1

Samuel Dilejni

Zvezdani ponor
Naslov orginala:
Samuel Delany - STAR PIT
Dve staklene uokvirene ploe, izmedu njih zemlja i siuni tuneli od jedne elije do druge: kao dete imao
sam koloniju mrava.
Ali, jednom su neki od naih maliana izmedu etiri i est godina sagradili ekologarijum od plastinih
ploa visokih est stopa i uljebljenih aluminijumskih ipki koje su ojaavale uglove i podupirale poklopac.
Postavili su ga na pesak.
Nasuprot jednog zida nalazila se blatnjava kaljua tako da se moglo videti ta se deava ispod vode.
Ponekad su prstenasti crvi, puzei kroz crvenkastu zemlju, udarali oplastinu plou, pa su se njihovi tuneli
nazirali u duini od nekoliko ina. Za vreme toplih dana unutranjost oiviena plastinim ploama bi se
zamaglila i orosila. Mali okrugli listovi lakmusovih okota menjali su svoju plavu boju u ruiastu, dok su
oblaci promicali nebom i pH fotoosetljivog tla se neznatno pomerao.
Maliani bi istrali napolje jo pre zore i leei potrbuke, goli, u hladnopn pesku, sa bradama oslonjenim
o poloene ake zurili u polumrak, dok se crveni vodenini toak Sigme izdizao preko krvavog mora. Pesak
je tada bio kestenjast, a cvetovi kristalnih biljaka izgledali su poput rubina osvetljenih nejasnom svetlou
dinovskog sunca. Tamo dalje, uz plau, dungla bi poinjala da apue dok bi negde neka ani-trava
povremeno zazvidala. Maliani bi se zakikotali, stali da gurkaju jedni druge i da se stiskaju.
Tada bi Sigma-jedan, drugi lan binarnog sistema, zaplamtela poput termita na vodi, a grimizni oblaci bi
pobledeli, promenivi boju od koralne, preko svetloruiaste do boje pene. Maliani su sada ve leali jedni
preko drugih poput gomile bakrenih ipki sa sunevim zracima u kosi... koji su se primeivali ak i kod
malog Entonija, mog najstarijeg deteta, ija je kosa bila crna i kovrava poput mehurova nafte (kao i
majina), a malje na njegovim malim dvogodinjim leima podseale su ako biste prili dovoljno blizu da to
uoite, na belu izmaglicu iznad bakra.
Pridruilo im se jo dece koja su uala i oslanjala se o kolena ili o jedno koleno sa nosevima tek in
udaljenim od zidova, kako bi posmatrali, poput mladih madioniara, stvari dok se radaju, rastu, sazrevaju i
radaju opet nove. Oduevljeni vlastitom konstrukcijom, zurili su u uda koja su se odvijala u njihovom
muzeju ivota.
Jedna mala, crvena semenka leala je zakamuflirana u mulju pored jezera. Jedno vee, poto je bela
Sigma-jedan ostavila za sobom ljubiasto nebo, ona se rastvorila i pretvorila u smedu larvu dugaku kao prvi
zglavak Entonijevog palca i iste boje kao to je i on bio. Nekoliko dana se bacakala i vrtela u blatu, a zatim
je otpuzala do prve grane najblie kristalne biljke o iji vrh se iscrpljeno naglavake zakaila. Smede meso
je otvrdlo, odebljalo, postalo sjajno i crno. A onda su deca jednog jutra videla kako aura od oniksa puca, a
ve sledeeg svitanja oko plastinih ploa zujala je letea guterica sa smaragdnim oima.
Oh, pogledaj, ovo! doviknue mi. Pokuava da izide napolje.
Stvorenje je nekoliko dana neverovatnom brzinom nasrtalo na ugao koji su obrazovale ploe, zatim-se
konano primirilo i zadovoljilo puzanjem oko irokih listova minijaturnih hladovitih palmi.
Kada je zahladnelo i poto je odrano godinje savetovanje oko toga da li deca treba da obuku tunike
ionako nikada u njima nisu ostajala due od dvadeset minuta drago kamenje kristalne biljke se zamaglilo,
ljuspe su mu ogrubele i poele su da se osipaju poput peska.
Tu su se nalazili i mali etvorononi lenjivci, veliine pesnice nekog estogodinjaka. Najvei deo
vremena provodili su pritiskajui svoja barunasta tela o zidove i a udnjom zurei preko peska svojim
uvlaivim grozdovima oiju. Zatim su dvojica poeli da otiu i to je potrajalo otprilike tri nedelje. U prvi
mah smo pomislili da je to neka infekcija koju prati oticanje. Ali jedne veeri otkrili smo par mladunadi u
obliku belih barunastih lopti napola skrivenih nisko poleglim listovima hladovitih palmi.
Roditelji su sada imali o emu da se brinu i nisu eznuli da izidu napolje.

Seam se da je tu bio i jedan kamen koji je napola virio iz blata prekriven neim to sam -uvek kada bih se
s tim sreo u divljini nazivao slaicinom mahovinom. Jednom je iz nje izrasla etka od belih dlaka. A jednog
poslepodneva deca su potrala da prikupe sve odrasle koje su mogli da dovuku. Oh, ta, pogledaj, ma, vidi!
Dlake su se oslobodile i hodale su oko ivice vode, prebacujui jedan kraj preko drugog po mekom tlu.
Za neikoliko minuta morao sam da krenem na posao i prevezem neke rezervne delove za vozila do Tau
Cetija. A kada sam se posle pet dana vratio, dlake su ve pustile korenje, odebljale i ve su na njima pupali
mali okrugli listovi, lakmusove loze. Medu novim izdancima, leei na leima, sa kandicama smotanim na
naboranom trbuhu, i mrenom preko oiju, tako da su liile na zamagljeno drago kamenje kristalne biljke...
krila su joj se ve odavno opustila poput celofana... nalazila se letea guterica. Biserno grlo joj se jo
podizalo i sputalo, ali prestalo je dok sam je posmatrao. Medutim, pre no to je umrla, uspela je da poloi, i
gotovo zakamuflira u kaljuzi razbacano crveno semenje.
Seam se povratka kui sa jednog drugog posla. Radilo se na odravanju atlova-amaca potrebnih posadi
koja je postavljala prstenastu stanicu iji je zadatak bio da krui oko jedne planete to je i sama kruila oko
Aldebarana. Na tom poslu sam se dugo zadrao. Pre no to sam napustio kompleks za sputanje i odlutao
prema visokoj travi na obali, nikoga nisam sreo.
To je bilo upravo sjajno, poto sam se prethodne noi ba poteno napio sa posadom, slavei zavretak
radova na stanici. Tog jutra sam popio jo nekoliko pia u baru uzletita kako bih popravio tetu priinjenu
prole noi. To nikada ne pali.
Sutanje paprati liilo mi je na hoblovanje drveta. Sunce je po pesku ispruilo svoje prste od istog sjaja i
pokualo da mi iskopa oi. Bilo mi je drago to je stambeno naselje bilo prazno jer bi mi deca postavljala
pitanja na koja nisam eleo da odgovorim; odrasli me nita ne bi pitali, a tek je na to bilo teko odgovoriti.
Zatim se iz pravca ekologarijuma zaulo cviljenje nekog deteta. Malo kasnije se ponovilo. Prema meni je,
spotiui se, krenuo Entoni, malo trei, malo etvoronoke, i obavio se oko moje noge. Oh, ta! Ta! Zato,
oh zato, ta?
Odbacio sam izme i svukao koulju kod ulaznih vrata naselja, ali jo sam na sebi imao odelo iz jednog
dela. Entoni me je obema akama drao za nogavicu pantalona i nije hteo da je pusti. Hej, maleni, ta se
dogodilo?
Kada sam konano uspeo da ga popnem na ramena, stao je da udara svojim naduvenim vlanim licem o
moju vratnu kost. Oh, ta! Ta! To je ludo, sve je to luuudo.' Glas mu se na kraju pretvorio u pitanje i
izgubio se u jecajima.
ta j^ ludo, malena? Kai svome ta.
Entoni se drao za moje uvo i plakao dok sam se primicao prostoru ogradenom plastikom.
Na jednom zidu napravili su mala vrata sa bravom koja su se otvarala pomou ifre od dva broja kako bi
spreili da se dogodi neto slino ovome. Pretpostavljam da je Entoni otkrio kombinaciju ta dva broja
posmatrajui stariju decu ili je jednostavno nabasao na nju.
Jedno od mladunadi lenjivaca popelo se i izilo napolje te je prelo neke tri stope po pesku.
Vidi, ta! Poluelo je, ujelo me je. Ujelo, ta! Jecaji su se pretvorili u mrkanje dok mi je pokazivao
podbulo, plaviasto mesto na zglobu, oivieno siunim ubodima u obliku polumeseca. Zatim je nestrpljivo
pokazao prema stvorenju.
Ono se treslo i na usta mu je navirala krvava pena. Sve vreme je uzaludno kopalo po pesku svojim
nespretnim roiima, drei oi uvuene unutra. Zatim se preturilo, ritnulo, pokualo da se uspravi, i
nastavilo da die itei kao neki ventil za paru. Ne moe da podnese vruinu!, objasnih mu ja, posegnuvi
prema stvorenju u elji da ga podignem.
Ono se obrecnu na mene i ja se nervozno povukoh. Doivelo je sunani udar, maleni. Da, poludelo je.
Iznenada je irom razjapilo usta, ispustilo sav vazduh i vie ga nije udahnulo. Sada je sve u redu, rekoh.
Kod vrata su se nala jo dva mladuneta lenjivca, koji su svoje prednje roie ve prebacili preko praga i
zurili su napolje jasnim, crnim oima. Gurnuo sam ih unutra paretom morske koljke i zatvorio vrata.
Entoni je i dalje posmatrao belu krznenu loptu na pesku. Vie nije ludo?
Mrtvo je, rekoh mu.
Umrlo je zato to je izilo, ta?
Klimnuh potvrdno glavom.
Zato je i poludelo? Stisnuo je aku u pesnicu i njome skinuo neto to je ve bilo meko i vlano, a
nalazilo se iznad njegove gornje usne.
Odluio sam da promenim temu, koja se ve opasno pribliila neemu o emu nisam eleo da razmiljam.
Ko se u poslednje vreme brine o tebi? upitah. Ti si jedan mali prljavko. Hajde da se pobrinemo za tvoju

ruku. Ne bi trebalo da momka tvojih godina preputaju samog sebi. Krenusmo nazad prema naselju.
Ovakvi ujedi se lako inficiraju, a ovaj na njegovoj ruci ve je poeo da otie.
Zato je poludelo? Zato je umrlo kada je izilo napolje, ta?
Ne podnosi svetlost, rekoh poto smo stigli do dungle. To su ivotinje koje provode u senci gotovo
sve vreme. Plastika odbija ultraljubiaste zrake, isto onako kao i lie koje ih titi dok slobodni trkaraju po
dungli. Sigma-jedan bogato isijava ultraljubiaste zrake. Zato ti tako dobro izgleda, maleni. Mislim da mi
je tvoja mama rekla da je njihov nervni sistem na povrini, da su to one dlaice. Pod uticajem ultraljubiastih
zraka, enzimi se tako brzo razlau da... da li ti to uopte ita znai?
Uh, uh! Entoni odmahnu glavom. Zatim ree. Ta, zar ne bi bilo lepo.. .?, divio se svom ujedu dok smo
hodali ... kada bi neki od njih mogli da izidu, samo njih nekoliko?
To me je nateralo da stanem. Na njegovoj plavocrnoj kosi primeivale su se mrlje od sunca. Paprat je
reflektovala bledo zelenilo na njegovim pocrnelim obrazima. Razvukao je usta u osmeh, mali i divan. Neto
to se bezbroj puta pretvaralo u bes u meni, sada se istog asa istopilo u provali nenosti, to se zakovitlala
oko njega poput praine na svetlosti koja me je bombardovala po ramenima besnei kako bi zatitila mog
sina. Nisam ba siguran da bi to bilo dobro, maleni.
Zato?
Moglo bi biti prilino tetno po one koji bi morali da ostanu unutra, rekoh mu. Mislim, posle izvesnog
vremena.
Zato?
Ponovo krenuh. Hajdemo, prvo emo da se pobrinemo za tvoju ruku, a zatim i da te malo oistimo.
Oprao sam mu onu vlagu sa lica i sastrugao ispod toga neto suvo to se tamo nalazilo bar dva dana. Zatim
sam mu dao neke antibiotike.
udno mirie, ta.
Pusti sad to kako ja miriem Hajdemo ponovo napolje. Suvie brzo sam sasuo u sebe olju crne kafe,
tako da se sada u mom stomaku vodila borba izmedu nje i mamurluka koji sam oseao. Pokuao sam da na
to ne obraam panju i u elji da malo procunjam unaokolo. Ali i dalje nikog nisam pronaao. To me je
razljutilo. Hou da kaem kako znam da je on nezavisan: moj je sin. Ali ipak su mu samo dve godine.
Vrativi se na plau, zakopali smo mrtvog lenjivca u pesak; zatim sam mu pokazao nove, sjajne stabljike
siunih kristalnih biljki. Na dnu bazena, u elatinastoj masi, nalazila su se jaja anitrave, i ve su se nazirali
treperavi oblici punogiavaca. Jedna rupiavka sa narandastim obodom izrasla je gotovo osam ina dok se
pre dve nedelje na toj gomili mrtvog lia nalazilo tek nekoliko crnih spora.
Raste, zacvrkuta Entoni priljubivi nos i pesnice uz plastiku. Sve samo raste i raste
Tako je.
On mi se nasmei. Ja rastem!
U to nema nikakve sumnje.
Ti raste? Zatim odmahnu dvaput glavom: jednom da bi rekao ne, a drugi put stoga to ga je vlastita
kosa oinula po licu kada je odmahnuo glavom... a kose je imao poprilino. Ti ne raste. Zato ti ne
raste?
I ja rastem. rekoh ozlojedeno. Ali veoma polako.
Entoni se okrenu, osloni se o plastiku i stade po pesku da pomera jedan noni prst za drugim... ja to ne
mogu...
Stalno mora da se raste, rekoh Nije neophodno da postaje vei. Ali mora da raste unutar glave,
maleni. Za nas ljude to je veoma vano. A takav rast nikada ne prestaje. Bar ne bi trebalo. Moe rasti,
maleni, ili moe umreti. Taj izbor ti stoji na raspolaganju celog ivota.
On se zagleda preko ramena. Sve vreme rastu, ak iako ne mogu da izidu napolje.
Bah, rekoh. Ponovo sam se oseao neprijatno. Poeo sam da skidam jednodelno odelo tek da bih neto
radio. ak . Rajsferlus se zaglavio Prokletstvo... i kad ne moe da izide. Rrrrrr... oslobodio se.
Ostali su se vratili te veeri. Bili su na grupnom putovanju oko podnoja planine. Malo sam se razvikao
kako bih bio siguran da e upamtiti da Entonija ne treba ostavljati samog. Nisam imao ba mnogo uspeha.
Znate ve kako se odvijaju porodine rasprave:
Nije eleo da pode. Nismo hteli da ga prisiljavamo...
Pa ta. Mora nauiti da ini i ono to ne eli...
Mogao sam da primetim i ja kao to to ine neki ljudi!
Ali...

Ovo je jedna zdrava grupa Zar ne eli da izraste u zdravog...

Biu srean ako uopte odraste Bez hrane, bez lekova...
Ali sever je bio pretrpan hranom. On zna kako se njime upravlja...
Ali kada sam stigao kui, malianova ruka je bila nateena sve do lakta'
I tako se to nastavilo unedogled, a Entoni je zbunjeno sedeo u sredini Kada vie nije znao ta da misli o
svemu ovome, okonao je raspravu izjavivi: Ta je udno mirisao kada je doao kui.
Svi su zautali. Zatim neko ree: Oh, Vajme, nisi se valjda opet vratio kui u tom stanju' Hou da kaem,
nisi se takav pojavio pred decom...
. Izrekao sam neke rei u znak izvinjenja i uputio se prema plai... spreman da prepeaim etiri milje.
Dolaenje kui s posla? Ekologarijum? PretpostavIjam da NEDOSTAJE nastavak.
Proveo sam jednu aavu nedelju dok nisam dobio ba taj posao. Trebalo je ponovo sastaviti'ratni brod
kome je bila razorena itava unutranjost, negde kod Aurige. Ali kada sam stigao tamo, saznao sam da sam
otputen. Taj rat je ve bio zavren .. ba su danas brzi. Stoga sam se nametao, lagao i drsko probijao ne bih
Ii dobio mesto u ekipi za popravke koja je opsluivala putujuu rezervnu stanicu; sve u svemu' morao sam
da se poniavam da bih dobio taj posao, jer su i svi ostali mehaniari, vozai iz fijska oko ratnog broda,
eleli da ga se doepaju. A onda su me ve prvog dana orkirali, jer kad sam doao na posao, udno sam
mirisao. Jo nedelju dana mi je bilo potrebno da nadem nekog ko e me prevesti nazad na Sigmu. Nisam ak
imao ni dovoljno novca da platim put, ali sam se nagodio sa pilotom da u pola puta voziti umesto njega.
Putovali smo tek jedan sat i ja sam bio za kontrolama kad se dogodilo neto to sam smatrao da je
nemogue. Umalo se nismo sudarili sa jednim drugim brodom. Uzmite u obzir koliko samo ima praznog
prostora; mogunost za tako neto je beskrajno mala. A iznad svega, svaki brod bi trebalo da $ve vreme
emituje snop za raspoznavanje.
Ali ovaj veliki, okrugao medugalaktiki leper promakao je tako blizu da sarn mogao da ga vidim kroz
prednii prozon Na inercijski sistem je poludeo. Poskakivali smo ukrug zahvaeni kovitlacem stazisa sa
lepera. Tresnuh po videointerkomu i zavikah: Ti veliki glupi... glupi... bio sam tako besan i uplaen da
nisam uspeo nita vie da izustim.
Zlatni, koji je upravljao brodom, zurio je u mene kroz prozor sa neznatnim iznenadenjem 1 dosadom na
licu. Seam se da je njegovo lice bilo tek neto malo crnpurastije od moga.
Naa mala Zmija nije mogla da mu priini bilo kakvu tetu. Ali da smo se nali samo sto metara blie,
mogli smo da budemo jonizovani. Drugi pilot se urlajui pojavi iza zavese koja je odvajala kabinu od
prostora za spavanje i stade da me psuje.
Do davola, povikah, bio je to jedan od onih... te u besu zaboravih na bogohuljenje, ... zlatnih...
Ovako daleko u sreditu galaksije? Ma hajde. Trebalo bi da se muvaju oko Zvezdanog ponora!
Bio je to neki ludak, ostadoh uporan. Pojavio se pravo ispred nas. Zastao sam, a kontrolna palica mi
je podrhtavala u aci. Znate kako izgleda znak Zmije? Bio je utisnut u uglu prozora i ugraviran na svim
kontrolnim prekidaima. Utisnuo mi se u palac, ostao vidljiv jo sat vremena posle pomenutog dogadaja,
toliko sam vrsto stezao kontrolnu palicu.
Kada me je iskrcao, otiao sam pravo do bara da se rashladim. I potukao se. Stigavi do plae bio sam
slomljen, iz nosa mi je tekla krv, bilo mi je loe i bio sam besan.
Upravo se spustio prvi sumrak i deca su vritala oko ekologarijuma. Onda je jedna devojica, koju ak
nisam ni prepoznao, dotrala do mene i poela da me vue za ruku. Ta, oh, tal Dodi da pogleda' Ani-trava
upravo poinje da se...
Odgurnuo sam je i ona se u udu nala na pesku.
Samo sam eleo da stignem do vode i ispljuskam lice neim hladnim, jer sam oseao da e svakog asa
poeti da mi gori.
Ali doepala me se itava gomila deurlije; svi su neto vikali: Ta, ta, ani-trave, ta' i pokuavali su da
me odvuku do njih.
U prvi mah sam napravio dva koraka zajedno s njima. Zatim sam ih se otresao. Nisam ni re izustio.
Sagnuo sam glavu i njome lupio o plastini zid. Deca su zavritala. Aluminijum je akrckao; plastika se
polomila i sruila. Jo sam na nogama imao izme, te sam poeo njima da udaram i gazim po crvenoj zemlji
i pesku. Hladovite palme bile su oborene, a njihovo lie se cepalo pod mojim stopalima. Kristalne biljke su
popucale poput staklenih ipki pod komadom plastike. Roj gutera zaleprao mi je oko glave. Crvenilo na
mom licu pojavilo se delimino od Sigme, a delimino od vatre koja mi je gorela ispod koe.
Seam se da sam se jo tresao i posmatrao vodu kako istie iz razorenog balena i razliva se po pesku koji
je odmah i potpuno upija. Zatim sam podigao pogled i video maliane kako se vraaju na plau, plaui,

viui, zaplaeno se stiskajui oko Entonijeve mame. Ona je odluno koraala prema meni... odluno jer je
bila ena, a oni su bili deca. Ali isti strah sam mogao da primetim i na njenom licu. Entoni joj je bio na
ramenu. Iza nje su se pribliavali i ostali odrasli.
Entonijeva majka bila je biplog, i mislim da je upravo ona bila ta koja je prva predloila deci da naprave
ekologarijum. Kada je podigla pogled sa ruevine koju sam napravio, znao sam da sam i u njoj neto
polomio.
Na licu joj se pojavio udan izraz .. seam ga se, bilo je to, oh, tako divno lice... saaljenje pomeano sa
besom, zadovoljstvo pomeano sa strahom. Oh, Vajme, zaboga, ree ona gotovo ne podiui glas. Zar
nikada nee da odraste?
Zaustih da neto odgovorim, ali sve to sam eleo da kaem bilo je suvie veliko i zastalo mi je u grlu.
Odraste? ponovi Entoni ispruivi ruku prema guteru koji mu je zujao oko glave. Sada sve prestaje da
raste. On ponovo spusti pogled prema ruevini koju sam napVavio. Sve slomljeno. Sve izlazi napolje.
Nije nameravao da ga razbije17 ree ona ostalima u moje ime, zatim jednim pogledom presee me da
joj zahvalim. Popraviemo ga.
Spustila je Entonija na pesak, a podigla jedan od zidova.
Poto su poeli da rade, dozvolili su mi da im pomognem. Mnoge biljke bile su slomljene. Jedino su anitrave koje su se preobrazile. mogle jo da se spasu. Letei guteri su bili suvie radoznali da bi se mnogo
udaljili, tako da smo ih . oni su ih pohvatali mreama i vratili unutra. Mislim da im u tome nisam mnogo
pomogao. I ne mogu da kaem da mi je zbog toga ao.
Ponovo su na okupu imali gotovo sve sem lenjivaca.
Nismo mogli da ih pronademo. Dugo smo ih traili.
Sunce je bilo zalo, tako da je trebalo da s njima bude sve u redu. Nisu u stanju da se brzo kreu po pesku,
to znai da nisu mogli stici do dungle. Ali tragova nije bilo, niega. ak smo prekopavali i pesak mislei
da su se moda zakopali. Tek desetak godina kasnije otkrio sam kud su otili.
U to vreme prihvatio sarn Entonijevo prilino primereno objanjenje: Mora da su ponovo jednostavno
izili.
Nedugo potom, napustio sam grupu za radanje. Jednoga dana otiao sam na posao i nisam se vratio. Ali
kao to rekoh Entoniju, ili raste ili umre. Nisam umro.
Jednom sam mislio da se vratim. Ali izbio je jo jedan rat, i odjednom vie nisam imao kud da se vratim.
Neki lanovi grupe su se izvukli. Entoni i njegova ma nisu. Hou da kaem da na planeti nije ostala ni kap
vode
Kada sam konano i sam dospeo do Zvezdanog ponora, ve godinama nisam uopte p.io. Ali posao tamo
napolju, na rubu galaksije, uticao je na neki nain na mene... na onaj moj deo koji ne prestaje da raste i o
kome sam jednom na plai razgovarao sa Entonijem.
Ako je tako uticao na menei, onda nije udo to je uticao na Retlita i ostale.
(Seam se jednog crnookog stvorenja priljubljenog uz plastini zid, koje je zurilo preko nepreglednog
peska.)
Moda je ono znalo da se dalje ne moe
Moda je ono bilo zlatni.
Zlatni? Jo se nisam ni pridruio grupi, kada sam prvi put uo tu re. Imao sam esnaest godina i bio student druge godine na Luni za struna zvanja. Roden sam u gradu Njujorku, na planeti koja se zove Zemlja.
Luna je njen jedini satelit. Ubeden sam da ste uli za taj sistem; svi mi iz njega potiemo. Jo su neke stvari
o njemu dobro poznate. Sumnjam da ste ikad bili tamo, sem ako niste antropolog. To je pravi pakao izvan
glavnih trgovakih puteva i dosta je primitivan. Bio sam stariji mehaniar-voza, sa stipendijom od koje sam
iveo i sve vreme mnogo uio. Cela prepodneva provodio sam na asovima praktine teorije (tada sam
smatrao da je to glupi naziv za glupe asove), na kojima smo sastavljali model medugalaktikog leperskog
pogona. Prouavajui na desetine spiralnih inserata i superinercionih ula organa, u sebi sam psovao svog
uitelja, ovako razmiljajui kao uostalom i svi drugi u razredu: Pa ta ako su u stanju da prelaze u ovim
krntijama iz jedne galaksije u drugu. Niko drugi nikada nee biti u stanju da se vozi u njima. Jer oko ovog
dela vaseljene nalaze se psihike i fizioloke opne.
Vrativi se u spavaonicu leao sam na leima na svom krevetu, struui grafitno mazivo sa noktiju ivicom
lenjira na sklapanje i na preskok itajui presavijeni primerak Mladog mehaniarakada sam ugledao taj
lanak i slike.
Nekom neobinom igrom sluaja, otkriveno je dvoje ljudi koji nisu poremetili pameu na udaljenosti od
dvadeset hiljada svetlosnih godina od ruba galaksije, koji nisu umrli na dvadeset i pet hiljada.

