliki uticaj na
osetljivost metode. U stvari, zarez dublne 1 mm postavljen potpuno
zoni rastapanja, dozvoljava da se jasno razlikuju dva tipa celika jacine
50 kp/mm
2
, jedan zavarljiv i drugi nezavarljiv.
. ?. . .
= udarna zilavost osnovnog materijala bez navara;
= udama zilavost epruvete sa navarom.
TABLICA VIII-2
Celik Epruveta UF Epruveta SRA Epruveta SRC
-
50 kp/mm
2

1
(kpm/cm
2
) (kpm/cm2) (kpm/cm
2
) (kpm/cm
2
) (kpm/cm
2
) (kpm/cm
2
)
--
-
Zavarljiv 9,68 8,32 0,86 11,33 6,22
10,55
9,34 2,99
Nezavarljiv 5,72 4,69 0,82 6,30 2,71 0,43 6,82 1,16

--
0,32
0,17
Epruveta za ispitivanje Ditijel primenjujuci isti
tip pripreme, razradio epruvetu za ispitivanje savijanjem sa uslovima ko-
je postavlja Francuska mornarica.
U toku ispitivanja savijanjem registruje se kriva sila - deformacija,
koja ima jedan od sa sl. VIII-21.
Vrednosti, koje omogucuju odredivanje zavarljivosti svode se na od-
redivanje sledecih parametara:
- maksimalna sila F;
- ugao savijanja koji odgovara maksimalnoj sili;
- ugao savijanja koji odgovara prvoj diskontinualnosti na krivoj;
- ugao savijanja koji odgovara potpunom lomu epruvete;
! 1
1
1
1
1
216
rad potpunog loma koji se doblja odredivanjem ukupne povrsi-
ne ispod krive na dijagramu (sl. VIII-20);
odnos rada loma s?. posle dostizanja maksimalnog opterecenja
prema ukupnom radu S, tj. S/S.

Sl. VIII-20 - Dijagram "sila - deformacija" dobljena probom
savija,nja prema Ditijelu. Kriv:a pokazuje odredene

Ako diskontinualnost na krivoj sa dijagrama nastala pri pojavi
prve prsline, neophodno odrediti dva odnosa: S
2
/S i S.jS.
Rezultati ispitivanja. Za nedovoljno zavarljiv celik jacine 50 kp/mm
2
dobija se diskontinualnost naprezanju sto dovodi do toga, da rad
loma S
2
prakticno jednak nuli (sl. VIII-21).

...
'
\

\
\

u

8
Ugao S'avijanja
Ugao savijanjo

u9ao savijanja
Sl. VIII-21 - Oblik krivih savijanja nedovoljno zavarljivog
srednje zavarljiv:og i dobro zavarljivag celika 50
i
\
l\
.1
1\
1
1
217
Za srednje zavarljiv celik jacine 50 kpfrnm
2
doblja se
diskontinualnost naprezanja: rad loma s?. posle dostizanja
opterecenja veci.
U dobro zavarljivog celika jacine 50 kp/mm
2
zapaza se od-
sustvo naprezanju rad loma veliki.
2. Probe Snata*
probama ili opste zavarljivosti, za odredivanje
osetljivosti prema zarezu, treba istaci probe Snata; kako se osetljivost
prema zarezu odreduje prema preloma, ove probe nam omogu-
da pravimo izmedu preloma nastalih dekohezijom i pre-
1oma nastalih smicanjem.
Epruvete za ispitivanje udarne zilavosti prizmaticnog sa
poprecnim presekom 10 10 mm i 8 10 mm se
zareza na suprotnoj strani od zareza imaju cilindricni otvor. U slu-
caju uoblcajnih epruveta za ispitivanje udarne zilavosti (Sarpi ili UF) dubl-
na zareza iznosi 5 mm, odnos visina/sirina 5/10; za Menaze
ovaj odnos 8/10. U Snatovih epruveta ovaj odnos iznosi 3/10 sa ostrim
dnom zareza "Coheracie" (Koheraci) epruveti (sl. VIII-22a) i
* Schnadt
Kr
Koheracljo
45
d =1
Sl. VIII-22 - Oblik i dimenzije epruveta prema
Snatu
i
1
1
1
1
218
nim dnom zareza "Resilacie" epruveti (sl. VIII-22b); bez
zareza sa visinom od 8 mm nazvana "Dynacite" (sl.
VIII-22c). U zareza, sa strane nalazi se cilindricni otvor
precnika 5 mm sa izlazom - otvorom od 3 mm koji se
od tvrdog metala.
Vrednosti ove tri izrazene kilopond-
metrima kvadratnom, da se ustanovi dija-
gram zilavosti koji stepen krtosti ispitivanog celika.*
Ako vrednost zilavosti ispod 2 kpm/cm
2
tada nastaje
lom dekohezijom (povrsina preloma sa sjajnim zrnima). Ako vrednost
zilavosti premasa od 8 kpm/cm
2
, lom nastaje smica-
njem, povrsina preloma ima mat zrna.
3. Proba sklonosti ka pojavi prslina univerziteta Lihaj**
razradila americka Skola istra2:ivaca za
zavarljivosti celicnih limova vecih Osobenost ove probe ogleda
se promene stepena krutosti
niza proreza duzim stranama epruvete do rastoj anj od ivice
(sl. VIII-23b).

!....1_
85 do 135 mm 12,5 mm
t L-

@

Sl. VIII-23 Epruveta univerziteta Lihaj
(Lehight)
U dimenzija 300 200 mm, osi,
se izradi nesimetricni dvostrani U-zleb, cije dimenzije pokazane na
sl. VIII-23. zleba L se menja zavisnosti od lima
- za manje od 25 mm, L = 85 mm;
- za vece od 25 mm, L 135.
* Detaljnije vidi Zavarivac 1/1966. str. 2-18 i 2/1966. str. 2-17.
** Lehight
PROBE ZAVARLJIVOST!
219
Posle zavarivanja dela, se even-
prslina pregledom, ili ma kojim
metodama kontrole- magnetoskopskom, rendgenografskom itd.
Prema ispitivanjima americkih istrazivaca, pri nisko-
celika sa sadrzajem do prsline se,
dode do njihove pojave, nalaze samo sava (zoni rasta,panja),
dok pri celika ili legiranih ceHka nedovolj-
ne zavarljivosti, prsline zoni pod uticajem toplote i raspros-
tiru se materijal sava rastapanja).
4. Proba sklonosti ka pojavi prslina Braun-Boveri
Epruveta za ispitivanje sklonosti ka pojavi prslina sastoji se iz niza
ploca, cija odgovara lima
konstrukciji, dodirne povrsine fino obradene rendisanjem; sklapa-
nje i stezanje ploca izvodi se pomocu zavrtnja, koji prolazi kroz
liniju ploca (sl. VIII-24). Broj i dimenzije ploca odreduje sam istrazivac
Sl. VIII-24 - Braun-Boveri epruveta za
ispitivanje sklonosti ka pojavi prslina
zavisnosti od osoblna osnovnog materijala i primenjenih elektroda.
Na dodirnim ivicama ploca
Na cetiri bocne povrsine ovog bloka ploca, paralelno sa
osom koju predstavlja zavrtanj za steza:nje, izrade se glodacem zlebovi
sa razlicitim zaobljenja dna zleba (r = 2 do 5 mm); nekim
220
slucajevima radi se zleb sa ostrim uglom. Ispunjavanje zlebova sa za-
dnom, vrsi se elektrolucnim navarivanjem u jednom sloju
elektrodom ciji precnik odgovara radijusu dna zleba. Ispu-
njavanje zlebova sa ostrim uglom vrsi se zavarivanjem sa vise zavara.
Ispitivanje se vrsi na taj nacin, sto se odabranim elektrodama,
koje sasvim prirodno, odgovaraju vrsti osnovnog materijala epruvete,
polozi jedan zavar, zatim se trazi da li ima prslina koje se mogle
javiti u zoni rastapanja na mestima suceljavanja ploca ili u zoni ispod
navara.
Proba Braun-Boveri stroga, i prvobitno predvidena za
izucavanje sklonosti ka pojavi prslina austenitnih celika. Danas se ova
proba primenj uj i za druge vrste celika.
Sastavljajuci od ploca iz razlicitih vrsta austenitnih
celika, moguce naci, pri samo jednom ispitivanju, elek-
trodu za zavarivanje odabranog celika.
5. Proba Kinzela
Poznato da se zilavi lom karakterise
povrsinom, krti lom sjajnom - kristaiastom preiomnom
definisan kao lom bez suzenja u slucaju kidanja pri
zatezanjem, ili bez poprecne kontrakcije u slu.caju epruvete za savijanje. r
Kinzei [11] razradio epruvetu za ispitivanje savijanjem koja ,
dozvoljava da se razdvoje zilavog i krtog loma metala kao i da \

nog paralelnoj duzoj strani, nanosi se elektrolucmm ,.
zavarivanjem navar 100,6 mm. Upravno na navar, ureze se
glodacem zarez dublne 1,27 mm celoj sirini epruvete; radijus

r = 6,35

Sl. VIII-25 - Kinzelova epruveta i nacin
izvrsenja ispitivanja
PROBE ZAV ARLJIVOSTI
221
nja dna zareza iznosi 0,25 mm. Epruveta se lagano savija pomocu pri-
tiskaca pri cemu se povrsina epruvete sa zarezom nalazi u zoni
zatezanja.
U ove probe, meri se bocna epruvete posle preloma
u nivou zareza i poredi se sa pocetnom sirinom epruvete. Ovo merenje
vrlo osetljiv:o i zahteva vrlo brizljivu pripremu epruvete. Kinzel
Uzima, da prelazU metala iz zilavog Stanja U krto stanje odgovara 1
kriticne kontrakcije za datu temperaturu.
Ova ispitivanja, izvrsena pri razlibltim temperaturama iz.medu
+ i omogucavaju da se odredi prelazna temperatura, tj.
temperatura pri kojoj celik ,prelazi iz zilavog stanja u krto stanje (videti
u daljem tekstu).
Da se izbegao vrlo veliki broj ispitivanja pri razlicitim tempera-
turama, Kinzel predlaze izvrsenje ispitivanja pri sledecim uslovima:
- za brodske konstrukcije i za konstrukcije, koje rade u zatvorenim
prostorijama, dovoljno odrediti kriticne uslove prelaza iz zilavog
stanja u krto stanje, kojom odgovara 1 kontrakcije pri temperaturi
.
- za konstrukcije, izlozene utioajima vecih temrperaturnih prome-
na, dovoljno odrediti ki'Iiticne uslorve pre1aza iz zilavog stanja u krto
stanje pri temperaturi Ova kriticna temperatura moze biti razli-
cita u raznim zemlj ama.
Uporedenje rezultata, dobijenih pri datoj temperaturi, pri ispitiva-
nju epruveta sa navarom i bez njega, dozvoljava da se izvuku zakljucci
uticaju rezima zavarivanja na osobine celika. Navescemo nekoliko
interesantnih zakljucaka, koje dao Kinzel:
se m
teta struj i velikih brzina zavarivanj
- pri jednakoj zateznoj jacini, nastup krtosti posle zavarivanja
vise slucaju ugljenickih celika nego u slucaju legiranih celika;
- nastup krtosti posle zavarivanja u vec:Uni s:lucajeva, visi u spo-
jeva izvrsenih na limu u stanju pos:le valjanja nego kod spojeva izvrsenih
na normalizovanim limovima;
- termicka obrada, prigodno primenjena posle zavarivanja, snizava
kriticnu temperaturu prelaza u krto stanje do njene pocetne vrednosti
pre zavarivanja.
Kinzel ustanovio, da zavarljivost celika odreduju mnogobrojni
faktori:
- uslovi proizvodnje i deroksidacije celika imaju veliki znacaj;
- kriticna temperatura prelaza u krto stanje zavisi od velicine zrna;
ona se povisava sa uvecanjem dimenzija primarnih zrna;
- kriticna temperatura se, u vecini slucajeva, povisava sa porastom
sadrzaja ugljenika u celiku; ona se snizava sa uvodenjem u celik nekih
legirajucih elemenata;
- kritie-na temperatura se nesto poviSava ako se celik podvrgne
obradi hladne deformacije; ,proces starenja posle hladne deformacije
u biti funkcija kvaliteta is,pitivanog celika.
Kinzelova proba nasla primenu pri mnogobrojnim istrazivanjima
zavarljivosti celika, narocito u Institutu za zavarivanje u Parizu [21].
222
6. Krstaste epruvete za ispitivanje zatezanjem
Odredivanje sklonosti celika ka krtim lomovima ispitivanja
krstastih (sl. VIII-26) nedavno Belgiji od
strane profesora Zute-a* [13]. Ove epruvete, sa specijalnim zarezima
se snaznoj dvoosnoj masini za ispitivanje zatezanjem.
Sl. VII-26 - Krstasta epruveta za ispitivanje zatezanjem prema
Zute-u (Soete)
* W. Soete
Sl. VIII-27 - Krti lom jedne krstaste
epruvete. Glavni lom se prostke duz
jedne od dijagon.ala
223
Jedna serija epruveta ispituje se na temperaturi ispod temperature
prelaza u krto stanje, druga serija epruveta - iznad ove tempe-
rature. Krti lomovi u krstastim epruvetama nastaju, kao pravilu,
dijagonali epruvete (sl. VIII-27), dok za zilave prelome, rasprostiranje
prsline nastaje poprecno kroz jedan par krakova krstaste epruvete
(sl. VIII-28).
Sl. VIII-28 - Zilavi lom krstaste pro-
be sa sl. VIII-26. Lom se prostire kroz
krak krstaste epruvete
Cilj probe Robertsona odredivanje otpornosti celika prema sirenju
krtog loma. Epruveta se podvrgava ravnomernom zatezanju u za to
predvidenoj masini za ispitivanje (sl. VIII-29). U procesu ispitivanja, u
epruveti se proizvodi temperaturni gradijent putem bladenja jednog
kraja epruvete u tecnom rashladnom sredstvu, dok se drugi kraj zagreva
ili ostaje pri temperaturi.
Lom se proizvodi pomocu udara ohladenom kraju epruvete, koji
se nalazi na temperaturi nizoj od kriticne temperature prelaza u krto
stanje. Ovaj udar izaziva pojavu krtog loma, koji se ka top-
lom kraju epruvete; i zadrzava se u nekoj tacki epruvete; temperatura
ove tacke se odredi.
Promenom primenjenog optrecenja moze se izraditi dijagram
(sl. VIII-30), kodi pokazuje promenu napona u funkciji temperature za-
ustavljanja loma. Vertikalni deo krive, odgovara kriticnoj temperaturi
Tk, pri kojoj dolazi do zaustavljanja rasprostiranja loma za ma koja pri-
menjena naprezanja. Horizontalna grana krive odgovara kriticnim vred-
nostima napona k' Rasprostiranje lomova ne nastupa pri temperaturama
visim od Tk ili ako napon nizi od k.
Ova ,proba pokazuje, da kriticna temperatura zavisi od kvaliteta
celika, njegovog hemijskog sastava, nacina proizvodnje, termicke obrade,
velicine zrna, tj. zavisi od za koje su odgovorni celicari (metalur-
'
\ ..
1
224
zi). Kriticni napon uslovljen pravilnom raspodelom naprezanja, tj.
faktorima koji zavise od konstruktora.
Uticaj lima na temperaturu zaustavljanja daljeg sirenja
prsline prikazan na slici VIII-31. Temperatura zaustavljanja vrlo
brzo raste sa povecanjem lima. Tako na primer, za lima
.. ..

Ji
1
25 mm temperatura zaustavljanja iznad + l0C; temperatura zaustav-
ljanja opada do za lima od 5 mm, sto ocigledno dokazuje
dominirajuci uticaj lima na obrazovanje kriticnih i
rasprostiranje prslina.
6
Zona rasprost/ranja
krtlh lomova
1
1
Zona lcojoj se
lomovl ne s/re
1
1

- +
emperatura

Sl. VIII-30 - Robertsonov dija-
gram. Srafirana zona ,razgranicava
napona i temperatura pri
kojima dolazi do krtog loma

-
.s 25
1 20
15'
.s
......
10

Q 5
-20-.15 -10 -5 + 5 + 10 +15 + 20
emperatura

Sl. VIII-31 - Uticaj na
temperaturu zaustavljanja prsline.
Dijagram izraden ispitiva1njem
na prema Robertsonu
n
/
225
IV - TEMPERATURA PRELAZA U KRTO STANJE
...... ih godina su izvrsena mnogobrojna istrazivanja ponasanju
pri niskim
ispitivanja ne spada]U u tzv. "lSpltivanJa zavarl]1vost1 posto
tura prelaza u krto stanje poglavito kriterijum za procenu kvali-
celika. N eke organizacij i ustanove unele su medu tim ovaj vid
va:nja u svoje tehnicke propise, odredujuci vrednost zilavosti celi-
a udar pri datoj temperaturi za klasifikaciju elektroda ili osnovnog
ala.
U zajednici sa Moneronom*, mi smo rezultate ispitivanja temperature
aza u krto stanje upotreblli kao kriterijum kvaliteta elektroda. Doslo
toga, da klasifikacija elektroda prema prelaznoj temperaturi odgo-
njihovoj klasifikaciji prema mehanickim osobinama dobivernim pri
,!".!.v<>..J.J.H ili dinamickim metodama ispitivanja [14].
Zna se, da krtost celika raste kada temperatura okolne sredine
kontinualnom zakonu; zatim pri nekoj odredenoj temperaturi me-
prelazi iz zilavog stanja u krto stanje. Ova temperatura nazvana
rom prelaza krto stanje. Poznavanje "prelazne" temperature
veliki prakticni interes, posto dozvoljava da se predvide
granice, ispod kojih celik prelazi u krto stanje, opasno za
. sigurnost konstrukcij
temperature prelaza u krto stanje
moze da pokaze dve zone brze promene udarne zilavosti.
anomalija se javlja u bliskoj sobnim temperaturama i naziva
zonom "izmene tipa preloma";** ovde dolazi do prelaza vlaknastog ili
ovitog preloma u zrnasti izgled preloma.
Druga zona promene, nalazi se u niskih temperatura, i naziva
"temperatura ,prelaze u krto stanje";*** ova oznacava naglu pro-
u energije potrebne za razaranje celika: od visokih vrednosti sa
asticnim deformacij ama pri 1omu, ka niskim vrednostim.a bez plasticnih
eformacija (potpuna krtost).
Prvi ,prelaz, koji u vezi sa rasprostiranjem prslina, se lakse od-
'e pri ispitivanju epruveta sa ostrim V-zarezom, pomocu kojih se
obljaju kontinualne krive temperatura-udarna zilavost u obliku slova S.
s.
Nasuprot tome prelaz u krto stanje se tacnije odreduje epruvetama
UF ozn:acenim velikim rasipanjem vrednosti energije udarne zilavosti.
. Shodno ovome, pravilno odredivanje temperature prelaza u krtostanje
b1tno zavisi od oblika epruvete za ispitivanje udarne zilavosti.
* Moneyron
** "Transition de cassure" u francuskoj i "fracture transition" u engleskoj
literaturi.
*** "Transition de fragilite" u francuskoj i "ductility transition" u engleskoj
literaturi.
1 S Metalurgija zavarivanja
226
Za sa ostrim zarezom ova moze odredena
prevojnom tackom S-krive prema nekim [15], kritic-
Krlvo udorne iilovostl f(T
1
)

Sredn/e vrednostl
il/ovlh lomovo

--
--
/
/
,.
.,...
...
.,

:0

:::
N

..

"
:::>
Opfto
srednio
vrednost
Srednje vrednusti _"_, .
lcrtlh lomovo . _.. '
. --
--
1 __ ......

1

emperaturo

nom koja odgovara kon-
vrednosti zilavosti
od 2,76 do 4,14 kpm/cm
2
(20-30
stopa/livra).
U ednoj lepoj i
zilavosti sa tipa UF, rade-
noj IRSID*, Ulmo, F. Bas-
tenaire i R. Borione** pokazali, da se
blizini "prelaza krto
stanje" posmatrati dva tipa pre-
loma, koji vrlo razlicitim
nivoima energije loma (sl. VIII-32):
- "zilavi" prelomi za visi nivo
rada; i
- "krti" prelomi za :rrizi
trosenog rada.
Srazmerna kolicina zilavih preloma
progresivno se povecava sa
rom i asimptotski se vred-
nosti
Sl. VIII-32 - Odredivanje tempe-
rature prelaza u krto stanje. Dv:o- U prelaznoj zoni, gde koegzistiraj
jaka raspodela udarnih energija u dva tipa preloma, "temperatura prela-
prelaznoj zoni za krto stanje" Tt data krivom
, srednjih vrednosti udar:ne zilavosti

.. ....
Ordinata tacke daje vrednost zilavosti Kt, koja odgovara
prelaza krto stanje.
Isti [16] predlozili da se ogranicena
kojima odgovara i zilavih preloma, tj. oblast van koje se moze
naci samo jedan tip preloma, zove prelaznom zonom.
Gornja granica prelazne temperature Ts odgovara pri
kojoj se zilavih preloma.
Polozaj prelaza krto stanje zavisi od stepena strogosti
udarnog tj. od oblika zareza. Za sa ostrim zarezima
prelazna se pomera sobnih
Faktori koji uticu na temperaturu prelaza u krto stanje
1. Uticaj legirajucih elemenata
Elementi koji sastav celika razlicito na
prelaza [17]. Ugljenik i fosfor, neizbezno prisutni celiku (sl. VIII-33),
prelaza ka visim nasuprot, man-
gan na snizenje prelaza. pri koncentraciji
do takode snizava prelaza, sa povecanjem sadrzaja
dolazi do njenog povisenja.
* Institut za naticna istrazivanja u industrije celika, Pariz.
** Ulmo, Bastener i Borion.
'
'
227
Medu specijalnim legirajucim elementima samo nikl i titan snizavaju
temperaturu prelaza dok hrom, i vanadijum uticu na njeno po-
visenje. Aluminijum pokazuje povoljan uticaj na temperaturu prelaza
vrlo malim koncentracijama (do U literaturi postoje takode
podaci uticaju azota [18] i vodonika [19] na temperaturu prelaza.
!5*
'_..r--; ..-4 4
4()

v ...-&" V'
....... ..----- v
u ___.
2 "
+
4 ";----
s" s.
... 1 ...
...... )r -..._
. ..,._ --
S"V....,.
- .-- -. _____
1- ---+; -+- -' -- 2
_ / . ....._ N, --

,/ 1.. 5-+-;
0.10 015
0.?0 (;_?5
0.30 n 35 045
0.?0 0.40 0.60 0.80 1.0 1.2 1.4 1.6

008 0.16 0.?4 032 04() 43 ! S;
00?0 0.030 O.U40 11(}70
Hemljskl sostav (%)
Sl. VIII-33 - Uticaj hemijskog !Sastava C.elika na pome-
ranje temperature prelaza u krto stanje
2

---
--- _..-
1--'_____-

0,10 0,20 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
f<oncentrac/ja leg/rajuC/h elemenata Cr, Tl, V, (%)
Sl. VIII-34 - Uticaj legirajucih elemenata u celiku na pomeranje
temperature prelaza u krto stanje
228
2. Uticaj velicine zrna ceLika
Uticaj velicine zma celika na temperaturu prelaza (sl. VIII-35) stu-
dirali su mnogi istrazivaci [20]. Temperatura prelaza opada skoro linearno
sa smanjenjem velicine zrna od 1 do 5 skali ASTM; odredivanje veli-
cine zrna vrsi se metodi Mak-Kejd-En.*
-
"'
>
.5!

! 2;
::::>

- 75 -60 -40 -20 +- 20
emperatura

SI. VIII-35 - Uticaj velicine zrna na pre-
laznu temperaturu sava izradenog bazicnom
elektrodom.
Lefevr i Lemoan** [20] su ispitivali uticaj velicine zma na tempe-
raturu prelaza materijala savova, izvrsenih kiselim i bazicnim elektro-
dama, za razlicite zareza (sl. VIII-36).
Nacin proizvodnje celika, metod umirenja, stepen i smer obrade
gnjecenjem uticu na temperaturu prelaza celika. Pozitivan uticaj
umirenja celika aluminijumom, na temperaturu ,prelaza ustanovljen
istrazivanja americkog Nacionalnog za standarde*** [21]. Stetan uti-
caj dispersionog otvrdnjavanja na prelaznu temperaturu izucavao
R. Lou**** [22].
Primer odreaivanja temperature prelaza
Prethodna ispitivanja udarne zilavosti rastopljenog dodatnog mate-
rijala, nanetog bazicnim elektrodama jacine 50 kp/mm
2
, na epruvetama
tipa UF,omogucila su da se odredi da temperaturaprelazaleziiza--l10C.
Znatno veci broj odredivanja izvrsen pri temperaturama - 105 + l5C.
Za svaku ispitivanu temperaturu 25 epruveta, da se
tacnije oderdila temperatura prelaza krto stanje.
* Quaid-Ehn
** Lefevre i Lemoine
*** National Bureau of Standards
**** R. Low
Tempe-
ratura

+ 15
-90
-105
-109
-112,5
-120

15
.::.75 -60 -20 20
emperatura

Sl. VIII-36 - Uticaj zareza na prelaznu
temperaturu (prema Lefevre i Lemoine)
Epruveta sa U (UF) zarezom (bazicna elektroda, kriva 1;
kisela elektroda, kriva 4). Epruveta sa V-zarezom (ba-
zicna elektroda, kriva 2; kisela elektroda, kriva 5).
Koheracija (ostar zarez), Snatova epruveta (bazicna
elektroda, kriva 3; kisela elektroda, kriva 6)
TABLICA VIII-3. - Bazicna elektroda
(Ispitivanja i
229
Broj
!
Procenat
Udarna zilavost (KUF) (Kpm/cm
2
)
epruveta epruveta zilavih
Epruvete Epruvete Srednja
za probu sa krtim preloma
sa zilavim sa krtim vrednost
udarom prelomom (%)
prelomom prelomom zilavosti
10 100 17,10 17,10
23 2 92 9,12 2,02 8,55
16 9 64 7,75 1,53 6,33
Tt Odredena pomocu
Anrijive prave 50 5
9
1
12 43 7,61 7 3,85
3 22 12 6,0 0,78 1,41
i
f
'
;

.
1
i
1
1
1
1
1
1
!
1
i
1 ;
11
1
i'
230
U tablici VIII-3 prikazana raspodela vrednosti udarne
zilavosti, koje karakterisu zilavi i krti lom. Anrijeva* prava omogucuje
da se odredi temperatura prelaza krto stanje; ona iznosi Tt = (sl.
VIII-37). S druge strane, moze se pokazati da prelazna zona obuhvace-
na temperaturnim intervalom - 109 + l9C.

1
1
1
1
1
--+-..,..____,,, ... ....... ! -+;-+1---+
-v
98
95

/1
90
80
lj
70
60
v
50
40
30
20

tj l

10
5

2

1

1
0,5
"
11
,_-
,_ ...
0,1
0,05
0,01
-130 -120 -110 -100 -90 -80
Temperatura

.......

..._.
:;;

>
..2
-N
.......

-..;.
-;;

....
....
:::..::
Sl. VIII-37 - Anrijeva prava za odredivanje pre-
lazne temperature sava (stanje posle
izvrsenog bazicnom elektrodom (Henry)
...
Vrednost udarne zilavosti pri temperaturi prelaza iznosi
5 kpm/cm
2
(sl. VIII-38), dok za gornju granicu prelazne zone (Ts -
= - srednja vrednost udarne zilavosti iznosi 8,5 kpm/cm
2

* Henry; metoda statistickoj analizi (prim. red.)
\'
.;.:....;..========-"-=-"=-"======= -----------.-
- _.,.,.
PROBE ZAVARLJIVOSTI
1
1

opSto srednla vrednost
srednJO 11rednost tilovih lomova
-

sredn1o vrednost krtih lomova
--
.. 85
--
__
--
-
)-
- ....
-
-
.....

.....
L ___

- -
----
!----
/
/
,/
-
--
-
t-
-

. -
1
1

- 120 -115 - - 105 - - 95 -90 - 85
emperatura (Cu)
Sl. VIII-38 - Odredivanje temperature prelaza u .krto
stanje materijala sava izradenog bazicnom elektrodom
D) Temperatura prelaz.a rastopljenog dodatnog materijala
u stanju posle zavarivanja
231
Krive zilavosti, na slici VIII-39, pokazuju rezultate ispitivanja :::

nja. NI:"oze se-konstatovati, da krive, koje odgovaraju - --
celuloznim elektrodama (krive 1, 2, 3), u prelaznoj zoni pokazuju ostar i
pad time interval temperature prelaza veoma suzen. Nasuprot, kri-
ve, koje odgovaraju rutilnim elektrodama (krive 4 i 5) i elektrodama ba-
zicnog (kriva 6 i 7) mnogo su vise razvucene tako da i interval
temperature prelaza siri.
Temperatura prelaza definisana ,prevojnom tackom ovih krivih, na-
lazi se u neposrednoj temperature prelaza Tt koja odgovara kon-
vencionalnom nivou kriticne vrednosti udarne zilavosti

= 5 kpm/cm
2

Vrednost 3,5 kprn!cm
2
prihvacena u vecini s:lucajeva, kao kri-
ticki nivo udarne zilavosti za uglj enicne konstrukcione celike.
Vrednosti udarne zilavosti za gornju granicu prelazne zone Ts znat-
no su vise od 6 kprn!cm
2
za elektrode kiselog i celuloznog tipa; za
de rutilnog i bazicnog tipa ove vrednosti su znatno iznad 8 kpm/cm
2

Uticaj termicke obrade
Zagrevanje do toku deset casova uz potonje vrlo lagano
hladenje ne utice na prelaznu temperaturu. Ipak, ova obrada smanjuje
rasipanje rezultata pri ispitivanju udarne zilavosti, naroCito pri tempe-
raturama izvan prelazne zone, sto se moze objasniti odstranjivanjem
velikog dela vodonika.
<1
!
i
i
'
i!
1
'

:

1
1
1
i
i
'
'

1
1
!
1
,,
232
ne dovodi do promene sitnozrne feritne struk-
ture, doblvene pri elektrolucnom zavarivanju, vec tezi samo, da olaksa
koagulaciji perlita izvesnih slojeva. Ovom se oslobadaju zaostali
naponi i odstranjuje se rastvoreni vodonik.
-
1 Oksidna elektroda 0
1
2 Kiselo elektroda
lektroda sa organskim
materijama V /----+---!-----!1---::7'-f 16
4 Rutilna elektrodo R
1
v ............... 6
5 Rutilna elektroda R2
/1 .. .!_
l/

/' i

;)
/. ... ... s.-
)
...... ",... .. -".
L.-..... 1 ...
/ / " "' 2 ...
8
1 ' ....
6
-f-- f --1---- --- :g
. -- 4
;,lf-- t V, --
Sl. VIII-39 - Krive udarne zilavosti f za
sav izraden elektrodama razlicitog tipa (bez ter-
obrade posle zavarivanja)
U slucaju elektroda oksidnog tipa, zagrevanje na dovodi do izlu-
civanja velikog dela azota u vidu nitrida zeleza koji su otkriveni metalo-
grafskom analizom. U ovom slucaju, termicka obrada pri veoma
stetna.
U slucaju ostalih tipova elektroda, zagrevanje na uticepovoljno
na udarnu zilavost, pri tom ne dolazi do primetnije promene tempera-
ture prelaza u krto stanje (sl. VIII-40).
utice nepovo1jno na temperaturu prelaza.
Uticaj ove promenljiv u zavisnosti od tipa obloge elektroda
pomeranje temperature prelaza t posebno izrazeno u slucaju elektro-
da sa kiselom i celuloznom Ova termicka obrada menja sitnozrnu
;1!
\
.. '"m-...----------------------------
233
strukturu slojeva rastopljenog dodatnog materijala, doprinoseci cesto iz-
luCivam.ju druge faze (perlita), takode o1aksava i iz1ucivanje rastvorenog
azota iz cvrstog rastvora sto tezi iglicaste strukture - nit-
rida zeleza.
1 Rurilno R
1
bez topfotne obrode posie zovarlvonjo
2 Rutilno R
2
oez toplotne posle zovarivan;o
Rutilno elektrodo R 2, zogrevonte pri 1
4 Rutilno elektrodo R2
1
iorente pri
5 BoliCno elektrodo 7 bez toplotne 1
obrade posle rovorJvan/O
18
6 Bozicno elektrodo ""'
7 Boz/C:no elektrodo 8
1
, ioren1e
8 elektrodo

bez toplotne
obrode posJe Lavorivonto
9 Bozil:no elektrodo 14 "'""'
ioren1e pri
u
-

...._
u.
:::>

"'
..2
;N

:::>
2
u

+

-120 -100 -60 -40 -20 +20
Sl. VIII-40 - Kriv:e udarne zilavosti = f za
sav, izraden elektrodama rutilnog i bazicnog tipa,
tennicki obraden na temperaturi 650 i
Za elektrode kiselog prelaza t se pomera pri
takvom zarenju sa - na + za elektrode celuloznog tipa, sa
- na - l0C; ovo pomeranje temperature prelaza sasvim nez-
natno u slucaju elektroda bazicnog i rutilnog tipa (s1. VIII-40)
Prelazna temperatura zavarenih spojeva
Na osnovu rezultata istrazivanja temperature prelaza zavarenih spo-
jeva izvrsenih na niskougljenicnom celiku = Mn =
bazicnom elektrodom jacine 50 kp/mm
2
, mogu se izvuci sledeci zak-
ljucci:

1'
1i
;1
!1
11

11
1.
1,
11
234
prelaza materijala sava (zone rastapanja) sa sitnozr-
nom nalazi se na oko - (kriva 1, sl. VIII-41). Ova tem-
malo se menja (Tt = - kada se obzir sve struk-
zavare,nog spoja, zarez na sava (kriva 4). Ba-
zaltna (kriva 2, sl. VIII-41) veoma nepo-
1

1
!
!
HemiJslu sostov 1
-10
!
Osnovnt
lonn
1
-20

1
1-
matefiJol
2-30
0,16

Mn 0,55 0,56
-50
S;
trogovimo
0,48 1
-60
s 0,032 0,024 1
-70
7.

0,029 0,018
1
.
1.
-80
1 -90

"nstonan,n
Sl. VIII-41 - Temperatura prelaza u krto stanje
zavarenog spoja iz niskougljeniC.n.og celika
16 mm; zavarivanje izvrseno bazicnom elektrodom
jacine 50 kp/mm
2
,. voljno dejstvo na prelaza, njeno pov1senje do

!
Osnovni materijal, koji nije termickog cik-
1 zavarivanja, ima prelaza reda - sto dosta
i dobroj saglasnosti sa vrednostima prikazanim tehnickoj li tera
!
1
Zona pod toplote osnovnog materijala ima tem-
1!1 - sto predstavlja osetno
. sa osnovnim materijalom. Snizenje prelaza bi se moglo
1 jasniti feritnih zrna ovoj zoni.
Shodno prednjem, moze se doneti opsti pri
rastopljeni dodatni materijal se od kvalitetnog
celika dvema karakteristikama:
- hemijskom i
-
1. Rastopljeni dodatni materijal nanet elektrodama sa jezgrom iz
celika, sa oksidnih elektroda, ima
veoma mali sadrzaj i relativno visok sadrzaj man-
gana i Odnos Mn/C, za oksidne elektrode, iznosi 1,
za kisele i celulozne elektrode 4 do 5, za elektrode 6 do 8, za
bazicne elektrode ovaj odnos znatno veci od 8.
2. pri od oko ima povoljan na meha-
nicke osobine materijala sava. Ovaj element takode snizava
prelaza.
PROBE ZAVARLJIVOSTI
235
Moze se pretpostaviti da u opstem slucaju, rastopljeni dodatni
materijal potpuno umiren, izuzimajuci rastopljeni materijal nanet oksid-
nim elektrodama.
3. Sadrzaj necistoca, sumpora i fosfora nizak (S +
sto proizilazi iz izbora materijala jezgra elektrode i proizvoda koji ulaze
u elektrode. N asuprot, sadrzaji kiseonika i azota su relativno vi-
soki pri zavarivanju oksidnim elektrodama (N = do pri
zavarivanju kiselim i rutilnim elektrodama koncentracija azota . iznosi
oko pri zavarivanju bazicnim elektrodama od do

4. Materijal sava ima sitnozrnu strukturu sa izuzetkom poslednjeg
sloja, sto proizilazi iz osobenosti toplotnog ciklusa elektrolucnog zavari-
vanja. Velicina feritnih zrna odgovara oznaci 7 ili 8 skali ASTM (80
do 90 zrna kvadratnom incu), sto vrlo daleko od velicina zrna koje
obicno susrecemo u valj anim celicima.
5. Zagrevanje na ne dovodi do izmene dimenzija feritnih zrna.
Pri zavarivanju kiselim elektrodama dolazi do izlucivanja nitrida zeleza,
sto utice na temperaturu prelaza i povisava do + l5C. U materijalu
sava, izvrsenom elektrodama ostalih tipova, dolazi do koagulacije perlita,
koja vrlo cesto pracena izlucivanjem tercijalnog cementita u vidu
finih plocica granicama zrna.
Osim toga, rastvaranje ugljenika u feritu izaziva povisenje granice
razvlacenja. U stvari ustanovljeno, da granica razvlacenja materija-
la savova znatno iznad granice razvlacenja valjanih celika istog hemij-
skog sastava. Odnos granice razvlacenja prema zateznoj jacini za mate-
rijal sava cesto prelazi 0,80, dok se za celike ovaj odnos

6. Zarenje na izaziva sasvim nepovoljan uticaj na materijal sava.
Ovaj postupak termicke obrade, s jedne strane dovodi do uvecanja feritnih
zrna, s druge strane, vodi obrazovanju novih faza: perlita, krupnoigli-
castog nitrida zeleza i tercijalnog cementita u vidu vrlo sirokih traka.
Promena temperature prelaza materijala sava, nanetog elektrodama
kiselog ili celuloznog tipa, postaje znatna. U ovom slucaju, u.ticaj he-
mijskog sastava preovladava nad uticajem strukture.
Za materijal sava, nanet bazicnim ili rutilnim elektrodama, mikro-
struktura ostaje jos sitnozrna pri zarenju na pomeranje
temperature prelaza u krto stanje reda velicine i ona ostaje jos vrlo
niska. Za ovu vrstu rastopljenog dodatnog materijala uticaj strukture
predominantan.
7. Pokazali smo, da u slucaju zavarenih spojeva, izradenih bazicnim
elektrodama, sitnozrni materijal centralnog dela sava ima skoro istu tem-
peraturu prelaza u krto stanje, kao .i materijal epruveta, izrezanih pot-
puno iz rastopljenog dodatnog materijala. Nasuprot, bazaltna struktura
dovodi do pomeranja temperature prelaza u krto stanje u sobnih
temperatura. Temperatura prelaza ove strukture se moze porediti sa tem-
peraturom prelaza u krto stanje konstrukcionih celika, uprkos cinjenici,
da odnos Mn/C u slucaju rastopljenog dodatnog materijala visi.
,,
i
1 i
236
BIBLIOGRAFIJ
[1] D. Sejerian: Rev. Soud. Autog., 303 (1939), 702.
Bernard: Soud. et Techn. Conn., vol. VI, 7-8 (1952), 153.
(2] Granjon: Proposition pour une classification des essais de soudabllite. Docu-
ment I. I. S.: IX, 26-53, Soud. et Tech. Conn., vol. VIII, 3-4 (1953).
[3] R. Woirin: Soud. et Tech. Conn., vol I, 3-4 (1947), 48.
[4] Prof. Chevenard.: Bull. Soc. Ing. Soudeurs, 35 (1935), 1760.
[5] Prof. Chevenard i Portevin: Journ. and Steel Inst., vol. (1935),
333.
[6] Brillie i D. Seterian: Congres Int. de l'Acetyl, et de la Soud. Aut.
(London 1936), vol. III (1936), 613.
[7] Granjon: Soud. et Conn., voJ. I, 11-12 (1947), 230.
1
(8] Guerin: Annales de l'Inst. Tech. du Batiment et des Trav. n'J 27
(octobre 1957), 935.
[9] V. Steinberger, Simone i Stoop, The Welding Jourm., 9 (1950), 752.
l [10] Dutilleul: Bull. Tech. de Bur. Veritas, vol. 19, 1 (1937), 1.
1 [11] Kinzel, Di Swan i Biers: Soud. et Tech. Conn., vol. III, 5-6 (1949),
l
l,l [12]

Videau i R. Quigna: Soud. et Tech. Conn., vo1. VII, 3-4 (1953), 69.
[13] W. Soete, Rev. Metall., vo1. 54, 1 (1957), 71.
[14] D. Sejerian i Moneyron, R. Acad. Sciences, 238 (1954), 2239; Rev. Metall.,
1 52, 3. (1955), 219.
1 [15] R. W. Vanderbeck ,i Gensamer: Welding Jour. Suppl., 29-1 (1950), 37 s .
.
1
! P.uzak i W. S. Welding Jour. Suppl., 4 (1954), 187 s.
[16] Ulmo, F. Bastenaire i R. Borione: R. Acad. Sc., Paris, 237 (1953), 59; Rev.
Metall., 50 n 12 (1953), 868.

