BROJ 1 CENA 4 DINARA

T */! i
L 4. *mm
A
NIK DARKIN
MUMIJA SA ZLATNIM
ZUBOM
V_____J
Nik Darkin
MUMIJA SA ZLATNIM ZUBOM
Izdava:
NIP Deje novine
Gornji Milanovac
Za izdavaa:
Miroslav Petrovac,
generalni direktor
Glavni ii odgovorni urednik:
Borivoje M. Loie
Urednik:
Mirjana terijevskii
(Lektor:
Mirjana Jakovljevi
Korektor:
Nada Maksimovi
1995. DEN PRESS
NIP DEJE NOVINE 32300 GORNJI MILANOVAC, Ti-
homiira Matrijevia 4. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, ured
nitvo i 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731.
Broj tekueg rauna SPP u Gornjem Milamovou: 41320-603-7-
-1263. tampa Litopapir : aak.
Nik Darkin
MUMIJA SA ZLATNIM
ZUBOM
Zamenik efa egiptolokog
odeljenja Britanskog muzeja,
ser Defri Hjuz, sedeo je za
svojim prostranim pisaim sto
lom duboko zavaljen u fotelju.
Njegov kabinet bio je prepun
egipatskih starina, figurica i
veih skulptura poredanih is
pred beskrajnih nizova knjiga,
a papirusi sa crteima i hijero-
glifima prekrivali su ono malo
slobodnih zidova. Kroz iroke
prozore pruao se divan pog
led na London zahvaen pro-
leem. Kakav kontrast: Napo
lju je bujao ivot, a ovde je
sve bilo u znaku prolosti i
milenij uma koji su ostali za
nama. Ser Defri je govorio:
Meni je drago, gospodine
Darkin, to svetska javnost, pa
i va medijski koncern Oko
prate na rad, ali zasad ne
mam ta novo da vam kaem.
Otkrie mlade dame, kako su
nai arheolozi u ali nazvali
mumiju princeze Satrapeh iz
XVIII dinastije, znaajno je za
nauku, ali malo zanimljivo za
iru publiku.
Spremno sam izreoitovao pri
u o medijskom koncernu
Oko, iz Giriha, koji pomou
listova, magazina, televizije i
radija prati sve ta se na sve
tu dogaa, pa i nova nauna
otkria u arheologiji. Ser De
fri se osmehnuo krajikom us
ana.
To mi je poznato re
kao je on. Tokom posled-
njih godina nametnuli ste se
javnosti kao znaajna informa
tivna grupacija, i tano je da
su vam i televizijske emisije i
tekstovi u listovima na zado
voljavajuem nivou. Ali, tako-
e sam informiisan, gospodine
Darkin, da vi lino kao re
porter naginjete onom to
4 AVANTURA 1
se zove senzacionalizam. A to
ga ne sme da bude kada je re
o nauci.
Nikada nita od onog to
sam objavio nije osporeno!
odmah sam se usprotivio.
Zigi Sekan, moj sjajni dru
gar i saradnik, foto-reporter i
snimatelj, koji je sedeo u fo
telji pored moje, neto je pro-
gunao.
Nisam nameravao da vas
uvredim, arkine uzdahnuo
je ser Defri. eleo sam sa
mo da vas upozorim. . . U sva
kom sluaju mi emo vam da
ti materijal da piete o prin
ceza Satrapeh, mladoj dami
koja bi, da je kojim udom i
va, danas imala 3.500 godina.
Da, mislim da je nakada bila
armantna, ali ne verujem da
e vas oarati ono to je osta
lo od nje.
Vaa arheoloka ekipa i-
mala je neprilika prilikom is
kopavanja princezine grobni
ce u Egiptu rekao sam op
rezno. ef ekipe, dr Sem-
juel Marner, iznenada je pre
minuo.-..
Ser Defri Hjuz prekinuo me
je odlinim pokretom ruke.
Tragino, ali nita udno
slegao je ramenima ser De
fri. Dr Marner je bio sla
bog zdravlja, imao je 75 go
dina, napori su bili preveliki za
njega i srce mu je popustilo.
Tuni smo zbog toga, ali
sloiete se smrt je nemi
novnost i prirodna pojava.
Klimnuo sam glavom i upi
tao:
A ta se to dogodilo sa
njegovim pomonikom, dr To-
masom Grejvzom? Novine su
pisale. . .
Bulevarski listovi piu ko
jeta! ljutito je rekao ser
Defri koga je napustila mir
noa. Posle iskopavanja, od
nosno pronalaenja grobnice
princeze Satrepah, dr Grejvz je
doiveo nervni slom. Kako i
zato zasad niko ne zna. Na-
sledni faktor, premor ili je pro
sto pukao neki kapilar u moz
gu. Lekari sada pokuavaju da
ga povrate. Ali, zar to ne moe
svakom da se dogodi? Dr Grej
vz je, inae, sjajan naunik i
mnogo se angaovao oko ove
ekspedioi j ?.
Zigi Sekan, inae utljiv, od
luio je da se umea u razgo
vor i upitao:
Da li je njegovo stanje i
dalje teko?
Prilino priznao je ser
Defri Hjuz. Nalazi se u je
dnom sanatorij umu. Potpuno
je odsutan duhom i ne moe
da govori. Ipak, nadamo se da
e doi do poboljanja tokom
leenja.
Nisam mogao da odolim, a
da ne primetim:
Ipak je udno da dva klju
na oveka u istraivakom ti-
AVANTURA 1 5
inu nastradaju prilikom otko
pavan] a egipatske grobnice. . .
Zaboravite na sve buda
laste prie o prokletstvu fara
ona! prekinuo me je ser De-
fri glasom u kome se oseao
prezir. To je privlano za
itaoce, ali ne postoji. To je
obina glupost. Bolje da pre
emo na stvar. Mumija prin
ceze Satrapeh nalazi se u na
em muzeju, kao to znate, zb
og ega ste, uostalom, i doli.
Egipani su pristali da je po
alju ovamo na neko vreme da
je podrobno ispitamo, jer na
e laboratorije zaista su najbo
lje na svetu. 0 tome e vas in-
formisrti dr Dent, takoe lan
istraivake ekipe. Kasnije, ikad
zavrite taj razgovor, primie
vas ponovo.
Ser Defri je pritisnuo neko
dugme na stolu i na vratima se
pojavila njegova sekretarica. U
nekoliko rei joj je objasnio
gde da odvede Zigija i mene.
Sekretarica se malo trgla, kao
da je htela neto da primeti,
ali ser Defri nije na to obra
tio panju.
Devojika nas je povela kroz
sale egipatolokog ode ljenja is
punjene sarkofazima, statuama,
kamenim bogovima, svetim i
votinjama, zlatnim tronovima
i maskama. Dok smo prolazili
kroz taj muzejski iavirint, sa
svih strana su u nas zurila oka
menjena bia prohujalih mile
ni juma.
Sada smo uljezi u pro
lost! pokuavao sam da bu
dem duhovit, ali mlada sekre
tarica nije obraala panju na
moju literaturnu figuru, a Zi-
gi mi je samo namignuo po
kazujui tajno na njene zgod
ne noge.
Nekim stepenicama smo se
spustili sprat lili dva nie, u
suteren ili podrum, pa krenuli
dugim hodnicima gde su se na
lazile kancelarije i laboratori
je. Najzad smo se nali pred
vratima na ikojima je pisalo da
tu radi dr Dent. Devojka je ku
cnula na vrata i otvorila ih,
putajui nas da uemo.
Odaja je bila prostrana, sa
poprilinom bibliotekom i ne
koliko laboratorijskih stolova
sa raznim aparatima, mikro
skopima, lampama i kompju
terima. U foteljama u jednom
uglu sedeli su covelc i ena.
ovek je bio srednjih godina i
neupadljivog izgleda. ena je
bila mlada i na sebi je imala
beli laboratorijski mantil. Ka
da je ustala, morao sam da pri
znam da deluje privlano. Po
gledala nas je upitno. Shvatio
sam da je ona dr Dent i obra
dovao se to je naunik koga tra
imo enskog roda.
Sekretarica nas je predsta
vila i prenela poruku ser Def-
rija, a ja sam za to vreme regi-
6 AVANTURA 1
strovao da je dr Dent vitka,
plava i zgodna dama. Vrlo uz-
drano je pozdravila Zigi ja i
mene, a onda zapitala sekre
taricu:
Zar ser Defri ne zna da
sam zauzeta, da se kod mene
nalazi inspektor Meklin iz Sko-
tland Jarda?
Dok je sekretarica objanja
vala da je ser Defri to vero-
vatno bio zaboravio, ja sam se
radovao drugoj prijatnoj info
rmaciji dobij eno j tokom pos-
lednjeg minuta. Skotland Ja-
rd u Britanskom muzeju! ta
jedan inspektor ovde ima da
trai? To je obeavalo dobru
priu za novine.
Inspektor Maklin je ustao iz
fotelje i rekao da on upravo
namerava da krene.
Nisam znao da se Skotla
nd Jard arnima i za mrtvace
od pre 3.500 godina rekao
sam uz osmeh. Da li naju
venija policija na svetu ima i
odsek za mumije? Zbilja, ko
je metode primenjujete da mu
mija prizna zloin, ako ga je
poinila?
Inspektor nije pokazao in
teres ovanje za moje viiceve.
Drago mi je to smo se
upoznali, gospodine Dailkin
rekao je mimo. Drago mi je
i to sam sreo gospodina Se-
kana, ije fotografije i televi
zijske snimke izuzetno cenim.
Ovde sam zbog rutinskog raz
govora sa dr Dent. Sada odla
zim, a vas, Margaret, ostavljam
na milost i nemilost novinari
ma.
Nadam se da emo se po
novo sresti iskezio sam se.
Nadam se da ne od
vratio je on spremno. Vi ni
ste mnogo omiljeni u naoj slu
bi, gospodine Darkin. Od ko
lega sam sluao o nevoljama
koje ste im zadali prilikom ne
kih ranijih istraga.
To su pr eteri van ja re
kao sam sikromno. ali gode
mojoj sujeti.
Najzad smo Zigi i ja ostali
nasamo sa dr Margaret Dent.
Zigi je odmah poeo da petlja
oko svojih aparata i kamera,
a ja sa dr Dent nisam skidao
oka. Beli laboratorijski mantil
ulije mogao da sakrije da je to
zgodna mlada ena od neto
preko trideset godina, sklad
no graena, dugog vrata i do
stojanstvenog dranja. Plavu
kosu nosila je zavijenu u viso
ku punu, to joj' je izvanre
dno pristajalo. Plave oi, sa
nekakvom nijansom ljubias
tog, bile su ozbiljne, moda ak
i stroge, oi koje umeju da sa
kriju ta se u toj osobi zbiva.
Na razgovor isa vama pri
stala sam samo zato to to tra
i ser Defri rekla je Mar
garet Dent. Nemam nita
protiv novinara, ali i nemam ta
novo da vam kaem. Tek pre
AVANTURA 1 7
nedelju dana sam doputovala
iz. Kaira u London, i mumiju
princeze Satrapeh, koju sam
donela, nisam uopte stigla da
ispitam. To je, inae, uz svu
tehniku kojom raspolaemo, du
gotrajan ii ozbiljan posao.
Zamolio sam je da nam is
pria kako je dolo do organi-
zovanja akspediaije, kako su
1ragali za grobom princeze Sa
trapeh, kako su otkrili, ta su
lamo pronali.
Oh, pa to je sve Ve obja
vljeno u mnogim novinama!
rekla je Margaret Dent, ali je
ii pak ukratko obnovila priu.
Sve je poelo ikada je dr Pi -
ler Kanings, arheolog koji ina
e takoe radi u Britanskom
muzeju, prouavajui stare i
zaboravljene spise ii nacrte, za
kljuio da u Kamaku, kraj Lu-
iksora u Egiptu, nedaleko od u
vanih islkopina i ostataka sta
rih hramova, mora da se na
lazi i grob prnceze Satrapeh.
Verovatno je bila sestra fara
ona Tutmosa Prvog ili njegove
bliske roake, koja je ivela ot
prilike, oko 1.515. godine pre
nae ere. Taj deo egipatske is-
torije mije nepoznat, ali otiko-
pavanje prencezinog groba bio
bi vaan beoug u iisitorlij slkom
lancu, i prema pronaenim
zapisima krio je mnoge vre-
dne predmete.
U poetku arheolozi nisu
mnogo verovali u tvrdnje dr
Kaningsa, jer taj region je od
avno bio podrobno istraen, ali
on je pokazao injenice iz
planova i spisa koji su do
kazivali da je u pravu. Meu
tim za istraivanja nije bi
lo novca. Muzej nije imao sred
stava, egipatska vlada koju
je projekat zainteresovao ta
koe nije mogla da pomogne.
Uporni dr Kanings je tada pro
naao jednu firmu Dosli-
ng, lanac robnih kua ko
ja je pristala da finansira po
duhvat. Egipatska vlada je da
la saglasnost u duhu postoje
ih strogih zakona o islkopava-
nju starina.
Prole godine je formirana
istraivaka ekipa. Za efa je
postavljen dr Semjuel Mam-
er, jer dr Kanings, bez obzira
na svoju angaovanost i prve
nstvo u ideji, nije imao dovo
ljno veliki ugled u naunom
svetu. Marnerov zamenik bio
je dr Tomas Grejvz, slavni ar
heolog. U ekipi su bili jo dr
vKanings i ona, Margaret Dent.
Zar nije postojao i peti
ovek? upitao sam.
Jeste iklimnula je gla
vom Margaret Dent. Bio je
to Brujan Saliven. Meutim,
tokom iskopavanja dolo je do
razmimoilaenja izmeu njega
i ostalih lanova ekipe i Sali
ven je napustio projekat i vra
tio se u London.
8 AVANTURA l
O kakvim razmiimoilae-
njiima je re? eleo sam da
znam.
O suvie strunim da bih
mogla da vam objasnim su-
vo je odgovorila Margaret De-
nt.
Nisam joj poverovao, ali sam
oulao. Dr Dent je zatim is
priala kako je ekipa krajem
prole godine stigla u Kairo i
odande u Karnak, i kako su
na osnovu prorauna i plano
va dr Kaningsa poela iskopa
vanja. Firma Dosling je o-
moguaila da imaju dovoljno'
radnika, da budu dobro snab-
devenii svim to im je bilo po
trebno. Malo ko je verovao da
e uspeti u onom to su nau
mili, ali posle tri meseca
rada, naili su na grobnicu. Ot
kopavan ja su nastavili, uli u
grobnicu, tamo pronali razne
vredne i zanimljive predmete i
sarkofag sa mumijom prince
ze Satrapch! Sve su odmah pri
javili egipatskim vlastima i sa
draj grobnice prenet je u Ka
iro, gde sve pronaeno treba
da bude struno klasi fiko van o
i obraeno. Na tome sad ra
di dr Piiter Kanings, koji je os
tao u Kairu. Onda su o njiho
vom otkriu tek od pre dve-
ntri nedelje poele da piu
sve svetske novine.
Sad znate sve! osmeh-
nuila se Margaret Dent zavri
vi svoju priu.
Kriorn sam pogledao u Z li
gi ja koji mi je samo namig
nuo, dajui mi znak da shva
ta da glavna pitanja tek pred
stoje.
Da li biste nam ispria
li kako je umro dr Samjuel
Marner, ef vae ekipe? - u-
pitao sam naunicu.
- Ah, bilo je to jezivo!
odgovorila je Margaret Dent
mrtei se i sputajui pogled.
Pre ve nedlje, u Kairu, svi
smo se nalaziili u sobi dr Ma-
rnera i razgovarali o onome ta
dalje treba da preduzmemo.
Onda je dr Marner u pozlilo, te-
lko je disao, uhvatio se za sr
ce, kolabirao. Pokuali smo da
mu pomognemo, pozvali hote
lskog lekara, ali sve je bilo ka
sno. Dr Marner je izdahnuo.
Lekari skupilo ih se podo
sta konstatovalii su srani
udar. Odmah smo o tome oba-
vestdili London, odnosno Brita
nski muzej. Vlasti su dozvo
lile da se telo dr Marnera pre
baci u Englesku. Ovde je sa
hranjen sa svim dunim poa
stima.
ta je dr Mamera toliko
uzbudilo prilikom razgovora u
njegovoj sobi? postavio sam
pitanje.
Ba nita posebno od
govorila je dr Dent gledajui
me pravo u oi, vrsto, tvrdo.
Razgovarali smo o najobi-
AVANTURA 1 9
crnjim tehnikim pitanjima,
mirno i staloeno.
Siguran sam da vas je o
lom dogaaju ispitivao i in
spektor Makliin iz Skotland Ja-
rda - primetio sam.
Pa, razume se, i on, i egi
patska policija, i drugi inspe
ktori koji su me posetilii kada
sam se pre nedelju dana vra-
liila iz Kaira kazala je Ma-
rgaret Dent. To je uobia
jena procedura. Dr Manner je
inae bio teak srani bolesnik,
i verovatno da nije bilo dobro
za njega da se izlae tolikom
naporu kao to je bio kod na
e istraivake grupe.
Voleo bih da posetam po
rodicu dr Mamera u Londonu
rekao sam oprezno. e
lim neto vie da saznam o tom
uvenom arheologu.
Svakako sloila se Ma-
rgaret Dent. Njegovoj po
rodici e biti drago da razgo
vara s vama, ukoliko ne bude
te postavljali stupidna pitanja
o kletvi faraona i slinom. A
takve stvari novinari prosto
oboavaju.
Iskreno sam se nasmejao.
Razljuena, blago zarumenjen-
ih obraza, Margaret Dent je
delovala jo privlanije.
Morate ipak priznati, dr
Dent, da je u vaoj elkipi bilo
vrlo neobinih dogaanja
rekao sam vrtei glavom.
ef ekipe, posle otkria gro
bnice, iznenadno umire. Dan ili
dva kasnije njegov zamenik,
talkoe slavni arheolog i egip-
tolog, dr Tomas Grejvz, pretr-
pljuje nervni ok, gubi mo go
vora, gubi razum, pa ga u to
talnom nervnom rastrojstvu
vraaju u Englesku. A jo ra
nije Brajan Saliven, peti lan
ekiipe, peti ovek, posvaa se
sa ostalima i naputa iskopa
vanja. ..
Molim vas, nemojte me
sa ti Brajana u ove mrane do
gaaje! otro me prekide
Margaret Dent. On je be
san i lud ba kao i svi Irci!
Uinilo mi se da se trgla po
sle svojih poslednjih rei i za
to upitah:
Da li dugo poznajete Bra
jana Salivena?
Dovoljno dugo uzvrati
mii ona suvo i nastavi: 0
njemu vie ne elim da govo
rim. Meutim, zaista su nam
se dogodile dve velike nesre
e. Dr Marner je bio divan o
vek i izuzetan naunik, ali
umro je. Dr Tomas Grejvz, ta-
ikoe ponos svetske arheologi
je, dva dana po smrti dr Mar-
nera, imao je nervni slom. Ni
ko ne zna mi kako, ni zato.
Posluga hotela pronala ga je
kako lei na podu svoje sobe,
duhom potpuno odsutan, uga
enog pogleda. Nije mogao da
govori, umesto toga putao je
neke neartilkulisane glasove. Od
10 AVANTURA I
mah su dovedeni najbolji le-
ikami ii oni su utvrdili da se ra
di o nekom modanom poreme
aju privremenom Ali ve-
nom, niiiko ne zna. Sad je u je
dnom sanatorijumu u okolini
Londona.
Da li site ga posetili?
piitao sam.
Jo nisam, a trebalo bi
neraspoloano odgovori dr De-
nt. On je usamljenik, nema
porodicu, ivi za arheologiju i
svoje hobije od kojih mu je
najvei fotografija. Prema me
ni je uvek pokazivao veliko pri
jateljstvo, a ovde u muzeju po
naao se kao nekakva vrsta mog
zatitnika. Ali, dosta o tome. Vi
site doli zbog mumije prince
ze Satrapeh, pa hajde da i to
obavimo.
Ne etkajui nau reakciju,
povela nas je ika malim vrati
ma u dnu sobe. Nali smo se
u odaji neto manjoj od njenog
kabineta, takoe opremljenoj
reflektorima i nekim udnim
aparatima koje je Zigi odmah
poeo da razgleda. Jedan zid je
bio nalik ma plakar. Dr Marga
ret mu prie i ree:
Ovde privremeno obitava
princeza Satrapeh, u komori u
kojoj su uslovi isti kao i u
njenoj grobnici u Kamaku.
Otvorila je metalni poklopac.
Iza njega je postojao drugi, od
plekisiiglasa, kroz ikojii smo mo
gli da vidimo neto u polu
mraku. Margaret Dernt pritis
nu prekida i unutranjost ko
more se osvet-li. Popreno, is
pred nas, odvojena pleksigla-
som, nalazila se mumija.
Viao sam mumije i ranije,
dosta puta, i moram priznati
da md to nikad nije priinjava-
lo zadovoljstvo. Ali, profesija
kojom se bavim odavno me je
nauila kako da kao poismat-
ra suzbijem u sebi stvaranje
eventualne odvratnosti. Ova
mumija, sreom, delovala je do
sta pristojno, ako se tako mo
e rei. Telo joj je bilo obmo-
tano ornim uvenim zavojima,
glava takoe, samo joj je l/ice
bilo otkriveno. Lice? U prin
cipu ono je bilo sauvano
postojala je koa, tanka, ikao
utavljena, nos, oi, usta. . . Ali
to je (ipak bila samo mumija
stara oko tri ii po hiljade godi
na. Dr Margaret Dent dohvati
nekoliko fotografija koje su
stajale na stolu.
Ovo je njena posmrtna
maska, zlatna i ukraena, koja
je ostala u Kairu, ovo je njen
portret izraen u kamenu i obo
jen govorila je dr Dent po
kazujui nam fotografije.
Bila je mlada i veoma le-
pa uzdahnuh. Ko je ovo
fotografisiao?
Dr Grejvz, kad smo ot
vorili grobnicu ree Marga
ret Dent. Tamo smo nali
prineezin liiik na crteima i nje-
AVANTURA 1 11
.ne biste. Obiaj starih Egipa
na je bio da to, i mnoge njene
druge predmete stave u grob-,
nicu. Bilo bi toga i mnogo vi
e da mnogo to-ta nisu od-
neli pljakai.
Kojii pljakai? zau
dio sam se. Zar vi niste bili
prvi koji su otvorili to mesto
posle smrti princeze Satrapeh?
Mislili smo da je tako
meraspoloeno odvrati nauni
ca. Prilikom iskopavanja
grobnice nismo primetili zna
ke ranijeg otvaranja. Ali
dosta predmeta nedostaje, ko
je bi po svim egipatskim obi
ajima trebalo da se tu nala
ze. Zakljuak: pljakai, ko zna
kad, upali su u grobnicu, ne
to odneli, neto ostavili, i sve
^.atvorili kao da nita .nisu ni
dirali. Meutim, i ovako ima
mo dosta veoma vrednih na
laza.
Zigi Sekan ve je bio prip
remio svoje aparate i kamere i
zamolio je dr Dent da mumiju
izvadi iz komore da bi je bolje
snimio. Nevoljno, ona prista
de. To je bio dosta jednosta
van posao mumija se nala
zila na leitu sa tokiima, pa
je Margaret Dent lako izvukla
na sto ispred komore. Sada je
Zigi mogao da snima, a ja da
mumiju pogledam izbliza.
Suzbijajui gaenje, malo se
nagnuh nad lice nekadanje
princeze, ije osuene usne kao
da su bile razvuene u blag
osmeh. Onda primetih . neto
to me tre i uzviknuh:
Mumija ima jedan zlatan
zub!
Dr Margaret Dent se nasme-
ja mojoj zaprepaenosti.
U pravu ste, Darkine
ree ona. Levi onjak je zla
tan. To je velika retkost, jer
stari Egipani nisu znali da po
pravljaju zube ikako treba. Mno
gi faraoni su patili od zubobo
lje ii umirali krezavi. Stari Egi
pani nisu umeli da stavljaju
plombe i da prave vetake vi
lice. Princeza Satrapeh je ima
la sree da naie na nekog od
vrlo retkih zubara tog doba.
Mumija sa zlatnim zubom!
oduevih se.
Da, to je ikarakterie, ali
nema nekog dubljeg znaaja
primeti Margaret Dent. Os
im da poslui ikao novinski na
slov.
Potom mumiju vrati u ko
moru, ugasi svetlost, zatvori
poklopac i izjavi da je na ra
zgovor zavren. Rekoh da to
meni nije dovoljno, ali ona se
branila da ostatke egipatske
princeze jo nije ni poela da
ispituje, pa nema ta vie da
kae. Predloih da odemo ne
kud zajedno na veeru, pa da
nastavimo razgovor o faraoni
ma i njihovim familijama, no
ona odgovori da je zauzeta jer
joj uvee dolaze neki prijate-
12
AVANTURA 1
Ijii. Nije vredelo da navaljujem.
Zato predloili drugo:
Zato ne bismo danas po
sle podne zajedno po se ti li dr
Tomasa Grejvza u sanatoriju-
mu?
Kau da je dr Grejvz u
oajnom stanju neraspolo-
eno odgovora ona.
Ali, bio je va veliki pri
jatelj, zar ne? bocnuh je.
Margaret Dent je razmiljala
nekoliko trenutaka, a onda kli-
mnu glavom i ree:
Moda bi zaista bilo do*
bro da tamo poemo zajedno.
Priznajem da se pribojavam no
vinara i novinarskog prilaza st
varima, pa e moje prisustvo
da umanji vau neutoljivu e
lju za senzacijama.
Poto smo- se dogovorili ika
da da se naemo, Margaret De
nt nain pokaza kako emo kroz
sporedan izlaz lake da stig
nemo do ulice.
*
* * .
Dok. smo se taksijem vozili
ka Pikadiliju, gde se nalazi di
rekcija firme Dosling, upi
tah Zigija ta misli o razgovo
rima koje smo vodili.
Ova Margaret neto kri
je spremno odvrati on.
Neto preutkuje. Trebalo hi
je dobro ispitati. Drugo to
to se u stvar mesa Skotland
Jard nije sluajno. Tree nas
neko prati.
Ne mogu da verujem!
nasmejah se. Pa tek smo 24
sata u Londonu. Osim to smo
jue zvali firmu Dosling i
Britanski muzej, i zakazali sa
stanak za danas, ni sa kim ni
smo komunicirali.
Budi siguran da sam u
pravu tvrdio je Zigi. Jo
dok smo kod muzeja traili ta
ksi primetio sam neka kola sa
dva tipa koji su nas sa strane
posmatrali. Kada smo se po-
vezli, i oni su krenuli za nama.
Verovao sam Zigiju, ali ni
sam mogao da razmiljam za
to bismo nas dvojica za nekog
u Londonu bili interesantni.
Osim ako to praenje nije or-
ganizovao inspektor Makliin iz
nekih budalastih policijskih ra
zloga.
Zgrada firme Dosliing je
delovala - vrlo impresivno, a
hol u koji smo uli bio je ras
kono ureen. Nismo uspeli ni
da stignemo do pulta gde se
prijavljuju posetiioci jedan
besprekomo odeven mladi o-
vek nam je priao i upitao da
li smo mi Niiik Darkin i Zigi Se-
kan. Kad smo potvrdili, odveo
nas je do posebnog lifta i po
vezao nekud u nebesa.
Gospodin Ridvez vas o-
ekuje reikao je mladi.
Na ne znam kom spratu smo
stali, iz lfta uli pravo u pre-
AVANTURA 1 13
divan (kabinet sa ogromnim pro
zorima kroz koje se video i
tav London. ovek koji je se-
deo za izrezbarenim pisaim
stolom ustao je ii krenuo nam
u susiret. Srednjeg rasta, sre
dnjih godina, vrste glave, od
lunog pogleda, elegantno' ode-
ven, smekao nam se ljubazno.
Videlo se da je to preduzimljiv
ovek koji zna ta hoe. Znao
sam da je to Norton Ridvej,
jedan od direktora, s kojim
sam dan ranije razgovarao te-
tefonom.
Drago imii je to ste ov~
de, gospodo ree on.
Razume se, firmi Dosliing
je odgovaralo da to vie no
vina piu o njima kao o finan-
sijerima istraivanja u Egiptu.
Iz tih razloga su i uloili no
vac u projekat traganja za pri
ncezom Satraph. Sada, kada
je istraivanje okonano sa us-
pehom, eleli su da kroz pove
ali publicitet povrate uloe
no.
Sedelii smo u dubokim i ve
oma udobnim foteljama, piju
ckali odlian'vislki i sluali go
spodina Ridvej a koji je hva
lio svoju firmu, priao kako oni
nesebino troe novac na raz
ne kulturne projekte i sve u
tom smislu.
Onda se pojavila gospoica
Sjuan Jork iz odeljenja za pa-
blik rilejn i postalo je prija
tnije. Sjuan je bila super zgo
dna devojlka, utegnuta, krat
ke suknje, izuzetnih bedara i
biste, i nije prestajala da se
izazivaki smei. Sa sobom je
dnela gomilu kalendara i blo
kova firme Dosling i rek
lamne pisaljke i napunila nam
time depove. Predano je ra
dila svoj posao.
Ritao sam Ridvej a ime je
jo, osim novcem, firma Dos
ling pomagala arheoloku is
traivaku ekipu. Pokazalo se
da oni imaju svoje veliko pre
dstavnitvo u Kairu, i da su
njihovi ljudi arheolozima obez-
bedivali prevoz, veze sa Kai
rom i Londonom, ak da su
ih uvali dok isu obavljali is
kopavanja.
Radilo se o velikim vre-
dnostima i nismo se mogli po
uzdati u Egipane priznao
je Norton Ridvej.
Raspitivao isam se o arheo
lozima. Za pokojnog dr Mar-
nera je rekao da je bio sjajan
naunik, za obolelog dr Grejv-
za da je ivot posvetio arheo
logiji, za Margaret da je lepa,
pametna i vredna, za dr Pite
ra Kaningsa da je pravi vizio
nar on je itav projekat os
mislio i izveo. Pitao sam i za
petog oveka, Brajana Salive
na. Norton Ridvej se smraio
i rekao:
Nismo mogli da se slo
imo. Stalno je neto zanove-
tao, imao primebe na sve i
14 AVANTURA 1
svata. Zato je i napustio eki
pu.
Lud od ljubomore! do
bacila je Sjuan Jork i odmah
se trgla kao da je rekla neto
to ne treba..
Odluio sam da blefiram i
upitao:
Zbog Margaret Dent i
Pit era Kamingsa?
Norton Ridvej i Sjuzan Jo
rk su se brzo ali znaajno po
gledali. Ridvej je uzdahnuo i
preko volje objasnio:
Margaret ii Brajan su se
nekad zabavljali, ali to je puk
lo, i ona se vezala za Pitera
Kaningsa. . . Brajan nije mogao
da pree preko toga i stalno je
pravio skandale. Ne znam za
to su ga uopte poveli u Egi
pat.
Klimao (sam glavom i isme-
kao se sa visine kao da sam sve
to znao. Iz razgovora sa Rid
vej em i Sjuzan Jork shvatio sam
koliko oni cene Oko za ko
je radimo Zigi Sekan i ja, i da
su se podrobno raspitali o na
ma. To mi je godilo. Nudili su
razne usluge fotografije pro
naenih predmeta u grobnici,
informacije o otkriu, video
snimke, sve ta nam treba. Nu
dili su i provod u Londonu
Sjuzan Jorlk nam je dala broj
svog telefona i rekla da je mo
emo pozvati kad god hoemo,
ona e organizovati veeru, iz
let, dmenje. Zahvalio sam i
rekao da ipak nas dvojica tre
ba sami jo malo da procunja
mo, da neto otkrijemo.
Kakve tu tajne jo mogu
da postoje? tobo veselo je
upitao Norton Ridvej, a Sju
zan Jork me je paljivo pos-
matrala.
Svaka mumija mora da
krije, neku tajnu! odgovorio
sam spremno pa tako i oni
alosni ostaai princeze Satra-
peh.
Mislite li da otkrijete ne
to to ona uva 3.500 godi
na? zapitala je Sjuzan Jork.
Ne znam priznao sam.
Moda.