Oboje su bili psiholoki nastrani, sa neverovatno poremeenom ravnoteom hormona u svojim sistemima.
Jedno od njih bila je devojica sa istoka: drugo postariji mukarac, plav, krupnih kostiju, sa jedne hladne
planete koja je kruila oko Signus-bete: zlatni. Oboje su bili neverovatno mrzovoljni.
Zatim su usledili novi lanci, nove slike, kako u ekonomskim urnalima, tako i u pismima studenata
sociologije, legalnim biltenima, jer su razliite oblasti poele da obrazlau kakav bi uticaj zlatni i iznenadno
radanje meugalaksike trgovine, imali na njih. Predsedavajui neke komisije sve je to saeo u ovoj izjavi:
lako ve tri veka putujemo izmeu zvezda, ipak nismo bili u mogunosti da se bavimo medugalaktikom
trgovinom, ne zbog mehanikih ogranienja, ve, pre svega zbog prepreka koje do sada nismo bili u stanju
ak ni da definiemo. Izvestan psihiki ok izaziva ludilo kod svakog ljudskog bia... ili, bolje reeno, kod
svake inteligentne vrste, perceptivne maine ili kompjutera... koja se udalji vie od dvadeset hiljada
svetlosnih godina od ruba galaksije; zatim nastupa potpuna psiholoka smrt, to jest kvar u kompjuterima koji
bi mogli da zamene posade sastavljene od ljudskih bia. Nudena su sloena objanjenja koja nisu u
potpunosti zadovoljavala, ali ini se da je sutina problema u ovome: kako su priroda prostora i vremena
relativni u odnosu na koncentraciju materije u datoj oblasti kontinuuma, to znai da se priroda same
stvarnosti upravlja prema istim ili slinim zakonima. Prosena masa svih zvezda u naoj Galaksiji kontrolie
stvarnost naeg mikrosektora vaseljene. Ali kada se neki brod otisne dalje od oboda Galaksije, stvarnost
se lomi i prouzrokuje ludilo i na kraju smrt svake posade, mada izvesni niehaniki zakoni... iako ne svi...
ostaju, do izvesnih granica, postojani iz razloga koje ne razumemo. Osim nekoliko varvarskih eksperimenata
sa halucinantnim drogama u praskozorju svemirskih putovanja, mi ak nismo razvili ni renik koji bi se
odnosio na stvarnost to nema nikakve veze sa svojim merljivim, fizikim izraajnim sredstvima. Pa ipak,
im smo morali da se suoimo sa crnom granicom medugalaktikog svemira u njemu su za nas zasijali sjajni
izvori. Nekolicina, medu nama ije je oseanje stvarnosti bilo poremeeno nekom traumom u ranom
detinjstvu ili ak pre roenja, ije psiholoko usmerenje ini ivot u naem meduzvezdanom drutvu bolnim
ili nemoguim... ne svi, ali nekolicina tih zlatnih... na tom mestu dolo je do statikog pucketanja ili se taj
gospodin zakaljao, ... u stanju je da prede tu granicu i da se vrati.
Ime zlatni, bez imeninog oblika, prosto je bolo oi.
Rei nekolicina predstavljalo je umeren iskaz za zlatno doba. Otprilike jedno ljudsko bie na trideset etiri
hiljade je zlatno. Mali broj ljudi je ak smatrao da bi se sve institucije za mentalno obolele mogle isprazniti
tako to bi se njihovi itelji jednostavno prebacili preko oboda galaksije. Ali nije sve funkcionisalo na tom
principu. Odreene psihoze i endokrina stanja bili su zadivljujue specijalizovani. Pa ipak, u to vreme ta re
je predstavljala sinonim za uzbudenje, udo, oekivanje, nadu, divljenje: divljenje prema onima koji su
mogli da izidu napolje.
Zlatni? ponovio je Retlit kada sam ga pitao o njima. Radio je kao podmaziva kod Poloke ovde na
Zvezdanom ponoru. Rodio sam se s tom rei na usnama. Odrastao sam s njom. Oduvek znam za nju. Mada
se seam da sam se, kada mi je bilo otprilike est godina, odmah poto je i poslednji od mojih roditelja bio
ubijen, skrivao sa gomilom drugih valjivaca u razvaljenom obloenom sanduku za pakovanje u jednom
naputenom skladinom dvoritu u blizini ruevina Heliosa na Kritonu VII... tamo sam se, ini mi se. rodio.
Veina itelja grada je do tada ve poumirala od gladi, ali nama je neko donosio hranu. Sa nama je bio i taj
stari grbavac koji se takode krio. Obino je sedeo na vrhu sanduka za pakovanje i lupkao petama po
aluminijumskim rebrima, te nam kazivao prie o zvezdama. Umesto odee bio je umotan u nekoliko krpa
privrenih uvrnutom icom, a na jednoj strani su mu nedostajala dva prsta; sve vreme je tim svojim
patrljcima upkao mlitavu kou na podbratku. I priao nam o njima. Tako se desilo da sam ga jednom
zapitao; Zlatno ta, gospodine? On se nagnuo napred, tako da mu je lice dolo kao modrica od mahagonija
naspram neba, te je zakretao; Kaem da su bili napolju, videli su vie nego to emo ti ili ja ikada videti.
Potomci ljudi, a opet to nisu, deae, majka im je ena a otac mukarac, ali oni ipak ive po nekim svojim
zakonima i idu svojim putem! Retlit i ja sedeli smo ispod uline svetiljke sa nogama prebaenim preko
ivice na mestu gde je ograda bila polomljena. Njegova kosa na vetru podseala je na plamene jezike, a ona
jedina naunica se svetlucala. Zvezdama poprskana beskonanost prostirala se ispod donova naih izama, a
vetar koji je stvaralo polje stazisa to je zadravalo nau atmosferu... ovde ga zovemo svetski vetar jer
nikada nije ni hladan ni topao i ne lii ni na jedan drugi vetar sa bilo kog sveta... priljubljivao mu je crnu
koulju uz kotunjava prsa, dok smo zurili u galaktiku no izmedu naih kolena. ini mi se da je to bilo za
vreme drugog kiberkog rata, zakljui on.
Kiberkog rata? upitah. Koji to bee?

On slegnu ramenima. Samo znam da se vodio zbog nekoliko tona di-alijuma; to je polarizujui element
koji su zlatni doneli iz Galaksije Lupi. U njemu su upotrebljavali y-adna brodove... i zato je to bio tako
straan rat. Hou da kaem gori od ostalih.
Y-adna? O tom pogonu ne znam ba nita.
Neki zlatni su videli planove za njih kod civilizacije u Magalaniku-9.
Oh, primetih. A ta je to Kiber?
Bilo je to oruje, neka vrsta gljive koju su zlatni doneli sa neke opustoene planete na obodu
Andromede. Smrtonosno je. Ali oni su bili toliko glupi da ne donesu i protivsredstvo.
Za tebe su to zlatni.
Bah. Da li si ikada primetio to u vezi sa zlatnima, Vajme Mislim na samu re. Jednom sam sve o njoj
saznao od svog izdavaa. Ona je, semantiki posmatrano, neodreena.
Stvarno? rekoh. Kao to su i oni. Mislim neodredeni.
Upravo se zavrio jedan moj stvarno teak dan koji sam proveo instalirajui ponovo sagradenu kobilicu u
trup jednog kvantnog transportera koji jfdnostavno nije bio dovoljno velik, za nju. Zlatni koji je zavrio
posao, stajao je sve vreme nada mnom i svakog sata pala bi mu na pamet neka vrsta dodatnog uputstva koje
bi mi zagoravalo narednu ezdeset i jednu minutu. Ali uspeo sam. Zlatni me je isplatio u gotovom i bez rei
se popeo u lift i dva minuta kasnije, dok sam jo spirao mazivo s ruku, prokleti trup od pet stotina tona poeo
je da zvidi i najavljuje poletanje.
Sendi, mladi koji je pre tri meseca stigao ovamo u potrazi za privremenim poslom mehaniara, ali jo mi
nije pruio priliku da ga otpustim, jedva da je imao vremena da skloni velike valdoe s puta i pobegne u
okodaju kada se tri stotine metara dugaka spojnica oslobodila veza. A Sendi, koji je inae kao i veina tih
mladih koji se vuku unaokolo s jednog posla na drugi, obino bio tih i neodreden, odjednom postade glasan i
odreden. ... dve hiljade funti opreme neotporne na udar tamo napolju... unitio bi sve kad bi mogao... ja
nisam potrona roba, nije me briga ta... ti zlatni tamo napolju dok je brod odlazio tamo gde samo zlatni
odlaze. Samo sam stavio znak zatvoreno, pustio ostatak maziva da ostane tamo gde jeste, te izaao i dao
se u potragu za Retlitom.
I tako smo se nali tu, ispod uline svetiljke, sedei na ivici, na svetskom vetru.
Zlatni, zabrunda Retlit. Bilo bi mnogo lake da je ta re gramatiki povezana s neim: zlatni ljudi. Ili
ak jedan zlatni, dva zlatna.
Zlatni mukarac, zlatna ena?
Otprilike. To nije pridev, nije ni imenica. Izdava mi je kazao da se izvesno vreme pisala sa povlakom
pozadi koja je stajala za sve to bi mogla da oznaava.
Setih se povlake. Bila je to nespretna ala, popunjavanje praznine. Zlatni ta?Ljudi su ve poeli da se
oseaju neprijatno. Zatim su prestali s tim da se ale i vratili su se samo na zlatne.
Razmisli o tome, Vajme. Jednostavno zlatni: jedan, dva, tri.
O tome bi vredelo porazmisliti, malia, rekoh.
Retlitu je bilo est godina za vrerne kiberkog rata." Dignite taj broj na kvadrat i dobijenom rezultatu
dodajte broj koji ste digli na kvadrat pa ete dobiti koliko je meni sada godina. A Retlitu? Pomnoite est sa
dva i dodajte jedan. Volim decu, a i ona vole mene. A to je moda stoga to mi je od detinjstva ostalo mnogo
vie, te sam u etrdeset drugoj godini bio mnogo mlai nego to je trebalo da budem. Retlit je napustio
detinjstvo mnogo stariji no to je to ijedan trinaestogodinjak imao pravo da bude.
Nijedan zlatni nije uestvovao u ratu, ree Retlit.
Nikada ne uestvuju. Posmatrao sam njegove tanke isprepletane prste.
Posle dva razvoda moja majka je pobegia s nekim mornarem i ostavile mene i jo etvoro dece sa tetkom
alkoholiarkom itavu godinu. Bah, tamo gde sam ja roden jo se ljudi, razvode, brakovi su monogamni i
sve tako neke stvari. Rekoh ve da je to prilino primitivan svet. Otiao sam od kue kada mi je bilo petnaest
godina, sam -sam se izdravao tokom kolovanja za poziv koji sam izabrao i dovoljno sam nauio o tome ta
pokree stvari da lete, tako da sam zavrio... posle neuspelog braka o kome sam ve priao... sa vlastitim
hangarom za popravke na Zvezdanom ponoru.
U poredenju sa Retlitom imao sam mirno detinjstvo.
Tako je, poslednjeg roditelja koga se seao izgubio je kada mu je bilo est godina. Sa sedam je bio osuden
za prvo krivino delo... kada je pobegao sa Kretona VII. A jedan deo postupka koji su primenjivali na njemu
u bolnici plus u reformatorskoj koli plus u zatvoru sastojao se u tome da izvlae pojedinosti iz njegovog
seanja. Uinili su tamo neto s mojom glavom. Mislim da zbog toga nikad nisam mogao da nauim da
itam. Narednih nekoliko godina beao je od jedne odgojne grupe do druge. Kada mu je bilo jedanaest

godina, neki momak ga je poveo svojoj kui sa Planete Igre gde je ivotario ispod drvenih etalita, hranei
se odbaenim virlama, suvlakijem i falafelom. Debeli, ije ime je bilo Vivijen, puio je miriljave
cigarete. Ispostavilo se da je izdava. Retlit je kod njega ostao tri meseca i za to vreme je izdiktirao
Vivijanu roman. uvao sam svoju ast-, objasnio je Retlit. Morao sam da radim neto to e ga uposliti.
Knjiga se prodala u nekoliko stotina hijjada primeraka jer je kod mnogih izazvala preranu znatielju. Ali
Retlit je zbrisao. Sledeih godina bio je umean kao potrko u neke ilegalne poslove koje nikad nisam
shvatio. Nije ni on. Ali kladim se da sam zaradio milion, Vajme! Zaradio sam bar jedan milion. Mogue
je. Sa trinaest godina jo nije znao da ita i pie, ali na svojim putovanjima je dobro savladao tri jezika. Pre
nekoliko nedelja naao se ovde na Zvezdanom ponoru kao stelarna skitnica, prljav i vorc. I ja sam mu naao
posao podmazivaa kod Poloke.
Oslonio je laktove o kolena, a bradu o ake. Vajme, to je sramota.
ta je sramota, maleni?
Propasti u mojim godinama. Postati bivi! Boriti se sa injenicom da je ovo... on pljunu na jednu zvezdu
... ba to.
Opet je govorio o zlatnima.
Jo ti se moe ukazati prilika. Slegnuh ramenima. Uglavnom se ispoljava u pubertetu.
On izvi vrat prema meni. Polno sam sazreo jo u devetoj, kopile.
*Oprosti molim te.
Oseam se sputanim, Vajme. Tamo napolju je sav taj mrak kome treba dorasti, koga treba istraiti.
Nekada su, promrmljah, itave vrste bile sputane na povrini jedne jedine planete na kojoj su mogle da
naprave svega nekoliko koraka. Tebi stoji na raspolaganju itava jedna galaksija koju moe da obilazi. Ve
si mnogo video. Ali ne sve.
Ali tamo napolju ima na milijarde galaksija. elim da ih vidim. Ni na jednoj obliljoj zvezdi nije
otkriven oblik ivota koji se ne zasniva na silicijumu ili ugljeniku. Jednom sam prislukivao razgovor
dvojice zlatnih u nekom baru: u jednoj galaksiji, tamo napolju, postoji neto to je veliko kao kakva zvezda,
ni mrtvo ni ivo, ali peva. Zelim to da ujem, Vajme!
Eetlite, ne moe se boriti protiv stvarnosti.
Oh, idi da spava, dedice! On zatvori oi i zabaci glavu unazad dok mu ne zatreperie ile na vratu. ta
je to to nekog ini zlatnim? Kombinacija psiholokih i fiziolokih... ega?
To je prvenstveno neka vrsta hormonske neravnotee, ali isto tako je vano telamiko reagovanje linosti
koje uslovljava okolina...
Pih. Pih. Vratio je glavu u normalan poloaj. A ona glupost oko nasledivanja X-hromozoma koju su za
to vezali pre nekoliko godina. Ali sve to znam je to da oni mogu da podnesu pomeranje stazisa iz jedne u
drugu galaksiju, to bi tebe i mene, Vajme, ako bismo se udaljili vie od dvadeset hiljada svetlosnih godina
od oboda, kotalo ivota.
Poludeli bismo na dvadeset hiljada, ispravih ga. A umrli tek na dvadeset pet.
U emu je razlika? On otvori oi. Bile su krupne, zelene i kao da su se sastojale samo od zenice. Zna
li da sam jednom ukrao zlatan opasa? Skinuo sam ga pre nedelju dana nekom teturavom brljivku koji je
izaao iz bara i sruio se u jednom uglu. Preao sam preko Ponora do Kale-J gde me niko ne poznaje i nosio
ga unaokolo nekoliko sati, samo da vidim da li se drugaije oseam.
Jesi li? Retlit je bio neobino smion ime me je zaprepaivao bar jednom dnevno.
Nisam. Ali ljudi koji su se kretali oko mene jesu. Poto sam nosio tu traku utog metala iroku dva ina
oko pasa, niko sa bilo kog sveta nije mogao da zna da nisam Zlatni koji samo prolazi ulicom, ako sa mnom
ne bi malo popriao ili napravio hormonske testove. Nosei taj pojas postao sam svestan koliko mrzim
zlatne. Jer odjednom sam postao svestan da me gotovo svi koji su proli pored mene, strano mrze to na
sebi imam taj metalni pojas. Bacio sam ga preko ivice. Odjednom se osmehnuo. Moda u ukrasti novi.
Ti ih stvarno mrzi, Retlite?
On me pogleda stisnutih oiju, nekako s visine.
Svakako, govorim o njima, rekoh mu. Ponekad je prava muka raditi za njih. Ali nisu oni kriyi to mi
nismo u stanju da podnesemo pomak stvarnosti.
Ja sam samo dete, ree konano on, nesposobno za tako tanano razmiljanje. Mrzim ih. On se ponovo
zagleda u no. Kako moe da podnosi da te bilo ta sputava, Vajme?
Kada je to rekao, u moju glavu nahrupie tri seanja.
Prvo: stajao sam na ogradi Ist Rivera... koja protie pored onog Njujorka koji sam ve pominjao... u pono,
posmatrajui osvetljenog zmaja koji je predstavljao menhetnski most to je premoivao vodu, zatim

industrijske vatre koje su veselo pucketale u zadimljenom Bruklinu i na kraju obrazac ivinih ulinih
svetiljki iza mene na ijoj svetlosti su izbledeli i igralite i vei deo Hjustonske ulice; potom sam oborio
pogled prema odsjajima ii vodi, koji su mestimino izgledali kao naborana pozadina, a mestimino poput
svetlucavih otiraa; na kraju sam pogledao navie prema samom pononom nebu. Nije bilo crno, ve
tamnoruiasto, bez ijedne zvezde. Ovaj svetlucavi svet napravio je od neba krov koji me je pritiskao tako
da sam gotovo zavritao... U to vreme naredne noi nalazio sam se dvadeset sedam svetlosnih godina
udaljen od Sunca na svom prvom zvezdanom begu.
Drugo: Bio sam u poseti majci posle nekoliko prvih godina provedenih napolju. Neto sam traio u ormaru
kada mi je na glavu palo to udo od plastinih kaieva i kopi.
Sta je ovo, ma? ona se osmehnula sa izrazom idiotske nostalgije na licu i tiho otcvrkutala Pa to su tvoji
mali kaievi za hodanje, Vajmi. Tvoj prvi otac i ja vodili smo te na izlete na Medvedu planinu, stavili bismo
te u to i privezali za kakvo drvo konopcem dugakim otprilike deset stopa tako da ne... ostatak nisam uo
od uasa koji me je iznenada obuzeo, kada sam sebe zamislio vezanog u tome. Okej, tada mi je bilo dvadeset
i upravo sam se pridruio toj divnoj grupi za raanje godinu dana ranije na Sigmi i bio sam ponosan otac
troje dece, a jo dvoje je bilo na putu. Nas stotinu ezdeset i troje imalo je na raspolaganju. celu jednu plau,
devet milja dungle i pola planine; moda sam video Entonija zapetljanog u tu stvar kako pokuava da
uhvati pticu, bubu ili talas... a moe da se kree samo onoliko koliko mu doputa konopac dugaak deset
stopa, Odeu sam tokom dvanaest meseci nosio samo kad sam iao na posao i svim silama sam se upirao da
uteknem s tog neverovatnog mesta u kome sam odrastao, a koji su nazvali stanom, i da se vratim enama,
muevima, deci i civilizaciji. U svakom sluaju bilo je prilino grozno.
Tree: Poto sam napustio grupu za radanje... utekao od njih, kako mi se ini, oseao sam se krivim i
stideo sam se neega to nisam umeo da imenujem i jo sam jednom meseno imao komarne snove iz kojih
sam se budio vritei, snove o onome to e se desiti deci, iako sam znao da je jedan od ciljeva grupnog
braka da sprei propadanje jednog, dva ili tri roditelja koji su postali traumatini... pa ipak pitao sam se
nisam li poinio iste greke koje su pravili i moji roditelji, nadajui se da se moji potomci nee izmetnuti na
mene, ili jo gore, postati kao ona deca o kojoj ponekad itate u novinama (poput Retlita, mada ga tada jo
nisam poznavao), i bio sam uasno sumnjiav, jer mi se inilo, koliko god se trudio da budem drugaiji od
mojih starih, istorija se ponavljala... Ali sada sam se nalazio na brodu koji me je prvi put vozio ka
Zvezdanom ponoru. Upustio sam se u razgovor sa zlatnim, koji je kao to je to obino sa zlatnim, bila jedna
zgodna, obina devojka. Raspravljali smo o medugalaktikim i unutargalaktikim pogonima. Bila je
zadivljena mojim znanjem. A ja sam bio zadivljen injenicom da se ona koristi njima, a o svemu tome tako
malo zna. Ona je krajnje enstveno eprkala po mehanikom pogonu veliine est puta etiri stope i tekom
dve stotine deset funti sa neznatno prljavim noktima, a to sam bio ja. Ja sam, pak, rio veoma muki po
vitkoj, mladoj eni oiju boje ilibara koja je sve videla. Sa panoramske palube posmatrali smo ogroman,
vetaki disk Zvezdanog ponora koji nam se pribliavao, kada se ona okrenu prema meni i ree glasom u
kome se nije oseala okrutnost: Ti moe samo dovde, zar ne? Ponovo sam se uplaio, jer sam znao da je
ona u pravu na devet razliitih nivoa.
Retlit ree: Znam o emu razmilja. U nekoliko prilika kada se njemu nije prialo, a meni jeste, zamalo
mu nisam otkrio mnogo vie no to bi trebalo. Slobodno to digni na kub za mene, tatice. Dobie koliko se
ja oseam sputanim!
Nasmejah se, Retlit mi je ponovo izgledao veoma mlad. Hajdemo, kazah. Podimo u etnju.
Bah. On ustade. Vetar je upleo prste u nau kosu. Hou da vidim Alegru.
Otpratiu te do Kale-G, odvratih. A onda odoh u krevet.
Pitam se ta Alegra misli o ovome? Sa Alegrom se uvek lepo ispriam, ree on mudro. Ni ti nisi za
potcenjivanje, ali njena iskustva su malo savremenija od tvojih. Mora priznati da na sve gleda sa modernog
stanovita. A jo je i starija. Od Retlita u svakom sluaju. Imala je petnaest godina.
Mislim da nju nikada nije muila pomisao da je sputana, primetih. Moda bi mogla neemu i da te
poui.
Prema Retlitovim standardima Alegra je u nekim stvarima bila ispred mene. Kada sam ja bio mlad, klinci
su poinjali da se drogiraju od trinaeste pa nadalje. Alegra je rodena sa navikom da svakog dana prima po tri
stotine miligrama nekog bizarnog narkotika koji je u sebi sadrao psihodeline kvalitete najjaih
halucinogena i bila je ovisna o najjaim umirujuim sredstvima. Saaljevam je. Alegrina majka bila je
narkomanka, i ta otpornost je preko krvne plazme kroz zid posteljice preneta i na kerku. Bilo je uobiajeno
da se novorodenetu nekoliko puta zameni sva krv i time ono izlei. Ali Alegra je bila i visoko projektujui