[ [18] Enzian i Salvaggio: Welding Journ., Suppl., 11 (1950).
i [19] L. Schaeffler, Campbell i Tielsch: Welding Journ. Suppl., 31-6
: (1952), 293 s.
:!
,,
,,
; i :1

i!
il
i i 11

;;
ii

i(
!1
ii
; 'ii
i: iJ
1
'. ii
-- li
Hodge, R. D. Manning i Reichhold: Jour. Metals, 3 (1949).
[20] Lefevre i Lemoine: Rev. Arcos, 125 (1952), 3171.
[21] G. W. Geil, N. L. Carwile i Digges: Research Nat. Bur. Standards, 48-3
(1952).
[22] R. Low: Welding Jourm. Suppl., 31-3 (1952), 253 s.
GLAVA IX
ZAVARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
I - USLOVI ZA V ARLJIVOSTI
Veliki broj publikacija tretirao zavarljivost ugljenicnih celika. U
cilju proucavanja ovog blli su organizovani brojni simpozijumi
i savetovanja, i izvan Kongresa; tako su na primer na jednom od posled-
njih savetovanja, odrzanom Lijezu 1956. godinu. "0 opreme
za rafinerije" metalurzi i konstruktori diskutovali razlicitim aspektima
ovog pi tanj
Mada napredak u ovoj u toku poslednjih godina znaca-
jan zahvaljujuci istrazivanjima i usavrsavanju posebnih proba nazvanih

prs1iiia-koj1 su usiovljeni kvalitetom celika, njegovim nacinom prizvodnje,
fenomenima starenja, itd.
Med:unarodni Institut za Zavarivanje (MIZ) bavi se ovim
od svog osnivanja, i Preporuke* sa ciljem da se definisu
minimalni zahtevi, koji obezbediti odgovarajuci kvalitet zavarenih spo-
jeva pri elektrolucnom zavarivanju konstrukcionih celika. Ove Preporuke
se ne mogu uzeti kao definitivan dokumenat; one sluze kao polazna tacka
za buduca istrazivanja u okviru IX Komisije MIZa.
Ove Preporuke se odnose na limove, pro.file, sipke i lamele, koji se
koriste u metalnim konstrukcij ama, mogu da se prosire i na druge
1asti, na primer, cevi, cevovode itd.**
U Preporukama su izlozeni opsti principi koji se odnose na ogranice-
nja u pogledu hemijskog sastava celika i celicnih limova u ci-
lju dobljanja odgovarajuceg kvaliteta elektrolucno zavarenih spojeva. U
njima su izlozeni minimalni uslovi koji, obzirom na sadasnje stanje poz-
* "Preporuke za izbor i klasifikaciju c'elika za zavarene konsrtukcije" izradila
IX Komisija MIZa: "Ponasanje metala pri zavarivanju", IIW/IIS-22-59 objavljeno
Zavarivac, broj 1-2, 1960. str. 35-38.
** Ovaj deo teksta inspirisan W. Bonhomme: "Razmatranje
klasifikaciji vrsta celika, prigodnih za zavarene metalne konstrukcije". Izdavac: Bel-
gijski komitet za metalne konstrukcije i opremu za rafinerije nafte, Brisel (maj, 1956),
91, 21 rue des Drapiers.
1
li
1
1
1

1
238
ZAV ARLJIVOST CELIKA
navanja - materije zavarivanja, racionalno da se postave
za i prijem celika.
Ne obzir nacine proizvodnje, ce-
tiri kvali teta celika:
Kvalitet Oblcan kvalitet koji se koristi za manje vazne konstruk-
cije koje su izlozene niskim naprezanjima.
Kvalitet Normalan kvalitet koji se koristi za kon-
i delove izlozene normalnim naprezanjima Pod
naprezanjem treba podrazumevati sve sile kojima izlo-
zena, i zaostale napone zavarivanja. Ovaj kvalitet celika
se dakle opravdano primeniti za sve gde celik kvaliteta
ne bi bio dovoljan, ali kojih ipak naprezanja ne da budu veoma
visoka. Upotreba ovog kvaliteta celika opravdana za
kojih ne postoji bojazan da doci do krtih lomova kao posledica nastalih
napona ili oblika
Kvalitet Poboljsani kvalitet celika sa smanjenom
prema On se moze za ili delove konstruk-
cija kojih opasnost od krtog loma postaje ZJnacajna.
Smatra se da izlozene krtim lomovima kada usled
svog ili izvodenja i pred-
krutost i diskontinuiteta, tako da ti uslovi pri
radnim da do krtih lomova.
Kvalitet D. Visoko kvalitetni celik sa poviseno'm prema
koji se koristi za ili delove kojih
- Oi asnost od krtih lomova velika._ __
. __., __ - -. - - . -- ... -. __._... ,----------0 --- - ---------------
. . ..
1
!
'!
TABLICA IX-1
Hemijski sastav zavarljivih celika
-.
Elementi Kvalitet Kvalitet Kvalitet Kvalitet D
0,25 0,20 0,20 0,20
Mn - 1,5 1,5 1,5
Si
- 0,6 0,6 0,6
s 0,06 0,05 0,05 1 0,05

0,08 0,06 0,06
1
0,05
'
U tablici IX-1 date granicne vrednosti hemijskog sas-
tava za gore razlicite kvalitete celika; sve vrednosti oznacene u
ovoj maksimalno vrednosti.
Na ipak treba staviti izvesne primedbe. Za celike kvali-
teta granicne vrednosti hemijskog sastava date su samo informativno;
sve vrednosti hemijskog sastava odnose se na analize pri
Pri ovih celika neophodno primetiti jos i sledece:
maksimalne vrednosti sadrzaja mangana, za celike kvaliteta
i D, izvesnim korigovane zavisnosti od sa-
drzaja
ZAVARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
239
maksimalne- vrednosti sadrzaja silicijuma date su informativno.
Ove vrednosti nezavisne od vrste elektroda;
vrednosti sadrzaja fosfora ne odno,se se na celike u
kojih fosfor legirajuci kao takav povecava mehanicku
otpornost ili poboljsava druga svojstva primer, celik Cor-Ten na
bazi hroma i fosfora);
d) odnos Mn/C u ceHku, igra znacajnu ulogu, ali nivo
savremenog materije ne dozvoljava da se fiksira minimalna
vrednost za ovaj odnos.
U tablici IX-2 su navedene granicne vrednosti celika koje
se mogu zavarivati bez primene specijalnih mera predostroznosti. Ove
limova su u preporukama MIZa date samo informa-
tivno.
TABLICA IX-2
Zatezna jacina
Granicne
v rsta celika limova
(kp/mm
2
)
(mm)
37 37 do 44
42 42 do 50 40 do 60
50 50 do 60 30 do 50
52 52 do 60 30 do 40
56 56 do 65 30 do 40
- usporavanje brzine hladenja zavarenog spoja;
- ogranicenje znacaja zaostalih napona zavarivanja;
- ogranicenje sirenja prslina.
Prakticni nacini za postizanje ovih rezultata su sledeci: predgrevanje,
upotreba elektroda velikih precnika, redosled zavarivanja, itd.
Predlazu se sledece temperature predgrevanja:
za celike 50 i 52 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 do
za celik 56 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 do
11- PROBA ZA KVALIFIKACIJU OSNOVNOG MATERIJALA
Za celike kvaliteta ne zahtevaju se p:r:obe za kvalifikaciju. Za celike
kvaliteta i D zahteva se:
odsustvo gasnih mehurova i prekomernih segregacija;
odredivanje tvrodce u zoni pod uticajem toplote ispod nava:ra
(vidi glavu VIII).
240
Zavar se nanosi u horizontalnom polozaju odozgo, uzduznoj osi
elektrodom koja iste vrste najmanjeg precnika koji se kasnije
upotreblti pri izradi konstrukcije. Intenzitet struje i brzina zavarivanja
se podesavaju prema uzorka. Uzorak se ohladi na mirnom
vazduhu zatim se rasece upravo sredini sava; polirani presek se
nagriza i ispituje tvrdoca rnetodom Vikers sa opterecenjem od 10 kp ili
nekom drugom metodom sa malim opterecenjem. Celik se moze primiti
ako ni u jednoj tacki zone pod uticajern toplote ispod zavara tvrdoca ne
prelazi vrednost od 350 Vikersa ili 330 Brinela.
U slucaju da ova granica tvrdoce bude ,prekoracena, pri zavarivanju
treba preduzeti specij alne rnere predostroznosti, vodeci svakako racuna
koje se zavaruju.
SPECIJALNE PROBE ZA KV ALIFIKACIJU
Pri sadasnjem stanju poznavanja stvari nije moguce preporuciti bllo
kakvu posebnu .probu, jos manje fiksirati vrednost koju treba
za razlicite vrste celika pomocu onih proba koje se sada koriste. Ipak,
za celike kvaliteta D, rnetalurg i korisnik treba zajednicki da odluce da
li potrebna specijalna za kvalifikaciju.
Rad koji objavio Granzon pod "Predlog za klasifikaciju
proba zavarljivosti" na inicijativu Komisije IX MIZa (dokurnent IIS,
IX, 26-53) predstavlja pokusaj klasifikacije zavarljivosti predlo-
zenih ili koriscenih u mnogim zemlj ama.
Pored ovd.h perporuka autor posebno obraca paznju na fenomen

navedenirn hemijskim analizama celika.
- UTICAJ UGLJENIKA NA STRUKTURNE TRANSFORMACIJE
OSNOVNOG MATERIJALA
U v1se navrata u ovom delu, autor pokazao uticaj ugljenika na
sklonost celika ka pojavi prslina u zoni ispod zavara (glava VI) i struk-
ture koje su rezultat toplotnog ciklusa zavarivanja (glava III).
U delu autora "Savovi" rezimirani su rezultati rada raznih autora
koji se odnose na uticaj ugljenika na strukturne transforrnacije u zoni
ispod zavara; taj rezime dat dijagramom na sl. IX-1. Autor poka-
zao da razlika u tvrdoci izmeau naponski zarenog celika (kriva I) i
zavarenog celika (kriva raste sa koncentracijom ugljenika. razlika,
koja iznosi 30 do 40 Brinela za niskougljenicni celik sa 0,10 do
ugljenika, prelazi 250 Brinela za celik sa ugljenika. Predgrevanje
znatno srnanjuje ovu razliku u tvrdoci i usled toga poboljsava zavar-
ljivost celika. U rezultatima uzetim iz radova arn.erickih autora nije
* Les Soudures, izdanje Dunod. Paris.
ZA V ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
241
vodeno ni unetoj toplotnoj energiji elektrolucnim zavarivanjem,
ni zavarenih limova, faktorima koji su od presudnog znacaja
za proucavanje strukturnih transformacija zoni ispod zavara.
.......
!XI
:r:

t:
500
400
300

"U

>
,_
200

1
0,40 0,50
Sadrtai ug/jenlka celtku (')'())
Sl. IX-1 -Uticaj sadclaja ugljeni.ka u na strukturne
transformacije pri elektroJ.ucnom zavacivanju. Kriva I po-
kazuje promenu tvrdoce ugljenicnog celika u
stanju. pokazuje promenu tv,rdoce sava. dve
.. --'
U novijim istra.Zivanjima autora, koja su vrsena na nizu obicnih
celika sa promenljivim sadrzajem ugljenika IX-3) navarivanje
vrseno automatom, kako bi se s jedne strane ukazalo na uticaj
brzine zavarivanja za limove konstantne (d ._ 20 mm), s druge
strane, na uticaj promene za istu vrstu celika =
Navari na limovima 20 mm, dobijeni su na taj sto su
vrednosti precnika e1ektroda i intenziteti struje odrzavani konstantnim
(preenik elektrode: 5 mm, I = 375 napon zayarivanja luka se kretao
izmedu 23 i 25 V. Brzine zavarivanja su iznosile: 10, 20, 30 i 45 cm/min.
'
TABLICA IX-3
Hemijski sastav celika
Oznake
Mn Si s
1

celika
1 0,18 0,42 0,12 0,028 0,019
2 0,24 0,50 0,15 0,024 0,021
0,34
'
0,53 0,18 0,031 0,022
4 0;45 0,62 0,25 0,027 0,018
5
1
0,54 0,65 0,25 0,032 0,027
1
1
1
1
242

/

/
/

.,.....-- 4
... ....--
400
350
v

.......-
f--1- 1
300

(.) 250
.
f---
_.,.
__ ,. .....
--
'1)
...
::.
f-.
0

___ ,.
_..-1
llo--.,.
----0
.....-t--
_ ..
0

-- 1
_...- 1
- -- !
=

--

--
---
------0
r- --
r---

--
--
1'----- - . .., ---

-----
0,34
2"--
--------
1
0,18
200
150
100
20 30 40 45
Brzina zovorivanja (cm/min)
Sl. IX-2 - Uticaj brzine zavarivanja na tvrdocu pregrejane zone razli- ,
. citih ugljenicnih celika (d = 20 mm). PCicetne tvrdoce celika prikazane su ----i
i...;c.,;-.. .
Sl. IX-3 - U = 120 - Mikro-
struktura zone najintenzivnijeg
uticaja toplote; Vidmanstetenova
struktura sa sorbltnim agrega-
tom; sadrzaj ugljenika celiku
0,24/(); tvrdoea 200
ka strukturama kalj enj kada
45 cm/min (sl.
Farnilije krivih na sl. IX-2 prika-
zuju promenu maksimalne tvrdoce u
zoni pod uticajem toplote ispod zavara
u funkciji brzine zavarivanja. Uticaj
brzine zavarivanja utoliko znacaj-
niji ukoliko sadrzaj ugljenika u ce-
liku veci. u stvari, mikrostrukture
celika 1, 2 i 3 odgovaraju transforma-
ciji Ar' (s1. IX-3), cak i pri dosta veli-
kim brzinama zavarivanja (30 cm/min),
celik 4 sa ugljenika, narocito
pri velikim brzinama navarivanja ima
trustitno-bejnitnu strukturu (sl. IX-4).
Pri zavarivanju celika sa vecim
sadrzajem ugljenika strukture su trus-
titno-martenzitne pri malim brzina-
m.a (10 do 30 cm/min), sl. IX-5, i teze
brzine zavarivanja dostignu vred.nost od
ZAV ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
243
2. U drugoj seriji proba menjana limova od 10 do 50 mm
za celik sa ugljenika, kako se definisao uticaj materi-
Sl. IX-4 - 1500 - Mikrostruktura zone najinten-
zivnijeg uticaja toplote; nodularni trustit u osnovi. gor-
njeg bejnita; tvrdoca 320 sadrzaj ugljenika
Sl. IX-5 - = 1 000-- Trustit'-
no-bejnitna struktura zone najin-.
tenzivnijeg uticaja toplote (V =
= 30 om!min; = 330
sadnaj ugljenika u celiku 0,54%
celiku 0,45%
Sl. IX-6 - 1800 - Kom-
pleksna bejnitno-martenzitna
strukutra zone pod uticajem top-
lote, (V = 45 cm/min; 420);
sadrzaj ugljenika u celiku
jala na tvrdoce zoni ispod zavara. Brzine navarivanja su iz-
nosile 20 cm/min i 40 cm/min; rezultati proba su prikazani na dijagra-
mu, sl. IX-7.
16*
f
[
t
244
Promena celika od 10 do 50 mm dovodi do poveeanja
tvrdoce u posmatranoj zoiili sa 250 na 320 Brinela, tj. skoro za
Pri dvostruko vecoj brzini zavarivanja tvrdoca se povecava za 50 Bri-
nela. Ako se oslonimo na preporuke, koje izradila Komisija IX Medu-

350 t----r----t----P_.c..--t-'----
::r:

1:
v = 20cmfmln

1
-u

'"Q
....
>
.....

(mm)
Sl. IX-7 - Zavisnost tvrdoce zoni pod
uticajem toplote celika sa ugljenika
od njegove za dv:e brztne
narodnog Instituta za zavarivanje, kojima se dorpusta da tvrdoca u zoni
ispod zavara bude 330 Brinela, mozemo konstatovati da za celik sa
ugljenika, pri brzini zavarivanja od 20 cm/min nije potrebno
preduzimati specijalne mere predostroznosti; nasuprot tome, za savove
izvrsene dvostrukom brzinom zavarivanja lim treba predgrevati pocev
od 20 mm.
IY- TEHNOLOSKI FAKTORI KOJI UTICU NA ZAVARLJIVOST
Zavarljivost- sustastvena osobina celika - .. s jedne strane, funk-
cija njegovog hemijskog sastava i njegovih metalurskih osobina (od-
sustvo segregacija, gresaka dvoplatnosti -. raslojavanja, itd.), s druge
strane, zavarivanog lima i velicine sopstvenih napona koji
nastaju tokom zavarivanja, dakle, koncepcije konstrukcije.
Nedovoljna zavarljivost se ogleda u pojavi prslina na strani osnov-
nog materijala u neposrednoj blizini sava. Kako ranije bilo,_.pokazano,
pojava prslina moze se smanjiti ili potpuno izbeci nekih
specijalnih mera koje su dobro poznate zavarivacima:
ZA VARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA
245
Izbor elektrode
Izbor elektrode znacajan tehnoloski faktor. U stvari, sa poveca-
njem sadrzaja zonama pod toplote postoji tenden-
cija ka metastabllnih koje doprinose
vise ili manje znacajnih lokalnih u zavisnosti od prirode i obi-
ma transformacija. Primena elektroda koje pri zavariva-
mnogo vodonika, kao sto su celulozne, kisele i
elektrode, moze da pojavi prslina. Iz ovog s:ledi da za
zavarivanje ugljenicnih ili niskolegiranih celika neophodno predvideti
bazicne elektrode sa niskim sadrzaj em vodonika.
S strane, pri jednoj te istoj vrsti elektroda, primena elektroda
veceg precnika, i samim tim povecanih intenziteta struje zavarivanja,
dopririosi pobo1jsanju zavarljivosti usled vece kolicine toplotne
energije.
N.acin zavarivanja
Prvi zavari zleba prema pojavi prslina
male zaprernine dodatog materijala zavarenog sa hladnim osnovnim ma-
terijalom. U ovom izbegavati male zavare i,
ako moguce, zavarivati koren sava elektrodama velikog precnika, na-
pri zavarivanju odozgo.

d=h
d=h
h:::.d
SI. IX-8 - Razliciti zlebova sa zatupljenjem
246
Osim toga, se da zavar bude debeo i neprekidan, kako
se izbegao znatan toplote. Zbog ovog treba predvideti dovo-
ljan razmak limova korenu zleba kako provar bolji,
narocito pri elektrodama velikih precnika uz veli-
kih acina
Pri pripremi zavarenih spojeva u V ili U-zleba ili centru
X-Zleba (sl. IX-8) narocito se primena koja
elektroda sa vecim intenzitetima struje.
S strane, pokazano da razmak limova koji
veci od 4 do 5 mm, olaksava obrazovanje prslina krateru; tom slucaju
se bilo da se elektroda vrati unazad da se
lokalna usahlina, da se sav zavrsi na koji postavljen pro-
spoja, cime se sto vise krater od sava.
Pod da drugi faktori identicni, ugaoni savovi . su
osetljiviji prema pojavi prslina. Nasuprot tome, savovi zavareni verti-
kalnom manje skloni pojavi prslina, nego savovi zavareni
,po1ozaju odozgo ili horizontalno-vertikalnom Shodno tome
pri zavarenih spojeva treba predvideti zavare sto
za datog preseka zleba.
zlebova
Pri slabo zavarljivih celika moze se primeniti
. metod - nacin koji se sastoji tome da se povrsine stra-

.,
'
.. . ....

1
5 do 10 (sl. IX-9). Ako se ova operacija vrsi na slobodnim (neukljes-
tenim) limovima, dakle, bez obrazovanja sopstvenih napona,
ne trebalo da dode do pojave prslina; 4avarivanje se zatim izvrsava
na mekom "oblozenog" sloja, elektrodama vece mehanicke jacine.
Ocevidno da se ovim metodom stvara jedan navareni sloj od mekseg
celika da se izbegla pojava prslina, ali se zavarenom istovre-
meno pojavljuje i zona.
Mikrostruktura savova
Metalografska ispitivanja savova iz celika
da se jedan opsti Ugljenicni celici, cak i oni sa sred-
njom vrednosti ekvivalentnog medustrukture
bejnitnog tipa. takvih celika vise gornjim
transformacijama Ar' fini sorbit),
nicnih celika transformaciji Arm.
U videli smo da "IRA-krive" celika klase
m.anje ka bejnitnih
tura pri Ovo proistice iz cinjenice sto se transfor-
macije Ar', i Ar
111
sto rec1 da tri transformacije
nisu jasno razdeljene, kao sto to kod celika klase i D.
ZA V UGLJENICNIH CELIKA
2.47
Ako se krive anizotermnog razlaganja
sa (sl. IX-9) sa ARA-krivom celika
(sl. IX-10), moze se konstatovati da se bejnitna kada
sadrzaj raste. Isto tako, feritna koja veoma siroka
celika sa ugljenika, primetno se
nom u korist perlitne koja tada celo zrno.

900
800
700
G

.......

500

Qj
Q.

..__ 400
---------------------------------------------
Austenit
...._
-

Mn =0,63%

100

0,1
10 100 1000 10000
Vreme (sec)
Sl. IX-9 - Kriva anizotermnog razlaganja austenita nisko-
ugljenicnog ceblka (ARA)
Na sl. IX-10 prikazana IRA-kriva razlaganja
toidnog celika (kriva prikazana isprekidanim crtama) prema krivama
anizotermnog razlaganja osencene crticama). Bejnitna
naznacena dijagramu, odnosi se na izotermnu
Metalografska analiza da zavareni spojevi iz nisko-
ugljenicnih celika treba da ili
nog tipa s feritnom mrezom (sl. IX-3), ili finog lamelarnog trustita,
i .i
)
,

"" l 1 !1 .
248
nekim slucajevima sa gornjim bejnitom (sl. IX-4) pri uslovima manjih
brzina bladenja. Pri zavarivanju celika sa visim sadrzajem ugljenika
naporedo sa trustitnom strukturom javlja se i martenzit (sl. IX'-5 i
sl. IX-6).
800
700
600
G soo

.....

z4QO

...
QJ
Q.

Austenit

3
=
1
., .. ., ...
.
\
' ',
, Bejn/t
...........
......
.....
....
--
,-

100 1000 10000 100000
10
Vreme (sec)
Sl. IX-10 - Kriva anizotermnog razlaganja austenita celika sa
uglj;enika zone). Taclms.to 1001neta
Bejnitno podrucje pripada ovoj poslednjoj krivoj
GLAVA
ZA VARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH
CELIKA
Zavarljivost austenitnih hrom-niklovih celika odreduju tri osnovna
faktora:
1. Sklonost ka pojavi prslina u zoni rastopljenog materijala sava ili
u osnovnom materijalu; ova sklonost u znatnoj meri zavisi od struktur-
nih osobenosti metala.
2. Izlucivanje hroma, koje uslovljava medukristalitnu ko-
roziju.
. . . .. __ 3. Obrazo12anje intermetalidnea .--Jaze pri. odredenim...koncentraci::_-:-:------.

krtosti celika.
U ovoj glavi razmotreni su razliciti vidovi zavarljivosti austenitnih
hrom-niklovih celika, uzimajuci u obzir namenu zavarenih konstrukcija.
KLASIFIKACIJA AUSTENITNIH CELIKA
Medu nerdajucim austenitnim hrom-niklovim celicima koji se pri-
menjuju za izradu zavarenih konstrukcija, razlikujemo, sledece rezlicite

1. Austenitni ceLici tipa 18 Cr-8 Ni Cr, Ni) sa ili bez
dodataka drugih specijalnih legirajucih elemenata, kao sto su
titan, i dr.
2. Austenitni celici tipa 20 Cr-10 Ni Cr, Ni) sa dodaci-
ma legirajucih elemenata ili bez dodataka.
3. Austenitni celici tipa 16 Cr-13 Ni sa dodacima legirajucih
elemenata ili bez njih.
4. Austenitni vatrootporni celici, hemijski postojani pri visokim tem-
peraturama, izmedu kojih su najrasprostranjeniji austenitni celici tipa
1
250
24 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni sa ili bez dodataka mangana,
niobijuma itd.
Uticaj razlicitih legirajuCih elemenata
Hrom osnovni element koji karakterise nerdajuce i vatrostalne
celike; on poboljsava njegovu otpornost prema Vec pri sadrzaju
hroma celik ,pokazuje povisenu postojanost prema hemijskoj koroziji,
ali da bi celik zaista postao nerdajuci, povecati koncentraciju
hrom na 12 do Ova osobina suprotstavljanja hemijskom dejstvu
ostvarena obrazovanjem tanke povrsinske opne oksd.da horma, koja
stiti metal od dalje oksidacije.
Na sl. prikazan dijagram stanja sistema zelezo-hrom. Hrom,
kao "alfageni" element, tj. stabllizator a-faze, suzava koja
se prostire u temperaturnom intervalu izmedu i Tacka

1700
v
../ .... .v
l600

(
.... --

f+- lo:o 1---+-+

1400

r\
-_ 9 --- _ _
i . i --- 1200 !--'-\t--t---+--+---1r----t'-tv_or-+--+--+--+
1 1
1
1
r
1100 1-
,_ v

80 90 100
Sl. - Dijagram stanja sistema zelezo-hrom
snizava se najpre sa 910 na pri povecanju koncentracije hroma
od do zatim ponovo raste do pri 12 do Cr. Tacka
transformacije

(transformacija koja se nalazi pri za
cisto zelezo, sa uvodenjem hroma postepeno se snizava, i poklapa se sa
tack6m AR pri temperaturi i sadrzaju hroma od
ZAV ARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA
251
Celokupna dijagrama stanja, koja odgovara koncentraciji hro-
ma iznad predstavlja legura, koje zadrzavaj.u strukturu a-
faze bez ikakve strukturne transformacije. Prema tome, legure ove ob-
lasti nisu podlozne kaljenju. Pri zagrevanju takve legure iznad odredene
temperature, zrno pravilno povecava dimenzije usled pregrevanja, ali
predstavlja nepovratan proces pri hladenju, usled nepostojanja tacke
transformacije. Prema tome, posle takve termicke obrade legura zadrzava
ktupnozrnastu strukturu, sto izaziva ,povecanje njene krtosti. U.nutar y-
petlje sa temperaturnim intervalom 900 do legura ima auste-
nitnu strukturu, pri koncentraciji hroma 12 do legura ima dvo-
faznu strukturu, +
Ova granica od karakteristicna samo
za legure bez ugljenika. U prisustvu ugljenika- "gamagenog" elementa,
y-petlja se siri pri jednovremenom sirenju dvofaZJne + fl
(sl.
-
1500 /
lj + letno fozo
.!
6 letno fozo
lj - gvoide
1300 \\ .......
1200 '\ 1' '.... '
v \1\
G
'(_ 1100 ' v
9
1\ '
\

700
gvoiae
600
13 Vo 23% 27%
1 /
500
1
5 70 15 20 25 30 35 40
Sodriai hroma (%)
-
-
Sl. - Uticaj ugljenika na sirenje - petlje
(prema Bain)
Pri VlSlffi koncentracijama hroma pojavljuje se nova, a-faza, u
ako hroma, dajuci cvrsti rastvor u koncetracionom inter-
valu 42 do ili dvofaznu strukturu pri sadrzaju hroma
ispod ili iznad navedenog intervala. Ovaj deo dijagrama veoma zna-
cajan, posto obrazovanje a-faze izaziva povecanje krtosti legura ze-
lezo-hrom.
252
rezime moze se reci, da sistema sa sadrza-
jem do hroma pri
rama ispod tacke
zatim ogranicenoj petljom

se Ovakve su osetljive prema termickoj obradi,
posebno, se kaliti na od 950 do U kon-
centracionom intervalu 12 do hroma, struk-
i podlozna transformacijama; ovakve
legure vrlo Pri koncentracijama hroma
iznad legura sa jednofaznom feritnom bez tacke
transformacije. Dodavanje "gamagenih" elemenata, kao sto ugljenik,
nikl, mangan, itd. siri
gljenik, kao "gamageni" element, siri
zelezo-hrom i stvara, s strane, sa ostalim sastojcima ze-
lezo-hrom vise kompleksnih hroma (Fe, Cr)
3
C,
se ovim pri malim koncentracijama hroma (Cr < po-
vecanje njegove koncentracije dovodi do obrazovanja hromom
obogacenih karbida tipa (Cr, Fe)
7

i (Cr, Fe)
4

Dijagram na sl. sirenje gama-petlje.
Dijagrami na sl. pracenje izmena linija transfor-
macije stanja sistema u od sadrzaja
Cr:::: Cr= 6
Cr = 12 Cr= IB
/azo
0.2 0.4 0.6 0.8 1 0.2 0.4 0.6 1
Sadria1 (Ofo) Sadriaj (Ofo)
Sl. - Uticaj hroma na pomeranje linija dijagrama stanja sistema
zelezo-ugljenik; oznaka Cm znaci karbld
hroma. Tacke G i N se, tezeci i
i
Pocev od Cr se trofazna + + karbidi, koja
se siri sa uvecanjem sadrzaja hroma.
Takode znacajna cinjenica da se tacka S pomera
pri koncentracije hroma. Pri sadrzavaju hroma
tacka se nalazi pri dok celi-
cima sadrzaj iznosi Uz to granica rastvor-
ZA V ARLJIVOST USTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA
253
ljivost ugljenika u gama-fazi pomera se u visokih temperatura
kuda se jednovremeno i tacka S.
Pri sadrzaju hroma, nestaje sve do koncentracije
ugljenika manje od Kada koncentracija ugljenika manja od
legura ima jednofaznu strukturu pri visem sadrzaju ugljenika
- dvofaznu strukturu Eutektoidna tacka S pomera se ka tempe-
raturi pri sadriaju ugljenika ne vecem od Trofazna oblast
+ + karbidi pri tome veoma razvij ena.
Nikl, slicno ugljeniku, jeste "gamageni" element, tj. stabilizator
y-faze, koji tezi povisenju prokaljivosti celika i snizava kriticnu brzinu
kaljenja.
Uvodenje nikla u sistem zelezo-ugljenik pri Cr siri
i dovodi do nestajanja i + karbidi, pomerajuci eutektoidnu
tacku nanize (sl.
!:!
"
Cr= IBCfo
Ni=
Cr=IB%
N1=40fo
Cr=IB%
Ni=B%
Cr=IB%
Ni=120fo
!OOOt-+'l------1
..
....
= ;'k""
<:t+Cm
0.2 0,4 0,6 0,8 1 0.2 0,4 0,6 0,8 1 0,2 0,4 0.6 0,8 1 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Sadria1 (Ofo) Sadriaj (Ofo) Sadria1 (Ofo) Sadria; (Ofo)
Sl. - Uticaj nikla na sirenje celiku sa 180fo hroma;
oznaka Cm znaci karbld
Celici sa sadrzajem Cr i nikla osetljivi su prema kaljenju
usled prisustva nikla i dobijaju osobine nerdajucih celika zahvaljujuci
prisustvu hroma. Oni pripadaju celicima martenzitnog tipa, isto kao i
celici koji sadrze Cr ali bez nikla. Celik sa sadrzajem nikla
posle kaljenja sa ima martenzitnu strukturu, ako temperatura
kaljenja riije manja od onda austenitnu strukturu; medutim,
ovaj austenit nepostojan i razlaze se pri termickoj obradi otpustanja.
Poeev od Ni i + karbidi nestaju, pri nikla prakticno
se zapaza samo struktura austenita i + karbidi.
Siroko rasprostranjeni (klasicni) celici sa _sadrzajem hroma i
nikla pri vrlo niskom sadrzaju ugljenika imaju stabilnu jednofaznu
austenitnu strukturu. Prisustvo ugljenika dovodi do izlucivanja komp-
leksnih karbida sa y-fazom. Austenitna se siri sa povecanjem
koncentracije nikla, narocito pri temperaturama pocev od sto
svedoci povisenju rastvorljivosti karbida sa povecanjem koncentracije
254
nikla. Na primer, pucev od temperature rastvorljivost
ugljenika iznosi za celik tipa 18 Cr- 8 Ni, i za celik tipa
18 Cr -12 Ni.
Dijagram stanja trojnog sistema zelezo-hrom-nikl (sl. daje
predstavu raspodeli razlicitih strukturnih sastojaka pri brzom hladenju
celika sa sadrzajem ugljenika (prema Metal Handbook).
Sl. - Strukturni sastojci legura trojnog sistema zelezo-nikl-hrom
pri hladenju sa temperature tecnog stanja. Celici
tipa 18 Cr-8 Ni nalaze se na granici austenita
Termicki ciklus pri zavarivanju nerdajucih celika tipa 18 Cr- 8 Ni
treba da dovede do pojave metastabilnog austenita u neposrednoj
+ martenzit. Dovoljno medutim, uvesti u takav celik bllo
kakav "alfageni" element (hr:om, titan, silicijum, niobljum), da se
ova pomerila prema sa dvofaznom strukturom: austenit
i ferit.
Pri analizi Seflerovog dijagrama ove transforrn.acije biti detalj-
nij razmotrene.
Rezimirano, nikl stabllizuje austenit, dajuci klasicni nerdajuci celik
tipa 18 Cr- 8 Ni. Austenitna struktura ovih celika nema tacke trans-
formacije i, shodno tome, sklona ka porastu zrna pri pregrevanju.
Modificirajuci dejstvo nikla znatno smanjuje ovu tendenciju rasta zrna,
koja se mogla ocekivati pri zavarivanju.
ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA
255
Mangan, koji takode ,;gamageni" element, povisava
hrom-niklovim celicima. Mangan moze delimicno
ili da nikl. Postoje hrom-manganovi i hrom-
nikl-manganovi celici koji vecini
Ovi celici se dobrom slicno hrom-niklovim ce-
licima.
Silicijum, "alfageni" element, koji povisava postojanost prema
oksidaciji hrom-niklovih celika pri agresivnih gasova
povisenih temperatura. Ovaj element, slicno hromu, doprinosi
obrazovanju feritne faze. Suvise visoka koncentracija pove-
cava sklonost ka pojavi prslina celika pri povisenim tem-
peraturama. Usled toga, treba ograniciti sadrzaj silicijuma u austenitnim
celicima da bi se sprecilo obrazovanje prslina u procesu zavarivanja.
Narocito veliki znacaj silicijuma u celicima sa visokim sadrzajem
nikla.
Aluminijum, kao ,,alfageni" element, slicno silicijumu, stiti metal
od oksidacije pri visokim temperaturama. Preporucuje se
njegovog sadrzaja u celicima, predvidenim za z:avarivanje, da se
izbegla povisena sklonost ka pojavi prslina.
kao "alfageni'' element, a-fazu. On utice
ne samo kao element kodi odreduje strukturno stanje celika, vec i kao
element koji doprinosi hemijskoj postojanosti ce1ika u nekim korozionim
sredinama, na primer, u nekim kiselinama, ili sredinama zasicenim joni-
ma Cl+, prema kojima postojanost hroma nedovoljna.
-U opstem slucaju, sadrzaj u austenitnim celicima iznosi
1
!
f
'
. ___
pokazuj bi tan U tica. _,

koji blti opisan. Molibdenu se takode pripisuje povisenje plasticnosti
austenita pri visokim temperaturama, prema tome snizavanje njegove
sklonosti ka pojavi toplih prslina.
Volfram, kao "alfageni" element nema neposrednog uticaja na koro-
zionu postojanost celika. On se uvodi u sastav celika u cilju povisenja
mehanickih pri visokim i niskim temperaturama.
Titan, se uvodi u austenitne celike u cilju stetnog uticaja
ugljenika. Ovaj element ima veci afinitet ka ugljeniku od hroma i obra-
zuje titana koji prethode obrazovanju i izlucivanju karbida
hroma u temperature oko Prema tome, uticaj titana se
svodi na titana i sprecavanje osiromasenja austenita
hromom u izlucivanja granicama zrna) - sto se smatra os-
novnjm medukristalitne korozije.
Titan snazan "alfageni" element njegov sadrzaj u ovim celicima
iznosi 0,4 do tj. oko cetiri puta veci od sadrzaja ugljenika.
Titan doprinosi takode usitnjavanju zrna niskougljenicnih celika;
medutim, ova njegova u austenitnim hrom-niklovim celicima
znatno izrazena.
u austenitnim celicima ima istu kao titan, tj. nio-
bijum sprecava obrazovanje i izlucivanje hroma
svom visokom prema na taj nacin sprecava
osiromasenje hromom granica austenitnih zrna.
1
1
256
Niobljum, slicno jeste snazan "a.lfageni" element;
sadrzaj niobljuma celicima deset veci od sadrzaja
austenitnim celicima tipa 18 Cr- 8 Ni ne se ve-
ca koncetracija niobljuma od
svome "alfagenom" niobijuma pokazuje poziti-
van na osoblne vatrostalnih sa visokim sadzajem hroma i
nikla, . (na primer, 25 Cr-20 Ni i 25 Cr-12 Ni), sirenje
feritne faze.
Azot na celike slicno i i ima snazno
"gamageno" dejstvo kao i ovi elementi. Azotom se moze potpuno ili deli-
micno zameniti nikl celicima nestasice ovog
metala (1 azota ekvivalentan nikla). Dobro poznato da azot
na feritnih zrna.
Bakar ima slabo izra.zene "gamagene" osoblne i prakticno ne poka-
primetnog na celika. On se uvodi
ove celike poboljsanja hemijske postojanosti nekim korodivnim
sredinama.
OPSTE OSOBINE AUSTENITNIH CELIKA
Fizicke osoblne
Temperatura topljenja celika tipa 18 Cr-8 Ni (i

= -"--- -- - - -_- saarzafa do snizenja tem-
topljenja. Tako na primer, legure koje sadrze 2 do
temperaturu topljenja u slucaju celika
sa moHbdena ova se tem.peratura sniZav na 1
Srednja gustina celika tipa 18 Cr-8 Ni iznosi 7,93 + 0,02; uvode-
njem celik 2 do njegova gustina se nesto povecava. Sred-
nja gustina celika sa visim sadrzajem nikla (20 do iz-
nosi 8,04 + 0,02 .
. ,
Koeficijent .linearnog sirenja celika znatno visi od onog
oblcnim celicifua. Ovaj se koeficijent menja zavisnosti od
vrste celika. U tablici navedeni srednji koeficijenti
linearnog sirenja nekih vrsta celika pri razlicitim tempera-
turama.
TABLICA
Tipovi celika
Koeficijenti linearnog sirenja
do 100 do do 650
18 Cr-8Ni ........................ 16,9 10-
6
17,8 18,7
10-6
18 Cr- 8 Ni- 16,0 10-
6
16,2 10-
6
18,5 10-
6
25 Cr - 12 Ni ili 25 Cr- 20 Ni ....... 14,4 10-
6
16,2 10-6 17,4

ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIK.<\
257
ModuL eLasticnosti austenitnih celika skoro isti kao i u nisko -
ugljenicnih celika cija srednja vrednost iznosi 20 000 kp/mm
2
. Vrednost
modula elasticnosti se veoma brzo smanjuje sa povisenjem temperature:
Temperatura
Modul elasticnosti 20 000 12 000 kp/mm
2
Mehanicke osoblne
Staticke mehanicke razliCitih tipova austenitnih ce1ika se
malo razlikuju za odredenu vrstu celika. srednje vrednosti osnovnih
mehanickih karakteristika mogu se navesti:
zatezna jacina 55 do 65 kp/mm
2
granica razvlacenja 20 do 30 kp/mm
2
izduzenje {1 = 5d) 40 do
Ugljenik i azot imaju veliki uticaj na mehanicke osobine celika pri
statickim naprezanjima; ovi elementi povisavaju jacinu austenitnih celika.
U tablici koja sastavljena na osnovu podataka L. i
Hochmann-a [1] navedene su vrednosti zatezne jacine i granice razvla-
lacenja u zavisnosti od povecanja sadrzaja ugljenika i azota u celicima
sledeceg hemijskog sastava: 15,5 do hroma i 8 do nikla.
TABLICA
0,020 0,04 18,0 60,1
0,020 0,14 30,0 67,7
0,065 25,5 64,0
0,065 0,075 25,5 64,0
0,060 0,210 37,0 74,5
0,140 31,0 72,0
0,200 0,040 31,0 72,0
0,200 0,200 43,5 83,0
O.i210 34,0 76,0
0,305 36,5 81,3
Epruvete su bile podvrgnute ispitivanju posle austenitizacije pri
i kaljenja u vodi.
nema bltnog uticaja na mehanicke osoblne; njegova uloga,
medutim, raste sa povecanjem koncentracije ugljenika. Uvodenje titana,
koji lako obrazuje nitride (TiN), neutralise uticaj azota. Na taj nacin,
celik tipa 18 Cr-8 Ni sa ugljecika i 0,21 azota ima staticku
zateznu jacmu 74 kp/mm
2
, uvodenje u ovaj celik titana snizava
zateznu jacinu na 64 kp/mm
2
, tj. do polaznih vrednosti, karakteristicnih
za celike koji ne sadrze azot.
Mehanicke osobine austenitnih celika menjaju se naravno sa posto-
janjem ili raz1iCitih faza. Za celik sa Cisto austerutnom fa-
258
zom (sl. sa sadrzajem izmedu 10 do nikla, zatezna jacinc1. celi-
ka se neznatno menj dok se u isto vreme granica razvlacenj znatno
smanjuje, izduzenja se povecavaju. U dvofaznoj austenit +
ferit, zatezne jacine i granica razvlacenja se povisavaju sa uvecanjem
licine feritne faze, dok se koje karakterisu deformacionu sposob-
nost metala neznatno menjaju.
;;' 80
../
40

/'
__ )
;..-- ........

-

1
-><
Ctt '--

1
-

'

1::> ....
.(
""'
11v
/

... "-6
1
g 40
""- .....

Vl
/
. 1
20
'-...

'-....d
-"<
,
u r-.,

_g 20
'-...
10

Ferit
Fer/t ....
Ferit + oustenit Austenit

mortenzit
5 10

15 t-10
3
. - -- ..__
Sodrzoi nlklo (%)
Sl. - Uticaj mikrostrukture na mehanicke osoblne hrom-
-niklovih celika = pri razlicitim sadrzajtma nikla
(prema Houdremont-u).
Sl. - Uticaj mikrostrukture na velicinu magnetnog zasicenja
Srednje vrednosti mehanickih celika sa austenitno- feritnom
strukturom (kolicina feritne faze 20 do pri niskoj koncentraciji
uglj enika su sledece:
zatezna jacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 kp/mm
2
granica razvlacenja . . . . . . . . . . . . 40 kp/mm
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
zilavost UF) . . 20 kp/cm
2
tvrdoca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
259
Zatezna jacina i granica razvlacenja maksimalne vrednosti
sa feritno-martenzitnom .pri martenzita; pri
tome naglo opada. Mehanicke osoblne feritnoj
takode se Na sl. pokazana promena mehanickih oso-
celika sledeceg hemijskog sastava:
......................... .
hrom ............................. .
titan ............................. .
nikl ............................... .