Kad smo se nali na ulici
predloio sam da malo ide
mo peice, da protegnemo no
ge. Zigi je zajaukao da je mr
tav gladan i da vie ne moe
da izdri. Upozorio sam ga da
smo u Londonu gde pabovi i
restorani imaju svoje udno
radno vrerne i da je veliko pi
tanje da li u ovo doba moe
mo da dobijemo jelo i pie.
Moemo, razume se, na
svakom uglu besneo je Zi
gi Sekan. Sad je upravo vre
me za to. A i da nije seu
u prvi voz za Francusku i ta
mo na kontinentu dobro u se
naklopati i nalili pivom. Ova
ko vie ne vredi!...
Svratili smo u prvi pab i pro
gurali se do anka na kome je
u svoj svojoj lepoti blistao
AVANTURA 1 15
veliki peeni but. Naruili smo
din, pivo i po komadaku me
sa. Nali smo jedan prazan sto
11 uglu i predali se uivanju.
Oseao sam se sjajno. Pab u
kome smo se nalazili bio je
pravi buan, veseo, pri ja
lan, iv.
Opet isu tu proguna
Zigi izmeu dva zalogaja.
Koji to oni? upitah za
ueno.
Ljudi ikoji nas prate
rekao je Zigi. Pogledaj kroz
prozor, na drugoj su strani uli
ce.
Sa mesta na kome sam se-
deo mogao sam da ugledam
dva oveka sa eirima na gla
vama koji su stajali kraj jed
nog tamnog automobila i oi
gledno posmatrali pab u ko
me smo se nalazili.
To su oni isti koje sam
video ispred Muzeja nasta
vio je Zigi. Najbolje bi bilo
da im priemo i saznamo ko
su i ta ele od nas.
Klimnuo sasm glavom i ot
pio jo ono malo piva to je
ostalo u mojoj ai. Ali, tada
vid eh kako jedan od one dvo
jice prua ruku kroz otvoren
prozor automobila i dohvata
telefonsku slualicu. Verovat-
no je telefon zazvonio i on je
sad sluao ta mu neko poru
uje jer je samo klimao
glavom kao nelko ko slua na
reenja. Onda ostavi slualicu,
mahnu svom drugaru i, poto se
obojica naoe u kolima, ne
kud se odvezoe.
Dakle, neemo moi da ih
pitamo ko su rekoh. Ot-
perjali su ba kad smo odlu
ili da ih presliamo.
itaju nam misli! os-
mehnu se Zigi Sokan.
Taman sam nameravao da
krenem do anka po jo pia
kad Zigi ponovo postade pri
i jiv.
Tu je i trei ree on.
Mislim da sam i njega video
ispred Britanskog muzeja, ali
nisam siguran. Pouzdano znam
da je bio ispred Doislinga
kad srno otud izali. Sad sedi
za stoiem, na drugom kraju
paba, pije neto ukasto.
Oprezno sam pogledao u tom
pravcu. ovek na koga mi je
Zigi Sekan skrenuo panju bio
je krupan, razbaruene kose i
imao manje od 40 godina. Upi
tah Zigi ja da nije postao po
malo paranoian kad svuda o-
kolo vidi pijune. On odluno
odmahnu glavom.
Krenuo sam ka razbaruen
om oveku ikoji ise pravio da
ita novine. Spustih se na sto
licu preko puta njegove i upi
tah poluglasno:
Zato prati mene i mog
drugara?
On ispusti novine na sto, za
gleda se u mene i ree:
16 AVANTURA 1
Zanima me kakva je tvo
ja uloga u ovoj igri.
U kalkvoj igri? pitao
sam.
U onoj u kojoj Megi tre
ba da (izvue deblji kraj za
reza on jarosno.
Odmah mi je mnogo ta po
stalo jasno i upitah ga uz uz
dah:
Vi ste Brajan Saliven, zar
ne?
Naravno da jesam od
vrati on. A vi ste Nilk Dar-
kin, a ono tamo je Zigi Sekan,
Slavni reporteri listova i tele
vizije. A mene zanima za koga,
zapravo, sada radite i ta pa-
kujete Megi. . . hou rei dr Ma-
rgaret Dent. Bolje mi odgovo
rite odmah, jer u ruoi ispod
stola drim revolver koji sam
spreman da upotrebim.
ovee Brajane, pa to je
zaista smeno! rekoh iskre
no. Ja sam novinar koji je
doao da pie, Zigi je doao da
snima, nas zanima mumija pri
nceze Satrapeh, i to je sve! Dr
Margaret Dent sam danas pr
vi put-u ivotu sreo! ta bih
ja imao protiv nje?
Ne znam ta! ljuti to
odgovori Brajan Saliven. Me
utim, ona se vas plai i vero-
vatno postoji razlog za to.
Ko vam je to rekao?
upitah zaueno.
Rekla mi je Megi! od
vrati on i dodade: To nije
trebalo da vam kaem, ali ja
sam ovek koji voli iste ra
une i sve govori drugima u
lice.
Pomislih da ili je Saliven za
ista lud ili se ovde dogaaju
neke udne stvari.
Kada vam je dr Dent to
rekla? upitah.
Prole veeri odgovori
Brajan. Vi ste jue dopu
tovali u London i pozvali Bri
tanski muzej, odnosno ser De-
frija Hjuza, i dogovorili se za
sastanak za danas. Ser Defri
je pozvao Megi i javio joj da
ete je sutra odnosno danas
po,seliti, pa da se pripremi.
Megi je pozvala telefonom Kai
ro, odnosno onog dripca Pite-
ra Kaningsa i to mu ispriala.
Ja Pitera ne volim, ali znam
da on nikad ne bi uinio Megi
neko zlo, ak obrnuto, to mo
ram da priznam. A Piter Ka-
ninigs je rekao Megi da vas se
uva kao ive vatre, da site afe-
ra i senzacionalista, i da ete
svojim pisanjem i njoj i i
tavom projektu koji su izveli
naneti tetu. Eto, tako stoje
stvari. . . Megi me je zatim po
zvala i pitala ta da radii, a ja
sam joj obeao da u je za
tititi.
Dok je govorio, Brajan Sali
ven je iroko mahao rukama
zaboravio je da mi je koji
trenutak ranije pretio revolve
rom koji toboe dri ispod stola.
AVANTURA 1 17
Nemam nita protiv to
titite dr Margaret Dent ob
ratili se ponovo Brajanu alji
vomu ali glupo vam je to
pratile mene i Zigija. Verujte
da joj ne elimo zlo. Uostalom,
rado bih popriao sa vama o
nekim stvarima u vezi sa eks
pedicijom koju ste napustili.
Ako pristajete, potraite ome ve
eras ili sutra u hotelu. Vi, ra
zume se, znate i gde smo Zigi i
ja odseli, broj telefona, broj
aprtmana, moda broj mojih
cipela. . .
Razmisliu suvo odgo
vori Brajan Saliven.
Ustadoh i pooh prema Zi-
giju, a onda se zaustavih i do
bacili razbaruenom arheologu:
- Revolver -kojim ste mi pre
tili mora da vam je ostao na
podu. . . Pazite da ga ne zabo
ravite!
Zigi me doeka sa podignu
tim obrvama, to je znailo da
oekuje priu. Kad ga o sve
mu ukratko obaves&h uz po
novljeni din d pivo, moj dru
gar duboko uzdahnu i ree:
Da, zaista se nikom ne
srne verovati danas, Niilk. . . Aid,
to znai da se tu neto ozbilj
no krije.
*
* *
Zigi Sakan je sedeo za vo
lanom, Margaret Dent pored
njega, ja pozadi. Vozili smo se
kolima koja smo iznajmili, a
krenuli smo u posetu obolel-
om dr Tomasu Grejvzu. Mar
garet je pokazivala put.
Ja sam, po obiaju, avrljao,
zapitkivao, ali i paljivo pos-
matrao Margaret Dent. Pona
ala se uzdrano, ali -ljubazno.
Razume se da joj nisam re
kao da sam koji sat ranije ra
zgovarao sa njenim bivim mo
mkom, Brajanom Salivenom.
Nije bilo islkljueno da joj je
011ve javio za na susret u
pabu, ali kad ona takve st
vari ne pominje, nisam hteo ni
ja.
Najzad stigosmo do sanato
rij uma Grin haus. iroko zd
anje od dva sprata nalazio se
usred predivnog travnjaka, a
sve zaklonjeno visokom ivom
ogradom. Do sanatorij uma se
dolazilo poto se proe kroz
veliku kapiju. U pozadini zg
rade videla se nekakva uma.
U sanatorij runu nas je pri
mio deurni lekar. Margaret
Dent ree ko je, to je na le-
ikara ostavilo dobar utisak, a
za nas dvojicu dodade da smo
njeni prijatelji. Lekar tada ob
jasni kakvo je stanje dr Grej-
vza, to bi se u nekoliko rei
moglo da svede da pati od to
talne poititenositi, totalne ne-
-komunikativnosti, povuenosti
u sebe, izgubljenosti, dezorije-
ntisanostd u vremenu i prosto
18 AVANTURA 1
ru. Kad Margarct Derat ree da
bismo eleli da ga posetimo, le
kar slee ramenima i primeti:
Poseta mu nee koditi,
mada ne venujem da od nje
moe. biti ikakve koristi. Dr
Grejvz je pretrpeo strahovit ok
Okojii ga je u potpunosti pro-
menio. Naa ispitivanja poka
zuju da nema oteenja na mo
zgu, to znai da je njegova pra
mena prouzrokovana nekim spo
ljanjiim faktorom. . . On zasad
ne moe da govori, a nema zna
kova da e se oporaviti u bli
skoj budunosti.
Deurni lekar nas je lino
poveo do sobe u kojoj se na
lazio dr Grejvz. Soba dr Grej-
vza bila je u parteru, u delu
okrenutom ka oblinjem uma
rku. Bila je veoma ukusno op
remljena, udobna i prijatna, sa
irokim krevetom ispred kojeg
je stajao televizor.
Dr Grejvz je sedeo u fotelji
i zurio kroz prozor. Zgren, mr
av, duge sede kose, upalih ob
raza, ugaenog pogleda. Nije
pokazao da primeuje da vie
nije sam.
Imate posetu, dr Grejvze
ree lekar blago, ali arheo
log nije reagovao.
Margaret Dent prie Grejv-
zu i ree osmehujui se:
To sam ja, Megi.. . Da li
me prepoznajete?
Nije bilo odgovora.
On vas ne vidi, ne uje,
on je u nekim svojim dalekim
mislima objasni lekar.
On ne zna ko ste, niti gde se
nalazi.
Zigi i ja smo utali, a Mar
garet Dent je oigledno bila
veoma potresena. Upitno po
gleda u leikara, pa ovaj ree:
Moete ostati nekoliko mi
nuta s njim, alko elite. Ja mo
ram da se vratim u svoj kabi
net.
Kad nas lekar napusti, Mar
garet ree uz uzdah:
Ovo je sve tako strano...
Pretpostavljala sam da e ta
ko biti, zato sam i pristala, Da-
rkine, da poemo zajedno. Sa
ma ovaj uas ne bih podnela.
Zigi i ja zaklatismo glavama
u znak razumevanja. Zigi ode
do prozora (i tamo se nasloni.
Znao sam, razume se, da e on
sad tajno da snimi dr Grejvza.
Zigi je iuper profesionalac i u
poslu ne moe da omane. Ja
predloili Margaret da pokua
ipak da sa arheologom uspos
tavi nekakav kontakt.
Rekli ste mi da vas je
mnogo voleo podsetih je.
Ona sede na krevet pored
Grejvzove fotelje i poe da mu
pria kako su nekad bili pri
jatelji, kako su zajedno radi
li, kaiko je on bio dobar prema
njoj i sve takve stvari, no ni
ta se mije izmeniilo. Stojei iza
Grejvza, pnimetih na stoiu
AVANTURA 1 19
toldk za pisanje i olovku, pa
dadoh znak Margaret da pro
ba s tim. Margaret Dent stavi
blok na Grejvzova kolena, a
olovku mu u turi u ruku. Po
kazujui i dalje potpunu od
sutnost, dr Grejvz poe olov
kom po bloku da vrlja, da
pravi besmislene krive i prave
linije, krugove i izopaene kva
drate. Margaret uzdahnu, a me
ne zaudi usrdnost sa kojom je
dr Grejvz /.vrijao po hartiji.
Margaret Dent otcepi prvi
ivrljani list i baca ga na kre
vet, a dr Grejvz nastavi da a
ra besmislice po sledeem, i
stom. Podigoh onaj prvi list
sa namerom da ga sauvam kao
ilustraciju Grejvzovog stanja
kada budem objavljivao repo
rtau. Zamiljeno sam gledao
one kuke i verige i odjedn
om mi istina sinu pred oima,
odjednom mi sve postade ja
sno!
vrljotine dr Grejvza uopte
nisu bile besmislica!
Izmeu krivih i ciik-cak lini
ja, u naizgled totalno haoti-
nom crteu deteta od godinu
dana, video sam dve rei kao
namerno skrivene, iskrivljene.
Prva je bila film. Druga
mumija.
Otkrie me je zapanjilo, ali
sam uspeo da se uzdrim. Ra
zmiljao sam da l'i da Marga
ret Dent kaem o emu se ra
di, ali utom se otvorie vrata
sobe i unutra upadoe deurni
lekar u pratnji dva krupna bo
lniara. iNe obraajui panju
na teko obolelog Grejvza, le
kar se ustremi na mene i po
vika:
Ko ste vi, gospodine?
Zovem se Nik Darlkin
odvratih. Ovo je moj pri
jatelj Zigi Sekan. Mi smo no
vinari koji pripremaju repor
tau o iskopavanjima u Egiptu
u kojima su uestvovali dr Ma
rgaret Dent i dr Tomas Grejvz.
Vi me niste na vreme oba-
vestili da ste novinari, inae
vam ne bih dopustio da uete!
ljutio se lekar. Ali, sre
om, telefonom mi je javljeno
ko ste zapravo vas dvojica, i
zato zahtevam da oidmah na
pustite sanatorijum! Nemate;
prava da se upliete u privat
ni ivot naih pacijenata i ru
ite ugled cenjene ustanove kao
to je ova.
Dalkle, neko nije eleo da Zi
gi i ja posetimo dr Grejvza i
atraio je od sanatorij uma da
budemo izbaeni. Vrlo dobro,
to znai da sluaj postaje za
nimljiv.
Nismo uinili nita protiv-
zakonito. . . zapoeh, ali le
kar se zacrvene, a ona dva bo
lniara napregoe miie, pa re
koh pomirljivo: U redu, od
lazimo.
Pogledah jo jednom dr Grej
vza. U meuvremenu je bacio
20 AVANTURA 1
papir i olovku i opet samo zu
rio kroz prozor. Margaret De-
nt proaputa kako joj je sve
ovo veoma neprijatno i izae
iz sobe. Ja sam je pratio. Zigi,
prolazei pored bolniara, mu-
nu neno jednog od njih u
stomak i ovek se presamiti.
Drugi polete na mog drugara,
ali Zigi ga dohvati za ruku i
tako mu je zavrnu da ovek
samo jelknu.
Nisam ti ja kao nemone
ie i babe koje uva u ovoj
ludnici ikezii se Zigi Sekan.
I da mi niti pretio!
Margaret Dent, Zigi i ja br
zo smo prolazili hodnikom, a
deurni lekar je tapkao za na
ma sve do izlaza, a onda tres-
nu tekim vratima.
utali smo i vozili se. Mar
garet Dent bila je konstemira-
na, Zigi ljut to se nije ljud
ski potukao sa onom dvojicom,
a ja sam razmiljao. Zigi zau
stavi kola pred nekim restoran-
iem i izjavi da e kolabirati
zbog gladi i ei. U restoranu
naosmo zgodan sto kraj pro
zora. Margaret Dent ode do to
aleta, a ja pruih Zigiju harti-
ju sa vrljotinama dr Grejvza.
Presnimi odmah rekoh
mu.
Zigi samo klimnu glavom, iz
jednog od nebrojenih depova
svoje ogromne vindjakne izvu
e neki aparati, nagnu se nad
papir i kljocnu nekoliko puta.
Sve je to trajalo nekoliko se
kundi. Margaret se vrati. Na-
ruismo pie i sendvie. Marga
ret Dent ree:
Za skandal u sanatorijumu
sam ja kriva, trebalo je leka-
ru da kaem ko ste vas dvojica.
Zvau ga kasnije telefonom da
se izvinim.
Ko je mogao da javi ko
smo Zigi i ja? upitah gle
dajui Margaret pravo u oci.
Ona hrabro izdra moj po
gled i odgovori da nema pojma.
Imam veliko iznenaenje
za vas, dr Dent rekoh uz
duboki uzdah. Dr Tonias
Grejvz uopte nije u tako st
ranom stanju kao to misle
lekari, vi i vai prijatelji. Si
guran sam da on sve razume
sve uje, sve vidi i da samo
simulira.
Kakva besmislica! uz-
viknu Margaret.
Dokazau vam da je ta
ko nastavili. Dr Grejvz
je zbog neega smrtno upla
en i odluio je da se pred dru
gima predstavi kao ovek bez
iste svesti i tako dalje. Nee
ga ili nekoga se boji, ali ne
znam zato. Nema veze, otkri-
emo. .. Dr Grejvz je komuni
cirao sa vama, dr Dent. On vam
je napisao poruku. Pogledajte
i sami.
Izvadih onaj list papira i st-
avih ga na sto. Margaret je
dugo gledala are i vrljotine,
AVANTURA 1 21
a onda odmahnula odluno gla
vom: \
Kojeta! Ovde nema ni
kakve poruke.
Uimesto da joj odgovorim, iz
vadili svoju olovku i poeh da
pojaavam reci film i mu
mija. Uto ispred film pro-
naoh jo jednu re prvi,
pa pojaah i nju.
ta bi to moglo da zna
i prvi film i mumija?
upitah mladu enu.
To ne znai nita, jer ni
ta nije ni bilo napisano
odvrati Margaret Dent ljutito.
Rei koje ste pojaali nisu
ni postojale, osim u vaoj ma
ti. A sada ste ih dobili poja
avanjem onih delova ikraba-
nja dr Grejvza koji su vam
odgovarali. estitam vam na
fantaziji, gospodine Darkin, ali
vas istovremeno upozoravam
da kao novinar ne smete svo
joj mati toliko dati na volju
da vas odvede u besmislice ili
senzacionaliizam.
Namignuh Zigiju Sekanu, a
on samo neprimetno klimnu
glavom.
Dobro, neemo vie o to
me pristadoh. Ovaj cr
te dr Grejvza moete zadra
ti za uspomenu.
Unitdu ga odvrati sp
remno Margaret Dent. Ne
elim da se takva besmislica
pojavi u vaim novinama.
Ona odluno iscepa papir,
ostatke stavi u pepeljaru, uze
moj upalja koji je stajao na
stolu i zapali ih.
Treba da pohitamo za Lo
ndon ree Zigi Sekan. Ti
kao da si zaboravio, Nik, da
veeras treba. . .
Ah, da prekinuh ga.
Treba da se naemo sa nekim
prijatnim damama iz Dosli-
nga. . . Slubeno, razume se.
I meni se uri tvrdo
ree Margaret Dent.
Do njene kue na Bejsvoteru,
,preko puta Hajd parka, jed
va da smo prozborili desetak
reenica. Rastajui se rekoh joj
da emo Zigi i ja sutra pono
vo doi u Britanski muzej, da
se opet vidimo sa ser Defri-
jem Hjuzom, a Margaret kli
mnu glavom kao da je se to
uopte nita ne tie, mahnu
nam i ue u kuu.
Hajde sad, vozi! obra-
tih se Sigiju kad smo ostali
sami. Da li si zapamtio put?
Ne brini proguna on.
Nas dvojica smo veoma ui
gran tim. Odlini smo prijate
lji, esto radimo zajedno, ume-
mo da se dopunjavamo, razu-
memo jedan drugog i esto mi
slimo slino ili isto. Zato uop
te nije bilo potrebno da ka
em Zigiju da to pre treba da
se vratimo u sanatorij um Gr-
in haus i do kraja obavimo
posao koji smo zapoeli.
22 AVANTURA 1
Neko vreme smo utali a on
da ja poeli da analiziram si
tuaciju zato dr Grejvz si-
muilira bolest, ta o tome mi
sli Margaret Dent i slino, ali
me Zigi prekide:
Umoran sam pa ne mogu
da pratim to- to govori, Nik.
Ostavimo to za posle.
Odmah sam shvatio da se
Zigi boji da nas neko prislu
kuje. To mi nije izgledalo ve-
rovatno, ali sam zautao.
Bila je mrkla no kad smo
kola parkirali ispod jednog dr-
veta nedaleko od ograde sana-
torijuma. Bez nepotrebnih re
i krenuli smo du ive ogra
de, gotovo ak do umarka ku
ji je bio iza tog zdanja. Kro7
ogradu smo se provukli lako i
neujno prili sanatorijumu sa
zadnje strane. Zigi je brojao
prozore i kod sedmog stade.
Oslobodio sam ipove pro
zora dok smo bili unutra
apnu mi Zigi i dodade: Pe-
nji se prvi.
Bio je to visoki parter, i za
to je Zigi morao da mi pomog
ne. Stajao sam na njegovim ra
menima i polako otvarao pro
zor. Prilino vian takvim st
varima, to sam radio neujno
i uskoro je prozor bio dovolj
no otvoren da sam mogao da
se uvuem. Naao sam se u
sobi. Oi mi se privikoe na ta
mu i video sam dr Grejvza ka
ko lei u krevetu. Disao je mi
rno, spavao je. Pruih kroz pro
zor Zigiju ruku. Uz moju po
mo i oslanjajui se na izbo-
ine na zidu veto kao maka
to je bilo zauujue za
njegovu veliinu i teinu Zi
gi se nae pored mene. Polako
priosmo krevetu, svaki sa po
jedne strane. Uperih svetlost
svoje male ali snane baterije
Tomasu Grejvzu u lice.
Arheolog otvori oi i u nji
ma proitah uas. Otvori us
ta da krikne, ali ja mu ih zapu-
ih akom. Zigi je za to vreme
svojim ruerdama pritiskao
Grejvzovo telo za postelju.
Ne treba da nas se boji
te, doktore Grejvz aputao
sam arheologu u uho. Mi
smo prijatelji. Mi hoemo da
vas zatitimo. Neemo vas ni
na kakav nain povrediti.
Tomas Grejvz se tresao kao
prut.
Odgovorite nam na samo
jedno pitanje, doktore Grejvz,
i odmah emo otii i nikome
neemo otkriti vau tajnu
aputao sam i dalje. ta zn
ai poruka koju ste napisali za
Margaret Dent? Megi to eli da
sazna, zato smo ovde. ..
Strah je toliko bio obuzeo
arheologa da mi se u jednom
momentu uini da su sva na
a nastojanja uzaludna. Ipak
natavih:
Koji film? iji?
AVANTURA 1 23
Pornerio sam aku sa Grej-
vzovih usta i priimetio kako po
inju da se miu. Arheolog pro
muca:
Moj film. . . Prvi. . .
Jasno ma je bilo da ovde ne
e doi do nekog dueg razgo
vora i zato upitah:
Gde je? Gde je film?
Opet utanje. Arheolog kao
da je skupljao snagu i kura
da proape:
Mumija. . . U omotau. . .
ta je na filmu? eleo
sam da saznam.
Ali Zigi me naglo povue za
rukav i pokaza ka vlatima so
be. Do avola! Neko je pola
ko otvarao vrata, pomerajui
ih beumno, milimetar po mi
limetar. Uski traak svetlosti
iz hodnika ve se video na po
du.
Rizikujui da dr Grejvz po
ne da zapomae, pa tako si
tuaciju naini jo teom, u je
dnom skoku se naoh iza vra
ta, a Zigi mi se pridrui. Arheo
log, koji je sad moda i zaista
zbog poslednjih dogaaja izgu
bio mo govora, nije davao gla,-
sa od sebe.
Vrata se jo imalo otvorie i
jedan ovek "mugnu u sobu.
Zigi i ja smo stajali nepomi
no. ovek zrak svoje baterije
upravi ka krevetu, pa je mogao
da vidi dr Grejvz a kako lea za
tvorenih oiju, oduzet od stra
ha. ovek mahnu nekom u ho
dniku, i njegov ortak takoe
stupi u odaju, paljivo i neuj
no zatvarajui vrata za sobom.
Bio je to pravi trenutak da
Zigi i ja stupimo u dejstvo.
Priznajem da nam je velika
pomo bila to su doljaci sa
svetla uli u tamu i vid im se
jo nije bio pri vikao na mrak,
pa nisu odmah opazili Zigi ja i
mene. Tu prednost smo morali
da iskoristimo. Baoih se na
drugog doljalka i tako ga sna
no udarih u potiljak da se on
sloi na pod kao vrea, samo
jeknuvi. Zigi svom svojom
snagom nalete na prvog, koji
mu je bio bllii. oveku bateri
ja ispade iz ruke, a ja zauh
samo dva potmula udarca. To
ga je Zigi verovatno potrefio u
stomak d bradu, to je njegov
specijalitet. ovek polete na
pod, ali zakai stegnu lampu i
jo neto to se nalazilo kraj
kreveta i u tiini koja je vlada
la u sanatorij umu to odjeknu
kao grom ili zemljotres.
Idemo! dobacih Zigiju
i pobit ah ka prozoru.
Meutim, potcenio sam izdr
ljivost onog ikoga sam ja mla
timo. Bio je ilaviji nego to
sam pretpostavljao. Podigao se
na noge i sa noem u ruci jur
nuo na mene. Na njegovu veli
ku alost, nije me dosegao
Zigi ga saplete, oveku ispade
no iz ruke, a Zigi stade tako
24 AVANTURA 1
da ga ilemeza da mi je oveka
bilo isto ao.
Pohitaj, Zigi! doviknuh
drugaru.
Ali nevolje uvek dolaze u se
rijama, pa je tako bilo i sad.
Vrata se ponovo otvorie, ovo
ga puta irom, i na njima se
pojavi bolniar koji je vero-
vatno zbog buke od tue do
ao da vidi ta se dogaa sa
pacijentom. Bolniar je pruao
ruku da dohvati prekida i os
vetili sobu, ali ve i u polumra
ku mogao je da vidi da se tu
nalaze neki nepoznati ljudi, da
neki lee na podu i zbunjeno je
zastao.- Zigi to iskoristi, pris
koi mu i tako ga zviznu po vi
lici da je nesreni ovek odle-
teo u hodnik i pruio se po po
du.
Idemo apnuo je Zigi.
Skai kroz prozor!
Trenutak kasnije obojica smo
se nalazili na travnjaku, trali
ka ogradi koja je opasivala sa-
natorijum, provukli se kroz nju
ka izleilita dopre do nas
graja, zaue se povici, a mnogi
dotle riirani prozori sanatori-
juma se osvetlie. Sanatorijum
je blistao kao boina jelka, a
unutra mora da je vladao haos.
Zigi Sekan i ja smo odseli u
Kleridisu, starom, uvenom,
udobnom i skupom hotelu.
Da sam se ja pitao, izabrao bih
neki manje uven i jeftiniji, ali
na ef je odluio da nas asiti,
pa nam je njegova sekretarica
u Kleridisu rezervisala apar
tman. Na ef, koga svi po po
etnim slovima njegovog ime
na i prezimena zovemo B. B.
odnosno Bi Bi, voleo je da se
zna da njegovi ljudi ne odseda-
ju po umezima, jer velika smo
firma. Apartman se sastojao od
dve spavae sobe, zajednikog
living ruma, dva kupatila i sve
ga to pristoji. Posluga i uslu
ga bili su super, a raune smo
samo potpisivali, pa e ih fir
ma platiti to se mora pri
znati da je veoma ugodna stvar.
Kad smo se prilino umor
ni od dogaaja a pomalo i
od one divne tue nali u
apartmanu, upitao sam Zigija
da li misli da smo u kolima
bili ozvueni. Nije mi nita od
govorio dok se nismo nali u
kupatilu gde je pustio vodu iz
svh slavina. Onda ree:
U kolima sigurno, a mo
da i ovde. Meu mojim apa
ratima nalazi se i spravica ko
ja se zove lovac, s kojom mo
gu to da utvrdim, mada nije
dovoljno pouzdana. Zar nisi pri
metao da oni znaju sve o e
mu razgovaramo?
x Koji rto oni? pitao sam.
Ne znam, kao ni ti uz
dahnu Zigi. To su oni koji
su, recimo, poslali momke kod
dr Grajvza. Ne bih rekao da su
policajci. 1
AVANTURA 1 25
Dobrih pola sata traili smo
mikrofone po sobi. U tome smo
obojica bili prilino veti, a i-
mali smo i spravicu koja se
zvala lovac. Rasklopili smo te
lefon, pogledali sve sijalice i
lampe, tragali ispod slika na
vidovima, ali nismo pronali
ba nita.
Na stolu su leali papir i o-
lovka. Da ne bi bio prisluki
van, umesto da mi kae glas
no ta misli, Zigi napisa:
Moda su nam prikaili mi-,
krofon za odeu. Treba i to
da pogledamo.
Mrzelo me je da se s tim
bakem, ali moralo se. A on
da mi jedna misao sevnu kroz
glavu i rekoh glasno:
Moda si u pravu. . . Po
gledaj to. . .
Pokazao sam na olovku ko
ju je Zigi drao u ruci, koju
su mi poklonili danas u Do-
sliingu. Zigi podie obrve i
poe vrlo paljivo da rasklapa
olovku. Koji trenutak kasnije
drao je izmeu dva prsta mi
nijaturna mikrofon. Zamotao ga
je zatim selotejpom i stavio u
jednu kutijicu. Onda se glas
no nasrne ja:
Bravo, Nik! Sramota me
je to se toga nisam ranije se
lio. Ali, da smo ozvueni, pri-
metio sam jo u onom pabu
na Pikadildju. im smo rekli
da smo primetili da nas neko
prati u prislukivakoj ce
ntrali su to uli i telefonom
javili momcima u kolima da se
povuku. . . A sada treba da sa
znamo zato je Dosiiingu va
no da zna o emu mi razgo
varamo.
'Rekoh mu da emo o tome
kasnije. Vanija stvar je bila da
obavestimo dr Margaret Dent
da se u omotau mumije prin
ceze Satrapeh nalazi neki va
an film ne znam zato va
an, ali koji to pre treba da
se nae u Margaritimim ruka
ma.
Margaret Dent je rekla da e
te veeri biti kod kue, da e
imati goste. Okrenuo sam njen
broj telefona.
Moram neto veoma va
no da vam kaem, Margaret -
rekao sam im se javila.
Sada pouzdano znam da vam
je dr Grejvz poruio da se u
omotau vae egipatske poko
jne princeze nalazi nekakav fi
lm koji je od izuzetnog znaaja.
Margaret je neko vreme u-
talla, a onda upita:
Da li ste mnogo pili ve
eras, Darkine?
Potpuno sam trezan
pokuavao sam da je u veri m.
Ne mogu vam sada rei ka
ko sam to proverio, kako sa
znao, ali to je suta istina. Fi
lm se nalazi u mumijinim za
vojima!
26
AVANTURA 1
A ta je na filmu? lju-
tito upita Margaret. Poro
dini snimci Tutmosa Prvog?!
Molim vas da shvatite st
var ozbiljno poeo sam i ja
da se estim. Svata bih
vam objasnio ako bismo se ve
eras, odnosno tokom ove no
i vndelii. . .
Ona odgovori da je to ne
mogue suvie je kasno, a
kod nje su neki prijatelji. A
i da ne eli da slua ikako fa
ntaziram. Upitah je drsko:
Da li je meu prijateljima
i va bivi momak Saliven? Va
veliki zatitnik! Danas mi je
priao kako ste traili da vas
spasava od mene i Zigija!
Margaret Dent prekide vezu,
verovatno silno uvreena. Ob-
ratih se svom ortaku:
Zasluili smo, Zigi, da ma
lo bolje upoznamo noni ivot
Londona! Neke ovdanje dame
bie srene da budu sa nama.
Pozvao sam telefonom Sju-
zan Jork iz Doslinga i pos
le samo pola minuta razgovo
ra sve je bilo sreeno i dogo
voreno.-
Dok srno u hotelskom baru,
osveeni i doterani, ekali da
doe Sjuan Jork, Zigi i ja smo
analizirali situaciju u kojoj smo
se nali. Kada smo krenuli da
sakupljamo materijal za repo
rtae i emisije o otkriu bri
tanskih arheologa, odnosno o
princezi Satrapeh, mislili smo
da e to biti uglavnom dosa
dna pria o egipatskim mumi
jama i prolosti, koju emo ne
im jaim morati da zainimo.
