Najznaajnije bolesti paradajza i paprika

Plamenjaa paprike (Phytophthora capsici)

Simptomi koje prouzrokuje su razliiti u zavisnosti od fenofaze u kojoj je ostvarena zaraza, mesta
infekcije i klimatskih uslova. Na rasadu i mladim biljkama dolazi do zaraze u predelu korenovog vrata, to
dovodi do poleganja biljaka. Na odraslim biljkama simptomi se javljaju na stablu liu i plodovima. Dolazi
do prekida dotoka vode i mineralnih materija i biljke naglo venu i sue se. Simptomi na plodovima u
velikoj meri zavise od ekolokih uslova. Kada je poveana vlanost vazduha zahvaeni delovi plodova
dobijaju tamno zelenu boju i omekavaju, a na njihovoj povrini se javlja beliasta prevlaka. Ako posle
infekcije nastupi period suvog i toplog vremena plodovi se smeuraju i sue, tako da od ploda ostane
samo providna pokoica.
Zatita protiv ove bolesti podrazumeva niz mera. U podrujima gde se patogen nalazi, obavezna mera je
dezinfekcija zemljita za proizvodnju rasada vodenom parom, fumigantima ili kontaktnim fungicidima.
Pri rasaivanju svaku biljku treba zaliti rastvorom preparata na bazi propamokarbhidrohlorida.
Zeleno uvenue (Verticillium albo-atrum, V. Dahlie)
Ovo je iroko rasprostranjeno oboljenje biljaka iz familije Solanaceae.Ovaj patogen dovodi do uvenua
biljaka. Biljka zadrava zelenu boju pa se zato i zove zeleno uvenue. Uvenue poinje prvo gubljenjem
turgora lia. U prvim fazama,nakon noi ili nakon navodnjavanja, biljke povrate prvobitnu sveinu,ali se
parazit dalje razvija ometajui funkciju sudovnog tkiva, i biljke se za nekoliko dana osue. Na uzdunom
preseku prizemnog dela stabla moe se videti mrka obojenost sudovnog tkiva, to predstavlja
karakteristian simptom bolesti. Zaraene biljke imaju skraene internodije i bunast izgled. Simptomi na
paradajzu se razlikuju od simptoma koje ova gljiva prouzrokuje na paprici. Kod paradajza nema pojave
uvenua, ne remeti se porast i razvie u toj meri kao to je to sluaj kod paprike.
Mere zatite podrazumevaju plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji
rasada. Biljne ostatke posle berbe treba unititi. Zemlju za gajenje biljaka u zatienom prostoru treba
dezinfikovati. Samo neki fungicidi (na bazi propamokarbhidrohlorida) imaju izvesni uticaj na parazita.
Oni ne mogu da spree infekciju ve samo zaustavljaju razvie gljive dok traje delovanje a.m. preparata.
Po njenom razlaganju gljiva nastavlja da se razvija.


Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans)
Ovo je jedna od najtetnijih bolesti na paradajzu. U povoljnim uslovima za razvoj, tete mogu biti veoma
velike ,nekada i potpune. Dolazi do deliminog ili potpunog unitenja nadzemne mase, koja izgleda kao
vatrom spaljena, a to dovodi do umanjenja prinosa. Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim
delovima biljaka. Poetni simptomi su na listu u vidu krupnih vodenastih pega na ivici ili na vrhu lista. U
uslovima vlanog vremena pege dobijaju maslinastu boju, a na naliju se mogu videti beliaste
prevalake. List se sui i izumire. Na stablu se javljaju pege ovalne ili izduene, u poetku vodenaste a
kasnije dobijaju mrku boju. Pege mogu prstenasto obuhvatiti stablo i dovesti do suenja.Simptomi se
javljaju i na plodovima u vidu vodenastih pega koje postaju mrke. Nekroza ploda se brzo iri i za nekoliko
dana zahvati ceo plod koji lako opada.
Plamenjaa paradajza se suzbija kombinovanjem agrotehnikih i hemijskih mera. Od agrotehnikih mera
vaan je plodored, izbalansirana ishrana NPK uz dodatak mikroelemenata koji doprinose smanjenju
intenziteta pojave plamenjae. Pre prvih simptoma bolesti naravno treba primenjivati fungicide,
preventivno. Treba voditi rauna o tome da ova gljiva brzo razvija rezistentnost pa preparate treba
upotrebljavati iskljuivo prema preporuenoj dozi, ili koncentraciji,uz obavezno potovanje maksimalno
dozvoljenog broja tretiranja u toku jedne godine. Poetak tretiranja treba odrediti na osnovu pojave
plamenjae u usevu krompira. Treba obratiti panju na razmak izmeu dva tretmana, a to pre svega
zavisi od vremenskih uslova. Postoji veliki broj fungicida koji se primenjuju za suzbijanje plamenjae,a
neki od njih su: Quadris, Consento i Ortiva opti.
Crna pegavost (Alternaria solani)
Ovo je veoma rasprostranjeno oboljenje paradajza, ali i nekih drugih biljaka iz familije Solanaceae.