20,0
0,5
2 do
Maksimalna vrednost magnetnog zasicenja (sl. karakteristicna
za celike sa feritnom ona se nesto pri pojavi
martenzita strukturi. Vrednost magnetnog zasicenja cisto austenitnih
legura jednaka nuli. Prema tome, prisustvo feritne faze u austenit-
nim celicima daje im magnetne
Osoblne austenitnih celika pri povisenim temperaturama
Austenitni celici visoke mehanicke osobine pri povisenim

- i- 25 cr..:2o Nl) klasi vatrootpornih celika, posto oni zadrzavaju
visoke mehanicke osobine sve do temperature od 1 Na bazi ovih
srednjih hemijskih sastava proizvedene su i druge vrste austenitnih celika
sa povisenom otpornoscu .prema U ovom delu nije moguce raz-
motriti koja se odnosi na vatrootpornih
celika pri povisenim temperaturama, kao ni metode ispiti-
vanja za ocenjivanje ovih Autor Citaocima, koji se
interesuju za pitanja, da se sa radom L.
i Hochmann-a [1], u kojem su detaljno odradeni puzanja vat-
celika i celika postojanih pri povisenim temperaturama.
Pri daljoj analizi hrom-niklovih celika cemo razmotriti uticaj
nekih legirajucih elemenata na osobine puzanja.
U gljenik u austenitnim celicima tipa 18 Cr-8 Ni veoma jako utice
na njihove pri povisenim temperaturam.a. :N sl. prikazane su
vrednosti naprezanja, koja 5 10-4 pri ispiti-
25-og i 35-og casa (koeficijent Veritas).
Ovakav ugljenika moze se objasniti jedino obrazovanjem kar-
bida granicama zrna i ravnima klizanja, te se na taj na-
cin deformacijama.
Azot jasno povisava otpornost prema celika tipa 18 Cr-
8 Ni sa ako se u ovaj celik azota njegova otpornost
prema se znatno povisava. Obrazovanje nitrida pri
uvodenju austenitne celike, azota.
17*
260
Uticaj na puzanje austenitnih celika veoma oset-
ljiv; vrsi analogan uticaj na osoblne puzanja i drugih legiranih
celika, na primer, celika postojanih pri povisenim
temperaturama.
Vanadijum takode doprinosi ,povisenju otpornosti celika prema pu-
zanju, ali njegov uticaj narocito efikasan u prisustvu malih kolicina
Sadrzaj treba da bude u granicama
vanadijuma

15 t--+----t----1--------zL--/;---+-1;

12.51:-. -+!-

/v_--+---- ---i
7,5

:u

......

0.02 0.07 0.10 0.15 0,20
SadrzOJ ug/jeniko (%)
Sl. - Uticaj ugljenika na otpor-
nost prema puzanju austenitnog ceHka
tipa 18 Cr - 8 Ni (prema Bi.nder)
Titan i pozitivno uticu na povecavanje zatezne ]ac1ne ce-
lika pri povisenim temperaturama, narocito u intervalu 550- Do-
davanje celiku titana i niobljuma (od svakog pozitivno utice na
sprecavanje puzanja sve do temperature od (sl. Pri visim
temperaturama, povisenje otpornosti prema puzanju postize se poveca-
njem kOllCetracije CelikU titana i d0
Volfram takode poboljsava mehanicke osoblne celika kako: pri nis-
kim tako i pri povisenim temperaturama. .
Nize su navedeni neki rezultati ispitivanja klasicnih austenitnih ce-
lika. Na sl. prikazane su vrednosti jacine loma pri trajanju ispiti-
Vanja 30 minuta, razlicite austenitne celike (tipova 18 Cr-8 Ni,
25 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni), u zavisnosti od

25

15

N
:::1
Q.

:u 10

-..
5
\
\
18Cr SNi + Nb
\'
'\, .. 1
8Ni
\
\
\
\\
1\ \ ,\

\
1 \
\
\
1'. \
!8Cr 8NI+ f; . ., \

'
\\
'
' :,
. \,
""'
. "
..
.....
400 500 600 700 800 900
261
Sl. - Uticaj dodatka
titana i na puzanje auste-
nitnog celika tipa 18 Cr-8 Ni (na-
, " .. _______ ;_ __ pr..e.z.anjima .ordinatnoj osi odgovara .
.
60
...... 50

-
2 40
.....

30

N
20
.2

-.

-
- .....
..... .
.........
\ 25Cr-20NI
'
1'/
,.
\
1 \f'\ \ .
";::Cr- 12NI
18Cr -BNI .L
'l\\
l\

200 400 600 800 1000
emperoturo

Sl. - .Jacine loma pri ispitivanju
(u toku 30 mim.) tri najvise rasprostra-
njena tipa austenitnih celika u zavis-
nosti od temperature
i
:'
262
Treba primetiti da vrednost jaCine loma za ove austenitne celike
pri jos veoma visoka i iznosi 20 do 25 kp/mm
2
.
D) Osoblne austenitnih celika pri niskim temperaturama
Austenitni celici imaju veoma dobre osoblne pri niskim temperatu-
rama. Ovi celici nemaju temperaturu preZaza krto stanje ("preZaznu"
temperaturu). Sa snizenjem temperature udarna zilavost se postepeno
smanjuje bez. pojave bi-modaliteta u raspodeli udarnih osoblna. Nikl
osoblne celika pri niskim temperaturama; ova osobina kako
to pokazao Bastien [2], moze se dovesti u vezu sa cinjenicom da kritic-
na tacka martenzitne transformacije Ar" opada sa povecanjem sadrzaja
nikla (sl.
[]+300

'-'
t200
Sl. - Uticaj nikla na pomeranje tempe-
rature martenzitne transformacije (prema
Bastien i Dedieu)
Hrom u tom pogledu izgleda manje gogodan jer, na primer, udarna
zilavost feritnih celika sa 15 do hroma pri temperaturama oko
- prakticno jednaka nuli.
i niobljum izgleda, podjednako nepovoljno uticu na meha-
nicke austenitnih celika pri niskim temperaturama.
U tablici dati su rezultati ispitivanja udarne zilavost izvrsenih
od autora, pri - za dodatni rastopljen materijal nanet sa tri vrste
elektroda tipa i to: 18 Cr-8 Ni (bez i niobljuma)
18 Cr-8 Ni sa i 18 Cr-8 Ni, sa Nb; u tablici dat i
hemijski sastav ovih materijala.
Rezultati ispitivanja pokazuju nepovoljan uticaj alfagenih elemenata
i niobljuma) na udarnu zilavost rastopljenog dodatnog mate-
rijala pri niskim temperaturama.
263
TABLICA
udarne zilavosti pri -
Rastopljeni dodatni. materijal nanet elektrodama bazicnog tipa
Heinijski sastav
KuF srednja Rasipanje
Tipovi
rastopljenog dodatnog materijala (%)
vrednost iz vrednosti
e1ektroda 10 proba udarne zilavo-
Mn
1
Si Ni Cr
1
Nb (kpm/cm
2
) sti (kpmfcm
2
)
18Cr-8Ni .... 0,06 1,83 0,51 8,87 18,91 - -
1
5,2 4,6-5,9
18 Cr-8 Ni-3Mo 0,07 1,72 0,48 9,08 18,75 2,85 - 4,0 4,1-5,0
18 Cr-8 Ni-1 Nb 0,10 2,00 0,57 8,95 19,35 - 1,08
1
1,3 0,8-2,1
1- SKLONOST MATERIJALA SAVA POJAVI PRSLINA
Mnogi istrazivaci, narocito americka skola Tielsche* [3], Za:pffe [4],
Schaeffler [5] itd. proucavali su sklonost elektroluc.no nanetog rastopljenog
dodatnog materijala ka pojavi prslina. rezultat ovih istrazivanja
konstruisan Sefflerov dijagram. pojave prslina u materijalu
sava i osnovnom materijalu postoje razlicite hipoteze. Najverovatnija od
ovih hipoteza Capfea [4], koja objasnjava sklonost ka pojavi toplih prs-
lina jednofaznih austenitnih legura prisustvom tanke silikatne opne
granicama austenitnih zrna. Stetan uticaj silikatne opne se moze umanjiti
ako se stvore uslovi koji doprinose izlucivanju druge jedne faze grani-
cama zrna austenita, na primer, o-ferita. Medutim, treba izbegavati pre-

fea moze da posluzi cinjenica da povecanje silicijuma (Si :2:::
u nanetom materijalu sava doprinosi povisenju osetljivosti auste-
nitnog rastopljenog dodatnog materijala ka .pojavi prslina. Poznato
takode da austenitne elektrode sa rutilnog tipa, daju rastopljeni
dodatni materijal vece sklonosti ka pojavi prslina nego elektrode bazicnog
tipa; ovo se objasnjava povisenim sadrzajem silicijuma u rastopljenom
dodatnom materijalu nanetom rutilnim elektrodama.
Iako se Sejlerov dijagram ko,ristio uglavnom za analizu uslova zava-
rivanja raznorodnih spojeva (zavarivanje feritnih celika austenitnim
elektrodama), on takode moze biti od velike pomoci pri izboru sastava
dodatnog materijala za zavarivanje austenitnih hrom-niklovih celika.
Seflerov dij,agram
Seflerov dijagram ima vr1o veliki znacaj pri zavarivanju hrom-niklo-
vih celika posto on omogucava da se razgranice uslovi zavarivanja raz-
norodnih i jednorodnih spojeva elektrodama austenitnog tipa.
dijagram proizilazi iz Maurerovog dijagrama (sl. koji
razgran1cava razlicitih strukuturnih sastojaka hrom-niklovih ce-
lika u zavisnosti od stvarnih koncentracija nikla i hroma. t
* Tilse, Capfe, Sefler
1' 1
:1
!1 .
i! 1
!
1
1.
1:
!
1
;
1 i'
1 !
1
1
1
1
1 .

264
Iz analize ovog dijagrama vidi se da koncentracija hroma pred-
stavlja granicnu tacku dveju znacajnih strukturnog stanja legura:
ferit + perlit i ferit + martenzit. Koncentracija hroma predstavlja
takode i donju granicu korozione postojanosti hromovih celi:ka. Za obra-
zovanje austenitne faze pri ovoj koncentraciji hroma, u metalu neop-
hodno uvesti nikla. Vidi se takode odmah, da celici sa sadrzajem
13 do hroina imaju dvofaznu strukturu: ferit + martenzit.
Niklovi celici imaju martenzitnu strukturu pocev od nikla; aus-
tenitna faze u takvim celicima javlja se pri sadrzaju nikla iznad
Tacka na dijagramu sa sl. koja odgovara sastavu klasicnog celika

32
Sl. - Dijagram Maurera
tipa 18 Cr-8 Ni, nalazi se u austenitnoj Tacka koja odgo-
vara sastavu nerdajuceg celika tipa 20 Cr-10 Ni, takode se nalazi u
jednofaznoj austenitnoj Prema Maurerovom dijagramu vatrostal-
ni celik tipa 25 Cr-12 Ni, (predstavljen nalazi se u dvofaznoj
dok legura tipa 25 Cr-20 Ni ima austenitnu strukturu (tac-
ka D).
Velika zasluga Seflera u tome sto pri izradi dijagrama uzeo u
obzir "gamageni" i "alfageni" uticaj razlicitih elemenata koji ulaze u sas-
tav legura. Dijagram ima sledece koordinatne ose: na ordinatnoj osi na-
nosi se ekvivalent (Ni) .= Ni
0
/o + + 0,5 Mn/o, na apscisnoj osi
ekvivalent (Cr) = Cr
0
/o + + 1,5 Si
0
/o + 0,5 Nb
0
/o.
u ovim izrazima Ni
0
/o, Cr
0
/o,
itd. predstavljaju stvarne koncen-

tracije ovih elemenata u leguri.
Klasicna predstava Seflerovog dijagram prikazana na sl.
gde su postojanja razlicitih struktura legura razgranicene pravim
265
linijama. Primena ovog dijagrama pri izucavanju zavarivanja raznorodnih
zavarenih spojeva, na ,primer, feritnih zakaljivih i austenitnih ceHka, pri
kazana u mnogobrojnim Ova istrazivanja posebno ona
koja izvrsio Sefler pokazala su, da se osetljivost ka pojavi prslina aus-
tenitnog rastopljenog materijala smanjuje pri prelazu od cisto austenitne
strukture ka dvofaznoj austenitno-feritnoj strukturi.
fkvlva/ent Cr (%)
Sl. - Dijagram Seflera
Tacke D, odgovaraju hemijskom sastavu osnovilog materijala (taj)-
lica tacke 1, 2, 3, 4 hemijskom sastavu rastopljenog dodatnog materijala

Za odredivanje sadrzaja ferita bez primene dijagrama u austenitno-
feritnim celicima blli su predlozeni razliciti obrasci. Izmedu ostalih, R.
Thomas [6] predlozio obrazac za odredivanje maksima1ne koncentracije
nikla (Ni) max u zavisnosti od drugih elemenata u celiku:
(Nl
.)max _ (Cr + 2 16)
2
_ Mn
12 2
+ 30 (0,10- 12.
Tada sadrzaj feri ta u celiku:
F
0
/o = (Ni)max- Ni
0
/o.
primer uzmimo restopljeni dod'atni materijal sledeceg hemijskog
sastava:
0,05% Ni ............ 10%
Mn .......... 1,2 % ............ 20%
Si . . . . . . . . . . 0,60% ............ 3%
266
Koordinate tacke za ovaj celik na Seflerovom dijagramu (sl.
nalaze se iz izraza:
(Ni) = 10 + (30 0,05) + (0,5 1,2) = 12
(Cr) = 20 + 3 + (1,5 0,6) = 24
tj. legura se nalazi u dvo-faznoj sa sadrzajem priblizno feri-
ta u strukturi.
Ako se primeni obrazac R. Thomasa za analizu ovoga materijala sava,
dobljamo:
. (20 + 6- 16)2 1,20
(Nl)max = --+ (30 0,05) + 12
12 2
odakle
(Ni)max = 21,3
kolicina feritne faze
F = (Ni)max-
= 21,3- 10 =
Saglasno ovome izrazu, sadrzaj ferita treba da bude oko 11 dok,
prema Seflerovom dijagramu, on treba da bude Ova se razlika ne
moze objasniti samo uporoscivanjem Seflerovog dijagrama, u kojem su
razlicitog strukturnog stanja legura razgranicene pravim linijama
umesto krivim.
Autor predlozio de se procentualna kolicina ferita odreduje pola-
zeci od granicnih uslo-va postojanja legura sa jednofaznom cisto auste-
nitnom i dvofaznom strukturom. Ovi se uslovi mogu
i izrazi ti u za visnosti:
.. ; .. .
, n - .. --- -- -
. !' sto odgovara pravoj =
Sl. - U = 1700 - Mikro-
struktura sava izradenog austenit-
nom elektrodom tipa 20 Cr - 10 Ni
- 3 Elektrolitsko nagrizanje
u voden-om rastvor:u oksalne kise-
line. granicama auste:nitnih zrna
feritna mreza (oko 150fo o-ferita)
.. ---"-

; "' '6
.: ... .. , "f!/:

ti f . ,, '- i "'
. \:\.. - ,. .. ....
Sl. - = 1200 - Mikro-
struktura sava izradenog austenit-
nom elektrodom tipa 20 Cr - 10
Ni - 3 - faza slabo obojen-a
. pri nagrizanju fericijanidnim reak-
sa zagrevanjem
267
Ako ekvivalent h:r:om (Cr) veci od sracunatog (Cr)c znaci da se le-
gura nalazi u austenitno-feritnoj i u tom slucaju
= 3 [(Cr)- (Cr)c]
predstavlja koliCinu ferita u rastopljeno,m dodatnom materijalu.
Ako ekvivalent (Cr) manji od sracunatog (Cr)c tada se ispitivana
legura nalazi u austenitnoj
Vratimo se sada ka proracunu kolicine ferita u leguri za koju
(Ni) = 12 i (Cr) = 24; prema predlogu autora (Cr)c = 17,8 Z1natno manji
od ekvivalenta (Cr) i prema tome, kolicina ferita treba da iznosi:
= 3 [24- 18] =
Delta-ferit se lako raspoznaje pri metalografskoj analizi izbrusaka
posle nagrizanja. nagrizanje u 10'
0
/o-tnom vodenom rastvoru
oksalne kise1ine omogucava otkrivanje granica ferita bez njegovog bo-
jenja (sl. Alka1no toplo nagrizanje (fericijanid + KMn0
4
+ nat-
rijum karbonat) pokazuje lako obojeni ferit (sl. Na taj nacin
metalografski lako razdvojiti dve
faze i Isti reaktivi (kiseli ili bazic-
ni) jasno karbide hroma (s1.
Veci broj istrazivanja, izvrsenih u
oblasti zavarivanja austenitnih celika
austenitnim elektrodama, bio usme-
ren ka odredivanju ferita,
toga, sprecavanju obrazovanja a-faze.
Rezultati ovih istrazivanja veoma su
vazni pri opreme, pred-
videne za eksploataciju pri visokim
temperaturama i pritiscima.
U tom cilju Puzak i njegovi sa-
radnici [7] izucavali su dve elektrode
bazicnog tipa sa oznakama 347 i 304
prema americkim standardima. Hemij-
ski sastav osnovnog i dodatnog mate-
rij ala prikazan u tablicama i
Tacke, koje predstavljaju he-
mijski sastav posmatranog osnovnog
i dodatnog materijala, nanete su na
Sl. - 1700 - Mikro-
struktura sava izradeno.g austenit-
nom elektrodom tipa 20 Cr-10 Ni-
3 Nb = Pojava
kompleksnih karblda. N agrizanj
reaktivom Murakami sa zagreva-
njem
Seflerevom dijagramu (sl. Prema ovim tackama moze se odrediti
kolicina ferita u metalu. Osim toga prema gore navedenom obrascu auto-
ra sracunata ko1icina ove faze. Moze se primetiti dobro slaganje koli-
cine feritne faze, odreaene prema Seflerovom dijagramu i racunskim
putem.
U istra:Zivanjima Puzaka s jedne strane vrseno navarivanje na
jako ukljestenim limovima 25 mm, s druge strane vrseno
zavarivanje debelih limova sa samoukljestenjem. U prvoj seriji ispitiva-
nja odredivana sklonost ka pojavi prslina u osnovnom materijalu,
;!
;.
i
268
u drugoj - u materijalu sava. Rezultati ispitivanja koja izvrsio
Puzak, prikazani su i
Karakteristike
osnovnog
materljala

Mn
Si
s

Cr
Ni

Nb+Ta
Ekvivalentni (Ni)
Ekvivalentni (Cr)
% (prema
Sefleru)
1
TABLICA
Hemijski sastav osnovnog materijala
Tipovi celika
Stan-
347 sa niskim 34 7 sa niskim
dardni
sadrzajem i sadrzajem i Standardni
visokim sadr- niskim sadr- 304

zajem Nb zajem Nb (D)

0,09 0,04 0,09
1,46 1,44 1,40 1,01
0,53 0,74 0,52 0,52
0,012 0,014 0,017 0,024
0,021 0,025 0,022 0,027
18,2 17,9 18,1 18,8
10,6 13,5 13,9 9,7
0,26 0,21 0,22 0,30
1,15 0,98 0,50 -
14 1 15,12 15,8 12,9
19,60 19,5 19,2 19,6
Cisti cisti
austenit austenit
4
1
sa nis-
kim sadr-
zajem

1,07

18,6
10,4

11,80
19,5
7
-----------
slr;.;,r
% cisti Cisti 6
austenit austenit
TABLICA
Hemijski sastav dodatnog materijala
Karakteristike dodatnog
Probe rastopljenog dodatnog materijala
materijala
1 2 4
0,10 0,08 0,07 0,07
Mn
1
2,5 1,29
Si 0,29 0,24
Cr
1
19,4 20,2 21,9
Ni
1
11,0 10,4 9,9
0,11 0,12 0,12
Nb+ 0,81 0,67 0,67 1,16
(Ni) 15,55 14,05 13,17 12,67
(Cr)
i
20,24 20,90 22,90
(prema Sefleru) austenit 2 1 7 13
(Cr)c (prema Seferianu) 21,2 19,7
1
18,95
1
18,50

1
austenit 1,5 6 13
269
Ispitivanja sa elektrolucnim zavarivanjem na jako ukljestenim limo-
vima pokazuju da su celici koji sadrze feritne faze,
prakticno neosetljivi prema pojavi prslina, dok pri odsustvu ferita sklo ....
nost ka obrazovanju prslina raste (tacka do tj. kada metal ima
cisto austenitnu strukturu (s1. Metal nanet e1ektrodama koje daju
dvofaznu strukturu odlikuje se smanjenom osetljivoscu prema pojavi
prslina; pri zavarivanju elektrodama, ciji rastopljeni dodatni materijal
ima ferita, broj prslina dvaput manji, sa ferita osetljivost
prema pojavi prsHna iznosi svega
TABLICA
Ispitivanja rastopljenog dodatnog materijala nanetog
elektrolucnim zavarivanjem (Puzak)
1
Kolicina
Prsline Prsline
ferita Kolicina
u u
Tacke na
u
rastopljenom rastopljenom
Seflerovom Osnovni
osnovnom prslina u
dodatnom dodatnom
dijagramu materijal
materijalu
%
(zavarivanje
materijalu sa materijalu sa
(sl.
prema bez dodatnog
sadrzajem sadrzajem
Seflerovom materijala)
dijagramu
7% o-faze
13% o-faze
D 304
4%
tragovi - -
(standardni)
304 7%
tragovi - -
-- ;.,;{filZak""'"'-'i:-

-
__ :.
..,:,: Ec"c''.i::';
procent

ugljenika)
347 srednja kolicina tragovi tragovi
(standardni) (14%) (1%) (1 %)
347 vrlo velika mnogo malo
(nizak kolicina (46%) (8%)
procent (90%)
ugljenika
i Niobljuma)
347
vrlo velika malo tragovi
(nizak kolicina (8%) (2%)
procent (89%)
ugljenika
i visok
1
procent

1 l
-- .. --
-"
Rezultati ispitivanja zavarenih spojeva potvrduju vrednosti pred-
videne na osnovu analize dijagrama Cisto aus-
tenitni celici (nizak, .sadrzaj ugljenika i Nb) i (nizak sadrzaj ug-
ljenika i nizak sadrzaj Nb) veoma su skloni ka pojavi prslirna; u celiku
= dolazi do obrazovanja prslina pri krupnozrnoj i orijentisanoj
strukturi. U celicima D i sa koiicinom feritne faze 4 i obrazovanje
prslina se ne opaza.
Tacka na
dijagramu
(sl.
D

Osnovni materijal
(celik)
304 standardni
304 nizak
347 standardni
34 7 standardni
347 nizak
i nizak %Nb
347 nizak
i visok %Nb
347
347
Ispitivanja spojevima (Puzak)
/ __ ------ ---- -
spoj izvrsen cisto spoj izvrsen
KoliCina prslina %
VeliCina zrna
osnovnog
materijala
----------------
sitno
sitno
orijentisano
sitno
sitno
orijentisano
zrno
sitno
orij entisano
zrno
austJh tnom elektrodom 1 1 elektrodom 2 sa 2% <5-faze
. -- - - Materijal
1
' '\ sava
ii!:l
1
1
1!'\: 1
1
1 1 nema
liil
lli'
nemn' nema
18
iU,, 1

48
:!:: 1

52 %
\":'
t!',i
39
l!;i'
-----
1\',f
10%
nema
38%
51%
69%
25%

-- --- ---------------
Osnovni
materijal
nema
nema
19%
41%
37%
.,
Materijal
sava
nema
nema
1%
26%
25%
71 't
Uzduzni prelom i,,i:
1
Velike mikroprsline vidljive pri uvelicanju

Zavareni spoj izvrsen
elektrodom sa 7% o-faze
Osnovni Materijal
materijal sava
nema nema
nema nema
16%
1
4%
45% 11%
70% 16%
47% :6%
45% 13%
Male mikroprsline vidljive pri uvelicanju 1?5

li!i
ip;

ii!i 1
', 1
1! 1
:,:; 1
1
\ 1
:1 1
,,. 1
!::-:>

N

<:

1:"'
<-<

<:

>-:3
()

1:"'

ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH
271
IZLUCIVANJE KARBIDA
Medukristalitna korozija
Ako se zavareni spoj iz austenitnog celika cak i sa niskim sadciajem
ugljenika podvrgne ispitivanju protiv u vrijucem re-
aktivu Monipenija* moze se primetiti pojava dve nagrizene zo:ne, koje se
prostiru simetricno u odnosu na osu sava. Ove zone su sire i na vecem
rastojanju od materijala sava pri oksiacetilenskom zavarivanju, nego pri
elektrolucnom zavarivanju (sl.
Sl. - Makrostruktura sava izvrsenog oksiaceti-
lenskim zavarivanjem. U osnovnom materijalu pri
nagrizanju reaktivom Mon.nypenny (Strauss) pojavlju-
ju se zone izlucivanja karblda
Ove koje se otkrivaju gore ukazanim nacinom, predstavljaju
zone u kojima se razvija medukristalitna korozija, koja prodire najradije
granicama austenitnih zrna i razara kompaktnost metala. Ovaj tip
korozije narocito vezan za austenitne celike i predstavlja jedan od uz-
roka nedovoljne zavarljivosti celika, namenjenih za izradu opreme, kod
koje se postavlja zahtev visoke korozione postojanosti.
Zahvaljujuci detaljnim istraZivanjima Straus-Bejna** Eborna i Ra-
derforda** [8], Krivoboka i (9] defi.nisana kritic-
nih temperatura "osetljivosti" celika prema koja se nalazi u in-
tervalu Ova osetljivost zavisi od velikog broja faktora na-
rocito od hemijskog sastava celika i trajanja njegovog zadrzavanja pri
kriticnim temperaturama.
* Reaktiv Monnypennya reaktiv Straussa ima sledeci sastav: kristalni
bakar sulfat 100 g, sumporna kiselina = 1,84) 100 g, destilisana voda 1 000
Reaktiv se vrijucem stanju.
** Strauss-Bain, Aborn i Rutherfort; Krivobok i Houdremont.

272

ZA V CELIKA

0,03
m
emperatura

Sl. _..:.. Uticaj vremena zagrevanja na polozaj zone kriticne temperature.
Sastav ispitivanog celika: = 0,08% Cr = 18,1%; Ni = (prema Bain i Aborn)

..r::
8
Q
....__

........
.Q.

...
Ts =
0.08%

._:-:: __ .. __
S Period izlucivanja korozione
karblda nroma pOS!Ojanosti

-1

10
4

Trajanje zadri11vanja (mln)
Period
hroma

Perlod uspostav/janja
koroz/one postojanost/

Sl. Promena osetljivosti prema medukristalitnoj koroziji
zavisnosti od trajanja zadrzavanja pri ispitivanju austenitnog celika
tipa 18 Cr - 9 Ni = 0,080fo) pri
273
Iz dijagrama na sl. koji pokazuje osetljivosti prema
koroziji celika sa zavisnosti od
(prema rezultatima Bejna i Eborn.a), vidi se da se kriticna zona osetlji-
vosti pomera ka strani niskih temperatura sa uvecanjem vremena zadr-
zavanja sa 20 min na 1 000 casova. Jednovremeno sa vremena
zagrevanja povisava se osetljivost prema medukristalitnoj. koroziji.
Ispitivanjem "osetljivosti" nerdajucih celika prema koroziji, koja se
ocenjuje prema dublni korozije zavisnosti od trajanja zadrzavanja pri
datoj temperaturi, ustanovljeno da osetljivost prema koroziji prolazi
kroz zatim se ponovo smanjuje. Na sl. prikazan
karakter promene "osetljivosti" prema medukristalitnoj koroziji celika sa
pri
Najpre se povisena sklonost ka karblda pri
trajanju zadrzavanja oko sto casova, zatim iza perioda maksimalne oset-
ljivosti nastupa period obnavljanja antikorozionih svojstva (regeneracija
strukture) zadrzavanjem hiljadu casova.
1600

....

.Q. ....... 1400

1200
g' -v
..... 8
.... 1000

Q) >

0,04 0.08 0,12 0,16 0,20
Sadriai ugljenlka cellku Cr 18-8 Nl
Sl. - Uticaj sadrzaja ugJjenika izlu-
civanja u austenitnom celiku pr;i u toku
1 000 h (prema Bain i Aborn)
Uticaj ugljenika na koroziona svojstva ovih celika pocinje da se po-
javljuje kad koncentracija prede Medutim, ova kriticna koncen-
tracija moze i visa pri vremena zadrzavanja ili pak pri
velikoj brzini zagrevanja i hladenja, sto slucaj sa zavarivanjem.
Na sl. intenziteta
zavisnosti od koncentracije pri zagre-
Iz dijagrama se moze da sklonost ka kar-
bida jednaka pri koncentraciji nianjoj od
274
1. Uzroci meaukristalitne korozije
Postoji v1se teorija, koje objasnjavaju mehanizam medukristalitne
korozije. Najverodostojnija teorija izlucivanju karblda hroma
granicama austenitnih zrna, koje praceno osiromasenjem onih delova
metala hromom, koji se nalaze neposredno uz izlucivanja (sl.
Rendgensko-strukturne analize elek-
troliticki izlucenih karbida* pokazale su
da izluceni iz cvrstog rastvora pri
dugotrajnom zagrevanju sadrze oko
Cr i ovaj sadrzaj odgo-
vara Cr
4

Saglasno istraZivanjima Bejna mogu-
ce prikazati sledecu shemu ovih proce-
sa. Brzina obrazovanja veoma
. mala pri niskim temperaturama i naglo
raste u temperaturnom intervelu 600 do
stvoren na taj nacin, izlu-
cuje se - kao sto to u najvecem broju
slicnih slucajeva - granicama zrna:
Za obrazovanje karbida, obogacenog
Sl.

_ =
1200
_ Mikro- hromom, ugljenik mora da apsorbuje
struktura austenitnog celika ti- hrom iz mikro-zapremina, koje se nalaze
18 Cr-8 Ni = O,lOo/o) u neposredno UZ .granice zrna, sto izaziva
zoni korozije. lokalno osiromasenje hromom (sl.
Elektrolitsko nagrizanje u oksal- Ako koncentracija hroma u ovim mikro--
,1 , .. . . __ ..

tojanost), onda u njima' nastupiti he-
mijska korozija. Prema tome, koroziji
nisu podlozni sami karbldi, vec delovi
metala neposredno uz njih koji su osiromaseni hromom. Ova hipoteza
uspesno obja.Snjava prvi rastuci deo krive sa sl.
Ako se ,produzi trajanje zadrzavanja pri kriticnoj temperaturi onda
dolazi do izvesne homogenizacije austenita. Srednji sadrzaj hroma se moze
smanjiti, sadrzaj u ranije osiromasenim delovima moze iznositi
vise od Ova homogenizacija (sl. dovodi do dovoljnog
vecanja sadrzaja hroma u osiromasenim deloyima, da se smanjila i
cak sprecila osetljivost prema izlucivanju Ovim procesima se
objasnjava drugi padajuci deo krive na dijagramu sa sl. koji
odgovara periodu uspostavljanja korozione postojanosti (regeneracije
strukture).
Sjajnu proveru ove teorije izvrsio Sevenar [11] pomotu termo-
magnetne analize celika sa Cr, Ni i (magnetna legura
ATV). Sevenar utvrdiO. stepen heterogenosti sastava austenita prema
temperaturama Kirijeve tacke.
* G. nedavno ispitao sastav pomocu rendgenostrukturne
analize i utvrdio da oni odgovaraju formuli gde - kompleksne
smese metala (63% Cr + Fe + 3% Ni).
275
Za homogeni austenitni celik kriva .= f(T) naglo pada te se tem-
peratura

Kirijeve tacke jasno i:s;poljava (sl. kriva Ako pri ter-
. .
mickoj obradi dolazi da izlucivanja karbida usled toga nastaje hetero-
genost austenita, onc!a kriva = f ima Kirijeva tacka se
udvaja i povrsina S izmedu ovih Kirijevih tacka temperaturnom in-
tervalu

(sl. krive i se povecava. U periodu uspostav-
ljanja korozione postojanosti udva:janje Kirijevih tacaka na krivama is-
cezava, jedina tacka

se pomera ka strani visih temperatura (sl.
kriva d).
l

Kaljeno so
otpuitanJo
. 100 200 300
emperoturo

.
Kaljeno sa
trajan:e otpuiton/O 2 h
prl

200 300
emperaturo

Kaljeno so
trajante olpuitonjo 15 mln
prl
100 200
emperotura

d)
Kaljeno so
trajanje otpustanjo 100 h
prl
100 200 300
emperoturo

Sl. - Odredivanje heterogenosti sastava
austenita u leguri Cr =
Ni = O,lOOfo (legura ATV) pomocu
termomagnetne analize (prema Chevenard)
Mada se termomagnetna analiza ne moze primeniti za izucavanje
austenitnih celika tipa 18 Cr-8 Ni, jer su nemagnetni, izglada da
zakon.omernosti pojava opravdano da se rezultati Sevenarovih opita eks-
trapoliraju i na ovaj hrom-niklovih celika.
Medutim, gore izlozena teorija medukristalitne korozije ipak ne ob-
jasnjava intenzitet porasta sklonosti ka medukristalitnoj koroziji, tj. brzi-
nu obrazovanja karbida hroma. Tako, na primer, u slucaju zavarivanja
"osetljivost" se stvara u delu minuta, kada prolazi kritiene tempe-
rature.
Za objasnjenje ove pojave neke druge hipoteze:
- obrazovanje karbida zeleza (hipoteza Millera);
- obrazovanje medukristalitnog ferita, izazvano porastom napre-
zanja granicama austenitnih zrna (hipoteza Becketta);
18*

il
1
1
1
1
11
1
1
1
1
i
!
1
276
- segregacija ugljenika granicama zrna austenita pri zagre-
vanju na visokim temperaturama (iznad povisavajuci
kriticne osetljivosti (hipoteza L.
2. Povisenje postojanosti protiv korozije
Izlucivanje hroma iz cvrstog rastvora, koje doprinosi me-
dukristalitnoj koroziji, zavisi od mnogih faktora od kojih su najvazniji:
uticaj hemijskog sastava celika;
uticaj trajanja zadrzavanja u kriticnih temperatura;
uticaj elemenata;
d) uticaj mikrostrukture;
uticaj termicke i mehanicke obrade.
Utica_j hemijskog sastava celika. Uticaj ugljenika dominira celo-
kupnim posto smo prihvatili da u procesu medukristali tne
korozije odlucujuci uticaj ima izlucivanje karblda granicama zrna.
Zbog toga, radikalno sredstvo za smanjenje osetljivosti celika prema
koroziji treba da bude snizenje sadrzaja ugljenika, ispod granice rastvor-
ljivosti u austenitu. U stvarnosti, bilo primeceno da nerdajuci celici
tipa 18 Cr-8 Ni sa sadrzajem ugljenika ispod nisu podlozni
medukristalitnoj koroziji pri ma kojim rezimima zagrevanja i hladenja
u intervalu kriticnih temperatura. Za zavarene spojeve, koji se odlikuju
velikim brzinama termickog ciklusa, moze se dopustiti maksimalna kon-
11 centracija ugljenika do
...
' neophodnoscu topljenja i livenja u vakuumu. S druge strane, ako se
vratimo dijagramu raspode1e faza pri velikim brzi.nama hladenja (sl.
onda se tacka na ovom dijagramu, koja odgovara celiku tipa 18 Cr-
8 Ni sa veoma niskim sadrzajem uglje,nika, nalazi u
austenita, skoro na granici dvofazne oblasti austenit + martenzit. Ako
u procesu zavarivanja dode do izvesne oksidacije hroma, to se posmatrana
tacka, koja predstavlja dotic.ni celik, pomera u martenzitnih struk-
tura, i cini spoj krtim. Prema tome, za niskougljenicne hrom-niklove
celike potrebno povecati koncentraciju hroma u cilju metala
sa dvofaznom austenitnom-feritnom strukturom.
Uticaj hroma veoma detaljno proucen u radu Bastiena i De-
dijea* [2], koji su ustanovili neophodan odnos iz.medu koncentracije uglje-
nika i hroma u austenitn1m cellcima u cilju medukristalitne
korozije (sa stepenom tacnosti ispitivane epruvete su pod-
vrgnute austenitizaciji pri zatim otpustanju pri u toku
ednog casa.
Za austenitni celik sa koncentracijom nikla odnos
izmedu maksimalne koncentracije hroma i ugljenika dat izrazom
Cr > 80 + 16,8
* Dedieu
ZA V ARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA
277
Saglasno ovom izrazu u klasicnom celiku sa hroma, koncentraci-
ja ugljenika treba da bude manja od pri vecem sadrzaju hroma,
prirodno, moze se do,pustiti izvesno povecanje koncentracije ugljenika,
bez opasnosti da dode do smanj enj postoj anosti celika prema medukris-
talitnoj koroziji. Na primer, pri hroma moze se dopustiti sadrzaj
ugljenika do
Nikl, za razliku od povisava osetljivost austenitnih celika
prema medukristalitnoj koroziji. Usled toga, pri povisenju koncentracije
nikla u celicima ovoga tipa neophodno smanjiti koncentraciju uglje-
nika da bi se izbegla medukristalitna korozija usled izlucivanja karbida.
Ako se za celik klasicnog tipa 18 Cr-8 Ni sa gornjom granicom do-
pustive kolicine ugljenika od u slucaju zavarivanja, predvida po-
vecanje koncentracije nikla u materijalu sava sa 9 na onda neOIP-
hodno smanjiti sadrzaj ugljenika na 0,021 ako se zeli da obezbedi
dovoljna postojanost prema medukristalitnoj koroziji.
Medu ostalim elementima, koji uticu na medukristalitnu koroziju
hrom-niklovih celika, treba spomenuti uticaj azota, koji se lako rastvara
u ovim celicima. u materijalu sava izradenom e1ektrolucnim zavariva-
njem, koncentracija azota .moze da dostigne 0,06 do Uticaj ovog
elementa na mehanizam izlucivanja karbida iz cvrstog rastvora jos nije
dovoljno proucen. Prema podacima Bindera [12], negativan uticaj azota
najveci pri koncentraciji oko za termicku obradu pri u toku
100 casova. Prema podacima Sheridana i Kieffera [13] nepovoljan uticaj
azota se povisava sa povecanjem njegove koncentracije.
Molibden, ka() alfageni element, slicno hromu, pokazuje povo1jan
____ ,.-----O.l..,...Itica .. DoclaJLanj . . .. . ,

enika cei.taj
pri uvodenju u celik tipa 18 Cr-10 Ni moze se dopus-
titi koncentracija ugljenika do bez opasnosti od obrazovanja kar-
bida hroma, . cak i pri dugotrajnom zagrevanju u kriticnih tem-
peratura.
Uticaj trajanja zadrzavanja kriticnih temperatura. Prema
podacima Bejna i Eborna [8], sa povecanjem trajanja zadrzavanja kriticna
povisene osetljivosti prema medukristalitnoj koroziji
neznatno se pomera ka strani niZih temperatura (sl. Medutim, sa
prakticne tacke gledista neophodno poznavati brzinu obrazovanja kar-
hrom u intervalu kriticnih temperatura.
Prema podacima Bindera [12], trajanje zadrzavanja, neophodno za
pocetak procesa medukristalitne korozije, koja se otkriva metalografs-
kom analizom izbrusaka posle nagrizanja reaktivom Straussa, za celike
hemijskog sastava:
Hrom
Nikl
Azot
18,2 do
10,6 do 11
0,043 do
Promenljivi sadrzaj ugljenika . . . . . .
1
0,05 do 0,027 do 0,021
zagrevane do temperature od treba da iznosi (sl.
278
37 sec za celike sa 0,05 ugljenika:
min za celike sa ugljenika;
5 min za celike sa ugljenika.
Temperatura izgleda da odgovara maksimalnoj osetljivosti
celika prema medukristalitnoj koroziji; pri temperaturama iznad i ispod
trajanje kriticnih zadrzavanja mnogo vece (sl.
Binder takode ispitao usporavanje procesa medukristalitne koro-
zije austenitnom celiku pomocu Is:pitana su dva celika: je-
dan sa sadriajem Cr- Ni i bez i drugi,

t- to
1
;... i
1
1
L 30 mln

.......
u
IOm1n

....
'-'

102
0,01 0,02 0,03 0,04 0.05
Sodrioj ugljenlka (
0
fo)
Sl. - Uticaj ugljenika na osetljivost celika
prema medukristalitnoj zavisnosti od
temperature trajanja (krive kon-
struisane prema ispitivanjima Bindera)
istog takvog sastava, ali sa celika bila su podvrgnuta
austenitizaciji pri zatim otpustanju pri razlicitim temperatu-
rama sa zadrzavanjem u toku 700 casova. Posle nagrizanja uzoraka reak-
tivom Strausa ustanovljeno (si. da maksimalna osetljivost
prema medukristalitnoj koroziji odgovara temperaturi od pri tra-
janju nagrizanja u reaktivu:
oko 40 sekundi za celike bez i
6 do 7 minuta za celike sa
Uticaj elemenata. Tehnoloske poteskoce, koje su
povezane sa proizvodnjom celika sa koncentracijom ugljenika manjom od
prinudile su metalurge da uvedu u austenitne celike legirajuce
elemente - stabllizatore, na primer, titan i niobljum., koji imaju veci
afinitet prema ugljeniku od hroma. Izlucivanje karblda titana (TiC) i
279
niobijuma (NbC) zaustavlja proces obrazovanja hroma (Cr
4
C),
prema to.me, sprecava osiromasenje hromom cvrstog rastvora granica-
ma zrna.
Kolicina elemenata odreduje se, s jedne strane, koli-
cinom potrebnom za obrazovanje jedino karbida titana, sto odgovara od-
nosu Ti!C = 4, s dru.ge strane, gublcima ovog elementa usled obrazo-
vanja nitrida titana. Zbog toga, u opstem slucaju, uzima se da sadrzaj
titana u celiku treba da bude sest puta veci od
sadrzaja ugljenika. Za obrazovanje karbida dovoljan od-
nos Nb/C = 8, ali iz istih razloga on se uzima jednakim 10.