Meutim, pokazalo se da tu
postoje mnoge tajne, neka u
dna zbivanja, i da jedno nau
no istraivanje lako moe da
se pretvori u aferu.
Smrt voe ekipe dr Samju-
ela Marnera mogla je da se pri
hvati kao sluajnost, arheolog
je bio u godinama i patio od
srca. Nervni ok, koji je pre-
trpeo dr Tomas Grejvz u Kai
ru, ve je bilo neto udno, ali
i to bi prolo da porukom u-
puenom Margaret Dent sam
dr Grejvz ntije otkrio da simu-
lira bolesno stanje. To je ve
u biti menjalo stvar. Zato je
dr Grejvz simulirao? Verova
tno iz straha, ali koga se bo
jao? I zato? ta je znaila
njegova poruka o nekalkvom fi
lmu koji se nalazi u omotima
kojima je zavijena mumija pri
nceze Satrapeh? ta se nala
zi na tom filmu?
Margaret Dent takoe je ne
to krila. Prvo, znala je da e
mo je Zigi i ja posetitii, a pra
vila se da nema pojma. Drugo
bezrezervno je odbijala da
joj je dr Grejvz u one vrljo-
tine utkao i poruku o tajans
tvenom filmu, ak je odmah
taj list papira unitila. Ona je
pametna ena i moje objanje
nje o poruai morala je da vidi
AVANTURA 1 27
dvshvati, ali to milje htela da
pokae.
Firma Dosling, koja je fi-
nansiirala istraivanja u Egip
tu, ozvuila je mene i Zigi-
ja. Zato? ta je od nas mog
la da sazna? Dodue, od tog
ozvuenja imali su koristi
iz mog razgovora sa Margaret
Dent o dr Grejvzu o pabu ne
daleko od sanatorijuma sazna
li su da dr Grejvz uopte nije
beslovesan, nego da se samo
pravi. Njima je oigledno taj
dr Grejvz bio zbog neega va
an nema sumnje da su oni
poslali ona dva tipa sa kojima
smo se kasnije Zigi i ja suko
bili u arheologovoj bolesni
koj sobi. ta su eleli da vie
saznaju od Grejv/.a? Ili su na-
meravaLi da ga likvidiraju? Za
to li je i njih zanimao taj mi
steriozni film koji se navodno
nalazio u mumijinim zavojima?
Mnogo pitanja na koja Zigi
i ja za sad nismo imali odgo
vor.
Bio sam zadovoljan. Mada
nismo oekivali, moj ortak Zi
gi i ja upali smo u neka veo
ma neobina dogaanja, ba
onakva kakva nas dvojica vo
limo, tajanstvena, uzbudljiva,
garnirana ponekom dobrom tu
om.
Misli lii da su onu dvo
jicu to smo ih sredili u sana-
torijumu Grin haus lekari
predali policiji? upitah Zi-
gija.
Verovatno osmehnu se
Zigi. Nali su se u sosu iz
kojeg e teko da se izvuku.
Ali, upravo tada, u baru se,
pojavi Sjuan Jork iz pabldk
rilejna firme Dosling. Kad
smo se prvi put sreli u kabi
netu njenog efa Ridveja, po
mislio sam kako je zgodna, ali
sada je izgledala izuzetno. St
as, obline, pokreti sve je bd
io super. A bila je odevena ta
ko da mada nita nije otkri
vala sve je ipak pokazivala. Sa
njom u drutvu bila je jedna
brineta dostojna svake mane-
kenske piste. Mahnuh im i da
me nam pnioe, i Sjuzan pre
dstavi svoju kolegimicu. Zvala
se Meni Stjuart i veto je tre
ptala oicama.
Napravih nekoliko idiotskih
viceva povodom imena brine
te zvala se kao ona nesre-
na kotska kraljica koju je
pogubila engleska vladarka Eli
zabeta u bitkama za presto, na
ta se Meri samo cerekala, o-
igledno ne kapirajui o emu
se radi. Valjda nije bila na tom
asu istordje. Meri Stjuart je
bila prava animir dama firme
Dosling, koriena da se po
slovna partneri lepo zabave. Pa,
neka tako bude, odluili. Sju
zan Jork je, meutim, bila ne
to sasvim drugo, na viem po
loaju, i lukavost koju je po-
28 AVANTURA 1
sedovala nije mogla da mi pro
makne.
Poeli smo nae dame da na-
Livamo piem to su one,
moram da priznam, izvanred
no dobro podnosile. utljivi Zi-
gi Sekan se raspriao, pa ikako
je ponekad umco da bude iz
vanredno duhovit, raspoloe
nje je bilo ba kako treba. Sju-
zan Jork mi priapnu da su
njih dve ovde slubeno fi
rma Dosling Zigija i mene
shvata kao svoje prijatelje i
eli da nas ugosti i itav noa
nji provod je na firmiin ra
un. Zahvalih i odgovorili da
Niku Darkinu jo nikad niko
mije plaao ono to namerava
ove noi da uini. Sjuzan to-
bo posramljeno pognu p>ogled
sve je bilo potpuno jasno,
igrala se poznata igra.
U hotelskom baru bilo nam
je dosadno, pa smo krenuli u
burnu londonsku prolenu no.
U Anabeli smo pili preskupi
sko, u kraljevskom dekoru
Kazanove najbolji din na
svetu, u tork klubu mahni
to igrali itava sala je ne
tremice posmatrala mog gloma
znog Zigija kako se izvija kao
deki, verovatno fcladei se u
kom minutu e se pruiti po
podu to se nije dogodilo.
U Zanziibaru smo pili neke
egzotine koktele, koji su, mo
ram da priznam, poeli ozbilj
no da deluju na nau svest. Sa
naim damama odavno smo po
stali veoma bliski i prisni Sju-
zan mi je sedela u krilu, pri-
tiskala svojim impozantnim
grudima i maukala kao maka.
Nisam se branio. Zigj je bio u
slinom poloaju.
Bilo je mnogo kasno kada
smo buno upali u na hotel,
ali niko nije pravio nikakvo
pitanje zbog toga. Uglaeno
osoblje se ponaalo kao da ne
primeuje da dame vodimo u
na apartman. Tamo gore smo
drmnuli jo neko pience za
jedniki, a onda se razdvojili
Zigi je odveo Meri Stjuart
u svoj deo, Sjuzan i ja smo os
tali da se sami zabavljamo. Ku
pali smo se zajedno to je
bilo mnogo prijatno, jer Sjuzi
je umela da pokae svu svoju
bestidnost, a meni se to dopa
dalo. Pa se to nastavilo i u
spavaoj sobi.
Umorni i posustali, leali smo
na krevetu. ekao sam kada e
Sjuzan najzad krenuti da oba
vi svoj najvaniji posao da
izvue od mene neto korisno
za Dosling. Ona je poela
izokola te kako je to udno
to smo se nas dvoje sreli, te
kako smo stvoreni jedno za
drugo, i postao sam nestrpljiv.
Onda ona ree da svemu tre
ba da zahvalimo tim arheolo
kim iskopavanjima i jednoj
mumiji to je razlog mog do
AVANTURA 1 29
laska u London i kao ovla
upita me o emu u da piem.
0 svemu to sam otkrio i
doiveo, osim ovog provoda sa
tobom odgovorih. O ar
heolozima i njihovom otkriu,
o mumi ji princeze Satrapeh ko
ja uva neku svoju tajnu, o
firmi Dosling koja je Zigi-
ja i mene pratila, prislukiva
la, slala svoje siiledije u sana-
tcrijum kod bolesnog dr Gre-
jvza i jo poneem.
Zaboga, Nik, pa ti govo
ri kojeta! presee se Sju
zan i pridie'. Dok sam je gle
dao kako osvetljena mesein-
om sedii gola i bestidna na kre
vetu, pomislih kako je zaista
neto izuzetno. Ona nastavi:
0 kakvom praenju govori?
Nanee Doslingu tetu sa
takvim potpuno pogrenim za
kljucima. . .
0 tome emo sutra re
koh i pnivukoh je sebi.
Sjuzanina podeljenost izme
u elje i ispunjenja slube
nog zadatka okonala se na
tetu posla, to mi je impono-
valo. Sjuzan vie nije poinja
la nikakav ozbiljan razgovor.
Posle sam zaspao snom pra
vednika. Nadao sam se da u
se dobro odmoriti, jer sam znao
da me sutra eka dan koji e
bitii ispunjen mnogim susreti
ma posle kojih u, bistrog uma,
morati da razjasnim dosta ne
jasnih stvari.
Ali, buenje je bilo surovo.
Neko me je grubo drmusao,
a kada sam otvorio oi shva
tio sam prvo da tek poinje
zora i da jedva da sam spavao
sat ili dva. Mnogo vajnije od
tog saznanja bilo je to sam
na desetak santimetara od sv
og lica ugledao revoilversku cev
uperenu u moje elo.
- Dobro jutro! rekao sam
smemo, ali ovek koji je dr
ao revolver slobodnom rukom
mi raspali opasnu amarinu.
Bio, je krupan i oigledno jak,
a na glavi je imao masku sa
prorezom za oi i usta.
Ostavi se mangupiranja,
Darkine muklo ree maski
rani. Odgovori gde ste je
sakrili.
Koga ili ta smo sakrili?
upitah, ali umesto da mi
odgovori ovek me ponovo o-
dalami i to tako da sam video
sve zvezde.
Pokuao sam da se saberem
i shvatim ta se dogaa. U so
bi je svetlela samo jedna lam
pa i bilo je polumrano. Videh
da se pored prvog tu nalazi jo
jedan maskirani, koji je une-
zverenu a golu golcatu Sjuzan
gurnuo u kupatilo i tamo je za
kljuao, a onda se prikljuio
prvom. Pomislih ta li se do
gaa sa Zigijem, ali utom se
otvorie vrata i dvojica, tako-
e maskiranih, uvedoe mog
ortaka koga su vrsto spetlja
30
AVANTURA 1
li, uvrnuvi mu obe ruke. Uh
vaen na spavanju, nag, kos-
mat, raupan, Zigi je liio na
King Konga. Njegovu otmi Me
l i Stjuart verovatno su zaklju
ali u drugo kupatilo.
Mada je jo plivao u sino-
nom alkoholu i bio pod utis
kom nezaboravnih ljubavnih
avantura, moj mozak je radio
sasvim dobro. Nikakav strah
me nije obuzeo, pa ak ni kad
oovek koji je bio pokraj mene
zape oroz na svom oruju.
Ostavi se blefiranja, ma
jmune rkoh mirno. Ne
ma ni razloga ni ovlaenja da
me ubije. Moja smrt bi vam
svima navukla takve neprili
ke na vrat da se nikad ne bi
ste iskobeljali.
ovek besno zarea, a ja na
stavili:
Zadatak ti je da od mene
neto sazna, ali na ovakav na
in to nikad nee postii. Sa-
vetujem ti da se svi odmah iz
gubite i pustite nas da nastavi
mo da spavamo.
Maskirani je oigledno bio
bitanga samo osrednjeg kalib
ra i moja drskost ga zbuni. On
zamahnu da me ponovo udari
jer samo je to i znao! i
tako, u svojoj gluposti, zapo
e kraj ove svoje avanture.
Sad, Zigi! uzviknuh, do- .
grabih mog maskiranog za ru
ku s revolverom i cimnuh ga,
zavrnuh mu aku. Revolver is
pade na krevet. Istovremeno ga
odalamiih po vilici, pa on iz
gubi ravnoteu, gotovo nalete
na mene padajui, to sam sp
remno doekao pesnicom. Sko-
ih iz kreveta i tresnuh ga dva
put po potiljku, pa on klonu.
Istovremeno, krajikom oika,
video sam kako se Zigi obra
unava sa onom dvojicom ko
ji su verovali da ga vrsto dr
e i da je nemoan. O, kakva
naivnost! Bio sam sasvim si
guran da je Zigi mogao da ih
obojicu sredi jo kada su ga
probudili, ali da je dopustio da
ga povedu, da vidi ta u ja
uiniti. Sada je doao trenu
tak da im moj drugar pokae
ta zna i ume. Jednim jedinim
trzajem Zigi se iupa iz nji
hovih ruku, pa poe da ih mla
ti. Obojica su takoe imali re
volvere, ali oigledno da su se
bojali pucnjave. Jednim jedin
im udarcem Zigi prvog baci na
pod, drugog dohvati za kosu,
pridie ga i oinu desnicom.
Drugi udarac nije bio potre
ban, maskirani je bio u nesve-
sti.
etvrti od napadaa, onaj
koji je Sjuan zakljuao u ku
patilu, stajao je na sred sobe,
unezveren i uspanien. Revo
lver u ruci tresao mu se kao
prut. Nije znao ta da radi. Pr
ed njim se u poslednjih neko
liko trenutaika odvijala nevero-
vatna scena dva gola ove-
AVANTURA 1 31
ka, Zigi i ja, mahnitala su sre
ujui za tilii as njegove dru
gare, ne hajui na pretnje sa
orujem. Pobojah se da u pa
nici ne uini neto nepromi
ljeno ako opali doi e do
tekog skandala u hotelu.
Gubi se! naredih mu
otro. Smesta se gubi, ina
e. . .
' Ne ekajui da to ponovim,
maskiiranii pojuri ka vratima i
nestade. Namignuh Zigiju i ok-
renusmo se preostaloj trojici.
Zigi prvo pokupi njihove re
volvere i gumu u neki plakar,
a onda, jednog po jednog, po
esmo da odvlaimo iz apartma
na u hodnik. Poskidah im ma
ske, da im vidimo lica, mada
sam znao da to nee imati ne
kog znaaja za nae dalje ak
cije d da ih verovatno nikad vi
e u ivotu neemo sresti. Dok
smo vukli treeg, Zigi upita da
li da ga ipak presteamo, ali
ja odmahnuh glavom i objas
nili:
Nepotrebno gubljenje vre
mema. Oni su,samo grubi izvr-
ioci i nemaju ta da nam ka
u. A znamo ko ih je poslao.
Zigi se sloi. Kad ponovo za
kljuasmo vrata apartmana,
poesmo glasno da se cereka
mo. Onako goli izgledali smo
kao dva idiota ili dva peinska
oveka prebaena u na vek.
A ta e biti sa onom tro
jicom ako ih prebijene, u hod
niku nae posluga hotela?
upita Zigi.
Valjda e se snai sle-
goh ramenima.
Zigi ode u svoj deo apartma
na, a ja otkljuah kupatilo.
Ogrnuta pekirom tamo je sta
jala Sjuzam Jork premrla od
straha. Kad me vide ona samo
jeknu.
Zar ti je toliko neprija
tno to ine vidi nagog, mila
moja Sju? upitah neno.
ta se to dogodilo, Niik?
pitala je Sjuzan iskreno zbu
njena i zabrinuta.
Nelki glupani su pokua
li da nas opljakaju odgo
vorili mimo. Zigi i ja smo
uspeli da ih se zaas oslobo
dimo. To je sve.
Koliko ih je bilo? pi
tala je Sjuzan. Ko su oni?
Pih, samo etvorica re
koh mirno. Neki poetnici,
oigledno. Ne znam ko su, ni
sam ih pitao.
Imali su revolvere mu
cala je Sjuzan Jork.
Oduzeli smo im oruje
klimnuh glavom. Zna, Sju,
nije revolver za svakog. Osno
vno pravilo za onog ko se slu
i revolverom glasi: kad ga iz
vadi, pucaj! To moe da u
je u svakom vesternu. A mo
mci koji su nas ovde posetili
izgleda da ne idu u bioskop.
Imali su revolvere, ali nisu srne
li da pucaju.
32 AVANTURA J
Sjuan me vie nije sluala
brzo se oblaila. Nisam je sp
reavao, jer i taj kontra-strip-
tiz je imao svojih ari. Ona re
e:
Moram odmah da kren
em. . . Da li zna ta je sa Me-
ri?
Obukoh pidamu i sa Sj li
zan krenuh u living rum. Ta
mo su se ve nalazili Zigi Se-
kan i Meri Stjuart, pristojno
odeveni. Sjuan pokaza Merir
glavom na vrata, devojke nam
se jo jednom osmehnue i kre-
toe.
Kada, Sju? apnuh uz
uzdah.
to pre, naravno isto
tako tiho odgovori ona i ve-
rujem da je mislila iskreno.
Nismo se ponudili da devo
jke ispratimo do kola i sli
no, a one, oigledno, to nisu
ni oekivale. Takva im je bila
sluba.
Zigi i ja smo najzad zaista
ostali sami. Kroz razmaknute
zavese videlo se da rano jut
ro osvaja London.
Hoemo Ii bar malo da
dremnemo? upitah svog ko
mpanjona, a on samo klimnu
glavom i krenu u svoju sobu.
Opet me je neko drmusao, a
ja sam se snebivao da otvorim
oi jer za ponovni susret sa ce-
vi nekog revolvera nisam bio
raspoloen. Meutim, uo sam
Zigija kako brunda:
Hajde, Nik, ne gnjavi. . .
Zvao nas je Bi Bi.
To je bilo sasvim dovoljno
da se rasanim. Bi Bi je skra
enica kojom svi oslovljavamo
naeg glavnog efa, koji nas je
i poslao na ovaj zadatak, im
on zove, znai da se neto va
no dogaa.
ta hoe Bi Bi? pitao
sam pri diui se. Zar taj
ovek u ovo doba ne spava?
Ve je deset sati mr
mljao je Zigi. Bi Bi nas pi
ta da li ovde u Londonu ita
mo novine, sluamo radio i gle
damo televiziju. Rekao sam da
to inimo redovno, a on je on
da pitao ta kaemo za najno
viji razvoj dogaaja. E, tu sam
se malo zbunio i kazao da e
mo mu se s tim u vezi javiti
kasnije.
Kakav razvoj dogaaja?
pitao sam trljajui oi.
Zigi Sekan je duboko uzda
hnuo i sa gomile novina koju
je oneo sa sobom otvorio je
dne i pokazao mi veliki naslov
preko pola strane. Krupnim
slovima je pisalo: UKRADENA
MUMIJA IZ BRITANSKOG MU
ZE'JA.
Spustio sam novine i upitao
Zigija da li je u apartmanu
preostalo neto pia od sino.
AVANTURA 1 33
Znajui me' dobro i. pretposta
vljajui kako u reagovati, Zi-
gi mi je pruio bocu u 'kojoj
je bilo neto dina. Otpio sam
dobar gutljaj i poeo da i
tam.
Tekst je bio dovoljno sna
an da mi se sve zavrti u gla
vi. Sutina se sastojala u to
me da je tokom noi grupa pro
valmika upala u Br itanski mu
zej i iz laboratorije u podrumu
odnela mumiju princeze Satra-
peh koja je samo nedelju dana
ranije bila dopremljena iz Ka
ira u London, da bi. bila stru
no ispitana. Pominjala se eks
pedicija koja je otkopala prin-
cezi n grob u Karnaku kod Lu-
ksora, umrli arheolog dr Sa-
mjue.l Marner, obolelii arheo-
log di- Grejvz, arheolog dr Ma-
rgaret Dent koja je i dopratila
mumiju u London, i drugi. Re
porter nije mogao da odoli a
da ne pomene da se tu kriju
neke misterije, da postoji pro-
klestvo faraona, da mora da
mumija princeze Satrapeh kri
je neku veliku tajnu i tako da
lje. Na kraju nestankom mu
mije se bavi Skotland Jard, is
tragom rukovodi inspektor Ma
klin.
Baoio sam novine i pogledao
u Zigija. On ree:
vSlino pie i u ostalim li
stovima koji su dospeli da
tu vest ubace u tampu. . . A
to se dogaalo dok smo se nas
dvojica provodili sa one dve lu
tkice. . .
Na provod nemam zame-
rke promrmljah priseajui
se prole noi. Moda je
upravo zbog te provale i bio
organizovan. Malo me sad zbu
njuje poseta one etvorice pr
ed zoru. Kada su pitali gde smo
je sakrili da li su mislili na
mumiju? Da li ih je to zais
ta zanimalo ili je sve to blef,
neija igra?
Zigi slee ramenima. Nije i-
mao pravi odgovor.
Hajdemo u Britanski mu
zej rekoh ustajui.
Zigi se nakostrei i zakoluta
oima.
Niilkud ni po koju cenu o-
davde ne mrdam dok ne do-
rukujemo! odluno izjavi.
Dosta mi je gladovanja! I
ja sam iv stvor!
Znao sam da bi svako moje
protivljenje bilo uzaludno.
Sat kasnije, uglancani, osve-
eni, stigli smo u Britanski
muzej.
Tamo je vladalo veliko uz
buenje. Uz priline muke us
peli smo da se probijemo do
kabineta zamenilka efa egipto-
lokog odel jenja ser Defnija
Hjuza, zapravo do nekog ma
log salona ikoji je sluio kao
predvorje. Tu su na foteljama,
polovima, pa i na podu, sede-
li novinari, foto-reporteri i sni
matelji. Vladala je prilina gu
34 AVANTURA 1
va. Vrata ser Defrijevog ka
bineta oigledno da su bila ne
dodirljiva. Novinari su galami
li, raspravljali, a sekretarica,
kojoj su postavljali bezbroi pi
tanja, samo je uzdisala i govo
rila da ona nije ovlaena bi
lo ta da izjavi. Iz novinarske
gomile dopre do mene jedan
poznat glas:
Hej, pa to su Nik Darkiin
i Zigi Sekan! Zdravo, momci!
Bio je to Dek Talbot, moj
stani poznanik iz Indipende-
nta, dobar novinar i drugar.
Prie nam i mi se rukovasmo.
Dek ree:
Kad ste pre vas dvojica
saznali za ukradenu mumiju i
ve stigli u London!
Te njegove rei godile su
mojoj sujeti, pogotovu to os
tali novinari poee da nas gle
daju sa potovanjem i zaviu,
ali priznadoh da smo ovde ve
dva dana. Upitah Deka u e
mu je stvar.
Zasad je sve prilino ne
jasno odgovori on. To
kom noi neko, zapravo vie
njih, provalili su kroz spored
ni ulaz u Muzej, upali u labo
ratoriju koje su u podrumu i
zdipili mumiju! I nestali u ne
poznatom pravcu. Izgleda sa
mo da je na ulici dolo do tu
e koja je s tim u vezi. Poli
cajac pozornik primetio je ne
ku guvu, ali, dok je reagovao
lopovi su se izgubili. Sada in
spektor Meklin iz Skotland Ja-
ra razgovara sa ser Defnijem
Hjuzom i dr Margaret Dent,
koja je ispitivala mumiju. e
kamo da se to zavri, pa da
presiiamo inspektora Meklina.
Zanimljivo rekoh uz-
drano.
Jedan visoki mladi novinar
iz grupe koja nas je okruila
obrati mi se:
--Ja sam Metju Simpson iz
Dejtli Telegrafa. . . Sluao sam
o vama, Daikine, a znam i da
je vaa firma obino izvanre
dno informisana. Da li imate
ideju zato je mumija ukrade
na?
Ne mogu da tvrdim, ali
pretpostavke postoje odvra-
tih spremno. Vi svi dobro
znate da je princeza Satrapeh
imala jedan zlatan zub. . .
Pa ta? zagrajae mo
je kolege.'
Zlato uvek privlai pro
valnike! rekoh pouno.
Dek Talbot se zacekera, os
tali se kiselo nasmeie mom
vicu, ali bio sam siguran da
e to neko isikoristiti za svoj
izvetaj, mi novinari smo ta
kvi.
A moda se princezi Sa
trapeh jednostavno nije'dopa
lo ovde u Londonu, pa je od
luila da se vrati kuci! na
stavio sam da fantaziram.
Moda je to neka faraonska ma
gija. Mumija oivela i krenula
AVANTURA 1 35
na obalu Nila! Zato je treba
traiti na aerodromu, na pri
stanitu, na eleznikim stani
cama, ako jo nije uspela da
napusti zemlju. A prepoznaje
mo je po zlatnom zubu!
Momcima se dopalo to to
sam govorio. Prihvatili su a
lu i sa svih strana su poeli da
dobacuju nove vesele i buda
laste ideje o sudbini mumije, a
Dek Talbot mi ree:
Ako neko od nas ovo sve
zapie i objavi kao pretpostav
ku prisutnih novinara, bie to
sjajan tekst za itanje!
Iznenadno su se otvorila vra
ta kabineta i na njima se po
javie ser Defri i inspektor
Maklin. Novinari jumue ka
njiima i saletee ih pitanjima.
Ali, autoritativni glas ser De-
frija H juza zaas ih umiri. On
dade kratku i praznu izjavu o
provali u Muzej, a onda goto
vo isto ree i inspektor Mak-
l'in. Potom se obojica povuko-
e u kabinet.
Novinari poee da odlaze
znali su iz iskustva da zasad
ovde nemaju ta vie da tra
e. Dek Talbot ree da mora
da trkne do redakcije i ogo-
vorismo se da ga zovnem ka
snije. Ostadosmo samo Zigi i
ja. Sekretarica primeti da je
glupo to i dalje neto eka
mo, ali mi smo odluili da bu
demo uporni.
Neto kasnije iz kabineta
izaoe inspektor Meklin i Ma-
rgaret Dent. Kad nas videe
Margaret se smrai, a inspek
tor ne pokaza da je iznenaen.
Upitah da li Zigi i ja moemo
da malo pogledamo mesto pro
vale. Videh da Margaret zau
sti da me odbije, ali inspektor
Meklin ree da nema nita pro
tiv. Dodade da e lino da nam
pokae to to nas zanima i
pozva Margaret Dent da nam
se pridrui.
Uskoro smo se nali u rad
noj sobi Margaret Dent, tamo
gde smo bili i jue. Inspektor
nas uvede u onu manju oda
ju, gde se u zidu nalazila ko
mora u kojoj je bila mumija.
Komora je imala bravicu, sa
svim obinu, simbolino pos
tavljenu, i videlo se da je gru
bo razvaljena. Komora je sad
bila prazna.
Nae tehnike slube ra
dile su ovde itavo jutro
ree inspektor Meklin. Sni
mili su, uzeli otiske, obavili sav
potreban posao.
Povede nas zatim u hodnik,
pokaza kako su obijena jedna
vrata, atim druga, najzad i tre
a, do kojih se stizalo stepe
nicama, koje su bile jedan od
pomonih izlaza iz Muzeja, pre
dvienog za slubenike. Ta bra
va, jaa od ostalih, bila je ta-
koe veoma grubo razvaljena,
priilino neprofesionalno. Kad
36 AVANTURA 1
na to skrenuli panju inspek
toru, on samo s'lee rameni
ma i ree:
Rano je donositi hilo ka
kve zakljuke.
Upitah da li je mogue da
sporedni ulaz u Muzej a si
gurno da ih ima bar nekoliko
nije bolje obezbeen, da tu
ne postoje fotoelije, alarmni
ureaji i slino.
Razume se da je sve to
postavljeno i da funkoionie
umea se Margaret Dent.
Ali, pre mesec dana je odlue
no da se stari ureaji zamene
novim i taj posao je u toku.
Nesrea je to se provala do
godila ba u tom periodu.
Pobogu! uskliknuli.
To znai da su provalnici mo
gli da iznesu pola Muzeja! Ono
liko zlato i drago kamenje po
galerijama!
Niste u pravu ree Ma-
rgaret. Tamo postoji pose
ban alarmni sistem koji savr
eno funkoionie, a bio je is
kljuen samo ovaj mali, za la
boratoriju, u ikojima obino i
nema niega posebno vrednog.
Zigi Sekan je eleo sve da
snimi, a inspektor Meklin ni
je imao nita protiv, ak mu je
na neke stvari i ukazivao pa
nju. Iskoristili to sam na tre
nutak ostao nasamo sa Mar-
garet i upitah:
ta je od vas eleo da sa
zna inspektor?
Postavio je mnoga pitanja
i trudila sam se da mu odgo
vorima to bolje pomognem
mirno odgovori ona. Meu
tim, sumnjam da mogu da do
prinesem istrazi.
A ono o toboe besloves-
nom dr Grejvzu i poruci koju
vam je nakrabao? pitao
sam.
Margaret Dent odmahnu ru
kom i gotovo grubo ree:
Razume se da mu nisam
ni pomenula vaa fantaziranja,
Dartkine, To su obine budala
tine koje bi istragu odvele ko
zna u kakav orsokak. . . Go
vee, zar vi ne shvatate ta se
dogodilo? Nestao je jedan izu
zetan vaan eksponat koji sam
ja dnela iz Egipta i za koji
sam bila odgovorna. itav tr
ud naeg istraivakog tima
doveden je u pitanje. Umesto
da se bavimo naukom, mi ar
heolozi sada se nalazimo u ska
ndalozhim rubrikama raznih
novina. Oko naeg naunog ra
da pletu se idiotske, izmilje
ne misterije. A to e da dove
de i do velikih meunarodnih
neprilika vlada Egipta ne
dozvoljava da starine njihove
zemlje nestaju u Londonu!
Dobro, dobro pokua
vao sam da je umirim i doda-
doh: Da li znate ili pret
postavljate ko je ukrao mumi
ju i zato?
AVANTURA 1 37
Gledala me je pravo u oci
dok je odgovarala:
Ne znam ko je ukrao mu
miju princeze Satrapeh, ne zn
ani zato je to uinio. Imam
dve pretpostavke: prva, da je
to delo manijaka, druga da
je to neija neslana ala. To
je sve.
Razume se da sam znao da
ne govori ono to misli i zna,
ali nije bio trenutak za dalju
raspravu. Utom se kraj nas na
oe inspektor i Zigi. Meklin
ree da je vreme da se rasta
jemo.
Hoete li neto da pitate
Zigi ja i mene, inspektore?
upitah i primetih da MargareL
Dem zatrepta oima.
Vas? zaudi se Meklin.
Zato? Da li to znai da i-
mate neke relevantne informa
cije?
Razume se da ne od
govorili brzo, ljutei se na se
be to sam za trenutak smeo
s uma da je inspektor pravi
policijski lisac. Moda ru
tinski razgovor, mislio sam. . .
Gospodine Darkin na
dmono se osmehnu inspektor
Meklin nije na obiaj da
ugledne strane novinare uvla
imo nepotrebno u afere! Ovo
je zemlja u kojoj se strogo po
tuju svaija prava i zakon!
Tu vie nije imalo ta da se
trai, pa ostavismo Margaret
Dent i inspektora da nastave
da se igraju make i mia i
krenusmo svojim poslom Iz
najblie uline telefonske go
vornice pokuasmo da dobije
mo ustanovu koja se zvala In
stitut za uporednu arheologiju
u kome je radio Brajan Sali
ven. Tamo nam rekoe da ar
heolog Saliven danas nije do
lazio na posao javio je da
je iznenadno oboleo. Ba fino.
Imali smo njegov ikucni tele
fon, no Zigi i ja odluismo da
pokuamo sa prepadom, da ga
uhvatimo na legatu.
Brajan Saliven je iveo u
jednoj mirnoj ulici ivopisnog
kraja Londona koji se zove Pa-
dington. Ulica je bila pusta i
samo nedaleko od Salivenove
kue bio je parkiran jedan au
tomobil bio sam siguran da
se u njemu nalaze agenti Skot-
land Jarda. Nema veze. Tipina
londonska ulica, tipina mala
zgrada, tipinih nekoliko stepe-
nika do ulaza, tipina vrata, ti
pian ak i zvuk zvonca na ko
je sam pritisnuo svom snagom.
Morao sam zvonjenje da po
novim nekoliko puta, a onda
se zau arheologov glas koji
upita ta traimo.
Otvorite, Salivene! - re
koh otro.
Upalilo je Saliven mora
da je poverovao da smo poli
cajci, jer otvori vrata. Kad vi
de Zigi ja i mene on se tre, ali
38 AVANTURA 1
bilo je dockan. Bez razmilja
nja kroeih u kuu.
- Kako to izgledate, ove-
e?! rekoh sasvim iskreno.
ak ni Zigi vas ne bi ga-
nije sredio!
Arheologovo lice bilo je u
modricama i podlivima, epao
je, a jedna ruka mu je bei
votno visila.