10

telepata. Projektovala je na zbunjene lekare uase radanja i slavu svog dejeg ishaluciniranog sveta; dali su
joj drogu. Od tada je, bez veih potekoa, svakog dana dobijala svoje sledovanje. s
Jednom sam upitao Alegru kada je prvi put ula za zlatne i ona mi je ispriala ovu uasnu priu. Mnogi su
se vraali iz skupine Tiber-44 doiveli su psihiki ok... mentalno stanje zlatnih je prilino delikatno, te ih
ponekad i najbeznaajniji sukob moe gotovo unititi. I tako je vlada koja je finansirala uvoz mikromikrohirurke opreme sa neke siune planete u toj galaksiji, kako bi zatitila svoje interese, zaposlila
Alegru, kada joj je bilo osam godina, kao psihijatra terapeuta. Moj je posao bio da otelotvorim njihove
fantazije i nateram ih da ih proive. Za svega nekoliko asova ponovo bi bili oni stari, zlobni i glupi. Neki su
bili prilino fini kada su dolazili kod mene. Ali imala je puno posla; projektivni telepati su retki. Zbog toga
su poeli da joj uskrauju drogu kako bi vie radila, a potom su je nagradivali pojaanim dozama. Pre toga
sam jo mogla da se oslobodim svega, rekla mi je. Ali kada sam otila odatle, ve su me bili privikli na
duplu dozu. Gurali su me preko crte tako da bi za mene odvikavanje sada bilo pogubno. Ali mogla sam da
prestanem, pre toga, Vajme. Tako je. Imala je osam godina.
Ah da. Droga se uvozila sa Raka-9, i uglavnom je prolazila kroz Zvezdani ponor. Alegra je dola ovamo
po ilegalno uvezenu drogu koju je mogla da nabavi za gotovo beznaajnu sumu... ako eli. Zlatni je ne
uzimaju.
Kada smo Retlit i ja krenuli nazad vetar je oslabio. Retlit poe da zvidi. U Kale-K prva nona svetiljka
bila je razbijena tako da je ravna ulica predstavljala tunel tame.
Retlite? pozvah ga. ta misli gde e se nalaziti, oh, recimo za pet godina.?
uti, ree on. Pokuavam da stignem do kraja ulice, a da ne udarim o zid, spotaknem se o neto ili
doivim kakvu drugu katastrofu. Ako preivimo narednih pet minuta, brinuu o narednih pet godina. On
poe ponovo da zvidi.
Spotakne se? Udari o zid?
Oslukujem odjeke. Ponovo je otpoeo da zvidi.
Gurnuh ake u depove jednodelnog odela i utke nastavih put dok je Retlit tapkao pored mene. Tada je
dolo do katastrofe. Mada tada toga nisam bio svestan.
U krug svetlosti koji je poticao od preostale svetiljke na drugom kraju ulice, uao je jedan zlatni.
ake je podigao ka licu i poeo da se smeje. Taj zvuk se razlegao ulicom. Pojas mu je bio nisko sputen na
stomaku kao da je prekinut...
Upravo sam se dosetio kako bolje da ga opiem; slinost mi je odmah bila oigledna. Liio je na Sendija,
mog mehaniara, koji je nizak, star dvadeset etiri godine, miiav poput majmuna i nosi svoje iznoeno
radno odelo, ak i kada nije na dunosti. (Taj posao mi je, gazda, potreban samo nakratko. Neu ostati ovde
na Zvezdanom ponoru. im neto utedim, vraam se nazad prema sreditu Galaksije. udno je ovde
napolju, kao da sam mrtav. Zatim je podigao pogled prema otvor'u u krovu hangara kroz koji se ne vide ni
oblaci, a ni zvezde. Bah. Ostau ovde samo kratko vreme.
(Odgovara mi, momak )
(To je bilo pre tri meseca, kao to ve rekoh. Jo je kod mene. Valjan je radni, to ga izdvaja od veine
tipova ovde napolju. Pa ipak, postoji neto u vezi sa Sendijem...) S druge pak strane Sendijevo lice je celo
izrovaeno aknama. Kosa mu je uvek kratko podiana. to se toga tie, ovaj zlatni je predstavljao sutu
suprotnost Sendiju, kada o tome malo bolje razmislim. Ali, bilo je neeg kod tog zlatnog...
Zateturao se, spustio na kolena i dalje se smejui, a zatim se sruio. Kada smo stigli do njega, bio je miran.
Vrhom izme Retlit odgurnu njegovu aku sa kope na pojasu.
Ona pade sa dlanom okrenutim navie, na plonik. Nokat na malom prstu bio mu je dugaak tri etvrtine
ina, to je bio est sluaj kod zlatnih. (Kao i njegovo lice i vrhovi Sendijevih prstiju su svi bili zbrkani.
Ipak, neto...)
Vidi, vidi, stade da odmahuje Retlit glavom. Sta e s njime, Vajme?
Nita, rekoh. Pusti ga da se ispava.
Da ga ostavim i da mu neko ko naide ukrade pojas? isceri se Retlit. Nisam toliko zloban.
Zar mi malopre nisi priao upravo o tome koliko mrzi zlatne?
Bilo bi to nepoteno prema onome ko bi ukrao taj pojas i poeo da ga nosi. Nikog sem zlatne ne treba
toliko mrzeti.
Retlite, hajdemo.
Ali on je ve bio kleknuo i stao da trese zlatnog za rame. Odnesimo ga do Alegre i saznajmo ta mu je.
Samo je pijan.
Nije, odvrati Retlit. Jer ne zaudara udno.

11

Dobro. Skloni se. Podigoh zlatnog i prebacih ga preko ramena, drei njegove ruke napred onako kako
to ine vatrogasci. Krei, naloih Retlitu. Mislim da si lud.
Retlit se osmehnu. Hvala. Moda e mi zahvaliti to sam ga sklonio s ulice i darivati me kojom leptom
Ne zna ti zlatne, rekoh. Ali ako to ipak uini, podeli sa mnom.
Svakako.
Dva bloka odatle stanovala je Alegra. (Ali kao to rekoh, Sendi je mali, iako je dobro graden, tako da sam
ga bez po muke nosio.) Na pola klimavog stepenita Retlit ree: Dobro je raspoloena.
Pretpostavljam da jeste. Teret prebaen preko ramena postajao mi je prijatan.
Nisam u stanju da opiem mesto gde je Alegra stanovala. Mogu da opiem mnogo slinih mesta: a mogu
da opiem i kako je izgledalo pre no to se ona uselila, jer sam poznavao propalicu po imenu Pijana
bubavaba koji je spavao na tom podu pre nje. Znate ve kako izgleda nepotroiva plastika kada se istroi?
Nerdajui metali kada ih progrize rda? Bila je to otrcana rupa naprslih zidova, sa dubretom u uglovima i
zarezima na prozorskom oknu kada je Pijana bubavaba tamo drala svoju gomilu ebadi baenu u ugao. Ali
od kada se u nju uselio projektujui telepata koji halucinira, ko zna ta je od nje postalo.
Retlit otvori vrata upravo u trenutku kada je dolo do eksplozije klasine lepote. Udite, ree ona,
praena simfonijskim aranmanom za dvadeset etiri lestvice, i celim horom. ta to nosi, Vajme? Oh,
zlatni! A preda mnom se valjala oamuujua plima ute boje.
Spusti ga, brzo ga spusti da pogledamo ta mu fali! Na stotine oiju, mrlje svetlosti, svetlucava soiva:
spustio sam ga na duek u uglu. Ohhh... zadahta Alegra.
I zlatni je leao na narandastim svilenim jastucima u barci od tikovine koju su vukli labudovi, praeni
flautama i bubnjevima.
Gde ste ga nali? proita ona kruei naspram meseca boje slonovae na svojoj metli. Posmatrali smo
sjajnu barku, stotinama stopa ispod nas kako klizi po posrebrnoj vodi izmedu litica.
Pokupili smo ga na ulici, odgovori Retlit. Vajm je mislio da je pijan. Ali ne osea se.
Je li se smejao? upita Alegra. Smeh se zau i poe da se razbija o stenje.
Tja, ree Retlit. Neposredno pre no to se sruio.
Onda mora da je iz Un-dok ekspedicije koja se upravo vratila. Komarci su nasrtali na nas kroz vlano
lie paprati. Insekti su kruili oko listova, ometajui kapljice koje su padale poput stakla dok je, jedva
vidljiva od palmi, barka promicala svetlom, sparnom rekom.
Tako je, rekoh, u panici veslajui unazad kako bih izbegao nilskog konja koji je pretio da preprei put
mom kajaku. Zaboravio sam da su se upravo vratili.
U redu, Retlitu je dah zamagiio usne. Nisam u toku. Prosvetlite me. Odakle su to oni doli? Sneg je
fijukao izmedu puzavica, dok smo gledali za barkom koja je ve bila gotovo stigla do belog obzorja.
Iz Un-doka, razume se, odvrati Alegra. Lajanje je oslabilo. A ta si ti mislio odakle?
Belo se zatamnelo i prelo u crno, a barka je postala taka to sija u galaktikoj noi, pored koje promiu
marljive komete.
Un-dok je najudaljenija galaksija do koje se do sada stiglo, objasnih Retlitu. Oni su se upravo vratili
prole nedelje.
Bolesni, dodade Alegra.
Zarih prste u stomak, u nadi da u epati bol.
Svi su se vratili bolesni...
Groznica je svojom toplinom izazivala krvave mehurove u mojim oima: skliznuh na tle, irom otvorenih
usta, dok mi je jezik visio preko usana...
Retlit se zakalja. Hajde, Alegra. Prestani! Ne mora biti ba toliko dramatina!
Oh, strano mi je ao Reti, Vajme. Sveina, voda. Neprijatnost je nestala kada su brine bolniarke
urno stale da ponovo spajaju komadie dok sve nije postalo divno, ili toliko rogobatno uasno da se ak
moglo smatrati lepim. U svakom sluaju, nastavi ona, vratili su se s nekom boletinom koju su tamo
pokupili. Oigledno nije zarazna, ali oni je se nee otaraiti do kraja ivota. Svakih nekoliko dana iznenada
ih uhvati kratka nesvestica. Prethodi joj histerino ponaanje. U pitanju je samo jedna od onih glupih stvari
kojima jo nita ne mogu. To im ne smeta da i dalje budu Zlatni.
Retlit poe da se smeje. Iznenada upita: Koliko dugo su proveli tamo napolju?
Svega nekoliko asova, odvrati Alegra. Mora da je uasno dosadno. A ja sam poeo da oseam blag
svrab na nemoguim mestima, lopaticama, negde unutra u uvetu, na nepcima. Da li ste ikad pokuali da se
poeete po nepcima?
Pa, ree Retlit, hajde da sednemo i saekamo da ga prode.

12

Moemo da razgovaramo, dodade spremno Alegra, tako e nam bre proi... i stotinu godina kasnije
ona dovri .. .vreme.
Odlino, ree Retlit. Inae sam eleo da porazgovaram s tobom. Zbog toga sam uostalom i doao.
Oh, ba lepo! obradova se Alegra. Volim da razgovaram. elim da priam o ljubavi. Voleti nekoga
(neiskaziva enja stade da mi kida utrobu, a zatim da me gui) mislim stvarno voleti nekoga (enja je
ve dostigla ivicu agonije) podrazumeva da si spreman da prizna da osoba koju voli nije onakva u kakvu
si se prvobitno zaljubio, da ne odgovara predstavi koju si u prvi mah o njoj stekao: ali mora biti u stanju da
je i dalje voli samo zbog toga to je nalik na tu predstavu i mora izbei da je omrzne to je u stvari jako
daleko od te tvoje predstave.
Kroz nenost koja je iznenada ponitila sav bol, Eetlitov glas je dopro iz mozaika dragulja koji ga je
zaklanjao: Alegra, ja elim da razgovaram o usamljenosti.
Odoh ja kui, deco, rekoh. Ispriaete mi ta e se dogoditi sa armantnim princem kada se probudi.
Oni nastavie da razgovaraju dok sam se ja muio da pronadem izlaz bez Alegrine pomoi. Kada mi se u
glavi razbistrilo, na pola puta niz stepenite, nisam znao da li sam tamo proveo pet minuta ili pet godina.
Kada sam sledeeg jutra stigao u hangar, Sendi je punio osam stopa dugake viljuke otpravljaca. Za
dvadesetak minuta vam stie novi posao, doviknu mi on sa skela.
Nadam se da to nije opet neko ugradivanje.
Pa.
Pakao, rekoh. Ne elim da se bakem sa tim i slinim narednih est nedelja.
Trai samo generalno podeavanje. Moda dva sata posla.
Zavisi od toga gde je bio, primetih. Gde je bio?
Upravo se vratio iz...
Nije vano. Krenuh ka kancelariji. Srediu knjige za proteklih est meseci. Ne mogu to veno da
odlaem.
efe! Pobuni se Sendi. Za to e vam biti potreban ceo dan.
Onda e biti bolje da odmah ponem. Na vratima se okrenuh. Ne uznemiravaj me.
Ali razume se da sam iziao u radnom odelu im je senka trupa pala preko kancelarijskog prozora, ostavio
sam Sendiju pet minuta da ga privrsti i da se zabrine. Liftom se popeh do uskog mosta na visini od metar i
pedeset. Kada sam se pojavio Sendi mi je uputio zahvalan osmeh sa svog runog lica punog oiljaka. Zlatni
je ve poeo da izdaje uputstva. Kada sam stigao do njih i nakaljao se, zlatni se okrenuo prema meni i
nastavio da govori, ne potrudivi se da ponovi ono to je ve rekao, pretpostavljajui da emo se Sendi i ja
ve snai u tome. Ve na prvi pogled videlo se da je ovaj Zlatni uspeo. Imao je na sebi besprekornu plavu
tuniku, sa bronzanim kiltom, narukvicama i minduama. Kosa mu je takode bila bronzano bela, koa
crvenocrna, preplanula, a plavosive oi i vrsto stisnute usne bile su ponosne, ponosne, ponosne. Dok sam ja
ekao da izdaju uputstva, Sendi je tiho poeo da odlemljuje peat od osam stopa na organumu kako bismo
mogli da pridemo kolima radi provere.
Zlatni je konano uutao... jedino po tome ste znali da je zavrio... i oslonio je svojih est i po stopa o
ogradu, lupnuvi nekoliko puta nalakiranim, manikiranim noktima o cev. I on je imao onaj ruiasti nokat
dugaak poput kakvog maa i bele pege na koi. Predoh na snast da pomognem Sendiju.
Radili smo nekih deset minuta kada se na uskom mostu pojavio jedan klinac, od moda kakvih osamnaest,
devetnaest godina, bos i tamnoput, sa crnom kosom do ramena, u krpama privrenim pojasom, koje mu
nisu odgovarale po veliini, i sav prljav. Paleve je zadenuo za metalne karike: zlatni.
U prvi mah sam pomislio da je iziao iz broda. Ali potom sam shvatio da je upravo uao u hangar spolja i
popeo se liftom.
Hej, burazeru! Zlatni klinac zataknu paleve za opasa dok smo Sendi i ja posmatrali ta se dogaa sa
snasta na boku trupa. Dosta mi je muvanja po ovom Zvezdanom ponoru. A i vorc sam. Kuda se sprema?
Zlatni mukarac ponovo lupnu noktima. Gubi se, daleki rodae.
Ma hajde, burazeru, povezi me svojim amcem za spasavanje sa ove gomile dubreta do nekog
pogodnijeg mesta.
Gubi se ili u te ubiti.
Ma hajde, burazeru, ja sam tek klinac ostavljen u ovom zaboravljenom delu neba. Hajde...
Plavokosi se iznenada okrenu od ograde, zgrabi etiri stope dugaku cev koja je o nju bila oslonjena u
njegovoj blizini i zamahnu njome tako snano da se zaulo itan]e. Crnokosi odrpanac odskoi unazad i
ispod svojih krpa izvue neto crno to se posle jednog pokreta onog izraslog nokta pretvorilo u sedam stopa
dugaku otricu. ipka ponovo polete kroz vazduh, zakai deaka po ramenu, a zatim se uz zveket spusti o

13

trup. On vrisnu i posrnu pravo napred. Dva tela se uhvatie ukotac, okrenue, padoe. Zau se neko
mrmorenje, i ake mukarca skliznue sa odrpanevog vrata. Deak se posrui uspravi. Niz toplu otricu
slivala se krv.
Coveka zahvati poslednji gr; on se preokrenu zaprljavi uski most, poe da se kotrlja, te prode ispod
ograde i pade... sa visine od dve stotine pedeset stopa na cementni pod.
Klik. Iskljui se struja u nou. Zlatni obrisa zgruanu krv o slabinu, pljunu preko ograde i blago ree:
Nije mi to nikakav roak. Klik. Nestade i same otrice. On krenu niz uski most.
Hej! pozva ga Sendi, kada je povratio glas, a ta e biti sa... hou da kaem... pa, mislim sa tvojim
brodom! Medu zlatnima ne postoji nikakav zakon o nasledivanju... postoje samo zakoni pljake.
Zlatni se osvrnu. Poklanjam ti ga, procedi on. Eame mora da ga je strano bolelo, ali je uao u lift kao da
ulazi u telefonsku kabinu. To znai biti zlatni.
Sendi je bio uasnut i zbunjen. Iza te njegove neverovatne runoe skrivalo se ono naroito kukavno
zaprepatenje koje se sree kod jako osetljivih osoba kada ih neko povredi.
Ovo ti je prvi put da si video neto slino? Bilo mi ga je ao.
Pa, sluajno sam dospeo u Dergov bar nekoliko asova posle onog pokolja. Ali oni koji su ga zapoeli
bili su pijani.
Pijan ili trezan, rekoh. Veruj mi, to ne utie mnogo na ovekovo ponaanje. Zavrteh glavom. Stalno
zaboravljam da si ovde svega tri meseca.
Uznemireni Sendi pogleda dole prema telu na podu. ta emo s njim? I sa brodom, gazda?
Pozvau kola da ga pokupe. Brod je tvoj.
Auh?
Poklonio ti ga je. Potvrdiu to na sudu. Potreban je samo jedan svedok. Ja.
A ta u ja sa njim? Hou da kaem, morao bih da ga odvuem do otpadne stanice ako elim da dobijem
nagradu. ujte, gazda, ja u ga pokloniti vama. Prodajte ga ili uinite s njim ta vam drago. Ja bih se ionako
udno oseao da je moj.
Ne elim ga. Pored toga, onda ne bih mogao da budem svedok jer bih tako bio umean u transakciju.
Ja u biti svedok. Retlit izide iz lifta. Sve sam video dok sam ulazio. Ovo mesto je ba akustino. On
ponovo zviznu. Zau se odjek. Retlit na trenutak zatvori oi. Tavanica je visoka otprilike... stotinu dvadeset
stopa. ta kae, a?
Sto dvadeset sedam, odvratih.
Retlit slegnu ramenima. Treba mi vie vebe. Hajde, Sendi, ja u posvedoiti da si ga ti njemu poklonio.
Ti si maloletan, primeti Sendi. Sendi nije voleo Retlita, i ja sam mislio da je to zbog toga to je Retlit
bio divalj i naprosto je sijao, dok je Sendi bio trom i ruan. Iako je Sendi stalno isticao da se kod mene samo
privremeno zaposlio, seam se svojih upornih matanja o odlasku kada sam tek stigao na Zvezdani ponor.
Bilo je tako lako zamisliti Sendija kako i posle trideset godina radi ovde kao mehaniar. Retlit je
predstavljao ulatenog majmuna koji se ovde zadrao tri nedelje. Ko zna gde e biti po isteku jo tri. Zar ne
bi trebalo da si na poslu kod Poloke? upita ga Sendi, ponovo se okrenuvi prema organumu.
Pauza za kafu, odvrati Retlit. Ako namerava da ga se odrekne, Sendi, mogu li ja da ga uzmem?
Pa da pokupi nagradu za spasavanje broda? Do davola, ne!
Ne treba mi zbog nagrade. Poklonio bih ga. Sendi ponovo podie pogled. Bah. Da ga da nekom
drugom. Hajde da zatvorimo krug, pokloni ga meni, vai?
Ba si blesav, malia ree Sendi. ak i kada bih ti dao brod, kako misli da mi plati za rad na njemu?
Ah, bie gotov za nekoliko asova. Ionako si ve poia posla obavio. Pretpostavljam da ete obaviti i
podeavanje. Vajme, koliki e mi profesionalni popust dati? Ja sam samo obian majmun, a!i jo sam u
igri.
aljivo ga lupnuh po crvenom potiljku. Ma, hajde, malia, rekoh. Pomozi mi da poistim ono dole.
Sendi, zavri posao, vai?
Sendi neto promrmija i zavue obe ake nazad u organum.
im su se vrata na liftu zatvorila, Retlit upita: Dae mi ga, Vajme, zar ne?
To je Sendijev brod, rekoh.
Ako mu ti kae da mi ga da, on e te posluati.
Nasmejah se. Kai mi kakvim se pokazao taj tvoj zlatni kad se povratio. Pretpostavljam da brod eli
zbog njega. Kojoj vrsti pripada?