Vreme (sec)
Sl. - Uticaj na osetljivost celika prema
medukristalitnoj koroziji (prema Binderu).
Celik 1: 0,26; Cr = 18; Ni = 15; Nz = 0,027;
Celik 2 0,30; Cr = 17,8; Ni = 14,4; N = 0,024; = 2.
Uvodenje titana u sastav dodatnog materijala pri oksiacetilenskom
zavarivanju i u pri elektro1ucnom zavarivanju veoma nece-
lishodno, jer titan lako oksidise i prelazi u oksida u trosku. Niobi-
jum manje podlozan oksidaciji i usled toga se uvodi u svojstvu stabi-
lizirajuceg elementa u elektroda za zavarivanje.
d) Uticaj mikrostrukture. Prisustvo o-ferita snizava temperaturu ko-
rozione osetljivosti austenitnih celika. Tako na primer, ako austenitni
celik sa sadrzajem ugljenika, ima kriticnu temperaturu
onda se pri povecanju kolicine ferita u njegovoj strukturi do kritic-
na temperatura snizava na
Razmotrimo tri VIiSte celika sa oznakom 1, 2 i 3 od kojih
prvi sadrzi ferita, drugi i treci oko osim toga celik sa ozna-
kom 3 legiran sa oko molibdena.
280
. TABLICA
Karakteristicni elementi celika

Si ................................. .
Mn
Cr
Ni ............................... .

(Cr) ............................... .
(Ni) ............................... .
o-ferit (prema dijagramu)
(Cr)c prema obrascu Seferiana
o-ferit
Celik 1
(Ofo)
0,070
1,10
0,70
17,5

19,2
12,75

18,6
2
1
!
0,070
1,07
0,65
22
7,2
23,6
9,7
28
15,7
24
Celik
(Ofo)
0,080
0,98
0,80
21,0
8,80
2,5
25,0
11,6
25
17,5

Celik sa oznako'm 1 ima kriticni temperaturni interval 500 do
sa maksimalnom osetljivoscu prema medukristalitnoj koroziji pri
izluCivanje zapoCinje posle dvocasovnog zadrzavanja (sl.
Za celik sa oznakom 2 kriticni temperaturni interval za izlucivanje iz-
nosi 480 do sa maksimalnom osetljivoscu prema medukristalitnoj
koroziji pri izlucivanje zapocinje tek posle zadrzavanja od
24 casa.
Celik 1

....,
u

._
=

600 1----------".....:t-----r-
Q

1-
1 don Bdano

1 2 4 5 102 2 4 5
Sl.
rojonje rodriovonJO (h)
Uticaj mikrostrukture na osetljivost celika
prema medukristalitnoj koroziji
Za celik za oznakom 3, malo primetno izlucivanje otkriva se
nagrizanjem uzoraka reaktivu vremenu posle 8 dana. Na
taj nacin, uvodenje 2 do koji olaksava feritne
faze, povisava korozionu postoj anost metala.

ZA V ARLJIVOST USTENITNIH HROM-NIKLOVIH CEL
281
Ulogu ferita u procesu medukristalitne korozije, objas-
njava nekoliko hipoteza:
1. U prisustvu ferita ugljenik se koncentrise u obema fazama, ta-
kode granicama feritnih ostrvaca, koja okruzuju austenitno zrno. Ot-
pustanje u kriticnom temperaturnom intervalu, doprinosi izlucivanju po-
cev od feritnih ,polja, ili u unutrasnjosti ovih ostrvaca, ogranicavajuci sa-
mim tim osiromaenje austenita hromom.
2. Koncentracija hroma visa u feritu nego u i nalazi
se u ravnotezi sa feritom. Ferit, obogacen hromom, bolje se suprotstavlja
medukristalitnoj koroziji.
3. Kristalna resetka ferita manje kompaktna od resetke austenita
brzina difuzije hroma u njoj veca; prema tome do regeneracije treba
da dode pre pocetka korozij
4. U prisustvu ferita gustina izlucenih karblda tj. njihova kolicina,
odnosu na ukupnu povrsinu zrna i austenita, manja, posto
ukupna povrsina dveju faza veca.
5. Ako pojedini delovi granica austenitnih zrna posednuti fe-
ritom, onda izluceni karbldi ne obrazuju neprekidnu mrezu usled
toga medukristalitne korozije ograniceno.
Uticaj termicke i mehanicke obrade:
1. Termicka obrada zavarenih spojeva. Austenitni celik zagrejan iz-
nad u stanju da sporo, rastvara izlucene karblde, prema tome
moze da se zadrzi austenitna struktura pri brzom hladenju sa ove tempe-
1
1
i
!

vazduhu sprecava izlucivanje karbida. U ovom slucaju zavareni spoj pos-
taje neosetljiv prema medukristalitnoj koroziji.
2. Mehanicka obrada. zadrzavanje celika pre-
ko 1 000 casova pri 650 do doprinosi regeneraciji strukture usled
difuzije hroma i ugljenika. Prethodna hladna deformacija metala ubrzava
proces regeneracije. Pri hladnoj deformaciji oblast sklonosti ka izluciva-
nju karbida se suzava.
Prema podacima Viallea i Van den Boscha (14] oblast osetljivosti
zarenog austenitnog celika ,prema medukristalitnoj koroziji karakterise
se povrsinom (sl. za hladno deformisani celik ova oblast
ogranicena krivama
Prema mehanickom obradom tra-

janje regeneracije se smanjuje. Na primer, pri period regene-
racije za hladno deformisani metal pocinje posle zadrzavanja t/ - t
2
',
za zareni metal ovaj period mnogo duzi: t, - t
2
Medutim, ovakva
obrada efikasna samo u slucaju ravnomernog hladnog kovanja.
U saglasnosti sa ranije prikazanim metalurskim pregledom moze se
izvuci nekoliko zakljucaka za izbor celika zavarljivih i otpornih prema
koroziji:
1. Pri izboru osnovnog materijala za zavarivanje treba se orijentisati
na austenitne celike sa niskim sadrzajem ugljenika (manjim od
ili na celike stabllizirane titanom ili
282
2. Elektrode treba da obezbede rastopljeni dodatni materijal sa veo-
ma niskim sadrzajem ugljenika ili rastopljeni dodatni ma-
terijal stablliziran niobljumom.
3. Vecu prednost treba dati elektrodama koje obezbed:uju sto vise
sadrzaj hroma u rastopljenom materijalu, koji jos dozvoljava
obrazovanje izvesnog procenta ferita da bi se iz.begla pojava prslina. Vec
spomenuto da povisenje koncentracije hroma dozvo1java da se po-
veca sadrzaj uglj enika u celiku, bez opasnosti da se povisi sklonost ka
izlucivanju karbida.

...

Sl. - Uticaj hladne deformacije na
osetljivost prema medukristalitnoj koroziji
(celika tipa 18 Cr-8 Ni), (prema Vialle i Van
den Bosch)
4. Za zavarivanje treba takve elektrode koje daju rastopljeni
dodatni materijal sa sto nizim sadrzajem nikla (prirodno, u skladu sa vrs-
tom zavarivanog celika). Povecanje koncentracije nikla treba kompenzo-
vati smanjenjem sadrzaja ugljenika da bi se izlucivanje karblda.
5. Ako nisu postavljeni nikakvi posebni uslovi preporucuje se da se
zavarivanje izvodi elektrodama, koje obezbed:uju u rastopljenom dodat-
nom materijalu 2,5 do ovaj element povisava jednovre-
meno korozionu postoja.1'1ost i vatrostalnost austenitnih celika.
6. primenjivati elektrode Ciji rastopljeni dodatni
materijal odgovara celiku tipa 20 Cr-10 Ni sa ili bez takvih elemenata,
kao sto su i ,niobljum; takve elektrode su pozeljnije s tacke gle-
dista korozione postojanosti materijala sava, jer su elektrode klasicnog
tjjpa 18 Cr-8 Ni na ivici i +
283
111- OBRAZOVANJE SIGMA-FAZE
Pri razmatranju dijagrama stanja sistema Fe- Cr (sl. vec
ukazano na postojanje a-faze pri ekviatomnom hemijskom sastavu
zeleza i hroma.
Ovo tvrdo i krto intermetalidno jedinjenje predstavlja jedan od uz-
roka povisene krtosti visokohromnih legura, ka:o i austenitnih celika na
bazi zelezo + nikl + hrom.
U daljem izlaganju proucavacemo uslove obrazovanja i fizicke oso-
ove nove faze.
Najpre treba ukazati da ova faza bila vec otkrivena i pri prou-
cavanju razlicitih drugih legura, koje predstavljaju binarne sisteme pre-
laznih metala prve, duze periode Mendeljejeve zelezo-vanadijum,
nikl-vanadijum, kobalt-hrom, mangan-hrom, mangan-
-vanadijum, takode u trojnim sistemima: zelezo-nikl-hrom, nikl-hrom-
S druge strane u nikl-hrom legurama do danasnjeg vremena
nije otkrivena a-faza.
Iz velikog broja radova, posvecenih a-fazi, treba pre svega spomenuti
rad G. [15], koji veoma iscrpno obraduje ovo pitanje. U daljem
izlaganju autor se cesto pozivati na ovu
a-faze na dijagramu zelezo-hrom prvi put tacnije odre-
dena od strane Cooka i F. Jonesa [16] 1943. godine; njima, tem-
peratura maksimalne postojanosti ove faze pri Cr, iznosi
Pri postoje razlicitih faza, koje imaju sledece koncentra-
cione granice:
; .. ..
41 do hroma za jednofaznu
50 do hroma za dvofaznu +
1

1

. .... .

850
()

oa-+ato
D

11

.......

u
'-

-
<1--i-a
v
L
.3 750

._
Q)

Q)
.....
700
L-.o 650
30
a+rJ
35
,
40
/
8
1 :
v

1

1

Q----(r()--()--{)>-

45 50
tomn/ sodrioj hroma (%)
""

"("

55 60
Sl. - Dijagram stanja sistema zelezo-hrom oblasti a-faze
'<
284
G. Pomey (sl. u svome radu utvrdio koncentracione interva-
le a-faze pri d. Cr; ova faza transformise se u
a-fazu pri sa veoma malom brzinom.
Nepreciznost dijagrama stanja sistema Fe- Cr ispod objas-
njava se vrlo malom brzinom transformacije -+ Isto tako pri
ova reakcija se odvija tako sporo, da su uslovi transformacije -+ do
danasnjeg dana ostali nerazjasnjeni. Goldschmidt [17] pretpostavlja da se
maksimalna brzina transformacije nalazi oko temperature
Kinetiku izotermne transformacije a-faze izucavali su Bastien i Pomey
[18] (sl. Pri transfomacija nastaje vec posle desetak mi-
nuta, pri kraj transformacije se zapaza tek posle sto casova. S
druge strane, brzina transformacije -+ pri jos veoma mala,
zatim brzo raste sa snizenjem temperature i maksimalna pri
(sl.
Brzlno translormacije (ijt cosovaJ
10 0,1 0,01
'
'

1000
--
- .
--
0,1
10 100 1000 0,01 0,1 10
rajanje zadriavanja (h)
Brzlna transf (1 t
Sl. - Kinetika izotermnih transformacija legure sa
46,5% hroma (prema Bastien i G. Pomey)
Sl. Krive izotermnog razlaganja.
Sl. - Srednje transformacije.
(pune linije : a-faza zarenim uzorcima; isprekidane linije a-faza
hladno deformisanim uzorcima)
Fizicke osoblne sigm,a-faze
a-faza znatno tvrda od pocetnog ferita. Ferit u leguri, koja sadrzi
Cr, ima tvrdocu od 250 Vikersa (97 HRB) posle transformacije
-t tvrdoca dostize 900 Vikersa (67 HRC).
Na sl. ucrtana kriva promene tvrdoce u procesu strukturnih
transformacija pri razlicitim temperaturama (prema rezultatima Pomeya):
)
1
285
- pri (kriva 1) a-faza stabllna i tvrdoca legure iznosi oko
260 Vikersa. Ova vrednost tvrdoce ostaje konstantna, nezavisno od traja-
nja zadrzavanja;
- pri (kriva 2) tvrdoca legure se povecava sa napredovanjem
transformacije i dostize maksimum od 850 Vikersa (66 HRC) ,posle
zadrzavanja od 300 casova;
- pri (kriva 3), kada transformacija --t protice za 20 caso-
va, tvrdoca dostize relativno brzo maksimlnu vrednost;
Sastojak a-faza im:a vecu gustinu (ga = 7 .600) od pocetnog ferita.
1000
0
f
8'

---
1
,1
zadriavan/e prl 820
zadriavanJe prl
0 zadriavanje prl
i
:/

250
1
100 200 300 400 500
Sl. Promena tvrdoce legure sistema
Fe-Or sa sadrzajem 49,7% hroma kao rezultat
strukturnih transformacija ("sigmatizacija") pri
razlicitim temperaturama .i u zavi,snosti od tra-
janja (prema G. Pomey)
Sigma-faza u legurama zelezo-hrom-nikl
Da se bolje razumela transfor1nacija --t u austenitnim celicima,
neophodno razmotriti trojni dijagram zelezo-nikl-hrom, pri razlicitim
temperaturama:
- pri obrazuju se samo tri stabilne strukturne
(sl. a-faza na bogatijoj hromom (feritni celik); y-faza na
strani bogatijoj niklom (austenitni celik) i dvofazna + izmedu
dveju jednofaznih celik).
Uvodenje cetvrtog alfagenog elementa (Ti, Nb, V, itd.) pomera
granice svih faznih nanize (ka strani trougla "zelezo nikl"), sireci
time feritnu Nasuprot, dodavanje gamagenog elementa pomera
krive navise, sireci austenitnu
Pri temperaturi na dijagramu (sl. opazaju se
sledece faze:
286
ZAVARLJIVOST CELIKA
jedna a-faza' obogacena zelezom, i drufa a-faza obogacena hro-
mom;
y-faza, obogacena niklom;
a-faza oko dvojnog sistema zelezo-hrom pri 50 do Cr.
Pri na dijagramu se opazaju iste ove faze pri neznat.nom po-
meranju njihovih granica u sa prethodnim dijagramom.
Cr
Sl. - Trojni dijagram sistema
zelezo-hrom-nikl pri
Cr
60
%
80 Ni
Sl. - Trojni dijagram sistema
zelezo-hrom-nikl pri
..
. ,

l
i
1
j . :amv_trojnog _sistema pri __ sa dijagramom pri (sl. i
IZVrSimo ana!Izu novog dl]agrama. Celik. Nastajanje i
... l'r1. ', sirenje oblasti a-faze ka strani ni-
Cr zih koncentracij hroma kad se
prelazi od 1 1 na poka-
11 .... !1! zuje da se a-faza lako obrazo-
vati u feritnim celicima i to pri
1
,
1
. relativno niskim temperaturama.
/ Austenitni celik pred-
!. 1 i stavljen tackom pri 1 (na
:jl dijagramu .sl. Pri
f . austenit, hromom od ma-
.:..:jf ticnog .rastvora, doprinosi obrazo-
1 vanju neznatne kolicine a-faze .
. !1/ Ako u procesu hladenj hrom di-
il Fe N; funduje u granice austenitnih
1
1
20
zrna, usled cega u nekim mikro-
j 1 zapreminama njegova koncentra-
cij skoro dvostruko premasa
I
I Sl. - Tumacenje transformacije koncentraciju hroma u maticnom
i cvrstom rastvo.ru, u ovim zapre-
1 (
1! 1
f ftJ
1111!'
;;,;, ..
Hilllh
287
minama se a-faza, istina, sa veoma malom brzinom.
Austenitno-feritni celik. Pretpostavimo da hemijski sastav dvo-
faznog celika odgovara tacki u dvofaznoj oblasti pri tempera-
turi 1 (sl. Pri legura imati strukturu + Sigma-
faza nesto bogatija hromom od maticnog ferita, aus-
tenit niklom od maticnog austenita. Ovaj austenitno-feritni
celik pretrpece fazu transformaciju ako se zadrzava na kada se s
jedne strane obrazuje a-faza iz ferita do potpuno njegovog nestajanja, s
druge strane se obrazuju nova zrna austenita obogacena
Iz razmatranja dijagrama sledi da se a-faza moze vrlo lako obrazovati
iz a-faze cak i pri relativno niskim koncentracijama hroma. Za dvofazne
legure najkarakteristicnija fazna transformacija 9, koja pracena
obogacenjem austenita niklom. Obrazovanje a-faze iz y-faze protice znat-
no manjom brzinom i u vecini slucajeva za odvijanje ove transformacije
potrebno lokalno obogacenje mikrozapremina hromom, putera difuzije
(sl.
1
i

Sl. - U = 1 000 - Mikrostruktura celika tipa
25 Cr-20 Ni. Zagrevanje na u toku 400 h. Vide se
kristali a-faze obrazovani pri transformaciji (mikro-
grafija iz radova G. Pomey). Nagrizanje rastvorom glicerina
u carskoj vodi
Transformacij + u + U stvari, ako se celik sa
dvofaznom strukturom + zagreje sa 800 do onda se a-faza
brzo transformise u ferit istog hemijskog sastava; ako trajanje zadrza-
vanja pri temperaturi zagrevanja veliko, onda se opaza homogenizacija
austenita i ferita. Ovo objasnjava mogucnost pojave intermedijarnog fe-
'"""
!&
288
rita u procesu razlaganja a-faze pri visokotemperatumom zagrevanju aus-
teni tnih celika.
Na proces obrazovanja a-faze uticu sledeci faktori:
Alfageni legirajuci elementi (Si, Al, Ti, Nb) doprinose obra-
zovanju a-faze obogacene hromom i olaksavaju transformaciju a-faze
usled prisustva ferita.
Elementi koji obrazuju Ako legirajuci elementi, koji se
dodaju celiku, obrazuju karbide (Ti, Nb, Zr), onda se obrazovanje
da hroma izbegava. Pri tome tacka na dijagramu, koja odgovara hemij-
skom sastavu legure, pomera se ka strani povisenih koncentarija hroma,
sto olaksava obrazovanje a-faze.
Najpouzdanije sredstvo za sprecavanje a-faze pove-
canje koncentracije nikla, posto prakticno nemoguce smanjiti koncen-
traciju hroma iz razloga korozione postojanosti i suprotstavljanja oksida-
ciji. Na primer, celika tipa 25 Cr-20 Ni moze se zameniti celikom tipa
23 Cr-28 Ni, koji nije sklon obrazovanju a-faze. Isto tako, celik sa po-
visenim sadrzajem nikla tipa 16 Cr-13 Ni moze uspesno da zameni kla-
sicni celik tipa 18 Cr-8 Ni. Medutim, pri z.avarivanju, ovi cisto austenitni
celici su vise sklon:i pojavi prslina nego dvofazni celici, kao sto to vec
ranij naglaseno.
Heterogenost razlicitih sarzi livenih celika moze da bude uzrok
transformacije koja protice tim brze ukoliko a-faza bogatija
hromom.
Na obrazovanje a-faze mogu uticati i drugi faktori.
. .. . ...... . . . ..... . . ...... . .... d) __
..
Velicine zrna uticu na karakter izlucivanja a-faze. Ako legura
ima sitnozrnu strukturu, a-faza se izlucuje granicama zrna; postoje
mnogobrojne nakupine bez medusobne veze; takva struktura najmanje
sklona krtosti. U legurama sa krupnozrnom strukturom, migracija a-faze
zrna otezana, se ona skuplja duzim stranicama; ovim
se objasnjava njen dominantni uticaj na medukristalitnu krtost.
f) Uticaj u kriticnih temperatura takode ima ve-
liki znacaj. Povisenje temperature u ovoj doprinosi ubrzanju di-
fuzije elemenata. prema tome, jednovremeno i povecanju kolicine
izlucene a-faze (sl.
g) Intenzivna hladna deformacija metala olaksava izlucivanje a-faze.
h) Pojava zamora pri povisenim temperaturama ili, na primer, pu-
zanje, olaksavaju obrazovanje a-faze; ali u isto vreme se otpornost pre-
ma puzanju celika 18 Cr-8 Ni-Nb, postojanjem a-faze povisava ako se
ona javlja u obliku sitnih cestica jer granice zrna. Ova se pojava
moze javiti pri srednjim temperaturama, nizim od i za ograni-
ceno vreme.
i) Pojava krtosti hromnih feritnih celika pri 475 - cak i onih sa
- pri veoma dugom zadrzavanju ovoj temperaturi, mogla se
objasniti izlucivanje a-faze, iako ovaj strukturni sastojak nikad nije
otkriven metalografskim posmatranjem.
Sl. - :,U = 1 000 - celika tipa
25 Cr-20 Ni. Zagrevanje na 400 h. U
noj osnovi svetli kristali karblda; a-faza se vidi
obojenih kristala i iglica (mikrografija iz radova G. Pomey).
Nagrizanje rastvoorom glicerina carskoj vodi. Hemijski
sastav osnove: 600/oFe-19/()Cr-22()/oNi; sastav a-faze:
65/oFe-10/oCr-25/oNi.
289
Podvlacili smo cinjenicu da su medukristalitno' izlucivanje karbida
i pojava a-faze dve vrlo razlicite pojave.
Krtost, izazvana a-fazom, ispoljava
se u temperatumom intervalu 650 do
i zavisi uglavnom od duzine za-
drzavanja pri ovim temperaturama.
Kriticna temperatura, tj. temperatura
koja odgovara maksimalnoj brzini tran-
sformacije -+ iznosi oko Kr-
tost se moze ograniciti pri niskoj koli-
c;ini a-faze (2 do i kada a-faza ne
obrazaje mrezu granicama austenit-
nih zma (sl. Nasuprot, udarna
zilavost se brzo smanjuje kada kolici-
na ferita premasa
Ispitivanje krtosti [19] zavarenih
savova, izazvane transformacijom a-+d,
prikazano na sl. Izradeno
pet epruveta sa razlicitim sadrzajem
ferita (od 3 do u rastopljenom
dodatnom materijalu, elektrodama tipa
Sl. - U = 1 700 - Mikro-
celika tipa 20 Cr-10 Ni
sa o-ferita. Elektrolitsko na-
grizanje oksalnoj kiselini
1
11
11
1
i
f
1
1
l.
290
.......
..

u
-

Cl.
-><
......

2 Vl

>
.g
'N

4
-........._
""' ---+--
1
--

...
"'loo ..
..
'
., 1
.. ,.
'

.. ,

'
.
\
..
', .,
-
'
.
""'
........
i' ;--...
-................. r-.a..

....

-
2 4 6 8 10 12
Sl. - = 1 600 - I.Iikro-
struktura sava aus-
tenitnom tipa 25 Cr
- 20 Ni = Zagreva-
mje na u toku 100 h. U
osnovi austenitnih zrna vidi se
nekoliko iglica a-faze i svetli
kristali karblda. Nagrizanje ras-
tvorom glicer.ina u carskoj vodi
SadriaJ (Ofo)
Sl. - 1 600 - Mikro-
struktura sava sa slike
Zagrevanje na u toku 500
h. Struktura a-faze kompakt-
nija i razvijenija. Nagrizanje
rastvorom glicerina u carskoj
vodi
291
20 Cr-10 Ni-1Nb. pri
razlicitim temperaturama u izmedu 980 i ra-
stvaranja zatim bile izlozene procesu krtosti pri
300 casova. Iz ispitivanja (sl.
sledeci
- povisenje austenitizacije ima pozitivan uticaj pri
bilo koj em sadrzaj u feri ta;
- zilavost ravno,merno se smanjuje sa povecanjem sadrzaja
ferita.
Uticaj vremena zadrzavanja na -+ zavarenim
savovima moze se pratiti na primeru (sl. i
koje su iz tekucih istrazivanja raznorodnih spojeva zava-
renih elektrodama, koje vatrostalnog rastopljenog
dodatnog materijala tipa 25 Cr-20 Ni.
Zadrzavanje 100 casova pri dovodi do nastajanja ig-
lica a-faze (sl. Povecanje vremena z.adrzavanja do 500 casova pri
istoj temperaturi d6prinosi razvoju iglicaste strukture i intenzivnijem
izluCivanju a-faze (sl.
Transformacija -t moze se objasniti hemijskom
materijala sava, pri cemu se u zonama najbogatijim hromom
zaceci a-faze.
IV- TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA AUSTENITNIH CELIKA
.. ,..,, ..
.. -- spaJanie -
vanja:
- oksiacetilenski postupak, koji se uglavnom za zava-
rivanje limova malih (d < 3 mm); ovaj postupak zahteva upot-
rebu specijalnog topitelja;
- postupak zavarivanja elektrodama za
spajanje metala kojih
- z.avarivanja u zastitnoj atmosferi argona
se za izradu malih i srednjih
debljjpa; prednost tome sto primena topitelja pri ovom
zavarivanja nije potrebna;
- postupak zavarivanja atomizovanjem vodonika, koji se u posled-
nje vreme ma1o koristi, ne zahteva topitelja;
- zavarivanja elektricnim otporom; da se sprecilo nas,..
tajanje pojava vezi sa medukristalitnim zavariva-
.nje treba izvoditi sa kratkim rezimima topljenja i hladenja.
Oksiacetilensko zavarivanje
S prakticne tacke gledista, najveca teskoca koja se javlja pri oksi-
acetilenskom ovih celika teskotopljivog ok-
sida hroma; ovo uslovljava neophodnost brizljivog plamena
19*
292
za zavarivanje i primenu, u toku zavarivanja, topitelja sposobnog da
prevede u trosku obrazovani oksid. Nize dat sastav jednog topitelja
na bazi kalcijum-fluorida, koji se primenjuje pri oksiacetilenskom zava-
rivanju austenitnih hrom-niklovih celika [20]:
kalcijum-fluorid
anhidrid borne kiseline ........................
kalcijum-karbonat .............................
natrijum silikat-vodeno stak1o, (35 ........
Celik do 2 mm zavaruje se bez zakosenja ivica, iznad
3 mm sa zakosenjem ivica pod uglom od 45 (ugao otvora zleba 90).
Usled povisenog koeficijenta toplotnog sirenja .austenitnih celika, pri-
pajanje ovih limova se mora izvoditi sa posebnom paznjom; pripoje treba
izvrsiti na manjim rastojanjima i nesto nego sto to slucaj u obic-
nih celika. Primenjeni dodatni materijal mora hemijski homogen;
medutim, se primena dodatnog materijala bogatijeg legira-
jucim elementima, da se kompenzirao njihov gubitak usled oksidacije.
Elektrolucno zavarivanje austenitnih celika ne stvara nikakve tehno-
loske teskoce. Ovim postupkom se moze zavarivati celik kojih de-

Izbor elektrode uglavnom zavisi od krajnje namene zavarenog spoja;
pravilu, treba teziti da se dobije hemijski homogen zavareni spoj.
;:;,, ___
terijal vise sklon pojavi prslina, se stoga preporucuje, ako to dozvo-
ljavaju postojeCi uslovi, primena koje daju rastopljeni dodatni
materijal sa 5 do sadrzaja ferita. Primena elektroda bazicnog tipa
povezana sa nekim tehnoloskim teskocama i iziskuje zavarivanje jed-
nosmernom strujom. Medutim, ove elektrode omogucavaju da se sa ve-
com sigurnoscu rastopljeni dodatni materijal trazenog hemijskog
sastava i, posebno, omogucavaju da se ogranici sadrzaj silicijuma. Elek-
trode sa ferolegurama u omogucavaju da se kompenzira oksidacija
potrebnih elemenata, takode da se legira rastopljeni dodatni materijal.
S druge strane, bazicne troske, iz bazicnog tipa, efikasno
prevode u trosku oksid hroma.
Izbor elekroda odreduj'e se prema nameni zavarenog spoj
ako se postavlja zahtev da zavareni s;poj bude otporan prema
hemijskoj koroziji, tada osnovni materijal treba birati tako da sadrzi
vrlo nisku ko1icinu ugljenika ili da bude
jumom ili titanom. Sastav elektrode treba da bude istog tipa kao osnovni
materijal, ili jos bolje, stabilizovan niobljumom. dodatnog
materijala titanom necelishodna usled njegove lake oksidacije u elek-
tricnom luku.
Rastopljeni dodatni materijal treba da ima dvofaznu strukturu sa
malo ferita (5 do o-ferita); feritna faza utice negativno na he-
mij sku korozij u.
293
ako zavareni komadi treba da se suprotstave dejstvu visokih
temperatura, kao na primer, u slucaju pregrejaca pare, izmenjivaca top-
lote, onda materijal sava treba sa niskim sadrzajem feritne
faze (2 do kako bi se sprecilo obrazovanje a-faze u toku eksploata-
cije ove opreme u kriticnih temperatura;
ako su elektrode predvidene za zavarivanje zakaljivih feritnih
celika ili platiranih celika (zavarivanje raznorodnih metala), to pre
svega, neophodno preduzeti mere da se spreci pojava prslina, jer se
ovde vise ne javlja pojava medukristalitnih izlucevina i obrazovanja
a-faze. Shodno tome, elektroda treba da obezbedi dvofazni rastopljeni
dodatni materijal u kojem dopusten sadrzaj ferita do pri svem
tom neophodno ograniciti u rastopljenom dodatnom materijalu sadrzaj
ugljenika manji ili jednak
Pri elektro1ucnom zavarivanju nerdajucih celika neophodna vrlo
brizljiva priprema ivica limova.; oblik zleba zavisi od zavariva-
nih limova.
Zavarivanje u zastitnoj atmosferi argona
Pri ovom postupku zavarivanja, argon kao inertni gas, stiti rastop-
ljen metal od oksidacije legirajucih elemenata, posebno hroma, usled ce-
ga otpada primena specijalnih topitelja.
Drugo preimucstvo ovog postupka visoka proiz.vodnost. U tablici
dati su parametri rucnog zavarivanja celika 18 Cr - 8 Ni topljivim
i netopljivim volframovim elektrodama u funkciji zavarivanih
limova za razlicite polozaje zavarivanja. U slucaju zavarivanja toplji-
. iz ne-
izrazaja pri zavarivanju limova vece od 4 mm .. Pri tome se kao
dodatni materijal koristi zica precnika 1,2 do 1,6 mm [21].
D) Zavarivanje atomizovanjem vodonika
Ovaj postupak bio koriscen za zavarivanje tankih limova iz ne-
rdajuceg celika pri cemu se priprema limova vrsi povrtanjem ivica. u
izvesnim prinudnim polozajima zavarivanja postupkom atomizovanjem
vodonika, neophodna primena specijalnog topitelja.
Posle pojave postupka elektrolucnog zavarivanja u zastitnoj atmos-.
feri argona, zavarivanje atomizovanjem vodonika nerdajucih celika
skoro potpuno napusteno.
Zavarivanje elektricnim otporom
Pri zavarivanju nerdajucih celika ovim postupkom ne nastaju nikak-
ve tehnoloske teskoce. Za zavarivanje nerdajucih celika primenjuju se
prakticno sve podvrste zavarivanja elektricnim otporom (tackasto, savno i
suceono).
edini faktor koji utice na metalurske procese pri ovom
postupku zavarivanja, jeste izluCivanje karbida - hroma usled vise ili
1r
-
1{

lii
1:1r

(1
llr
lii
:jl
liJi
i,:
1

Suceoni sav Preklopni ugaoni sav !\!
1\lt
\!
j!fi
Deb. Inten- Precnik Precnik Inten- Precnik Prechrk
"' 1
ljina zitet elek- dodatne lima zitet elek- dodatne
lima struje trode zice struje trode zi9;e 1
(mm) (mm) (mm) (mm)
(mm) cmw1
ili, 1
-
li;i;
0,6 1,2
1[1' 0,8 40 1,2
11!:
1 70 1,6 1 80 1,6
1,5 90 1,6 1,5 110 1,6
!')

2 100 1,6
1!!.1
1,5 2 115 1,6 11i5
. 125 2,5 2 140 2,5
2\(,i 1
4 175 2,5 4 195 2,5
ijil
2!tli

6 3,2 4 6
1
41111
12 400 4 6 12 425 4
6\lii 1
1'' ----------
Potrosnj .argona:
{
4 1/min do 2 mm
5 1/min do 6 mm
6 1/min iznad 10 mm lima.
Sav na uglu (spoljni ugaoni sav)
Inten- Precnik Precnik
lima zitet elek- dodatne
struje trode zice
(mm) (mm) (mm)
1 70 1,6
1,5 90 1,6
2 100 1,6
125 2,5 2
4
5
!
12
1
-
Ugaoni sav (unutrasnji ugaoni sav)
Inten- Precnik Precnik
lima zitet elek- dodatne
struje trode zice
(mm) 1 (mm) (mm)
1
1 75 1,6 1,5
1,5 100 1,6 1,5
2 110 1,6 2
130 2,5
4 185 2,5
6 310
1
4
1
12
1
410
1,
4 6
1

N
:>
<
:>
::0
t"'
"-4
......
<

>-3
(')
t.:r.:1
t"'
......

:>
295
manje dugog dejstva termickog ciklusa zavarivanja na metal. Da se iz-
beglo izlucivanje karblda, neophodno da se vrlo brizljivo regulise pe-
riod pritiska elektroda i vreme propustanja struje, koje treba da bude
znatno krace nego pri zavarivanju niskougljenicnih celika. Isto tako
intenziteti. struje zavarivanja treba da budu nizi nego pri zavarivanju
niskougljenicnih celika. Preporucuje se primena visih pritisaka usled
povisene krutosti limova iz nerdajucih celika.
upravljanje masinama za zavarivanje intere-
santno pri zavarivanju nerdajucih celika.
Nerdajuci celici nemaju tacaka transformacije; makrostrukture zava-
renih tacaka u nerdajucim celicima, za razliku od niskougljenicni celika,
ne pokazuju zone transformacije. Ispitivanje makroiz.l>rusaka pos1e nagri-
zanja moze da pokaze difuziju elemenata u celiku ka periferiji zavarene
tacke (s1.
Sl. - Makrostruktura zavarenog
spoja austenitnog hrom-niklovog celi-
ka, izvrsenog tackastim zavarivanjem
BIBLIOGRAFIJ
[1] L. i Hochmann: Aciers et aciers refractaires (1955),
Dunod, edit. Paris.
[2] Bastien i Dedieu: R. Acad. Sciences, 231 (1950), 862:. Metaux et Corro-
sion, 11 (1951), 423.
Tielsche: Welding Journ. Suppl., vol. 30, 5 (1951), 209s; Welding Journ.
Research. Suppl., 8 (1950), 361s.
[4] Zapffe: Journ. Iron and Steel. Inst., 154 (1946), 123.
[5] L. Schaejfler: Welding Journ. Suppl., 10 (1947), 601s.
[6] R. D. Thomas: Metal Progress, 9 (1946), 474.
[7] Puzak, W. R. i W. S. Pellini: Welding Journ. Suppl., 1 (1956), 9s.
[8] Bain, N. Aborn i Rutherfort: Trans, Amer. Soc. Steel Treat,
XXI (1933), 481.
[9] Houdremont: Arch. fiir d. Eisenhiitt, 34 (1933), 187.
[10] Schafmeister: Arch. fiir d. Eisenhtitt (1936), 405; (1937), 13.
[11] Chevenard: Congres des Mines, de la Metall. et de Geologie appli-
quee (1935), 321.
[12] Binder, Brown i Franks: Trans. S. (1942), 1301.
[13] Sheridan i Kieffer: Trans. S. (1949), 1347.
296
[14] i Van den Bosch: Meta:ux, vol. 115 (1935).
[15] G. Pomey: :Etude des voisins de la composition equiatomi-
que, IRSID, serie n 117, nov. 1955.
U ovoj publikaciji moze se naci oblmna -fazi.
[16] Cook i F. W. Jones: lron and Steel Inst. (1943), 148.
[17] Goldschmidt: Research, 2 (1949), 243; 4 (1951), 343.
[18] Bastien i G. R. Acad. Sciences, 239 (1954), 1636.
[19] Curran i W Rankin: Weld. Jour., 3 (1955), 205.
L. Poole: Weld. Jour. Suppl., 32-8 (1953), 403s.
L. Schaeffler: Trans. S. 42 (1950), 978.
[20] Boutte: 14, Centre d'infoNilation du Nickel, Paris.
[21] R. Arnaud: Soud. et Tech. Conn, vol IV, 11-12 (1950), 259.
-------
Glava XI
ZAVARLJIVOST NISKOLEGIRANIH CELIKA
I- UTICAJ LEGIRAJUCIH
Ugljenik i u ove vrste osnvni element koji odreduje nji-
hovu pogodnost za zavarivanje. U s1ucaju feritnih celika doprinosi
povisenju zakaljivosti ovih celika u pod uticajem toplote (prsline
u zoni ispod navara), bilo obrazovan.ju pri termickoj obradi hrom-
celika.
U enika na mehanicke karakteristike elektrolucno zavarenih
Sadrzaj ugljenika u legiranim zavarljivim celicima treba da bude
ogranicen; sadrzaj retko veei od Pocev od izvesne odredene
vrednosti sadrzaja ugljenika, kako cemo videti malo dalje, treba preduzeti
specijalne mere predostr:oznosti da se umanjio stetan uticaj ovog
elementa.
Mangan gamageni element, povisava zakaljivos:t celika, te njegov
sadrzaj treba ograniciti, izuzev u nekim posebnim slucajevima kada pre-
sudno znacenje imaju povisena tvrdoca celika i prema habanju
(austenitni celici sa mangana). U zavarljivim celicima sadrzaj
mangana retko prelazi
Osim toga, mangan snazan dezoksidirajuci element i kao sastojak
elektroda ili sipki za zavarivanje doprinos:i svojim reakcijama
sa tecnim metalom dezoksidaciji i legiranju materijala sava.
Krive sa slike XI-1 prikazuju uticaj mangana na tvrdocu zone pre-
grevanja jednog sava i shodno tome, i na metalursku zavarljivost. Ovaj
dijagram pokazuje da zakaljivost celika veoma brzo raste cak i pri malim
koncentracijama mangana (1,25 do kada se sadriaj ugljenika u
celiku
Izraz za ekvivalentni ugljenik, koji su definisali neki autori,
Mn% + Si%
4 4

298
pokazuje, s tacke gledista metalurske zavarljivosti, da uticaj mangana
na zavarljivost celika cetiri puta od uticaja ugljenika. U slucaju
celika sa povisenim sadrzajem mangana, u prisustvu ugljenika, treba ug-
lavnom predgrevanju kada vrednost ekvivalentnog ugljenika pre-
Mn
lazi Odnos -- moze da bude i kriterijum za kvalitet celika

takode i kriterijum za njegovo ponasanje pri zavarivanju. Medutim, do
........

500
400

;::

u

l? 300
::.
.....
Uticoj mongono

0,10 0,20 0.30
Sadriat ugljeniko (
0
/
0
)
40
Sl. XI-1 - Uticaj sadrzaja mangana u osnovnom ma-
terijalu na karakter transformacija pri elektrolucnom
zavarivanju u zavisnosti od sadrzaj.a ugljenika
danas tacna vrednost ovog odnosa nije ustanovljena; moze se samo pret-
postavljati da ona treba da bude bar jednaka 4, da mangan u potpuno-
sti odigrao svoju ulogu.
Silicijum, kao alfageni element, snazno redukujuce sredstvo slicno
manganu. Njegov sadrzaj u celiku treba da bude ogranicen, jer povecava
sklonost materijala sava ka pojavi prslina. Sadrzaj silicijuma, koji se
menja 11 zavisnosti od vrste celika, nacina proiz.vodnje, sadrzaja ugljenika
i mangana, u konstrukcionih celika tre:ba da bude ogranicen na 0,15 do
U istopljenom materijalu elektroda sadrzaj silicijuma da
dostigne vrednost i 0,40 do
Nikl, gamageni element, povisava zakaljivost kao i ugljenik i man-
gan. U celicima < pri odsustvu drugih legi-
rajucih elemenata, dozvoljava se sadrzaj od 3 do nikla, bez velikog
dejstva na krtost materijala sava. Pri malim koncentracijama, nikl po-
boljsava deformacionu materijala sava, usitnjava zrno i ,po-
voljno deluje na temperaturu prelaza u krto stanje.
-L_ ___________ --
299
Celici sa sadrzajem nikla koriste se za proizvodnju uredaja za
krekovanje, koji rade pri veoma niskim temperaturama do bez
ave krtog loma.
Uticaj nikla na tvrdocu zone pod uticajem toplote prikazan na sl.
XI-2. Uticaj nikla na mehanicke metala manji nego uticaj
mangana; tako na primer pri koncentraciji ugljenika celik sa
mangana deluje kao celik sa nikla = 300).
500
;:;:;

;::
CQ

u

300
::.
h
200
Uticaj nikfa
0,70 0,20 0,30 0,40
Sadriar uglien1ka ('1
0
)
Sl. XI-2 - Uticaj sadrzaja nikla u osnovnom mate-
rijalu na karakter transformacija pri
zavarivanju u zavisnosti od sadrzaja ugljenika
Hrom, kao alfageni element, u niskolegiranim konstrukcionim celi-
cima udruzen uglavnom sa dru.gim elementima, niklo,m,
On povecava zakaljivost celika.
Losa osobina hroma, sa tacke gledista operativne zavarljivosti, sas-
toji se u obrazovanju teskotopljivog oksida hrom, koje pri oksiacetilen-
skom zavarivanju obavezno treba odstraniti pomocu specijalnog topitelja.
Obzirom da odstranjivanje oksida hroma olaksano prisustvom bazicne
troske, to oblozene elektrode sa jezgrom iz hromnog celika treba proiz-
voditi sa oblogom bazicnog tipa. Ovaj legirajuci element ima sustinski
uticaj na stepen zakaljivosti u zoni pod uticajem toplote za vreme zava-
rivanja (sl. XI-3).
U slucaju celika sa hroma i ugljenika, tvrdoca u zoni
pod uticajem toplote ispod navara prelazi 200 Brinela.
[!

!!
'\ 1
,,
!f

:

:i

l!
li
,l
'1
11!
!
1 :'1
1 '
1 :
1
1!1 ..
. 1
lj'
1. '
ll :
11
11
:!
:f
:!
!