Da li ste to ispali iz vo
za? pitao sam ga. - Ili ste
se nespretno igrali sa slono
vima?
ta hoete? ljutito re
e Brajan Saliven. Dosta mi
je razgovora od jutros!
Uvek je bolje razgovara
ti nego dopustiti da vas neko
ovako strano prebije pri-
metih pouno.
Zigi i ja ve smo se nali u
kui, zatvorili vrata za sobom.
Videh da je i unutranjost ov
og doma tipino londonska
living rum i trpezarija u parte
ru, verovatno i mala radna so
ba, stepenite koje vodi na sp
rat i tako dalje. . . Baoih se u
najbliu fotelju, a slino ali sa
naporom uini i Saliven. Zigi
se motao po sobi, neto zagle
dao, cunjao, a onda mi doba
ci:
Mislim da nije ozvuen. . .
ta hoete od mene?
pitao je arheolog.
Jue smo se tako lepo u-
poznali primetih. Dogo
vorili smo se da se ponovo vi
dimo i popriamo. Vi ste vi-
tez-spasilac vae drage Megi, a
ona je, kao to znate, sada u
veim nevoljama nego ikad ra
nije. Pa, ako zaista elite da
joj pomognete, onda ete mo
rati malo da popriate s nama.
Ve sam sve rekao inspe
ktoru Meklinu iz Skotland Ja-
rda uzdahnu Brajan. Ju
tros je upao ovamo kao oluja.
ta ste mu rekli?
Pitao me je ta sam radio
sino odnosno noas. Rekao
sam da sam bio u jednom pa-
bu, rekao sam ime. Tamo sam
poprilino popio. Poao sam
kui i u jednoj mranoj ulici
- rekao sam kojoj napali
su me huligani i pretukli. To
je sve. Inspektor je paljivo za
beleio moju izjavu i saveto-
vao mi da stavljam obloge na
modrice.
Lepo, Brajane klimnuo
sam glavom. A sad mi is
priajte istinu.
To je istina! tvrdio je
Saliven.
Kojeta! zavrteo sam
glavom. Podsetiiu vas ta
je istina. Sino oko deset sati
pozvala vas je dir Margaret De-
nt, vaa draga Megi, i sva pre-
padnuta vam saoptila da je
saznala da mumija princeze
Satrapeh krije neku veliku ta
jnu u svom omotau, i da se
strahovito boji da e se neko
toga domoi pre nego to ona
AVANTURA 1 39
sutra doe u Britanski muzej.
Vi ste, kao pravi vitez, obeali
da ete srediti stvar. Pohitali
ste u Muzej. Vi tamo ne radite,
ali bili ste u Britanskom mu
zeju bezbroj puta, posebno kod
Megi, u njenom odeljenju. Pro
valili ste kroz sporedna vrata
koja privremeno nemaju ala
rmne ureaje i. . .
Vi ste ludi ako mislite da
sam ja ukrao tu prokletu mu
miju! prekide me Brajan
Saliven besno. Ja sam arhe
olog, ovee! Moda sam i ma
lo aav, ali ne kradem mumi
je! Kakva morbidna ideja!
Gde ste sakrili ljupku pri
ncezu sa zlatnim zubom?
pretoim glasom upita Zigi Se-
kan i blago uhvati Brajana za
ruku koja mu je viisila. Arhe
olog zajauka.
' ta hoete od mene?
zapomagao je. Pustite me!
Zvau miliciju!
Sumnjam rekoh tvrdo
i unesoh mu se u lice. Poli
ciji biste morali da objasnite
ta ste noas traili u Britan
skom muzeju. Policiji biste mo
rali da objasnite ta to Megi
krije, a ona neto ikri je, jer o
tome policiji nije rakla ni re.
Jedini nain da zaista pomog
nete Margaret je da Zigiju i
meni kaeite listinu.
Brajan Saliven je neko vre-
' me utao i razmiljao, a onda
klimnu glavom i poe da go
vori:
Dobro, neka tako bude.
Zvala me je Megi telefonom.
Rekao sam da u da se uu-
njam u Muzej i vidim o emu
se radi. Bio sam tamo pre po
noi. Neopaeno sam stigao do
tog sporednog ulaza. Kada sam
hteo da kalau/om otvorim vra
ta, primetio sam da su ve ra-
zvaljena, to me je iznenadi
lo i uplailo. Gurnuo sam tiho
vrata i kroio unutra a on
da su neki ljudi skoili na me
ne i poeli besomuno da me
tuku. Ja sam snaan i dobro
sam se branio, ali njih je bi
lo vie. Istrao sam na ulicu,
a oni za mnom. Pao sam, a oni
su poeli da me gaze. Onda su
se valjda neeg uplaili i odju
rili su do nekih kola u senoi i
odvezli se. to sam bre mo
gao, onako prebijen, pokuao
sam da se sklonim sa tog me-
sta, pogotovu to sam u dalji
ni video policajca pozornika.
Moja kola su bila u blizini i
neikako sam se dovukao do ku
e.
Pa ste pozvali Megi, zar
ne? pitao sam.
Jesam priznao je Bra
jan Saliven. Ona mi je re
kla da utim i sve zaboravim.
Kazao sam da sam zabrinut i
da nita ne shvatam, a Megi mi
je rekla da je sad sve u Bo
jim rukama.
40 AVANTURA 1
Bio sam siguran da Brajan
Saliven govori istinu i daoh
Zigiju znak da sam zadovoljan
posetom.
Ovo to ste nam ispriali
nikome neemo rei obratih
se arheologu. ak ni Mar-
garet. Dajem vam re. Ali, za
nima me zato ste napustili
ekipu prilikom iskopavanja u
Karnaku?
Idite do avola, mnogo se
meate u moj ivot! opet se
razbesne Saliven. Tamo je
postalo nepodnoljivo! Dr Sa-
mjuel Marner i dr Tomas Gre-
jvz su bili ljudi na mestu i
pravi naunici, ali onaj prok
leti Piter Kanings mi je iao
na nerve. To je bolesno ambi
ciozan ovek koji je na svaki
nain hteo da se proslavi otk
riem groba princeze Satrapeh.
I sve nas je maltretirao.
Da niste bili previe lju
bomorni? pitao sam. Vi
i Margaret Dent nekad ste bili...
- Da, vole!i smo se nasta
vila je da se uzburkava Braja-
nova vrela irska krv. Ali, to
me je, doao kraj i mi smo
ostali samo dobri drugovi. Po
sle se pojavio taj Piter Kani
ngs i uspeo da zavede Megi.
ta sam mogao? Uostalom, mi
smo ve bili prekinuli. . . Ka
nings je bio perspektivan, ja
sam svuda samo pravio nepri
like. Kanings je lep ovek. Mi
slim da mu je mnogo stalo do
Megi i da bi sve uinio da ona
bude srena. To mu prizna
jem. . .
Poeo sam iskreno da saa-
ljevam ovog aavog Salivena.
- Piter Kanings i Megi su
mi ponudili da uestvujem u
ekipi priao je momak dar
lje. Pristao sam. Meutim,
tamo u Egiptu su pdele da se
dogaaju udne stvari. Piter
se ponaao kao da je glavni
gazda. Ljudi iz oslinga,
koji su finansirali iskopava
nja, takoe su se ponaali kao
da su i oni gazde. Poeli su da
komanuju i Piterom, a on je
to trpeo. Ja nisam hteo! Posle
jedne uasne svae pokupio
sam se i otiao.
Ali ste ostali prijatelji sa
Megi primetio sam.
Razume se sloio se
Brajan Saliven i zautao, pre
dajui se nekim svojim misli
ma.
Zigi i ja smo ga ostavili ona
ko isprebijanog da sedi u fote
lji i razmilja o prolosti i bu
dunosti. Dok smo ulazili u na
a kola primetili smo da je
automobil u kome su se vero-
\atno nalazili ljudi iz Skotland
Jarda i dalje na istom mestu.
To nas nije mnogo uznemirava-
lo. Zigi ukljui motor i upita
kuda emo.
Idemo u Dosling da
malo popriamo sa onim nesta
AVANTURA 1 41
nim momcima rekoh, a Zi-
gi dade gas.
iji. *
U prostranom holu firme
Dosling priao sam jednom
od portira i zamolio ga da nas
odvede do gospodina Nortona
Ridveja, jednog od njihovih
direktora. ovek poe da obja
njava da treba prvo da nas
najavi telefonom, ali Zigi je
postao nestrpljiv zavrte mu
ruku i zarea:
Vodi nas kod .Ridveja i
ne trabunjaj!
Portir vie nije oklevao. Za
as se naosmo u jednom od
nekih posebnih liftova, a usko
ro i u Ridvejovoj kancelariji.
Tek tada Zigi pusti portira i
gurnu ga ka vratima. Norton
Ridvej, uglaen i dostojanst
ven, ustade od svog stola i oz
biljno ree:
ta ovo treba da znai,
gospodo? Javili su mi sa por
ti rnice da ste. . .
Zavei! prekinuh ga.
Ja u da postavljam pitanja.
Zigi iz depa izvadi kutijicu,
iz nje onaj mali mikrofon ko
ji smo pronali u olovci do-
bijenoj na poklon, i prui mi
ga. Ja sa dva prsta uzeh taj
majuni predmet i stavih ga is
pred Ridveja na sto i upitah:
ta je ovo?
Brzo i neoekivano Norton
Ridvej dohvati teak pritiski
vao za hartiju i njim tresnu po
malom mikrofonu, pretvaraju
i ga u prah.
To vie nije nita drs
ko odgovori on.
Oh, ne budi smean, Rid-
veju rekoh. Zar misli da
mi to nismo fotografisali, po
kazali onome ko treba i predu-
zeli sve potrebne mere da se
osiguramo?
Norton Ridvej duboko uz
dahnu, pa poe da govori:
ao mi je to je dolo do
nekih nerazumevanja. Moram
da vam pre svega naglasim da
smo mi ogromna, uticajna i
ugledna firma. Ja upravljam
samo jednim sektorom, Mi
smo uloili veliki novac u ar
heoloka istraivanja u Egip
tu. Zadovoljni smo to su is
kopavanja dala tako sjajne re
zultate, ali vrlo zabrinuti ako
to pone da se pretvara u neku
aferu koja moe tetiti naem
ugledu.
Skrati priu i prei na
stvar opomenuh ga.
Kada smo saznali da ova
mo dolaze Nik Darkin i Zigi
Sekan da piu o mumiji prin
ceze Satrapeh, pobojali smo se
da to moe da nam kodi
nastavi Norton Ridvej. Vi
traite senzacije. . .
Ma ta mi ree! razbe-
sneh se. Mi smo ugledni no
42 AVANTURA 1
vinari, bitango, a n^i listovi
i televizija imaju visok reno
me!
Moda smo, zaista, prete-
rali u bojaznima pristade
Ridvej. Mislim da to moe
mo da izgladimo. . .
I tako ste ti i tvoja ban
da, tobo iz nekakvih bojazni,
prislukivali Zigija i mene,
pratili nas po Londonu i okoli
ni, a onda nam, u praskozorje,
poslali etiri naoruana maski
rana tipa da nam prete revol
verima, zar ne? - estio sam
se dalje. Ridveju, loe ti
se pie! Prislukivanje je neza
konita stvar, za ono to ste
uinili u sanatorij umu Grin
Haus ide se u zatvor, a za na
pad maskiranih ljudi ide se
pravo na robiju! Da ne pomi-
njem provalu u Britanski mu
zej i prebijanje onog nesrenog
Brajana Salivena!
Norton Ridvej preblede i
poe da muca kako se sve mo
e objasniti, kako se kao dob-
ronamerni ljudi o svemu moe
mo dogovoriti i slino, ali Zi-
gi Sekan iskolai oi i dreknu:
ut! Vadi mumiju!
Ridvej se glupavo osmehnu
i zbunjeno upita:
Ne mislite, valjda. . .
Ne mislim nego znam!
ree Zigi Sekan i ispravi svo
ja iroka ramena to je veoma
pretee delovalo. Gde je mu
mija koju si noas ukrao iz
Muzeja? Ovde? U nekom od
tvojih plakara?
Zauh neki um iza sebe, a
kada se okrenuh videh na jed
nim vratima dva dripca koja
su drala ruke ispod sakoa, da
kle kraj svojih revolvera.
Reci ovim tvojim gorila
ma da nestanu inae e biti
loma! obratih se Nortonu
Ridveju.
Posluao me je, onu dvojicu
prostrelio pogledom i oni se
zaista izgubie. Norton Ridvej
se uhvati za glavu i zakuka:
Gospodine Darkin! Gospo
dine Sekan! Ne mislite, valj
da, da je firma Dosling uk
rala iz Britanskog muzeja mu
miju koja je posle tri i po hi
ljade godina mirovanja isko
pana uz nau pomo! ta to
govorite, hoete li da nas up
ropastite, da nas unitite, da
nas osramotite pred svetskom
javnou!
Smanji doivljaj, Ridve
ju rekoh mirno. Ako je
tako kao to kae, pozovi in
spektora Meklina iz Skotland
Jarda i reci mu da te vreamo
i uznemiravamo, pa neka nas
uhapsi.
Nisam tako mislio uz
vrpolji se Ridvej. Skotland
Jard nema ovde ta da trai.
Ima nemilosrdno ree
Zigi. Da trai i nae mumi
ju. Moda ti je ispod stola. Mo
da u nekom ormanu. Moda
AVANTURA 1 43
u toaletu. Da li si joj ve iz
vadio onaj zlatan zub?
Dospodo, imajte makar
malo razumevanja! zavapi
Ridvej. Ja sam samo slu
benik koji titi svoju firmu!
Nestala mumija nije kod nas,
niti je ikada bila!
To e sve rei Meklinu
iz Skotland Jarda, a on e ti
poverovati ukoliko je lud!
nasmeja se Zigi Sekan.
Dadoh obojici znak da se
smire, a potom zatraih od No-
rtona Ridveja da nam ispria
istinu. Znao sam, razume se,
da e lagati, ali i iz toga se ne
to moglo izvui.
Kad vam budem sve re
kao, sudbina firme Dosling
i moja lina bie u vaim ru
kama zapoe Ridvej, ali ja
mu rukom pokazah da ne gubi
vreme sa frazama nego da pre
e na stvar. On nastavi: Sa
mo moja zamisao je bila da
vas prislukujemo, a ne i osta
lih direktora. . . eleo sam da
imam uvida u ono to ste saz
nali, u materijal koji ste priku
pili. To nije po zakonu, ali
uinio sam tako. Priznajem
da sam se bojao nekih pria o
prokletstvu faraona i slino.
Meutim, razgovori koje ste
vodili sa dr Margaret Dent bi
li su sasvim korektni. . .
Ali, kad smo bili kod Gre-
jvza u sanatorijumu, stvar se
promenila prekinuo sam ga.
Tano priznade Rid
vej. Tada ste govorili o po
ruci koju je dr Grejvz napisao
dr Dent. O nekom filmu u za
vojima kojima je obmotana
mumija. . . Kakav je to film i
u emu je tajna nismo znali.
Dr Margaret Dent vam nije po-
verovala, ali mi smo se zain-
teresovali. Zato je dr Grejvz
simulirao odsutnost, gubljenje
moi govora i ostalo? Neka
afera je bila na pomolu. Pos
lali smo dvojicu u sanatorijum
. da pokuaju da privole dr Grej-
vza da kae o emu se radi.
Ili da ga zauvek uutkaju
primeti Zigi.
Ne, to ne! tvrdio je
Ridvej. Onda su se ta dvo
jica sukobila s vama i izvukla
deblji kraj. . . Sreom, uspeli
su da umaknu pre dolaska po
licije.
teta! proguna Zigi
Sekan.
Poto smo mi, naa firma,
odgovorni za mumiju prince
ze Satrapeh, smatrali smo da
moramo da saznamo ta se to
u njenim zavojima nalazi. Po
slali smo momke da upadnu u
muzej i potrae taj film koji
je, navodno, pomenuo dr To-
mas Grejvz. . . Ali neko je
bio bri, provalio tamo pre
nas, i odneo mumiju zajedno
sa njenom tajnom! To je sve.
To to su nai momci nalete-
li na arheologa Salivena
44 AVANTURA 1
stvar je koja nema mnogo zna
aja.
A oni maskirani koji su
u praskozorje upali u na apa
rtman? pitao je Zigi.
Greka! uliziki uzvi-
knu Ridvej. Kada smo sh
vatili da je mumija nestala,
veoma smo se uznemirili. Pita
li smo se ko je mogao da je
odnese i pomenuti ste i vas
dvojica, pa su momci krenuli
da to provere. Razume se, to je
bilo pogreno. Vi ste no pro
veli sa naim devojkama. . .
Prilino si lagao, ali u
onome to si rekao ima i neto
istine - prekidoh ga i upitah:
Gde je mumija?
Kunem se da pojma ne
mam! tvrdio je Ridvej,
Mi u Doslingu smo zabrinu
ti za njenu sudbinu isto kao i
arheolozi i policija! Sve bismo
dali da saznamo gde se nalazi!
Dok je Ridvej govorio, Zi
gi je pronaao plakar koji je
bio mali kancelarijski bar, pa
poto je tamo naao din -
nasuo dve ae, za sebe i mene.
Iskapih pie i obratih se Rid-
veju:
- Znao sam da je ovo ve
lika firma, ali ne i da imate
u svom sastavu i specijalni od
red gangstera i bitangi! Pris
lukivanje, praenje, upadi u
mirni sanatorijum, upadi u ho
telske sobe, dame za zabavu
koje prikupljaju informacije,
jedan od direktora upravlja
mranim i protivzakonitim po
slovima pa to je previe!
- Mi samo branimo jja ug
led! bezono ree Ridvej.
Svakako, svakako kli-
mnuh glavom. Dobro, pro
palice, zasad emo te ostaviti
na miru, ali potraiemo te su
tra, da vidimo ta e novo ima
ti da nam ispria. A dotle
pazi ta radi!
Zigi nasu jo po pola ae
dina meni i sebi, a kad to sre-
dismo, krenusmo ka liftu. Nor
ton Ridvej je stajao na sredi
ni svog ogromnog kabineta i
smekao nam se ljubazno -
verovatno je bio zadovoljan to
je zasad tako dobro proao.
Zaustavih se na vratima i do
li ac ih mu:
Uzgred, bitango, valjda ti
je jasno da sam ovaj na ma
li razgovor snimio?
Izvadio sam iz depa mini-
kasetofon i pokazao mu ga.
Ridvej samo slee ramenima,
a nas dvojica se spustismo u
hol. Niko nije pokuao da nas
zadri.
Podne je odavno prolo, ali
mi smo nali jedan restorani
gde smo mogli dobro da rua
mo. Zigi i ja smo prelistavali
popodnevna izdanja listova i
cerekali se onome to su nae
kolege pisale. Bilo je tu, razu
me se, ponovo rei o proklet
stvu faraona, o mumiji koja je
AVANTURA 1 x 45
netragom nestala. Novinari su
se pitali ko je to uinio i zato
i istovremeno odgovarali izba
cujui najneverovatnije hipote
ze. Meu mnogim glupostima
primetih i svoj vic o mumiji-
nom zlatnom zubu. Ali, sve u
svemu, u novinama nismo pro
nali nikakvu novu i korisnu in
formaciju. Jedna vest, gurnuta
u ugao strane, privue mi pa
nju. Bio je to kratak izvetaj
o upadu lopova u sanatorijum
Grin Haus kojom prilikom
samo to nije nastradao poz
nati arheolog dr Tomas Grejvz.
Lopovi su pobegli, a dr Grejvz
je smeten u posebnu sobu gde
je bolje uvan. Stanje dr Grej-
vza je i dalje loe, neprome-
njeno. Dakle, odluio je i da
lje da uti, pomislih.
. Posle svega onog to nam
je priznao i ispriao Ridvej,
postajemo opasni za njega i
firmu obratili se Zigiju.
Vie nam nee samo pretiti
revolverima, ve e ih i upot
rebi ti.
Biemo oprezniji ree
Zigi. Ali, gde je mumija?
Eh, na nekom ubritu,
moda u prvoj kanti kraj Mu
zeja, u Temzi, u nekoj garai
uzdahnuo sam. Zavisi ko
ju je odneo i zato. Ako je ne:
ija ala pojavie se jedne
noi na Trafalgar skvera. Ako
je to delo nekog fanatinog ko
lekcionara pakuju je za put
u Ameriku, Skandinaviju, Af
riku, ko zna. . . Ako je ukrade
na zbog onog to je krila u
svom omotau, onda. . .
Zautao sam jer mi je izne
nada sevnula jedna smela mi
sao. Ako nije bila vana mumi
ja nego samo ono to je ona
rila, onda se nije smelo gu-
iti vreme.
Hajde, Zigi rekoh ner
vozno. Treba da posetimo
Margaret Dent. Nee biti oara
na to nas vidi, ali mi smo no
vinari i obavezni smo da pora
zgovaramo sa osobom koja
najvie zna o mumiji princeze
Satrapeh. Na dragi ef Bi Bi
nam nikad ne bi oprostio ako
bismo to propustili.
Margaret Dent je stanovala
na Bejsvoteru, u divnom zda
nju preko puta Hajd parka.
Velika kapija je, razume se,
bila zakljuana i pritisnuh ta
ster na interfonu. Prilino smo
ekali dok se Margaret Dent ne
oglasi:
Recite, Darkine, zato ste
doli?
Jasno, ovako fina kua ima
la je i mali televizijski sistem,
pa je svako ii svog stana mo
gao da vidi ko je pred vrati
ma. Rekoh da mi je ef iz Ci-
riha naredio da svakako jo
jednom razgovaram s njom, i
da u dobiti otkaz ako ne oba
vim zadatak. Margaret kao da
46 AVANTURA 1
se neko vreme premiljala, a
onda ree:
- Trei sprat. . .
Vrata se otvorie. Mali hol,
iroko stepenite, ali Zigi mi
pokaza lift sa strane. Margaret
Dent nas saeka na vratima
svog stana. Bila je ljubazna,
ali uzdrana. Uvede nas i ve
na prvi pogled shvatih da stan
nije naroito veliki, ali da je
savreno ukusno ureen, udo
ban i svetao. Kroz jedna vra
ta videla se Margaretina radna
soba ije su zidove prekrivale
police sa knjigama. Sedeli smo
u prostoriji koja je bila living
rum, trpezarija i salon istov
remeno, to je delovalo skla
dno i prijatno.
Poeo sam da postavljani ra
zna pitanja o iskopavanjima
u Egiptu, o faraonu Tutmosu
Prvom, o princezi .Satrapeh, o
mumijama uopte, o ovoj nes-
taloj posebno. Nita novo ni
sam saznao, a nisam to ni oe
kivao. Margaret je odgovarala
spremno, mada je nekoliko pu
ta kriom pogledala na sat.
Kada krenu da nam iz kuhinje
donese aj eh, pristao sam
i na onaj grozni engleski aj
sa mlekom! promaja malo
odkrinu vrata susedne pros
torije, valjda spavae sobe. Sa
mesta gde sam sedeo tamo ni
ta nisam mogao da vidim, ali
Zigi mi namignu i ree:
Ona se pakuje. . . Nekud
putuje. . . Tamo je kofer. . .
Utom je Margaret opet bila
sa nama. Tokom daljeg razgo
vora predloih joj da negde za
jedno veeramo, ali 06a odbi
ree da e ove veeri biti
zauzeta, kao i sutra, kao i ne
koliko sledeih dana.
Verujte da je to istina,
gospodo ; osmehnu se ona.
Ne bih elela da pomislite
da iz bilo kojih razloga izbega-
vam vae drutvo.
Ne mogu da poverujem
da Niku Darkinu moe da se
dogodi da u tri dana koja pred
lae ne moe da veera sa jed
nom damom alio sam se.
Hajde Margaret, nemojte
da izgubim poverenje u sebe!
Zaulo se zvonce, Margaret
ode do interfona, i usmo ka
ko nekom govori da neto do
nese gore. Izae u hodnik i
vrati se sa jednim omotom u
rukama neim to je neki
kurir doneo. Nastavili smo ra
zgovor, ali primetio sam da je
Margaret postala nervoznija,
a onaj omot nije isputala iz
ruku.
Znaajno pogledah u Zigija,
a on trepnu oima i slee ra
menima. To je znailo da i a
treba da se rtvujem. Pa, dob
ro. . . Pruajui ruku da doh
vatim cigarete, prevrnuh olju
sa onim uasnim ajem na svo
je odelo.
AVANTURA 1 47
Ba sam trapav! uzvi-
knuh skaui na noge.
Nije nita strano smi
rivala me je Margaret. Haj
demo u kupatilo da to opere
mo. . . Ovuda. . .
Dabome, dogodilo se kao to
sam oekivao Margaret je
ipak bila samo arheolog! Jer,
kad krenu sa mnom, ona spus
ti onaj omot na fotelju. Sada
je na Zigija doao red da po
kae ta zna i ume, mislio sam,
i nadao se da koverat nije za
peaen.
Fleku sa odela skinuo sam
za dve sekunde, ali ja sam upo
rno trljao i ponovo kvasio Lo
mesto, a kada Margaret htede
da me ostavi samog u kupati
lu zatraih ist ubrus i sa
pun. Mora da je u tom trenut
ku pomislila da sam patoloki
istunac. Najzad,, kad se po-
bojah da e neto posumnjati,
krenusmo u sobu.
Ve na prvi pogeld znao sam
da je-sve obavljeno kako tre
ba. Omot se nalazio na fotelji,
kako ga je Margaret ostavila,
a Zigi se zadubio u razgledanje
nekog arheolokog asopisa.
Postavih jo dva-tri formalna,
pitanja, a onda me Zigi opo
menu da treba da poemo da
telefoniramo efu. Margaret
nas isprati do vrata. Dok smo
se rukovali, ona ree:
ao mi je to smo se upo
znali pod ovim udnim okol
nostima, Darkine. Sada sam,
nervozna i zbunjena zbog ne
stanka mumije, jer to e done-
ti mnoge komplikacije sa egi
patskom vladom i naim vlas
tima. Inae, verujem da bi bi
lo prijatno askati s vama.
Ako tako mislite re
koh veselo onda u sve ui
niti da do toga doe to pre!
Obeavam!
Goreo sam od elje da saz
nam ta je bilo u onom kover
tu i da li je to vano za nas
dvojicu, ali o tome upitah Zi
gija tek kad se naemo na uli
ci.
Nee verovati, Nik na
srne ja se Zigi Sekan u omo
tu se nalazi njena avionska
karta za Kairo, za noanji let.
To je, znai, doneo kurir
iz putnike agencije rekoh
zamiljeno. Pa, lepo ... Si
tuacija postaje sve zanimljivi
ja.
Zagi me je tako dobro po
znavao da mi se ponekad ini
lo da moe da mi ita misli.
Zato se ne iznenadih kad me
upita:
Misli li da emo uspeti?
Da, ako se potrudimo
odgovorih. I ako budemo
imali sree.
Dok smo se utei vozili ka
naem hotelu, razmiljao sam
o Margaret Dent. Ve prilikom
prvog susreta zakljuio sam
da je inteligentna, ali nisam
48 AVANTURA 1
oekivao i da je toliko predu-
zimljiva. A onda pomislih ka
ko njen put u Kairo baca sa
svim odreenu svetlost na i
tav sluaj, i kako poneto to
se inilo da je misterija i taj
na, postaje bistro i jasno.
*
Zigi i ja smo stajali za an
kom na londonskom Hitrou
aerodromu. Ja sam se oprede-
lio za din, moj ortak za pivo.
Bliila se pono. Morao sam
sebi da priznam da sam bio
pomalo umoran prole noi
smo se provodili sa devojka
ma iz Doslinga, itav dan
je bio pun uzbuenja zbog ne
stale mumije, a vee smo Zigi
i ja proveli organizujui na
brzinu na put u Egipat. Jer,
kad smo se iz hotela javili na
em efu u Cirih, Bi Bi je od
mah shvatio situaciju i zahte-
vao da smeSta odletimo u Ka
iro. Imali smo sree da dobi
jemo karte za isti avion kojim
je putovala i Margaret Dent,
to je bilo veoma vano.
Na odlazak za Egipat dra
li smo u tajnosti, koliko je to
bilo mogue. Recimo, telefoni
rao sam Sjuzan Jork i dogovo
rio se da se s njom sretnem sut
ra, kao da u biti u Londonu.
Isto sam uinio i sa onim dri
pcem Ridvejom zakazao
sam mu sastanak u njegovoj
kancelariji za 11 asova, a po
zvao sam i prebijenog-arheo
loga Brajna Salivena i obeao
mu da u ga svakako sutra po-
setiti i ispriati mu vane stva
ri koje sam saznao. eleo sam
da svi ti ljudi veruju da Zigi i
ja, zajedno sa Skotland Jard-
om, pretraujemo London ne
bi li nali mumiju sa zlatnim
zubom . . . Mislim da bi na sve
njih porazno delovalo da sa
znaju koliko je u ovom trenut
ku mumija nevana, kao i da
e se jednom iznenadno i slu
ajno pojaviti izazivajui bes
mislenu senzaciju.
Pitao sam se koliko je ins
pektor Meklin kapirao u emu
je stvar. Ako se nije dosetio
gubice vreme traei mumi
ju. Ako jeste zato je do
zvolio Margaret Dent da napus
ti London? Nema sumnje da
ga je ona obavestila da putu
je u Kairo i da je on morao da
se sloi, da odobri, jer Megi je
bila vaan beoug u njegovoj
istrazi.
Preko zvunika su pozvali
putnike za Kairo da pristupe
pasokoj i carinskoj kontroli
bio je to broj naeg leta
pa smo Zigi i ja polako kre
nuli. Munuh svog drugara u
redu ispred nas, sa torbicom
u rukama i fotografskim apa
ratom o ramenu, stajala je i
Margaret Dent. Prola je po
AVANTURA 1. 49
red slubenika koji nita nisu
pitali. Zigija su malo zadrali
zbog silnih aparata i kamera
koje je nosio to je inov
nika koji preko monitora pra
ti sadraj torbi putnika zain-
teresovalo, ali nije bilo prob
lema. Nali smo se sa ostalim
putnicima u odeljenju u kome
se eka ukrcavanje u avion.
Polako sam priao Marga-
ret koja je kroz ogromna stak
la posmatrala svetlosti aero
droma i rekao:
Ipak emo veerati zaje
dno, Margaret. I to ne na zem
lji, nego visoko u nebu, to je,
priznaete, mnogo lepe i ro
mantinije.
Margaret se naglo okrete i
nije mogla da sakrije iznena
enje. Dugo me je samo gleda
la pravo u oi, a onda se os-
mehnu i ree:
Zaista ste veoma veti,
Darkine.
Zovite me Nik predlo
ili. Krae je i prisnije.
Kako ste saznali da pu
tujem za Egipat? pitala je
Margaret. Ko vas je obaves-
tio?
Telefonirala mi je mumi
ja princeze Satrapeh odvra
tili. Ona se sad krije po
Londonu, prepadnuta od stra
nih policajaca. I novinara.
Ali, ja sam joj simpatian. Re
kla mi je da odem u Egipat i
tamo u Karnaku pozdravim
njenog tatu, mamu, brata i os
tale faraonske mrtvace. Kae
da je zaboravila to po vama da
porui.
Margaret slee ramenima i
ne pokaza da joj se moje du
hovitosti dopadaju.
Moj prijatelj i kolega, dr
Piter Kanings, koji, kao to
znate, sreuje u Kairu pred
mete pronaene u grobnici
princeze Satrapeh, strahovito
se uzbudio kada je saznao da
je mumija ukradena iz Britan
skog muzeja govorila je Ma
rgaret oigledno imajui po
trebu da mi to kae. Rekao
mi je da doem u Kairo to
pre, -da zajedno pokuamo da
smirimo egipatsku vladu koja
je sad vrlo ljutita.
Da, da, razumem klim
nuo sam glavom.
Poto je mumija nestala,
ja trenutno zaista nemam ta
da radim u Londonu nasta
vila je Margaret. A u Kairu
mogu da budem korisna Pite-
ru . . . Pitala sam u Muzeju
svog efa, ser Defri Hjuza, da
li se s tim slae. Nije imao ni
ta protiv. Inspektor Mek li n iz
Skotland Jarda rekao je da mu
sada u Londonu nisam potreb
na. Eto, to je sve.