14

Retlit zakai prste za iani zid kaveza lifta i osloni se o drugu stranu leima. Postoje samo dve vrste
zlatnih. On stade da se klati s jedne na drugu stranu. Zli i glupi. Ponavljao je standardnu reenicu koja je
kruila po Zvezdanom ponoru.
Nadam se da je tvoj glup, rekoh, mislei na onu dvojicu koji su maloas zagorali Sendiju dananji dan,
a meni uzburkali.
ta ima gore od toga? Retlit slegnu ramenima. Tako glasi nastavak one reenice. Kada neki zlatni nije
sasvim zao, on ispoljava izvesnu vrstu nepromiljenosti kojom ugroava ostale ljude... seate li se onoga koji
se umalo nije zaleteo u moj brod ili onih koji se nisu potrudili da donesu Kiberov protivotrov? Ali ovaj
je... Retlit ustade ... neverovatno glup.
Jo jue si ih mrzeo. A danas eli jednom od njih da pokloni brod?
On nema brod, objasni mi Retlit smireno, kao da je to opravdavalo promenu njegovog stava prema
njima. A poto je bolestan teko da e nai posao osim ako sam sebi neto ne obezbedi.
Shvatam. Odbismo se od silikonskog jastuka. Gurnuh vrata i uputih se prema kancelariji. Sta se sve
deavalo posle mog odlaska Mora da sam propustio najbolji deo veeri.
Jesi. Da li e mi odista biti potrebno toliko sna kad prekoraim trideset petu?
Mani se triarija i ispriaj mi to se dogodilo.
Pa... Retlit se osloni o dovratak kancelarijskih vrata dok sam ja pozivao mrtvanicu. Poto si ti otiao,
Alegra i ja smo jo izvesno vreme priali, dok konano nismo postali svesni da se zlatni probudio i da nas
slua. Zatim nam je rekao da smo divni.
Podigoh obrvu. Mmmm?
Tako smo i mi reagovali. Ali on je to ponovio, rekavi da je na razgovor, na nain razmiljanja i na stil
neto najlepe to je ikada video. ta si sve video? upitasmo ga. I on poe da nam pria. Retlit prestade
da die razmiljajui o neemu, a zatim to provali iz njega. Oh, Vajme, na kakvim je samo mestima bio!
ta je sve inio! Predeli u kojima je gladovao, pakao u kome je morao da legne i odspava jer vie nije mogao
da ostane budan, ili raj kroz koji je proleteo vritei! Oh, sve te stvari o kojima nam je priao! A Alegra ih je
gotovo uinila stvarnim tako da smo se svi ponovo nali tamo, upravo onako kako je 'to inila kada je bila
psihijatar! Prie, mesta, stvari...
Zvuci kao da se odista neto deava.
Nieg nije bilo! on se naglo pribra. Sve je to proizlazilo iz suza koje su tekle iz naih oiju, iz zujanja u
naim uima, iz ukusa riae vlastite pljuvake. Bila je to samo halucinacija, Vajme! Nita od toga nije bilo
stvarno. Tu njegov glas poe da se gubi izmedu dve oktave koje su usledile. Aii ta stvar o kojoj sam ti
priao... ogromna... istovremeno i iva i mrtva, nalik na zvezdu... daleko u nekoj drugoj galaksiji. E pa, on ju
je video. I sino, to razume se nije bilo stvarno, ali... gotovo da sam je uo... kako peva! Oi su mu bile
ogromne, zelene i sjajne. Zavideo sam svakome ko je bio u stanju da kod dece poput Alegre i Retlita izazove
ovakvu reakciju.
I tako smo odluili... glas mu se ponovo ustalio s prave strane srednjeg C... poto je on ponovo zaspao,
a mi ostali da leimo jo izvesno vreme budni, priajui kako emo pokuati da mu pomognemo da se vrati
napolje. Zato to je tamo... tako divno!
Ba lepo. Kada sam obavio razgovor ustao sam sa stola. Sedeo sam na ivici. Posle posla pozivam te na
veeru, pa e moi da mi ispria sve o stvarima koje vam je prikazao.
On je jo tamo, kod Alegre, ree Retlit... bespomono. Bio mi je potreban trenutak da shvatim. Odmah
im zavrim posao vraam se tamo.
Oh, primetih. Izgleda da ja nisam bio pozvan.
Prava je sramota, primeti Retlit kada izidosmo iz kancelarije, to je toliko glup. On baci pogled na
mrlju na betonu i zavrte glavom.
Vratio sam se knjigama, a onda se pojavio Sendi Posao obavljen. ta kaete da svratimo na jedno pivo, a
gazda?
U redu, odvratih iznenadeno. Sendi, koliko je bio drutven toliko j-e bio i lep. Zeli da popriamo o
neemu?
Aha. Izgledalo je da mu je pao kamen sa srca.
Jo ti se vrzma po glavi ono to se jutros dogodilo,
a?
Aha, ponovi on.

15

Postoji razlog za to, odvratih kada sam bio spreman da podem. To ima neke veze sa psihologijom
zlatnih. Zloba i glupost, kao to svi govore. Ali bez obzira kako to utie na njih to ih titi od potpunog ludila
posle granice od dvadeset hiljada svetlosnih godina.
Bah. Znam, znam. Sendi stade da se premeta s noge na nogu jer mu je zbog neega bilo neugodno.
Ali nisam o tome eleo da razgovaram.
Stvarno?
Hmmm.
Pa? upitah posle izvesnog vremena.
Radi se o onom malom, onom kome ete dati brod.
Retlitu?
Aha.
Nisam jo odluio da li da mu dam brod, slagah. Pored toga, on, pravno gledano, pripada tebi.
Daete mu ga, primeti Sendi. I nije mi stalo, mislim za brod. Ali, gazda moram s vama da razgovaram
o tom klincu.
Neto u vezi sa Sendijem...
Nikada pre, nije mi palo na pamet da je za njega Retlit neto vie od obinog zanovetala. A sada se inilo
da je iskreno zabrinut za mene. Postao sam radoznao. Tek kad smo stigli u bar i kad je popio dva piva... dok
sam ja pio toplo mleko sa medom... uspeo je da savae i uoblii ono to je eleo da mi saopti.
Gazda, shvatite da sam ja blii Retlitu nego vi. Ne samo po godinama. Moj ivot je sliniji njegovom od
vaeg. Vi u njemu vidite sina. A ja mladeg brata: nauio sam ga svim trikovima. Ne razumem ga u
potpunosti, ali ipak ga bolje poznajem od vas. Bilo mu je teko u ivotu, ali ne ba onoliko koliko vi to
mislite. Oduzee vam... ne mislim na novac... sve ega e moi da se doepa.
Odakle sad pa to nisam znao, ali nije mi se dopadalo. Nee mi oduzeti nita to neu hteti da mu dam.
Gazda? upita me iznenada Sendi.Imate li dece?
Devetoro, odgovorih. Imao sam. Ne vidam one koji su preostali, za koje su roditelji uvek bili
podjednako sreni... svi sem jednog. A ona je bila dovoljno razborita te se ponaala kao i ostali dok je bila
iva.
Oh. Sendi ponovo zauta. Iznenada poe da pretura po depu jednodelnog odela, te izvue tri ina debeo
porta-piks. Te velike, debele ake koje sam uio kako da valdom podigne jaje i da ga ne razbije, nespretno
su preturale po pretincima. I ja imam decu, ree on. Evo. Sedmoro.
A na ekranu porta-piksa pojavila se buna kikotava skupina malih majmuna, na prvi pogled se videlo da su
njegovi. Mlaima su nedostajale samo akne. Cak su se i premetali s jedne noge na drugu. Stali su da mau,
a iz zvunika sa stranje strane se zaulo: Zdravo, ta! Kako si, ta? Ta, mama kae da ti poruimo da te
volimo! Ta, ta, brzo nam se vrati!
Sada nisam s njima, ree on dok mu se grlo stezalo. Ali vratiu se im sakupim dovoljno novca da ih
sve izvuem iz te paklene rupe u kojoj se sada nalaze i celu grupu prikljuim nekoj drugoj grupi za radanje
pristojne veliine. Tamo sada ima svega dvadeset troje odraslih i stanje je odavno postalo loe. Prvenstveno
zbog toga, sam otiao. Situacija je bila takva da niko ni sa kim vie nije mogao da razgovara. To je loe
uticalo na sve nae klince kojih je bilo trideset dvoje kada sam otiao. Ali uskoro u biti u stanju da to
sredim.
Od plate koju kod mene dobiva? Sve ovo sam tada prvi put uo; to je bila moja prva reakcija. Druga,
koju nisam glasno izrekao bila je: zato onda, do avola, ne uzme taj brod i nekako ga ne proda! I najvei
romantiari kada predu etrdesetu i kada su sami svoji poslodavci postaju praktiari, kada je novac u pitanju.
Sendi lupi pesnicom po baru. Upravo to pokuavam da vam nekako saoptim, gazda! U vezi sa vama i
Retlitom. Svi ste vi uvrteli sebi u glavu da je ovo ovde sve! Kraj! Razume se, ovek mora da prihvati neka
ogranienja, ali ona prava. Takode se podrazumeva da, morate priznati, postoje odredeni pravci u kojima ne
moete dalje. Ali kada to jednom uinite, otkriete da postoje drugi u kojima moete ii koliko god to elite.
ujte, ja ne mislim da se muvam po Zvezdanom ponoru celog ivota! Ako bih uspeo da se vratim prema
sreditu Galaksije, zaradim dovoljno novca da stignem kui, odgojim porodicu onako kako ja to elim, to bi
za mene predstavljalo napredovanje, koje premauje ak i ovu taku ovde. Ne nazadovanje.
U redu, rekoh. Tihi Sendi me je iznenadio. I dalje sam se pitao zato ne eli da uzme nagradu za taj brod
koji mu je dopao aka, ako mu je povratak kui sa novcem u depu bio toliko vaan. Drago mi je to si mi
priao o sebi. Ali kakve sve to veze ima sa Retlitom?

16

Ah. Retlit. On vrati porta-piks u dep na odelu. Gazda, Retlit bi lako mogao biti va klinac. Zelite da
ga savetujete, da mu pruite prijateljstvo i zatitu koji su mu bili uskraeni, a vi to niste mogli da podarite
svojoj deci.
Ali Retlit je takode i dete kakvo sam ja bio pre otprilike eset godina, bez mesta boravka, odredita,
nesvestan vrednosti koje bi mu pomogle da odredi svoj put, umean u sve mogue pogrene stvari,
uglavnom to nisam bio siguran koje su to prave stvari.
Ne mislim da si ba toliko slian Retlitu, rekoh mu. Mislim da bi ti eleo da jesi. Zar si inio ba sve
ono to je i Retlit uradio? Jesi li ikada napisao roman?
Pokuao sam da napiem trilogiju, odvrati Sendi. Bila je uasna. Ali pomogla mi je da se oslobodim
nekih stvari. I tako sam ja izvukao neto iz tog posla, iako niko drugi nije od njega imao nikakve koristi, a to
je ono to je vano. Jer sada sam ja, gazda, zbog toga postao bolji mehaniar. Dok sam sebi ne priznam da
neto ne mogu da radim, teko mi je da radim ono to mogu. To isto vai i za Retlita. I za vas. To se zove
sazrevanje A Retlitu neete pomoi ako mu poklonite brod kojim ne ume da upravlja.
Kada je pomenuo sazrevanje, neeg sam se setio. Sendi, da li si kao klinac ikada napravio
ekologarijum?
Nisam. Ta re ga je ak zbunila, inilo se da ak i ne zna ta ona znai.
Nisam ni ja, rekoh mu Zatim se osmehnuh i lupnuh ga po ramenu. Moda pomalo lii i na mene, a?
Hajde, da se vratimo na posao.
Jo neto, poe Sendi. Nije ba izgledao preterano srean kada je ustao sa barske stolice Gazda, taj
klinac e vas povrediti. Ne znam kako, ali ini mi se da se trudi da pronade najbolniji nain. To sam eleo da
vam kaem. gazda.
Nameravao sam da ga podstaknem da to pre uzme brod, ali on mi je, im smo se vratili u hangar, predao
kljueve pre no to sam ita uspeo da kaem, i otiao. Kada savete ponu da vam dele Ijudi koji bi trebalo da
raiavaju vlastite probleme... e pa, bilo je -kod Sendija neeg to mi se nije dopadalo.
Ako ve ne mogu nou dugo da etam u drutvu, onda to inim sam Tumarao sam po Ivici, vetar sveta bio je
slab, a zvezdani splet, ogromno ogiedalo koje je sakupljalo toplotu i lebdelo devet hiljada milja daleko od
ponora, upravo je iziao. Neodredeno je podseao na Mesec gledan sa Zemlje, samo to je bio dvostruko
vei, savrene srebrne boje, i tokom tri i po dana koliko je bio okrenut prema nama, uvek je bio pun.
A onda sam, ispred sebe, na mestu gde je ograda bila poiomljena, ugledao Retlita kako baca kamenie
preko Ivice. Stajao je oslonjen o stup svetiljke, dok mu se kouija na ledima nadimala i sputala.
Hej, mali! Zar onaj zlatni nije vie kod Alegre?
Retlit me je ugledao i slegnuo ramenima.
ta je? Upitah ga kada sam mu se pribliio. Jesi li veerao?
On ponovo slegnu ramenima. Imao je metabolizam poput gavrana, tako da nije morao da jede po dvadeset
etiri sata. Hajde. Obeao sam ti jedan obrok. Zato si tako smrknut?
Bolje mi kupi pie.
Poznat mi je tvoj lani imid, rekoh mu. Ali prvo emo jesti. Moe dobiti mleko koje u i ja piti.
Nije se bunio, nije protestovao zbog nepravednih zakona u vezi sa toenjem pia. Krenuo je za mnom.
Hajde, malia, poveri se svom dedi. Zar vie ne eli onaj brod?
Odjednom me je epao za miicu belim, kotunjavim prstima. Miica mi je prilino razvijena tako da nije
mogao da je obuhvati akama. Vajme, mora privoleti Sendija da mi ga sada pokloni! Mora
Poveri mi se, mome.
Alegra. Procedi on. I onaj zlatni. Mrzim zlatne, Vajme. Oduvek sam ih mrzeo. Samo je jo tee ako
nekog zavoli, pa ga onda omrzne.
ta se deava? ta rade?
On pria. Ona halucinira. 1 nijedno od njih uopte ne obraa panju na mene.
Shvatam.
Nita ti ne shvata. Ti ne razume vezu izmedu mene i Alegre.
To znai da sam bio jedini koji ih je oboje sreo, a nije razumeo. Poznato mi je da ste veoma dragi jedno
drugom. Jo se to ta moglo rei.
I Retlit je rekao. CaR se i ne svidamo ba mnogo jedno drugom. Ja joj nabavljam lek otkad je stigla.
Suvie je bolesna da bi sada mnogo izlazila. Kada sam bio loe raspoloenili ponekad imao svetle trenutke,
svejedno, sve sam uvek sa njom delio, a ona je za mene stvarala slike svega toga to smo zajedno istraivali
i... uili razne stvari.'Dok je bila psihijatar u slubi vlade, mnogo je nauila o radu ljudskog organizma.
Mnogo emu je mogla da me podui, stvarima koje je trebalo da znam. Petnaestogodinja devojica bivi

17

psihijatar, narkoman? To je ista ona zrelost koja je iznedrila i trinaestogodinjeg romanopisca. Treba se na to
navii. Sada mi je potrebna gotovo u istoj onoj meri u kojoj je njoj potreban njen... lek
Jesi li rekao zlatnome da si munabavio brod?
Jo nisi potvrdio da ga slobodno mogu uzeti.
E pa evo, sada ti kaem da moe. Zato se ne vratimo tamo i kaemo mu da moe odmah da krene? Ako
se potrudimo da to zvui malo uljudnije, ne misli li da bi nam trik mogao upaliti?
Nita mi nije govorio. Lice mu je jednostavno ponovo postalo veoma ivo.
Poi emo odmah im neto pojedemo. Do davola, astiu te piem. Moda u ak i ja jedno popiti s
tobom.
Alegra je bila nevidljiva kada smo stigli. Oh, Retlite, vratio si se! Zdravo, Vajme, tako mi je drago to ste
obojica ovde. Noas je sve tako divno!
Zlatni, ree Retlit. Gde je zlatni?
Nije ovde. Trenutnu senku tuge smenila je patvorena veselost. Ali, vratie se!
Oh, primeti Retlit. Glas mu je odzvanjao du dugakih hodnika zlatne odsutnosti koji su krivudali kroz
prostoriju. Nabavio sam mu brod. Bie samo njegov. Upravo je proao podeavanje. Moe krenuti kad god
to poeli.
Evo kljueva, dodadoh, vadei ih iz depa kako bih naglasio vanost trenutka. Sluajno ih imam kod
sebe.
Kada sam ih predao Retlitu poeo je vatromet, zauo se aplauz i zvuk mesinganih fanfara. Oh, pa to je
divno. Predivno! Jer, zamisli samo, Retlite? I ti Vajme?
ta da zamislim? upita Retlit. Ne znam.
Ja sam zlatni. Zavika Alegra sa ramena razdragane gomile koja se probijala kroz mnoge hiljade onih
koji su se divili.
Auh?
Ja, ba ja, ja sam u stvari jedan poteno dobri zlatni. To sam upravo danas otkrila.
To je nemogue, ree Retlit. Suvie si stara da bi se to tek sada ispoljilo.
To ima neke veze s mojim lekom, stade da objanjava Alegra. Tako je strano komplikovano. zidovi
su bili obloeni anatomskim kartama, muzika Stokhauzenova. Neto u mom leku spreavalo je da se ranije
ispolji, dok ovaj zlatni nije naao nain da stigne do mene i da sve to izvue iz najveih dubina mog bia,
dok nije provalilo, lepo, divno i... zlatno! Upravo je otiao do Karlsonove laboratorije sa uzorkom urina da
naprave konanu proveru hormona. Rezultat e mu saoptiti za oko jedan sat i on e se vratiti s mojim
zlatnim opasaem. Ali on je ve ubeden da sam ja zlatna. A kada se vrati s tim pojasom, nameravam da
podem s njim prema drugim galaksijama, u svojstvu egrta. Nameravamo da pronademo lek za njegovu
bolest i neto to e mene osloboditi uzimanja mog leka. On kae, ako je pred tobom cela vaseljena po kojoj
luta, moe da pronade sve za im traga. Ali potrebno ti je sve... ne samo jedna gusta gomila od nekoliko
milijardi zvezda, negde po strani, u uglu. Oh, Retlite, slobodna sam, u onoj meri u kojoj si ti to eleo da
bude! Dok te nije bilo, on mi je... pa, uinio neto to je bilo... zlatno! To je otkailo moju hormonalnu
neuravnoteenost. Prizor smo primili putem svih pet ula. Melodinu ekstazu prekinuo je zveket kljueva
koje je Retlit hitnuo u zid.
Otiao sam sa veoma udnim oseanjem. I Retlit se spremao da pode, ali Alegra ga je pozvala da se vrati.
Oh, nemoj samo tako da ode, Reti! Ponaaj se kako prilii tvojim godinama. Zar nee da ostane i uini
mi jo jednu uslugu?
I tako je on ostao. Kada sam se iskobeljao s tog mesta i krenuo kui, stalno sam se seao onog to je
Alegra rekla o ljubavi.
Narednog dana smo iznenadujue glatko obavljali sve poslove. Poloka me je nazvala oko deset da me pita
znam li gde je Retlit, jer se tog dana nije pojavio na poslu. Siguran si da mali nije bolestan?
Rekao sam joj da sam ga video prethodne veeri i da je s njim uglavnom sve bilo u redu. Poloka ispusti
jedan odvratan zvuk i spusti slualicu.
Sendi je otiao s posla nekoliko minuta ranije, kao to je inio cele ove nedelje, kako bi stigao na potu pre
zatvaranja. Rekao je da oekuje pismo od svoje grupe. udno sam se oseao to sam poklonio njegov brod.
Bilo je to krajnje nezrelo s moje strane. Ali on nije ni pomenuo da ga eli, a Retlit je i dalje inio Alegri
usluge, tako da e, moda na kraju sve biti dobro.
Mislio sam da posetim Alegru te veeri. Ali morao sam da zavrim estomeseni obraun. Otiao sam do
kancelarije, ukljuio kompjuter i spremio se da na poslu ostanem do kasno.

18

Neto posle jedanaest jo sam sedeo na istom mestu; iznenada zatreperi svetlo na ulazu, to je znailo da je
neko otvorio hangarska vrata. Ja sam ih bio zakljuao. Sendi je imao kljueve kako bi mogao rano da ude
unutra. Znai, to je bio Sendi. Upravo sam se spremao da napravim pauzu, te pomislih da je provedem u
kraem razgovoru s njim. Imao je obiaj da svraa ovamo u krajnje neobina vremena kako bi dovrio kakav
sitniji posao. Cekao sam da doe u kancelariju. Ali on to nije uinio.
A onda se igla na strujnom manometru, koja je prethodno bila blizu nule, jer je bio ukljuen samo mali
kancelarijski kompjuter, pomerila do broja sedam. To je znailo da je ukljuen neki od veih delova opreme.
Trebalo je obaviti neko ienje, ali ono nije zahtevalo ukljuivanje neeg tako velikog. Namrtivi se,
iskljuio sam kompjuter i izaao iz kancelarije. Prvi veliki otvor u hangarskom krovu zaklanjala je kupola
Retlitovog (Sendijevog) mog broda. Svetlost zvezdanog spleta obasjavala je jednu njegovu stranu, zatim se
uplitala u tananu mreu liftova, uskih mostova, konopaca za zatezanje i kuka na snastu. Ostala dva otvora
bila su prazna i srebrni krugovi prenika dve stotine metara prodirali su kroz skupne snasti te se zaustavljali
na betonskom podu. Tada sam ugledao Sendija.
Stajao je u krugu svetlosti koja je dopirala kroz poslednji otvor, zurei u zvezdani splet iji se sjaj gubio na
njegovom roavom licu. Kada je podigao levu aku... kada je poela da se kree, pomislio sam da izgleda
suvie velika... svetlost se zadrala na srebrnim zglobovima uiteljevih rukavica koje je imao na rukama.
Postalo mi je jasno kuda je oticala energija.
Kada je aku podigao iznad glave. naao se u senci petnaest stopa visoke hvataljke koja se zaljuljala iz
tame oponaajui kretanje mehanike rukavice. On spusti aku do lica sa savijenim prstima. Metalne kande
koje su se spustile obujmie ga i poee da podrhtavaju. Neto u vezi s... pokuavao je da se ubije.
Potrah prema tim oklevajuim, razjapljenim kandama, skoih u njihov zahvat i preko njegovog ramena
gurnuh miicu u kontrolnu rukavicu, upravo u trenutku kad je poeo da stee prste. Kao to ve pomenuh,
imam krupne miice, ali kada su se te kande spojile, bilo je prilino tesno. Sendi je plakao.
Ti glupavi, stadoh da viem na njega, neodgovorni, infantilni stvore ptijeg mozga... konano sam
uspeo da mu skinem rukavicu .. .detinjasti... A potom rekoh: ta se to, do avola, deava s tobom?
Sendi je sada sedeo na podu s glavom uvuenom medu ramena. Zaudarao je.
Sluaj, poeh dok sam manevriui vraao kran na mesto pomou kontrola za izvodenje grubih pokreta
na zglavku rukavice, nemam nita protiv da skoi preko Ivice. Pola ograde ionako nedostaje. Ali nemoj
ovamo da mi dolazi i petlja po alatkama. Glavu moe slobodno malo da stegne, ali ne i da upropasti
moju rukavicu. Otputen si. A sada mi reci, ta nije u redu?
Znao sam da neu uspeti. Nije trebalo ni da pokuavam. Znao sam.. .* Glas su poeli da mu prekidaju
jecaji. Ali mislio sam moda... Pored njegove leve ake nalazio se porta-piks sa polomljenim ekranom. I
zguvan list papira.
Skinuh rukavicu i hvataljka prestade da zuji dvadeset stopa iznad nas. Podigoh papir i izravnah ga. Nisam
nameravao sve da proitam.
Dragi Sendforde,
stanje je bilo teko kada si otiao, ali ne i nepodnoljivo i ini mi se da sm'o se svi oslobodili velikog
pritiska otkad si nas ti napustio. I deca se polako navikavaju da te fiema, iako je Bobi D u poetku mnogo
plakala. Sada vie ne. Dobili smo tvoje pismo i bilo nam je drago to ujemo da ti je krenulo nabolje, mada
je Henk kazao da je trebalo ve ranije da pie, te je bio jako ljut. Meri je pokuala da ga smiri, ali on je
samo rekao. Kada se oenio vama svima, oenio se i sa mnom, do davola, te stoga i ja imam podjednako
pravo da se ljutim na njega kao i vi, a to je tano, Sendforde, a ja ti piem ono to je rekao, jer to je navod i
smatram da bi trebalo tano da zna sve to je bilo izgovoreno, naroito stoga to to izraava ono to mi svi
oseamo na ovaj ili onaj nain. Naveo si da hi. piogao da nam poalje neto novca, ako elimo nazajlffito
ne bi bilo loe, mislim na novac, iako jLaura rekt%-:da e se razvesti od nas ako to napiem, ali nee, jer .f
ja poput Henka imam prava da ka$m ta oseam a to je: -Da, smatram da bi trebalo da poalje novac,
naroito posle one neprijatnosti neposredno pre tvog odlaska. Ali svi smo se sloili da ne elimo da se vrati,
I radije neemo primiti novac ako je to uslov.
Teko je to napisati. ali je M&o. 'kao to si ve verovatno shvatio, tvoje pismo unet$.pryilian nemir medu
nas. Voleo bih... po emu'se razlikiijem od drugih te su stoga i traili od mene da ti napiem ovo pismo... da
se ponovo javi kako bih mogao da pratim ta radi, jer.sam te nakad mnogo voleo i nikad nisam mogao da
te omrznem. Ali poput Bobi-D i ja sam prestao da plaem.
Iskreno tvoj...
Pismo je bilo potpisano sa Dozef. U donjem uglu nalazila su se imena ostalih mukaraca i ena iz grupe.
Sendi?