300
Hrom se javlja kao obavezni element mnogobrojnim spe-
cijalnim celicima koji se u zavarenim kao sto
ce1ici, postojani na povisenim i
otporni prema hrom-nikl celici, v:atrostalni celici sa
visokim sadrzajem hroma (20 do Cr) i nikl-hrom
Zavarljivost hr:omnih celika, zbog njihovog znacaja,
posebnoj glavi.
500
;;400

.......
8 300

,.
.....
Uticoi hromo
SadriaJ ugljenika (Ofo)
Sl. XI-3 - Uticaj sadrzaja hroma u osnovnom mate-
rijalu na transformacija pr1 elektrolucnom
zavarivanju u zavisnosti od sadrzaja ugljenika
povisava zakaljivost celika, te stoga celika
bogatih (25CD4, 35CD4) njegorv sadrzaj ogranicen na 0,25
do Cak i malim povi.Sava
vatrostalnost i otpornost .celika prema Sa ove tacke gledista,
molibden vazan element specija.lnim niskolegiranim ce-
lic:i\rna.
Uticaj na zone pod uticajem toplote
zavarenih savova prikazan na sl. XI-4. Moze se konstatovati, da vec ,pri
zakaljivost celika znatno raste
zavarljivost celika se pogorsava. Usled toga, pri
celika neophodno predvideti s,pecijalne mere predostroznosti.
Vanadijum veoma brzo povi.Sava zakaljivost celika, te njegov sadr-
zaj treba da bude strogo ogranicen; njegov sadrzaj retko prelazi
vrednost 0,1 do se sve vise i vise naporedo
sa molibdenom, za legiranje nekih na povisenim postoja-
nih i vatrostalnih zavarljivih celika.
301
Aluminijum alfageni element i predstavlja snazno
sredstvo vec pri veorma malim koncentracijama. Dezoksidacija celika
stetan azota na starenje,
nitrida se nekim celicima dodaje
vecim kolicinama (0,5 do 1 da bi im se obezbedila veca otpornost
500
400
::r:
'-'
Q;
r::
;:
Q)

300

....
>
1-
Uticoi
__ ._ __ ._ __
0 0,10 0,20 0,30 0.40 . [ .

Sl. XI-4 - Uticaj sadrzaja u osnovnom ma-
terijalu na ka.rakter tr.ansformacija pri elektrolucnom
zavarivanju zavisnosti od sadrzaja ugljenika
prema oksidaciji pri visokim temperaturama. U tom
otezava zavarivanje obrazovanja oksida aluminijuma.
ski celici se zavariti samo upotrebom specijalnih topitelja pri oksi-
acetilenskom ili primenom bazicnih elektroda pri
nom
U celicima koji sadrze prisustvo olaksava ob-
razovanje i povecava sklonost ka pojavi prslina.
Hoyt i nj egovi saradnici [1] pokazali, da prisustvo
kolicini do 25 CD 4 sa obicnim sadrzajem aluminijuma
(Al < 0,01 nema nikakvog na poroznost, dok postaje
primetan kada sadrzaj prelazi Na sl. XI-5 prikazan
na obrazovanje sa razlicitim sadr-
zajem Sklonost celika ka postaje
veoma primetna pocev od sadrzaja U tom
sadrzaj treba da manji od
Fosfor, predstavlja i olaksava prslina,
narocito U nekim specijalnim celicima( celik Cor-
302
-Ten) (2] fosfor se javlja kao legirajuci elenient do koncentracija 0,15 do
Veoma cesto udruzen sa hromom i bakrom, fosfor daje celiku po-
seban kvalitet hemijske postojanosti prema koroziji izvesnih gasova, kao
i vecu otpornost prema habanju. Elementi vagona za transport uglja ili
koksa se sve vise i vise iz fos-
1 fornog celika, koji hemijski ,postoja-
401----+----+---+---+--- niji i otporniji od obicnih
Sadriaj sumpora ( Ofc)
Sl. XI-5 - Uticaj dodatka alumi-
nijuma u prisustvu sumpora na ob-
gasnih mehurova u hrom-
celicima (tip 25 CD 4)
niskougljenicnih celika. Ovi celici se
veoma dobro zavaruju elektrodama ba-
zicnog t.Lpa koje sadrze hroma i bakra.
Bakar se. rastvara u celiku do
preporucuje se da se ova grani-
ca ne prede kada se radi celicima na-
menjenim za zavarene konstrukcije,
buduci da ovaj element u slobo-dnom
stanju, dakle pri koje
pre1aze povecava sklonost celika
ka pojavi prslina. Pripisuje mu se oso-
da konstrukcionim celicima pove-
cava otpornost prema koroziji u vodi.
Celici 54, koji se za
izradu konstrukcije javnih objekata
(mostova 1 dr.), sadrze 0,30 do
bakra; oni se veoma dobro zavaruju
elektrodama bazicnog tipa koje obez-
beduju hemijs:ki sastav materijala sava analogan sastavu osnovnog ma-
terijala.
_____________________________________________________ _

- ZA V ARLJIVOST ZAKALJIVIH CELIKA
Prethodna izlaganja pokazuju da legirajuci elementi, koji celicima
daju visoke karakteristike, u isto vreme povisavaju njihovu zakaljivost i
kao toga, njihovu sklonost ka pojavi prslina.
S druge strane, ustanovljeno da prisustvo vodonika moze, pod
dej stvom nastalih lokalnih napona nastalih usled uklj estenj da bude
uzrok krtih lomova zavarenih spojeva te se zbog toga za zavarivanje tih
celika niskovodonicne bazicne elektrode.
Zbog poviSenja zakaljivosti nekih legiranih celika, pri zavarivanju
treba koristiti dve mogucnosti:
- temperaturu predgrevanja;
- primenu niskovodonicnih elektroda bazicnog tipa.
u krajnjem slucaju, kada celik podlozan intenzivnom kaljenju,
sto dovodi do obrazovanja krtih struktura u zoni pod uticajem toplote,
gore ,preporucene mere postaju nedovoljne 1 zavarivanje takvih celika
treba razmatrati s novog aspekta.
ZA V ARLJIVOST NISKOLEGIRANIH
303
lleterogeni savovi
Samozakaljivi celici se krajnje nepovoljnom
povisene zakaljivosti i znatne prokaljivosti.
Ispitivanje zavarenog spoja 4 mm, izvrsenog
oksiacetilenskim zavarivanjem pokazalo da pod toplote
Sl. XI-6 _ Makrostruktura elektrolucno zavarer1og spoja
samozakaljivog celika tipa Ni - Cr - Zone pod
uticajem toplote uz sam sav su prehladene
= 400-420)
tom ima 30 mm sa strane od ose sava i 10 mm -
pri (sl. XI-6). Tvrdoca metala spoja
zoni pod toplote sa martenzitnom (sl. XI-7), do-
bijenog oksiacetilenskim zavarivanjem, veca od 500 Brinela (kriva I,
U spoj evima, dobij enim oksiaceti-
lenskim zavarivanjem, primeceno
neznatno temperaturnom
- na rastojanju
liZno 20 mm od materijala sava, sto
se ogleda tvrdoce toj
zoni.
Ispitivanje zavarljivosti samozaka-
ljivih celika za oklope
jos 1937. god. za zavarivanje
razradio to vreme [3] me-
spajanja s prethodnim
njem" zavarivanih ivica (sl. XI-9). Ova
metoda se sastoji na-
zavarivanih ivica zleba os-
novnog materijala slojem
ceg celika ( celik bez kri ticne tacke
transformacije), na primer,
Sl. XI-7 - U = 1 500 - Austenitno-
-martenzitna struktura pregrejane
zone elektrolucno zav:arenog spoja
= 475 Brinela). Hemijski sastav
osnovnog materijala: 0,22;
Ni = 4,3; Cr = 1,2; 0,32
celika ili kojeg drugog metala - nikla ili monel-metala. Debljina ovog
sloja treba da bar jednaka sirini zone pod uticajem toplote,
lako odrediti.
304
Pre pocetka zavarivanja komadi se termickoj
obradi kako se odstranili tragovi strukturnih transformacija u zoni
600
500
400

;:

u

300
>
1-
200
40
Presek
,i
1 1 ,1
1 1 /1
1 1 1
) 1 1 i
1
\ i IU
1 1 \/
1 1
1 ' 1 1
f .. , 1
1
1
1
' ------
Sl. XI-8 - Raspored mikrotvrdoce u zavare-
nom spoju samozakaljivog celiika sistema Ni -
Cr-Mo 0,220fo; Ni = 4,30fo Cr = 1,20fo;
= celika 4 mm
ispod navarenog sloja. Posle toga izvodi se zavarivanje u zlebu preko
sloja za pri cemu rastopljeni dodatni materijal ima isti hemij-
ski sastav, kao i metal za ivica zleba.
Transformacije, koje nastaju tokom elektrolucnog zavarivanja, loka-
lizuju se u prethodno navarenom sloju, cime izbegnuto
kaljenje i porast krtosti osnovnog materijala.
1vice ileba ..
austenitnim mate"rijalom
Sl. XI-9 - Elektrolucno zavarivanje metodom "ob-
laganja"
Metod se takode sa uspehom primenjuje pri zavarivanju
nekih slabozavarljivih legura, na primer, pri reparaturnom zavarivanju
ZA V ARLJIVOST NISKOLEGIRANIH CELIKA
305
komada iz sivog liva pomocu cistih metala ili nezakaljivih legura nikla,
monela itd.
Praksa pokazala da, ako za vreme u zoni ispod nava-
renog sloja nije doslo do pojave prslina, onda prisustvo tanke zakaljene
zone u osnovnom materijalu ne utice nepovoljno za vreme eksploatacije
takvih zavarenih spojeva. Otuda se najpre doslo, na ideju da se odustane
od termicke obrade posle zatim i od same operacije pret-
hodnog Time se doslo do iskustva da se samozakaljivi nisko-
legirani celici mogu zavarivati austenitnim elektrodama.
Preimucstva i nedostaci heterogenih spojeva
Kriva rastopljivosti vodonika u celiku (sl. V-29) pokazuje, da se u
austenitu vodonik rastvara u koJicini 6 do 10 cm
3
na 100 g. Medutim,
kako elektrode bazicnog tipa oslobadaju najvise 4 do 6 cm
3
/100 g vodo-
nika, to znaCi da se ova kolicina lako rastvara u austenitu koji predstavlja
rastopljeni dodatni materijal heterogenih spojeva. Samim tim, stetan
uticaj vodonika, naroeito u prisustvu zaostalih napona, bio bi odstranjen.
Pri zavarivanju heterogenih spojeva nastaju dva vazna [8]:
1) Sklonost austenitnih celika ka pojavi prslina u toplom stanju,
koji razmotren u prethodnoj glavi, uslovljava izbor
2) Difuzija elemenata iz feritnog celika, posebno ugljenika iz os-
novnog materijala ka granici rastapanja, dovodi do obrazovanja krtih
intermedij atnih struktura.
Prvi faktor odreduje kvalitet elektrode, drugi ogranicava
prslina vezana sa prisustvom ili odsustvom ferita u njima. Pri izboru
austenitnih elektroda za zavarivanje heterogenih spojeva, treba se ruko-
voditi Seflerovim dijagramom.
3) Drugo, preimucstvo heterogenog zavarenog spoj sastoj i se u tome,
da se izostavlja predgrevanje komada ili bar predgrevanje do visokih
temperatura.
1. austenitnih eiektroda
Vec objavljeno vise znacajnih radova iz ove podsetimo se
na primer radova Seflera [4] koji predstavljaju osnovu teorije koju
cemo razraditi, radova americke skole istrazivaca [5], predu-
zeca Braun-Boveri [6] i studije Granzona [7].
Predlozena teorija, koja se oslanja na Seflerov dijagram, zasniva se
na mesanju osnovnog materijala sa austenitnim metalom zone rastapanja.
Nize dat hemijski sastav k1asicnog niskolegiranog samozakaljivog
celika za oklope:
Ugljenik ................... .
Mangan ................... .
Silicijum ................... .
Nikl .......... ............ .
Hrom ..................... .
Molibden ................... .
0,25 do

2,5 do
1
0,2 do
306
Ovom sastavu odgovara tacka u martenzitnoj Seflerovog
dijagrama (sl. XI-10); koordinate ove tacke date su sledecim izrazima:
(Ni) = Ni
0
/o + 30 + Mn;
(Cr) = Cr
0
/o + + 1,5 Si
0
/o + 0,5 Nb
0
/o
Pretpostavlja se da koeficijenti ekvivalentnosti, koji su ustanovljeni
za austenitne celike, mogu biti koriSecni takode za analizu niskolegiranih
(feritriih) celika.
U saglasnosti sa ovom pretpostavkom koordinate tacke su sledece:
(Ni) = 10,8; i (Cr) = 1,8.
Uslov da sav treba da ima dvofaznu austenitnu strukturu austenit +
ferit, namece polozaj tacke koja predstavlja materijal sava u
r Prava preseca neko1iko strukturnih Seflerovog dija-
Austenlt
10
Austenlt + lerlt
Ferit
Sl. XI-10 - Primena Seflerovog dijagrama za analizu zavarenih spo-
jeva raznorodnih metala: niskolegirani celik austenitnim elektrodama
grama: cisto austenitnu, austenitno-martenzitnu i martenzitnu. Granica
rastapanja, shodno tome, moze imati bilo koju od ovih struktura sto
zavisi od stepena mesanja osnovnog i dodatnog materijala. U datom pri-
meru (sl. XI-10), ako mesanje dva metala manje od to u
granici rastapanja dvofazna struktura sa manjom ko1icinom ferita
nego u tacki U intervalu mesanja metala izmedu 22 i granica
307
rastapanja imati cisto pri preko
moze se pojaviti jos i martenzitna
Ako odabranog dodatnog materijala odgovara
tacka Y'sa ferita ispod linije dovoljno mesanje kolicini
151 da se granici rastapanj obrazovala trofazna sa tra-
govima martenzi ta.
Prema tome, pri ednakom mesanj feri tna faza obrazovana
pri dodatnog materijala, ciji sastav odgovara tacki jeste
stabilnija: tome, obrazovanje krtih granici rastapa-
nja verovatnije pri dodatnog materijala, ciji s:astav odgovara
tacki ispod linije
Dijagram Seflera da se da za zavarivanje
razmatranih celika povoljnije primeniti elektrode, koje
rastopljeni dodatni materijal sa hemijskim sastavom iznad prave
Jer, pri jednoj te istoj <ishodnoj ko1icil1i ferita veCi stepen mesanja
dodatnog materijal takv;og sastava sa osnovnim materijalom jos obez-
austenitno-feritne faze, koja dakle tom
stabilnija.
Ako se izmeni hemijski sastav dodatnog materijala tacke ka strani
koHcine frita odprilike za (tacka onda se tom
povecanje stepena mesanja jos za uz
20*

Austenil

.Q
-><

15

Q)

..
>
-><
w
10

Ekvlvalent hroma (
0
/")
Sl. XI-11 - Primena Seflerovog dijagrama za analizu zavarenih
spojeva raznorodmh metala: Ziavarivanje celika sa 4- Cr,
postojanog pri povisenim temperaturama
308
feritne Dovoljno povecati feritne faze dodatnom
tacke samo za da se
stepena mesanja za
treba primetiti da povecanje sadrzaja ferita
nije narocito pozeljno zbog njegovog nepovoljnog na
sposobhost
Tako na primer, ako sastav dodatnog materijala odgovara tacki Z na
pravoj pri - ferita, tada se moze dopustiti stepen mesanja
metala oko sadrzaj ferita samo za (tacka Z'),
moze se stepen mesanja od
Ako se pocetni polozaj tacke pomeri na ili
neophodno analognim nacinom odrediti tip elektrode, koja Ge pri
odredenim obezbediti zavareni spoj koji nije sklon pojavi
prslina.
Uslov materijala sava sa dvofaznom nije do-
voljan da bi se sprecila pojava prslina. Materijal sava mora da ispuni
hemijske prirode: sadrzaj treba da manji
od koncentracija. manja od Osim toga, neki
[6] su pokazali da pozitivnom kao alfa-
. genog elementa, ovaj element povecava sklonost zone rastapanja (mate-
rijal ka pojavi prs.lina.
Stepen mesanja zavisi pored ostalog od zavarivanih limova,
nacina i parametara zavarivanja; do najintenzivnijeg mesanja dolazi
zleba.
U Glavi zavarivanja heterogenih spojeva
iz celika 4-6 Cr-0,5 sa dva tipa elek-
troda: 20 Cr-10 Ni-3 i 25 Cr-20 Ni Tacka

rovog dijagrama (sl. XI-11), dok dodatnom 20 Cr-10 Ni-3
Sl. XI-12 - = 450 - Cisto aus-
tenitna struktura granice rastapa-
nja u raznorodnom spoju izvrse-
nom elektrolucnim zavarivanjem.
Osnovni materijal-kaljivi celtk;
elektroda 20 Cr - 10 Ni -
(stepen mesanja
Sl. XI-13 - = 450 - Isti spoj
kao na slici XI-12. Mikrostruktu-
u delu korena zleba; obrazo-
vanj martenzi ta
309
odgovara tacka koja se nalazi dvofaznoj + ferit sa
7f1/o ferita. Tacka koja odgovara hemijskom dodatnog materi-
jala tipa 25 Cr-20 Ni, nalazi se cisto austenitnoj
Prava SB prolazi pored tacke sa
koeficijentom mesanja od se
moze pretpostaviti da se takav zavareni
spoj izvrstiti bez pojave prslina.
potvrdilo tacnos:t ovih pred-
vidanja. Na sl. XI-12 prikazana cisto
granice ras-
tapanja jednog takvog zavarenog spoja.
U granici rastapanja korenog zavara
gde Stipen mesanja znatno veci,
se manja kolicina martenzita
(sl. XI-13). Ako se sada spoje tacka S
i tacka koja odgovara cistom
nitnom dodatnom (sl. XI-11),
tada se granica rastapanja kao i zona
rastapanja (materijal sava) celosti na-
laze austeni tnoj pri
mesanja metala do Ova struktura
krta pri poviSenim temperaturama
sto pokazuj i metalografska analiza
materijala sava (mikroprsline grani-
cama zrna (sl. XI-14).
Sl; XI-14 - = 180 - Mikro-
struktura sava raznorodnog spoja
izvrsenog austenitnim
ma iz celika tipa 25 Cr - 20 Ni.
MLkroprsline granicama zrna
austenita
trodama. Hemijski sastav samozakaljivog celika, koji dat ranije, ozna-
cen tackom (sl. XI-11). Izbor austenitne elektrode, koja daje u
rastopljenom dodatnom ferita (tacka D),
pretpostavku- polozajem prave XD iznad da granica rastapa-
Sl. XI-15a- 450-Martenzitna
struktura granice rastapanja spoja
iz raznorodnih metala
Sl. XI-15b - = 2 300 Detalj
martenzitne strukture prikazane
slici XI-15a
310
nja sastavljena od austenita i ferita, pod uslovom da
mesanja ne prede Iskustvo pokazalo, da se u takvom spoju
prsline ne pojavljuju.
Razmotrimo jos slucaj zavarivanja istog celika elektrodama tipa
18 Cr-8 Ni, ciji rastopljeni dodatni materijal takode sadrzi ferita.
Hemijski sastav rastopljenog dodatnog materijala odgovara tacki sa
koordinatama:
(Cr) = 20; (Ni) = 10,5
Iz dijagrgma se vidi da se u granici rastapanja zavarenog spoja
pojaviti martenzit pri stepenu mesanja jednakom ili vecem Ova
pretpostavka potvrdena metalografskom analizom (sl. XI-15). U struk-
turi materijala sava vide se krupne igle martenzita u osnovnoj masi
austenita. U nekim slucajevima, prisustvo cisto austenitne strukture moze
pod dejstvom napona da izazove pojavu prslina u granici rastapanja. Na
sl. XI-16 prikazana mikroprslina u austenitnoj strukturi granice
rastapanj
.. / \
.: :; .t,
Sl. XI-16 - Mikrostruktura zavarenog spoja iz
samozakialjivog celika izvrsenog austenitnim elek-
trodama tipa 20 Cr 10 Ni - 1\'lo. U granki
rastapanja na mesto austenitno-feritne strukture
vidi se cisto austenitna struktura, sklona pojavi
prslina. (Mikrografija iz radova Granjona)
Hemijski sastav austenitne elektrode za zavarivanje samozakaljivog
celika, koja obezbeduje zadovoljavajucu zavarljivost proverenu prema
rezultatima ispitivanja probe RD* i probe ukljestenog ugaonog sava**
* Vidi sl. VIII -9 strana 209
** Vidi sl. VIII-12 strana 211
sledeci:
Ugljenik
Mangan
Silicijum
Hrom

20,5
Nikl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10,2 fJ/o
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,3
odakle se ekvivalentne vrednosti:
(Ni) = i (Cr) =
311
Tacka G, koja odgovara ovom sastavu, nalazi se u dvofaznoj auste-
nitno-feritnoj sa ferita (sl. XI-11), pri cemu se ne dopusta
mesanje metala vece od Prava G p11olazi nesto iznad tacke
OCigledno da dodatni materijal sa takvim hemijskim sastavom nije
jedini , koji zadovoljava s tacke gledista zavarljivosti; niz hemijskih
sastava, koji se nalaze u ovoj moze takode da obezbedi spoj bez
prslina.
Mora se priznati da sprovodena analiza procesa pri zavarivanju
heterogenih spojeva dosta teorijskog karaktera. Tacnost po1ozaja tacke
pouzdanost rezultata hemijskog sastava rastopljenog dodatnog materijala
i pr:1sustvo :necistoca mo;gu uticati na ,poolozaj tacaka koje predstavljaju
1
i

osnovni ili rastopljen.Ldodatnj materijaLu Sejlerovom_d_iiqgramu. Medu-

noca dobij anj hoterognog spoj austeni tnim elektrodama bez prslina
biti veca.
Ponavljamo isto tako, da rastopljeni .dodatni materijal treba da ispu-
ni i druge hemijske uslove, posebno da sa1drzaj si1icijuma treba da bude
ogranicen, uprkos svoj em alfagenom karakteru.
2. Difuzija ugljenika heterogenim zavarenim spojevima
U heterogenim spojevima dolazi do migracije ugljenika iz delova
metala obogacenih ovim elementom, u delove metala sa snizenim sadrza-
jem ugljenika, ili u pravcu takvog strukturnog sastojka koji lakSe rast-
vara ugljenik, na primer austenit. Brzina difuzije se povecava sa povise-
njem temperature i vremenom zadrzavanja pri toj terr.Ljperaturi.
Do difuzije najcesce do1azi u heterogenim spojevima iz ugljenicnih
celika sa vatropostojanim .Celicima, ili austenitnim
celicima. sto se videti, hemijski sastav celika ima veliki uticaj na
brzinu difuzije. Pri metalografskoj analizi' izbrusaka moze se otkriti
razugljenicena zona ispred granice rastapanja, pri cemu sirina razuglje-
nicene zone zavisi od uslova toplotnog upliva (sl. XI-17).
Cesto, migracija ugljenika u austenit dovodi do obrazovanja marten-
zita i zarvareni spoj postaje krt (sl. XI-15 i XI-17).
312
Analiticki moguce ustanoviti zakon difuzije i predvideti oblm
ove pojave.
Sl. XI-17 - U = 100 -
spoj iz celika sa sadrzajem 3,5% Ni
= Zavarilvanje ,izvrseno
tenitnim elektrodama tipa 18 Cr - 8 Ni.
Obrazovanje martenzita ,rastapanja
i sava
KoHcina ugljenika koja difunduje kroz jedinicu povrSlne. u jedinici
i vrem en p:rop(}l'cj ona 1

visi od te koncentracije.
dc
D=o.-
dx
gde sirina razuglj enicne zone.
Ako oznacimo sa koncentraciju ugljenika u celiku bogatom ovim
elementom;

- ugljenika u celiku s manjim sadr-
zaj em uglj enika;

konce:ntraciju ugljenika u granici rastapanja
CR graniCU rastvorljiVOSti ugljenika U Celiku.
Tada u vremenu t:
u vremenu t + dt:
313
Posle nekog vremena dt, difuzija D zavisice od nove koncentracije
ugljenika u granici rastapanja;
+ d (
D dt =

dx - = -

-
dt
2
odakle se dobij
dx =
2

-

. dt
Ova jednacina se moze uprostiti ako zanemarimo koncentraciju

kao znatno manju u poredenjh sa i u poredenju sa

i (1)
Koeficijent difuzije glasi:
e-Q/RT
gde
- konstanta;
Q - energija aktiviranja difuzije, koja za obicne ugljenicne celike
. . ima prosecnu vrednost Q = 18 500 cal/mol;
.. .
- apsolutna temperatura u

- granica rastvorljivosti ugljenika, proporcionalna toploti rastva-
ranja data obrascem

:\
gde koja zavisi od ko.ncentracije ugljenika izraZene u te-
zinskim procentima.
Jednacina (1) se moze napisati:
Zamenom
doblja se:
ili
2 (Q
RT t
cl

= const =
cl
(R

= t
2 log = log - (Q + + log t
2,3 RT
(2)
314
Sirina zone difuzije zavisi od temprature i logaritma vremena

2 log = log - - + log t

................ (2)
Vrednost zavisi od prirode zavarivanih celika.
Vrednosti za razlicite tipove heterogenih zavarenih spojeva date su
u XI-1.
TABLICA XI-1
Osnovni
materijal
Tip dodatnog 1
materijala
0,23% 1 0,5 Cr-1
0,23% 1 2,25 Cr-1
= 0,23% 1 5 Cr-0,50
1 Cr-1,50
2,25 Cr-1 114 Cr-1,50
5 Cr-0,5 14 Cr-1,50
Sastav dodatnog materijala %
0,09; Cr = 0,60; 1,05
0,12; Cr = 2,4; 1
0,04; Cr = 4,77; 0,47
0,09; Cr = 15; 1,5
2,25 Cr-1 Nerdaj.cel.347(Nb) 0,10; Cr = 18; Ni = 8; Nb = 1
1Cr-1 E3N12 C=0,10;Cr=15;Ni=7;Nb=2
_Q_+_H_
2,3 R
29000
23 500
18 500
18 500
18 500
18 500
35 500
25000
----------------
'
:-':' ' - '""

1 kougljenicnog celika sa niskougljenicnim celikom sa ugljenika
! za uslov: zadrzavanje u toku 10
5
casova pri temperaturi
Koeficijenti koji ulaze u jednacinu (2):
Q + = 18 500 + 20 000 = 38 500 cal/mol;
8 cm
2
/sec;
= (tezinskih);
R = 1,987 gasna konstanta;
t = 10
5
h = 3,6 10
8
sec;
= sirina zone difuzij u mm
= 2 = 2 8 1 118 =
18
,
88
;

1
Q __ 38_5 __ 0_0_= 8 426;
2,3 R 2,3 1,987

- = 9,685;
873
log t = 8,5563
Iz jednacine (2) se doblja: 2 log = 0,147 ili = 1,2 mm.
315
Na dijagram.u sa sl. XI-18 prikazana promena sirine raz.ugljenice-
ne zone u funkciji temperature i vremena zadrzavanja za tri razlicite
vrste heterogenih zavarenih spojeva. Ove krive su izvedene na osnovu
rezultata ispitivanja Kristofela i Karena* [9]. Zapaza se veoma veliki
uticaj tipa celika od kojih su izradeni zavareni spojevi, na sirinu razuglje-
nicene zone.
Na drugom dijagramu (sl. XI-19) prikazani su rezultati proracuna
krivih u saglasnosti sa jednacinom (2) i vrednostima iz XI-1.
Uticaj hroma u zavarenim s;pojevima iz ce1ika
prikazan na sl. XI-20. Vrednost konstante postepeno opada do kon-
centracije hroma 5i>/(} zatim s:e na 18 500, (kriva 1). Pri
jednakim temperaturama i vremenima sirina zone difuzije
raste kada vrednost opada (kriva 2).

2,75

!!!.
1,25
N

s
0,7
0,25

2 1Q2 2 4 5 2 4 5 10 4
Traionje zodriavanja (h}
Sl. XI-18 - Promena sirine razugljenicene zone u zavisnosti od tem-
perature i trajanja zadrzavanja zavarenih spojeva (radovi R. Chris-
toffela i R. Currana [9]). Eksperimentalne krive = f t).
1. - Zavarivanje celika sa 0,23% elektrode tipa 0,5 Cr-1 tem-
perature ispitivanja: 625, 650 i
Krive 2. - Zavarivanje celika sa elektrode tipa 5 Cr-0,5 tem-
perature ispitivanja: 600, 650 i .
Krive - Zavarivanje celika sa 5% Cr i 0,5% elektrode tipa 14 Cr-1,5
temperature ispitivanja: 600, 650 i
* R. Chri.stoffel i R. Curran
316
4.0
450 500 550 600
emperoturo lspitivonjo

Sl. XI-19 - Promena sirine razugljenicene zone
u zavisnosti od temperature i trajanja :ZJadrza-
vanja. Krive f t) odredene racunskim
putem za 400 do pri trajanju
zadrzavanja 10
5
h.
Kriva 1. - Zavarivanje celika sa 0,23%
'
elektrode
tipa 2,25 Cr-
2. - Zavarivanje celika sa 0,23%
'
elektrode
tipa 5 Cr-0,5
Zavarivanje celika sa 0,23%
'
elektrode
tipa 14 Cr-1,5
4. - Zavarivanje celika sa 2,25% Cr i 1%
elektrode tipa 14 Cr-1,5
Kriva 5. - Zavarivanje celika sa 5% Cr i 0,5%
elektroda tipa 14 Cr-1,5
10
.....

.s 6
4

N
2

u

0,8
0,6
..
0,4

.v;
0,2

D
14Cr

2,25 Cr-1
t = 10
5
h
1
At:C->
"'
1
1
1
1
1
2 4 6 tJ 12 14
Sadriaj hrorna u sovu (%)
30000
-1.5
2:

....
20000 -
1 0000
V\

"tJ

::>
Sl. XI-20 - Uticaj sadrzaja hroma na vrednost konstante
i .sirinu razugljenicene zone raznorodnim spojevi-
ma iz celika sa i hromnih celika postoj.anih po-
viseni:rh temperaturama
317
zavarivanja heterogenih spojeva iz tri metala takode ve-
zan za izbor elektrode, na primer, za zavarivanje platiranih celika [10].
Sa izve:snim rezervama, u ovom slucaju, moze se pokusati sa primenom
Seflerovog dijagrama.
Razmotrimo slucaj zavarivanja platiranog niskougljenicnog celika;
platirajuci celik sadrii hroma. Hemijskom sastavu niskougljenicnog
i platirajuceg celika odgovarju tacke na Seflerovom dijagramu (sl. XI-21)
koj se nalaze
- u podrucju (Ni) = 6; (Cr) = 0,5 do 1, za niskougljenicni celik
- u podrucju (Ni) = 3; (Cr) . 14, za feritno ... martenzitni celik sa
hroma.
Zavarivanje ovih platiranih celika moze se ostvariti pomocu
austenitnih elektroda, ciji rastopljeni dodatni materijal sadrzi 5 do
ferita (tacka na Seflerovom dijagramu), vatrostalnim elektrodama
tipa 25 Cr-12 Ni (tacka D) ili elektrodama tipa 25 Cr - 20 Ni (tacka
u austenitnoj
platirajuceg sloja iznosi od ukupne za-
varivanog celika; moze se pretpostaviti da u granici rastapanja dolazi do
318
jednakog stepena mesanja osnovnog materijala vrste i
celika vrste Ako se spoji tacka sa tackom koja se karakterise
stepenom mesanja osnovnih materijala tada se moze konstatovati da
se pri mesanja iznad granici rastapanja mar-
tenzit.
Elektrode tipa 25 Cr-12 Ni, cijem rastopljenom dodatnom
kolicina ferita iznosi (tacka D), ,povoljnije su za zavarivanje ovih
celika, posto stepen mesanja moze i do pre nego sto se
cisto do da se pojavio martenzit.
...

15
:>
>
....
LU
10
Austent/
Ekvivalent hroma (
0
,{,)
Sl. XI-21 - Seflerov dijagram primenjen za analizu zavarivanja tri
razlicita celika
Pri zavarivanju vatrostalnim elektrodama tipa 25 Cr - 20 Ni ras-
topljeni dodatni materijal karakterise se cisto
(tacka granica rastapanja ostaje takode austenitnoj sve do
stepena mesanja postojanje Cisto mo-
ze opasno usled mogucnosti pojave prs:lina u materijalu sava.
Od tri razmatrane elektrode za zavarivanje platiranih celika, vatro-
stalne elektrode tipa 25 Cr- 12 Ni Seflerovom dijag-
ramu, svojstvima za sprecavanje pojave prslina granici ras-
tapanja.
ZAV ARLJIVOST NISKOLEGIRANIH CELIKA
319'
IV- MODIFIKACIJA SEFLEROVOG DIJAGRAMA
U ovoj glavi bllo na neko1iko rezervi na vred-
nost koeficijenta jednakosti alfagenih i gamagenih elemenata, kada se
oni primenjuju na feritne ili celike.
TABLICA XI-2
Autori
N ewell 1 Post 1 Binder
(1) (2) (3)
----
kovani kovani kovani
i1i ' ili ili
valjani
1
valjani valjani
celik celik celik
-------
v rsta celika
Avery
(4)
Field
(5)
Henry
(6)
Sejler
(7)
liveni Materijal 1 Materijal Materijal
CeHk 1 iava 1 !ava !ava
f

Ga..tnageni
elementi

N2 ..... .
Ni ........... .
35
1
1
30 30
26
1
17
11
1 1
1 30 1 30 30 :.r.. /
1 1 1 1!
1 1
0,5 1 0,5 0,5 1'
1
Mn ........... . 0,5 0,5
Alfageni
elementi
1 1
(1) NEWELL i FLEISCHMANN: S. Patent 2.118.683 (1938)
(2) POST i EBERLY: Trans. S. (1947)
BINDER, BROWN i FRANKS: Trans. S. (1949)
(4) AVERY: S. Patent 2.465.780 (1949)
(5) FIELD, BLOOM i LINNERT: N. D. R. Report S. R. D., no 3034 (1943)
(6) HENRY, CLAUSEN i LINNERT: WeLding MetaHurgy izd.) (1949)
(7) SCHAEFFLER: Metat Progress (1949), 680
Prihvaceni koeficijenti jednakosti odnose se uglavnom na valjane
celike. Na po1ozaj tacke koja predstavlja rastopljeni dodatni materijal
savova Seflerovom mogu bltno da uticu neki faktori,
kojima treba spomenuti:
- segregaciju koja uvodi vecu kolici..11u ferita od one, koja odre-
dena na bazi hemijskog sastava;
- narocito prisustvo azota, jako gamagenog elementa.
Tako u stvari, i ako sadrzaj azota u feritnom rastopljenom dodat-
nom materijalu relativno mali, u hrom-niklovom rastaplje-
nom dodatnom materijalu koncentracija azota moze dostici 0,05 do
De Long [11] predlozio da se izvrsi korekcija Seflerovog dijagra-
ma na taj nacin, sto bi se u izraz za ekvivalent nikla koncentracija azota
uvela sa koeficijentom jednokosti 30, slicno Ova popravka
1
f
1
!
1
320
utice tako, da azota pomera tacku koja predstavlja doticni materi-
jal u Seflerovom dijagramu u ciji procenat ferita smanjen
za 1
U XI-2 dati su koeficijenti jednakosti koje su predlozili raz-
liciti autori za alfagene i gamagene elemente kako za slucaj valjanih ce-
lika tako i za materijal sava.
V - ZA V ARLJIVOST CELIKA LEGIRANIH BOROM
Bor sa zelezom obrazuje jedinjenje Fe
2
B koje praktiC.no nerastvor-
ljivo u a-zelezu delimicno rastvorljivo u y-zelezu.
Proucavanje stanja sistema Fe - Fe
2
B, koje su izvrsili
Bride, Spretnak i Speiser [12], otkrilo peritektoidnu reakciju pri
temperaturi (sl. XI-22). Prema ovim autorima rastvorljivost bora u
a-zelezu 1.znos1 pri i pn uz obrazovanje
supstituciskog cvrstog rastvora bora u a-zelezu.

0.004 0.008 0,012 0.016 0,020 0,024
bora (% teiinski)
81. XI-22 - Dijagram stanja sistema zelezo-bor
321
Rastvorljivost bora iznosi pri od
i 0,021 pri od 1 obrazovanje intersticiskog
cvrstog rastvora bora
Zna se da i kolicina bora znatno po-
visava i manjem zakaljivost. U stvari bor malo
utice na polozaj kriticnih tacaka i AcR celika bez bora.
i koji obrazovanje ferita, bor
olaksava obrazovanje ferita i gornjeg bejnita, prakticno
ne obrazovanja perlita.
Na engleskom i se vec pojavilo vise vrsta celika
legiranih borom na primer, celika sa 0,25 do koji
treba da zamene neke visokovredne celike, njihovim specijal-
nim koj se odnose na kalj enj ( prslina kalj e-
nja i visa deformacio.na sposobnost). Metalurzi razradili dve vrste kon-
strukcionih zavarljivih celika legiranih borom, predvidenih da zamene
neke celike. Prva vrsta, oznacena kao celik I,
denov celik sa srednjim sadrzajem bora druga, oznacena kao
celik slozenijeg hemijskog sastava sadrzi bora.
Srednji hemijski sastav ovih celika dat u XI-3. Mehanicke
osobine ovih ce1ika posle normalizacije prikazane su XI-4.
Celik I se izvlaci isto tako lako kao i meki
celik njegove karakteristike obradljivosti se porediti sa karakte-
ristikama mekog celika. Ovaj celik se dobro zavaruje
svim zavarivanja i prakticno nije sklon pojavi prislina.
Ispitivani ---.
m i s k i s s t v
-
celik 1
0,10 do 1
Celik I
Mn Si
_i' s
Ni Cr
:;; 0,60 :;; 0,40 ::;; 0,050 ::;; 0,050 - -
-
0,16 1
0,15 !
1
:;; 0,75 1 ::;; 0,25 ::;; 0,040
::;; 0,04010,85i0,50
1
Celik
TABLICA XI-4
Mehanicke osobine
Zatezna jacina u kp/mm
2

Granica razviacenja u kp/mm
2

Izduzenje u % .. ........... .
Suzenje u % .... : .............. .
Udarna zilavnst (Izod) u kpm ..... .
Udarna zilavost (Sarpi) u kpmfcm
2

21 zavarivanja
Celik I
66
46
24
62
4,5

cui v
- -
0,35 do 0,0013 do
- -
0,60 0,004
0,45
1 1
10,3010,051 0,03
Celik
> 73
> 63
> 17
> 50
4do 5
11
1
1
1
1
f
!
1'
1
322
Celik I se vec kori.sti za izradu mostova i konstrukcija industrijskih
hala, i energetskih postrojenja zahvaljujuci svojoj vecoj otpornosti na
povisenim temperaturama u poredenju sa niskougljenicnim celikom.
Celik sa visim mehanickim karakteristikama, veoma otporan na
povisenim temperaturama i na atmosfersku On se, osim toga
moze proizvoditi u limova velike {150 mm).
Kriva IRA ovog celika pokazuje da perlitna potisnuta dale-
ko u desno (t = 10
5
sec pri = Nasuprot tome, bejnitna
ovog celika razvijenija; medutransformacija pri pocinje posle
sest casova. Odatle se moze zakljuciti da strukturne transf()rmacije, izaz-
vane toplotnim ciklusom zavarivanja, treba da daju strukture transforma-
cije Ar" sa povecanom ko1icinom gornjeg bejnita. Na taj nacin, bor kao
i olaksava obrazovanje gornjeg bejnita.
Celik se za proizvodnju zavarenih kotlova koji rade
pri temperaturama do i zamenjuje neke poluvatrostalne celike tipa
0,5 Cr - 0,5 kao i celike.
U principu, ovaj celik se moze zavarivati bez predgrevanja ili uz
neznatno predgrevanje, kada se zavaruju limovi velikih Napon-
sko zarenje posle zavarivanja nije neophodno.
Prema Grossu i Stoutu [13] ovo'g celika znatno su bolje u
poredenju sa klasicnim niskougljenicnim celikom
u kotlogradnji i celikom, koji se koristi za kon-
strukcije u kojih se postavljaju zahtevi za odredenom postojanosti na po-
visenim temperaturama.
BIBLIOGRAFIJA
[1] S. I. Hoyt, Sime i Banta: The Age, 6 (1945), 74 et 148.
[2] i Scalteur: L'Ossature Metallique, 3 (1953), 3.
[3] Boutte: Metal Progress, 2 (1938), 169.
[4) L. Schaeff[er: The Welding Journ. Suppl., 10 (1947), 601 s.
[5] R. D. Thomas Metal Progress, 9 (1946), 474.
S. Herres i Turlako: The Welding Journ Suppl. 10 (1946), 669 s.
Campbell i R. D. Thomas Jun.: The Welding Journ. Suppl., 11 (1946),
760 s.
Tielsch: The Welding Journ. Suppl., 1 (1952), 375 s.
[6] R. Montandon: Rev. Brow.n-Boveri, 7 (1950), 255.
[7] Granjon: Soud. et Tech. Con., vol. VIII, 3-4 (1954).
(8] D. Seterian, i d'Etude d'Equipement Petrolier (Liege 1956),
partie, 410.
[9] R. Christoffel i R. Curran: The Welding Journ. S:uppl., 9 (1956) 457 s.
[10] Mayslich: Soud. et Tech. Conn., vol. III, 3-4 (1949), 52.
[11] De Long: The Welding Journ. Suppl., 11 (1956).
[12] Bride, W. Spretnak i R. Speiser: Tr.ans. S. 46 (1954), 499.
[13] Gross i R. D. Stout: The Welding Jour. Suppl., 3 (1956), 115 s.
GLAVA XII
ZA V ARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
Ova glava posvecena proucavanju zavarljivosti
vih celika siroko primen.jenih u energetskoj industriji, industriji prera-
de nafte i avonskoj industriji.
Prva grupa celika ovog tipa obuhvata celike pos-
tojane pri povisenim temperaturama sa 0,5 do hroma i 0,5 do 1
ali sa niskim sadrzajem ugljenika < U drugu gru-
pu spadaju celici sa hroma i ali
1
!
sa visim sadrzajem ug!jenika: 0,25 do (celik 25 CD 4 ili celik -L

PRVI DEO
ZAVARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA POSTOJANIH
PRI POVISENIM TEMPERATURAMA
Celici ovog tipa narocito se koriste u proizvodnji opreme za industri-
ju prerade nafte, kod koje se postavljaju zahtevi otpornosti prema puza-
nju u temperaturnom intervalu 400 do i postojanosti protiv oksi...,
dacije pri ovim temperaturama.
Da se izlaganje uprostilo, celici razmatrani u ovoj Glavi klasifici-
rani su prema americkim ASTM XII-1).
Medu .celicima postojanim pri povisenim tem-
peraturama nesumnjivo su najznacajnij'i celici sa 4 do Cr i
koji se odlikuju povisenom postojanoscu protiv gasne korozije pri tem...,
peraturama do neke vrste sa povisenim sadrzajem silicijuma i
do Osim toga ovi celici se, pri povisenim temperaturama, odlikuju
visokom otpornoscu prema dejstvu vodonika, ugljovodonika i gasova koji
21*
324
sadrze sumpor. N eki od celika, ciji hemijski sastav
dat u XII-1, primenjuju se za izradu delova i uredaja za indus-
triju prerade nafte, na primer: zagrejaca, komora za sintezu, cevovoda itd.
TABLICA XII-1
sastav (%) 1 Kriticne
Tip temperature
celika
Mn Si Cr

-
1

1

0,50
1
0,10-0,20 0,30-0,60 0,10-0,30 0,50-0,70 0,45-0,65
1
760 880
1
1,25
1
:::;; 0,15 0,30-0,60 :::;; 0,50 1-1,50 0,45-0,65 775 890
2
1
:::;; 0,15 0,30-0,60 :::;; 0,50 1, 75-2,25 0,45-0,65 780 880
1
2,25 :::;; 0,15 0,30-0,60 :::;; 0,50 2-2,50 0,90-1,10 780 880
:::;; 0,15 0,30-0,60 :::;; 0,50 4-6
1
5 0,45-0,65
1
818 882
5 Si :::;; 0,15 0,30-0,60 1-2 4-6 0,45-0,65 843 877
7 :::;; 0,15 0,30-0,60 :::;; 0,5-1 6-8 0,45-0,65 827 882
:::;; 0,15 0,30-0,60 1 8-10 0,90-1,10 824
1
885
,
r i d S i :::;; 0,03 % za sve celike.
-- "'""'" --"-- _,_ - -- -
OPSTE OSOBINE HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA .
Poznato da hrom i kao "alfageni" elementi, stabllizuju
a-fazu i suzavaju austenita; ugljenik pak naprotiv, kao "gama-
geni" element doprinosi sirenju ove
Hrom utice na polozaj linija dijagrama stanja zelezo-ugljenik (sl.
on suzava i siri pomeranjem tacke

sa 1
na 1 za celik, koji sadrzi Cr. Najvaznija posledica uvodenja
hroma u ove celike jeste pomeranje eutektoidne tacke S ulevo u pravcu
nizih koncentracija ugljenika, koje praceno suzenjem +
Ovo pomeranje, malo primetno za celike sa sadrzajem hroma 0,5 ili 1
postaje veoma osetno pri visim koncentracijama hroma. Tako na primer,
za celik sa hroma eutektoidnoj tacki S odgovara koncentracija uglje-
nika od oko umesto u slucaju legure zelezo ... ugljenik.
Linija transformacije

postepeno se podize sa do za
celik sa hrom, izazivajuci pojavu trofazne + + karbidi u
temperaturnom intervalu 750 do
Usled toga, perlit u hromovim celicima osiroma8uje ugljenikom
obogacuje se hromom, te na primer, celik sa hroma postaje nadeutek-
toidni pri sadriaju ugljenika Mikrostruktura celika sa Cr i
prikazana na sl. XII-1, pokazuje morfoloski izgled strukture
obicnog ugljenicnog celika, koji sadrzi ugljenika.
ZAVARLJIVOST CELIKA
325
S strane enik sa hromom karblde, koj i se odli-
malom brzinom rastvaranja zbog toga
ra za ove celike visa, nego za celike. Prema to-
Sl. XII-1 - U = 50()- Mikrostruk-
tura
celika; ferit + perlit = 0,15;
Cr = 4,45; = 0,52)
me, kaljenja visokohromnih celika veoma cesto premasa
..
' Iovima vrlo -brzo
se rastvore.
ZAKALJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
Opsti izgled IRA- krivih izotermnog razlaganja hrom-
celicima prikazan na sl. XII-2, i klasi D. Na
se mogu izdvojiti tri ostro ocrtane
gornja Ar' koja odgovara perlita ili lame-
larnih struktura, ciji se inkubacioni zavisnosti od kon-
centracije hroma;
oblast stabllnog pri intermedijarnim
kojih dolazi do ogranicenog razlaganja cak i posle
zeg vremena. Ova odgo,vara transformaciji Ar" ili bejnitnoj trans-
formaciji;
brzog razlaganja austerL.ita pri niskim ispod
koja odgovara transformaciji Ar
111
ili martenzitnoj transformaciji.
Da bi se otkrile strukture, koje se pri brzom
treba razmotriti anizotermnog razlaganja austenita (ARA) pri
1_
326
kontinualnom hladenju (sl. u kojem su razgranicene razli-
citih transformacija (celik tipa 0,5 Cr - 0,5 .
Pri brzom hladenju sa brzinom iznad 12 000C/min (kaljenje u
vodi) u celiku nastaje sitnozrna martenzitna struktura; pri brzini hlade-

- - - - - - - - - - - -

ransformacija Ar

PrezosiCeni austentt
Perlil

ransformaciJO Ar" Be,niti

,_
Mortenz1t
Marlenz/1 + lerll
+ bejni/
Sl. XII-2 - Opsti S-krivih izotermnog
razlaganja austenita niskolegiranih hrom-
molibdenovih celika
3

....