Zato mi sve to govorite?
pitao sam.
Zato to mislim da je bo
lje da vam sama kaem nego
50 AVANTURA 1
da me o svemu tome izokola
ispitujete, Darkine . . .
Nik! opomenuti je da
ru jui je jednim od svojih os-
meha za koji sam verovao da
je vrlo zavodniki. - Zovite
me Nik!
Dobro, Nik ... prihva
ti Margaret. Kaite, Nik,
ko vam je rekao da putujem
noas za Egipat?
Ba niko, kunem vam se!
rekoh stavljajui ruku na
srce. Ali, nadam se da vam
ne smeta to smo saputnici.
Margaret htede neto da od
govori, ali tada nas pozvae u
avion.
Zigi i ja smo imali mesta po
zadi, Margaret se nalazila u
prednjem delu aviona. Dok smo
poletali i hvatali visinu, Zigi i
ja smo tiho raspravljali o na
em sledeem potezu, nastav
ljajui tako analizu situacije
koju smo obavili jo ranije.
Naa draga Megi ima ko
fer ili dva od prtljaga mrm
ljao je Zigi. Oni se nalaze
u odeljenju za kargo i do njih
ne moemo da dopremo. Mis
lim da koferi i ne treba da nas
interesuju. Megi nije smela ne
to tako vredno da stavi u ko
fer, jer dogaa se da se prt-
Ijag izgubi tokom puta, pogo
tovo to sleemo u Atini.. .
Dakle, nosi sa sobom. Gde je
sakrila? Moda je stavila u ne
ki dep, moda u torbicu. Ja
u se pobrinuti za torbicu, a ti,
Nik, pretrai joj odeu.
Kako to da izvedem, po
bogu? pobunih se. Pa ne
e mi dozvoliti da je grlim!
Snai e se ve nekako
bodrio me je Zigi. Isko
risti zadravanje u Atini. Oti
i emo do bara da neto po
pijemo, to e ti biti prilika.
Leteli smo iznad Francuske.
No je bila divna, zvezdana,
daleko ispod nas svetleli su
gradovi. Servis u avionu bio
je savren. Stjuardese su se
utrkivale da nas ugoste. Kad
ta njihova jurnjava malo osla
bi, uputih se do mesta gde je
sedela Margaret. Naoh je ka
ko gleda kroz prozor. Mesto
do njenog bilo je slobodno i ja
sedoh.
Moj sused je otiao samo
do toaleta obavestii me Mar
garet. Brzo e se vratiti.
Onda u otii sloih se.
Ali, priznaete, ipak je bilo
po mome, veerali smo zajed
no. Dodue, nismo bili jedno
pored drugog, ali smo se nala
zili u istoj sali, odnosno u avi
onu.
U pravu ste osmehnu
se Margaret i upita: Hoete
li mi najzad rei zato putuje
te u Kairo? Ima li to neke ve
ze sa mnom?
Razume se da ima od
govorili. Na zadatak je da
skupimo materijal o iskopava
AVANTURA 1 51
nju grobnice princeze Satrapeh.
Zato smo igi i ja doli u Lon
don. Tu smo dosta saznali
vi ste nam o tome priali a
dogodila se i ta udna kraa
mumije, pa smo zadovoljni pri
kupljenim informacimaja. Izvi
nite, imate li upalja? Ja sam
svoj zaboravio tamo kod Zigi-
ja.
Margaret pogleda na stoi
gde su joj se nalazile cigarete
ali tamo upaljaa nije bilo. Ni
je ni moglo, jer im sam seo
pored nje ja sam upalja ve-
to i neprimetno smotao u svoj
dep.
Mora da je tu negde
udila se Margaret, a onda po
e da prevre depove svoje
jakne. Paljivo sam posmat-
rao, pretvorivi se u oko. Mar
garet povadi iz depova sve to
se u njima nalazilo razne
sitnice, ali upalja, naravno,
ne pronae.
Nije vano rekoh.
Puiu kasnije. . .
Moda je u torbici! do-
seti se Margaret na moju ve
liku radost. Ona podie torbi
cu koja joj je stajala kraj no
gu i stavi je na stoi, pa za
roni u nju. enske torbice su
uvek zbir najneverovatnijih
stvar i istvarica. Margaret ih
je vadila, vraala unutra. Pa
so, dokumenta, belenice, ma
ramice, olovke, baterija, koz
metika sredstva i spravice i
jo trista uda.
Nastavite sa priom, Nik
opomenu me Margaret.
Da, poto smo Zigi i ja
zavrili londonski deo posla
a ne moemo dopustiti se
bi da gubimo vreme tragajui
za nestalom mumijom, odlui
li smo da skoknemo do Kaira
i tamo razgovaramo sa njiho
vim strunjacima i vaim ko
legom Piterom Kaningsom o
arheolokom otkriu veka, ka
ko nazivaju va poduhvat
govorio sam. To je itava
pria. Sluajnost je to putu
jemo s vama. Ali, nadam se da
ete nam u Kairu pomoi.
Svakako potvrdi Mar
garet.
Bio sam istinski iznenaen
kako Margaret leerno pretura
po svojoj tani, kao da nema
ba nita od mene da sakrije,
kao da se tu nije nalazilo ni
ta to joj je vredno. To me je
veoma zabrinulo.
U tom se vrati Margaretin su-
sed, pa moradoh da ustanem i
ustupim mu mesto. Dobacih
Margaret:
Popiemo neto u Atini,
kad sletimo!
Ona klimnu glavom, a ja se
vratili Zigiju.
Nieg sumnjivog nema ni
u depovima, ni u torbici
rekoh sumorno. Bio sam ot
vorio etvore oi.
52 AVANTURA 1
Moda te je prevarila, iz-
blefirala primeti Zigi.
Ne verujem odvratili.
Nije ona ba toliko veta.
Niti zna da mi znamo. . .
To ne valja sloi se Zi
gi Sekan. Dakle, verovatno
se ipak opredelila za kofer, a
to mnogo oteava stvar.
Rekoh da bi trebalo malo da
dremnemo, jer e nam posle
toga mozgovi bolje raditi. Ali
ini mi se da tek to sam uto
nuo u san osetih kako me Zigi
drmusA i uh kako govori:
Sleemo, Nik. Atina!
Zadravanje na atinskom
aerodromu trebalo je da po
traje oko pola sata. Zigi i ja
zaas pronaosmo Margaret i
povedosmo je do bara. Ona je
drala svoju torbicu u rukama,
fotografski aparat joj je visio
0 ramenu i, onako u jakni i
sportskoj suknji, delovala je
veoma zgodno. Naiuismo pi
e Margaret je pila samo
neki voni sok i bilo je pri
jatno. Zigi i ja smo pili me-
taksu pa, nalazili smo se
u Grkoj! Podigosmo ae da
se kucnemo i predloih naoj
saputnici:
Slikajte nas, Megi, mene
1 Zigija, kako pijemo metak-
su.
Ne mogu tre se ona.
Nemam film u aparatu . . .
Nije mi promakla njena ma
la zbunjenost.
Nema problema! na-
smeja se Zigi, vadei jedan
film iz svog depa. Sada
emo ovo staviti u vau kame
ru . . .
On prui ruku da dohvati
Megin foto aparat, ali ona ga
je vrsto drala za kai i pri-
metih da se uzbudila.
Ne treba ree Marga
ret.
Zigi i ja izmenjasmo pogle
de.
Dobro pristade Zigi.
Slikajte nas mojom kame
rom!
Moj drugar joj prui jedan
od svojih aparata, ali poto je
to bilo udo najmodernije fo-
to-tehnike Margaret nije zna
la ta s njim da radi, pa Zigi
poe da joj objanjava.
Pogledajte, to je isto kao
i na vaem aparatu - govorio
je Zigi uzimajui od Margaret
njen aparat, to ona vrlo ne
voljno pristade. Evo, ovde
se pogleda, ovde se pristisne.
Zigi stade pored mene i do-
viknu Margaret da kljocne.
Kada ona to uini, on zatrai
da ponovi, pa me zagrli. Za
sve to vreme drao je Marga-
retinu kameru u rukama. Lju
di za barom mora da su nas
prezirali kao poslednje pro
stake koji ele da se fotogra-
fiu za uspomenu na aerodro
mu, ali nama dvojici ba je to
bilo vano.
AVANTURA 1 53
Najzad se zavri ta budalas
ta operacija, Zigi vrati Marga-
ret njen aparat i zahvali joj
na fotografskom angaovanju.
Primetih kako naa saputnica
odahnu kad joj se aparat po
novo nae u rukama. Ali, na
avion je nastavljao let i po-
zvae putnike. Ili smo po
red Margaret, a Zigi mi doa-
nu:
Nije bilo lako, ali uspeo
sam.
Bravo, Zigi rekoh i ka
men mi pade sa srca.
im smo poleteli za Kairo,
od stjuardese sam zatraio du
pli din, i tek kad ga iskapih
upitno pogledah u Zigija. On
se nadmono nasmeja i pro-
cedi:
im se zbunila, kad sam
joj zatraio aparat da u njega
stavim film, sve mi je bilo ja
sno. Valjda i tebi.
Razume se klimnuh
glavom.
Priznae da je to bilo
dobro smiljeno nastavi Zi
gi. Pravo mesto za film i
jeste fotografski aparat. to
je to istroen film druga je
stvar, i niko ne zna. Zato ga
nije ni unirala za snimanje,
kasetica je smotana stajala na
svom mestu ... E, vidi, ove
spretne ruke su izvadile taj
film i umesto njega stavile dr
ugi, moj, koji nema veze . . .
A onaj koji smo traili sada je
kod nas.
Iz depa je izvadio jednu
kasetu kodak filma i poka
zao mi je pobedniki. U nekim
stvarima Zigi je bio veliki maj
stor, svaka mu ast!
Jedva ekam da ovaj film
razvijem, da saznam kakvu to
veliku tajnu krije ree Zigi
Sekan.
Ko je ukrao mumiju prin
ceze Satrapeh iz Britanskog
muzeja nismo znali, mada smo
pretpostavljali. Meutim, to
sada zaista i nije bilo vano.
Jedno je bilo izvesno: podsta-
knuta porukom koju joj je
navrljao toboe bolesni' dr
Grejvz naa Margaret Dent je
iz mumijinog omotaa izvadim
la fotografski film koji je ta
mo bio skriven verovatno jo
od vremena iskopavanja grob
nice. Kada i kako je to Megi
uinila nismo znali. Moda ga
je pronala sluajno i ranije,
pre upozorenja dr Grejvza, pre
nae posete sanatorijumu. No
sada je znala da se na filmu
nalazi neto izuzetno vano, i
to je htela da odnese svom
momku i kolegi dr Piteru Ka-
ningsu u Kairo.
Sve smo to moj Zigi i ja
pretpostavljali jo u Londonu.
Za film skriven u omotau
mumije znali su i ljudi iz Do-
slinga, kojima je iz nama
zasad nepoznatih razloga ta-
54
AVANTURA 1
kode bio vaan. Zato su pro
valili u Muzej. Navodno, tamo
je neko upao pre njih, Ridvej
se kleo da je tako, ali u sva
kom sluaju ljudi iz Doslin-
ga tamo nisu nali nita
ni film, ni mumiju. Ko je pre
njih mogao da je odnese? Po
stojale su razne mogunosti,
ali Zigi i ja smo tipovali na
jednu koja nam se inila naj-
verovatnijom. Mumiju je uk
rala lino naa draga Megi,
dr Margaret Dent!
Da li je inspektor Meklin iz
Skotland Jarda znao neto o
svemu ovome ili je bar slutio?
Na to pitanje nisam imao od
govor.
Leteli smo na istok i zato
su ubrzo poeli da se pokazu
ju znaci zore. Onda smo dubo
ko pod nama ugledali obrise
obale Afrike.
Bilo je rano jutro, ali na ae
rodromu nas je doekala afri
ka vruina i kairsko arenilo.
To je velika vazduna raskrs
nica svuda su se tiskali putni
ci iz raznih krajeva sveta, slu
benici u uniformama, nosai
i pomoni radnici u galabija
ma, galamilo se i govorilo va
ljda na svim jezicima Evrope,
Afrike i Azije.
Zajedno sa Margaret Dent
poli smo bez problema sve
pasoke i carinske formalnos
ti. Stigli smo u Egipat!
Na izlasku iz aerodromske
zgrade, tamo gde se tiskaju
nosai, prosjaci, taksisti i oni
koji saekuju putnike, videh
jednog mlaeg oveka kako
poe mahnito da mae.
Megi! vikao je. Ov-
de sam, Megi!
To je, razume se, bio Piter
Kanings. Margaret Dent pohi-
ta i baci mu se u zagrljaj. Pri
znajem da je to delovalo pri
lino strasno. Onda videh ka
ko mu Megi prua foto-aparat
i neto govori, pa ovek kai
od aparata dvaput obmota oko
ruke.
Sve ti je to zalud, mom
e! mrmljao je Zigi kroz
osmeh.
Margaret pokaza Kaningsu
na nas dvojicu, pa priosmo i
upoznasmo se. Nema ta, arhe
olog je dobro izgledao. Visok,
relativno vitak, reklo bi se i
snaan, lepog lica i pametnog
ela, ostavljao je upeatljiv ut
isak. Ali, ma koliko da se pra
vio da mu je milo to nas je
upoznao, nije mogao da sakri
je da bi mnogo vie voleo da
smo daleko odatle. On obea
da emo se sresti jo u toku
dana, dade nam svoju adresu,
brojeve telefona. Ponaao se
kao pravi engleski dentlmen.
Rastadosmo se. Poto sam
znao da su Piter Kanings i Ma
rgaret Dent u Hiltonu, od-
luih se da Zigi i ja odsedne-
AVANTURA 1
55
mo u hotelu eraton na oba
li Nila. Naredih taksisti da nas
tamo vozi. Dok smo se probi
jali kroz uvek buni, ivopisni,
prenatrpani Kairo u kome je
sve vrilo jo od ranog jutra,
uivao sam po ko zna koji put
u posmatranju ljudi, ulica, sa
obraaja.
- Misli li da nas ve neko
prati? upita Zigi.
Verovatno slegoh ra
menima. Na nagli odlazak
iz Londona, i to istim avionom
u kome je bila Megi, mora da
je otkriven od onih koje bi to
moglo da zanima . . . Nee nam
dopustiti da se etkamo, a da
ne budemo pod njihovom ko
ntrolom.
Fino proguna Zigi.
Bar e biti zabavno.
*
* *
Dve neprospavane noi ini
le su svoje i sva tuiranja, os-
veavajua pia i dobri klima-
-ureaji u naam apartmanima u
eratonu jedva da su uma
njivali nagomilani umor. Ali,
bar zasad, vremena za odmor
nije bilo. Po jednom stolu sam
rasprosto mape i karte Egip
ta i Kaira i paljivo ih prou
avao. Za to vreme Zigi Sekan
se zavukao u jedno od kupa
tila koje je prepravio za svo
ju foto laboratoriju. Nestrp
ljivo sam ekao da zavri svoj
posao.
Najzad Zigi izae iz ku
patila drei u ruci tek razvi
jeni film.
Onaj ko je snimao upo-
trebio je od moguih 36 samo
12 kvadrata obavesti me Zi
gi. - Kao da je iznenada od
luio da ne snima dalje; Evo,
to je taj film.
Mada se sasvim dobro razu-
mem u fotografiju i umem da
vidim ta se nalazi na negati
vu, ovoga puta bio sam zbu
njen.
To su neki predmeti u
nekoj prostoriji objasni Zi
gi. ovek je snimao fleom.
Kakvi su predmeti saznaemo
tek kad napravim fotografije.
A to e biti brzo.
Moj drugar se opet zavukao
u kupatilo-laboratoriju, uo
sam kako zvidue dok radi.
Desetak minuta kasnije me
pozva da uem. Zigi je svoj
posao obavio, u kupatilu je
svetlela sijalica, u tacnama su
se nalazile fotografije zamoe-
ne u fiksir. Zigi poe da ih va
di jednu po jednu i onako mo
kre da lepi po ogledalu.
ta je to? pitao je Zi
gi.
Prvo sam se malo zbunio,
ali uskoro mi postade jasno.
Snimci su oigledno prikaziva
li ili salu nekog stenjenog
muzeja sa egipatskim starina
56
AVANTURA 1
ma, ili . . . Razume se, bilo je
to drugo!
Ovo je unutranjost grob
nice princeze Satrapeh za
kljuili glasno. To su snim
ci koje je nainio dr Tomas
Grejvz kada su se istraivai
unutra nali. Evo, pogledaj
sarkofag, pa zlatna maska, pa
ove skulpture, pa ovaj otvoren
sanduk prepun ukrasa, ogrlica,
udnih predmeta . . .
Zato je onda ovaj film
vaan, emu tolika trka oko
njega? udio se Zigi. Zar
nam Margaret Dent nije u Bri
tanskom muzeju pokazala sni
mke iz te prastare grobnice i
fotografije predmeta koje je
nainio dr Grejvz?
Bio sam siguran da sam
shvatio u emu je bila stvar i
rekoh Zigi ju:
Da, Margaret nam je po
kazala Grejvzove snimke, ali
na njima se ne nalaze ovi pre
dmeti, ili bar ja nisam prime-
tio. Ono to nam je pokazala
Margaret Dent navodno pred
stavlja ono to je u grobnici
otkriveno. A predmeti na sni
mcima sa filma koji je kod
nas takoe su otkriveni, is
kopani, odnosno pronaeni u
grobnici, ali ne pominju se
kao arheoloki nalaz!
Hoe da kae . . . za
usti Zigi Sekan.
- Hou da kaem da je u
pitanju velika pljaka, Zigi
zakljuih. Dr Grejvz je, na-
merno ili sluajno, snimio sve
to se nalazilo kraj sarkofaga
i mumije princeze Satrapeh. To
se nalazi na ovih 12 negativa.
Meutim, vlastima i javnosti od
onog to je tamo bilo prona
eno pokazan je samo jedan
deo. Taj deo je ono to smo
videli na fotografijama kod
Megi u Britanskom muzeju.
Dakle, na ovom filmu se nala
zi ono za ta se ne zna da po
stoji, ogromno blago koje je
neko prisvojio.
Ko? pitao je Zigi.
Ne znam slegoh rame
nima. Moda Margaret Dent
i Piter Kanings. Moda svi za
jedno. Moda jo neko sa nji
ma.
Zigi Sekan je jedno vreme
utao i razmiljao, a onda re
e:
Mislim da si u pravu, Nik.
I svima njima je stalo da se
dokopaju ovog pareta filma
da tajna nestalih predmeta iz
te proklete grobnice ne bude
otkrivena. Ovo to sad mi po-
seujemo za njih je opasnije
od svake bombe! Moe da ih
otera pravo na robiju.
Ako saznaju da je film
kod nas ... zapoe Zigi, ali
uuta jer ja samo klimnuh gla
vom.
Ovako sjajna otkria zaslu
ivala su da budu zalivena, pa
poesmo usrdno da koristimo
AVANTURA 1 57
mali bar koji smo imali u ap
artmanu. Za to vreme pravili
smo plan naeg daljeg elova-
nja. Potom Zigi ponovo krete
u svoju laboratoriju-kupatilo,
i tamo se podue zadra. Za
to vreme ja sam naizmenino
pijuckao i dremuckao i kroz
ogromne prozore posmatrao
ivopisni Kairo.
Najzad je sve bilo zavreno,
paketi koje smo hteli da po
aljemo zapakovani, pisma na
pisana, telefonski razgovor sa
Cirihom obavljen. Kada je na
ef Bi Bi uo moj kratak i go
tovo ifrovan izvetaj, odmah
je sve shvatio i rekao samo:
U redu stvar, momci, nasta
vite to je znailo da je
zadovoljan i da e na borav
ak u apartmanu eratona^,
pa i drugi trokovi biti ispla
eni.
Ruali smo u jednom od di
vnih hotelskih restorana, a on
da iznajmili hotelski taksi sa
oferom. Voza se zvao Musa
i dobro je govorio engleski.
Prvo smo se odvezli u agenci
ju DHL skraenica Di Ej
E1 je ime firme koja se bavi
superekspresnom dostavom po
iljki u sve krajeve sveta. Tu
smo predali neke od naih pa
ketia. Onda smo otili u Egi
patski muzej staro zdanje
bukvalno pretrpano iskopina
ma iz prolih milenijuma. Za
molili smo da nam pokau pre
dmete pronaene u nedavno
otkrivenoj grobnici princeze
Satrapeh. Jedan od efova mu
zeja, kome smo se predstavili,
rekao je da je poastvovan to
se novinari naeg ranga intere-
suju za te stvari i lino nas je
odveo u prostoriju gde se nala
zilo ono to nas je zanimalo.
Rekosmo da dolazimo iz Lon
dona i razvezosmo priu o
nestanku mumije princeze Sa
trapeh.
To je neuven skandal
ree arheolog dr Mahmud Sa-
dat. Ovde zbog toga vlada
veliko uzbuenje. Naa vlada
je protestovala, udruenje egi-
ptologa takoe ... Mi smo ov
de odmah konferisali sa dr
Piterom Kaningsom iz tima
koji je otkrio grobnicu prince
ze Satrapeh. I on je oajan
zbog toga.
U jednoj sali su se nalazili
predmeti iz grobnice o kojoj
smo razgovarali. Oni nisu bili
izloeni za javnost, ve samo
poredani svuda po podu i sto
lovima, a ispred te sale stajao
je poseban uvar. Dr Sadat ob
jasni da je ovo prostorija u
kojoj radi dr Piter Kanings
pravi zapisnik o svakoj st
varici, registruje otkriveno.
Zigi poe odmah da fotografi-
e. Upitah arheologa da li neg-
de postoje jo neki predmeti
pronaeni prilikom tog isko
pavanja.
58 AVANTURA 1
Sve je ovde objasni
on. To nije malo i to mno
go vredi i za nauku i inae.
Dodue, kada je princeza Sat-
rapeh bila poloena u svoj sar
kofag, pored nje mora da je
bilo stavljeno jo dosta drug
ih stvari, po ondanjim obia
jima, ali oigledno da su plja
kai pre hiljadu ili dve hilja
de godina poneto odneli sa
sobom.
Rekosmo da emo potrai
ti dr Pitera Kaningsa, ali i da
emo sledeih dana ponovo
navratiti u muzej.
ofer Musa nas je strpljivo
ekao. Pomalo zabrinuto ispri
a da misli da nas je neko pra
tio jedna limuzina stajala
je parkirana sve vreme dok
smo Zigi i ja bili u muzeju, a
sada su krenuli za nama.
Priinilo ti se, Musa
umirih ga.
Hotel Hilton je sasvim bli
zu Egipatskog muzeja. Potra-
ismo tamo Pitera Kaningsa i
Margaret Dent, pa deurni sa
recepcije pokuae da ih pozo
vu telefonom. Uzalud nisu
se nalazili u svojim sobama,
no poto nisu predali kljue
ve zakljuak je bio da su u
nekoj od hotelskih sala. Zigi i
ja se upustismo u pretragu sa
lona, barova i restorana. Naj
zad ih opazismo na jednoj te
rasi odakle se pruao divan
pogled na Nil. Popodne je ve
bilo odmaklo i kosi zra
ci sunca su se odbijali od po
vrine te veite i slavne reke.
Margaret Dent i Piter Kan-
ings nalazili su se u drutvu
dva oveka u belim odelima i
iz daljine se videlo da se me
u njima vodi ustar razgo
vor. Na dolazak ih oigledno
nije obradovao, no mukarci
poustajae i Kanings nam pre
dstavi onu dvojicu jedan je
bio Egipanin i zvao se Zakir,
drugi Englez i predstavi se kao
Lojd.
Arheolozi!? upitah dok
smo sedali.
Ne, mi radimo za firmu
Dosling ree Lojd.
Sjajna firma! klimnuh
glavom. Ba jue sam bio
sa jednim od vaih direktora,
Nortonom Ridvej om. Neopi
siva bitanga i propalica!
Za stolom se svi trgoe i po
gledae zbunjeno. Nastavih:
-Taj va Ridvej je mene
i Zigija Sekana prislukivao,
podmetao nam je devojke da
nas pijuniraju, slao svoje go
rile da nam prete revolverima
i da nas pretuku . . . Ali, to
sad nije vano. Postoji u Lon
donu jedan gospodin koji se
zove Meklin, i koji je inspek
tor Skotland Jarda. On e se
postarati za Ridvej a.
Naa firma je vrlo ugled
na .. . zapoe onaj Lojd.
Nemam nita protiv fir
AVANTURA 1 59
me prekidoh ga. Znam
da ste se mnogo angaovali
oko otkria grobnice princeze
Satrapeh i na tome vam esti
tam.
Sponzorstvo firme Dos-
ling ne iscrpljuje se otkriva
njem te grobnice pohita da
objasni Kanings. Poto
Dosling ima predstavnitvo
u Kairu, u kome rade ova go
spoda, mi se i dalje oslanjamo
na njih sve dok itav posao
oko registracije pronaenih
predmeta ne bude okonan.
Oni vas i tite, zar ne?
upitah Kaningsa i dodadoh:
Zato bi ,inae, gospodin
Lojd nosio revolver ispod sa
koa.
To je bio moj drugi udarac,
ali nisam mogao da odolim
izazovu, jer moje iskusno oko
zaista je zapazilo oruje kod
Lojda. /
Imam urednu dozvolu iz-
datu od egipatskih vlasti ki
selo se osmehnu Lojd i upita:
Da li vam to neto smeta,
Darkine?
Zasad ne odvratih
ali me udi. Koliko znam,
Dosling je lanac robnih
kua, pa ne razumem zato
njegovi slubenici treba da bu
du naoruani.
ivimo u udnim i tekim
vremenima primeti Lojd.
Bilo je jasno da sam svojim
grubim primedbama pogorao
raspoloenje za stolom. Zov-
nuh kelnera, naruih svima
pie i poeh da ispitujem Pi-
tera Kaningsa o njegovom ra
du. Ori mi je odgovarao preko
volje, kao neko koga more dru
ge i teke misli. Slino se po
naala i Margaret. Zanimalo
me je kako to jednostavnije
moemo Zigi i ja da stignemo
do Karnaka, odnosno do mes-
ta gde je otkopana grobnica
princeze Satrapeh. Savetovali
su mi da koristimo avion, jer
vozom je dosta sporije.
Na stolu je leao jedan omot
iz kojeg su virile neke fotogra
fije.
Mogu li da pogledam?
upita Zigi. Profesionalna ra
doznalost.. .
Pre nego to je bilo ko dos-
peo neto da kae, Zigi je do
hvatio omot i poeo da vadi
fotografije iz njega. Zagledao
ih je i komentarisao:
Vrlo dobri snimci. . . Da
ii ste ih vi nainili, Margaret?
Poto je spustio fotografije
na sto, mogao sam da vidim
da su na njima Bakingemska
palata, Big Ben, Trapalgar
skver, jednom reju London.
Ne, nisam ja suvo od
govori Margaret.
Dosetih se u emu je stvar.
To mora da su bile fotografije
sa filma Zigi ja Sekana, koji
joj je on poturio kada je iz
njenog aparata ukrao film dr
60 AVANTURA 1
Grejvza. . . Margaret Dent, Pi-
ter Kanings ili ljudi iz Dos-
linga odmah su ga ovde u Ka
iru razvili, im ga je Margaret
donela, i nali samo snim
ke Londona koji su ih svakako
bacili u teko oajanje.
Suton je ve potpuno osvo
jio Kairo, svetiljke su poele
da se pale, grad je buao. Vo
lim poetak noi u megalopoli-
su kao to je ovaj. eleo sam
da se malo provozam pored
Nila, da pogledam veliku reku
sa njenih mostova, da obie-
mo Zamalik, moda da se od-
vezemo do stare tvrave, mo
da u uveni Kan el Kalili ba
zar. Bio sam mnogo umoran
a valjda i Zigi ali za spa
vanje je ipak bilo rano. A se-
deti sa arheolozima i njihovim
naoruanim prijateljima te ve
eri nije imalo nikakvog smi
sla. Od njih se nita ne moe
saznati jer, verovatno, posle
oka koji su pretrpeli kada su
razvili film sa turistikim zna
menitostima Londona, sada su
ekali instrukcije ta dalje da
ine. Obeah im da emo ih
potraiti sutra. Kad se naos
mo u kolima, naredih naem
oferu Musi:
Potrudi se da noas obi-
e itav Kairo!
On samo klimnu glavom i
nasmeja se. Izgleda da je mo
je rei shvatio bukvalno vo
zio nas je uzdu i popreko, uz
Nil i niz reku, preko najveih
skverova, pored raznih zname
nitosti, parkova i poznatih ho
tela. Nigde se nismo zadrava
li to je bila prava sajtsling
tura u kojoj sam uivao. Ka
iro sam prilino dobro pozna
vao od raoije i ofera Musu sam
prekidao kad god bi poeo
sa turistikim objanjenjima.
Zigiju je to bilo dosadno i
stalno je gunao. Njega je vie
nego te drangulije i starudije
zanimala moderna tehnika i
iao je nevoljno pored mene.
Posebno su ga nervirali razni
besposliari i prevaranti koji
su svaki as prilazili i nudili
da nas odvedu da vidimo naj
bolje tepihe, najlepe devojke,
najjeftinije zlato ili neko dru
go naj. Umeo sam da se takvih
otresem, jer sam znao nekoliko
arapskih rei koje se upotreb
ljavaju ba u takvim situacija
ma, i to je obino palilo. Je
dan je, meutim, toliko nava
lio da nas odvede do radnje u
kojoj se prodaju mumije, da
-nisam znao ta da radim.
Kakva budalatina!
Kakva budalina! lju
tio se Zigi. Pa ko to moe
da ima i prodaje mumije?!
Zar ovi momci misle da smo
mi Evropljani ba naisto lu
di ili naivni kao ovce?
Meni je to bilo zabavno
zanimalo me je da vidim ka
kvu su novu podvalu veti Egi-
AVANTURA 1 61
pani smislili pa nagovorili
Zigi ja da poemo za ovekom.
Govorei stalno to na en
gleskom to na arapskom
ovek nas poe da vodi kroz.
lavirint uliica i prolaza, i u
jednom trenutku naosmo se
u veoma uskom i potpuno mra
nom sokaku.
Ovo mi se ne dopada
promrsi Zigi Sekan.
Nisam dospeo da kaem da
se i meni ini da ovde nisu
ista posla, jer istog asa iz
tmine na mene nasrnue dva
kojosa. Nita nisu govorili
jedan mi se baci u noge, dru
gi me tako obujmi da mi spu
ta obe ruke. Oborie me na
tle.
- Pazi, Zigi! povikah, ali
onda mi nabie neku krpu u
usta i nisam mogao da proz
borim ni re.
Videh da se u tami, pored
mene, neto kovitla takoe na
zemlji, to je znailo da je i
Zigi u slinom poloaju kao i
ja.
Napad se odigravao u tiini.
Leei na tlu video sam odsja
je blistavog bazara na nebu,
odmah iza ugla, inilo mi se,
uli su se glasovi trgovaca i
pijaana vreve ovde niko ne
ree nita. Sapetog, nemonog,
napadai su me pretresali, va
dili sve ta sam imao u depo
vima. Kad pokuah da se oslo
bodim, onaj to mi je sedeo
na grudima raspaui me iz
sve snage po bradi, a ja se tr-
goh i klonuh.
To je bio moj trik, jedini ko
ji je u ovakvoj situaciji moda
mogao da upali: da poveruju
da sam se onesvestio, pa da im
panja oslabi. Na moju sreu
to se i dogodilo. Delovao
sam kao isceena krpa, kao
mrtva stvar, pa onaj koji mi
je sedeo na grudima pridie
se da pomogne drugom oko
pretresa. To sam ekao. Sna
no se ritnuh i kolenom pogo
dili u trbuh onog koji je bio
kraj mojih nogu ovek jek
nu i odlete u mrak. U jednom
skoku ve sam bio na nogama,
pa silovito navalih na onog ko
ji me je dotle sapinjao. Kroe,
aperkat, kroe, direkt . . . Me
utim, bio je mnogo izdrljivi-
ji nego to sam mislio, pa ne
samo to ne ustuknu nego kre
nu i on na mene.