19

Znao sam da me .nee primiti nazad. Nisam se, u stvari, ni potrudio da me prime, zar ne? Ali...
Sendi, ustani.
Ali deca-, proaputa on. ta e biti sa decom?
S drugog kraja hangara zauo se neki zvuk. U otvorenim vratima na treem spratu bonog dela broda
stajao je zlatni, onaj koga smo Hetlit i ja nali na ulici. Seate se kako izgleda? Mora da su se on i Alegra
uvukli unutra dok smo se Sendi i ja borili sa Valdom. Verovatno su eleli da se izgube to je mogue bre,
pre no to Retlit izazove neku ozbiljnu nepriliku ili pre no to se ja predomisiim i zatraim da mi vrate
kljueve. Cela ova primopredaja broda protekla je bez svedoka. Zvuk.je izazvalo kretanje lifta prema
vratima. Deca..., ponovo proaputa Sendi.
Vrata se otvorie i jedna prilika stupi na belu svetlost. Ali to je bio Retlit! Ugledao sam Retlitovu crvenu
kosu, zlatnu naunicu, njegovo klimavo kretanje, kada se uputio prema otvoru. Ali i niti utog metala oko
njegovog pasa.
Zbunjen, zauh zlatnoga kako ga doziva: Unutra je sve u redu, brate. Odvee nas gde god poelimo.
A Retlit povika: Oslobodio sam sve drae, brate. Poimo! Njihovi giasovi odzvanjali su hangarom.
Sendi zakilji i podie glavu.
Kada je Retlit uskoio kroz otvor, zlatni mu prebaci ruku preko ramena. Ostadoe tako da stoje trenutak,
gledajui jedan u drugoga, a zatim se Retlit okrenu da pogleda dole prema hangaru, nazad prema svetu koji
se spremao da napusti. Ne znam da li je bio svestan naeg prisustva ili ne. im su se vrata zatvorila, brod je
poeo da zavija.
Povukoh Sendija nazad prema ok-odaji. Nisam jo ni zatvorio vrata kada se zaula grmljavina od koje
sam gotovo ogluveo. Mislim da je ta buka povratila Sendija. I u mojoj glavi je usled nje neto prepuklo i
slomljeni delii su pali na pogrena mesta.
Sendi, rekoh, moramo da krenemo!
Auh? Borio se protiv svog pijanstva, a verovatno i protiv muke u stomaku
Neu nikud da idem
Hoe, hoe. Budi ubeden da te neu ovde ostaviti samog.
Kada smo stigli do pola stepenita sinu mi da ona nije bila s njima. Bilo mi je svejedno. Nije bila s njima u brodu?
Moj lek. Molim vas, zar ne moete nabaviti moj lek? Moram ga dobiti, molim vas, molim vas... molim
vas. Priavi vratima uo sam neujan, piskutav glas. Otvorih vrata.
Alegra je leala na dueku, irom otvorenih ruiastih oiju, a bela kosa kovrala se oko lobanje koja je
poela da elavi. Bila je neverovatno mrava, a nepodseeni nokti su joj bili crni poput Sendijevih zglobova;
ona nije mogla to da opravda noenjem rukavica koje isputaju grafit. Sav sam se najeio ugledavi naslage
prljavtine na njenoj providnoj koi bez pigmenata. Lice joj je bilo zbrkano oko usana i liilo je na oiljak.
Moj lek. Vajme, jesi li to ti? Ti e mi doneti lek, zar ne, Vajme? Zar mi nee doneti moj lek? Usta joj se
nisu pokretala, ali glas se i dalje uo. Bila je toliko slaba da je mogla da projektuje jo jedino na ujnom
nivou. Tada sam prvi put video Alegru bez njenog ogrtaa od halucinacija i to me je porazilo.
Alegra, rekoh kada sam se malo pribrao. Retlit i zlatni su otili onim brodom!
Retlit. Oh, nevaljali Retlit, grozni mali deak! Nije mi doneo moj lek. Ali zato e mi ga ti doneti,
Vajme, zar ne? Umreu za otprilike deset minuta, Vajme. Ne elim da umrem. Ne ovako. Svet je sada tako
ruan i bolan. Ne elim ovde da umrem.
Zar nema bar malo? Osvrnuh se po prostoriji koju nisam video otkad je u njoj ivela pijana bubavaba.
Izgledala je mnogo gore. Sasueno dubre koje je prvo odlagano u jedan ugao sada je prekrivalo pola poda.
Ostatak je bio zastrt novinama, krhotinama stakla i neraspoznatljivim sadrajem prosutim iz neke konzerve
od ega se stvorila prava kaljuga.
Ne. Nemam ovde. Retlit ga nabavlja od oveka koji se muva kod Derga, tamo preko na Kale-X. Oh,
Retlit mi ga je obino donosio svakog dana, to je tako dobar mali deak, svakog dana bi mi donosio moj lepi
lek, tako da nikada nisam morala da naputam svoju sobu. Podi da mi ga nabavi, Vajme!
Pono je, Alegra! Derg je zatvoren, a Kale-X se ionako nalazi na drugoj strani ponora. Ne mogu tamo
da stignem za deset minuta, a jo manje da naem tu spodobu i da se vratim!
Da mi je dobro, Vajme, prenela bih te tamo na oblaku svetlosti koji bi vukli paunovi i pliskavice, i ti bi
se vratio sa oboama i tamburinama, sa mojim divnim lekom, za manje od treptaja oka. Ali sada sam bolesna.
I uskoro u umreti.
Naborani kapak jednog ruiastog oka grevito se trgnu.
Alegra, ta se dogodilo?

20

Retlit je lud! projektova ona sa zapanjujuom zlobom. Osetio sam kako je Sendi iza mene uzdahnuo.
Poludee na dvadeset hiljada svetlosnih godina, umreti na dvadeset pet.
Ali njegov zlatni pojas...
Moj je! To je bio moj pojas, a on ga je ukrao. I nije hteo da mi nabavi lek. Retlit nije zlatni. Ja sam
zlatna, Vajme! Ja mogu poi gde hou, svuda! Ja sam zlatna, zlatna, zlatna... Ali sam bolesna. Tako sam
bolesna.
Ali zar zlatni nije znao da pojas pripada tebi?
On? Oh, on je toliko glup! On veruje u sve to mu se kae. Zlatni je otiao da proveri neke papire, da
nabavi zalihe, da uzme moj pojas i nije ga bilo celog dana. Ali ti si bio ovde te veeri. Zamolila sam Retlita
da mi donese moj lek i odnese umesto mene jo neke uzorke do Karlsona. Ali nijedan od njih se nije vratio
dok nisam ozbiljno obolela i postala veoma slaba. Retlit je pronaao zlatnoga, shvata, i rekao mu da sam
promenila odluku, da neu da idem i da je on, Retlit, takode zlatni, da se upravo vraa od Karlsona. Tako mu
je zlatni dao moj pojas i oni su otili.
Ali kako je, pobogu, mogao da poveruje u tu priu?
Poznato ti je, Vajme, kako zlatni mogu da budu glupi. Isto onoliko glupi koliko mogu da budu i zli. Pored
toga, ba njega briga da li e Retlit umreti. Njemu nije stalo da zna da li Retlit govori istinu ili ne. Zlatni e
preiveti. Kada Retlit pone da se udno ponaa, bljuje krv, prvo ogluvi i na kraju oslepi i umre, zlatni nee
biti ak ni tuan. On je suvie glup da bi bio tuan. Takvi su zlatni. Ali ja sam tuna, Vajme, jer mi niko
nee doneti moj lek.
Morao sam na nekome da iskalim svoje razoarenje; ona mi je bila pri ruci. Hoe da kae da nisi znala
kako se Retlit oseao kada si mu rekla da odlazi, Alegra? Hoe da kae da nisi znala koliko je i sam eleo
da ode i koliko si mu u isti mah bila potrebna? Zar ti nije bilo jasno kako e se oseati jer si ga liila onoga
to mu je bilo potrebno i natrljala mu nos onim to je odmah zamrzeo? Zar nisi mogla pretpostaviti da e
poiniti neku ludost? Oh, devojice, i ti mi govori da je zlatni glup. Ti si glupa!
Ne glupa, mirno je projektovala. 'Zlobna?, Vajme. Znala sam da e neto pokuati. Ali jednostavno
nisam smatrala da e uspeti. Retlit je, u stvari, jedno veliko dete.
Iscrpeo sam razoaranje, i ono je poelo da se pretvara u sve veu tugu. Zar nisi mogla jo malo da
prieka, Alegra? Zar nisi mogla da isplanira odlazak na neki drugi nain, koji ga ne bi toliko povredio?
Zelela sam da iziem napolje, Vajme, da se stalno kreem i da se nikad ne nadem u stupici, da budem
slobodna. Isto je eleo i Retlit, isto eli i ti, isto eli i Sendi, isto to je eleo i zlatni. Ali ja sam bila svirepa.
Pruila mi se prilika da to i uinim i ja sam posegrlula za njom. Zar je to tako loe, Vajme? Sem, razume se,
ako sloboda to znai.
Kapak joj je ponovo zaigrao. Zatim se zatvorio. Drugi je ostao podignut.
Alegra...
Ja sam zlatna, Vajme. Zlatna. A zlatni su takvi. Ali ne ljuti se na mene, Vajme. Nemoj. I Retlit je bio zao,
jer mi nije dao moj lek...
I drugo oko se zatvorilo. I ja sam moje oi zatvorio pokuavi da zaplaem, ali jezikom sam suvie snano
pritiskao nepce.
Sendi se narednog dana pojavio na poslu i ja nisam pomenuo da je otputen. Teletrake su dohvatile dogaaje
od prethodne noi i uvodnici su se takmiili koji e u gorem svetlu da ih prikau:
X CON MALOLETNIK (nisu pomenuli njegov roman)
USMRTIO DRAGANU NARKOMANA! UMRLA U UASNIM MUKAMA!
Nisu pomenuli ni zlatnoga. Nikada to ne ine.
Reporteri su se izvesno vreme muvali oko hangara pokuavali da od nas izvuku izjavu kako je brod bio
ukraden. Sendi se prilino dobro snaao. Brod je bio njegov, progundao je stavljajui sredstvo za
podmazivanje u rukavice. Poklonio sam mu ga.
Zbog ega biste jednom klincu dali brod? Moda ste mu ga samo iznajmili. Umro stranom smru u
iznajmljenom brodu. To ve dobro zvui.
Dao sam mu ga. Pitajte gazdu. On se okrenu nazad prema skelama. Bio je prisutan.
ujte, ak i ako vam se taj mali dopadao, ne inite mu nikakvu uslugu time to ga titite.
Nije mi se dopadao, odvrati Sendi. Ali sam mu ipak dao brod.
Hvala, rekoh Sendiju kad su otili, iako nisam bio siguran na emu mu to zahvaljujem, ali sam mu ipak
bio zahvalan. Vratiu ti uslugu.
Nedelju dana kasnije Sendi je doao i rekao mi: Gazda, traim da mi vratite uslugu.
Zauvi njegov ratoborni glas suzih oi. Znai, konano odlazi. Moe li ostati do kraja nedelje?

21

Bilo mu je neugodno, te je stao da stee ake u depovima radnog odela. Ovaj, pa. Odlazim. Ali ne
odmah, gazda. Postaje mi prilino teko ovde napolju.
Navii e se, rekoh. Zna da u nekim stvarima dosta lii na mene. Ja sam se privikao. I ti e.
Sendi odmahnu glavom. Mislim da to ne elim. Zatim izvue aku iz depa. Pogledajte, imam kartu.
Svojim prljavim prstima drao je metalom obrubljenu kartu. Za etiri nedelje kreem sa Zvezdanog ponora
nazad ka sreditu. Ali nisam nameravao to ve sada da vam kaem, gazda, jer sam prvo hteo da od vas
zatraim da mi vratite onu uslugu.
Odista sam bio iznenaden. Ne vraa se u svoju grupu, rekoh. ta si naumio?
On slegnu ramenima. Da nadem posao, ne znam. Ima jo grupa. Moda sam postao malo zreliji. On
ponovo zavue svoje stisnute pesnice u depove i stade da se premeta s noge na nogu. A to se tie te
usluge, gazda.
ta si hteo?
Zapoeo sam razgovor sa onim maliom tamo napolju. Stvarno mu je bilo teko, Vajme. Tada me je
Sendi prvi i poslednji put oslovio po imenu, mada sam ga mnogo puta pre toga molio da to ini. Njemu bi
posao dobro doao.
Umalo ne poeh da se smejem. Ali nisam, jer je izraz njegovog runog lica, ispod te maske ratobornosti, u
stvari, bio tako ranjiv i napet. Ranjiv: Ali Sendi je imao kartu; Sendi je kretao dalje.
Poalji ga kod Poloke, odvratih. Verovatno joj je potreban jo koji podmaziva. Pusti me sada da
nastavim s poslom, vai?
Da li biste mogli vi tamo da ga odvedete, gazda? upita urno Sendi. Tako ete mi vratiti uslugu,
gazda.
Sendi, imam mnogo posla. Ponovo ga pogledah. Oh, pa dobro.
Hej, gazda, ree Sendi kad sam ustao od stola, seate se da ste me pitali da li sam kao dete ikada imao
onu stvar?
Trenutak nisam mogao da se prisetim ta to bee, a onda mi je sinulo. Misli na ekologarijum?
Aha. Da, to je ta re. On se osmehnu. Malia ima jedan. eka vas ispred vrata.
Ima ga kod sebe?
Sendi klimnu.
Krenuh ka vratima hangara zamiljajui nekog klinca koji tegli unaokolo plastini kavez est puta est
stopa.
Deak je sedeo napolju na hidrantu za gorivo. Postavio sam nekoliko drveta tamo, a dnevna svetlost iz
cevi za osvetljavanje koja je luno premoavala ulicu, stvarala je mrlje na ljunku oko njega.
Imao je oko etrnaest godina, bakarnu kou i kovrdavu crnu kosu. Odmah mi je bilo jasno zato je Sendi
eleo da ja podem s njim u potragu za poslom. Sedeo je pogrbljen na hidrantu sa prstima koji su mu
dodirivali rub metalne osnove, a oko pasa je imao iroki uti pojas: zlatni.
Gledao je kroz neku udnu stvar od dragulja i mesinga koja mu je visila na lancu oko vrata.
Hej.
On podie pogled. Na njegovoj plavocrnoj kosi primeivale su se mrlje svetlosti.
Potreban ti je posao?
On zatrepta.
Zovem se Vajm. A ti?
Zovi me An. Glas mu je bio bezizraajan, ravnoduan, i jasno je stavljao do znanja da je re o zlatnome.
Namrtih se. Nadimak?
On klimnu.
A pravo ime?
Androkles.
Oh. Moj najstariji sin je mrtav. Znam to jer imam sve mogue slubene izvetaje koji to potvrduju. Ali
ponekad to zaboravljam. Uopte nije vano da li je kosa crna, bela ili crvena. Pa, hajde da vidimo moemo
li te negde zaposliti. Podimo. An ustade, oiju i dalje uprtih u mene, skrivajui svoju sumnjiavost iza
njihovog sjaja. ta ti je to oko vrata?
On na trenutak pogleda tu stvar, a'zatim se ponovo zagleda u mene. Ftodak? upita on.
A? Setih se da se na taj nain zlatni izraavaju. Oh, svakako. Prvi rodaci. Braa ako eli.
Brat, izabra An. Zatim celo lice poe da mu se osmehuje, neujno i neobuzdano. Stao je da poskakuje
pored mene kada smo se uputili prema Polokoj. Ovo... on podie onu stvar na lancu ... je ekologarijum.

22

Zeli da ga vidi? Dok je govorio gutao je slogove, bio je odreden i nezainteresovan. Ali kad bi mu se na
licu ustalio neki izraz on je bio neobino snaan.
Oh, mali je. Sa mikroorganizmima?
An klimnu.
Svakako. Pogledajmo ga.
Kosa na vratu zaplela mu se o lanac kad se nagnuo da ga skine.
Podigoh ga u visinu oiju kako bih video ta je unutra
Neka plaviasta tenost, jedan prilino veliki vazduni mehur i neka pihtijasta masa proarana crnim
mrljama u providnoj kugli veliine one jabuice; kugla je bila umetnuta izmeu dva prstena koji su se
nalazili jedan u drugom i okretali oko stoera tako da se ona obrtala u svim pravcima. Na spoljanjem
prstenu bio je smeten izrezbaren metalni jezik na ijem vrhu se nalazila cevica sa soivima veliine
penadle. Cev je bila udenuta u rastinje, i pretpostavljam da je koristila za posmatranje onoga to se deavalo
u kugli.
Dovoljna je sama sebi, objasni An. Da bi se sve to odralo; potrebna je jedino svetlost. Odgovara joj
bilo koja frekvencija, sem one na plavom kraju. A nju odstranjuje koljka.
Pogledah kroz bakarni okular.
Mogao bih se zakleti da je bilo vie od stotinu ivih oblika i da je svaki bio predstavljen sa pet do pedeset
stadijuma: spore, zigoti, semenje, jajaca koja rastu i prolaze kroz stadijume larve, liinke, zametka, a
reprodukuju se seksom, sizigijem, deljenjem. A za ceo taj ekoloki krug bilo je potrebno otprilike dva
minuta.
Sunderaste mase nalik na crvene lotose drale su se vazdunog mehura. Svakih nekoliko sekundi jedna od
njih bi izbacila u gas neki oblak crne tvari nalik na zguvane estice indiga to su ih napadali siuni moljci
koje sam jedva primeivao ak i kroz soiva. To crno se potom pretvorilo u srebrno. Palo je nazad u tenost
poput kuglice ive i krenulo prema pihtijastoj masi to je isputala penuave mehurie. Neto u toj peni
nagonilo je srebrnasta zrna da kreu u suprotnom pravcu. Postajala su crvena, isputala konie i alveole, i
na kraju ponovo stizala do glavnog mehura u obliku lotosa.
Lotosi nisu guili jedni druge iz jednostavnog razloga to ih je svakih osam do devet sekundi uglavnom
sve prodirao roj zelenih papuica. Nisam znao odakle su pristizale; nisam nijednu video kako se deli ili
kako je pojedena, ali mora da su bile u nekakvoj vezi sa bodljikavim loptama... ako ni zbog ega drugog, a
ono stoga to su u tenosti lebdele ili bodljikave lopte ili papuice, ali nikad i jedne i druge istovremeno.
Jedna crna spora u pihtijastoj masi poela je da vijuga, a zatim je isplivala na povrinu u obliku belog crva.
Izmuen, on poloi nekoliko jaja, ostade da se odmara dok mu se ne razvie peraja i rep, a zatim otpliva do
mehura gde medu lotose poloi jo jaja. Pera'ja mu postadoe vea, rep se smeura, pojavie se mrlje
narandaste i plave boje, i on krenu poput. kakvog neobinog leptira da plovi po unutranjosti mehura.
Moljci koji su posrebrili crni izdanak lotosa mora da su pojeli i napola obojeni rep, jer se on jednostavno
tanjio i postajao sve krhkiji dok konano nije nestao. Jaja pored lotosa bi se izlegla u podbula ribolika oblija
koja su plivala nazad kroz penu kako bi ispovratila pihtijastu masu na onu ve postojeu na dnu, a zatim
kolabirala. Prva jaja su se pretvarala u crne spore kada bi ih prekrila dovoljna koliina pihtijaste mase.
Sve se ovo odvijalo usred kaleidoskopa krhkog, uvelog cvea i rascvetalih mrea dragulja, loza i crva,
trave i meduza, simbiota i saprofita, dok su se gomile algi duginih boja savijale napred nazad poput
svetlucavih konfeta. Jedan hrapavi klipan, tako veliki da se mogao videti bez dogleda, pribi se uza zid,
hranei se pihtijastom masom, udarajui onim mrljama dok je plima prodirala kroz treperave proreze krga.
Zamirkah kada kuglu udaljih od oka.
Izgleda mi veoma sloeno, vratih mu je.
Pa i nije. On je ponovo namaknu oko vrata. Proveo sam dve nedelje sa sveskom u ruci pre no to sam
pohvatao niti. Video si onog velikog momka?
Onog koji namiguje?
Da. Njegov reproduktivni ciklus traje otprilike dva sata, to te u poetku malo zbunjuje. Sve se ostalo
odvija tako brzo. Ali kada ga jednom vidi kako se pari sa neim to lii na paukovu mreu sa ljokicama...
to je isto to stvorenje, samo drugog pola... i posmatra potomka kako se gomila u papuicu, a onda potom
opet raspada, sve se to pretvara u...
Jedno stvorenje! Rekoh Sve je to jedno jedino stvorenje!
An ivahno klimnu. Mora biti da bi bio sam sebi dovoljan. Osmeha nestade s njegovog lica kao da je
neko naglo spustio roletnu. Ispod njega krio se krajnje ozbiljan izgled. ak i kada sam video velikog kako
se pari bila mi je potrebna itava nedelja da shvatim da je to sve jedno bie.