31)0 '"""""
--
---1"
\ N Ferlt + be;nlt
Martenz/1 ,g
'
0
martenz/t
200
-+------+-+---;

\ IO<&C: 1 mln IOmln lh 2h 4h !Oh
ldan
2 5 10 2 5 102 2 5 2 5 104 2 5 105
Vreme (sec)
Sl. XII-3 - Dijagram anizotermnog razlaganja austenita za celik tipa
0,5 Cr - 0,5
ZAV ARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
327
nja u intervalu 12 000 do 1 800C/min, obrazuje se kompleksna smesana
struktura ferita, bejnita, i martenzita. Pri sporijem hladenju mogu se
posmatrati cisti bejnit ili kompleksna mesovita struktura bejnit + ferit.
Lamelarne strukture mogu se obrazovati samo u vrlo uskoj
koja smestena pri povisenim temperaturama. u razmatranom primeru
ferit se obrazuje pri temperaturama iznad pri vremenu zadrzavanja
500 sec. Perlitna transformacija nastaje u podrucju temperature
pri zadrza vanju od 10
4
sec sto znaci oko 3 casa.
Tako na primer, pri oksiacetilenskom zavarivanju bez predgrevanja,
kada hladenje zone rastapanja protice brzinom od oko 350C/min, obra-
zuje se, poglavito, bejnitna struktura ili proeutektoidni ferit; te iste struk-
ture pojavljuju se i u zoni pregrevanja.
Pri elektrolucnom zavarivanju bez predgrevanja, bladenje materijala
sava protice brzinom koja se priblizava liniji 1 tj. v = 5 000 do 10 000C/min
i shodno tome u tom slucaju nastati strukture ostrijeg kaljenja, sastav-
ljene iz mesavine martenzita i bejnita sa tragovima ferita. Iz dijagrama
izotermnog razlaganja austenita, moze se izvesti zakljucak visokom
stepenu zakaljivosti celika, i shodno tome,
Broj krive sa
slike XII-4
1
2

1
4
5
251
......
-" '
'
'
'"' '
.g Q:20
.......
- '-'
400 450 500 550 600 650
emperatura

Sl. XII-4 - Krive puzanja razlicitih tipova
celika postojanih :pri povisenim temperatura-
ma (naprezanja koja .ilzaziv.aju iz-
du.Zenje pri trajanju ispitiva.nja u toku
10
4
h)
TABLICA XII-2
Hemijski sastav u
0/
iO
Mn Si
1
Cr
::; 0,20 ::; 0,50 < 0,25 -
::; 0,15 1,10 do 1,40 0,15 do 0,30 -
::; 0,15 0,30 do 0,60 0,50 do 1 1 do 1,50
::; 0,15 ::; 0,50 0,50 do 1 2,25 do 2,75
::; 0,15 ::; 0,50 < 0,50
1
4 do 6
1

0,45 do 0,65
0,20 do 0,30
0,40 do 0,60
0,40 do 0,60
0,45 do 0,65
1 :
328
njihovoj sklonosti ka pojavi prslina. Iz toga proizlazi da pri zavariva-
nju tih celika neophodno predgrevanje i naknadno zagrevanje (termicka
obrada posle zavarivanja), da se umanjila mogucnost obrazovanja
struktura kaljenja. Pri izboru rezima term.icke obrade dva faktora -
temperatura i vreme igraju vrlo veliku ulogu, cija analiza blti data
nesto dalje.
Osoblne puz,anja
Dok hrom pokazuje pozitivan uticaj na postojanost protiv oksidacije,
dotle poboljsava osob:Lne puzanja celika. Uticaj
puzanje celika predmet mnogobrojnih istrazivanja; nekoliko re-
zultata iz ovih istrazivanja prikazano slikama XII-4 i XII-5. Na
sl. XII-4 prikazana su naprezanja, koja izazivaju izduzenje 1 pri traja-
nju ispitivanja 10 000 ca.sova zavisnosti od temperature, za razlicite
i celike.
U XII-2 dat hemijski sastav celika, ispitivanih prema puzanju.
Za,paza se, narocito, da se celik sa ali bez hroma (krive 1,
sl. XII-4), do odlikuje priblizno, istim takvim puzanjem kao i celik
sa 4 do Cr i (kriva 5). Medutim, celik bez hroma odlikuje
se niskom postojanoscu protiv oksidacije pri povisenim temperaturama
te se pre razoriti. Na sl. XII-5 pokazan uticaj dodatka u
celiku sa sadrzajem Cr na njegove osobine puzanja.
--------------1-------l-------l-------t-------
- . .: ----- ---
-..;;-: 'l:g--:::: _-i;
..........

-....:::...!!__"
-

450 500 550
600 650
emperoturo

Sl. XII-5 - Krive puzanja celika, koji sadrze 50fo hroma,
sa dodatkom bez ,dodatka molihdena.
Krive 1 i : celici sa 5% Cr; krive 2 i 4 : celici sa 5% Cr
0,50% (prema Bacock i Wilcoxu)
ZAVARLJIVOST CELIKA
329
I - ZA V ARLJIVOST CELIKA TIPA 0,5 Cr - 0,5
Celici ovoga tipa koriste se u industriji prerade nafte za izradu
cevnih zagrejaca, parovoda i druge opreme, koja radi pri temperaturama
do Zavarljivi celici ovoga tipa ne treba da sadrze vise od
ugljenika.
Metalurske osobinosti celika
Dodavanje celiku hroma i neznatno menja
polozaj kriticnih tacaka na dijagramu stanja zelezo-ugljenik. Ipak, tacka
transformacije se podize, do (za razliku od u
legurama zelezo-ugljenik), temperatura tacke transformacije iznosi
cime se neznatno suzava austenitna
Posle zarenja na sa sporim hladenjem u peci, ovaj celik
ima sledece mehanicke karakteristike:
- zatezna jacina ............... .
- granica razvlacenja .......... .
- izduzenje (l
0
= 50 mm) ...... .
45 do 52 kp/mm
2
30 do 35 kp/mm2
::>
Na IRA dijagramu (S - krivima) za celike ovoga tipa sa sadrzajem
ugljenika, koji su konstruisali G. i Ravery [1] na osnovu
rezultata meta1ografskog ispitivanja malih termicki obradenih uzoraka,
.. . . . ... . :

:..:..:..:_ brzog razlaganja austenita u
pri cemu nastaje martenzitna struktura ili smesana martenzitno-bejnitna
struktura, u zavisnosti od brzine hladenja;
- oblast sporog razlaganja austenita u temperatura oko
sa minimalnim inkubacionim periodom od 1 min;
- stabl1nog austenita u zoni 500 i u kojoj
autori nisu otkrili nikakve znakove pocetka razlaganja austenita, cak i
pri trajanju zadrzavanja 48 casova.
- temperatura pocetka martenzitne transformacije, u celicima koji
sadrze ugljenika, iznosi Prema tome, ovaj celik
pokazuje neke osoblnosti koje treba uzeti u obzir pri proucavanju njegove
zavarljivosti. On se odlikuje povisenom zakaljivoscu, osetljiv prema
temperaturi austenitizacije i na trajanje termicke Uticaj ter-
micke obrade na strukturu i mehanicke karakteristike celika tipa 0,5 Cr
- 0,5 ilustrovan podaci:ma prikazanim u XII-3, koja pred-
stavlja izvod iz i Ravery-a [1] i i Constant-a
[2] (radovi IRSID).
Hladenje celika, zagrejanog do na vazduhu sa naknadnim
otpustanjem pri dovodi do gornjeg bejnita.
Ako se temperatura austenitizacije povisi do (uzorak t,ada se
obrazuju tvrde strukture (anizotermne krive, sl. XII-3).

!\;'[
lii
i'; !1:
lj

ICA XII-3
Uticaj termicke obrade na strukturu i mehanicke karakte ike celika tipa 0,5Cr-0,5Mo (prema
--
Uslovan
indeks
(uzorak)

1
l
1

D

L
- --
Kaljenje
900
Hladenje na vazduhu
Zagrevanje do 900 pri
700 2 h, hladenje na vazduhu
Zagrevanje do 1200 zadrzavanje
pri 700 2 h, hladenje na vazduhu
1200
Hladenje u peci
Zagrevanje do 900 zadrzavanje pri
550 30 hladenje u vodi
Zagrevanje do 900 zadrzavanje pri
300 30 hladenje na vazduhu
1200
na vazduhu
Zagrevanje do 1200 zadrzavanje
pri 300 1 h, hladenje na vazduhu
900
u vodi
1200
Hladenje u vodi
1
1
i
1
1
1

'1'
Otp s anje
i;;
i:\,
675 2 h
hladenje vazduhu
2 h
1!1 vazduhu
1'!
I!F= 2 h
Jvazduhu
h
1
1
': 1
hladenje ryf 1 vazduhu

600 IP"2 h
hladenje
lvazduhu
1'-i
<!i''
600 -2 h
hladenje .. vazduhu
]1\
600 -2 h
hladenje ria vazduhu

600 h
hladenje 1 vazduhu
.,., 1

600
hladenje vazduhu

1
l!:,. -2 h
vazduhu
-- ------- 1 - -----
r;. 1
1;1 1
\
1;, 1
: i
:(/ 1
i!'.!
11:_._-_'.1! i,;
1 \
i ,f
iK 1 1111
jl'

--- --
Struktura
Gornji bejnit
Koagulirani perlit
Gornji bejnit
bejnit
Proeutektoidni ferit
Donji bejnit + ferit
Bejnit i u fe-
ritnoj osnovi
Donji bejnit sa fe-
ritom
Iglicasti ferit
Donji bejnit
radovima IRSID) [1] i [2]
1 UL UR 1 0% , 7,
1 (kp/mm
2
) (kp/mm) (5 d)
0
1 ' -
1 1
1 48,1 1 39,0 32,5 76
47,7 32,5 31,9 71,4
48,0 30,6 26,9 67,6
44,8 25,7 34,7 65,2
59,4 49,7 18 72,8
70,0 59,9
18,71 72
66,6 51 18,7 68,5
70,8 57,9 34,7 68,6
80,4 74 16,7 70,3
86,6 78,1
1
15,3 67,6
w
w

N

<:

:::0
r<

.....
<:

t-3
()
1?:1
r<

331
Zagrevanje do i zadrzavanje pri u toku 2 h (uzorak
dovodi do koagulacije perlita. Zadrzavanje pri u toku 30 min
D) dovodi do obrazovanja strukture koja slicna proeutektoid-
nom feritu. Ako se razlaganje austenita vrsi pri u toku 30 min
(uzorak onda se obrazuje struktura donjeg bejnita iglicastog tipa sa
manjom kolicinom ferita. Kaljenje u vodi sa (uzorak i sa
(uzorak L) iza cega sledi otpustanje pri dovodi do obrazovanja
iglicastog ferita i iglicastog donjeg bejnita.
Na slici prikazana promena "granice Veritas", tj. napreza-
nja, kojim odgovara brzina puzanja 5

na cas izmedu dvadeset-

...
Q)
20

2:
5
____ __
emperatura

Sl. - Koeficijent Veritasa za celike tipa
0,5 Cr - 0,5 francuske proizvodnje (prema
i Constant-u
petog i tridesetpetog casa ispitivanja, u zavisnosti od temperature, za
razlicite vrste celika francuske proizvodnje.
Rezultati ispitivanja puzanja do razaranja epruvete iz celika tipa
0,5 Cr- 0,5 u temperaturnom intervalu izmedu 500 i dozvolili
su da se ustanovi, da naprezanje, koje dovodi do loma pri ispitivanju u
toku 10
5
h pri iznosi u proseku 17 kp/mm
2
. Rezultati, koje su dobili
i Constant [2] daju vrednosti za ovo naprezanje izmedu 15 i
18 kp/mm
2

Naprezanje kojem odgovara stalno izduzenje od 1 pri trajanju
ispitivanja 10
5
h i temperaturi iznosi 15,4 kp/mm
2
.
332
Na zavarljivost celika tipa 0,5 Cr-0,5 uticu
sledeci faktori redu vaznosti):
zakaljivost celika, tesno povezana sa pojavom prslina u osnov-
nom materijalu i materijalu sava. Uticaj ovoga faktora moze se odstraniti
pogodnim predgrevanjem;
osetljivost celika prema termickoj obradi; iz ovog proizilazi da
materijal sava imati razlicite mehanicke cak pri neznatnoj iz-
meni rezima termicke obrade: temperature austenitizacije, trajanja za-
drzavanja pri toj temperaturi (koja odreduje velicinu austenitnog zrna),
temperature i vremena ot.pustanja i uslova hladenja;
hemijski sastav celika. Celici, predvideni za zavarivanje, treba da
sadrze oko ugljenika, ali ne iznad Povecanje sadrzaja
ugljenika .povisava opasnost od pojave prslina pri zavarivanju. Sadrzaj
sumpora i fosfora takode treba ograniciti; u opstem slucaju ovo su visoko-
kvalitetni, dobro dezoksidirani celici izradeni sa paznjom i sadrze malo
neCistoca (S < < N
2
< Preporucuje se da se
ove granice ne prekoracuju;
d) neophodno posebno spomenuti stetni uticaj silicijuma na zavar-
ljivost; koncentracija silicijuma u materijalu sava, nanetom elektrolucnim
zavarivanjem, treba da bude sto moguce niza (Si < Veci
sadrzaj silicijuma, narocito u visokohromnim celicima, doprinosi povise-
nj u krtosti.

znatim postupcima, narocito oksiacetilenski:m plamenom - celici male
- i elektrolucnim zavarivanjem-celici iznad 2 mm.
U svim slucajevima pri zavarivanju limova male pozeljno
vrsiti predgrevanje na Temperatura predgrevanja sa poveca-
njem limova moze se povisiti na 150 do Ako se ze1i da
omeksa materijal sava, tada neophodno otpustanje pri u tra-
janju 2 casa.
Dodatni materijal za oksiacetilensko zavarivanje treba da ima isti
sastav kao i osnovni materijal. Treba uzeti u obzir mogucnost oksidacije
hroma i u toku topljenja.
Za elektrolucno zavarivanje celika treba prime-
prvenstveno elektrode bazicnog tipa, koje daju materijal sava
sa hemijskim sastavom koji analogan sastavu osnovnog materijala.
Neophodno da se hemijski sastav materijala sava uklopi u sledece
granice:
- ugljenik
hrom ................ .
- ............. .

0,45 do
0,45 do
sto odgovara tehnickim uslovima, koji su na snazi u industriji nafte,
Francuskoj nacionalnoj mornarici, itd.
333
Mehanicke osobine materijala sava, izradenog sa predgrevanjem do
i posle zavarivanja pri sa hladenjem na
sledece:
L = 50 do 55 kp/mm
2
R = 38 do 42 kp/mm
2
= 23 do
l
= 28 do
Ove mehanicke karakteristike se zahteve razlicitih tehnic-
kih uslova.
Metalografsko istrazivanje zavarenih spojeva
radi, promene struktura dva zavarena spoja,
izvrsena elektrolucnim zavarivanjem na dva osnovna materijala
sa istim elektrodama bazicnog tipa iz celika. Osnovni
materijal zareni celik 10 mm. Zavarivanje
jednog od ovih spojeva izvrseno bez predgrevanja, drugog sa pred-
grevanjem od
Hemijski sastav osnovnog materijala i rastopljenog dodatnog materi-
jala dat tablici XII-4.

Osnovni 1 Rastopljeni
Elementi materijal dodatni materijal
(%) (%)
Ugljenik
Mangan
Silicijum
0,15
0,79
0,12
Hrom . . . . . . . . . . . . . . 0,52
. . . . . . . . . . . . 0,4 7
Sumpor.............. 0,017
Fosfor . . . . . . . . . . . . . . 0,021
0,10
0,95
0,36
0,48
0,50
0,014
0,023
Osnov.ni materijal zavarenog spoja, izvrsenog bez predgrevanja, ima
ferita i orijentisanog perlita (sl. XII-7). U zoni pregrevanja vide
se vrlo fine proeutektoidnog ferita, koji odgovara transforma-
ciji Ar" (sl. XII-8). U zoni rastapanja (materijalu sava) vidi se
sitnoiglicastog ferita (sl. XII-9) iz oblasti gornjeg bejnita.
'
:
334
U zavarenom spoju, izvrsenom sa- predgrevanjem do 1 5 0 , zoni
pregrevanja (sl. XII-10) otkriva se krupnoiglicasti ferit, sa udaljava-
Sl. XII-7 - = 180 - Mikro-
struktura zarenog celika
0,5 Cr-0,5 = 0,15; Cr = 0,52;
= 0,48)
Sl. XII-9 - = 180 - Mikro-
struktura sava izradenog elektro-
lucnim zavarivanjem bez pred-
grevanja = 0,10; Cr = 0,50;
= 0,50)
Sl. XII-8 - = 180 - Mikro-
struktura pregrej ane zone zavare-
nog spoja iz celika tipa 0,5 Cr -
0,5 , izradenog elektrolucnim
zavarivanjem bez predgrevanja
Sl. XII-10 - = 180 - Bej-
nitna struktura pregrejane zone
zavarenog spoja izradenog elek-
trolucnim zavarivanjem sa pred-
grevanjem na 1 5 0

,1
(
1
l
ZAVARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
335
njem od ivica zleba - trustitna struktura (sl. XII-11). U istopljenoj zoni
materijala sava vidi se mesavina probejnitnog ferita u mrezi ferita
(sl.
Sl. XII-11 - = 180 - Mikro-
struktura na pocetku z.one pod uti-
cajem topl:ote. Sav izraden
elektrolucnim zavarivanjem sa
Sl. XII-12 - = 180 - Mikro-
struktura sava (uporediti sa slikom
Sav izraden elektroluc-
nim sa predgrevanjem
predgrevanjem na od
. - ZA V ARLJIVOST CELIKA TIPA 1,25 Cr - 0,50
Hemijs:ki sastav celika ovog tipa krece se u sledecim granicama:
ugljenik
mangan .
silicijum
hrom
- ......
::=:::
0,30 do
<
1 do
0,45 do
Temperature tacaka transformacije = i = sve-
doce ogranicenim razmerama austenitne S-krive izotermnog
austenita su ulevo ka strani ordinatne ose, sto uka-
zuje na vremena razlaganja austenita. Pri tempraturi
austenit ce1ika tipa 1,25 Cr-0,5 1VIo pocinje da se razlaze posle 15 sec
dok za celik tipa 0,5 Cr-0,5 za pocetak razlaganja potrebno
10 min. S strane, potpune stabllnosti austenita delimicno
iscezava oko - jer se u ovoj razlaganje austenita zavrsava
posle 8 min. Pocetak martenzitne lezi pri
ani2Jotermnog razlaganja austenita slican dijagramu
opisanom ranije za celik 0,5 (sl. XII-3).
Elektrolucno zavarivanje celika tipa 1,25 Cr- 0,5 treba vrsiti
sa tipa, koje daju materijal
336
"""40

'-

Martenz/1 + fer/1
+ be1n11
2,5

4 6 8
Rastoianje od oka/jenog kro1a (mm)
Sl. XII-13 - Dijagram raspodele struktura u
zavarenom spoju iz celika
(1,25 Cr - 0,50 izradenom sa predgreva-
njem i bez predrgevanja. Dijagram konstrui-
san na osnovu rezultata isrpitivanja rpo Dzomi-
niju
...... 400
;:..

'-
:::'
-
-><
::;:
8
1--'l....j---_."

"' 1-
250
200
...
...
1
Mot<trfiol tovo
1
5

Rastojanje od ose sava
Sl. XII-14 - Uticaj precnika elektroda na karakter
transformacija u razlicitim zonama zavarenog spoja
iz celika tipa 1 Cr - 0,50
Kriva 1. - Bez predgrevanja; elektroda 2,5 mm.
Kriva 2. - Bez predgrevanja; elektroda 3,2 mm.
Kriva 3. - Bez predgrevanja; elektroda 5 mm.
Kriva 4. - Predgrevanja na elektroda 2,5 mm.
Kriva 5. - Predgrevanje na elektroda 5 mm.
ZA V ARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH
337
sava, analogan hemijskom sastavu osnovnom materijalu i to u slede-
cim granicama:
- ugljenik ... ............... .
- hrom
- molibden ... ............. .
- SlllClJUffi
<
1 do
0,45 do
<
i pri zavarivanju prethodno razmatranog celika, zavarene
jeve iz celika tipa 1,25 Cr- 0,5 treba izvoditi sa predgrevanjem ali
pri visim temperaturama oko temperaturu predgrevanja treba
povisavati sa povecanjem limova.
Na slici XII-13 prikaz:an dijagram raspodele strukturnih sastojaka
u zavisnosti od celika, zavarenog sa predgrevanjem do i
bez predgrevanja, izvedenih prema rezultatima Dzomini [3].
U slucajevima kada zavarivanje spojeva ostvareno bez predgreva-
nja, nastaju kaljenja: martenzit + ferit + bejnit, koje odgova-
raju ciklusu hladenja na vazduhu. Ove strukture opaZa.ju se u zoni pod
uticajem toplote pri limova 10 mm na rastojanju do 8 mm od
ose sava. Nasuprot tome, predgrevanje do dovodi do obrazovanja
strukture gomjeg bejnita celoj sirini zone pod uticajem toplote.
Na slici XII-14 prikazan uticaj precnika elektrode bazicnog tipa
na karakter transformacije razlicitih delova zavarenog spoja pri zavariva-
nju sa predgrevanjem do (krive 4 i 5) i bez predgrevanja (krive
1, 2 i 3).
111 - ZAVARLJIVOST CELIKA TIP 2,25 Cr - 1
Celici ovoga tipa zamenjuju nize legirane celike,
primenjene za izradu opreme termocentrala, kada ova radi pri tempera-
turama iznad
Pitanjima termicke obrade celika ovoga tipa posvecen veliki broj
istrazivanja, naroCito belgijske skole istrazivaca: Bie-a* [4], Koer-a** [5] i
[6]. Ovaj poslednji otkrio kompleksni karbid Fe-t

koji doprinosi sekundarnom otvrdnjivanju ovih celika. On takode po-
kazao da u strukturi celika ovoga cak i pos1e visokotemperaturnog
otpustanja, nastaju transformacije u procesu puzanja sa obrazovanjem
kompleksnih karbida (Fe-Cr-Mo)
23
C
6

Metalurske osobenosti celika
Ovi celici imaju sledece temperature tacaka transformacija
= =
S-krive IRA- dijagrama, koje su konstruisali za ove celike
i Constant [2], ukazuju na postojanje dve razlaganja austenita.
Jedna od njih odgovara perlitnoj transformaciji Arr i nalazi se u tempera-
* Bihet
** Coheur
,.
'1
;1
;.
1:
338
turnom intervalu 650 du sa minimalnim trajanjem inkubacionog
perioda 10 sec. Druga razlaganja austenita nalazi se ispod i
odgovara bejnitnoj transformaciji.
stabllnog austenita nalazi se u temperaturnom intervalu 500
do pri razlaganje austenita nastaje tek posle 5 casova za-
drzavanja. Perlitnu strukturu u ovom celiku austenitizovanom pri
moguce doblti samo sporim hladenjem od na cas. Bejnitne
strukture se obrazuje pri izotermnom pri medutim, prema
podacima i Ravery-a [7], transformacija austenita odvija se sa
tako malom brzinom, da se ona moze smatrati prakticno zaustavljenom.
Zaostali austenit pri hladenju na vazduhu postepeno se transformise u
martenzit. Dijagram anizotermnog razlaganja austenita ovog celika
(sl. XII-15) pokazuje, da pri vrlo visokoj brzini bladenja (v = 12 000C/min)
1000.
-----------
"' '
,
1
::.:.-. 815
----
"'
1 2 4
Sl. XII-15 - Dijagram anizotermnog razlaganja
2,25 Cr- 1
Austenit + lerll
+ perl,r + lazo
2 4 8 16dan
8 16 32 64
austenita za celik tipa
nastaje struktura sitnozrnog martenzita. Pri brzinama hladenja bliskim
onima pri elektrolucnom zavarivanju, obrazuje se struktura bej-
nita pracena martenzitom. Ako su brzine hladenja jos nize, opaza se
razlaganje austenita bilo sa obrazovanjem ferita i izvesne kolicine zaosta-
log austenita, - pri nizim temperaturama - austenita obogacenog
sa izvesnom koliCinom ferita.
339
Celik tipa 2,25 Cr -1 posle zarenja na sa zadrzavanjem
30 min, ima sledece mehanicke karakteristike:
aL = 48 do 55 kp/mm
2
aR = 24 do 30 lq)/mm
2
(L = 50 mm) =
KuF = 15 kpmlcm
2
Ovi celici, topljeni bazicnim elektricnim pecima sa dezoksidacijom
livnoj ka8ici zatim titanom, sledeci hemij-
ski sastav:
- ............ ..
- silicij um
- hrom .................. .
-
mangan
0,11

2
'

.. ... ...
titan .................. .
sumpor ...
fosfor .................. .

Ispitivanje ovih celika izvrsili i Constant [2]. Vo-
deci vrlo velikom dobijenih rezultata pri
epruveta sa jednakim trajanjem zadrzavanja, ovi su istrazivaci dosli do
sledecih naprezanja XII-5), kojima odgovara trajno 1
ili 10 m, pri i
-. -.
Temperatura ispitivanja

--
Trajanje Naprezanja u kp/mm
2
Naprezanja u kpfmm
2
ispitivanja u h koja izazivaju koja izazivaju
1 %-no plasticno
lom
1 %-no plasticno
lom
izduzenje izduzenje
10 000 8,8 do 11 11,5 do 16 6,4 do 9,2 10 do 12
100 000 7,1 do 8,5 7,8 do 11 5 do 6 7,6 do 9,2
Ova ispitivanja dozvolila da se odredi maksimalna temperatura
eksploatacije delova iz celika tipa 2,25 Cr -1 koja iznosi 540 do

Pitanja zavarljivosti celika ovoga tipa nedovoljno raz)'asnJena
tehnickoj literaturi. Nekoliko objavljenih radova se ogranicava poglavito
na celika i to na pri
limova 10 mm, i vise kada raste.
22*
340
U predlogu tehnickih uslova za zavarivanje celika ovoga tipa, pred-
videnih za izradu cevovoda, Americko drustvo za zavarivanje (American
Welding Society) preporucuje predgrevanje od pri limova
10 mm i naknadno zagrevanje pri Preporucuje se takode opste
zagrevanje zavarivanih limova pri zatim lokalno predgrevanje
na 200 do i neposredno (bez meduhladenja) posle zavarivanja
otpustanje pri sa zadrzavanjem pri ovoj temperaturi ne manjem
od pola casa. Ako otpustanje pri neposredno posle zavarivanja nije
moguce izvrsiti, onda treba primeniti naknadno zagrevanje na 700 do
u trajanju ne manjem od 1 casa.
Najznacajniji rad, posvecen zavarljivosti celika tipa 2,25 Cr- 1
objavio nedavno Dzej Blend* [8], iz kojeg pozajmljeno nekoliko in-
teresantnih rezultata.
emperatura zagrevanja
Sl. XII-16 - Uticaj termicke obrade posle zava-
rivanja na tvrdocu materijala sava i zavarenog
spoja iz celika tipa 2,25 Cr - 1 zavarenog
razlicitim vrstama elektroda
Blend za svoja ispitivanja koristio cevni celik tipa 2,25 Cr-1
i elektrode bazicnog tipa sa jezgrom iz ce1ika tipova 2,25 Cr- 1 i
1 Cr-0,5
* Bland
ZA V HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
341
su pokazala da otpustanje sa temperature cak i pri
zadriavanju u toku 4 h, neznatno utice na kaljenja, u koJoj
se naporedo sa feritom i bejnitom opaza izvesna kolicina martenzita.
1
14 Elektrodo
'
1 - predgrevan1e na
zagrevan,e
12
- bez predgrevanja
4 - bez nolcnodnog rogrevan;o

u

-><
.._
8
-
"'

;;:;

6

....

--..
:::>
4
;/

Temperotura

Sl. XII-17 - Uticaj termicke obrade na prelaznu
temperaturu krtosti sava izvrsenog tipa
2,25 Cr- 1
celika pri 650 sa zadrzavanjem 4 h dovodi do
obrazovanja bejnitnih celik posle takve termicke obrade ima
zateznu 70 kp/mm
2
Za razlaganje kaljenja
potrebno pri pri zadrzavanju 4 h.
takve termicke obrade metal zavarenog spoja rav-
noteznoj, sa sledecim karakteristikama:
aL = 51,5 kp/mmz
(l = 50 mm) =
Uticaj zagrevanja posle zavarivanja na tvrdocu materi-
jala sava i zone pod toplote osnovnog materijala graficki pri-
kazan na slici XII-16. Krive na slici XII.,.16 pokazaju, da zagrevanje iz-
500 i sa zadrzavanjem cak u 16 h, nije dovoljna mera za
snizenje tvrdoce kako materijala sava tako i osnovnog materijala zoni
pod toplote jer tvrdoce vrlo visoke. Prema tome, otpus-
342
tanje treba vrsiti pri temperaturama iznad Pri temperaturi
tvrdoca materijala sava i zone pod uticajem toplote (kriva 5) smanjuje se
do 220 Na slici XII-17 prikazan pozitivan uticaj predgrevanja 1
naknadnog zagrevanja na temperaturu prelaza u krto stanje.
IV- ZAVARLJIVOST CELIKA TIPA 4-6 Cr- 0,5
Ovaj tip celika, postojan pri povisenoj temperaturi, nasao siroku
primenu u proizvodnji opreme za industriju prerade nafte.
Zavarljivi celici ovoga tipa treba da imaju sledeci
hemijski sastav (prema ASTM-A-357-54T):
- ugl
1
1enik . . . . . . . . . . 0.15 /n
-....... ,.. F'-'
mangan . . . . 0,30 do 0,60%
silicijum . . . . . . . . 50%
hrom ............ 4 do 6%
. . . . . . 0,45 do 0,65%
sumpor . . . . . . . . . . . . < 0,030%
fosfor ............ < 0,040%
Ovi celici treba da imaju sledece mehanicke karakteristike zare-
nom stanju:
L = 42 do 46 kp/mm
2
aR > 21 kp/mm
2
__ -:-:- ___,-= __ ____ -.-. --_-_ .
U otkovcima zavarljivog celika ovoga tipa moze se dopustiti, saglasno
tehnickim us1ovima 182-F-5, do ugljenika.
Savremena tehnologija elektrolucnog zavarivanja ovih celika moze
se rezimirati ovako:
1 Zavarivanje jednorodnih celika, izvodi se elektrodama istoga tipa,
kao sto i osnovni materijal, sa predgrevanjem do Rastopljeni
dodatni materijal posle termicke obrade bez meduhladenja, da ima
sledece mehanicke karakteristike:
L = 42 do 56 kp/mm
2
aR > 21 kp/mm
2
(l() = 50 mm)
Hemijski sastav rastopljenog dodatnog materijala treba da bude u
sledecim granicama:
- ugljenik .......... < 0,10%
- mangan .......... < 0,75%
silicijum .......... < 0,50%
nikl .............. 0,40%
hrom ................ 4 do 6%
molibden ...... 0,45 do 0,65%
sumpor . . . . . . . . . . . . 0,030%
fosfor . . . . . . . . . . . . . . < 0,030%
343
2 Zavarivanje raznorodnih metala (heterogeno zavarivanje) vrsi se
elektrodama sa predgrevanjem do ali bez naknadne
termicke obrade.
Metalurske osobenosti celika
Uvodenje Cr (vidi sliku uslov-
ljava nastajanje sledecih pojava:
oblasti sa jednovremenim

pomeranje tacke S ka strani nizih koncentracija
ljenika;
900
Hem sastov
= 0,11 Temperaturo
Mn = mortenz/tne transformacije
_ _ SI =- 0,44_ ._ __ ... - - __

Cr = 5,46
1- ------ -1---
0,42

Cr-6RcC

r---::-- __ 1---
r----- ---JERc

'-"

. ._ _ :;: . .. ;;;
Qj 400 . .. . - . . ... ... --- ........ , . . . ... " .... _ ... .
J9Rcc:.
40 Rc

IOsec mm !Omin itas !Ocas ldan

, 4 5
10
2 4 5
10
2 2 4 5

2 4 s
10
4 2 4 5
10
5
Vreme (sec)
Sl. XII-18 - Kriva izotermnog razlaganja austenita u celiku tipa 4-6% Cr
- 0,5 = 0,11; Cr = 5,46; = 0,42)
udvajanje linije u.gljenicnih celika, sto dovodi do
obrazovanja trofazne ob1asti + + koja se nalazi
ravnoteznom pri 750 i
d) obrazovanje karbida, koji se smanjenom rastvorljivoscu

Na S-krivama izotermnog razlaganja austenita za celike sa Cr,
i (sl. XII-18) zapaza se primetno zakasnjavanje procesa
344
Sl. XII-19 - = 750 - Mikro-
struktura celika tipa 4-6 Cr -
0,5 Zadrzavanje tempe-
raturi 2 h, uz lagano hla-
denje. Iglicasti ferit kao rezultat
razlaganja zaostalog austenita.
Tvrdoca 200
Sl. XII-20 - = 750 - Mikro-
0,5 Zadrzavanje pri tempe-
raturi 4 h, uz hladenje na
vazduhu. Izlucivanje u
feritu. Tvrdoca 158
razlaganja prezasicenog austenita. Transformacija gornjeg bejnita zavr-
sava se tek posle dvocasovnog zadrzavanja pri temperaturi Iz toga
proizi1azi znacaj termicke obrade posle zavar1vanJa i uticaja trajanja ot-
pustanja na osobine zavarenog spoja.
i celika utvrden u
diji autora i Vale-a* [9] na zavarljivim ce-
licima velikih sa sledecim hemij-
skim sastavom:
ugljenik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 %
mangan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,46 %
siliciujm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,3 7 %
hrom ........................ 4,43 %
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 %
nikl ........................ ; . 0,31 %
surnpor ...................... 0,016%
fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,01
Rezultati izvrsenih ispitivanja poka-
zali su sledece:
Uticaj trajanja zadrzavanja pri
temperaturi otpustanja utoliko efikas-
niji u koliko temperatura obrade visa;
Zagrevanje pri dovodi do
obrazovanja sitnoiglicastog ferita sa ten-
dencijom ka uvecanju dimenzija zrna (sl.
XII-19) ako se zadrzavanje povecava;
*
Sl. XII-21 - = 750 - Mikro-
0,5 Zadrzavanje pri tempe-
raturi 4 h, uz lagano hla-
denje u peci. Struktura perlita i
a-ferita. Tvrdoca 136
ZA VARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
345
Prve klice karblda pojavljuju se pocev od temperature od 750
sa zadrzava.njem u toku 2 h. Kolicina karbida raste proporcionalno tra-
janju zadrzava.nja (sl. XII-20) tvrdoca se smanjuje. Obrazovanje perlit-
nih stru.ktura potpuno pri zagrevanju na (sl. XII-21).
Dakle pri temperaturama nesto ispod uticaj tra-
janja zadrzavanja na karkter struktura ako se hladenje vrsi na
mirnom v:azduhu.
Prema tome, kao termicka obrada posle zavarivanja moze se prepo-
ruciti zagrevanje do temperatura iznad sa hladenjem na vazduhu;
ovo pod uslovom da se obezbedi skoro potpuno razlaganj prezasicenog
austenita dovoljno dugim zadrzavanjem u funkciji od i mase
zavarivanih komada.
Medutim ocevidno da se ovakva termicka obrada moze da primeni
samo u slucaju spojeva sa istim momentom inercije celoj
ili sa slablm U spojeva komada sa promen-
Jjivim predvideti sporije hladenje da se olaksala
toplotna ravnoteza celog komada.
U saglasnosti sa gore izlozenim, tri metalurska faktora na
zavarljivost celika ovoga tipa:
primetno pomeranje tacke S u sa Cr;
mala brzina razlaganja i nivo pocetka mar-
tenzitne transformacije koji klasiraju ovaj celik kao celik sa
....
,,
'!
maia- rastvorljivost karbida sto povlaci za sobom
procesu zavarivanja samo delimicno rastvaranje karblda
i, shodno tome, obrazovanje martenzita osiromasenog
nikom.
Termicki zavarivanja bez predgrevanja sprecava gornje i in-
termedijarne transformacije i dovodi do obrazovanja martenzitnih
Predgrevanje narocito termicka obrada posle zavarivanja, olakSa-
vaju proces vracanja ravnoteznim
Proracun prema koji predlozio temperature pred-
grevanja za zavareni spoj iz celika 10 mm, ciji hemijski sastav
dat ranije,
Hemijski ekvivalentni [C]h = 0,82.
Ukupni ekvivalentni = 0,82 (1 + 0,5) = 0,85
odak.le
= 350V' 0,85-0,25 =
za zavarivane limove 25 mm ova iznosi
,
1. Homogeni spojevi
Jednorodni spojevi izradeni pri zavarivanju celika I,
25 mm; hemijski sastav i mehanicke osoblne ovog celika dati
ci XII-6.
346
TABLICA XII-6
Hemijski sastav i mehanicke osoblne osnovnih materijala
Hemijski sastav (%)
1 Mehanicke osobine u
1
zarenom stanju
Oznaka ,-------,-----:---,--
limova (mm)
Mn Si s

Cr
---1---- --------------------------1-----1--
I 25 0,15 0,50 0,35 0,010 0,014 4,7 0,55 54 37,3 30 162
---1----1--- ----
1
--- --- ------ --- ---
0,15 1 0,40
1
0,14 0,014 0,010 4,1 0,57 48,8 29
III r 31
25,2 38 162
0,12-, 0,40 0,008 0,012 5,07 0-,4-5-1-1 -4-8-,9-,--28-,3- -26- -15-0
- IN

Osnovn/
materija/
- - - ____ __
150 54
5
Rastojanje od ose sava
Sl. XII-22 - Dijagram raspodele tvrdoce jednorodnog zavarenog
spoja iz celika tipa 4-6 Cr - 0,5 izradenog elektrolucnim
zavarivanjem 'Pr.i razlicitim temperaturskim uslo.vima
Kriva 1 : - predgrevanje na hladenje na
Kriva 2 : - predgrevanje na posle zavarivanja zadrza-
vanje peci 2 h, pri
Kriva 3 : - predgrevanje na posle zavarivanja zadrza-
vanje pri 2 h.
Kriva 4 : D - predgrevanje na posle zavarivanja zadrza-
vanje pri 2 h.
.\
347
Zavareni spojevi, izvrseni sa predgrevanjem i elektrodama bazicnog
tipa (rastopljeni dodatni materijal ima hemijski sastav jednak
sa osnovnim), podvrgnuti su sledecim termickim obradama pre i
posle zavarivanja:
1. Epruveta predgrevanje do hladenje na mirnom vazduhu
bez druge termicke obrade posle zavarivanja;
2. Epruveta predgrevanje do posle zavarivanja unosenje
u pri i sporo hladenje u peci (50C/h);
Epruveta predgrevanje do 300; neposredno posle zavarivanja,
bez medubladenja, zagrevanje do u trajanju 2 casa i sporo hladenje
u peci (50C/h);
4. Epruveta D: predgrevanje do neposredno posle zavarivanja
zag.revanje do u trajanju 2 cas:a i hladenje na mirnom vazduhu.
Ispitivanjima ustanovljeno jako povisenje tvrdoce u zoni .pod uti-
cajem toplote i u materijalu sava; u slucaju epruvete (sl. XII-22, kriva
1) i (sl. XII-22, kriva 2) ta tvrdoca prelazi 300 Brinela.
Pri ispitivanju ove dve epruvete povisena tvrdoca ustanovljena u
svim delovima zavarenog spoja, osim centralnih slojeva materijala sava,
koji su podvrgnuti toplotnom dejstvu pri nanosenju narednih slojeva
metala.
Zagrevanje epruveta posle zavarivanja pri (kriva 3), i narocito
zagrevanje posle zavarivanja pri (kriva 4) primetno snizava tvrdocu
zon pod 11 ... ,,.