Bila je to strana tua u
mraku i tiini. Onda zauli i
primetih krajikom oka neki
krkljanac u tami bilo mi je
jasno da je i Zigi Sekan poeo
da dejstvuje. Uto zauh Zigi-
jev glas:
Dri se, Nik! Bolji smo
od njih!
ovek s kojim sam se tukao
izvue no video sam ga le-
po uprkos tami i jurnu da
me smodi. Nalet sam izbegao
u poslednjem trenutku, mada
62 AVANTURA 1
mi on vrhom noa zakai blu
zu i rasee. Jurnuo je ponovo.
Uspeo sam da ga epam za
ruku sa noem, da je izvijem
i ovek glasno i bolno zavri-
ta, a slobodnom rukom sam
ga kao ekiem treskao po li
cu, po vilici, po potiljku. o
vek pade, ali onaj to sam ga
udarcem kolena privremeno
onesposobio hitao je da mi se
osveti. On nije bio mnogo sna
an, ali je to nadoknaivao
hitrinom, i zadade mi nekoli
ko bolnih udaraca. Iskoristih
priliku kad je-pokuao da me
sredi udarcem iz kik-boksa
nogom po licu. To je rizian
potez ako se nameri na borca
kao to sam ja, ali ovek to ni
je znao pa j iskustvo platio.
Izbegoh udarac vrh njegove
cipele u bradu, i to momak
nije oekivao epah ga za
lanak na nozi, povukoh, pa
on tresnu o tle da je zazvea-
lo. Ne gubei vreme pritrah
mu i zviznuh ga po glavi, to
ga ako ne zauvek a ono bar
privremeno umiri.
Teko sam disao, umoran
od estoke tue, kad videh da
se kovitlac iz koga je dopiralo
reanj e u jaukanje, a na samo
metar-dva od mene Zigijev
obraun sa napadaima po
inje da smiruje. Neki iz te
grupe jurnue niz usku, mra
nu ulicu, uini mi se da je ne
ko leao na zemlji. Zigi mi pri
e. Dahtao je i isprekidano go
vorio:
Gubimo se odavde to
pre . . . Inae e dovesti nove. . .
Potrasmo prema uglu, pre
ma svetlostima bazara Kan el
Kalili i sigurnosti. Znao sam
da treba da pohitamo, jer e
se nai napadai, trenutno om
amljeni, brzo povratiti i kre
nuti za nama. Posle jednog mi
nuta naosmo se u jarko os-
vetljenoj i radnjicama nabije
noj jednoj od ulica bazara i
tek tu zastadosmo.
Oko nas odmah poe da se
okuplja svet i ljudi su govori
li uglas. Kad pogledah Zigija
bi mi jasno zato. Odelo mo
ga drugara bilo je pretvoreno
u krpe, a lice mu je bilo to
crveno od krvi, to plavo od
modrica koje su se brzo poka
zivale.
Nasmejah se i pored sve mu
ke, a Zigi mi odbrusi:
Bolje nai ogledalo!
Narod se skupljao oko nas
u takvim koliinama da to ni
je iblo normalno i svi su ne
to dakali na arapskom. Poja
vi se, razume se, i policijska
patrola. Oni su poneto razu-
mevali engleski. Moradosmo
da im damo svoje podatke od
nosno adresu, a onda nas oni,
trudei se da pokau krajnju
ljubaznost, provedoe kroz la-
virint ulica do parkinga gde
su bila naa kola. Nameravali
AVANTURA 1 63
su da nas odvedu u policijsku
stanicu, pa da se tamo saini
zapisnik. To bi znailo gnjava
u do zore, pa stvar reih sa
nekoliko novanica koje im
tutnuh u ruke, ne ba mnogo
diskretno to im oito i ni
je bilo vano.
Na ofer Musa samo je hu-
kao i vajkao se, ali ja ga za-
molih da se smiri i da nas to
pre doveze do hotela. Dok
smo se kretali ka eratonu,
prekontrolisasmo depove i sa
zadovoljstvom utvrdismo da
nita to je vano nije nestalo.
Kad dospesmo u na apart
man, prvo se bacismo na pie,
da doemo sebi, a onda krenu
smo da viamo rane. Donose
i alkohol i flastere, Zigi ree:
Neko nas je posetio i pa
ljivo preturao po stvarima.
Upitah da li je neto vano
odneo, a Zigi nastavi:
Samo jedan set od k2 fo
tografija sa onog tajanstvenog
filma, koji sam i ostavio da
nau, kako smo se ti i ja bili
dogovorili . . .
Dobro klimnuh glav
om. To znai da e sutra
ili najkasnije prekosutra poe
ti glavna guva. A sada za
slueni odmor!
Trzaj ui se od bola pri sva
kom koraku, Zigi otetura u
svoju sobu, tiho psujui fara
one, mumije i arheologiju.
*
* *
Jutro je bilo na poseban na
in tmurno to se u Egiptu
esto dogaa tokom aprila ka
da duva vetar hamasin, koji
visoko podie pustinjski pesak
i donosi ga ak do Kaira, pa
je nebo uto, sunce mutno, i
itav grad kao da je velika sta
klena bata. Sedeo sam kraj
prozora i posmatrao Nil uiva
jui u jakoj i vreloj kafi. Zigi
je otiao da posvrava neke
poslove. Dogovorili smo se da
u hotelskoj garai iznajmi je
dan dobar terenski automobil,
po mogunosti landrover i
da se raspita to glasnije,
da svi zapaze kako treba
voziti za Luksor, dolinom Ni
la. Mi zasad nismo namerava-
li da zaista tamo putujemo,
ali postojala je mogunost da
moramo negde da se sklonimo,
pa sam mislio da je bolje da
oni koji nas proganjaju misle
da smo u Luksoru. Zigi je ta-
koe dobio nalog da nabavi
dva revolvera i municiju, jer,
kako su se stvari razvijale, ni
je bilo iskljueno da e nam
biti potrebni. O nabavci oru
ja Zigi je jo jue izokola ra
zgovarao sa oferom Musom i
verovao je da e mu taj posao
poi za rukom.
Zazvonio je telefon sa
portirnice su javljali da me
trai neki gospodin i dali mi
64
AVANTURA 1
vezu. ovek je rekao da je po
licijski inspektor i da eli da
se vidimo. Ponudio sam mu
da doe u apartman i on je
prihvatio.
Koji minut kasnije visoki,
snani, tamnoputi, kovrdave
kose i prodornog pogleda in
spektor Ali Magid pokazao mi
je svoju slubenu legitimaciju.
Ponudio sam mu fotelju
to je prihvatio, a onda i pie
to je odbio.
Dolazim zbog noanje
tue u Kan el Kalila rekao
je inspektor Magid na vrlo
dobrom engleskom. Treba
mi vaa izjava.
Objasnio sam da smo bili
napadnuti od nekih huligana
koji su oigledno nameravali
da nas opljakaju. Nisu uspe
li. Tua je bila estoka, to se
i po meni vidi. Pojma nemam
ko su napadai. To je bilo sve.
Inspektor je sve paljivo za
pisivao, vajkao se kako u og
romnom Kairu ima dosta sva
koj akog oloa, obeavao da e
tragati za tim bitangama i sve
u tom smislu. Onda ree da
zna da sam poznat novinar,
itao je navodno neke moje
tekstove i gledao neke emisije
na televiziji koje sam ja pri
premio, a koje je prenela egi
patska mrea. Zahvalih mu na
lepim recima. On nastavi da
govori i naglasi da mu je oso
bito drago to se zanimam za
egipatsku drevnu prolost i
to hou da piem o otkriu
grobnice princeze Satrapeh.
Otkud to znate? zau
dio sam se.
Zar niste jue bili u Egi
patskom muzeju kod dr Mah-
inuda Sadata? ree inspek
tor Megid. Zar vas nisu za
nimali predmeti otkriveni u
toj grobnici?
Pratili ste me? upitah
povienim glasom.
Ne, nikako ne odvrati
on. Meutim, to arheolo
ko otkrie je toliko dragoceno
da moramo da imamo uvid u
sve posetioce. 0 vaoj poseti
muzeju izvestio me je lino dr
Sadat.
Htedoh da mu kaem kako
je ovo ipak policijska drava,
ali odustadoh. Umesto toga po-
eh da objanjavam da se i
tava javnost interesuje za to
arheoloko otkrie, a da je ne
stanak mumije iz Britanskog
muzeja uzbudilo duhove.
Mumija jo nije pronae
na uzdahnu inspektor.
Imate li kakvih vesti iz
Londona upitah.
Naravno odvrati on.
Pre jednog sata razgovarao
sam sa inspektorom Meklinom
iz Skotland Jarda, koji vodi
taj sluaj.
Gledao me je pravo u oi da
vidi kako u reagovati.
AVANTURA 1 65
I ta vam je javio inspek
tor Meklin? upitah leerno.
Inspektor Ali Megid se na-
smei i ukazae se dva niza bi
serno belih zuba.
Poruio mi je da vas u
vam, Darkine ree-on.
Umem sasvim dobro da
se uvam i sam sada se os-
mehnuh i ja. Moj drugar
Zigi Sekan takoe ... A od e
ga i koga da nas uvate?
Pa, eto, sino ste bili na
padnuti uzdahnu Magid.
Neto slino moe opet da se
dogodi. Vi ste, koliko sam oba-
veten, imali nekakvih nepri
lika i u Londonu ... Ja, razu
me se i ne veru j em u proklet
stvo faraona, Darkine, ali u ve
zi sa tom princezom Satrapeh
zaista su se dogaale pomalo
udne stvari. To znate dobro
kao i ja, ako ne i vie, zar ne?
Nita posebno ja ne zn
am, ja sam samo novinar koji
prikuplja materijal za repor
tau izdeklamovah svoju
uobiajenu izjavu koju sam
znao kao deju kolsku pesmi-
cu.
Ja vam verujem, Darki
ne klimnu glavom Magid
ali dunost mi je da vas upo
zorim da prikrivanje dokaza
vanih za neku istragu u ovoj
zemlji se smatra kao teak pre
kraj. Pogotovu ako se radi o
neem to je neprocenjivo kul
turno blago.
Imau to u vidu rekoh
suvo.
Inspektor Magid duboko uz
dahnu i paljivo me pogleda.
Voleo bih da zapamtite
dve stvari, Darkine ree 011.
Prvo da sam s vama ra
zgovarao krajnje prijateljski.
Drugo da, ako vam bilo ta
zatreba lino, ili ako poelite
da mi neto kaete o stvari ko
ju istraujete kao novinar,
naravno! da me u svako
doba dana i noi moete poz>
vati na ovaj telefon.
Pruio mi je svoju posetni-
cu, naklonio se i poao, ali ka
da se naao kod vrata okrenuo
se i dodao:
A io se nekog vatrenog
oruja tie nemojte se tru
diti,' nije vam potrebno!
Kad je izaao iz apartmana
ja glasno zareah. Opasna po
licija! Ve su znali da se Zigi
trudi da nabavi revolvere!
Brzo sam se spremio, ostavio
Zigiju poruku, i krenuo iz ho
tela. ofer Musa, koji je na
parkingu ekao verovatno jo
od ranog jutra, odveze me do
Hi!tona. Na recepciji me o-
ba. estie da se gospoa Mar-
garet Dent upravo odnekud
vratila i da je u svojoj sobi.
Popeh se liftom na peti sprat,
zakucah na vratima na kojima
je pisalo 512, i zauh kako
Margaret. dovikuje da je otvo
66 AVANTURA
reno. Kad kroili u njenu so
bu, ona se tre.
Oekivala sam poslugu
promrmlja ona.
Vreme je da ozbiljno ra
zgovaramo rekoh sedajui u
najbliu fotelju. - Mislim da
je ovo poslednji trenutak dok
jo moete da se izvuete iz
neprilika u koje ste upali.
ta to govorite?! go
tovo uzviknu Margaret.
Ja sam sedeo, a ona je jo
stajala vitka, skladna, ode-
vena u laku letnju haljinu ko
ja je naglaavala ono to je
bilo ispod nje. Pomislih kako
je velika teta to se nismo
zbliili. . . Primetih da je nape
ta i u iekivanju.
=Gde je dr Piter Kanings?
upitah.
- U Egipatskom muzeju,
radi svoj posao, sreuje pred
mete iz grobnice princeze Sa-
trapeh < odgovori Margaret.
Objasnite mi ta hoete od
mene, Darkine!
Hou da se izvuete iz
afere dok jo nije kasno re
koh naglaavajui svaku re.
Igra se blii kraju. Istina
izbija na videlo.
Margaret je utala i zurila u
mene. - -
Nemojte .misliti da blefi
ram nastavio sam. Znam
dosta, a ini mi se i da .se po
licija i egipatska i britan
ska nalazi na pravom tra
gu. O vama mislim lepo, dopa
date mi se to u ovom tre
nutku nije naroito vano i
elim da vam pomognem.
Pobogu, Darkine, o emu
se radi? upita Margaret.
O pljaki, za ime sveta!
dreknuh. O krai drago-
cenih predmeta iz grobnice
princeze Satrapeh. O grandioz
nom lopovskom poduhvatu, o
pljaki veka! Ugledna nauna
arheoloka ekipa prisvojila je
predmete basnoslovne vi'edno-
sti!
To su gluposti, to su st
rane optube, Darkine raz-
besne se Margaret. ' Moete
li vi svoje tvrdnje da dokae-
te?!
Neke mogu, a neke ne
odgovorili. Ali to i nije moj
posao, ve policije. Ja sam,
draga moja, novinar, ja zaista
skupljam materijal za reporta
e i emisije. . . Ali, ako vi ka
ete da izmiljam i da su sve
to gluposti dobro, otii u,
a vi posle trljajte glavu kako
znate!
Zaista mi je bilo dosadilo
da se preganjam sa Margaret
pa ustadoh i krenuh ka vrati
ma. Njen glas me zadra:
Ostanite i recite sve to
imate na umu.
Vi-atih se u fotelju, ona se
de u drugu preko puta mene.
Onda je pogledah upitno, a po
AVANTURA 1 67
to shvatih da ne razume moj
pogled, objasnih uz uzdah:
Pie, draga Margaret!
Valjda ete mi ponuditi neto!
Sreom, u sobi je imala bo-.
cu viskija, nae se tu i neto
leda u friideru, pa je situaci
ja postala snoljivija.
Rei u vam sad kako ja
gledam na sluaj, i ta mislim
da se dogodilo poeo sam
priu. Tri meseca ste traga
li za grobnicom princeze Sat-
rapeh i imali ste sreu do-
bi'o, i znanje! da je prona
ete. Otkopali ste grobnicu.
Unutra se nalazio sarkofag sa
princezinom mumijom i kao
i obino gomila skupocenih
predmeta okolo. Prijavili ste
vlastima svoje otkrie ali ne
i sve ta ste na tom mestu pro
nali. Ne znam kako, ali veliki
broj zlatnih i tako dalje pred
meta uklonjen je, negde sakri
ven, ne nalazi se na spisku ot
kria, to se, drugim recima,
naziva pljakom.
Margaret je utala i sluala
stisnutih usana.
Kako sam doao do takvog
zakljuka? nastavio sam.
Vrlo prosto. Dokaz su fil
movi dr Tomasa Grejvza, snim
ci koje je nainio u grobnici
odmah posle otkria. U Londo
nu, u Britanskom muzeju, vi
ste nam pokazali set Grejvzo-
vih snimaka pronaenih pred
meta i rekli da je to sve. To
se zaista slae sa onim to u
Egipatskom muzeju, ovde u Ka
iru, klasifikuje va dragi Pi-
ter Kanings. Ali postojao
je jo jedan film! Dr Tomas
Grejvz je prilikom otkria gro
bnice nainio jo jednu seriju
snimaka, na kojima se vide
predmeti kojih na drugom fil
mu niti u Egipatskom muzeju
nema!
Margaret je okrenula glavu
ka prozoru i .zamiljeno se za-
lgedala u daljinu.
Zigi i ja imamo taj film,
nekako smo ga se dokopali -
a kako, naa je stvar! go-
vorio sam. Nainili smo fo
tografije. Izvolite, pogledajte.
Izvadio sam iz depa 12 Grej-
zovih fotografija i pruio ih
Margaret. Dugo i paljivo ih
je razgledao. Morao sam da
priznam da je Margaret izuzet
na osoba jer je u potpunosti
uspela da zadri hlanokrv-
nost. Kada je spustila fotogra
fije na stoi, ree:
- Sluam vas, Darkine . . .
Zigi i ja ove fotografije
jo nismo predali policiji o-
bjasnih. Ali, ja niti smem ni Li
hou da krijem lopove, ak
obrnuto - elja mi je da kri
minalci budu pohvatani i ka
njeni. Meutim, pre nego to
vlasti budu obavetene o ovo
me to znam, eleo sam sa va
ma da razgovaram . .. Ne zn
am koliko ste vi lino, Margar
68
AVANTURA 1
ret, umeani u tu pljaku, a
nadam se da niste suvie. Zato
hou da vam pruim priliku
da se spasete.
Nikad u ivotu ni u kak
vu pljaku nisam bila umea-
na vrsto odgovori Marga-
ret.
Dobro, dobro ... - re
koh. Ali Piter Kanings jes
te, i to mnogo. Bez njegovog
znanja kraa dragocenih pred
meta ne bi mogla da se obavi.
Da je to uinjeno znao je i dr
Tomas Grejvz. Verovatno mu
je bilo zapreeno smru, pa je
odluio da simulira nervni sl
om, ok, gubljenje moi govo
ra i komunikacije i ostalo, sa
mo da izvue ivu glavu. Ali
dr Grejvz je poten ovek
i astan naunik. Zato vam je i
navrljao onu poruku o foto
grafskom filmu, koji je ne zn
am kada, kako i pod kojim o-
kolnostima snimio, ali i sa
krio u omota mumije prince
ze Satrapeh! Lino preplaen,
vama je pruio priliku da ot
krijete zloin!
Sve to govorite zvui kao
jeftina petparaka kriminalis
tika pria uzdahnula je
Margaret.
Moda sloih se.
Ali je, na alost, suta istina.
Va bliski prijatelj Piter Ka
nings je opljakao egipatsku
grobnicu! Razume se, on to
nije mogao da uini sam. U
mranom poduhvatu pomogla
mu je velika firma Dosling,
odnosno jedno njeno odelje-
nje, jedna grupa preispoljnih
bitangi. Nije iskljueno da je
dogovor izmeu Pitera Kanin-
gsa i Doslinga nainjen jo
pre poetka traganja za grob
nicom, moda su ba zbog to
ga i dali novac za ekspediciju!
Monstruozne optube
tiho ree Margaret.
Nemojte se ba toliko zg
raati, Margaret opomenuh
je. Mislim da ste i vi poma
lo sumnjali da tu nisu bila
ista posla. Vi mora da ste pri-
metili koliko se firma Dos
ling i njeni ljudi muvaju oko
vas za vreme iskopavanja. Va
ma, kao izuzetnom strunja
ku, mora da je bilo udno to
mnogi predmeti, koji se uvek
nalaze uz sarkofag, tamo nisu
postojali. Pa ste izmislili teo
riju o pljakaima koji su ih
odneli ranije. Pa onda itava
epizoda o pronalaenju filma
koji je dr Drejvz sakrio . . .
ta to hoete da kaete?
usprotivi se Margaret.
Samo to da ste onda u
sanatorijumu odmah shvatili
da vam dr Grejvz neto poru
uje odmahnuh rukom.
Vratili smo se u London i vi
ste, pretpostavljam, odmah po
zvali Kairo, Pitera, i to mu sa-
optili. Piter ili neko iz Do
slinga? naredio vam je da
AVANTURA 1
69
se po svaku cenu dokopate
filma. Bilo je vee. Vi ste oti
li u Britanski muzej, uli na
sporedni ulaz, razvalili ga, a
moda ste imali i klju, ali ste
uinili da je izgledalo da su
vrata obijena, uzeli film koji
je bio u omotau mumije sa
zlatnim zubom, a mumiju ne
kud odneli i sakrili. Ne znam
gde. Moda je ispod kreveta u
vaem stanu na Bejsvoteru . . .
Zato niste uzeli samo film,
ve i itavu mumiju? Da se ne
bi posumnjalo da ste se tog
filma domogli. Brinuo vas je
Dosling, koji se svuda mno
go muvao, a kome niste vero-
vali, brinuo sam vas ja, koji
je znao za Grejvzovu poruku,
brinula vas je policija, inspek
tor Meklin, kome sam ja mo
gao da ispriam ta sam u sa-
natorijumu Grin Haus saz
nao od toboe onemoalog dr
Grejvza. Ovako nema mu
mije, odneli je nepoznati lopo
vi, ako je neto bilo u njenom
omotau znai da su odneli i
to, a na vas, kao na uglednog
naunika, niko ne sumnja! Zar
vi da kradete mumiju? Pa to
niko na svetu ne bi pomislio!
Mislite da ste veoma bis
tri, Darkine, zar ne? otro
ree Margaret.
Prilino priznaoh.
A onda ste, da biste se pokri
li, onog nesrenog Brajana Sa
livena umeali u stvar, zamo
lili ste ga da provali u Britan
ski muzej i nae onaj film.
Pobogu, kakav zadatak! Ali on
je zaljubljen u vas i provalio
bi i u trezor Engleske banke,
samo da ste zatraili! . . . Bra-
jan je tamo naleteo na ljude
iz Doslinga koji su ga pre
bili, to je kao i svaki pre
vie zaljubljeni magarac i
zasluio!
ao mi je Brajana re
e Margaret.
Oh, mogu da zamislim!
nasmejah se. aljete ga
da ukrade neto ega nema . . .
Banda iz Doslinga, koja je
za film saznala poto je pri
slukivala Zigija i mene, shva
tila je da je to neto vano,
mada nije znala zato. Pohita
li su u Muzej, nali otvorena
vrata i komoru sa mumijom
ispranjenu... Tako su se i
oni nali u nedoumici, verova-
li da smo to uinili Zigi i ja
' ali to je druga pria.
Margaret Dent je ipak pola
ko poela da gubi nerve, jer
ustade i poe da eta po sobi.
Kad sve tako dobro zna
te, recite ta se dogodilo sa
tim tajanstvenim filmom
ree Margaret zajedljivo.
Hteli ste da ga donesete
u Kairo vaem Piteru od
vratili. Meutim, Zigi i ja
smo vam ga ukrali i podmet
nuli neki Zigijev, sa snimcima
7a AVANTURA 1
Londona ... Dobar tos, zar
ne? /
Margaret je utala, pa ja na-
stavih: \
Sada u da poem, a vas
ostavljam da smislite kako da
postupite. Ostavljam vam ovih
12 fotografija. Moete ih odne-
ti Piteru Kaningsu i ljudima
iz Doslinga, ako hoete, ma
da ih oni ve imaju tokom
noi upali su u Zigijev i moj
apartman i tamo pronali jo
jedan set istih ovakvih. Sada
verovatno smiljaju ta dalje
da preduzmu i kako da srede
mene i Zigija, ali ja se takvih
propalica ne plaim.
Leda je ponestalo, pa nasub
jo samo malo viskija u au,
kao za rastanak.
Ovde 'postoji izvesni po
licijski inspektor Ali Magid,
koji je u tesnoj vezi sa Mek-
linom iz Skotland Jarda. Da
nas sam ga upoznao. Nita mu
nisam rekao o onom to znam
eleo sam prvo da razgova
ram sa vama. Eto, to sam za
vrio. Pazite, Margaret, sada
je 12 sati, podne. Tano u de
set sati uvee, u 22 asa, po
zvau inspektora Magida ... A.
sutra e moje novine prve da
objave istinu o pljaki grob
nice princeze Satrapeh.
Onima koje tako strano
optuujete dajete deset asova
da se srede, priznaju, pokaju,
ta li ... podsmehnu se Ma
rgaret. Zato ste toliko ve
likoduni?
Recimo da mi se tako do
pada odvratih. Mene i Zi
gija lako ete dovee nai u
eratonu.
Bio sam na vratima kad uli
kako Margaret govori:
Vi ste neobian ovek,
Nik . . . Uleete u tue ivote
kao oluja, i kada sve poreme
tite pokae se da imate pu
no srca i mnogo razumevanja
za druge.
Samo za poneke, Megi
odgovorih polako. - Samo
za one do kojih mi je mnogo
stalo nije vano iz kojih
lazloga.
&
*V "k
U naem apartmanu je bilo
svee, to je veoma prijalo po
sle gotovo itavog elana prove
denog u veoma toplom Kairu.
Zigi i ja smo obili neka mes-
ta u gradu, pokuavali da sret
nemo neke stare prijatelje. U
svakom sluaju bilo je zanim
ljivo. ak smo se vozikali Ni
lom, ba kao pravi turisti. Zi
gi ju Sam ispriao svoj razgo
vor sa Margaret. On je smat
rao da je trebalo sve da od
mah kaemo policiji i da ni
ta ne odlaemo, da Piteru Ka
ningsu u njegovoj druini ne
dajemo ansu da se izvuku.
AVANTURA 1 71
Drugo poto su oni sad zna
li ta mi znamo, mogli su u
oajanju da preduzmu neki
sumanuti korak kojim bi ozbi
ljno ugrozili Zigija i mene. Nas
dvojica smo sad bili kao gline
ni golubovi 1 ekali smo da
pucaju na nas.
Ti zna da ja nisam ku
kavica rekao je Zigi. Nas
dvojica smo proli kroz mno
go opasnih guvi. Uvek smo se
izvukli, a oni drugi bi izvlai
li deblji kraj . . . Radi se o ne
em drugom sada ovako
postupamo zato to ti se svi
a Margaret Dent! Ti bi sve
dao da ona bude tvoja, ali to
ne ide, pa sad izigrava dent
lmena!
Pokuah da mu objasnim
svoje gledite, ali Zigi samo
odmahnu rukom, nije hteo da
me slua.
Bliilo se devet asova kad
zazvoni telefon. Javljala se Ma
rgaret. Ree da ona i Piter Ka-
nings ele da razgovaraju sa
nama. ejc'aju nas u jednoj vi
li na Zamaliku, i dade adresu.
Upitah otkud sad pominje vi
lu kad i ona i Piter ive u ho
telu Hilton. Margaret odgo
vori da je to kua koju je jo
odavno firma Dosling zaku
pila za svoje potrebe, tu im je
predstavnitvo sa kancelarija
ma.
Da doemo u firmu Do
sling? nasmejah se iskre
no. Da li da ponesemo i mr
tvake sanduke ili e nas ba
citi u Nil krokodilima?
Margaret ree da ona garan-
tuje da e sve biti u redu. Da
ne treba da brinemo o naoj
bezbednosti. Ponovi da daje
re.
Odgovorih da dolazimo. Kad
spustih slualicu, Zigi se kise
lo nasmeja i ree da sam ne-
popraviv kad slepo - verujem
zgodnim enama. utao sam i
proveravao da li sam poneo
sve to mi je bilo potrebno.
Prekontrolisasmo da. li je sve
u redu sa revolverom koji je
tokom dana Zigi nabavio.
Vozili smo se landroverom
koji je Zigi iznajmio, kojim
smo, kako smo svuda priali,
nameravali sutra da krenemo
za Luksor. Brzo smo stigli na
Zamalik. To je uveno veliko
ostrvo na Nilu, ija je otprili
ke jedna polovina park Gezira
sa monenskim i sportskim
klubovima, a drugi deo je re-
zidencijalan, sa divnim ulica
ma u kojima su naikane st
rane ambasade i vile najboga
tijih Egipana. Nismo mnogo
lutali, dosta lako naosmo ono
to smo traili.
Izali smo iz kola, a Egip-
anin nas uvede u zgradu. Bi-,
la je ukusno nametena i vi-
delo se da taj ko tu ivi mora
da je prilino bogat. Uosmo
u neto kao salon. Tu su se-
72 AVANTURA 1
deli Piter Kanings, onaj Lojd
iz Doslinga koga smo jue
upoznali i jedan od direk
tora te velike firme, na pri
jatelj iz Londona, Norton Ri-
dvaj!
Bio sam iznenaen to. ga
vidim ovde, ali to nisam hteo
da pokaem i rekoh:
. Kako si stigao u Kairo,
Ridveju? Zar smrdljive paco-
ve putaju u avion?
Ovo je poslovni sastanak,
Darkine ree Lojd i pros-
treli me svojim ledenim pog
ledom. Izbegavajte da deli-
te uvrede.
Pokuau pristadoh i
upitah: Ali gde je dr Mar-
garet Dent?
Ona ovde nema ta da
trai. ree Piter Kanings ko
ji je izbegavao da me pogleda
u oi. A mi treba odmah
da preemo na stvar. Norton
Ridvej hoe neto da vam ka
e.
To to Margaret nije s na
ma istovremeno me je i rado
valo i plailo. Uto Ridvej po
e da govori:
Mislim da sve ta se do
gaalo u Londonu sada vie
nije vano, Darkine, i da bi
to mogli gotovo da zaboravi
mo. Situacija se izmenila. Kod
vas i Zigija Sekana se nalazi
jedan film do kojeg je nama
veoma stalo. elimo da ga ot
kupimo. Recite cenu.
Cena je prilina rekoh
posle kraeg razmiljanja.
To je da vratite sve to ste
pokrali i da izmislite neku ko-
liko-toliko uverljivu priu ta
se to dogodilo sa blagom iz
grobnice princeze Satrapeh.
Tako bi u zatvor zaglavila sa
mo dvojica-trojiica umesto svi
koji su uestvovali u pljaki.
Piter Kanings je zurio u pod,
Lojd se osmehnu samo kraji
kom usana, a Norton Ridvej
odmahnu glavom i ree uz uz
dah:
Bojim se da me niste ra-
zumeli, Darkine . . .
Jesam, i te kako dobro
prekinuh ga. Ali to to
predlaem je jedini nain da
se posle zloina koji ste poi
nili spase ta se spasti moe,
izmeu ostalog i ugled firme
Dosling. Ako postupite ka
ko kaem, sigitran sam da e
firma Dosling iji vrh
verujem da pojma nema o plj
aki platiti dobre advoka
te, upotrebiti svoj veliki ugled
i uopte mnogo uiniti da ka
zna bude to blaa. Eto, to
sam imao da kaem.
Poslednji put vam nudim
da se nagodimo, Darkine
ljutito uzviknu Norton Rid
vej. Samo zbog toga sam
danas doputovao iz Londona.
Recite cenu, inae\ . .
Pogledah ga upitno, a on za
vri zapoetu reenicu:
AVANTURA 1
73
Inae je sa vama i Zigi-
jem Sekanorn svreno.
Pre nego to sam dospeo da
mu kaem da ga se ne bojim,
Piter Kanings skoi a fotelje
i povika:
Neemo tako, Ridveju!
Mi ipak nismo ubice! To nika
da neu prihvatiti!
- Eh, sada se na ambicio
zni arheolog nervira! uzvik -
nuh i ja. A organizovali-ste
pljaku grobnice, Piteru! I na
smrt preplaili doktori Grejv-
za! I hteli da se obogatite na
prljav nain!
Nisam! iskolai oi
Piter Kanings. Ja sam na
unik, arheolog! Da, stalo mi
je da otkopam tu prokletu gr
obnicu, pogotovu to sam bio
siguran gde se nalazi otkrio
sam to godinama prouavaju
i -stare spise i karte. Hteo sam
da postanem neko! A onda je
Dosling ponudio sponzors-
tvo . . . Traili usluge . . .
I pristali ste da kradete
zajedno sa njima brzo sam
ga dopunio.
- Uvukli su me protiv mo
je volje Kanings nije pre
stajao da govori. Dobro,
obeao sam da u im tutnuti
neku statuu, neki stari ma. ..
I to je bilo protiv savesti i za
kona, ali pristao sam. Ali oni
su me uvlaili sve dublje i du
blje, do dna na kome sam se
naao . . .
Darkin i Sekana ne zani
maju vai poslovni odnosi sa
firmom Dosling presee
ga Norton Ridvej. Istina
je samo, doktore, da ste se u
nevolje uvalili do gue. Pov
ratka vam nema, ali ete zato
biti bogati.
Piter Kanings se srui u fo
telju i zari glavu u ake. Ni
sam bio siguran da li se pret
vara ili ne. Norton Ridvej se
okrete ka meni i Zigiju i upi
ta:
/
Hoete li nam prodati
taj film, ili da vam ga uz
memo bez ikakve nadoknade?
Zar zaista mislite da smo
tako vrednu stvar poneli sa
sobom? upita Zigi gotovo
veselo.