23

Ali ako glupan i morska mrea radaju papuicu... poeh. Izgledalo je logino da pretpostavim.
Ve si to video i ranije.
Odmahnuh glavom. Ne nalik na ovaj tvoj u svakom sluaju. Video sam jednom neto slino, ali bilo je
mnogo vee, imalo je otprilike. est stopa u preniku.
Anovu ozbiljnost smenio je uas. Hou da kaem on je odista poeo da se trese. Kako si mogao... uopte
da vidi sve to se nalazi... unutra, a jo manje da izvri katalogizaciju? A kae da je ovo sloeno.
Hej, opusti se. Opusti se! rekoh. On je to i uinio. Dok sitrepnuoSve je bilo mnogo jednostavnije,
objasnio sam mu i nastavio da to sam bolje umeo objanjavam kako je izgledao ekologarijum koji su nai
klinci napravili pre toliko godina.
Oh, ree konano An dok mu je lice poprimalo prvobitnu ravnodunost. To nisu bili mikroorganizmi.
Jednostavno. Da. On se zagleda u plonik. Veoma jednostavno. Kada je podigao pogled, na licu mu se
oitavao drugaiji izraz. Bio mi je potreban trenutak da razaberem ta on znai. Ne shvatam svrhu neeg
slinog.
U deakovom pokretu bilo je neke iznenaujue fizike sigurnosti; bio je nervozan poput make, to nije
bilo Ijudski. Ali to je bilo jedno od psiholokih svojstava zlatnih.
Pa, poeh, slui klincima da sagledaju sliku napretka ivotnih ciklusa.
An zazvecka svojim lancem. Zato su nam ovo i dali. Ali sve to si ti imao u tom tvom bilo je tako
primitivno. Nije ti prualo ba neku osobitu liku.
Nemoj ga tresti, rekoh mu. Kao klinac ja sam imao samo koloniju mrava. Doao sam do svog detinjeg
Weltanshauung posmatrajui gomilu buba koja je jurcala unaokolo izmeu dve staklene ploe. Mislim da
bih se bolje pripremio da sam posmatrao gladne pacove koji pokreu toak kakve primitivne maine. Ili
moda akvarijum u kome bi se smenjivale ajkule i horde pirana: gde bi jurile jedne druge velikom
brzinom...
Ekologija ne bi bila u ravnotei, primeti An. Potrebni su ti puevi da se brinu za otpatke. Zatim mnogo
biljaka koje bi obezbedivale dovoljno kiseonika u vodi, te neke vrste herbivora koje e tamaniti biljke jer
one uvek prete sve da zague jer se ni ajkule ni pirane njima ne hrane. Klinci i njihova prokleta doslovna
logika. Ako su herbivore u stanju da dre ajkule po strani, moda bi i mogao da uspe.
ta fali onom prvom koji sam opisao?
Dok je objanjavao pokretali su mu se svi miii na licu. Guteri, lankoviti crvi, biljke, trave, svi njihovi
ciklusi bili su potpuno kruni. Radali su se, rasli, razmnoavali, moda se izvesno vreme brinuli za
podmladak, a onda umirali. Njihova jedina uloga sastojala se u razmnoavanju. To je prilino grozna slika.
Na licu mu se pojavi neki neodreden izraz.
Bilo je neeg kod ovog mudrog klinca koji je bio zlatni, mladi od Alegre, stariji od Retlita, to mi se
dopadalo.
Ovo ovde unutra prolazi kroz razne stadijume, An lupnu svojim ruiastim noktom po kugli, koji ne
poinju razvitkom najvanijih funkcija dok se ne razmnoe i ne produ kroz jo nekoliko metamorfoza. Oni
mali zeleni crvi predstavljaju sterilni krajnji stadijum plavih pernatih stvari. Ali oni oslobadaju fosfate od
kojih ive alge. A sve ostalo ivi od algi... sem trnovitih lopti. One se hrane umrlim crvima. Tamo unutra
ima i fagocita koji uvlae prainu to izide iz mehura i pone da iri zarazu po tenosti. Odjednom se jako
uzbudio. Svi iz klase dobili smo po jednu ovakvu kuglu! Naterali su nas da odgonetnemo ta se unutra
zbiva! Zatim je trebalo da pripremimo izvetaje o tome da li je proces razmnoavanja primarni ivotni
proces ili sporedni. Neka bela pena mu se pojavila u uglovima usta. Smatram da bi odrasli trebalo da puste
svoju decu na miru, da se bave neim drugim, i prestanu nas da gnjave! To sam rekao! To sam njima
kazao! On zastade da jezikom pokupi penu sa gornjeg dela usana; inilo se da je opet pri sebi.
Ponekad, rekoh staloeno, ako ih prepusti same sebi i zaboravi na njih, zavri sa udovitima koja
vie i nisu deca. Da su te ostavili na miru, ne bi bio u prilici da zaradi ni dva centa kao prvo, a ne bi imao ni
tu stvar oko vrata. On se odista trudio da prati ono to mu govorim. im ga je proao bes, lice mu je postalo
otvoreno i prijemivo kao u dvogodinjaka. Oh, tako bih eleo da vie ne mislim na Entonija!
Nisam tako mislio. On obuhvati rukama ramena i zamiljeno zagrize miicu.
An... ti nisi glup deak. Drzak si, ali mislim da nisi zao. Ti si zlatan. Eto, pokazao sam koliko sam
zlovoljan, Betlite. Eto ti, Alegra. Nisam navikao na tu re, pa je to za mene imalo drugaije znaenje. An
podie pogled kako bi shvatio ta sam eleo da kaem. Na koi mu se videli beli tragovi zuba oko kojih je
poelo da se javlja crvenilo. Od kada si zlatni?
Posmatrao me je i dalje drei ruke oko ramena. Otkrili su kada mi je bilo sedam godina.
Tako davno?

24

Da. On se okrenu i ponovo krenu. Prerano sam sazreo.

Oh. Klimnuh. Znai otprilike pola ivota. Kako to izgleda, mali brate, biti zlatan?
An spusti ruke. Mnogo puta te odvajaju od tvoje grupe. On slegnu ramenima. Specijalna nastava.
Programi obuke. Ja sam lud.
Nikad ne bih pogodio. Kako bi onda trebalo nazvati Retlita? Kako Alegru?
Znam da se to primeuje. Ali pomae nam da prebrodimo psihiki pritisak pri slomu stvarnosti na
dvadeset hiljada svetlosnih godina. Stvarno pomae. Mada za poslednjih nekoliko godina, oni i vetaki
usauju ludilo, duboko u podsvest, tako da ono ne utie na nae svakodnevno ponaanje kao to je to bio
sluaj kod starijih. Taj proces, mogu primeniti na svakome iji hormonski sistem ima bar malo slinosti sa
hormonskim sistemom zlatnih. Tako su u stanju da nas dobiju mnogo vie i da budemo mnogo kvalitetniji
nego da ekaju da se neoekivano deklariemo kao takvi.
Dok sam se smejao neto mi pade na pamet. Zato ti je onda uopte potreban posao ovde napolju? Zato
ne stopira nekog rodaka ili se ne zaposli na nekom medugalaktikom brodu kao pomonik?
Imam posao u jednoj drugoj galaksiji. Za dva meseca ovde e se zaustaviti brod koji e me pokupiti.
Podignuto je mnogo Zvezdanih ponora u galaksijama na pola puta do Un-doka. Putovau tamo-amo, i
nadgledati roboopremu, radei kao menader. Mislio sam da ne bi bilo loe da ovde napolju steknem n&ko
praktino iskustvo pre nego to odem.
Prerano sazreo, klimnuh. Sluaj, ak i kad ti je na raspolaganju robo-oprema mora znati vraki mnogo
o unutranjosti mnogo razliitih vrsta brodskih pogona. Tu vrstu iskustva nee stei za dva meseca radei
kao podmaziva. A to se tie robo-opreme? Ja je ak ni nemam. Poloka ima neto malo, ali ne verujem da
e biti u prilici i da joj se priblii.
Dosta toga ve znam, obavesti me An ulaui veliki napor da zvui skromno.
Stvarno? Postavih mu jedno, ne ba teko, pitanje i dobih odgovarajui odgovor. Bolje sam se oseao
kad sam dobio taj sasvim obian odgovor. Ipak sam znao vie od njega. Gde si to nauio?
Obavetenja su mi usadili na isti nain kao i ludilo.
Dosta zna za svoje godine. Dobro staro obrazovanje na Mesecu! Pa, moda su se metodi obrazovanja
poboljali... Kada bolje razmislim, bio sam upravo tvojih godina kada sam poeo da petljam oko modela
brodova. Na desetine i desetine spiralnih umetaka...
A ta je sa tim masnim organom ula u svom tom grafitu? Da, brate! Ali ja nikada nisam zavukao aku u
rukavicu.
Namrtih se. Do davola, io dok sam bio mladi od tebe, mogao sam... zastadoh. Razume se, da ti one
nisu potrebne kada ima robo-opremu. Ali nije naodmet da se zna i njima rukovati, za svaki sluaj.
Zbog toga i elim da se zaposlim. On zatae prst za lanac. Zet Sendi i ja smo zapoeli razgovor, pa
sam ga zapitao da li bih mogao ovde negde da se zaposlim. On mi je rekao da me ti moda moe negde
ubaciti.
Drago mi je to je to uinio. Kod mene dolaze samo veliki brodovi, i sve se obavlja pomou rukavice.
Dovoljan mi je samo jedan pomonik da savladamo celokupan posao. Polokina radionica je manja, ali
prima i poslove vezane za brodove koji deluju unutar i izvan galaksije, tako da je posao raznovrsniji, a ima
vie i posade. Pronadi Poloku, reci joj da te ja aljem, ispriaj joj ta ume da radi i zato si ovde. Bez
obzira na pojas, verovatno e dobiti neki bolji posao nego to je posao podmazivaa.
Hvala, brate.
Zavismo u Kale-D. Polokin hangar nalazio se ispred nas. Iznad krova zau se potmula tutnjava broda koji
je odlazio.
im ponem da oajavam zbog postupaka onih iz mlae generacije, rekoh mu, naide neki klinac i ja
ponem da mislim kako jo ima nade. Iako si lud, mnogo si bolji od svojih starijih, dalekih rodaka.
An me pogleda s razumevanjem.
Jo nisi doao u sukob ni sa jednim od svojih ovdanjih rodaka. Ali nemoj se uditi ako sutra osvane
mrtav, a tvoj posao nasledi neka spodoba koja je reila da ti rascopa glavu kako bi videla ta ima u njoj.
Pokuavam da se naviknem na tebe, ponaam se poput neeg to nije ak ni divlje. Ali, deae tvoja je vrsta
odista u stanju da upropasti oveku predstavu koju je stekao o vaseljeni.
A kako ti, do davola, oekuje da mi reagujemo? uzvrati An. Na usnama mu ponovo zasja pljuvaka.
ta bi ti uinio da si zarobljen poput nas? ta? upitah. Vj' zarobljeni?
Sasluaj me. Gr mu potrese ramena. Psihotehniar koji se potrudio da postanem odista lud nije bio
zlatni, brate! Vi nama plaate da vam donesemo oruje, tatice! Mi ne uestvujemo u vaim prokletim
ratovima, dedice! Vi ste ti koji nas odvajate od naih grupa, govorite da smo suvie vredni da bismo se

25

pokorili vaim zakonima, zatim nam osporavate nae naslede jer se ne razmnoavamo na uobiajeni nain,
te tako nemam svojih rodaka!
Hej, samo as!
An epa lanac koji mu je visio oko vrata i zategnu ga ispred sebe. Glas mu se pretvorio u apat, oi su mu
sijale: Zadavio sam jednu uenicu iz svog razreda ovim lancem, ovim koji sada drim u ruci. Crte lica su
mu postepeno postajale bezizraajne. Oduzeli su mi ga na nedelju dana kao kaznu zbog ubistva te
devojice.
Svojim aputanjem jedva da je naruavao tiinu, a onda je staloeno^nastavio. Ovde napolju niko me
nee kazniti. A moji refleksi su bri od tvojih.
Bes u meni zamenio je strah kada sam primetio ludako treperenje u njegovim oima.
Evo, on napravi jedan brz pokret rukom; koraknuh unazad. Poklanjam ti ga! zatim hitnu lanac prema
meni. Refleksno sam ga prihvatio. An se istog asa okrete i ude kod Poloke.
Kada sam nasrnuo kroz kripava vrata na mom hangaru, lift se upravo sputao. Sendi zavika kroz zidove od
mree: Je li dobio posao?
Verovatno, odvratih mu na putu ka kancelariji.
uo sam kavez kako se sputa na silikonski jastuk. Trenutak kasnije Sendi je ve koraao pored mene,
smeei se. *Pa kako vam se dopao moj zet, Androkles?
Zet? Setio sam se da je i An upotrebio istu frazu, ali mislio sam da je to neto iz argona zlatnih.
Medutim, Sendi je to nekako udno izgovorio. On je tvoj pravi zet?
On je Dojev mladi brat. Nisam eleo nita da vam kaem dok ga ne upoznate. Sendi nastavi sa mnom
prema vratima kancelarije. Doj mi je ponovo pisao o tome kako je Anu rekao da me potrai kada je
saznao da ovaj dolazi ovamo, te da mu se nadem pri ruci ako bude potrebe.
A otkud ja da znam ko je Doj? Gurnuh vrata tako snano da su sa treskom lupila o zid.
On je jedan od mojih mueva, onaj koji mi je napisao pismo koje si ti proitao.
Oh, stvarno, on. Poeh da slaem papire.
Smatrao sam da je prilino lepo od njega to je posle svega rekao Anu da me potrai kada stigne ovamo.
To znai da postoji ipak neko ko ne smatra da sam potpuni promaaj. ta misli o Androklesu?
Divan momak. Dohvatio sam potu koja je stigla posle ruka i stao da je pregledam, ali sam je ubrzo
odloio i poao da potraim radno odelo.
An je imao obiaj da nas poseti kad bi imao slobodan vikend, u mesecu tokom obuke^za zlatnog, Sendi
nastavi. Dojevi i Anovi roditelji iveli su u trsticima blizu zaliva. A mi smo iveli vie gore, uz kanjon,
kod Kroma vodopada. An i Doj su bili prilino bliski, iako je Doj mojih godina, a An je tada imao tek neki
osam ili devet. Pretpostavljam da je Doj jedini znao sve o Anu jer su obojica bili zlatni.
Iznenaden i zaprepaten okrenuh se ponovo ka stolu. Bio si oenjen sa zlatnim? jedno od pisama na
samom vrhu bilo je adresovano na Alegru, a dolazilo je iz Karlsonove laboratorije. Imao sam kutiju sa
njenim triarijama u ormaru i primao sam njenu potu... koje nije bilo mnogo..., kao da sam ekao da se
neko pojavi i sve to preuzme.
Aha, odvrati Sendi iznenaden. Sa Dojem.
Da ne bih i dalje stajao borei se za vazduh, dohvatih Alegrino pismo.
Poto su obeleja koja ine zlatne zlatnima polihromazoitska, ona nestaju i pri samom medusobnom
parenju. Tamo nazad u galaktikom sreditu vodi se velika kampanja koja ih hrabri da se pridruuju
heterogenim grupama za radanje.
Poput sijamskih maaka, a? Provukoh svoj pocrneli nokat na palcu kroz peat.
Upravo tako. Samo to oni nisu ivotinje, gazda. Seam se kroz ta je sve taj mali proao da bi ojaali
njegovo ludilo onim faktorima koji su ga inili zlatnim, kako bi bili sigurni da e se oni odrati. Razdirale su
me njegove prie o tome kada nas je poseivao.
Iz Alegrinog koverta izvukoh jedan porta-piks. Karlson pokuava da to vie personalizuje svoje poruke.
Nema sumnje da mi je drago to su u stanju da unite svesno seanje u umovima klinaca kada tako neto
moraju da im uine.
Sitni blagoslovi i sve to uz to ide. Stavih portanika u pogon.
Teili su za izvesnom personalizacijom, ali ipak je to bio proizvod za masovnu upotrebu : ...
blagoslovena pri... odjeknu iz malog zvunika. Znam da smo Poloka i ja koristili Karlsonove usluge
nekoliko puta. Pretpostavljam da je svaki drugi mehaniar ovde bio primoran na to. Porta-piks je poeo da
emituje poruku iz sredine. Sada se, uz zujanje premotavala na poetak.
Znate, nastavi Sendi, Doj je bio drugaiji, ah, bio je pomalo glup u izvesnim stvarima...

26

Alegra, porta-piks je emitovao lik simpatine bakice, koji je Karlson uvek upotrebljavao za poruke ovog
tipa, bilo nam je veoma drago to smo primili uzorak urina koji ste nam poslali po gospodinu Retlitu
prolog etvrtka...
.. .ali i pored toga Doj je bio jedan od najsladih mukaraca ili ena koje sam ikada upoznao. S njim je u
grupi bilo najlake iveti. Moda je to bilo stoga to je on dosta izbivao...
... i tako sada, samo nedelju dana kasnije ne zaboravite da Karlson rezultate daje odmah, a potvrduje ih
putem personalizovanog porta-piksa sedam dana kasnije sreni smo to moemo da vam saoptimo da e
vaa grupa dobiti blagosldvenu prinovu. Medutim...
... Priznajem, bio je drugaiji, u mnogim sluajevima je udno reagovao. Ali kod njega nije bilo ni traga
od ovakve oevidne, unitavajue gluposti kakva se moe sresti ovde napolju, na Zvezdanom ponoru...
... otac nije gospodin Retlit. Ako vas zanima, rai vaih eugenikih zapisa, da dobijete daljnja
obavetenja, molim vas da nam poaljete i ostale uzorke urina koji dolaze u obzir, od mukaraca iz vae
grupe, i bie nam drago da potvrdimo oinstvo...
... ne razumem zato se ljudi ovde tako ponaaju, " gazda. Zato se urim.
... Mnogo vam hvala to ste nas izabrali da vam saoptimo ovu divnu vest. Ne zaboravite, kada niste
sigurni, nazovite Karlsona.
Rekoh Sendiju: Bio si oenjen voleo si jednog zlatnog?
Poto ga nisam iskljuio, porta-piks poe da emituje poruku iz poetka. Prekinuo sam je i ne pogledavi
ga.
Sendi, rekoh mu, unajmio sam te zato to si dobar mehaniar i to mi nisi dosadivao. Hajde, poni da
radi ono za ta si plaen. Gubi se odavde.
Oh, svakako, gazda. On se hitro povue iz kancelarije.
Sedoh.
Moda sam staromodan, ali kad neko pobegne i ostavi tek tako bolesnu devojku, onda me to strano
pogodi. Takav je bio onaj Retlitov odlazak do Karlsona, poslednja sitna usluga posle koje se nije vratio.
Rezultati dobijeni na licu mesta i njihova potvrda za nedelju dana. Trudnoa bi za njeno fiziko stanje bila
isto tako pogubna kao i prestanak uzimanja droge. A bila je isuvie bolesna da preivi bilo koji metod
kiretae koji je meni poznat. Rezultati dobijeni na licu mesta. Retlit mora da je takode bio svega toga svestan
kada je dobio te nalaze kojih se Alegra verovatno plaila i po koje ga je poslala. Retlit je znao da Alegri
nema spasa. I tako je ukrao zlatni pojas. Voleti nekoga, mislim odista voleti nekoga... rekla je jednom
prilikom Alegra. Kad neko pobegne i ostavi tek tako bolesnu devojku, mora da postoji neki razlog za to. Kao
da sam doiveo cepanje atoma. Eksplozija je presekla neke veze u mojoj glavi koje sam smatrao prilino
vrstim.
Izvukao sam knjige, ukljuio kompjuter, iskljuio ga, odloio knjige i zagledao se u ekologarijum u svojoj
pesnici.
Od svih tih stvorenja koja su plivala, letela, puzala, parila se, radala, rasla, menjala se, obavljala svoje
poslove kakvi god da su oni bili, izabrao sam onaj orsokak, zelene crve. Ranije ih nisam primetio jer su se
nalazili na
samoj ivici, i sve vreme udarali o zid. Kada su oslobodili svoje slobodne fosfate i umorili se od udaranja o
koljku, nasrnuli su jedan na drugoga i rastrgli se medusobno.
Kombinacija straha i besa kod mene nikad nije urodila neim dobrim.
Umalo me jednom nije ubio jedan zlatni zbog neke takve niskosti i gluposti.
Ista ta niskost i glupost ubili su Alegru i Betlita.
A sad kada ovaj prokleti klinac preti... u poetku sam mislio da on preti da...
Kod Derga sam stigao nekoliko minuta posle sputanja sumraka, a kada su uline svetiljke zasvetlele. Ali
na putu dotle zaustavio sam se jo na desetak mesta. Seam se da sam pokuao da objasnim jednom mornaru
sa zvezdanog atla koji se prvi put naao na Zvezdanom ponoru i bio strano uzbuden, jer je prisustvovao
sceni u kojoj je jedna ena zlatnih napala drugu razbijenom aom; seam se da sam se obratio njegovim
ramenima irokim kao tri glave, *... kolonija mrava! Zna ta je to, dva komada stakla sa zemljom izmeu,
tako da moe videti sve te male mrave kako prave tunele, polau jaja i sve to uz to ide. Kao klinac imao
sam koloniju mrava... Poeo sam akom da mu maem ispred lica. Lanac ekologarijuma bio mi je zapleten
medu prstima.
uj. Uhvatio me je za zaglavak i spustio ga nadole. Sve je u redu, drugar. Opusti se.
Ti uj, nastavih ja kada se okrenuo od mene. Kao klinac imao sam samo koloniju mrava!'

27

On se ponovo okrenuo i poloio svoj zaputen lakat na bar. U redu, ree on prijazno. A onda je napravio
najgluplju i najveu moguu greku koju je mogao da napravi u tom trenutku. Sta je bilo s tvojom tetkom?
Moja majka...
Mislio sam da mi pria o svojoj tetki?
Ne, odvratih. Moja tetka je suvie pila. Ovo je pria o mojoj majci.
Pa dobro. Neka bude o tvojoj majci.
Moja je majka, zna, uvek brinula za mene, da se ne razbolim i tome slino. Kada sam bio mali, esto
sam bio bolestan. Izluivala me je! Voleo sam da odlazim da promatram brodove kako uzleu sa mesta koje
su zvali Bruklinsko pomorsko dvorite. Bili su to brodovi koji su odlazili prema zvezdama.
Mornarevo istonjako lice razvue se u osmeh. -Ah, i ja sam ih gledao, kao klinac.
Ali padala je kia i ona nije htela da me pusti.
Ah, to ba nije dobro. Malo kie ne moe da nakodi detetu. Zato nije uzela telefon i naredila da je
iskljue da moe da izie napolje? Suvie zaposlena da obraa panju na tebe, je li? Jedan od mojih staraca
je isto bio takav.
Moji oboje, rekoh. Ali ne i moja ma. Kada je bila prisutna sve vreme je bdela nada mnom. Ali
dovodila me je do ludila!
On klimnu stvarno zabrinut. Nije htela da iskljui kiu.
Ne, nije mogla. Ti nisi odrastao tamo gde i ja, na tamnom svetu suenih vidika. Bez modernih
pogodnosti.
Podalje od trgovakih puteva, a?
Veoma daleko. Nije htela da me pusti napolje i to me je izluivalo.
I dalje je klimao glavom.
I tako sam ga razlupao! Moja pesnica se silovito spusti na bar, a plastina kugla u mesinganom kavezu
lupnu o drvo. Razbio-sam ga! Cela prostirka na simsu prozora bila je prekrivena peskom i staklom!
ta si to razbio?
Smrskao sam ga, gazio po njemu i bacao pesak svaki put kada bi pokuala da me zaustavi!
Pesak? Ziveo si na plai? I mi smo imali plau kada sam bio klinac. Lepo je kada klinci imaju svoju
plau. ta si to razbio?
Pustio sam sve proklete bube napolje. Danima su bile posvuda. Sve sam ih pustio.
Na naoj plai nije bilo buba. Ali rekao si da ste iveli van glavnih trgovakih puteva.
Pustio sam ih napolje.' Ponovo udarih pesnicom. Treba pustiti sve napolje, bez obzira da li to ele ili
ne! Njihov je problem hoe li uspeti, ne moj! Neka te to ne brine, kao to ni mene ne brine... Sada sam se
smejao.
Pustila te je da izie, ali tebi nije bilo do toga?
Moja aka se snano spusti na vrh metalnog kaveza. Od bola mi zastade dah. Na naoj plai, rekoh,
okrenuvi dlan da pogledam. Bio je izbrazdan crvenim tragovima. >Na naoj plai nije bilo nikakvih buba.
A onda sam poeo da se tresem.
Hoe da kae da si me malopre samo zezao, kada si govorio o bubama. Hej, je li ti dobro?
... slomio sam ga, proaputah. Zatim smrskah aku, kuglu i lanac o bok Dara. Pustio sam ih napolje!'
Okrenuh se pritiskajui izubijanu aku o stomak.
'Pazi, malia!
Nisam ja nikakav malia! povikah. Ti me smatra nekim glupim, napola ludim klincem!
Znai stariji si od mene. U redu?
Nisam vie klinac!
Znai deset godina si stariji od Sirijusa, u redu? Smiri se, ili e nas izbaciti.
Teturajui izidoh od Derga. Nekoliko ljudi krenu za mnom jer nisam pazio kuda idem. Ne znam ko je
pobedio, ali seam se da je neko vikao: Napolje! Napolje! Moda sam to bio i ja.
Seam se da sam kasnije posrtao pod mlenom svetlou uline svetiljke, dok me je vetar sveta ibao po
licu, uveude se ljuljale napred-nazad ispod mene, ljunak klizio pod mojim izmama, prsti mi virili preko
ivice. ljunak je padajui lupkao po metalnim bokovima, a taj zvuk je bio uasno jasan dok sam se vrteo na
glasnom vetru, mlatarajui rukom po mraku.
Kada sam privukao aku ponovo k sebi, vetar me je po obrazu i bridu nosa oinuo hladnim lancem. Zaneo
sam se unazad, pokuavi da ga otrgnem. Ali ostao mi je zapetljan u prste, dok se kugla ljuljala, sjajei se na
ulinoj svetlosti. Vetar je huao. ljunak je klepetao po bokovima.