Razvija se na svim nadzemnim delovima biljke paradajza. Prve zaraze se mogu ostvariti ve pri
proizvodnji rasada. Prvi simptomi se uglavnom javljaju na donjem starijem liu. U poetku su sitnije
sivomrke boje, kasnije se uveavaju, postaju crne i na njima,odnosno u okviru njih se mogu uoiti
koncentrini krugovi, a to je specifian simptom ove bolesti. Vremenom je zahvaen vei deo lista koji
nekrotira sui se ali ne opada ve ostaje na stablu. Pege na stablu su ovalnog oblika, crne boje i takodje
se uoava zoniranost u okviru pege. Pege na plodovima se formiraju prvo oko peteljke ploda.
Mere zatite podrazumevaju unitavanje biljnih ostataka, najmanje dvogodinji plodored, korienje
zdravog semena i ostale agrotehnike, ali i hemijske mere. Sa primenom fungicida treba poeti pre
pojave bolesti,odnosno fungicide treba primenjivati preventivno. Za ovu namenu se mogu koristiti neki
od sledeih fungicida: Quadris, Consento i Ortiva opti.
Siva pegavost lista paradajza (Septoria lycopersici)
Simptomi na paradajzu mogu nastati u svim fazama razvoja, a ispoljavaju se na liu, retko na ostalim
delovima. Prvi simptimi se javljaju na donjim listovima. Na licu lista se mogu uoiti svetloute sitne i
okrugle pege,a u sreditu pega se mogu uoiti crne takice (reproduktivne tvorevine gljive). Pege se
spajaju i zaraeno lie se uvija sui i opada.
Zatita podrazumeva plodored, uklanjane biljnih ostataka, provetravanja objekata da bi se smanjili uslovi
za pojavu i razvoj gljive. Primenjuju se i hemijske mere borbe. Veina fungicida koji se koriste za
suzbijanje plamenjae i crne pegavosti, deluju i na prouzrokovaa sive pegavosti.

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)
Prouzrokuje znaajno smanjenje prinosa plodova paradajza u zatienom prostoru.U naim uslovima
predstavlja problem samo u proizvodnji paradajza u zatienom prostoru. Simptomi bolesti se
ispoljavaju na liu i to prvo starijem. Na listu se javljaju svetlo zelene ili ute zone sa nejasnim ivicama.
Na naliju lista se mogu uoiti somotaste sivo mrke prevlake. Zaraeno tkivo nekrotira,list se uvija,vene i
opada.
Veoma je vaan plodored,uklanjanje biljnih ostataka,redovno provetravanje plastenika. Treba voditi
rauna i o gustini sadnje, da ne bi dolazilo do zasenjivanja. Za suzbijanje ovog prouzrokovaa vana je i
hemijska zatita, a jedno od najboljih reenja ja primena fungicida Oritva opti.
Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)
Prouzrokuje znaajno smanjenje prinosa u proizvodnji paradajza i paprike u zatienom prostoru.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na liu. Na starijem liu paradajza i paprike nastaju krupne hlorotine
pege, koje se spajaju i tkivo u okviru njih nekrotira. Na naliju lista se obrazuje beliasta branasta
prevlaka.
Hemijsku zatitu treba poeti im se primete prvi simptomi bolesti. Kod nas nema registrovanih
preparata za ovu namenu, a u praksi se esto koriste preparati koji su namenjeni za suzbijanje pepelnice
krastavca.
Siva plesan (Botrytis cinerea)
Siva plesan predstavlja veliki problem pri proizvodnji povra u zatienom prostoru. tete su najee i
najvee u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlanost, zbog toga to su to dva
najznaajnija faktora koja odreuju pojavu i razvoj bolesti. Pri infekciji mladih biljaka ova gljiva
prouzrokuje simptome poleganja biljaka ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla, uoava
vodenasta pega koja zahvata tkivo stabla sa svih strana. Karakteristini simptomi su na plodovima
paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke nastaje vodenasta nekroza. Tada dolazi i do opadanja
plodova. Pri zaustavljenoj infekciji ploda, na njemu se formiraju beli prstenovi. Takvi plodovi ne
propadaju, ali imaju manju trinu vrednost. U uslovima velike relativne vlanosti vazduha na povrini
zaraenog tkiva javlja se sivopepeljasta prevlaka. Na liu, najee na njegovom vrhu javljaju se
vodenaste pege koje se brzo ire i nekrotiraju.
Mere zatite podrazumevaju pre svega agrotehnike mere, na prvom mestu regulisanje temperature i
vlanosti vazduha i zemljita u uslovima proizvodnje u zatienom prostoru.Tokom prohladnih i oblanih
dana smanjiti zalivanje i na taj nain sniziti relativnu vlanost vazduha, i veoma vano je redovno
provetravanje. Obolele plodove treba redovno odstranjivati. Hemijske mere borbe su takoe vane i na
tritu postoji veliki broj fungicida za ovu namenu. Treba voditi rauna o broju tretiranja istim
preparatom, zbog brzog razvoja resistentnosti ove gljive. Treba kombinovati fungicide sa razliitim
mehanizmima delovanja i potovati maksimalno dozvoljen broj tretiranja u toku jedne godine. Za
suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi sledeih aktivnih materija: hlorotalonil,
ciprodinil+fludioksonil.
Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum)
U naoj zemlji ova gljiva predstavalja problem pri gajenju povra u uslovima produenog hladnog
vremena i stalne vlanosti zemljita. Pri infekciji mladih, tek izniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome
poleganja, odnosno topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla javlja vodenasta nekrotina
pega, koja zahvata stablo sa svih strana. Na odraslim biljkama, simptomi su veoma karakteristini. Na
prizemnom delu stabla javlja se vodenasta pega,koja se postepeno iri, a u okviru pege formira se
beliasta micelija. Obolele biljke se povijaju,venu i izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telaca crne
boje-sklerocije,najee u sri obolelog stabla.
Ova bolest se veoma teko suzbija. Jedan od vanih faktora je unitavanje biljnih ostataka. Regulisanje
temperature i vlanosti vazduha i zemljta je takoe vano sprovoditi.
Crna pegavost lia i krastavost plodova paradajza ( Pseudomonas syringae pv.tomato)
Ovo je najrasprostranjenija bakterioza paradajza kod nas. Gubici zavise od faze porasta biljaka u kojoj je
ostvarena infekcija i od vremenskih uslova. Simptomi se javljaju na svim nadzemnim organima zaraenih
biljaka. Prvi simptomi se javljaju na donjem liu u vidu sitnih tamnozelenih pega koje su oiviene
hlorotinim oreolom.Tkivo u okviru pega izumire. List vremenom uti i opada. Na povrini ploda javljaju
se sitne sjajno crne pege, i takvi plodovi pri zrenju ne dobijaju crvenu ve utu boju. Ugroen je prinos ali
i trina vrednost plodova.
Najbolje je preduzeti preventivne mere: plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, dezinfekcija
supstrata i objekata u kojima se radi proizvodnja,upotreba zdravog deklarisanog semena, regulisanje
temperature i vlanosti. to se hemijskih mera borbe tie primena preparata na bazi bakra moe
smanjiti brzinu irenja zaraze ali ne moe suzbiti ve nastalu infekciju.
Bakteriozna krastavost plodova paradajza i bakteriozna pegavost lia i krastavost plodova paprike
(Xanthomonas campestris pv.vesicatoria)
Ovo je ekonomski znaajna bolest paprike. Tokom leta,posle perioda vlanog vremena moe doi do
pojave masovne infekcije lia i plodova. Pri masovnoj infekciji dolazi do opadanja zaraenog lia i
defolijacije biljaka, to se odraava na smanjenje prinosa.Simptomi ove bolesti mogu se javiti na svim
nadzemnim delovima paradajza. Na listu se uoavaju male vlane ili uljaste pege nepravilnog oblika.
Pege se ire i spajaju i obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu videti vlane tamnozelene pege
nepravilnog obilika koje dovode do prstenovanja i suenja vrnog dela stabla. Karakteristini su
simptomi na plodovima. U poetku pege su sitne i zelenkastomrke, irenjem pega tkivo postaje mrko a u
sredini se dolazi do pucanja tkiva i pojave krasta, po emu je ova bolesti i dobila ime. Plodovi se
deformiu i gube trinu vrednost. Simptomi na paprici se mogu uoiti krajem juna i poetkom jula posle
kinog perioda.Na starijem donjem liu javljaju se sitne tamnozelene i vlane pege. Kada je visoka
relativna vlanost vazduha i temperatura pege se ire i obolelo tkivo nekrotira i dobija mrku boju.
Pegavost i hloroza se ire i na mlae lie, a jae oboleli donji listovi opadaju.
Najznaajnije mere borbe su: plodored, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, regulisanje
temperature i vlanosti.
Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Clavibacter michaganensis subsp.michagenensis)
Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem u toplijim predelima sa dosta padavina.Simptomi koje
prouzrokuje ova bakterija ogledaju se u vidu uvelosti pojedinih delova stabla i liske, a vremenom i itave
biljke, usled prisustva i irenja bakterije sudovnim sistemom. Jedan od karakteristinih simptoma na
plodovima su mrke pege oiviene beliastim oreolom koje zbog slinosti nose naziv ptije oko. Po
stablu i peteljkama lista i ploda pojavljuju se pege u okviru kojih tkivo puca, pa se zbog toga ovo
oboljenje i zove rak paradajza.
Zdravo seme, dezinfekcija supstrata za proizvodnju, kao i objekata u kojima se proizvodi i primena
plodoreda su neizostavne mere borbe. Ne postoje efikasne hemijske mere borbe.
Pored bolesti koje prouzrokuju gljive i bakterije, problem u proizvodnji paradajza i paprike mogu biiti i
bolesti prouzrokovane virusima, a najznaajnije od njih su: Virus mozaika paradajza, Virus mozaika
krastavca na pradajzu i paprici, Virus bronzavosti paradajza, Virus mozaika krompira na paradajzu, Virus
mozaika duvana na paprici i neki drugi virusi.