Proveriemo otro re
e Lojd i videsmo kako etiri
oveka sa naperenim revolve
rima ulaze u sobu. Jednog od
njih prepoznali bio je to
Zakir, koji se jue nalazio u
Lojdovom drutvu.
Ostavite se gluposti
rekoh mirno. Pa zar veru-
jete da smo krenuli u vuju
jazbinu a da se prethodno ni
smo obezbedili? U hotelu je
poruka za inspektora Magida.
Pismo u kome su iznete sve
moje sumnje nalazi se u Bri
tanskoj ambasadi i bie otvo
reno ako se sutra ujutru tamo
ne pojavim. Policija nas pra
74 AVANTURA 1
ti i moda je ve opkolila ovu
kuu.
Norton Ridvej zatrepta, ali
Lojd, oito mnogo vri od
svog pretpostavljenog, hladno
zakljui:
Blefirate. Uostalom, mi
smo spremni da rizikujemo.
Mi smo spremni na sve. A vas
dvojica, ako ba elite da iz
gubite ivot zbog neke mumi
je, egipatskih starudija i glu
pih principa izvolite, pomo
i emo vam u tome.
Dvojica sa uperenim revol
verima prioe meni, dvojica
Zigiju. Brzo nam naoe oru
je i bacie na oblinju sofu, a
onda poe pretraga. Uzdahnuh,
iskreno neraspoloen. Kako i
ne lica su nam posle sino-
ne tue bila prekrivena mas
nicama i naduvena kao krof-
ne i svaka koica na telu me
je bolela a trebalo je ita
vu borilaku predstavu pono
viti . . .
Sad! doviknuh Zigiju
i zviznuh oveka desno od me
ne, da bih u okretu laktom po
godio levog pravo u bradu. Do-
epah ih za kose i glave im
tresnuh jednu o drugu da je
grozno, stravino zazvealo.
To je, valjda, zvuk modanih
vijuga koje se ispravljaju, po
mislih. Ponovih tu malu ope-
raicju. Slino je inio i Zigi,
reklo bi se prilino uspeno.
jer otud stie prodorno jauka-
nje i lelek. U aru bitke ipak
sam primetio kako dr Piter
Kanings iskolaenih oiju gle
da ta se oko njega zbiva, i ka
ko Norton Ridvej i Lojd va
de pitolje, ali ne mogu da ih
upotrebe da ne ib ranili svoje
ljude.
A onda se ratna srea total
no promeni!
U salon hrupie jo dva-tri
tipa, nisam mogao da ih bro
jim, pa se i oni bacie na Zi-
gija i mene. Imali su nekakve
pendreke ili mouge i upotre
bljavali ih krajnje profesional
no. Kad me jedan udari po ra
menu ruka mi se odue, kad
me drugi tom palicom zviznu
po glavi izgubih svest.
Ne znam koliko je vremena
bilo prolo dok ponovo nisam
doao sebi, no kroz poluotvo
rene oi videh odmah da ne
mam emu da se radujem. Le
ao sam na podu potpuno sa
pet, uvezan i nemoan, a bol
u glavi je bio gotovo nepodno
ljiv. Po prostoriji su se mota
li neki ljudi. Jedva prepoznah
Ridveja, Lojda, Zakira i osta
le nae domaine. Na stolu je
bilo poredano sve to su po
vadili iz mojih i Zigijevih de
pova kao i iz fotografske tor
be mog drugara, i momci su
paljivo prevrtali svaku stvar
icu ili ceduljicu. Sa mesta na
kome sam leao nisam mogao
da vidim Zigija, no pretpos
AVANTURA 1 75
tavi jao sam da mu ne moe
biti bolje nego to je meni.
Najvanijeje da smo pro
nali taj prokleti film uo
sam kako Norton Ridvej go
vori svojim vrlim saradnicima
-siledijama. - Ve sam se po
bojao da zaista nije kod nj ili.
I pored svih svojih muka
obradovali se to su bitange
nasele na Zigijev i moj tos.
Bilo je tano da su pronali
film sa onih 12 kompromituju-
ih snimaka ali to je bila
kopija a ne original. Svaki bo
lji fotograf, uz neto malo ne
ophodne tehnike, moe da na
pravi duplikat svakog filma, a
moj Zigi je bio majstor. Taj
duplikat smo nainili upravo
da bismo ga ako zatreba pod
metnuli kao original. To se, i
bez nae namere, sada dogodi
lo. Original je sigurno ve sti
gao u Cirih i nalazi se u sefu
naeg efa, jer smo ga jo dan
ranije poslali.
Sada im sve ovo ostalo
vratite u depove uh kako
Norton Ridvej nareuje svo
jim ljudima. Budite veoma
paljivi, jer niko ne sme da
primeti da smo ih pretresli.
Mora da sam neoprezno mr
dnuo glavom jer jedan momak
primeti da nisam u nesvesti i
tako me raspaui po glavi da
opet vie nisam znao ni ko
sam, ni gde sam.
Prilikom sledeeg buenja
osetih neko truckanje i cima-
nje, pa zakljuili da sam u ne
kom vozilu koje se kree po
loem putu, i da leim na po
du. Oko mene je bio mrak.
Mrdnuh se, to bi odmah pri-
meeno od prisutnih, i neko
ree:
Napoj ga, napuni ga do
vrha! , >
Neko mi silom otvori usta,
drugi u njih gurnu grli neke
boce, a onda osetih kako mi
din, sipan u znaajnim koli
inama, pali grlo. Volim din,
ali nikad ga ne pijem na ovaj
nain leei na podu auto
mobila, gaen od nepoznatih
ljudi i pokuah da jezikom
i otimanjem smanjim dotok
ovog inae plemenitog pia. Ni
sam uspeo. Najzad toilac kao
da se smilova i prestade da si
pa.
Dokle emo ovako?
uh kako neko pita.
Samo vozi prepozna-
doh glas onog Loj da. Jo
jedan sat i gotovo. Onda emo
natrag.
Samo da se ne izgubimo!
uzdahnu onaj prvi.
Ne brini, Zakir je sa na
ma, on se ovde odlino snala
zi i danju i nou ree Lojd.
Ali sutra, kad ponovo u-
ne hamasin. . .
Setih se da je hamasin ve-
tar koji podie pesak u Saha-
76 AVANTURA 1
ri i nosi ga do Kaira i dalje,
ali nis&m shvatio kakve to ima
veze sa ovim naim truckavim
putovanjem, ako je to uopte
bilo putovanje.
Batine koje sam dobio i pi-,
e kojim su jne nalili poee
zajedniki da deluju i ja se
ponovo obeznanih, po ko zna
koji put ove nesrene noi.
*
k
Prvo sam osetio uasnu gla
vobolju, zatim e, pa poto
pomislih da su to znaci da
sam budan otvorih oi. Ono
to sam video natera me da
ih ponovo zatvorim, ne veruju
i da sam prekinuo san i da
ono to sam ugledao moe da
bude java.
Neko vreme sam leao, pri-
birajui misli, priseajui se
ta se dogaalo pre nego to
sam se onesvestio, onda pri
kupili snagu i otvorih one
kapke. Oi mi je peklo sunce,
ali ja saln i dalje gledao, gle
dao, i uopte nisam mogao da
shvatim gde se to nalazim i
kakav je to ko'mar u koji sam
upao.
Leao sam na pesku, pored
toka lendrovera nakrivlje
nog na jednu stranu, u nekoj
vrsti alosne senke. Svuda oko
lo, dokle god mi je dopirao
pogled, pruala se talasasta
uta pustinja, ponegde ispre
kidana kamenim gromadama
udnih oblika.
Nalazio sam se usred neke
pustinje, a ona se irila une
dogled, na sve strane. Sunce
se nalazilo dosta visoko na ne
bu, mutno, kao zastrto polu-
providnom koprenom. Znao
sam da su to milijarde estica
peska koje je vetar uznosio u
nebo. Bilo je toplo kao u ne
koj pei. Vazduh je bio potpu
no suv, a pod zubima sam ose
tio fini peani prah.
ta kae na sve ovo! -
zauh poznati glas i okrenuh
se polako. Naslonjen na nahe
reni lendrover, izguvanog
lica i oputenih ramena, sta
jao je Zigi Sekan.
Ne shvatam priznao
sam.
Ja. sam se probudio pre
pola sata ree Zigi Sekan.
Kada sam otvorio oi i vi
deo pustinju oko nas, pomislio
sam da mi se privida, da sam
siao s uma. A onda sam malo
procunjao okolo i sada mj je
sve jasno. Dovedeni smo ova
mo da crknemo.
Polako sam ustao i napravio
krug oko automobila. Da, bio
je to lendrover koji smo iz
najmili u Kairu. Sada je do
osovina , bio zabijen u jednu
peanu dinu. Izvlaenje iz pe
ska zahtevalo bi velike napore.
AVANTURA 1 77
Pokazao sam rukom na kola
i upitao Zigija:
Da pdkuamo?
Ne vredi odgovorio je
ona neraspoloeno. Nema
benzina. Proverio sam.
Nisam kukavica, ali za ono
najvanije nisam se usuivao
da pitam, bojao sam se odgo
vora. Zigi Sekan kao da je pro
itao moje misli, uzdahnu i
ree: ,
Nemam vode. Niti iega
za pie. Nai prijatelji iz Do-
slinga struno su obavili svoj
prljavi posao.
utei sam krenuo u malu
inspekciju. Kretao sam se spo
ro, itavo telo me je bolelo, u
glavi mi se vrtelo, a e je po
stajala sve nepodnoljivima. Bi
lo je veoma toplo i strahovito
suvo, i oseao sam kako pusti
njski vetar izvlai svu vlagu iz
mog tela.
Da, pustinja svuda unaokolo.
Nae vozilo zaglavljeno u pe-
sak, nedaleko od nekih kame
nih uzvisina. Pesak, dine, pus
tinja na sve etiri strane sve
ta. Kakva sumanuta situacija,
kao da nije stvarnost, kao da
se nalazimo u nekom filmu!
Istraivao sam i dalje. Zaklju
ak je bio mraan. Rekao sam:
Dakle, reili su da nas se
oslobode. Da nas likvidiraju.
Sve je dobro isplanirano.
Zigi je slagao, klimnuo je
glavom.
A evo kako su oni zamisli
li priu nastavio sam.
Nas dvojica smo krenuli za
Luksor i usput smo pili. Iz ne
kih naih pijanih razloga ume-
sto na jug skrenuli smo negde
na istok, u pustinju. Vozili smo
se. . . dugo, verovatno. A pili
i dalje. Izgubili smo put, kre
tali smo se po pustinji. Onda
smo se zabili u jednu dinu, i
sav benzin potroili pokuava
jui da se izvuemo. Pa smo se
posvaali i potukli puni
smo modrica, i tokom tue ra
zbacivali stvari. Vodu smo po
pili ili sluajno prosuli, i to
je sve.
A sunce i pesak su zatim
uinili svoje nastavio je mo
ju priu Zigi. Pa smo pocr
kali od ei.
Uuutali smo, svako obuzet
svojim mislima. Mnogo sam
prebacivao sebi to sam svo
jim nepromiljenim postupci
ma doveo i Zigija i s^be u ov
akav poloaj. Zato sam jue
u Kairu dao priliku Margaret
Dent da se izvue iz afere, za
to o svemu to smo znali ni
sam jednostavno obavestio in
spektora Ali Magida? Zigi me
je tada upozoravao, ali ga ni
sam posluao. Zato smo bez
dovoljno obezbeenja krenuli
na sastanak sa Piterom Kanin-
gsom, uputili se pravo u br
log zveri kao to su momci iz
Doslinga? Moja prokleta
78 AVANTURA 1
samouverenost! Verovao sam
da emo Zigi i ja uspeti s nji
ma sami da izaemo na kraj!
Ja sam za sve kriv, Zigi
klimnuo sam glavom.
- Ostavi se gluposti, Nik
odvrati moj drugar. Ni
ta ti ne zameram. Verovatno
bih i ja postupio kao ti da sam
bio na tvom mestu.
Uutali smo i zagledali se u
pustinju u kojoj se nita osim
kovitianja peska na vetru ni
je dogaalo.
Treba da govorimo otvo
reno rekao sam. anse
da se iz ovog pakla izvuemo
veoma su male. Ne znamo gde
smo. Oni su iz Kaira ovamo
poli sa dvoje-troje kola, jed
an je bio na lendrover. Ne
znamo koliko dugo smo se vo
zili, verovatno nekoliko sati.
Dakle, mogue je da smo bar
dvesta kilometara negde u bes
puu, verovatno podaleko od
glavnih puteva i bilo kakvog
naselja.
Zigi se sloi da sam u pravu.
Vetar hamasin, koji u ovo
doba godine duva, zameo je
nae tragove, kao i tragove ko
la koja su se vratila u Kairo.
Niko ni po emu ne moe da
pretpostavi da se nas dvojica
ovde nalazimo. Bilo bi besmi
sleno da krenemo da traimo
neko naselje. I najblie je sva
kako suvie daleko, ne bismo
imali snage da do njega stig
nemo. A ne znamo ni u kom
pravcu da krenemo. Ako osta
nemo ovde bez vode ne bi
smo izdrali due od tri do
etiri dana. Kau da ovek naj
vie moe da izdri pet, a on
da nastupa totalna dehidrati-
zacija i smrt je neminovna.
itao sam o tome pro-
guna Zigi.
Ostaje nam samo da ov
de ostanemo i ekamo re
koh.
Da padne kia? preko
volje se naali Zigi. Ona
ovde nije pala poslednjih par
hiljada godina.
Da ekamo da nas prona
u odgovorih.
Pa, nije iskljueno da e
se i to jednog dana dogoditi
uzdahnu moj drugar. Ali
tada emo izgledati kao ona
mumija zbog koje smo upali
u ovaj sos. Moi e da nas pro
uava Margaret Dent, ako do
tle ne umre od starosti.
Odmal;muh glavom ja sam
ipak bio optimistikije raspo
loen i objasnih:
Nije tako. Prvo e se za
nas zainteresovati inspektor
Ali Magid. Meklin iz Skotland
Jarda mu je javio da smo za
istragu vani i Megi to stal
no ima na umu. im primeti
da smo nestali dii e uz
bunu. Saznae da nismo vie
ni na putu za Luksor. Poee
AVANTURA 1 79
onda da nas trai na drugim
stranama.
A zar-je Kairo mali, gde
e Megid prvo da nas trai?
pitao je Zigi. Tu e izgu
biti nekoliko dana, a dotle nas
nee vie biti u ovom obliku.
Nisam zavrio preki
nuli mog ortaka. U izveta-
ju koji sam telefonom jue
poslao naem efu pomenuo
sam mogue opasnosti. Kod
B. B. se nalazi film dr Toma-
sa Grejvza. im uje da smo
nestali Bi Bi e objaviti fo
tografije sa tog filma, optui
ti arheologe za pljaku grob
nice princeze Satrapeh, doi
e do uasnog skandala. Poli
cija e da jurne u nova ispiti
vanja, sasluavanja, suoava
nja. Mnoge e pohapsiti i ne
ko od njih e rei ta su sa
nama uinili. I gde se nalazi
mo ... A i pre toga, im uje
da nas nema, Bi Bi e svojim
jakim vezama uticati kod egi
patskih vlasti da smes-ta kre
nu u potragu za nama. Eto,
tako e biti, Zigi!
Tolika govorancija me je sil
no iznurilo i gotovo da sam
klonuo. Reklo bi se da se. ni
Zigi nije oseao bolje.
Recimo da si u pravu
sloi se on. Ali, koliko vre
mena treba da se itava ta ma
inerija traganja zahukta?
Bar tri dana prizna-
doh. Dakle, treba da izdr
imo tri dana.
Vetar je podizao pesak. To
nije bio jak, snaan vetar, ali
dovoljan da onako vru i suv
izvlai vlagu iz nas.
Imam za tebe i jednu do
bru vest ree Zigi i videh
neki vedriji odsjaj u njegov
om oku. Momci koji su nas
ovde munuli neto su ipak
prevideli. . . Zaboravili su da
isprazne hladnjak lendrove-
ra . . .
Bitanga Zigi, zar tek sada
to da mi kae!
Hoe li rei da tamo
ima.... zamucao sam.
Da, ima nekoliko litara
vode klimnu glavom Zigi.
Treba da je pretoimo u ne
ku od kanti.
Mnogo si pokvaren, Zigi!
govorio sam. Puta me
da prvo obojici izreknem smr
tnu presudu, a onda kao ma
ioniar mahne rukom i vo
da je tu!
Rekao si da treba da iz
drimo tri dana smekao
se Zigi. Mislim da e je u
hladnjaku biti za toliko. Ali
ne za due. Hajde da je preto
imo.
Tako je poelo muenje.
im sam ispio prvu au
a to sam inio polako, gutljaj
po gutljaj, da tenost due os-
eam u ustima osetio sam
80 AVANTURA 1
novu elju, ne znam da li is
tinsku ili na psiholokoj bazi,
zato to sam znao da vode ne
ma dovoljno. Ali morao sam
da se obuzdam. Video sam
da se. isto dogaa i sa Zigijem
a moda mu je bilo i tee
jer je krupniji od mene.
Dogovor je bio da jedan bu
de budan, na nekoj vrsti stra
e, da paljivo posmatra oko
linu za sluaj da se neto ne-
verovatno dogodi, odnosno da
neko naie, za ta nije bilo ap
solutno nikakve anse, ali ip
ak .. . Drugi je mogao da dre-
ma u zlehuom hladu ispod
kola, u jalovoj nadi da e mu
dreme pomoi da ne misli na
e.
Tako je proao dan. Uvee
smo se divili fantastinom za
lasku sunca u pustinji i od
brojavali trenutke do asa pre
dvienog za sledovanje vode.
Posle je nastala no, tiha i zve-
zdana - vetar je prestao i
postalo je toliko svee da smo
morali da se smestimo u kola
i zavijemo u ebad koja su tu
postojala. U lendroveru smo
pronali i nekoliko okolada,
koje je Zigi kupio jo u Kairu
i tu sluajno ostavio, pa smo
ih jeli paljivo podelivi re
zerve za tri dana. Morali smo
da jedemo, ali to je opet iza
zivalo novu elju.
Sutradan smo obojica bili
umorni, neispravni, edni, a
le koje smo pravili bile su na
tegnute i glupe, i obojica smo
izgledali dosta loe. Opet smo
vreme provodili ispod kola.
Malo smo razgovarali, a vie
bili zaokupljeni sopstvenim
mislima. Ja sam na nekoliko
stranica svog bloka napisao
sve ta nam se dogodilo, ko
nas je dovukao ovamo da crk-
nemo i ostalo. Poruku smo
ugurali u jednu bocu od dina,
stavili na sedite vozila.
A moda smo sasvim bli
zu nekog naselja govorio je
Zigi kome su od ei poela
da natiu ispucana usta.
Moda je to odmah tu, iza on
ih dina na horizontu, a mi poj
ma nemamo. . .
Bojao sam se takvih misli
jer sam znao kuda nas to mo
e odvesti: da se sa ono malo
zaliha crvenkaste vode uputi
mo da traimo ljude i spas. . .
I Zigi i ja smo ljudi kojima
je' u prirodi dinaminost, mi
smo navikli da uvek budemo
aktivni, da uestvujemo u ne
em to se dogaa ili ak da
sami stvaramo dogaaje. Sada
smo bili osueni na ekanje,
dakle na neto potpuno sup
rotno i to nam je neopisivo
teko padalo. Zar da mirno
ekamo da umremo? Zar da
ba nita ne preduzmemo da
se spasemo? Zar da se toliko
oslonimo samo na druge? Ali
odbacivao sam takve misli zn
AVANTURA 1
81
ajui sasvim sigurno da bi sve
to bismo preduzeli kreui
se po pustinji bilo osueno na
propast.
Negde oko podne tog dru
gog dana zauli smo udan, a
zapravo poznat zvuk bru-
janje avionskog motora. Mah
nito smo se izvukli ispod kola
i zagledali u nebo. Zaista, ne
gde na istoku, ne naroito vi
soko, leteo je jedan manji
avion. Bio je vrlo daleko, ali
Zigi i ja smo dohvatili ogleda-'
la sa kola koja smo jo ranije
za ovakav sluaj skinuli, i po
kuali da damo znak da tu u
pesku nekog ima. Bio je to
smean, uzaludan pokuaj,
avion je nestao, letei svojom
trasom.
ekali smo pomo, ali se
nismo predavali, i bili smo re-
eni da preduzmemo sve to
je u naoj moi. U kasno po
podne tog drugog dana skinu
li smo akumulator sa kola i
zajedno sa jednim od farova
uspeli ga na malu kamenitu
zaravan, nedaleko od mesta
gde smo se nalazili. Taj posao,
inae veoma jednostavan, pri
inio nam je strahovite tego
be i obavili smo ga uz krajnje
napore. Onda smo, u suton,
poeli da kreemo po akumu
latoru stvarajui kontakt i da
sevoviva naeg fara dajemo
znake da ovde nekog ivog
ima.
Prolazili su sati, no je po-
odmakla. Nai svet los ni signa
li nisu izazvali ni gde na hori
zontu ba nikakav odgovor.
Trei dan je doneo novu ner
vozu i zabrinutost jer se zali
ha vode, i pored sve nae kon
trole, brzo troila. Onda je op
et poeo da duva onaj prokleto
hamasin i pesak je kripao pod
zubima, a bilo ga je i u nosu,
u uima, u oima, svuda.
Opet oko podne videsmo ne
to u vazduhu, sada na.severu.
usmo i zvuk, i mada je leti-
lica bila daleko, prepoznali smo
helikopter.
Nas trai! uzviknuo
am. Dajmo mu znak!
Skinuo sam svoju bluzu ko
ja je bila tamne boje i poeo
njom da maem. Zigi se uspeo
do naeg svetionika i poeo
da pali i gasii far. Ali, helikop
ter nam nije prilazio. Leteo je
tamo-amo na jugu, vrteo, ok
retao i nestao.
Doi e opet rekao sam.
To nas trae. Sada su pre
gledali jedan segment na svo
joj karti pa su krenuli na dru
gi, a doi e red i na ovaj gde
se mi nalazimo.
Zigi je utao, nisam znao da
li deli moje miljenje ili ne.
Vreme je prolazilo i nita se
nije dogaalo. Zigi mi se alio
kako je prole noa sanjao onu
prokletu mumiju kao mumi
ja hoda po pustinji i dolazi do
82 AVANTURA 1
nas ii njega piita... I sve tako
neto. Poeo sam da se pribo
javam da e mumiju viati i
dok smo budni, da emo poeti
da haluciniramo.
Eh, da imamo makar to
liko benzina da zapalimo len-
drover! vajkao se Zigi.
Digao bi se dim da bi neko
mogao da ga primati.
Predvee, kad smo popili sle-
dovanje vode to mi je makar
za trenutak popravilo raspolo
enje, popeli smo se opet do
naeg fara. Zigi je gunao ka
ko sve manje veruje da nas ne
ko udo moe spasiti, a ja re
koh:
Treba verovati u dobre
vile, Zigi! Jedna od njih e
doi, a kad s ie sa neba. . .
Utom zausmo zvuk motora
u nebu. Suton je osvajao, ali
videsmo jedan helikopter
opet na. jugu, ali kao da se kre
tao ka nama. Poesmo da kre
emo po akumulatoru. Na far
je samo sevao. Upravismo ga
prema helikopteru. Ofida na
nau neopisivu radost opazis-
mo kako se letilica okree pra
vo ka nama, kako se sputa ni
e i kree u naem pravcu. Pri
lazila je isve blie i blie.
A ta ako su to momci iz
Doslinga koji dolaze da pre
vare da li smo ve totalno mu
mificirani?! dovikivao mi je
Zigi, jer je buka motora pos
tajala sve zagluni ja.
Prokleti Zigi, zar mu nita
lape nije palo na pamet!
Onda emo se tui dok ih
ne sredimo! odvratih besno.
Helikopter se spustio na pe-
sak, na samo desetak metara
od nas. Bila je to manja leteli-
ca, za samo nekoliko osoba.
Elisa mu se jo okretala kada
se otvorie vrata i neko iskoi
na tle. Odmah sam video ko je
to, jer osobu sam prepoznao.
Poeo sam da sreujem razba
ruenu kosu, da zakopavam
koulju, da se ukoliko je to
uopte bilo mogue dovo
dim u red. Jer, ja sam dentl
men. Dobacih Zigiju nehajno,
ne suzbijajui svoju uroenu
samouverenost:
Dobra vila dolazi po nas,
ba kao to sam ti rekao. . .
Osoba koja nam je prilazila
,bila je Margarat Dent.
Zigi je razvukao lice u osmeh.
Iz helikoptera izaoe jo dvo
jica jedan je bio inspektor
Ali Magib. Margaret Dent stie
do mene. Mislio sam kako hi
sad trebalo, kao u nekom fil
mu, da mi se Margaret baci u
zagrljaj, a onda bi poljubac do
ao ma red. . . Ali, Margaret je
bila Engleskinja, dobro vaspi-
tana, uzdrana, smirena. Zaus
tavi se na metar od mene i za
gleda mi se u oi. Lice mi je
bilo kao od kamena kad joj se
obratih:
AVANTURA 1 83
Dobro vee, Margaret. Da
nas je ba topao dan, zar ne?
Da, prilino odgovori
ona.
Stigao je inspektor sa svo
jim blistavim osmehom.
Da ste me posluali, Dar-
kine, utedelii biste nam tro
kove oko traganja, a sebi i Se-
kanu tri dana pustinjskog sun
an j a ree Megib.
Bilo je ludo i nezaborav
no odvratiih.
Pet minuta kasnije svi smo
se nalazili u helikopteru 'koji
odmah uzlete. Margaret je u-
iaila, Zigi je neto brundao,
inspektor Megib je ekao svoj
trenutak - da zapone sa pi
tanjima, a ja se razgalamih:
Palkleno sam edan!
Poneli smo dosta vode.
boce su kraj sedita dobaci
pilot Egipanin.
Vode? dislkolaiih oi.
- Vode? Pa zar sam rekao da
hou da se kupam?
Inspektor se ponovo nasrne-
ja, odnekud izvue konzervu
piva i prui mi je. Dok mi je
teklo niz grlo, pomislih kako
je to najprijatnije pivo koje
sam ikada pio.
Da nisam bio onako uasno
iscrpen let helikopterom'bio bi
pravo uivanje. Pustinja pod
nama delovala je udesno, po
gotovu pod zracima zalazeeg
sunca. Dugo smo leteli dok ne
videsmo prvi znak civilizacije
uski asfaltnii drum prav kao
strela, upravljen na na let
valjda je vodio u neku oazu.
ta ste traili u pustinji?
pitao me je inspektor.
Pogledah ga zaueno. Nje
govo pitanje je,znailo da mis
li da smo Ziigi i ja tamo samo
voljno otili, a to je znailo da
Margaret nije ispriala punu
istinu. Zato odgovorili pita
njem:
A ta je vama rekla dr
Margaret Dent?
Samo to da ste iznenadno
nestali i da se veoma brine zb
og toga govorio je inspektor
Magiib ispitivaki me posma-
trajuci. Takoe je kazala da
treba da me o neem vanom
obavestite i dala mi ove foto
grafije.
Izvadio je iz torbe 12 foto
grafija dr Grejvza i pruio mi
ih. Iste one koje sam joj ja dao
prilikom razgovora u njenom
hotelu. Izdvojio sam jednu i
pokazao inspektoru govorei:
Obratite panju ovo je
unutranjost grobnice princeze
Satrapeh. Pogledajte sarko
fag je otvoren, vidi se lepo mu
mija te nesrene princeze. Da
je to njena mumija nema sum
nje vidi se zatitni znak?
blatan zub. To je mumija sa
zlatnim zubom.
U redu - sloi se inspek
tor. I ta dalje?
84 AVANTURA 1
Dobro uvajte fotografi
je, a ja u vam kasnije objas
niti i ostalo rekoh. I
cLr Piter Kanings treba da vam
objasni. I ljudi iz nesebine
firme Dosling, koja tedro
daje novac za kulturu, koja je
finansirala iskopavanje grobni
ce princeze Satrapeh, takoe
treba da vam objasne podosta
stvari, i to im stignemo u Ka
iro.
Inspektor Magib je utao i
razmiljao, a onda primeti:
Bio sam u pravu kad sam
pretpostavljao da znate neku
vanu tajnu. To sam zakljuio
jo posle razgovora sa inspek
torom Meklinom iz Skotland
Jarda, a postalo mi je sasvim
jasno kada je jue sa najvieg
dravnog mesta nareeno da
vas pronaem po svaku cenu.
Naime, njih su zvali iz Giriha,
iz vie redakcija, i uverili ih da
drite klju neeg to je veo
ma znaajno za Egipat.
Pa, tako neto rekoh
gotovo nadimajui se od pono
sa. Ali, dragi inspektore, sve
e biti objanjeno za sat-dva.
Margaret Dent je utala za
gledana u daljinu. Nagnuh se
ka njoj i upitah je ta se sve
dogaalo od naeg poslednjeg
susireta.
Njena pria bila je vrlo za
nimljiva. Onog dana, kada sam
joj rekao da znam za pljaku
grobnice i dao joj Grejvzove
snimke, nala se sa Pitemm
Kaningsom i zahtevala obja
njenje. Piter je odgovorio da
sam sve montirao i izmislio.
Posle se konsultovao sa ljudi
ma iz Doslinga i odluili
su da sa mnom i Zigijem raz
govaraju, da se objasne sa na
ma, da se ne pravi nepotreban
skandal. Zato me je Margaret
pozvala telefonom i zakazala
mi susret sa tim ljudima u,ku
i na Zmaliiku.
Mene nisu hteli da povedu
tamo rekla je Margaret.
Bila je u hotelu i itave no
i ekala Piterov povratak. 0:i
se pojavio tek sutradan pre po
dne. Ispriao je da su on i lju
di iz Doslinga uspeli da me
ubede da je pria o pljaki gro
bnice samo plod moje razbuk
tale mate i da sfno se prijatelj
ski rastali. Zigi i ja smo krenu
li kolima nekud, valjda za Luk-
sor.
Piter je bio suvie nervo
zan, uzbuen i rastrojen i za
kljuila sam da neto krije od
mene kazala je Margaret.
Meutim, on se zaklinjao u
mene, u nae prijateljstvo, u
nau ljubav, da govori isti
nu.
Zatim joj je Piter rekao da
je odluio da oboje otputuju u
London na neko vreme, ali
brodom. Govorio je da e pu
tovanje Sredozemljem da delu-
je smirujue, posle mnogih tr
AVANTURA 1 85
zavica kroz koje su proli. I
uvaravao je kako e to biti nji
hovo romantino vereniko kr
starenje. Brod Kraljica mora
kree za London kroz tri dana,
rekao je Piter Kanings, i on
treba da ode do Aleksandrije da
se pobrine za odgovarajue ka
bine a Margaret da ostane u
Kairu i eka da je on pozove
ili da i sam doe po nju.
Pristala sam, razume se
slegla je ramenima Margaret.
Tako je proao prvi dan po
sle Zigijevog d mog nestanka.
Drugog dana pojavio se inspe
ktor Magid posetio je Mar
garet i pitao je da li zna gde
smo Zigi i ja, jer njegova vlada
a na insistiranje nae redak
cije trai da hitno bydemo
pronaeni. Margaret mu je ka
zala da misli da smo otili u
Luksor kolima. Magid je onda
podigao veliku uzbunu, poela
su proveravanja i traganja, i us
koro se gotovo sa sigurnou
moglo rei da niti smo se na
lazili u Luksoru, niti smo se
uopte ikretali tim drumom.
Inspektor je opet potraio Ma
rgaret, a nju su poele da obu
zimaju zle slutnje, pogotovu
ito od Pitera Kaningsa nije bi
lo ni glasa. Tada mu je dala
one fotografije i rekla da u
mu ja, kada me pronau, rei
o amu se radi.