28

Potom se seam odkrinutih hangarskih vrata, posrtanja u tami. U jednom trenutku spasao sam se
propadanja u prazninu samo zahvaljujui mojim tragovima koji su odagnavali tamu to se irila oko mene.
Zastao sam kada sam bokom udario o radni sto. Pipao sam po povrini stola dok nisam pronaao prekida.
Pri nejasnoj, narandastoj svetlosti, poredane du zadnje strane klupe u svojim plastinim kalupima, nalazile
su se radne rukavice. Izvukoh jednii i navukoh je.
Ko je to tamo?
Gubi se, Sendi. Okrenuh se od klupe i ukljuih struju pomou kontrola na zglobu. Negde gore u tami
zazuja mehanika ruka veliine petnaest stopa.
Izvini, kopile. Ali nije Sendi. Spusti to i gubi se odatle.
Sav sam se uurio dok se ta prilika pribliavala okruena narandastom svetlou i sa ispruenom
rukom u kojoj sam nazirao vibrapitolj, tako da se uopte nisam potrudio da dignem pogled ka njenom licu.
Ali prilika je sasvim neoekivano spustila pitolj. Vajme, bebice? Jesi 1' to ti? Sta, do avola, radi ovde u
ovo * doba noi?
Poloka?
A ta si mislio ko je?
Je li ovo tvoj...? Osvrnuh se unaokolo i zatresoh glavom. Ali mislio sam da se nalazim u svom...
Ponovo zatresoh glavom.
Poloka mrknu. Hej, noas nisi bio.dobar deko!
Odmahnuh rukom, a hvataljka iznad mene spusti se za dvadeset stopa.
Pitolj poskoi. Sluaj, ako sredi moj valdo, ubiu te, ko god da si! Skidaj to.
Veoma smeno. Spustio sam kandu tako da sam mogao da je vidim kako zahvata mrak.
Hajde, Vajme. Ne alim se. Iskljui je i spusti. Nisi trenutno pri sebi i ne zna ta radi.
Onaj klinac, zlatni. Jesi li ga zaposlio?
Svakako. Rekao je da ga ti alje. Nije glup. Da bi mi pokazao ta sve moe, vratio je trup na jednu malu
jahtu pomou robo-anamekanikatai-sajzera. Da poznajem jo nekoliko ljudi koji tako dobro njima barataju,
sve maine bih zamenila robotima. S Valdom uopte ne ume da rukuje, ali dok pred sobom ima tu slabu
zelenu svetlost, sve je u redu.
Spustio sam kandu jo deset stopa tako da je pauk sada visio izmedu nas. E, pa, ja sam vrlo vet sa
Valdom, Poloka.
Vajme, povredie se...
Poloka, obratih joj se, hoe li prestati da se ponaa kao kakva duebrina tetka? Jedna mi je bila
sasvim dovoljna.
Jako si pijan, Vajme.
Bah. Ali nisam nikakav nespretan klinac koji e ti upropastiti opremu.
Ako to uini, bie...
Zavei i gledaj. Iz depa izvukoh lanac i bacih ga na betonski pod. Pri narandastoj svetlosti nije se
dobro videlo da li je kavez bakreni ili srebrni.
ta je to?
Kande se spustie i fini otri iljci koji su se nali nekoliko milimetara iznad poda, obujmie
ekologarijum.
Oh, hej! Nisam nijedan videla jo od svoje desete. ta e to s njim? Zna li da im je jaina pet stotina
prema jedan? Namerava da ga razbije?
Tako je. I ovaj u da razbijem.
Ma hajde. Daj mi prvo da ga pogledam.
Podigoh kuglu. Moda je krhka poput ljuske jajeta, rekoh. Pijan ili trezan, u stanju sam da rukujem
ovom prokletom opremom, Poloka.
Godinama nisam nijedan videla. Nekada sam ga imala.
Hoe da kae da to zlatni nisu prokrijumarili iz neke daleke galaksije, i da to nije proizvod
tehnologije koja je van nae moi poimanja?
To je proizvod domae spirale. Napravljen jo pedesetih.
Podigoh je prema Polokinoj ispruenoj aci.
Vae za veoma poune. Zato eli da je razbije?
Nikada nisam nijednu video.
Potie sa nekog sveta udaljenog od puteva, zar ne? Toliko ba nisu bile rasprostranjene. Nemoj je
razbiti.

29

Ali ja to elim.
Zato, Vajme?
Neto mi zastade u grlu. Zato to elim napolje, i ako ne smrskam tu kuglu, smrskau nekome glavu.
aka u rukavici poe da mi se trese. Hvataljke zazveckae. Poloka dohvati kuglu i odskoi unazad.
Vajme!
Muvam se ovde po Ivici. Glas mi je i dalje zapinjao o neto to mi se skupljalo u grlu. Sedim
beskoristan medu gomilom udovita i budala. Hvataljke se zaljuljae, i udarie jedna o drugu. A kada
deca... kada deca postanu mnogo loa nisi u stanju ni da dopre do njih... Kanda se otvori i krenu prema
Polokoj koja odkoi unazad u polutamu.
Do avola, Vajme...
... deci se vie ne moe ni pribliiti. Hvataljka prestade da se trese, lagano se vrati, i umiri se. elim
neto da razbijem i izidem. Slaem se da je to vrlo detinjasto. ?elim to stoga to niko ne obraa panju na
mene. Kanda poskoi. Cak ni onda kada pokuavam da budem od pomoi. Ne elim nikoga nikada vie
da povredim. Kunem se, tako mi, kunem se...
Vajme, skini tu rukavicu i sasluaj me!
Podigoh robovsku aku jer je pretila da zagrebe cement.
Vajme, ja bih rado obratila panju na tebe. Poloka se lagano vrati u krug narandaste svetlosti. Ve
pet godina mi alje klince, a potom ih obilazi i proverava kako napreduju, pomaui im da izadu iz glupih
kripaca u koje upadaju. Nisu svi bili Retliti. I ja volim klince. Zato ih i primam. Smatram da je to to ini
prilino vano. Jednim svojim delom volim klince. Drugim tebe.
Ah, Poloka... zavrteh glavom. Poeh da oseam odvratnost.
Nije me sramota. Volim te malo, ali ne bih imala nita protiv i da te mnogo zavolim. Vie puta sam
pomiljala na to da te upitam da osnujemo grupu.
Molim te, Poloka. Ove nedelje mi se dogodilo isuvie uvrnutih stvari. Nemoj veeras, vai? Tada
iskljuih struju u rukavici. Ne bi trebalo da te ljubav plai, bez obzira kada i kako naide, Vajme. Nemoj
beati od nje. A to se tie naeg braka? Pa, bilo bi u poetku teko za nekoga poput tebe. Ali ubrzo bi se
navikao. A kad dou deca, ve bi postojala dva...
Poslau ti Sendija, rekoh. On ima veliko srce, i pravi je tip za brak. Moda je spreman da ponovo
pokua. Skinuh rukavicu.
Vajme, nemoj samo tako otii. Ostani jo koji trenutak!
Poloka, rekoh, nisam ba toliko pijan! Bacih rukavicu na sto.
Molim te, Vajme.
Upotrebie pitolj da me zadri ovde?
Ne ponaaj se kao...
Nadam se da te klinci koje aljem ovamo vie cene od mene u ovom trenutku. Izvini to sam upao. Laku
no!
Okrenuh se od stola.
Devet hiljada milja odatle Zvezdani splet se takode okrenuo. Kroz krov prodree srebrnasti krugovi. Iza
metalnog kaveza oslobodene robovske kande video sam Polokine krupne, povredene oi, proarane
tirkizne krugove koji su sijali.
A devet stopa odatle neko je pozva: Gospodo?
Poloka baci pogled preko ramena. Ane, budan si?
An stupi na srebrnastu svetlost, trljajui vrat. Ta stolica u kancelariji ti je prilino tvrda, sestro.
On je ovde? upitah ja.
Svakako, ree Poloka. Nije imao gde da ode pa sam mu dopustila da spava u kancelariji dok tamo
pozadi ne obavim neki posao. Vajme, ozbiljno sam ono mislila. Idi, ako eli, ali ne na ovaj nain. Otvori
duu.
Poloka, rekoh, vrlo si slatka, zabavna si u krevetu, a i dobar si mehaniar. Ali ja sam kroz to ve
jednom proao. Kada od mene trai da se prikljuim nekoj grupi kao da zahteva da uradim neto
nepristojno. Svestan sam svoje vrednosti.
Takode sam uspena poslovna ena. Nemoj misliti da i to nisam imala na umu kada sam razmiljala o
braku s tobom. An pride i stade pored nje. Teko je di'sao, poput kakve ivotinje koju su iznenada
probudili.
Poloka, to si ti rekla, ne ja: ja nisam nizata. Zbog toga i nisam sa svojom grupom.
Nisi stalno ovakav. Nikad te ranije nisam videla da si i kap okusio.

30

Izvesno vreme i nisam, odvratih, to mi se povremeno dogada, i to je najgore ne prestaje da se dogaa.

ta misli zato me je moja grupa odbacila?
To mora da je bilo prilino davno. Ve te dosta dugo znam. Znai da si od tada odrastao. Sada ti se to
dogada samo na svakih desetak godina otprilike. estitam. Dodi da popije malo kafe. Ane, pohitaj u
kancelariju i ukljui lone. Pokazala sam ti gde stoji. An se okrenu kao da ga je poneo vetar sveta i nestade u
senci. Hajde, ree Poloka. Uhvatila me je za ruku i ja podoh za njom. Pre no to smo zali u senku,
ugledao sam svoj odraz u uglaanom eliku ormara za alat.
Ah, ne. Otrgnuh se od nje. Ne, bie bolje da podem kui.
Zato? An priprema kafu.
Klinac. Ne elim da me taj klinac vidi ovakvog.
Ve te je video. Nee mu nakoditi. Hajde.
Kada sam uao u kancelariju Poloke oseao sam se kao da mi nita nije ostalo. Ne. Neto ipak jeste.
Odluio sam da i to odstranim.
im se An okrenuo prema meni sa oljom, spustih mu ake na ramena. On poskoi, ali ipak nije prosuo
kafu. uj, prvi i poslednji ovoveernji alkoholiarski savet, mali. ak iako si lud, nemoj unaokolo priati
ijudima koji nisu zlatni da su te oni zarobili. To ti je kao da si doao na Zemlju i nekom crncu deli
komplimente kako dobro peva i igra i hvali ga to poseduje odlian oseaj za ritam. Moda je u stanju da
udari sedam puta jednom akom, a drugom ak trinaest i da pri tom odzvidi niz tonova. Ali to ipak
pokazuje zadivljujuu naivnost u odnosu na stvarno stanje. I predstavlja neto to je dobro poznato svima u
celoj galaksiji, a odnosi se na svet sa koga potiem. Kada kaem primitivan, onda i mislim primitivan.
An se izmigolji iz mojih aka, spusti kafu na sto i okrenu se. Nisam kazao da ste nas vi zarobili.
Rekao si da smo se odvratno ponaali prema vama i da smo vas iskoriavali, to je sasvim mogue, i da
vas je to zarobilo...
Rekao sam da ste nas iskoriavali, a tako i jeste, i da smo bili zarobljeni. Ali nisam rekao ta nas je
zarobilo.
Poloka sede na sto, dohvati moju kafu i srknu.
Podigoh glavu. U redu. Kai mi kako ste to zarobljeni.
Oh, izvini, ree Poloka. Poela sam da pijem tvoju kafu.
Zavei. Kako si to zarobljen, Ane?
Kruio je ramenima kao da eli da im nade neki ugodniji poloaj. Poelo je na skupini Tiber-44. Zlatni su
se odatle vraali pretrpevi krajnje ozbiljne psihike okove.
Da. uo sam za to. To se dogodilo pre nekoliko godina.
Anovo lice poe da se gri; miii oko oiju treperili su mu ispod koe. JVeto tamo napolju...
Spustih mu aku na potiljak, i palcem ponem da mu masiram mekanu taku iza uveta, isto kao to radite
sa makom kad elite da je umirite. Samo polako. Ispriaj mi.
Hvala, ree An i nagnu glavu napred. Prvo smo na njih naili na Tiberu-44, ali onda su poeli posvuda
da se pojavljuju, na gotovo svim planetama u svakoj galaksiji na kojima postoje uslovi za odranje ivota, i
na mnogo onih koje uopte nije trebalo da budu sposobne za to. Disanje mu postade oteano. Nastavih da
ga masiram i on se ponovo smiri. Pretpostavljam da je naa psihologija tako udna da rad sa njima, njihovo
prouavanje, pa ak i suvino razmiljanje o njima... postojalo je neto u vezi s njima to je menjalo na
smisao za stvarnost. ok je bio straan.
Ane, rekoh, da bi bio zarobljen mora se nai na mestu sa koga' nema odlaska. Da bi ti to smetalo,
mora oko tog zatvora da postoji jo neto.
On klimnu, pomerivi glavu ispod moje ake, a zatim se ispravi. Dobro mi je sada. Samo sam umoran.
eli da sazna gde i kada?
Poloka je spustila kafu i poela da se poigrava lancem. An se okrenu i zagleda se u nju.
Gde? upita on. U drugim vaseljenama.
U udaljenim galaksijama? upita Poloka.
Ne. U pitanju su potpuno razliiti vremenski i prostorni kalupi. Izgleda da ga je zurenje u kuglu koja se
klati jo vie smirivalo. Ne postoji nikakva fizika ili vremenska veza sa ovim ovde.
Neka vrsta paralelnog...
Paralelnog? Vraga! Poeo je vidno da razvlai rei. Nema nieg paralelnog u vezi s njima. Od
milijardu milijardi, veina ih je stotinu puta vea od nae i prazna. Mada postoji i nekoliko, ija je celokupna
povrina ak i manja od ove galaksije. Neke od njih su za nas potpuno neprobojne, jer iako se ini da u
njima ima materije, koja je manje-vie rasporeena kao i u ovoj vaseljeni, u njima nema nikakve

31

elektromagnetske aktivnosti. Nema radiotalasa, nema toplote, niti svetlosti. Kugla se i dalje klatila, a
njegov glas je prelazio u apat.
Obuhvatih svojom akom kuglu i oduzeh je Polokoj. Kako si ti saznao za njih? Ko je doneo to
obavetenje? Ko je to u stanju da prodre napolje?
Treptanje. An mi uzvrati pogled.
Kada mi je ispriao, poeo sam da se smejem. Psihika linost zlatnog neobino je labilna kada je u
pitanju prilagodavanje napetostima pomerene stvarnosti. An se smejao zajedno sa mnom ni sam ne znajui
zato to ini. Objasnio mi je kroz uraganske napade histerinog smeha kako su pomou mikro-mikro
hirurkih tehnika poreklom sa Tibera-44 proitali veinu obavetenja izravnim ispitivanjem nervnog sistema
tog stvorenja, koji prekriva njegovu povrinu poput somota. Bilo je u stanju da podnese toplotu ili hladnou,
raspon pritiska od vakuuma do nekoliko stotina funti po kvadratnom milimetru; ali ve je neznatna koliina
ultraljubiastog zraenja unitila njegove nervne sinapse i ono je umrlo. Bili su mali i na izgled organskog
porekla, jer je u organskoj sredini izgledalo da diu i jedu. Imali su etiri pola, od kojih su dva nosila
mladunce. Imali su i skupine uvlaivih ulnih organa za koje se u prvi mah mislilo da su oi, ali reagovale su
na dvanaest razliitih ula, a za tri od njih ak ni ne postoji stimulacija u naem kontinuumu. Putovali su
unaokolo na etiri usisnika kada su koristili kinetiko kretanje za obino prolaenje kroz svemir, bili su mali
i izgledali su kao krznai. Jedini nain da ih se natera da skau iz jedne vaseljene u drugu bio je da se na
smrt preplae. A tada bi jednostavno nestajali.
An je masirao stomak ispod opasaa ne bi li ublaio bol od tolikog smeha. Rad sa njima na Tiberu-44
slomio je itavu jednu grupu zlatnih. On se oslonio o sto, uzdiui i smejuljei se. Morali su ih poslati
kui na terapiju. I dalje nismo u stanju izravno da mislimo o njima, a nama je lake da kontroliemo svoje
misli nego vama; i to je privilegija zlatnih. Jednog sam ak drao kao mezime, sve do jue. Ta prokleta
stvorenja su ili potpuno ravnoduna ili opaka. Moje je bilo beba, celo meko i belo. On isprui ruke. Jue
me je ujelo i nestalo. Na zglavku mu se videla plaviasta modrica oko polumeseastih uboda. Imao sam
sree to je bilo jo beba. Njihovi ujedi se lako inficiraju.
Poloka opet dohvati moju kafu dok smo An i ja ponovo poinjali da se smejemo.
Dok sam se te noi vraao, crna kafa mi je klokotala u stomaku.
Postoje izvesni pravci u kojima ovek ne moe da ide. Treba izabrati onaj u kome moe da se kree
onoliko brzo koliko to eli. Je li to Sendi kazao? Jeste. Bilo je neeg kod Sendija to je veoma podsealo na
nekog zlatnog. On je stalno iao napred, bez obzira kako.
Zastao sam ispod jedne uline svetiljke i podigao ekologarijum. Da li je reproduktivna funkcija bila
primarna ili sporedna? Razmiljajui lucidnou oveka koji se umalo nije utopio u viskiju, a posledice toga
se uvek u zoru najjae osete, ako se cela ekoloka ravnotea posmatra kao jedan jedini organizam, onda je
ona sporedna, i predstavlja reparativni proces od ivotne vanosti u istoj meri u kojoj su to spavanje i
hranjenje, u odnosu na primarni proces koji predstavljaju sam ivot, rad i rast. Stavih lanac oko vrata.
Jo sam bio polupijan i uasno sam se oseao. Ali sam zaurlao. Androklesu, da li je pijani smeh primeran
oplakivanju sve moje mrtve dece? Moda nije. Ali reci mi, Retlite; reci mi Alegra: postoji li bolji nain da se
oni koji su jo ivi i koji su zlatni, poalju u no? Ne znam. Znam da sam se smejao. Zatim sam zavukao
pesnice u depove jednodelnog odela i teturajui se krenuo kui du Ivice dok mi je oko nogu hujao vetar
sveta.

32

Vreme shvaeno kao spirala poludragog

kamenja
Postavi ordinatu i apscisu na vek. Sada mi odseci jedan kvadrant. Trei kvadrant, molim. Roden sam
pedesete. Sada je sedamdeset peta.
Kada mi je bilo esnaest godina dozvolili su mi da napustim sirotite. Vukui sa sobom ime koje su mi
prikaili (Harold Klensi Everet, a bio sam tek momi... koliko sam samo nadimaka od tada promenio; ali ne
brinite prepoznaete me po nainu na koji puim) preko brda Istonog Vermonta, doneo sam odluku:
Ja i tata Majkls, koji me je nevoljno zaposlio na zahtev iznet u dokumentu slubenog izgleda sa kojim vas
sirotite poalje da se spakujete, vodili smo mlekarsku farmu tate Majklsa, to e rei, brinuli smo o trinaest
hiljada tri stotine ezdeset crno-belih Gernseja koje su bile uspavane i boravile u svojim kovezima od
nerdajueg elika, hranei se i drogirajui se ruiastom tenou to je proticala kroz providne plastine
vene (ta stvar je lepljiva i prianja za ake); elektrinim pulserima, koji su izazivali podrhtavanje miia,
spreavano je njihovo atrofiranje iako su ivotinje bile sve vreme u polusnu, a mleko je samo teklo u
cisternu od nerdajueg elika. Ipak doneo sam odluku (dok sam tako stajao jednog poslepodneva u polju
poput oveka sa motikom, iscrpljen posle tri sata napornog fizikog rada, razmiljajui o ustrojstvu
vaseljene kroz maglu umora): na celoj Zemlji, Marsu i spoljanjim satelitima, na svim tim mestima gde ive
ljudi, mora postojati neto bolje od ovoga. Odluio sam da se dokopam tog boljeg.
I tako sam ukrao nekoliko Tatinih kreditnih kartica, jedan helikopter, bocu belih munja koje je starkelja
sam pravio, i poleteo. Jeste li ikad pokuali da sletite u ukradenom helikopteru na zgradu Pan Ama i to jo u
pijanom stanju? Opametili su me zatvor, schamail i izvesni snani udarci koje sam kasnije primio. Ali nemoj
ovo zaboraviti, oh moja voljena: Na toj farmi za proizvodnju mleka proveo sam kao poten ovek tri sata, a
toliko nisam bio poten u prethodnih deset godina zajedno. I niko me nikada vie nije oslovio imenom
Harold Klensi Everet.
Henk Kulafroj Ekls (crvenokos, pomalo rastresen, est zarez dve stope visok) iziao je iz garderobe u
svemirskoj luci nosei u maloj aktn-tani mnogo stvari koje mu nisu pripadale.
. Koraajui pored njega Poslovni ovek je govorio: *Vi dananji mladiu unosite nemir u mene. Kaem
ti, vrati se u-Belonu. To to si se uvalio u nevolju s onom malom plavuom o kojoj si mi priao, nije razlog
da skae s jednog sveta na drugi i bude mrzovoljan. Pa ak i posao da napusti!
Henk zastade i slabano se osmehnu: Pa...
Priznajem, da i ti ima svoje potrebe, koje mi stariji ne razumemo, ali mora pokazati makar trunku
odgovornosti prema... Primetio ie da je Henk zastao ispred vrata na kojima je stajalo MUSKARCI. Oh.
Ovaj. Eh. On razvue usta u osmeh. Drago mi je to smo se upoznali, Henk. Lepo je kad za vreme ovih
prokletih prelazaka sretne nekoga s kim moe pametno da popria. Do videnja.
Kroz ista ta vrata, deset minuta kasnije, izlazi Harmoni C. Eventid, ravno est stopa visok (jedna od lanih
potpetica se slomila, pa sam obe gurnuo ispod gomile papirnatih ubrusa), kosa smeda (ak ni moj frizer nije
siguran u njenu pravu boju), oh, tako doteran i pun sebe. Lo ukus u odevanju je, oh, tako ik, bio je to
ovek s kojim nijedan Poslovni ovek ne bi stupio u razgovor. Prevezao se javnim kopterom od luke do
zgrade Pan Ama (Bah. Stvarno. Pijan), iziao iz Velike centralne stanice i krenuo du etrdeset druge
Avenije prema Osmoj Aveniji, sa gomilom stvari u aktn-tani koje mi nisu pripadale.
Vee je izrezbareno od svetlosti. \ Preao sam preko plonika Velikog belog puta napravljenoga od
plastiglasa smatram da ta svetlost koja dopire odozdo, i osvetljava ljudima podbratke uslovljava da oni
izgledaju udno i zaobiao gomile Ijudi koji su pristizale liftovima iz podzemne eleznice, iz pod-podzemne,
i iz pod-pod-podzemne (sa osamnaest, prve nedelje po putanju iz zatvora visio sam ovde peljeei ljude
ali paljivo, krajnje paljivo, tako da nikada nisu otkrili da su opeljeeni), probio sam se kroz gomilu uenica
koje su se kikotale i vakale gumu dok im je svetlost poigravala u kosi, a njima bilo neprijatno to na sebi
imaju providne plastine bluze koje su nedavno ponovo ozakonjene (ujem da je bilo rei na raun grudi jo
od sedamnaestog veka) pa sam stoga s puno razumevanja zurio u njih: poele su jo jae da se kikou. Pade
mi na um da sam se ja, kad sam bio njihovih godina, nalazio na prokletoj farmi za proizvodnju mleka i
smesta sam prestao dalje o tome da razmiljam.