! Ako se zavareni spoj posle zavarivanja ne podvrgne termickoj obradi
otpustanja (epruvete i onda se u zoni pregrevanja otkriva struktura
donjeg bejnita (sl. XII-23). Pri zagrevanju epruvete posle zavarivanja do
Sl. XII-23- U = 1800- Epru-
veta mikrostruktura
pregrejane zone. Tvrdoca 300
Sl. U = 1800- Epru-
veta Trustitna mikrostruktura
pregrejane zone. Tvrdoca 210
348
(epruveta sl. XII-24) u analognoj zoni nastaje trustitna struk-
tura, pri zagrevanju do (epruveta D, sl. XII-25) zapaza se koagu-
lacij karblda. eni rezul ta ti dobro se slazu sa prethodnim ispi ti vanj i-
ma uticaju termicke obrade na strukturu celika ovoga tipa.
Sl. XII-25 - = 750 - Epru-
veta D. Mikrostruktura pregreja-
ne zone (posle zagrevanja na
ferit + koagulirani per-
lit. 185
Sl. XII-26 - = 750 - Epru-
veta Mikrostruktura zone ras-
tapanja; iglicasti bejnit. Tvrdoca
290
Metalografska analiza struktura zo-
ne topljenja epruveta i (zavariva-
nje samo sa predgrevanjem), pokazuje
iglicasti ferit sa izvesnom orijentacijom
zrna (sl. XII-26); u strukturi materijala
sava epruvete D (sa termickom obra-
dom posle zavarivanja pri opaza
se proeutektoidni ferit (sl. XII-27).
Iz gore navedenih opita proizilazi,
da predgrevanje epruveta do nije
dovoljno za poboljsanje me-
talurske zavarljivosti celika ovoga tipa.
Za izjednacivanje mehanickih osoblna u
svim zonama zavarenog spoja, neophod-
no posle zavarivanja primeniti ter-
micku obradu, narocito kada se radi
zavarivanju debelih limova.
S druge strane, ispitivanjima savi-
janjem, ustanovljeno da u zavarenim
spojevima izvrsenim samo primenom
predgrevanj bez naknade termicke
obrade (epruvete i dolazi do nag-
Sl. XII-27 - 750 - Epru-
veta D. Feritna struktura zone
rastapanja. Tvrdoca 180
lih lomova dekohezijom, pri uglu savijanja prakticno jednakom pri
tom pukotina nastoje u materijalu sava se zatim rasprostire u pravcu
osnovnog materijala.
349
Pri ispitivanju zavarenog spoja savijanjem, koji termicki obra-
den ,posle zavarivanja pri (epruveta ugao savijanja iznosi 180
pri konvencionalnom izduzenju od kako pri ispitivanju sa lica tako
i pri ispitivanju sa nalicja (korene strane) sava.
2. Heterogeni spojevi
smo, da u jednorodnim (homogenim) spojevima, koji nisu pod-
vrgnuti termickoj obradi posle zavarivanja, dolazi do intermedijarne
transformacije Ar" sa obrazovanjem donjeg bejnita, kako u zoni rasta-
panja tako i u zoni pod uticaj em toplote. Deformaciona sposobnost takvog
zavarenog spoja vrlo slaba pri ispitivanju savijanjem zapaza se nag-
li lom.
U tim usiovima, logicno pretpostaviti, da se primenom austenitnih
elektroda moze povisiti zilavost zavarenog spoja i izbeci, zahvaljujuci to-
me, termicka obrada posle zavarivanja, koju u praksi cesto nemoguce
izvrsiti.
U americkoj praksi u tom cilju se za zavarivanje elek-
trode iz austenitnih celika i to posebno iz vatrostalnih celika sa
hro,ma i nikla.
Opsta zavarljivost heterogenih spojeva u . tom slucaju odredena
sklonoscu ka pojavi prslina u zoni rastapanja i u granici rastapanja. Sklo-
nost ka pojavi prslina zavisi pre svega od hemijskog sastava nanetog
dodatnog materijala. Za izucavanje zavarljivosti ovakvih spojeva moze
se koristiti Seflerov dij agram.
Poznato da zavareni spojevi iz raznorodnih metala, na primer
-- ... -...
1 .. . cfa 1m.a.]u .r
ferit, posto se cisto austenita struktura odlikuje povisenom sklonoscu ka
pojavi prslina u toplom stanju.
Tacka koja odgovara hemijskom sastavu celika
sa sadrzajem hroma i na Seflerovom dijagramu,
nalazi se u martenzitnoj (u okolini tacke sa koordinatama: (Ni)
= 4, (Cr) = 6,25 (sl. XII-28). Tacka, koja odgovara hemijskom sastavu
zone rastapanja, treba da se nalazi u dvofaznoj + sa oko 5 do
ferita oko tacke
Osim toga, pozeljno izbeci obrazovanje austenitne strukture u gra-
nici rastapanja usied mesanja dvaju raznorodnih metala. Prema tome,
tacka treba da se nalazi u ne,posrednoj prave koja povezuje
tacku (koja odgovara hemijskom sastavu osnovnog materijala) sa tac-
kom preseka pravih, koje razdvajaju od Polozaj
tacke tj. hemijski dodatnog materijala, moze se potpuno tacno
odrediti bilo preko stepena mesanj preko zahtevane kolicine o-ferita
u materiialu sava. Na primer, ako zadani stepen mesanja
= 1/3 onda se moze naCi, da dodatni materijal treba da ima
7/1} ferita, sto potpuno prihvatljivo.
U tom slucaju koordinate tacke iznose: (Ni) = 14,7 i (Cr) = 23.
Kada se ustanove koeficijenti ekvivalentnosti (Cr) i (Ni), lako izab-
rati elektrodu za zavarivanje; u datom slucaju to austenitna elektroda
tipa 20 Cr-10 Ni.
350
U americkoj praksi, kako vec gore pokazano, zavarivanje ovog
celika se vrsi cisto austenitnim elektrodama tipa 25 Cr - 20 Ni. Tacka
koja na Seflerovom dijagramu odgovara hemijskom sastavu ovoga dodat-
nog materijala, nalazi se u okolini tacke F austenitne sa koordi-
natama: (Ni) = 24, (Cr) = 26. Prava BF nalazi se u
se stoga u datom slucaju verovatnoca pojave prslina bltno uvecava.
Sl. XII-28 - Seflerov dijagram za analizu zavarivanja
spojeva i.z celika sa 4-60fo Cr austenitnim elektrodama
Za zavarivanje celika razmatranog tipa mogu se takode primeniti
elektrode iz vatrostalnog celika ti,pa 25 Cr - 12 Ni, ciji hemijski sastav
(sastav rastopljenog dodatnog materijala) odgovara tacki sa koordina-
tama: (Ni) = 16, .(Cr) = 25. Odgovarajuca tacka nalazi se na produzetku
prave i pokazuje, da u rastopljenom dodatnom materijalu sadrzaj fe-
rita dostize Stepen mesanja u granici iznosi i u njoj
se jos odrzava izvesna koliCina feritne faze. Teorijski dakle verovatno,
da spojevi iz feritnog celika tipa 4-6 Cr-0,5 zavareni elektro-
dama iz celika tipa 25 Cr-12 Ni, biti teorijski dobri, bez velikog rizika da
se pojaviti ,prsline.
Proucavanje heterogenih spojeva
Pri zavarivanju limova iz celika 29 mm, ClJl hemij-
ski sastav dat u tablici XII-6, dobijena su dva raznorodna spoja:
351
1. Spoj F: zavarivanje ovog raznorodnog spoja izvrseno auste-
nitnim elektrodama tipa 20 Cr-10 Ni-3 sa predgrevanjem limova do
i hladenjem poiSle zavarivanja na mirnom vazduhu.
2. Spoj G: zavarivanje raznorodnog spoja iz.vrseno austenitnim
elektrodama tipa 25 Cr-20 Ni sa predgrevanjem limova do i hlade-
njem posle zavarivanja na vazduhu.
Analiza dijagrama n.a slici XII-29, pokazuje da tvrdoca materijala
sava u raznorodnim spojevima (krive 2 i 3) jednaka tvrdoci u
jednorodnom zavarenom spoju (kriva 1), izvrsenom sa predgrevanjem
Osnovnl
moterifal
Zono pod
uticoJem toplote
(ZUT)
Mater1al Sava
1
1
1
\ !
\ 4 .
---.....-. _ __.__ _ __._ ___
. .
1
-;t---.A--.A...-/

20 75 10 5
Rastojanje od ose savo (mm)
Lona pod
360
Osnovn/
moter/jal 320 ""'
CQ

Qj
280
...
CQ
260

240 .g
...
>
2201-
200
180
Sl. XII-29 - Dijagram raspodele tvrdoce raznorodnog zavarenog spoja iz celika
tipa 4-6 Cr - 0,5
Kriva 1 : jednorodni spoj - Predgrevanje na posle zavarivanja zagrevanje na tem-
peraturi u toku 2 h.
Kriva 2 : raznorodni spoj F - Zavarivanje izvrseno elektrodom tipa 20 Cr-10 Ni-3
Kriva 3 : raznorodni spoj G - Zavarivanje izvrseno elektrodom tipa 25 Cr-20 Ni
do i zagrevanjem posle zavarivanja do Nasuprot tome, u
zonama oko sava, gradijent tvrdoce ukazuje na znatne strukturne trans-
formacije u ovim
Kriva 2 odgovara raznorodnom spoju F, izradenom austenitnim elek-
trodama tipa 25 Cr-10 Ni-3 Karakter strukturnih transformacija
u -osnovnom materijalu vidi se maksimumima na krivoj tvrdoce, koji
dostizu 330 ove vrednosti tvrdoce mogu se uporediti sa tvrdocom
zona pod uticajem toplote epruveta i (sl. XII-22), koje nisu iz-
lozene termickoj obradi posle zavarivanja.
Zona pod uticajem toplote osnovnog materijala ima strukturu sitno-
zrnog donjeg bejnita (sl. pri velikom stepenu mesanja osnovnog
i dodatnog materijala, sto izaziva obrazovanje manje koblcine martenzita.
352
Granica rastapanja ima sa tvrdo-
com reda 300 Brinela.
materijala sava dvofazna i sadrzi 7 do ferita (sl.
XII-30); zapaza se neznatno karblda centralnim slojevima,
povezano svoj prilici, sa ,pojavama pod toplote
narednih slojeva. Ispitivanja savijanjem pokazala, da epruvete, zava-
rene takvom tehnologijom., savijanja 180, pri 28
do sa stvarnim dodatnog metala.
Kriva 3 na slici XII-29 predstavlja promenu tvrdoce raznorodnim
spoju G, izvrsenom elektrodama tipa 25 Cr - 20 Ni. Struk-
turne transformacije osnovnom materijalu ispoljavaju se nego
prethodnom Maksimalna tvrdoca u zoni pod toplote
dostize 320 do 330 sa sitnozrnom donjeg bejnita; stepen
mesanja isti kao i spoju F. materijala sava predstavlja
austenitnu sa vidljivom dendritnom (sl. XII-31).
Sl. XII-30 - = 1 000- Mikro-
struktura materijala sava razno-
rodnog spoja F. Austenitna os-
nova sa mrezom ferita (80fo
(Tacka u Seflerovom dijagra-
mu, sl. XII-28)
Sl. XII-31 - = 200 - Mikro-
struktura materijala sava razno-
rodnog spoja G izvrsenog elek-
tipa 25 Cr - 20 Ni.
Austenit i dendritna substruk-
tura
Pri metalografskoj analizi ovoga spoj opazene su mikroprsline
granicama zrna koje na pojedinim delovima presle u prave
pukotine (sl. XII-14).
Ispitivanja savijanjem iz ovog zavarenog spoja sa licem
sava u zoni daju zadovoljavajuce rezultate, ali pri savijanju
sa strane korena sava nastaje nagli lom epruveta sa uglom savijanja,
prakticno jednakim
Dobljeni dobroj su saglasnosti sa teorijskim pokazateljima
koji proizilaze iz analiza Seflerovog dijagrama. Pri zavarivanju celika
tipa 4 Cr-0,5 trebalo bi se orijentisati na elektrode sa
bazicnog tipa, na primer 20 Cr-10 Ni-3 ili 25 Cr-12 Ni,
353
koje mogu da obezbede rastopljeni dodatni materijal zadanog hemij-
skog sastava, sa dvofaznom strukturom, radije nego na elektrode koje
daju cisto austenitnu strukturu.
DRUGI DEO
ZAVARLJIVOST NISKOLEGIRANIH HROM-MOLIBDENOVIH
CELIKA PRIMENJENIH U AVIONSKOJ INDUSTRIJI
Medu specijalnim celicima, celik oznake 25 CD4
ima neosporan industrijski znacaj, narocito, u avionskoj industriji. Ovaj
celik se primenjuje u limova ili cevi.
Tehnologija zavarivanja ovih celika moze se menjati u zavisnosti od
dimenzija zavarivanih komada, njihovog polozaja narocito od
limova i zidova cevi.
Za zavarivanje tankih limova i cevi malih debljina zidova (d = 1 do
2 mm) najradije se primenjuje oksiacetilenski plamen sa ili bez predgre-
vanja u zavisnosti od tipa celika. Za zavarivanje celika vece pri-
menjuje se elektrolucno zavarivanje. Primenjuje se takode zavarivanje
elektricnim otporom i sve vise i vise elektro,lucno zavarivanje u zas-
titnoj atmosferi argona.
;,.. ..
ugljenika. U tablici XII-7 naveden hemijski sastav tri vrste celika, koji
se primenjuju u avionskoj industriji:
- celik 18 CD 4, meka vrsta;
celik 25 CD 4, polutvrd;
- celik 35 CD 4 - ,povisene tvrdoce.
TABLICA XII-7
Vrsta
Hemijski sastav u %
celika 1 Mn Si Cr 1 s
18 CD4 , 0,15 do 0,50 do <
0 20
0,80 do 0,25 doJ
::::; 0,020
mek i 0,20 0,70 - ' 1,10 0,30
25 CD4 0,22do 0,60do 0,20do 0,80do 0,20do
::::; 0,020
polutvrd 1 0,28 0,80 0,30 11,10 0,30
3 5 CD41 0,30 do 0,60 do 0,25 do 80 do i 0,25 dol
::::; 0,020
tvrd 0,35 0,80 0,35 0,35
1

::::; 0,020
::::; 0,020
-::::; 0,020 1
S+P
::::; 0,035
::::; 0,035

J_!_ransformacjje

l
1
::::;
1

Prve dve vrste celika (18 CD 4 i 25 CD 5) zavarljive su oksiacetilen-
skim plamenom uz izvesne predostroznosti, dok se za trecu vrstu celika
35 CD 4, prvenstveno primenjuje zavarivanje.
354
1 - METALURSKE OSOBENOSTI CELIKA
Dijagram izotermnog razlaganja celika
vrste 25 CD 4, odgovara klasi i sastoji se iz dve krive slova
koje brzog razlaganja prva -
perlitne transformacije - nalazi se 650-
- intermedijarne (bejnitne) transformacije - nalazi se
oko ovih nalazi se stabllnog ogra-
nicena intervalom 550 do
Sa sadrzaja od 0,15 do u celicima ovoga
tipa zapazaju se sledece promene:
prevojne tacke - krive perlitne snizava
se od 720 na period se neznatno menja, od 40 na
60 sec;
nosa C-krive bejnitne snizava se od 550 na
period do razlaganja prezasicenog austenita se
uvecava od 2 na 30 sec;
pocetka martenzitne transformacije Ms snizava se sa
(celik 15 CD 4) do (celik 35 CD 4).
Krive dijagrama izotermnog razlaganja austenita jasno na
sklonost ovih celika ka bejnitnoj transformaciji.
\l \ \

\
1

'" t IOmin .30 min 1 h 2h 4h !Oh ldan
2_ 4 5
10
2 2 4 5

2 4 5
10
4 2 4 5
10
s
Vreme (sec)
Sl. XII-32 - Dijagram anizotermnog razlaganja austenita
vih celika (25 CD 4). (F. Wever i Rose [15])
...... ..........------- __ -.. -----
- _ _.".;;;,._
N
w
*
ICA XII-8
Oblast CD 4 -- Cclil< 25 35 CD_4 ___ _
-- 1!'/:'1 1
Perlitna

=

===
Ar' = 755 do
Perli1: i ferit.
Lamelarni perlit do transfor-
mise se zrnasti sa sni-
ove
Pri ferit se . iglicasti
obiik.
1
j\1'tc
1
=

=
. Ar' = 755 do
sastojci kao i za celik 18
' @ , '4, s tim sto se zapaza
.tl, 1' .
va , 1g ier1ta.
1
1'
\\.1i:
il'
,!':: 1
Ar" = 575 do
-
zapata se koegz;stenc;ja zr- i! \ Ar" = 560 do
nastog perlita i gornjeg bejnita. Pri . k 1

astaJe krup
0
- l' v t' Prll'.'$t50 , zrnastog per 1ta
n n 1g 1cas 1 gor- . "
1
. v Od
" ' 't ko" od 'd vt ljJl lCaStOg gorn)eg :>
nt Jl t'ruktJl . govara Vl mans () l400oC bejnitna polja se transfor-
enovoJ s JQ '11( d' d
. Sltne ne 1spergovane -
Pri se tankoigliCasti -J'icb.
nit. '
1
,, t
1'
-----! Ms = = --- Mf =
.1_
Martenzitna 1 Koegzistencija iglicastog donieg bejnita donjeg bejnita i martenzitne

=

= 825"(
Ar' = 750 do
Pri - lamelarni perlit.
Pri ferit postaje igliCast.
Pri tendencija obrazovanja bej-
nita sa poljima zrnastog perlita
Ar" = 545 do 325
U gornjim zonama ove oblasti jos
postoji zrnasti perlit.
Pri -
bejnita, koja se postepeno
Pri iglice veoma
Ms = Mf =
Isti sastojci kao i za celik 25
CD 4, aJi sa tvrdocom od 450 do i martenzita. Tvrdoca dostize 350
ili ____ dostize 420 47 HRC
!1!
500 47 do 52 HRC
IJ:I
:,_,1
IJI:
: i 1
1\': 1
:
i!:
11:
i!''l
i!i!i:
\\;)
1 !
N

<

L'
'-<
....
<

UJ

1

L'
....
tJj
tJ
t'J
z

<
....

(')
t'J
L'
....

356
U sastavljenoj prema podacima Mene-a* (10], navedeni
polozaji tacaka transformacije i kriticnih
Ar', Ar", Ar"', kao i morfoloski karakter struktura tri celika.: 18 CD 4,
25 CD 4 i 35 CD 4.
Da anizotermnog razlaganja celika 25 CD 4
(sl. XII-32) [15] vidi se sirenje feritne na perlitne
koja vrlo i, sto narocito vazno, postojanje
dobro razvijene bejnitne 600
i
Tako na primer, pri brzinam.a koje se mogu sa
brzinama pri termickom zavarivanja, trebalo bi,
prema da se javi donji bejnit. Pri nizim brzinama
koje na primer oksiacetilenskom mo,rfoloski iz-
gled se priblizava gornjem sa izvesnom kolicinom
ferita. Za obrazovanje ravnoteznih brzina treba da
iznosi 1 C/min. Prema tome, pri ovih celika nephod-
no predgrevanj stim da se naknadno zavareni spoj podvrgne odgo-
varajucoj toplotnoj obradi.
- USLOVI ZA V ARLJIVOSTI
zavarljivosti nisko1egiranog celika
srednje tvrdoce (sa - najvisi rasprostranjenom avionskoj
- posvecena su mnogobrojna istrazivanja, koja su dovela do
razrade nekih proba za odredivanje sklonosti ka pojavi prslina, kao sto

--- --- --=--- -- - --
procesa preciscavanja celika, njihovog hemijskog sastava i sklonosti ka
pojavi prslina.
Ustanovljeno da se lose zavarljivim celicima javlja prslina,
zoni ,pod toplote, Cija koeficijent
prsljivosti.
Razliciti istrazivaci, elemenata, koji sastav
celika ovog tipa, narocito ugljenika i stetnih primesa
na zavarljivost, sledece:
celici, topljeni elektricnim pecima, manje skloni pojavi
prslina, nego celici tog istog hemijskog sastava, topljen Martinovim
bazicnim pecima. Uz to, posebna obrada preciscivanja sklonost
ka pojavi prslina u celicima, topljenim bilo elektricnim, Mar-
tinovim bazicnim pecima;
nije odnos velicine metodi
Mak-Kejd-En) i sklonosti ka pojavi prslina;
pri celika sa niskim sadrzajem i fosfora i
ugljenika do zapazene prsline. Sklonost zavarenog spoja ka
pojavi prslina se izrazava cim sadrzaj premasi
d) sklonost ka pojavi prslina raste uglavnom sa sadrzaja
da zbirni sadrzaj sumpor + fosfor treba da
manji od
Meynet
357
sklonost ka pojavi prslina raste sa porastom brzine hladenja, sto
neophodnost primene predgrevanja zavarivanih limova onim
kad sadriaj premasa
U navedeno nekoliko hemijskih sastava
denovih celika, koji nisu pokazali sklonost ka pojavi prslina pri ispitiva-
zavarljivosti probom Foke-Vulf.
Mn
0,28 0,60
0,32 0,69
0,35 0,65
0,35 2,21
0,34 0,60
0,30 0,81
0,29 0,77
TABLICA XII-9
Hemijski sastav celika %
Si s

0,31 0,015 0,012
0,33 0,005 0,036
0,33 0,003 0,032
0,27 0,017 0,027
0,25 0,023 0,014
0,24 0,022 0,031
0,24 0,017 0,034
1
Cr
0,90
0,98
1,04
0,95
0,96
0,95

0,19
0,21
0,17
0,20
0,20
0,21
Nacin topljenja
i dezoksidacije
U elektropeCi
U elektropeci
U elektropeCi
U elektropeCi
Dezoksidacija siliko-kalcijumom
Dezoksidacija: prva aluminiju-
mom, druga - siliko-kalciju-
mom.
1,0 0,21 Dezoksidacija: jednovremeno f"e-
romanganom i ferosilicijumom.
Oksiacetilensko zavarivanje
Pri niskolegiranih celika neophodno
brizljivo gasni plamen i odrzavati ga Cak i mali
visak kiseonika dovodi do oksida hroma, Cije
odstranjivanje nadalje otezano, takode dovodi do obrazovanja gasnih
i poroznosti. S strane, visak acetilena dovodi do e-
nisanja metala, sto znatno krtost zavarenog spoja. Medutim, pri
cevi tankih zidova, se plamen se vrlo malim
viskom acetilena.
Pri ovih celika jacina gorionika se ogranicava na 75 lita-
ra milimetru osnovnog materijala.
pri zavarivanju ovih vrsta celika
se celici vrsta:
celik sa snizenim sadrzajem i fosfora:
- . .
--- mangan ...
--- silicijum . .
sumpor .
- fosfor
0,06 do
0,35 do
0,07 do
<
<
358
ZA V ARLJIVOS'l'
celik iste vrste, ali sa manjim sadrzajem uglje-
nika nego u osnovnom (18 CD 4, XII-7).
Pri zavarivanju ovim dodatnim materijalom visak ugljenika
izaziva stvaranje viskoznih troski i poroznih savova (neop-
hodno predgrevanje).
Visak hroma (Cr > pri niskom sadrzaju ugljenika, izgleda da
povisava tecljivost i doprinosi lepom izgledu lica sava; medutim,
takav sav sklon pojavi prslina.
Pri oksiacetilenskom zavarivanju primenjuje se takode dodatni ma-
terijal sa povisenim sadrzajem mangana i silicijuma (Mn = 1
Si =
Pri zavarivanju komada malih iz celika 25 CD 4 prednost
se daje niskougljenicnom dodatnom materijalu, koji daje elastican spoj
relativno nisku jacinu materijala sava moguce kompenzovati nad-
visenjem sava.
Dodatni materijal iz niskougljenicnog primenjuje se u svim
onim slucajevima kada se spoj posle zavarivanja termicki ne
obraduje. Ako on treba da radi u uslovima. visih naprezanja, onda se
primenjuje dodatni materijal iz celika zavareni
spoj se posle zavarivanja podvrgava zarenju.
-----
Povrsine zavarivanih ivica pre zavarivanja treba ocistiti od povrsin-
skih oksida, ulja, masti i Masnoce koje cesto zaostaju u unutras-
njosti cevi ,posle izvlacenja, sagorevaju u procesu zavarivanja i obogacuju
zavareni spoj ugljenikom sto objasnjava pojavu u materijalu sava polja

1. oksiacetilenski zavarenih spojeva
U vezi sa oksiacetilenskim zavarivanjem izvrsen veliki broj ispiti-
vanja na najrazlicitijim vrstama osnovnog i dodatnog materijala.
Osim statickih oblcnih ispitivanja, vecina se odnosila na ponasanje
zavarenih spojeva prema zamoru.
Ne mozemo navoditi sve rezultate se ogranicavamo na navodenje
najvaznijih rezultata ispitivanja koje su izvrsili Bollenrath,* Cornelius*,
Doussin* i drugi, pri zavarivanju celika 25 CD 4.
U tablici XII-10, prema podacima Kornelius-a (11], navedene su me-
hanicke suceonih spojeva, zavarenih sa dodatnim materijalom
razlicite vrste.
Osnovni materijal 1,2 i 2 mm imao sledeci hemijski
sastav:
- ugljenik .. ....
- mangan
- silicijum
- hrom

1
* Bolenrat, Kornelius, Dusen

sumpor ... ... .. ... ..
fosfor .
0,20

1
1
ZAV ARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA
359
XII-10
;
Hemijski Sa$tav dodatne zice Zatezna jaCina
(%) (kpfmm
2
)
Precnik 1
limova dodatne zice Materijal
(mm) (mm)
Mn Si Cr
Materijal sava posle
1
sava termicke
obrade
1
)
---
1,2 1,5 0,08 0,59 0,07 - - 64 93
1,2 1,5 0,18 0,57 0,26 0,74 0,16 64,5 97(
2
)
2,0
1
1,5 0,18 0,57 0,26 0,74 0,16 64 93,5
r) Te:mnic.kJa obDarda: kaljenje sa u ulju, zatim otpustanje pri toku
0,5 h.
2
) LO!lll u OSIIIOWliom izvarn zone pod toplote.
U XII-11 navedeni su rezultati ispitivanja zamora zavarenih
cevi pri naizmenicnom savijanju, koja su uzvrsili Kornelius i Bolen-
rat [12].
Sa

oznacena jacina zamora osnovnog materijala, sa <1'-1 ja-
cina zamora zavarenog spoja.
TABLICA XII-11
" - - ---- - - -- --- --- - --
__ ,. ; .'.'"

nog materijala (nezavaren) spoja
1 'Vk
Vrsta spoja
' erm1c
1
!
i
obrada
1
aL a_l 1
1
1
(kp/mm
2
) (%) (kp/mm
2
) (kp/mm
2
)
aL
1
Osnovni materi-
1
1 !
1
1
jal, nezavaren
i
bez 73,5 9,5 29 - -
1 -
1
1
1
1
Suceoni spoj 1 bez 69 9,5 - 13 0,19 0,45
Suceoni spoj 1 83 12,9 - 17,1 0,20 0,59
!
Suceoni spoj
1
113,5 5,8 15,7 0,14 0,54 1 -
!
Suceoni spoj
1
104,5
7,4" 20,6 0,20 0,71 1 -
Suceoni spoj
1
D 90 8,6 - 19,9 0,22 0,68
1
Suceoni spoj
1
85,4 11,0 -
1
20,1 1 0,24 0,69
Ugaoni spoj bez - - - 17,1
1
- 0,59
1
Termicka obrada, oznacena indeksima D, u XII-11,
odgovara sledecim rezimima:
hladenje na vazduhu posle zagrevanja do,
= koljenje u ulju sa otpustanje pri u trajanju
casa;
i
1
360
kaljenje u ulju sa
'
otpustanje pri
pola casa;
D = kaljenje u ulju sa
'
pri
pola casa;
= kaljenje u ulju sa
'
pri
pola casa;
Iz analize navedenih rezultata ispitivanja izlazi, da granica zamora

zavarenog spoja u opstem manja od 20 kp/mm
2
, da odnos
granice zamora prema zateznoj jacini zavarenog spoja a'-tfaL iznosi
0,20 epruvete, termicki prema rezimu
rezultati dobljeni su pri zavarenih spojeva posle
kaljenja u ulju sa otpustanjem pri (rezim
Odnos -
1
/11_
1
pokazuje, da granica zamora zavarenog spoja, iz-
vrsenog oksiacetilenskim zavarivanjem, iznosi, u najmanju
od granice zamora osnovnog materijala.
sto vec ranije pokazano oksiacetilensko zavarivanje spo-
jeva iz celika 25 CD 4 moze se izvrsiti sa dodatnim materijalom iz
mekog celika, iz niskou.gljenicnog
vog celika.
1
1 i 60

55
320

i
1
i
30 25 20 15 10 5 5 10 15 20 25
od sava (mm)
Sl. XII-33 - Mikromehanicke osoblne pri ispiti-
vanju smicanjem zavarenog spoja iz celika 25 CD
4 izvrsenog oksiacetilenskim zavariVJanjem sa do-
datnom zicom 18 CD 4 (aLs, aRs,
ili dodatnom
zicom iz niskougljenicnog C.eHka (tvrdoca Ht).
Uticaj otpustanja pri zavarivanju ogleda se u padu
tvrdoce na rastojanju izmedu 15 i 20 mm od ose
saVIa
Na sl. XII-33 pokazana promena mehanickih
(mikromehanicko ispitivanje smicanja Sevenaru) i mikrotvrdoce zava-
renih spojeva iz celika 25 CD 4, izradenih oksiacetilenskim zavarivanjem

'
1
361
sa dodatnim materijalom iz celika i hrom-mo-
celika 18 CD 4. Na ovom se vidi nagli pad meha-
nickih karakteristika materijala sava nezavisno od tipa dodatnog ma-
terijala.
Pri sa dodatnim materijalom 18 CD 4 jacina smicanja
aLs iznosi 37 kp/mm
2
CJ
1
_s osnovnog materijala 50 kp/mm
2
)
pri tvrdoci reda 230 U zoni pregrevanja mehanicke karakteristike
naglo na primer tvrdoca na sve do 18 mm od ose sava
iznosi 280 do 300 U zarenja tj. na preko 18 mm od
ose sava, tvrdoca se ponovo sto na omeksavanje
ovoj zoni.
2. Metalografska analiza oksiacetilenski zavarenih spojeva
tri tipa zavarenih spojeva iz osnovnog materijala celika
25 CD 4 4 mm:
jednorodni spoj izraden primenom dodatnog materijala 25 CD 4;
spoj izraden primenom dodatnog materijala
18 CD 4;
raznorodni spoj izraden primenom dodatnog materijala iz nisko-
uglj enicnog celika.
Hemijski sastav osnovnog i dodatnih materijala naveden tab-
lici XII-12.
-- - .,
Hemijski sastav u %
Mn Si
1
Cr 1 S
----------------1---1---1---'---1----1'----
Ispitivani materijal
Osnovni materijal celik 25 CD 4
Dodatni materijal celik 25 CD 4
Dodatni materijal celik 18 CD 4
Dodatni materijal
niskougljenicni celik
0,27 0,57 0,28 0,94 0,20
0,24 0,80 0,22 0,84 0,20
0,18 0,45 0,23 77 0,36
0,08 0,42 0,12 - -
-
0,012
0,005
0,010
0,020
0,010
0,010
0,012
0,018
U svim ovim spojevima zona pod toplote
osnovnog materijala slicne razlike postoje samo
zone topljenja i granice rastapanja.
Zareni osnovni materijal, celika 25 CD 4, ima struk-
sa vecim sadrzajem perlita sa celikom, koji
sadrzi kolicinu
Zona pod toplote pocinje na oko 20 mm od ose sava sa
koagulacijom perlita (sl. XII-34); zatim blize sava; zoni
i
1
i
1
/1
1
362
pregrevanja, na rastojanju oko 10 mm od ose sava, zavrsava se komplet-
nom bejnitnom transformacijom, (sl. XII-35).
Materijal sava jednorodnih spojeva, izradenih primenom dodatnog
materijala 25 CD 4, sastavljen od strukture sitnoiglicastog bejnita
(sl.XII-36). Pojava donjeg bejnita u zoni pregrevanja zapaza se uve-
canju tvrdoce (sl. XII-33).
:1 ;5 4." Sl. XII-35 - = 125 - Hrom-
. struktura zone transformacije celika 25 CD 4. Sav
L osnovnog materijala. Koagulirani izraden oksiacetilenskim zavari-
: ! -.. .... . ..... __ . . _ =-:: = ..
,
1
... .. "'----.- ....... --- -.--,---- .-.. ,.- ..... -- ,,---.. - ... .. "- .... _ : .. - .. -_.. , ...
1
Sl. XII-36 - = 150 - Mikro-
struktura materijala sava .izvrsenog
zavarivanjem do-
datnom iz ceHka 25 CD 4.
Iglicasti ferit koji se obrazovao kao
rezultat . intermedijarne transfor-
macije Ar"
Sl. XII-37 - = 150- Mikro-
sava izvrsenog oksiace-
tilenskim zavarivanjem dodat-
zioom iz celika 18 CD 4.
Mreza ferita i perlita
f,
363
Za zavareni spoj, izraden dodatnim materijalom 18 CD 4, trans-
formacije u zoni pod uticajem toplote analogne su gore opisanim, u
zoni rastapanja, manje zakaljenoj, opa-
za se struktura gornjeg bejnita, koja
odgovara intermedijarnoj transforma-
ciji (Ar").
Ova struktura se sastoji iz granu-
lita (sitnodispergovanog perlita) i krup-
nozrnaste feritne mreze (sl. XII-37).
U granici rastapa:nja opaza se smesana
struktura proeutektoidnog bejriita i do-
njeg bejnita.
Zona rastapanja zavarenog spo-
ja, izradenog dodatnim materijalom iz
niskougljenicnog celika ima strukturu
koja odgovara perlitnoj transformaciji
(Ar') sa krupnozrnastom feritnom mre-
zom i koaguliranim karbldom (sl.
XII-38). Granica rastapanja potpun:::>
odredena postojanjem dve strukture:
ferit i donji bejnit.
Zavarivanje celika 35 CD 4. Struk-
ture zone pod uticajem toplote osnov-
nog materijala analogne su struktura-
ma odgovarajuce zone z.avarenog spoja
Sl. XII-38 - V = 150 - Mikro-
struktura sava izvrsenog oks
1
iaceti-
lenskim zavariv.anjem dodatnom
zicom iz celika.
Feritna mreza i fine izlucevine kar-
blda

! analogna strukturi gore razmatranog spoja (sl. XII-36).
i
Za elektrolucno zavarivanje celika ovog tipa oblcno se primenJUJU
elektrode sa bazicnog tipa i jezgrom jednakog hemijskog sasta-
va sa zavarivanim celikom. Transformacija u zoni pregrevanja uslovljava
potrebu predgrevanja izmedu 20 i u zavisnosti od hemijskog sasta-
va, oblik i dimenzija zavarivanih delova. Tehnicke sluzbe francuske avi-
onske uprave, postavljaju odredene zahteve za prijem elektroda koje se
koriste za avionske konstrukcije. Mehanicke rastopljenog dodat-
nog materijala, odredene pri ispitivanju epruveta izradenih saglasno
francuskoj normi 81 302, i sa naknadnom termickom obradom (kaljenje
u ulju sa otpustanje pri treba da udovolje sledecim za-
htevima:
L = 85 do 110 kp/mm
2
;
(l = 7) >
aR > 70 kp/mm
2
;
> 7 kpm/ cm
2
.
Potrebni kvalitet zavarenog spoja iz celika male (manje
od 1,5 mm) moze se postici samo pri uslo-vu njegovog izvrsenja od strane
visokokvalifikovanog zavarivaca. Postupak elektrolucnog zavarivanja pre
svega se koristi za iznad 2 mm.
364
U tablici XII-13 navedeni su rezultati opita Korneliusa [11] sa
lucno zavarenim savovima elektrodama razlicitog hemijskog sastava.
TABLICA XII-13
\
Hemijski sastav elektrodne
Zatezna jaCina rastop-
ljenog dodatnog
Debljina Precnik
zice (%)
materijal (kp/mm
2
)
Vrsta
limova elektrode
spoja
(mm) (mm)
U stanju Posle
Mn Si Cr posle za- termicke
varivanja obrade
1,2 1,6 0,12 0,4 0,06
- -
suceoni 64,5 72,5
1,2 1,6
1
0,10 1,0
1
0,05
- - suceoni
1,2 2 0,16 0,20 0,82 0,21 suCeoni 67,0 95,0
2 2,5 0,10 1,0 0,50
-
- suceoni 66,0 89,0
0,10 1,0 0,50 - -
V-zleb sa 66,0 do 81 do
uglom 67,0 85
otvora
1
80
1
1
Svi lomovi epruveta p.ri ispitivanju nastali su u materijalu sava.
Rezim termicke obra,de: kaljenje u ulju, ISa nakinadnim otpustall1jem pri
toiku casa.
U XII-14 navedeni su podaci Korneliusa (13] uticaju postup-
ka zavarivanja celika na sklonost zavarenog spoja
ka pojavi zavarljivost celika odredena probom Foke- Vulf.
TABLICA XII-14
1 Hemijski sastav (%) Kolicina prslina (%)
------
1 1
1
1
Oksiace-
Elektro- Zavarivanje
Epruvete
Mn 1 S 1 Cr tilensko
lucno atomizo-
zavarivanje
zavarivanjem
1
vanje vodonika
0,60 i 0,020
1
Cev 1 0,23
0,005 1
1,0 1
0,24
Lim 1
1
1,06 0,21 0,26 0,50 i 0,011 0,017 : 0,7
1
Lim 2 0,26
0,50 1
1,06 0,21 57 0,8
Lim 0,26 0,50 ! 0,013 0,029 1,06 0,21 0,2
Lim 4 0,26 0,50 i 0,034

1,06 0,21 58 15 4
Lim 5 0,25 0,52 l_ 0,011 0,048 0,98 46 0,8
Procenat prslina izrazava odnos kolicine prslina prema duzini sava.
Cev 1 ima zida 1 mm i spoljni precnik 28 mm. Limovi 1 do 4,
1 mm, proizvodeni su iz iste sarze, ali sa razlicitim sadrzajem
1
365
i fosfora. Lim 5 proizveden elektropeci sa dodatkom sum-
pora. Kornelius sklonost ka pojavi prslina zavisnosti
od zavarivanja i velicine zona zagrevanja i pregrevanja Eilen-
der i [14] da pojava prslina nastaje pri temperaturi oko
i da vodonik obrazovanja prslina. Uticaj vodonika
znacajniji, vece zrno celika i ukoliko sadrzaj ne-
metalnih veci.
BIBLIOGRAFIJ
[1] G. i Ravery: Revue Metal., vol 47, 3 (1950), 215.
[2] G. i Constant: Rev. Metal., vol. 51, 12 (1954), 845.
Noren: Jernkentor 136 (1952), <511; Rev. MetaH., 9 (1954), Extr. 374.
[4] L. Bihet: Rev. Univ. Mines (Liege), t. VI (1950), 221.
[5] Coheur: Rev. Univ. Mines (Liege), t. VII, 10 (1951).
[6] L. Harbraken: Rev. Metall., vol. 53, 12 (1956), 930.
Coheur, L. Habraken, Hebert: Rev. Metal., vol 47, 6 (1950), 472.
[7] G. i Ravery: Rev. Metall., vol. 49, 1 (1952), 67.
[8] Bland: Weld. Journ. Suppl., 4 (1956), 181 s.
[9] D. Sefrian i Vallee: J.ournees d'Etude Equip. Petrolier (Liege 1956), par-
tie, 410.
[10] G. Meynet: Rev. Metall., 51, 6 (1954), 365.
[11] Cornelius: Luftfahrthorschung, 15, 3 _ _