Treeg dana od naeg nesta
nka ovog istog kada su nas
nali Margaret je sama po
traila inspektora, zabrinuta
vie nego ikad. Piter Kanings
se i dalje nije javljao. Ljudi iz
Doslinga, kojima se obraa
la, izbagavali su da se s njom
sretnu, ak nisu odgovarali ni
na njene telefonske pozive. Mar
garet je traila od Magida da
uini neto. On je ve poeo
da pomilja da nismo umesto
u Lulksor krenuli nekud u pu
stinju. I ba tada je neka uda
ljena policijska stanica javila
da su je obavestili geolozi koji
su se vraali sa terena kako su
daleko u pustinji viali da ne
to si ja, da misle da su to bili
nekakvi svetlosni signali. Ra
zume se, moglo je to da bude
ko zna ta, ali Megid je naredio
da helikopter krene u tom pra
vcu. Leteiiica se vratila bez re
zultata. Magid je bio sklon da
obustavi traganja u tom prav
cu, ali Margaret je . insistirala
govorila je da moda heli
kopter nije otiao dovoljno da
leko, to je i bilo tano. Magid
je pristao da ponove let, u heli
kopter uzeo i Margaret i na
ili su na nas!
Tako je dobra vila stigla
pravo s neba! nasmejao sam
se. Bravo! Mora da glupi
geolozi koji su videli nae si
gnale nisu znali Morzeovu az-
bulku. . .
Zato? pitala je Marga
ret.
86 AVANTURA 1
Zato to sam Morzeovom
azbuikom naim razvaljenim fa
rom stalno slao poruku:
P-o--u-r-i M-e-g-i -e-k-a-m
t-e! rekao sam tiho.
Margaret se trgla i oinula
me pogledom.
Utom smo ve bili nad Kai
rom, sputali se na neki policij
ski heliport. Kad smo se nali
na vrstom tlu, inspektor ree
da e nas odvesti u hotel da se
okupamo i sredimo, a onda da
razgovaramo, da mu otkrijem
tajnu koju navodno krijem. Od
mahnuh glavom i rekoh:
Ne, inspektore, nemamo
vremena za hotel. Moramo hi
tno da pohvatamo pacove koji
su se ve verovatno dali u beg...
A ono to treba da vam saop-
tiim mislim da ste ve i sami
nanjuili to je velika plja
ka blaga iz grobnice princeze
Satrapeh.
Inspektor Magid je neko vre-
me utao i posmatrao me, a li
ce mu je, kao kod pravog pro
fesionalca, ostalo apsolutno
bezizrazno. Najzad progovori:
U redu, Darkine, vadite
nas. . . Da li je dovoljno dvoje
polici j sikih kola ?
Neka krenu i trea re
koh odseno, jer sad sam ja
bio glavini, ja sam vodio opera
ciju! Gospou Margaret Dent
odvedite u njen hotel.. .
Ne! uzviknu ona. Ne
mogu da budem sama i da e
kam!
Blagonaklono dozvolili da i
ona krene sa nama jednim po-
1iciij slkiim automobilom.
No je ve bila potpuno os
vojila Kairo. Grad se kupao u
svet'losti, uvek iv, uskovitlan.
ofer je vozio za Zamalik, kao
to sam rekao. Inspektor Ma
gid, sa kojim sam bio u koli
ma, bio je u stalnoj radio-vezi
sa ssvojom direkcijom, drugim
kolima i ko zna s kim sve, ali
vrlo esto je neto na arapskom
govorio u mikrofon. Morao sam
da mu dam nekakva objanje
nja. Rekoh:
Grobnicu princeze Satra
peh, kao to znate, otkrili su
Biter Kanings i- itav tim bri
tanskih arheologa. Novac za taj
poduhvat dala je velika farma
Dosling ii to znate. Ali,
moda vam nije poznato da je
Dosling, odnosno grupa gan-
stera iz te firme, traila od Pi-
tera Kaniingsa protdvuslugu:
deo vrednosti koje se nalaze u
grobnici. Voljno ili nevoljno,
ne znam, Kanings je na to pri
stao. Tako su se istraivai sa
mi stavili pod punu kontrolu
ljudi iz Dosilinga nekog
Ridveja, kojii je i jedan od di
rektora sektora, nekog Lojda i
drugih. . . Trenutku ulaska u
grobnicu prisustvovali su svi
iz tima osim Margaret Dent,
AVANTURA 1 87
koja je na to mesto stigla koji
sat kasnije. Tada je izvesni dr
Grejvz snimio unutranjost te
odaje te fotografije su kod
vas, inspektore. Meutim, do
li su iz Dosliinga i traili
svoj deo. Ne znam kako su us
peli da na brzinu pokupe oda
tle gomilu skupocnih predme
ta i da ih negde sakriju pre do
laska egipatske policije. Onda
je onaj isti dr Grejvz ponovo
fotografisao unutranjost grob
nice ali sada prilino opus
toene, i ti snimci su se pojavi
li u listovima. Za one prve sni
mke niko nije znao dok ja ni
sam otkrio taj film.
Inspektor je utao i sluao me
paljivo.
Margaret Dent nije imala
nikakve veze sa pljakom, to
tvrdim nastavio sam. Ja
sam joj pred Zigijev i moj ne
stanak otvorio oi, saoptio is
tinu.
Nita vrsto ne obeavam,
ali pokuau da je ne uvlaim
u aferu ree inspektor Ma-
gid.
Moja pria je duga i slo
ena nastavah ali sada vam
govorim samo najhitnije. Da
kle, poruio sam Piteru Kanin-
gsu i ljudima iz Dosliinga da
znam za njihovu pljaku. Zaka
zali su mi sastanak u njihovoj
vili. Tu su pokuali da me pod
mite da utim. Nisam pristao.
Prebili su Ziigija i mene, nalili
nas alkoholom, odvezli u pus
tinju, tamo ispraznili rezervoar
naeg iendrovera, prosuli sve
zalihe vode, ostavili nas same.
Duvao je hamasin i zameo sve
tragove naih i njihovih kola,
i mislili su da nas niko nee
nai dok ne pomremo od ei:
Orda bi svi mislili da je to bio
nesrean sluaj. Tako bi se ota-,
rasiilii nas kao svedoka njihovog
zloina. Ali Margaret Dent i vi
ste uspeli da nas pronaete.
Eto, to je ta pria.
Ne znam''koliko mi je inspe
ktor poverovao,' ali ponaao se
kao da jeste.
Va sirno stizali na Zamalik.
Sva polliaijislka kola zaustavila
su se ispred zgrade iju sam
adresu dao inspektoru. To je
bila iprva od zgrada pred koju
smo doli Zigi i ja one noi, is
pred koje nas je saekao neki
Esipanin ii odveo u skrovitu
vilu.
Ovde u predstavnitvu
Doslinga sumnjam da emo
pronai ita vano primetio
isam.
Inspektor ree da ostanem u
kolima, a on i njegovi ljudi se
uputie u zgradu. Vratili .su se
veoma brzo tamo mije bilo
ive due.
Sad idemo na jedno skro
viti je mesto rekoh. Neka
Zigi Sekan pokae put, on ga
je zapamtio.
88 AVANTURA 1
Kola u kojima se nalazio i
ga krenue prva, mi za njima.
Trludali smo sporednim ulica
ma toliko da se pobojah da je
Zigi zaboravio put. A onda s,e
ukaza kua sa irokim travnja
kom ispred nje upravo ono
to smo traili. Sva kola su se
zaustavila podalje, u to veoj
senoi.
Inspektor Magid poe neto
da nareuje svojim ljudima na
arapskom i videh kako oni ve-
to kao make kreu da opko
le dvospratnicu. Ekipe su ima
le voki-toki aparate i obaveta-
vale Magida gde se nalaze. Po
sle desetak minuta on mi se
obraitii:
Zgrada je pod potpunom
kontrolom, javljaju mi ljudi.
Kau da su primetili traak
svetlosti ispod debelih zavesa na
prozorima u prizemlju. Bila su
dva straara u dvoritu, ali su
ih sredili.
Nadam se da glavni jo
nisu uspeli da se sklone na si
gurnije mesto i da opljakane
dragocenosti jo nisu izneli iz
Egipta relkoh zabrinuto.
Inspektor Magid, neki njego
vi pomoniai, ja i Zigi koji nam
je priao stajali smo u gustoj
sencii nekog dirveta ba preko
puta opkoljene kue. Svi smo
se kretali neujno, govorili ve
oma tiho. Inspeiktor Magid pro
aputa:
Sada u dati znak i moji
ljudi e sa svih strana istovre
meno krenuti unutra. Vi ete
odavde posmatrati. . ,
Ne! rekoh odluno.
Postoji jedno zadovoljstvo
kojeg ni po koju cenu ne elim
da se liim!
Povukoh Zigija za rukav i
pre nego to su Magid i njego
vi momci, mogli bilo ta da
uine i kau, Zigi i ja pretra-
smo usku ulicu, gurnusmo i
roku kapiju i upadosmo u park
pred kuom, a -onda najbre
to smo mogli pohitasmo ka
ulaznim vratima. Mogao sam
samo da zamislim Magidovo
zaprepaenje i ljutnju.
Zigi i ja smo stajali na tre
mu pred zatvorenim tekim dr
venim vratima, pomalo zadiha
ni, pomalo uzbueni.
Sad smo nas dvojica na
potezu, zar ne, Zigi? rekoh
tiho, a Zigi samo potvrdno kli-
mnu glavom.
Pritisnuo sam kvaku, ali vra
ta su bila zalklijuana. Zalupah
snano. Zauh kako neko s one
strane zapita iko sam.
Tutmos Prvi! povikah.
Otvaraj brzo!
To je valjda zbunilo onog iza
vrata, a pouzdao se u uvare u
dvoritu, pa se dveri otvorie.
Videh da se na njima pojava
neki mladi iz Doslinga, je
dan od onih koji su' se tuikli sa
mnom i Zigijem one noi. Kad
AVANTURA 1
89
me je prepoznao, ovek preble-
de i ruka mu palete ka revol
veru za pojasom. Ne treba ni
da kaem da sam bio bri
zviznuh ga pesnicom posred li
ca, unosei u udarac svu esti
nu ii bes koji su se u monii na-
kupi!i. On se zatetura, a ja ga
udarah jo dvaput, precizno i
silovito. Tresnuo je na pod da
je sve zazvealo. Brzo uzeh nje
gov revolver i stavih ga sebi za
pojas. Krenuli hitro kroz hol,
a Ziigi me je pratio u stopu. Si
lovito gumuh vrata salona u
koji su nas bili doveli one noi
i ona se raskrilie. Ali, u pro
storiji je svetlela samo jedna
stona lampa ii nije bilo nikog.
Potraimo ih! doviknuh
Zigiju.
Opet smo bili u holu i raz
miljao sam na koju stranu da
krenemo, kad- videh kako neko
silazi niz iroke stepenice i za-
uh pitanje:
Kaikva je to buka?
. Poznadoh Nortona Ridveja
kojii mi se ite'ko zamenio jo u
Londonu, a posebno one vee
ri ovde u Kairu.
Buka zaas moe da pos
tane jo vea i rekoh pokazu
jui na revolver koja sam dr
ao uperen u njega.
Norton Ridvej ostane ska
menjen ne znam da li zbog
straha od revolvera ili to vidi
dve aveti, Zigija i mene.
Sea li se stripova o Fan
tomu, Ridveju? pitao sam.
Tamo kau da je Fantom
duh koji hoda. . . E, to sam ja
za tebe!
Budimo razumni ljudi,
Dankine promuca Ridvej.
Zigi nije ekao da bitanga za
vri reenicu, ve mu priskoi,
uze revolver ikoji je Ridvej
imao ispod bluze, i cev mu pri
sloni na stomak. Ja mu nare
dah da nas vodi ostalima.
Kad se naosmo na prvom
spra tu, Ridvej krenu ka jed
nim vratima tako spremno da
mi je odmah bilo jasno da je
to nekakav trik. Ali, pre nego
to sam uspeo da ga zaustavim,
on pritisnu kvaku a zvuk
alarma zaori se zgradom. Za
kaznu to je podigao uzbunu,
odalamih ga pitoljem po sle-
poonici, pa se on nae istog
trenutka na podu, ali na vrati
ma drugih odaja pojavie se
ljudi sa orujem u rukama. Je
dan od njih je bio onaj Lojd
-koji iskolai oi kad vide Zigi
ja i mene.
Ja sam za tebe oivela mu
mija, Lojde dobacih mu.
Doao sam da te vodim u
podzemni svet, meu crknute
nakaze kojima i pripada.
Bez pucanja! naredi
Lojd koji se pribrao. Ne e
lim guvu, a njih' hou ive!
Mi smo 1Zombi, mrtvaci
koji etaju iskezih se.
90 AVANTURA 1
Pol alko ikretoh prema Lojdiu.
Situacija je biila veoma drama
tina. Svi smo imali oruje u
rukama i ekalo se ko e prvi
da povue oroz.
Nije trebalo da se ovde
ponovo pojavljujete, momci
prateim glasom ree Lojd.
Nainili jo jedan korak pre
ma njemu. Neko od njegovih
momaka je bio slabih nerava,
pa opali. Kurum prelete pored
mene, sreom ne zakaivi me,
a onda opalih -i ja. Gaao sam
u Loj da, pogodio ga u ruku sa
revolverom. Ruka mu klonu. I
dok je istovremeno zapoela lu
aka i nekontrolisana pucnja
va, ve sam stigao do Loj da i
krenuo sa serijom snanih uda
raca, ne hajui to je bio ra
njen. Bacih se na njega, obo
rili ga na pod i, dok sam leao
na njemu, traio sam da mi
kae gde je Piter Kanings.
Pojma nemam. . . mu
cao je Lojd gotovo obeznanjen.
Tada se zaue pitaljke i
galama u zgradu je upadala
policija. Pucnjava prestade.
Bosliingovi ljudi pobacae
pucaljke ii podigoe ruke uvis.
Videh da je Zigi dobro -Prie
mi inspektor Ali Magid ljut kao
ris.
emu sve ovo, Darkine?!
pitao je besno. Zar se
pucnjava nije mogla izbei?
Grdiete me kasnije
uzdahnuh. Mislim da je sa
da najvanije da pretresate ku
u i pronaete. . .
Dosta!. grmnu inspek
tor Magid. Ko ste vi da me
uite ta treba da radim? Da
li vi ovde nareujete ili ja?
Bio je u pravu - morao sam
to da priznam, makar samo u
sebi. Dadoh znak Zigi ju pa o-
bojica sidosmo u parter i sme-
stimo se u onom salonu koji
smo znali od ranije. Naosmo
neko pie pa se uglavismo .u
fotelje. Sad sam tek osetio st
rahoviti umor ikoji se bio na-
taloio u mom telu i glavi, i
sve posledice onih stranih da
na u pustinji.
Kua je bila puna policaja
ca i agenata, a pojavie se i
bolniara da se postaraju za
ranjene. Sve je vrvelo od lju
di koji su se kretali u svim pra
vcima, svako svojim poslom.
Na nas dvojicu niko nije obra
ao panju. Meni to uopte ni
je smetalo, jer sam se trudio
da sredim poneto nejasno u
glavi, a Zigi je zadremao.
Onda u sobu ueta inspektor
Ali Megid. Primetio sam da je
nervozan i neraspoloen. Ins
pektor me pogleda i ree:
Nita! Prevrnuli smo i
tavu kuu i nita kompromitu-
jue za Dosling nismo pro
nali. A gospodin Norton Rid-
vej, prilikom preliminarnog is
pitivanja, izjavio mi je' da je
ve uo za neke vae montro-
AVANTURA 1 91
uz ne i izmiljene optube a ra
nije. Kae da site ovamo dola
zili pre nekoliko dana, oboji
ca mrtvi'pijani, da ste ih sve
vreali, a onda . seli u kola i
nekud se odvezlli. . .
ubre Ridvej! planuh.
A ta kae za one fotogra
fije? Da li ste mu ih pokazali?
Naravno kliimnu gla
vom inspektor. Rjidvej ve
li da pojma nema ta je to i
pretpostavlja da su to neke fo-
tomontae, ta li. . . A to to ste
danas uspeli sa orujem, pa ak
i dovukli policiju, Ridvej sma
tra da je skandal koji e ima
ti svoj epilog pred sudom.
Kad ih budete malo pri
legli u zatvoru, sve e prizna
ti! hrabrio sam inspektora.
Nisu oni ba tako vrst or
ah.
Moda suvo odvrati in
spektor. Ali, ja nemam ni
kakvog prava da ih uopte dr
im u zatvoru. Sav dokazni
materijal protiv njiih je vaa
udnovata pria, Darkine. Ni
ta opipljivo, nita konkretno.
Zigi, koji ise odavno trgao iz
dremea, paljivo je sluao na
razgovor i sad se umea:
I vi ete.ih pustiti na slo
bodu, inspektore?
Da, najvie za jedan sat
odgovori Ali Magid. A
posle u pravo kod efa. da mii
dobro istrlja ui i zapreti su
spenzijom. I sve to samo zato
to sam siluao novinare-fanta-
zore, eljne senzacije.
Zigi i ja smo utali. Inspek
tor ree da policija sad napu
ta ovu kuu i ponudi nam da
nas njegovi ljudi odvezu do ho
tela. Odbih pounudu. Nisam
se mirio sa porazom. Rekoh
da bismo Zigi i ja ostali ovde
jo koji trenutak, a da bih vo-
leo da nam poalje i Margaret
Dent. On odgovori da je Mar
garet sa njegovim ljudima. Ako
eli da nam se pridrui, on
nema nita protiv.
Nekoliko minuta kasnije za-
usmo brze enske korake ko
ji su odzvanjali opustelom ku
om. Uzdahnuh i poeh da go
vorim:
Ovo je kljuni trenutak,
Megi. . . Na vama je da odlu
ite da li ste za istinu, pravdu,
nauku, ili ete da zatitite kri
minalce. Ako ne pronaemo ono
to traimo, to je 'Sikriveno, lo
povi e biti na slobodi i prig-
rabie sebi ono to pripada i
tavom svetu. Samo vi moete
da pomognete da se to ne do
godi.
Margaret je stajala uspravno
i vrsto kako kakva egipatska
. kamena figura, a lice joj je bi
lo belo kao kre.
Spremna sam da ui
nim ono to traite, Nik
ree ona tiho. elim da bu
dem na pravoj, potenoj stra
ni.
92 AVANTURA 1
A ta ako zbog toga Riter
Kanings bude imao tekih ne
prilika? pitao sam.
Odluila sam! muklo
ree Margaret, a ja joj samo
prijateljski, ohrabrujue siteg-
oh miicu.
Krenusmo kroz pustu kuu.
Hodala smo hodnicima prize
mlja, prvog i drugog sprata, pe-
li se u potkrovlje, silazili u po
drumske prostorije. Margaret
Derat je, prema mojim instruk
cijama, glasno govorila, goto
vo vikala:
Riter! Ovde Megi! Javi se
ako sii tu! elim da kae is
tinu, Piter!
Niotkuda nikakvog odgovo
ra.
Znao sam da je ovo to i
nimo 1davljeniko hvatanje za
slamku, poslenju luaki po
kuaj da Zigi i ja dokaemo ono
to smo tvrdili. Jer, ako su lju
di iz Doslinga ve odveli Ri
tera Kaningsa i odneli. . . Ni
sam na to smeo da mislim.
Bar triput smo obili kuu,
ali sve je bilo uzalud. Onda se
ponovo spusitismo u podrum,
Margaret po 'ko zna koji put
poe -da poziva svog verenika.
Javi se, Piter gotovo je
poela da vriti. Javi se ili
odlazim zauvek! Ne pristajem
na la!
I tada zausmo kuckanje u
jednom zidu.
Pogledah u Zigija, a on sa
mo obrisa dlanom znoj sa e
la. Margaret ponovi svoje re
i, jo uzbuenija. Kuckanje,
sada mnogo jae, ponovo se
zau.
Ovaj zid! pokazah Zi-
giju.
Pokuavali smo da pronae
mo neka tajna vrata, neki ot
vor na zidu, ali nismo uspeva-
li. Ulaz u prostoriju iz koje je
dopiralo kucanje mora da je
bio sa neke druge strane. U
blizini nije bilo nikakvog ala
ta, pa Zigi razvali jednu stoli
cu i njenom nogom poe da
besomuno udara po ciglama
zima. Pridruih mu se. Onda se
prvo jedna cigla izvali, za njom
druga, i u svetlostii jedne sija
lice koja je tamo svetlela vi-
desmo unutranjost te prosto
rije. Neko se tamo nalazio, a
znali smo ko. Nastavili smo da
ruimo zid, i uskoro smo na
inili sasvim dovoljan otvor da
moemo da proemo kroz nje
ga.
Prvo ja, zatim Margaret, pa
Zigi. Uvukosmo se preko sru
enih cigala u tu prostoriju. Bi
la je omanja, a u njoj su se
nalazila dva vrsta drvena san
duka, jedna sofa i jedna fote
lja na kojoj se nalazio Piter
Kaniings.
Arheolog je sedeo mimo, ru
ku prekrtenih na grudima, a
pogled mu je bio potpuno pra
AVANTURA 1 93
zan. Margaret mu pritra, za
grli ga i gotovo jecajui upita:
ta se to dogodilo, Riter?
Moja ambicija, Megi od
vrati on muklo. elja da
postanem slavan po svaku ce-
nu. . . A onda su me mangupi
upleli u svoj prljavi biznis. . .
Uene; pretnje. . .
Moj drugar Zigi nije gubio
vreme, ve je pokuavao da ot-
pakuje prvi od ona, dva san
duka. Nekako mu to poe za
rukom. Podie poklopac. I pri
svetlosti bedne podrumske si
jalice pred nama blesnu blago
faraona. Zlatne figure, maske,
statue bogova i nekih mitolo
kih bia, nakit, dragocene k
rinje neprocenjiva vrednost
prolosti uredno spakovana u
veliki drveni sanduk.
Ostani s njima i dobro
pazi doviknuh Zigi ju i po-
hitah u prizemlje, do prvog te
lefona.
Okrenuo sam broj inspekto
ra Magida. Dosta dugo nisu
mogli da ga nau rekoe da
je kod efa a onda se javi
on.
Da li ste ve oslobodili
one bitange iz Doslinga, in
spektore? upitah sa zebnjom
u srcu.
Upravo nameravam - ne-
raspoloeno odgovori on kad
prepoznade moj glas.
Zadrite ih jo malo
rekoh. I pohitajte ovamo
ako elite da vidite pravo bla
go faraona. . . odnosno prince- ,
ce Satrapeh.
Neka vaa nova fantazi
ja, neki trik? upita Magid.
Trik koji vredi milijarde
odvratiih. Rizikujte, dra
gi inspektore Magid!
On samo tresnu slualicu i
znao sam da kao vrsni poli
cajac ve juri ka kolima i po
ziva momke da ga prate.
Polako sam koraao pustim
hodnicima vile, strahovito umo
ran, prljav, neobiujan, iscepan,
kolena su mi klecala, svaki mi
i me je boleo, ali oseao sam
ogromno zadovoljstvo us
peo sam! Ispunjen oseanjem
trijumfa uo sam kako se zau
stavljaju neka kola pred ku
om. Policija je stigla.
*
* *
Nekoliko dana kasnije, dok
sam sa prozora naeg apartma
na u eratonu posmatrao ve
ernji Kairo, dok je Zigi Sekan
pakovao svoje aparate jer smo
te noi putovali za Evropu, za
zvonio je telefon. Inspektor
Ali Magid zvao je iz hotelskog
hola i eleo je da se vidimo i
oprostimo pred na odlazak.
Stigao je posle nekoliko mi
nuta, raspoloen i nasmejan.
Ree da mu je drago to smo
se ja i Zigi proslavili sa aferom
94
AVANTURA 1
o otkrivanjem grobnice prince
ze Satrapeh. To je bilo done
kle tano, jer su napise koje
sam ovih dana redovno slao
svojoj redakciji prenosili mno
gi svetskii listovi, a o tome su
brujale i mnoge televizije
uvek se pozivajui na moje te
kstove i Zigijeve fotografije.
Sad svi to nazivaju slu
aj mumije sa zlatnim zubom
smejao se inspektor Magid.
A mumija i njen zlatni zub
gotovo nemaju nikakve veze sa
onim to je u aferi vano!
Imaju usp'rotivih se.
Njen zlatni zub se vidi na
fotografi jama r Grejvza, na
onom skrivenom filmu koji je
dokaz da je u grobnici bilo
mnogo vie vreduosti nego to
je Kanings kasnije prikazao. . .
askali smo uz pie. Ja sam
se opredeMo za viski, Ziigi za
pivo, a inspektor je pristao sa
mo na solju aja. Sada, kada
su Rudvej i njegova druina
iz Doslinga morali sve da
priznaju, sluaj je izgledao je
dnostavan. Jo u poetku isko
pavanja oni su sa Piterom Ka-
ningsom sklopili dogovor ,
navodno, uen j i val i su ga : da
ako grobnica bude otkrivena,
jedan pozamaan deo pronae
nih predmeta njima pripadne.
Zato su poslali svoje gangstere
da obezbeuju iskopavanje, ne
da tite arheologe, ve da u
pravom trenutku epaju to
vie dragocanosti.
To se i dogodilo slee
ramenima inspektor. Kada
su arheolozi uli u grobnicu, dr
Grejvz je poeo a snima. On
da se neko iz Doslinga setio
da to mogu da budu fcompro-
mitujui snimci i zatraio da
mu Grejvz preda film. Ali, ar
heolog je bio bistar 1 brzo je
izvadio prvi film iz aparata
sa samo 12 snimaka i stavio
drugi, sa kojim je nastavio da
fotografie. . . Prvi film, valjda
predoseajui nevolje, sakrio
je u omota mumije, a drugi
hladno predao Piteru Kaningsu
i ljudima iz Doslinga.
Sve to ne samo da smo znali
ve sam o tome pisao u novi
nama, ali prosto smo se priise-
ali.
Margaret Dent nije bila
prisutna kada se otvarala gro
bnica primetio sam.
Bila je tada u Kairu, pre
vario sam ree Magid sme-
kajuoi se i gledajui me ispod
oka. Nema potrebe da je ti
tite!
Ona je odmah posumnjala
da tu nisu cista posla - nasta
vio sam uporno.
Suvie je verovala Piteru
Kaningsu dobaci Zigi Selcan.
Sve smo raspravili od
mahnu rukom inspektor Me-
gid.1 Dr Samjuol. Marner je
zaista umro od sranog napa
AVANTURA 1 95
da. Kada je dr Grejvz rekao
Kaningsu, kada su bili uKadru,
da zna da je grobnica opljaka
na, ljudi iz Doslinga su za-
pretilii da e ga likvidirati, i
preplaen na smrt poeo je da
glumi ludilo. . . Ali poto je ve-
rovao u estitost Margaret Dent,
kasnije u sanalorijumu joj je
plaljivo poruio da postoji je
dan vaan skriveni film. . . Mar
garet je uzela taj film, ne zna
jui ta je na njemu, ponela ga
u Kairo Piteru Kaningsu, kome
je verovala. Vas dvojica ste se
dokopali filma, nainili kom-
promitujue fotografije. Mar
garet je shvatila o emu se ra
di. Ljudi iz Doslinga su vas
dvojicu pokuali da podmite, a
kada nisu uspeli, pretresli
su vas ii nali kod Zigija Seka-
na film za koji su mislili da je
original. Tako su bili sigurni da
su svi dokazi kod njih. Zigija i
vas su strpali u pustinju. . . Zbi
lja, Darkine, da li ste svesni
koliko je Margaret Dent dopri-
nela vaem spasavanju iz pus
tinje?
Moja dobra vila sloih
se..
Zauitao sam i mislio na Mar
garet Detn.
Nadam se da Margaret
nee imati neprilika to je iz
vela' ono sa mumijom sa zlat
nim zubom pro gunah.
One noi u Britanskom mu
zeju ona mumiju nije ukrala
uzela je samo film ve
ju je prebacila u drugu, slinu
prostvriju, u gotovo identinu
praznu komom, ali niko se ni
je dosetio da ostatke princeze
Satrapeh tamo trai! Mora da
ise inspektor Meklin iz Skotlland
Jarda sad silno sekira.
U svojoj izjavi Margaret
Dent kae da je to uinila jer
su postojale indicije da e ne
ko pokuati da princezu Satra
peh odnese iz muzeja ree
inspektor. Ne znam kako e
Britanski muzei gledati na to.
Nadam se blagonaklo
no, jer ona je pomogla da se
otkriju sanduci sa ukradenim
predmetima govorio sam.
Ona je nagovorila Pitera Ka-
ningsa da se preda vlastima.
Zar je to malo?
Videemo neodreeno
odgovori inspektor Medig. Ja
o tome ne odluujem. Meni je
nareeno da nju i Kaningsa od
mah poaljem u London, pod
straom, razume se. Nju su pu
stili na slobodu, on je u zatvo
ru. A ljudima iz Doslinga,
koji su uestvovali u pljaki,
mnogo loe se pie.
Njihova centrala u Londo
nu ih se smesta odrekla* i sad
tamo samo jauu kako su im
bitange kao Ridvej, Lojd i jo
neki ugrozili ugled dobaci
Zigi Sokan. Moda, zaista, u
direkciji firme o Ridvejevoj
kombinaciji nita nisu znali.
96
AVANTURA 1
Ali, ve je bilo vreme da Zi-
gi i ja krenemo na aerodrom.
Inspektor Magid se ponudi da
nas on tamo prebacii, ali mi za-
hvalismo. Opratajui se, on
nam poele dobar let za Cirih.
Neko udno raspoloenje me
je sve vie obuzimalo i kad se
posle duge vonje taksijem na
osmo na aerodromu, obratih
se svom drugaru:
Zna ta, Zigi, leti ti sam
za Ginih. . .
A ti? upita on gledaju
i me ispod oka.
Zameniu svoju kartu i
otii u u London. . . odgo
vorili. Na samo dva-tri da
na. . . Na Bi Bi se nee ljuti
ti uradili smo dobar posao,
a ne traim da mi plati bora
vak u Londonu. Skoknuo bih
tamo da. . .
Uutao sam. to da troim
rei kada je Zigi sve shvatio!
Ne mogu da te pustim sa
mog zavrte glavom Zigi.
Nisii mi potreban tamo!
bunio sam se. To je je
dan privatan posao. . .
Neu ti smetati, nepo
kolebljivo odvrati moj drugar.
Jedno vreme sam razmiljao,
a onda dreknuh besno:
Do avola, ta si se uki
pio, ta eka? Hoe li ve je
dnom da poe i vidi kako da
zamenimo te proklete avions
ke karte, i kada imamo prvi let
za London?
Zigi se nasmeja i krenu. Pri-
oh najbliem aerod romskom
aniku i naruih viski. Dok sam
ga polako ispijao, nisam mislio
na Kairo, faraonske grobnice,
mumije, zlatne maske i pira
mide ve sam pravio plan ka
ko u sutra da zazvonim na
vratima jedne kue na Bejsvo-
teru, preko puta Haj parka, i
kako u morati da izaberem
pravi ton i boju glasa kada bu
dem rekao u interfonu: To sam
ja, Nik, draga Megi. . .
K R A J
Videh da se u tami, pored mene, neto kovitla
takode na zemlji, to je znailo da je i Zigi u
slinom poloaju kao i ja.
Napad se odigravao u tiini. Leei na tlu
video sam odsjaje blistavog bazara na nebu,
odmah iza ugla, inilo mi se, uli su se glasovi
trgovaca i pijana vreva - ovde niko ne ree
nita. Sapetog, nemonog, napadai su me
pretresali, vadili sve ta sam imao u depovima.
Kad pokuah da se oslobodim, onaj to mi je
sedeo na grudima raspaui me iz sve snage po
bradi, a ja se trgoh i klonuh.
To je bio moj trik, jedini koji je u ovakvoj
situaciji moda mogao da upali: da poveruju da
sam se onesvestio, pa da im panja oslabi. Na
moju sreu - to se i dogodilo. Delovao sam kao
iscedena krpa, kao mrtva stvar, pa onaj koji mi
je sedeo na grudima pridie se da pomogne
drugom oko pretresa. To sam ekao. Snano se
ritnuh i kolenom pogodih u trbuh onog koji je
bio kraj mojih nogu - ovek jeknu i odlete u
mrak. U jednom skoku ve sam bio na nogama,
pa silovito navalih na onog koji me je dotle sa-
pinjao. Kroe, aperkat, kroe, direkt... Meutim,
bio je mnogo izdrljiviji nego to sam mislio, pa
ne samo to ne ustuknu nego krenu i on na
mene.