(1939), 335; Stahl_ und Eisen, vol. 58, 9 (1938), 241.
[13] Cornelius: Arch. fiir Eisenhiitt., 11, 9 (1938), 447.
[14] Eilende1 i Arch. fiir Eisenhiitt 12, 9 (1939), 456; Welding Journ. Suppl.,
vol. 18, 11 (1939), 425; Welding Industry, 1 (1940), 424.
[15] F. Wever i Rose: Atlas zur Warmebehandlung Planck Tnst. fiir Eisen-
forschung, Verein Deutsr.her Eisenhiitten (1954-1956).
1
-t

'
ZAKLJUCAK
Tri poslednje glave ovog del;,1 posvecene proucavanju zavarljivosti
vise vrsta legiranih celika, odabranih na osnovu njihove vaznosti za
takode i na razlika u njihovom u
na zavarivanja.
Autor takode zeleo da dotakne zavarljivosti visokovrednih
zavarljivih celika (80/120 kp/mm
2
), i to pomocu homogenog zavarivanja
(feritne elektrode). Znacaj ovih celika se ne moze poreci jer oni sve
vise nalaze razlicitim konstrukcijama. Osim nekoliko ograni-
cenih pokusaja u industriji, zavarivanje visokovrednih niskolegiranih
celika (celici za oklope) feritnim elektrodama jos uvek se nalazi u stanju
laboratorijskih istrazivanja.
Mozda nam se prigovo:r:iti sto nije posveceno dovoljno paznje
pitanju automatskog zavarivanja. Iscrpnije informacije ovome pitanju
citalac moze da nade u delu D. Seferiana "Les Sodure" ("Savovi").
1 Treba primetiti da rrietalurski aspekti automatskog zavarivanja i _

svakom posebnom resavati zavisnosti od primene koja se
; predvida.
\ Najzad, do izvesne mere i tako vazan kao
sto naponi pri Vise bio u vezi s tim
znacaj zavarivanih limova. U knjizi ,pokazano da se
limova moze izraziti:
l
t
1
t
}
1
- na osnovnom delovanja na
brzinu hladenja;
- na obrazovanje sopstvenih napona kao pos1edice ve1ikog tempera-
gradijenta koji se javlja o>snovnom
Uz to, obrazovanje kaljenja ili intermedijarnih
dovodi do stvaranja lokalnih koji se sa toplot-
nim naponima. Poznato takode, da vodonika na
prslina veci, visi sopstveni naponi u zavarenim koma-
dima. pojedinih faktora dakle jasan, te iznad izvesne
uticaj napona moze postati dominantan. Tako su se na primer,
na zavarenoj rezervoara velikih (80 do 100 mm) iz
potpuno zavarljivog celika, javile prsline pod
jem jedino sopstvenih napona bez transformacija.
t:S
{1
i
368
i
Ako moguce do izvesne mere poboljsati mikrostrukturu zavarenog

spoja ili ubrzati procese izdvajanja putem predgrevanja zavari-
. vanih. komada, onda relativno niska temperatura predgrevanja (200 do
1 prakticno nema nikakvog uticaja na smanjenje zaostalih
Iako metalografska istrazivanja i mehanicka ispitivanja omogucavaju
(! odredivanje posledica strukturnih transformacija u osnovnom materijalu,
f nikakvim ispitivanjima bez razaranja nije moguce utvrditi velicinu i
raspodelu napona koji nastaju pri zavarivanju ukljestenih komada.
. Za smanjenje predlozeno nekoliko metoda; mi medutim,
!, .. : preporucujemo njihovu upotrebu sa velikom opreznoscu, jer su te iste
f metode cesto uzrok nastajanja novih napona, pri njihovoj nepazljivoj
1' primeni. Tako, na primer, iskivanje savova moze da bude povoljno pri
11 tacno odredenoj temperaturi i vrednostima primenjenog udarnog optere-
1
1,:1.:,:1 cenja koja zavise od vrste celika; nasu,prot tome otpustanje putem
lokalnog zagrevanja cesto nepovoljan faktor. Klasican nacin otpusta-
nja napona opste zagrevanje zavarenog spoja do ako to
l;.
il moguce. Ako ova vrsta obrade neizvodljiva, celishodno ostaviti za-
vareni spoj u stanju onako kako posle zavarivanja sa svojim naponima,
/,, posto naponi sa vremenom teze izvesnoj ravnotezi. Medutim, ako
opasnost od loma velika, treba iskoristiti sve moguce metode za smanjenje
1
! '! napona: polozaj savova u konstrukciji, priprem.u ivica, postupak
11
zavarivanja, brzinu zavarivanja, itd. Samo visegodisnja praksa moze da
li pomogne u izboru pravlinog resenja.
N taj nacin problem sopstvenih povezan uglavnom sa kon-
i / struktivnim aspektima zavarivanja izlazi iz okvira ovog rada.
l
j Ranije vec da Zerbo* nedavno o'bjavio veoma zna-
t cajan rad: "Proble_rn. zaostalih napona i opasnosti od krtih lomova u
rr
-- ----;
bismo usmerili citaoca koji zeli da se upozna sa veoma slozenim proble-
mom napona u zavarenim spoj evima.
NEKOLIKO RADOVA IZ OBLASTI NAPONA PRI ZAVARIVANJU
Gerbeaux: Le probleme des contraintes residue1les et les risques de
rupture fragile en construction soudee (Problemi zaostalih napona i
opasnosti nastajanja krtih lomova u zavarenim konstrukcijama),
Soud. et Tecn. Conn., vol.- XII, 3-4 (1959), 109.
Ovaj rad sadrzi obimne podatke.
Gerbeaux: Le traitement de detente est-il necessaire la securite des
appareils pression? (Da li za sigurnost aparata pod pritiskom
potrebna termicka obrada otpustanja?) Soud. et Techn. Conn. vol.
V, 11-12 (1951), 251.
Gerbeaux: Mesure -du retrait dans 1' des poutre1les par
soudure (Merenje skupljanja u zavarenim spojevima I-nosaca) Soud.
et Techn. Conn., vol. III, 1-2 (1949), 11.
* Gerbeaux
369
Audige: Etu,le de la fragilite des aciers coques sur Charpy U et V
(Proucavanje krtosti brodskih celika pomocu proba Sarpi-U i
Sarpi-V), Soud. et Techn. Conn., vol. 1-2 (1956), 7.
Commission XII-I I. S.: Influence du martelage au pistoler sur la resis-
tance la fatigue par traction des jorints :soudes bout bout et des
portant des attaches soudees (Uticaj iskivanja pistoljem na ja-
cinu zamora istezanjem suceono zavarenih spojeva i limova koji ima-
ju zavarene pomocne limove za stezanje) Studija podneta od strane
francuske delegacije u komisiji IX MIZ) Soud. et Tech. Conn., vol.
XII, 5-6 (1958), 231.
R. Gunert, Alida i L. Heilling: Conditions de martelage d' une soudure
pour obtenir les meilleurs resultats en qui les deforma-
tions et les tensions residuelles (Us1ovi iskivanja sava da se doblli
rezultati u pogledu deformacija i zaostalih napona) (Saopste-
nje podneto javnoj MIZ), Madrid (1956).
R. Gunert: Quelques pointes de vue sur la methode Linde de relaxation
des (Nekoliko misljenja Lindeovoj metodi otpustanja
napona) Soud. et Techn. Conn., vol. IX, 7-8 (1955), 177.
R. W eck: Idees sur les tensions residuelles dans les constructions
soudees (Savremena shvatanja zaostalim naponima u zavarenim
konstrukcijama), Soud. et Tech. vol. 11-12 (1948), 249.
Wiester: de soudage des aciers haute resistance
lemi zavarivanja visokovrednih celika), Soud. et Tech. Conn., vol.
XII- 1_ 2 (1958), 25 .. _ .._. __ -.-- __ --- .. -- __ ... _ ..... - __ _

stresses-TProcena d-e]stva.
ostalih The Welding Journ Suppl. (1949), 193 s.
F. Jonasson, L. Meriam i de Garmo: Effect of certain Block and
Other Special Welding Procedures on Residual Welding Stresses
(Uticaj viseslojnog zavarivanja sava u odsecima i drugih s,pecijalnih
nacina zavarivanja na zaostale napone zavarivanja), The Welding
Journ.,

9 (1946), 492.
de Garmo: Preheat vs low and high temperature Stress relief treat-
ments (Predgrevanje u odnosu na termicke obrade otpustanja napona
pri nizim i visim temperaturama). The Welding Journ., (1953), 233.
D. G. Richards: Relief and of stresses (Otpustanje i pre-
raspodela napona), S. Residual Stress Measurements (1952), 129.
R. Parker: Stress relieving of weldm.ents (Otpustanje napona nastalih
zavarivanjem), The Welding Journ., Suppl. n 10 (1957), 433 s.
L' influence du soudage et de la liberation des tensions sur
la de base (Dejstvo zavarivanja i oslobadanja napona na osnov-
rni materijal) podneto na Godisnjoj skupstini MIZ),
30. juni 1958.
Puzack, Schuster i W. S. Pellini: Crack starter tests of shi,p
fracture and project steels (Proba zapocinjanja prslina u slucaju
brodskih limbva i oklopnih celika). The Welding Journ. Suppl. (1954),
481 s.
24 Metalurgija zavari,anja
370
KORISCEN LITERATURA
N. Belaiew: La des metaux (Kristalizacija metala).
Institut de Soudure Autogene (1934), edit., Paris.
Bradsteet: Arc Welding low-alloys Steels (Elektrolucno zavarivanje
niskolegiranih celika), British Welding Research Association (1956),
G. Thompson, ooit., London.
Congres International des Mines de la Metallurgie et de Geologie
appliquee - Medunarodni kongres primenjenog rudar-
stva, metalurgije i geologije), Paris (1935).
L. Metallurgie de fer (Metalurgija zeleza) (1948). Dunod
edit., Paris.
L. i Hochmann: Aciers inoxydables et a.ciers refractaires
(NerdajuCi i vatrostalni celici) (1955), Dunod edit., Paris.
Yves Dardel: Les conceptions americaines relatives la de
l'acier (Americka shvatanja prokaljivosti celika). Public. Centre de
Documentation Siderurgique (1948), Paris.
Eyt: Les laitiers metallurgiques et leurs reactions (1949) (Metalurske
troske i njihove reakcije), Dunod edit., Paris.
L. Habraken: Essai de synthese sur la transformation beinitique des aciers
(Pokusaj uopstavanja iz ispitivanja bejnitnih transformacija celika)
(1957), I. R. S. I. Liege.
Hume-Rothery: structure of metals and alloys (Struktura metala i
-
dustriju prerade nafte) (1956), Liege. du Comite belge d'Equ-
ipement petrolier, 21 rue des Drapiers, Bruxebl.es.
Leroy, Evrard i G. D'Herbemont: La pratique du soudage et des
technique connexes (Prirucnik za gasno zavarivanje i pomocne teh-
nike) (1954). de la Soudure Autogene, edit., Paris. Prevod na
srpskohrvatskom jeziku, izdanje Privredni pregled, Beograd, 1965 ..
F. Maratray: Influence de l'azote sur les proprietes des aciers (Uticaj azo-
ta na osobine celika), I. R. S. I. D., serie n 25 (1954).
Metallurgy Steel Welding (Metalurgija zavarivanja celika) (1948).
British Welding Research Associati01n, ed_it., London.
Negre: Soudure electrique par resistance (Zavarivanje elektricnim ot-
porom). da la Soudure Autogime, edit., Paris.
G. Etude des alliages fer-chro.me voisins de la composition equia-
tomique (Prou.cavanje Fe-Cr legura ekviatomnog sastava)
I. R. S. I. D., serie n 117 (1955).
Maurice Rey: chimiques et metallurgiques (Hemijske i meta-
lurske ravnoteze) {1939), Dunod edit., Paris.
Prof. Portevin: Annexes au cours de metallographie (Dodaci kursevima
metalografije). Ecole de Fonderie.
371
Portevin: Introduction l'etude des traitements thermiques des pro-
duits metallurgiques (Uvod u proucavanje termicke obrade metalur-
skih proizvoda) (1934). Etition de la Revue Aciers speciaux, metaux
et alliages, Paris (6).
Sebllle: Le des aciers Cr-Ni pour tubes de sur-
chauffeurs (Zavar:ivanje nerdajuCih Cr-Ni celika namenjenih za iz-
radu cevi pregrejaca) Comite pour l'etude du fluage des metaux aux
temperatures elevees (Belgija).
R. D. Stout i W. D'Orville Doty: Weldability of Steels (Zavarljivost celi-
ka). Welding Research Council, 29 West, 39 th Street New York
(1953), Mack Printing Easton,
Traite de chimie minerale, (Prirucnik mineralnoj hemiji) tome XII,
Radio-elements gaz rares, Etude generale des alliage (1934). Masson
et Cie, edi t.
\Velding Handbook: Iz,danje American Welding Soc., 33 West, 39th
street, N. 18.
24
REGISTAR IMENA AUTORA

ABORN N.), 271, 272,
ADCOCK (F.), 32
ALEXANDER 14
ALEXEIEW 181
ALIDA 369
ANDREWS (W.), 154, 157,
APBLETT (W. R.), 295
APTON, vidi UPTON
ARNAUD (R.), 31, 296
AUDIGE 369
VERY 319

273, 277' 295
181
BUNK 197
BUTTERFIELD L.), 158

CAMPBELL 158, 181, 236, 322
CAREY D.), 31
CARPENTER 41
CARVILLE (N. 236
CHAUDRON (G.), 120, 121, 142
CHEVENARD 41, 43, 55, 63, 85,
195, 204, 236, 274, 275, 360
(N.). 110, 114, 116
CHRISTOFFEL (R. 315, 317, 322
CLAUSSEN (G. 319
COHEN 157
BACKES 157 COHEUR 337, 365
BARDENHEUER 158 COLOMBIER (L.), 257, 259, 276, 295,
BAIN 41, 42, 48, 251, 271
-
BANT 181, 182, 236, 322 365
BASTENAIRE (F.), 226, 236 283, 296
BASTIEN 152, 157, 262, 263, 276, CORNELIUS 358, 359, 364, 365
284, 295, 296 COTTREL L. 64, 179, 181, 182,
YSINGER (F. R.), 182 188, 190, 197
(F. 275 CURRAN (R. 296, 315, 317, 322
BELAIEW (N. 37, 46, 63, 64, 86, 370
BELJ AJEV, vidi BELAIEW
BENEDICKS 58
157
BERG ter), 116
BERNARD 236
BERTHET 13, 31
BEVER 157
BIERS 236
BIHET (0. L.), 337, 365
BINDER (N. 0.), 260, 277, 278, 279, 295,
319 r
BLAND 340, 365
BLOOM, 319
BOLLENRATH, 208,356, 358, 359, 365
(W.), 237
BORIONE (R.), 226, 236
BOTTENBERG (W.), 157
296, 322
BRADSTREET 179, 183, 188,
190, 197, 370
BREYMEIR (R. 16
BRIDE 319, 322
BRILLIE 31, 204, 236
BRIOLA 30, 31
BROWN (R. 295, 305, 319
CERNOV, vidi TCHERNOFF
D
DARDEL 46, 47, 63, 370
DARKEN, 118
DA VENPORT S.), 41, 42, 48, 63
DEDIEU 262, 278, 295
DELBART (G.), 329, 331, 332, 338, 339,
365
DE LONG, 319, 322
DIGGES 188, 189, 236
DITIJEL, vidi DUTILLEUL
DOUDKO (D. 31
DOUSSIN (L.), 358
DUMOULIN (L.), 31
DUTILLEUL 214, 215, 236
DZ
DZOMINI, vidi JOMINY
373

EBERL (W. S.), 319
EILENDER, 365
ELRATH Jr 31
ENZIAN (G. 236
112, 116, 370
HERRES (S. 149, 154, 157, 158, 322
HERTY, 109, 113, 116
F
FAST D.), 92, 116, 157, 158, 180, 181,
182
FIELD, 109, 116, 319
FISCHER 31
FLANIGAN 145, 157, 179, 182,
183
FLEISCHMANN 319
FLOP, 157
FOLKHARD 175, 182
FRANKS (R.), 295, 319
FRAZIER (R. 236
FRY 129, 131, 157
G
GAGNEBIN (S.), 152, 153, 157
GARMO de), 369
GAUBERT 116
HESS (W. F.), 183, 185, .197
HOCHMANN 257, 259, 295, 370
HODGE 236
HOLLOMON 46, 63
HOPKIN (G. L.), 154, 155, 157
HORSCHAN 157
HOUDREMONT 157, 181, 258, 271,
295
(S. L.), 18, 301, 322
HULL, 34
HULTGREN 55, 63
HUME-ROTHERY (W.), 58, 59, 63, 370
HUMMITSCH (W.), 115, 116

JACKSON 184, 185, 197
JACQUEROD 152, 153, 157
JAFFE (L. D.), 46, 63
JAHN (R. 31
JONES (F. W), 283, 296
JONES 31, 179
JOLIVET 41, 63
JOMINY (W. 61, 205
JONASSON (F.), 369
... ------
GERBEAUX 172, 182, 368 KIEFFER (G. 277, 295
GIBBS (R. 106 KILINE (R .. G.), 182
GILLETTE (R. 16 KINZEL 220, 221, 236
GLEDHILL 92, 93, 116 KJELLBERG (0.), 91
GOLDSCHMIDT 284, 296 KLOTZBACH (G.), 157
GOODWIN (W. 184, 185, 197 51, 63
GOURD (L. 31 KOMMERELL, 211, 212
GRANJON 181, 201, 206, 236, 240, KORBER (F.), 109, 111, 116
305, 310, 322 KOZIARSKY 169, 181
GRANZON, vidi GRANJON KRINGS (W.), 111, 112, 114, 116
GREEN (W. L.), 31 KRIGER-. (R. 31
GREENE (I. W.), 369 (V. N.), 271
GREENE (0. V.), 39, 63
GRENNINGER 188, 189, 197
GROSS 322
GUERIN 212, 236
. GUNERT (R.), 369

(L.), 46, 51, 52, 53, 55, 56,
63, 337, 365, 370
HANEMANN 71, 72, 86
HARRIS (W. 236
HEILING (L.), 369
HENNING, 11
(0. 121, 230, 319
(G. d'), 116, 370
HERBIET 322
31
L
LANGMUIR (I.), 14
LARIGALDIE 116
LA VELLE 31
LE CHATELIER 106
LEDER' L. 31
LEFEVRE 228, 229, 236
228, 229, 236
LIEDHOLM, 61, 63
LINNERT, 319
LORIG 236
LOW R.), 228, 236
LUCAS (F.), 39, 57
374

MAGEDORN 157
MAK-KEJD-EN, vidi QUAID-EHN

MALLETT (W.), 146, 147, 157, 171, 182
MANNING (R. D.), 31, 236
MARATRAY (F.), 157. 370
MARTIN (D. 179, 197
MAURER 263, 264
YSLICH 322
MERIAM L.), 369
MERRIL (L. L.), 197
MEUNIER (F.), 154, 158, 181
MEYNET (G.), 354, 365
MICLEU 179, 182
MILLER, 275
MONEYRON 97, 100, 101, 116, 147,
148, 156, 157, 225, 229, 231, 236
MONTAGNE 11, 31
MONT ANDON (R.) 322
MONYPENNY G.), 271, 272, 278,
280
MORTON de), 177, 179, 182
MUSATTI (I.), 152, 157
N
Q
QUAID-EHN 67, 356
QUIGNA (R.), 236
R
RANKINE W.), 296
RAPATZ (F.), 115, 116
RA VERY 329, 337, 331, 365
REEVE (L.), 145, 157, 169, 170, 181, 210
REGGIORI 152, 157
REICHHOLD, 236
REY 116, 370
RIBAUD (G.), 11, 31
RICHARDS (D. G.), 369
RIEPPEL 171, 182
RIKALIN (N. N.), vidi RYKALINE
RINEBOLT 236
RIV, vidi REEVE
ROACH (D. 182, 197
ROBERTS (D. F. 158, 169, 181
ROBERTS 369
ROBERTSON 41, 63
ROBERTSON S.), 223, 224
ROCHAN-ZAER 11 31
ROLLASON 148, 158, 162, 169,
181
-----NEGRE-(.I.).,_31,_31_Q_______ ROONEY 126, 146, 147, 157, 181
__ ___ _
NIPPES F) 197 --- -
- . . ' ROUX 146, 157
NORET 365 RUTHERFORT 271, 295
RYKALINE (N. N.), 31
(0.), 118
OELSEN (W.), 109, 111, 112, 118
O'NEILL, 209, 210

PARANJPE (V. G.), 129, 130, 157
PARKER R.), 369
PATON 31
PELLINI (W. S.), 236, 296, 369
(G.), 36, 37
PILIA (F. 31
POGODIN (G. I.), 169, 181
POKHODNIA (1. 31
(G.), 283, 284, 285, 287, 289, 296,
370
POOLE (L. 296
POPER 151, 157
PORTEVIN 8, 31, 41, 42, 43, 46, 48,
51, 55, 63, 85, 86, 129, 130, 135, 157,
204, 370, 371
PORTVEN, vidi PORTEVIN
POST 319
PRIBYL, 365
PUZACK 236, 267, 268, 269, 270,
295, 369
s
SALVAGGIO (G. 236
SARAZIN 31, 97
SARAZIN (R.), 98
SCALTEUR 322
L.), 158, 181, 236,
254, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269,
270, 295, 296, 305, 306, 307, 311, 317,
319, 322, 352
SCHAFMEISTER 295
SCHAKMANN 111, 112, 113, 114,
116
SCHAPIRO L.), 38, 39, 40
SCHENCK, 118
SCHNADT 217, 218, 229
SCHOFIELD 126, 146, 157, 181
SCHRADER 86
SCHUSTER 369
SCIAKY, 83
SEBILLE 154, 158, 181, 370
SEFERIAN (D.), 11, 31, 86, 116, 129,
130, 140, 148, 157, 181, 194, 196, 204,
229, 236, 267, 268, 322, 365
SHERIDAN, 277, 296
SIEVERTS, 143, 144
SIMONE 236
SIMS 158, 181, 182, 322
SKOLNIL 31
SLOMAN 126, 145, 146, 157, 181
SOETE (W.), 222, 223, 236
SORBY, 32
SOULARY 31
SPEISER (R.), 320, 32"2
SPRETNAK W.), 320, 322
STEINBERGER V.), 213, 236
STOHR 30, 31
STOOP 236
STOUT (R. D.), 322, 370
STRAUSS, 271, 272
SW (D.), 236
SWINDEN, 210
SEFLER, vidi SCHAEFFLER
SEVEN AR, vidi CHEVENARD
SNAT, vi:di SCHNADT

v
V ACHER, 109, 116
V ALANTI (V.), 153
V ALLEE 322, 344, 365
V A:N DEN BOSCH, 281, 282, 296
V AN DER (R. W.), 236
VAN DER WILLIGEN 116
VAUGHAN G.), 177, 179, 182
VIALLE 281, 282, 296
VIDEAU 236
375
VIDMANSTETEN, vidi WIDMANST A-
ETTEN
WOLDRICH 149, 157, 182, 197
w
WALLACE (R. 169, 181
WECK (R.), 369
WEISS 35, 36
WENTRUP, 118
WESTGREN, 36, 37
WEVER (F.), 354, 365
WIDMANST AETTEN de), 53, 65,
71, 72, 73, 74, 75
WIESTER 369
WILLIAMS (R. D.), 174, 175, 182, 188,
197
WOIRIN (R.), 202, 203, 236
_ (G.), 64, 116 .-_ __ . _ .. ..
.-- . -- -- _--
THOMAS (R. D.), 265, 266, 295, 322
TIELCHE 158, 181, 236, 263, 295,
322
TINGWALDT, 11
TURLAKO 322
u
ULMO 226, 236
UPTON (G. 59, 60, 63
z
ZAPFFE 154, 158, 170, 181, 263,
264, 295
ZENER 188, 197
ZUTE, vidi SOETE
ZERBO, vidi GERBEAUX
REGISTAR POJMOV

AKTIVNOST, 107, 113, 121
ALF AGENI (osoblna), 59, 250, 255, 256,
288, 298, 299, 301, 324
ALUMINOTERIVIIJSKI (postupci zava-
rivanja), 9, 25
ARA krive, vidi Krive ARA
ARCOS-ARC, 17
primarni, 36, 37, 39, 40
proeutektoidni, 37
tercijarni, 38, 67
CURIE (tacka), 33, 130, 275
CIKLUSI zavarivanja, 21

ARGON, CELICI
(postupak zavarivanja), netopljivom austenitni ili nerdajuci, 138, 155, 166,
elektrodom, 15, 293 170, 249, 256, 257, 259, 262, 352
(postupak zavarivanja), topljivim austenitni sa manganom, 166
elektrodama, 15, 293 legirani borom, 323
AUSTENIT ugljenicni zavarljivi 237, 238, 239,
zelezo gama, 32, 35, 43 242
(zrna austenita), i1i zrna gama, 56, 57, niskougljenicni, 60, 67, 88, 138, 242,
58, 65 246
.. '- ._.. .... . . (osoblne u hladnom stanju), 262
..
(rastvorljivost), U zelezu, 132 Sa 1:J
0
J0nroffia,
sistem zelezo-, 129, 130 sa 18% hroma, 253
celike, 138, 139 specijalni:
(uticaj), na mehanicke osoblne celika, C-Mn, 168, 174, 176, 204, 238
137, 257 Cr-Mo, 49, 52, 53, 84, 168, 189, 323,
(uticaj), na strukturno otvrdnjavanje- 324, 325, 329, 332, 335, 337, 343,
starenje, 118, 141 352
(uticaj), na puzanje, 260 Cr-Ni-Mo, 173, 213, 304, 305
uticaj termicke obrade na nitrirane Mn-Mo, 48, 62, 195, 204, 327

BAZALTNA (struktura), 68, 76, 84
BEJNIT
bejniti gornji, 50, 51, 52, 54, 343
bejniti donji, 50, 51, 52, 54, 352, 362
strukture bejnitne, 47, 173, 243, 327,
334, 347
BRADAVICE (zavarivanje bradavicas-
to), 22
BRAUNIT, 131, 132, 134, 138, 140
BROJ TERMICKE STROGOSTI, 190,
191, 192
BRZINA

kriticna brzina hladenja, 178
transformacije, 284
CEMENTIT
iglicasti, 49, 51
Mn-Cr-Mo, 190
Ni-Cr, 85, 86
Ni-Cr-V, 87, 213
tip CD 4, 192, 353, 358
srednjeugljenicni, 66, 84, 87, 89, 238,
242
vatrootporni, 77, 165, 249, 265, 300
visokougljenicni, 242, 247
CEPOVI (postupak zavarivanja cepova
pistoljem) 19, 84
D
DENDRITI, 66, 162
DIFUZIJA UGLJENIKA, 311, 313, 314

stanja Fe-B, 320
stanja Fe-C, 33, 65, 252
stanja Fe-02, 118
stanja Fe-FeO, 119
stanja Fe-N2, 129, 130
stanja Fe-Cr, 250, 251, 283
stanja Fe-Cr-Ni, 253, 286
konstituenata Si02-FeO, 94
konstituenata Si02-CaO, 96
Sodrona, 121
Maurera, 263, 264
Seflera, 263, 265, 267, 307, 306, 318,
319, 350
Aptona, 60
strukture, 336

ELEKTRODE
austenitne, 165, 175, 177, 305, 310, 351
bazicne, 96, 97, 114, 115, 147, 148, 154,
156, 176, 177, 229, 231, 233, 332
celulozne, 95, 147, 148, 176, 177
gole, 90, 154
(karakteristike rada elektroda), 99
(klasifikacija elektroda), 104
kisele, 95, 104, 114, 115, 147, 148, 229
oksidne, 153, 154, 155, 157
rutilne, 95, 104, 147, 148, 156, 233
sa dubokim prodiranjem, 97, 101, 103
sa malim sadrzajem vodonika, 97,
175, 245,
sa visokim stepenom iskoriscenja, 98,
104
GAS

(postupci gasnog zavarivanja), 10
vodenim gasom, 25
HELIARC, postupak, 15
HENRY (zakon), (prava), 121, 230
HROM
377
ekvivalent hroma, 266, 267, 268, 306,
310, 318, 350
hrom izracunat, 266, 268, 280
1
ILMENIT na bazi), 95
INDEKSI
termicke strogosti, 190, 191, 192
zavarljivosti, 191, 193
INDUKCIJA (postupak zavarivanja in-
dukcijom), 25
IRA krive, vidi krive IRA
IZLUCIV ANJE karblda, 271, 272, 274,
281

mlazom,. 29 274
ELEMENTI STABILIZATORI, 278 (sastav), 273
ENERGIJA ELEKTRICNOG LUKA, v
183 184 190 savov1ma, 117
' ' Slstem Fe-02, 118
. (uticaj) na mehanicke osoblne, 126
mornar1ce (N. R. L.), 214 KONSTANTA TOPLJENJA ELEKTRO-
Snatove, 217 DA 103
krstaste, 222 KOROZIJA INTERGRANULARNA,
EUTEKTIKA fosfidna, (studit), 36 271, 272, 273, 274
EUTEKTOID, zelezo-ugljenik, 37, 252 (poboljsanje otpornosti na), 276
F
FAJALIT, 93, 94
FAZA SIGMA
(obrazovanje faze) intermetalidne
sigma, 159, 165, 249, 251, 283, 291,
292
(osoblne), 284
FERIT
iglicasti, 49, 51, 344, 348, 362
probejinitni ili paraferit, 50
FUSARC-C02 (postupak zavarivanja),
16
G
(osoblne), 59, 251, 252, 255,
256, 265, 297, 298
KRATER, 161, 162, 163
KRIVE
L
(ARA) 62, 247, 248, 326,
338, 354
izotevmno austenita (IRA)
43, 44, 46, 47, 322, 326, 329, 337, 343,
354
karakteristika kaljenja, 41, 86
S -, ili -, vidi IRA krive
LEGURE LAKE, 16, 83
LUK (ELEKTRICNI LUK)
(postupak zavarivanja), Elin-Hafer-
guth, 13
(postupak zavarivanja), pod prahom,
17
(postupak zavarivanja), pod tros.kom,
17
378

(postupci zavarivanja elektrolucni),
12, 76, 79, 125, 134
(postupci zavarivanja), grafitnim
elektrodama, 14
(postupci zavarivanja), lezecim elek-
trodama, 14
(postupci zavarivanja),
elektrodama, 12
(postupci zavarivanja), u atmosferi
inertnih gasova, 14
(postupci zavarivanja), u atmosferi
redukujucih gasova, 14
MAGNETNA, zasicenost, 269, 275, 276
MARTENZIT, 43, 55, 57, 173, 240, 243,
308, 309, 311
MESANJE METALA (koeficijent), 306,
318
MEHUROVI (obrazovanje mehurova),
149, 301
160, 166, 168, 180, 309
N
OBRASCI (jednacine)
Bastiena i Dediea, 276
Tomasa, 266
Seferiana, 267
OKSID ZELEZA
(rastvaranje), u zelezu, 109, 119
(redukcija), ugljenikom, 107, 121
(raspodela), izmedu metala i troske
(termodinamicki proracun), 106
(rastvorljivost), 106, 119, 121
(struktura), 128
neoksidirajucih celika
(intenzitet izlucivanja karblda), 273,
278, 279, 280
OTPOR (elektricni otpor)
(Postupci zavarivanja), 9, 20, 81, 293
Tackasto zavarivanje, 22
(suceono zavarivanje el. otporom), 23
Savno zavarivanje, 23, 83
Zavarivanje pod troskom, 24
OTVRDNJAVANJE STRUKTURNO
STARENJE, 117, 141

AHULJICE (obrazovanje), 150, 151
PERLIT
NAPONI (razvijanje), sopstveni, 172 (struktura), 32, 37, 38, 43, 48, 347
NIKL (zrno perlita), 37
___
NITRAD ZELEZA oksiacetilenski, 10, 122, 135
(Kirijeva tacka nitrida zeleza), 130 oksi-gasni, 10
(struktura nitrida zeleza), 94, 117, 131, oksivodonicni, 11
135, 139 ugljovodonicni, 11
NITROAUSTENIT, 130, 140, 141 (uticaj podesavanja), oksiacetilenskog,
NITROFERIT, 140, 141 122, 123, 124, 133

OBLAGANJE (stranica zlebova), 246,
304, 305
OBLOGE (elektroda)
bazicne, 96, 111, 113, 138, 147, i48
celulozne, 95, 138, 147, 148
kisele, 95, 110, 127, 138, 147, 148
oksidne, 93, 137, 138
na bazi titan oksida ili rutila, 95, 127,
138, 147, 148
(elektricna uloga), 91
(fizicka uloga), 92
(metalurska uloga), 92
OBRAZOV ANJE PRSLINA
u zoni rastapanja, 160, 162
u osnovnom materijalu, 167, 332, 356
(uzroci), 183
(uticaj lima na), 186
(uticaj sopstvenih napona na), 172
(uticaj sumpora na), 170
(uticaj vodonika na), 154, 170
(mere-metode za sprecavanje), 175
(osetljivost na), 171, 174, 249, 263, 302
PORAST ZRNA u savovima, 70, 76,
124, 228
PORTVENIT, 139, 141
PRASKOVI
dekapirajuci praskovi, 202
elektrootporsko zavarivanje pod elek-
troprovodljivim prahom (troskom),
24
zavarivanje pod elektroprovodljivim
prahom (troskom), 26
PETLJ GAMA, 251
PREDGREV ANJE (uticaj), 173, 175, 178,
186, 187, 183, 240, 241, 347
(odredivanje temperature), 190, 193,
194, 205, 206, 345
PRITISCI
usled prisustva azota, 181
usled prisustva vodonika, 180
PROBE (zavarljivosti)
Bolenrat, 208, 356, 358
Braun-Boveri, 219, 220
Ditijel, 214, 215, 216
Dzomini, 206
Foker, 207
Foke-Vulf, 207, 356, 357, 364
Kinzel, 220, 221, 222
Komerel, 211, 212
207, 208
Mak-Kejd-En, 67
O'Nej, 209, 210
Robertson, 223, 224
Svinden-Riv, 210
Sevenar (mikromehanicka proba), 204,
360
Univerziteta Lihaj, 218
krstasta za zate-
zanjem, 222
krstasta proba zavarljivosti, 207
proba sava "Ring-test",
212, 213
proba lokalizovanog topljenja, 206
proba sa savom slova
212
proba sa savom
210 '
proba topljivosti, 202
zaVlarlj:ivost R. D., 208, 209
i:spod 204, 240
PROMENE
hemijske, 78, 123, 125, 164
fiziko-hemijske, 74, 78
promena zrna, 7 4
PRSLINE
prsline spoja, granici rastapanja),
379
SPOJEVI
heterogeni, 202, 303, 305, 311, 317, 349,
350
(ispitivanja na spojevima), 202, 203
spojeva), 88
89, 303, 333, 361 ' '
spojeva), oksiacetilenskih
87 '
STABILIZATORI, elementi, 278
STROGOST TERMICKA (indeks-broj),
190, 191, 192
STRUKTURE

165, 266, 279, 287,
bazaltne, 68, 76, 88
bejnitna, 174, 243, 347
iglicaste 51
interx::edijarne (prelazne), 48, 49, 355
142
Vidmanstetenova, 51, 67, 71, 75, 84, 242
zrnaste 48, 50, 55
na mehanicke oso-
258

154, 167
vertikalne, 154, 167 (zavarivanje tackasto), 22, 81, 293
sava, 168, 171 transformacije, 41, 45, 324
zoni ispod zavara, 167 TEMPERATURA
zoni povisene tvrdoce, 154, 155 kriticna, 270
.., ... :
! 261, 262 prelaza krto stanje, 221 225 228 ---------------
1 specijalnih celika, 327 328 226, 233, 262, 341 ' ' '
1 331 ' '
1

1
!
}
R
RASPODELA
mangana metala i troske
(termodinamicki 111
oksida zeleza metala' i troske
(termodinamicki 109
termicka pri 85
RASTVARANJE OKSIDA ZELEZA
109, 119 '
REAKTIV
Monypenny, 271
267
RIBLJE - OCI (obrazovanje), 117, 150,
153, 154, 156
RODONIT, 95
s
SIGMA zavarivanja), 16
SILIKOTERMIJSKI zavari-
vanja), 9
SORBIT, 39, 42, 48
TERMODINAMIKA (princip
ravnoteza, 106
TOPLJENJE (konstanta topljenja) 103
(brzina topljenja), 104 '
TOPLJIVOST (probe topljivosti), 202
TRANSFORMACIJE
alfa gama, 34, 36, 40
alfa sigma, 284, 285, 286 288
anizotermne 61: 247, 248,
326, 338, 354
bejnitna Ar", 48, 49, 326, 355, 362
gama sigmi, 285, 288, 291
izotermne 43, 47, 322, 326,
329, 337, 354
martenzitna Ar'", 55, 326, 355
transformacije), 56
perlitna ili Ar', 48, 49, 326, 355
(tri vida transformacije), 41, 45, 48
(zone transformacije), savovima 49
188, 261 ' '
TROSKE
bazicne, 93, 110, 113
kisele, 93, 110, 111, 114
savova, 93, 105
(viskozitet), 92
TRUSTIT, 42, 48, 243, 347
-
380
u
UGLJENIK EKVIV ALENTNI, 174, 188,
190, 191, 194, 196, 266, 267, 305
UNIONARC (postupak zavarivanja), 16
UNIONMELT (postupak zavarivanja),
pod prahom, 7, 16, 83, 164
USAHLINA (SUPLJINA) usled skup-
ljanja, 161, 162
v
V ARNICENJE, suceono
24
VELICINA ZRNA, indeks
Ena, 67, 356
zavarivanje
Mak-Kejd-
VODONIK
(absorpcija), u savovima, 142
difundujuci, 142, 145, 149, 153, 157,
177
(obrazovanje mehurova usled prisust-
va), 149
(obrazovanje prslina usled prisustva),
154, 169
(odredivanje), u elektrolucnim savo-
vima, 145
potencijalni, 145, 161, 171
(pritisci usled prisustva), 180
(rastvorljivost), u zelezu, 143, 144
sistem zelezo-vodonik, 142
(uticaj),. na brizganje metala, 149
konstruktivna globalna, 201
metalurska lokalna, 201
operativna, 201, 202
(probe), globalne zavarljivosti, 201,
206
(probe), metalurske zavarljivosti, 203
(probe), operativne zavarljivosti, 203
(uslovi), 237, 332, 339, 345, 356
zakaljivih celika, 302
ZAVARIVANJE AUTOMATSKO, 83
elektrolucno, 76, 79, 125, 134, 292, 363
heterogeno, 303
oksiacetilensko, 74, 78, 120, 133, 291,
357, 358
ZONE
granica rastapanja, 75, 76
osnovnog materijala koja nije
pod uticajem toplote, 8, 70, 75, 77,
80, 341
pregrejana, 69, 75, 78, 80, 362
prelazna, 230, 245
primarne transformacije, 69,
79, 362
rastapanja, 8, 74, 76, 78, 82, 362, 363
(razlicite), transformacije, 7, 69, 72,
76, 336
zarena, 69, 79
ZRNASTE, strukture zrnaste, 55, 362
ZRNO AUSTENITA, 56, 57, 58, 65, 67
ZRNO PERLITA, 37
(uticaj), na osoblne
..-.;";_-_ . .c .. ' .. --- -
-- 14, 293
z
ZA V ARLJIVOST
celika, 300
(indeks zavarljivosti), 191, 193
ZLEBOVI zlebova), 245
ZELEZO
zelezo alfa ferit, 33, 40
zelezo Armco, 141, 135
zelezo delta, 34, 36, 165, 266, 268, 280,
352
zelezo gama, 33, 34, 58

Daniel Seferian-Metalurgija Zavarivanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Daniel Seferian-Metalurgija Zavarivanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D.

+ 2N2 + 58 000 cal

i obezbeduju temperaturu plamena izmedu 2 700

+ 108 790 cal .... = 2

+ 687 950 cal ......... = 2

+ 306 690 cal ........... = 2

i s druge strane, od endotermnog karak-

kod kojeg se specijalna

kada dostigne krajnje tacke ampltude, elektroda se u toku 5 do

pri temperaturi Kirijeva tacka a-zeleza; druga

Razlaganje austenita u funkciji vremena prati se razlicitim metoda-

koji perlitnoj Pri nizoj

ispod bejnitnog "nosa" "IRA krive" izlucuje se u

= 1500 1100 900 700

_.. 8Fe + 2NH

se pri standardne cilindricne

metala i- troske, vee --

i (!!.) - akti vnosti oksida u troski;

+ FeO- 6 800 cal

u zavisnosti od koncentracije FeO

102 700 cal/mol (1)

Jednacina (3) dozvoljava da se izracuna

vec razmatrano. Moguce da jednovremeno prisustvo ga-

S druge strane poznato da

+ Fe. Herres [15] i Voldrich [16] su izneli hipotezu

U prisustvu vlage u hrom izaziva zivu

izazivajuci jako lokalno po--

- sto doprinos:i metala. Sklonost ovih ceHka ka avi prslina

sto dovodi do nastajanja

6015: bazicna elektroda

Ova proba veoma privlacna

zatim ogranicenoj petljom

pokazuj bi tan U tica. _,

itd. predstavljaju stvarne koncen-

Prema mehanickom obradom tra-

:-':' ' - '""

You might also like