33

Traka svetlosti sa vestima koja je obavijala trouglastu gradevinu Udruenih komunikacijskih kompanija,
sadrala je obavetenje na osnovnom engleskom da se senatorka Begina Abolafija priprema da otpone
istragu u vezi sa organizovanim zloinom u gradu. Ne mogu vam opisati koliko sam srean to nisam
organizovan.
U blizini Devete Avenije uneo sam. svoju aktn-tanu u dugaak, prenatrpan bar. Dve godine nisam bio u
Njujorku, ali na mom poslednjem putovanju kroz vanvreme ovde je obino visio jedan ovek koji je umeo
povoljno, sigurno i brzo da se otarasi stvari koje mi nisu pripadale. Nisam imao pojma kolike su mi anse da
ga i sada pronadem. Gurao sam se izmedu mnotva momaka koji su pili pivo. Tu i tamo nalazile su se
grupice dobro ouvanih, starijih, odevenih po poslednjoj modi. Kroz buku su se provlaili pramenovi dima.
Ne volim ovakva mesta. Oni mlai od mene su svi hermafroditi ili slaboumni. A oni stariji samo prieljkuju
da se pojave to mladi. Probio sam se do bara i pokuao da privuem panju malih ljudi u belim aketima.
Prestanak buke iza mojih leda naterao me je da se osvrnem... na sebi je imala usku koprenastu halju vrsto
stegnutu oko vrata i zglavaka ogromnim bakrenim pribadaama (oh s tako puno ukusa na granici ukusa);
leva ruka joj je bila obnaena, a desna prekrivena ifonom boje vina. Nosila je to mnogo bolje od mene. Ali
ovakvo razmetanje istananim ukusom bilo je krajnje neprimereno na jednom ovakvom mestu. Ljudi su
napravili veliku predstavu pravei se da to ne primeuju.
Nokat premazan lakom krvavo crvene boje uprla je prema utonarandastom delu bakrene kope na
lastici. Znate li vi ta je ovo, gospodine Eldri? upita ona; istog trenutka veo koji joj je skrivao lice se
razide; oi su joj bile ledene; obrve crne.
Tri misli: (Prva) Ona je dama iz sveta mode, jer sam dolazei iz Belone proitao Deltin izvetaj o
tkaninama koje ile ije se nijanse i neprozirnost odreduju pomou draesnih dragulja na zglavku. (Druga)
Za vreme svog poslednjeg putovanja kroz, kada sam jo bio mlad i zvao se Hari Kalamin Eldri, nisam
niim strano povredio zakon (mada ovek lako izgubi iz vida takve stvari); ipak smatrao sam da me mogu
odvui u zatvor na najvie tridesetak dana, pod tim imenom. (Trea) Kamen prema kome je uperila prst...
.. Jasper? upitah.
ekala je da jo neto kaem; a ja sam ekao da mi da povoda da otkrijem kako mi je poznato ta je ona
ekala (za vreme mog boravka u zatvoru moj omiljeni pisac bio je Henri Dejms. Odista.)
Jasper, potvrdi ona.
Jasper... Ponovo sam uspostavio nejasnou koju je ona tako zduno elela da raspri.
.. Jasper Ali ve je poela da se koleba, u strahu da ja podozrevam kako je njena samouverenost
lana.
U redu. Jasper. Ali njeno lice mi je govorilo da joj je jasno da ja sve znam.
S kim ste me vi to zamenili, gospodo?
Jasper je, ovog meseca, ona Re.
Jasper je propusnica (ifra) upozorenje koje Pevai Gradova (koji su, prolog meseca, pevali Opal iz
svojih boanskih rana; a na Marsu sam uo tu Re i triput sam je upotrebio, ba kao i imitacije, kako bih
opravosnaio stvari koje nisu bile moje; ak i tamo (mislio sam na Pevae i njihove rane) prenose, koristei
rei meseca, onom klimavom i lupekom bratstvu s kojim sam odravao vezu (razliito preruen) tokom
ovih devet godina. Svakih trideset dana bira se nova; posle svega nekoliko asova sva braa su ve
obavetena, na svih est svetova i svetia. Obino ti je progunda neko ispijeno kopile koje ti posrui padne
u naruje iz nekog tamnog ulaza; prosike ti je dok prolazi nekom zamraenom alejom; ili ti je na
navrljanom komadiu papira tutne u aku neki odvratni prljavko koji se brzo kree kroz guvu. Ovog
meseca glasila je: Jasper.
Evo nekoliko alternativnih prevoda:
Upomo!
ili
Potrebna mi je pomo!
ili
Mogu da vam pomognem!
ili
Pod prismotrom ste!
ili
Sada vas ne dre na oku, krenite!

34

Konana poenta sintakse bila bi: Ako se Re pravilno koristi, nikada nee morati dvaput da razmilja o
tome ta ona znai u datoj situaciji. Istanana poenta upotrebe: Nikada ne veruj onome ko je nepravilno
upotrebljava.
ekao sam da ona prekine ekanje.
Otvorila je novanik preda mnom. ef odeljenja specijalne slube Modlin Hinkl, proita ona ni ne
pogledavi ta pie ispod srebrne znake.
Dobro ste to izveli, rekoh, Mod. Zatim se namrtih. Hinkl?
Da.
Znam da neete poverovati u ovo, Mod. Liite mi na enu koja nema strpljenja da istraje u svojim
grekama. Ali zovem se Eventid. A ne Eldri. Harmoni C. Eventid. I zar nije prava srea za sve to se Re
noas menja? Poto se prenosi na pomenute naine, Re stigne i do aca. Ali sretao sam policajce koji ni
posle nedelju dana nakon datuma promene nisu znali novu.
E pa, Harmoni. elim da razgovaram s tobom.
Podigoh obrvu.
Ona mi uzvrati na isti nain i ree: to se mene tie mogu te zvati i Henrijeta. Ali sluaj.
O emu eli da razgovara sa mnom?
O zloinu, gosp...
Eventid. Oslovljavau te sa Mod, pa i ti mene moe zvati Harmoni. Tako se odista zovem.
Mod se osmehnu. Nije bila ba mlada. Cak mislim da je imala nekoliko godinica vie od onog Poslovnog
oveka. Ali bolje je umela da iskoristi minku od njega. Verovatno znam mnogo vie o zloinu od tebe,
ree ona. U stvari, ne bi me iznenadilo da uopte nisi uo za moj ogranak u okviru policijskog odeljenja.
ta zna o specijalnim slubama?
U pravu si. Nikada nisam uo za njih.
Manje-vie si vrlo spretno izbegavao redovne slube poslednjih sedam godina.
Oh, Mod, stvarno...
Specijalna sluba stvorena je radi onih koji iznenada postaju jako dosadni... toliko dosadni da naa svetla
zatrepere.
Sigurno nisam uinio nita tako grozno da...
Mi ne pratimo ono to ini. To kompjuter obavlja umesto nas. Mi samo proveravamo prvi diferencijalni
koeficijent grafike krivulje sa tvojim imenom. Tvoja krivulja krenula je otro navie.
Zar nismo dostojni ak ni da nam ispod nje stoji ime...
Mi smo najefikasnije odeljenje u policijskoj organizaciji. Shvati to kao hvalisanje ako eli. Ili pak kao
obavetenje.
Vidi, vidi, vidi, rekoh. Zeli li neto da popije? oveuljak u belom aketu nas ostavi, zbunjen
Modinom raskonom odeom, i lati se nekog drugog posla.
Hvala. Iskapila je pola ae kao da je, u stvari, bila mnogo jaa nego to bi se to moglo pomisliti na
osnovu onog zgiavka. Veinu kriminalaca se ne isplati progoniti. Uzmi na primer, vae poznate ucenjivae
Farnesvorta, Houka, Blavatskija. Pa onda sitne deparoe, prodavce droge na malo, provalnike, ili viceimpresarije. Prihodi, kako onih na vrhu tako i onih na dnu lestvice, prilino su ujednaeni. Oni ne izazivaju
ozbiljno ljuljanje drutvenog broda. O njima se stara redovna sjuba. Oni smatraju da dobro obavljaju taj
posao. Neemo sada o tome. Ali recimo da kakav mali prodavac droge pone da prerasta u prodavca na
veliko; da osrednji vice-impresario poeli da postane pravi pravcati ucenjiva; tada nastaju nevolje koje
nepovoljno utiu na drutvo. I tada specijalno odeljenje stupa na scenu. Imamo nekoliko tehnika
neverovatno uspenih.
Ispriae mi sve o njima, zar ne?
Onda daju bolje rezultate, odvrati ona. Jedna od njih je hologramsko uvanje obavetenja. Zna li ta
se dogada kada hologramsku plou presee na pola?
Trodimenzionalna slika... preseena na pola?
Ona odmahnu glavom. Dobija celu sliku, samo malo nejasniju, neznatno pomerenu iz fokusa.
To nisam znao.
A ako je ponovo prepolovi, postane jo nejasnija. Pa ak ako ima samo jedan kvadratni centimetar
izvornog holograma, ipak i dalje ima celu sliku... neprepoznatljivu, ali potpunu.
Promrmljah neto kao da sam zadivljen.

35

Svaka estica fotografske emulzije na ploi holograma, za razliku od fotografije, prua obavetenje o
celom prizoru koji je bio hologramiran. Analogno tome, kada kaem da uvamo hologramska obavetenja to
jednostavno znai da se svako obavetenje koje posedujemo
- recimo o tebi odnosi na tvoju celu karijeru, tvoju celokupnu situaciju, sveobuhvatnu napetost koja vlada
izmedu tebe i tvoje okoline. Specifine injenice o specifinim prekrajima ili krivinim delima preputamo
redovnoj slubi. Cim sakupimo dovoljno podataka koji nam odgovaraju, na metod postaje mnogo efikasniji
za praenje... Cak i predskazivanje... mesta gde se nalazi ili onoga to smera.
Zadivljujue, rekoh. To je jedan od najzaprepaujuih paranoidnih sindroma na koji sam ikada naiao.
Mislim na zapoinjanje razgovora s nepoznatom osobom u baru. esto sam po bolnicama sretao udne...
U tvojoj prolosti, nastavi ona samouvereno, vidim krave i helikoptere. A u ne tako dalekoj budunosti
helikoptere i sokolove'.
Reci mi, oh ti Dobra vetice zapada, otkud... To me je uznemirilo. Jer niko nije trebalo da zna o tom
poslu kod Tate Majklsa sem njega i mene. ak ni redovna sluba koja me je izvukla, onako poludelog, kada
sam u krugovima nasrtao na ivicu Pan Ama nije uspela da od mene dobije taj podatak. Kreditne kartice sam
pojeo kada sam video da me tamo ekaju, a serijske brojeve je, sa svega to je moglo nositi serijski broj,
skinuo neko ko je bio s struniji za to od mene: dobri gospodin Majkls mi se hvalio, prve noi koju sam na
farmi provodio usamljen i pijan, kako je to vrua roba iz Novog Hempira.
Ali zato plai me klie u koji e nas nemir uvui
- mi ti to sve govori?
Ona se osmehnu i osmeh joj iile iza vela. Obavetenje ima samo onda smisla ako se s nekim podeli,
izgovori njen glas'koji je dopirao sa mesta na kome joj se nalazilo lice.
Hej, stani, ja...
Moda e uskoro doi do povee sume novca. Ako sam dobro proraunala, stii u helikopterom punim
naj'PRIM. PREV : Soko se na engleskom kae HAWK (Houk) kako glase prezimena dvojice junaka.
boljih gradskih momaka koji e te odvesti im na nju spusti svoje male tople ake. To je deo obavetenja...
Ona napravi korak unazad. Neko stade izmedu nas.
Hej, Mod...!
Moe ga iskoristiti kako ti drago.
Bar je bio pun tako da bih inei nagle pokrete samo stvorio sebi neprijatelje. Ne znam nju sam izgubio, a
ipak stekao neprijatelje. Neke od tamonjih udnih spodoba: s masnim kosama koje su im visile zailjene pri
vrhovima. Trojica od njih imali su istetovirane zmajeve na kotunjavim ledima, jedan je nosio povez preko
oka, a jedan mi je zario u obraz nokte crne od katrana (proveli smo dva minuta u estokoj sveoptoj
makljai, u sluaju da niste uoili kada je do nje dolo. Ja jesam.) dok su neke ene vritale. Udarao sam i
izbegavao udarce, a onda se tok te strke izmenio. Neko je otpevao: Jasper! na pravi nain. to je znailo
da postoje vrue (obina, nespretna, redovna sluba koju sam izbegavao proteklih sedam godina) bila je na
putu ovamo. Tunjava je zatim nastavljena na ulici. Naao sam se izmeu dva odvratna prljavka koji su
obradivali jedan drugog na odgovarajui nain; ali uspeo sam da stignem do ruba gomile zadobivi tek
nekoliko posekotina koje su lako mogle biti i posledica brijanja. Borba se razbila na manje skupine, a ja sam
napustivi jednu naleteo na drugu koja se, to sam trenutak kasnije shvatio, u stvari, sastojaia od kruga ljudi
to su stajali oko nekoga ko je oigledno loe proao.
Neko je spreavao ljude da se suvie priblie.
Neko drugi ga je okrenuo.
Sklupan u lokvi krvi leao je onaj mali momak koga nisam video dve godine, a koji se nekada tako
uspeno oslobadao stvari koje mi nisu pripadale.
Pokuavajui da nikog ne udarim svojim koveiem, provlaio sam se izmedu ekia i nakovnja. Kada
sam ugledao prvog policajca svojski sam se potrudio da izgledam kao neko ko je upravo priao da vidi ta se
zbiva.
Upalilo je.
Krenuo sam zatim Devetom Avenijom i napravio tri neupadljivo brza koraka... Hej, stani! Stani ti
tamo...
Prepoznao sam taj glas (oslovio me je tek tako posle dve godine, a ipak sam ga prepoznao) ali se nisam
zaustavio.
ekaj! To sam ja, Houk!
Stao sam.

36

Njegovo ime jo niste proitali u ovoj prii; Mod je pomenula velikog Houka, koji je ucenjiva
multimilioner i operie na delu Marsa na kome nikada nisam bio (mada ima prste umeane u nezakonite
rabote u celom sistemu), a to je sasvim druga osoba.
Vratih se tri koraka prema ulazu.
Tamo se smejao jedan momak: Oh, ovee. Izgleda kao da si upravo uinio neto to nisi smeo.
Houk? obratih se senki.
Jo je bio u dobu kada je a dve godine rastao za otprilike jedan in.
I dalje se muva ovuda? upitah ga.
Ponekad.
Bio je to straan klinac.
Sluaj, Houk, moram da se izgubirn odavde. Bacih pogled unazad prema meteu.
U redu, on side na plonik. Mogu li i ja da podem?
Smeno. Aha udno sam se oseao to me on to pita. Hajdemo.
Kod uline svetiljke pola bloka dalje, primetio sam da mu je kosa jo bleda poput raspolovljenog bora.
Verovatno je bio strano prljav: imao je na sebi umazan crni denim sako, bez koulje; krajnje iznoene crne
farmerke hou da kaem da se to videlo i u mraku. Bio je bos; jedino ako to ve od ranije znate moete da
primetite u nekoj mranoj ulici da neko ve danima hoda bos po Njujorku. Kada smo stigli do ugla, on mi se
osmehnu ispod uline svetiljke i jae navue sako preko masnica i oiljaka koji su se protezali preko grudi i
stomaka. Oi su mu bile prodorno zelene. Prepoznajete li ga? Ako pak zbog neke greke u prenoenju
obavetenja po svetovima i svetiima niste shvatili o kome je re, da vam kaem da je pored mene du
Hadsona koraao Houk Peva,
Hej, kada si se vratio?
Pre nekoliko asova, odvratih mu.
ta si doneo?
Stvarno eli da sazna?
On gurnu ake u depove i istegnu vrat. Svakako.
Ispustih zvuk osoben za odrasle kad ih raesti neko dete. U redu. Ve smo jedan blok preli hodajui
pored vode; unaokolo nije bilo nikoga. Sedi. I tako je on opkoraio daske na stubovima, tako mu se sada
jedna noga klatila iznad svetlucave crne reke Hadson. Sedoh ispred njega i predoh palcem po ivici
koveia.
Houk je povio ramena i nagnuo se napred. Hej... Uputio mi je jedan upitni zeleni pogled. Mogu li da
pipnem?
Slegnuh ramenima. Samo izvoli.
ZahVatio ih je svojim kvrgavim prstima i izgrienim noktima. Podigao je dva, vratio ih nazad, podigao tri
druga. Hej! proaputa on. Koliko sve ovo zajedno vredi?
Otprilike desetostruko vie nego to se nadam da u dobiti. Moram ih se brzo otarasiti.
On baci pogled u pravcu svog stopala. Uvek ih moe baciti u reku.
Ne budi glup. Traio sam momka koji se nekada muvao oko tog bara. Bio je prilino efikasan. Na pola
Hadsona voda se penila oko podloge sputene na njenu povrinu. Na palubi je bilo parkirano desetak
helikoptera koje su bez sumnje prevozili do Patrolnog polja u blizini Verazana. Ipak sam nekoliko trenutaka
pogledom arao izmedu deaka i tog transporta, jer sam postajao paranoian zbog Mod. Ali brod je nestao u
tami. Veeras je moj ovek zadobio nekoliko posekotina
Houk je zavukao vrhove prstiju u depove i promenio poloaj.
I tako sam sada veoma nervozan. Nisam raunao na to da ih sve uzme, ali bar je mogao da me uputi na
neke druge ljude koji bi mogli.
Kasnije idem na jedan prijem, on zastade kako bi odgrizao slomljeni nokat na malom prstu, na kome bi
moda mogao da ih proda. Aleksis Spinel prireduje prijem za Reginu Abolafiju na Vrhu Kule.
Vrh Kule... ? Prolo je prilino vremena otkako se nisam druio sa Houkom. U deset je bio u samoj
kuhinji pakla, a u pono na Vrhu Kule...
Poi u samo zato to e tamo biti i Edna Silem.
Edna Silem je njujorka najstarija Pevaica.
Te veeri je ime senatorke Abolafije ve jednom promaklo iznad mene ispisano na osvetljenoj traci. Setih
se da sam u jednom od bezbrojnih asopisa koje sam prelistao dolazei ovamo sa Marsa, video ime Aleksisa
Spinela medu onima koji poseduju strano velike sume novca.

37

Voleo bih ponovo da vidim Ednu, primetih onako uzgred. Ali ona me se sigurno ne sea. Ljudi poput
Spinela, pripadnici njegovog drutvenog sloja igraju jednu malu igru, koju sam prozreo za vreme prve runde
svog poznanstva sa Houkom. Pobeduje onaj ko okupi najvie gradskih Pevaa pod istim krovom. U
Njujorku ima pet Pevaa (bori se za drugo mesto sa Luksom na Japetusu). Tokijo vodi sa sedam. Je li to
prijem dvoje Pevaa?
Verovatno etiri... ako ja podem.
Uvodni bal u ast novog gradonaelnika vredi etiri.
Podigoh obrvu na odreden nain.
Moram da saznam Re od Edne. Noas se menja.
U redu, rekoh. Ne znam ta si smislio, ali prihvatam igru. Zatvorih kovei.
Vratismo se peice do Tajms skvera. Kada smo stigli do Osme avenije i do prvog plonika od plastipleksa,
Houk zastade. Samo as. On zakopa sako do grla. U redu je.
Za oveka moje profesije verovatno najbolju kamuflau predstavlja kada luta njujorkim ulicama u
drutvu jednog Pevaa (pre dve godine dosta sam vremena proveo mozgajui da li je to mudro). Pokuajte
da se setite kada ste poslednji put videli svoju omiljenu Tro-De zvezdu kako zamie za ugao Pedeset i sedme
ulice. Budimo poteni. Da li biste primetili oveuljka u sakou od tvida na pola koraka iza njega?
Polovina ljudi pored kojih smo proli na Tajms skveru prepoznala je njega. On je verovatno bio
najarolikiji od svih Pevaa zbog svoje mladosti, pogrebnike odee, prljavih stopala i pepeljasto-blede
kose. Osmesi; suene oi; svega ih je nekoliko, u stvari, pokazalo na njega prstom ili se zablenulo.
Ko e zapravo biti tamo ko bi mogao da mi skine s vrata ovu robu?
Pa, Aleksis se hvali svojim pustolovnim duhom. Drugi bi mogli da se ugledaju na njega. A on ti moe
platiti vie no to bi dobio prodajui ih na ulici.
Hoe li mu rei da je roba vrua?
To e ga samo jo vie zaintrigirati. On je gmizavac.
Kako ti kae, prijatelju.
Spustili smo se do pod-poda. ovek u kabini za zamenu se upravo spremao da uzme novi od Houka, a
onda je podigao pogled. Zaustio je da izgovori tri-etiri nesuvisle rei dok se smeio, a onda nam je rukom
dao znak da prodemo.
Oh, ree Houk, hvala vam, veto glumei iznenadenje, kao da je to bilo prvi put, da mu se tako neto
divno dogodilo. (Pre dve godine mi je mudro rekao: im se na meni bude prvi put videlo da tako neto i
oekujem, prestae da mi se dogadaju sline stvari. Jo me je zadivljavao nain na koji je podnosio svoju
popularnost. Kada sam upoznao Ednu Silem i ovo joj pomenuo, odgovorila mi je s istom prostodunou:
Ali zbog toga smo i odabrani.)
U osvetljenim kolima sedeli smo na dugakom seditu; Houkove ake su poivale pored njega; jedno se
stopalo odmaralo povrh drugog. Nie od nas gomila ena u svetlim bluzama je vaui kokodakala i
pokazivala prstima trudei se da to niko ne primeti. Houk ih uopte nije primeivao, a ja sam se trudio da
niko ne primeti kako ih posmatram.
Pored prozora su promicali tamni obrisi.
Ispod sivog poda ulo se zujanje.
Usledio je trzaj.
Zatim naginjanje u stranu; izbili smo na povrinu.
A napolju se grad prekrio s hiljadu ljokica, koje je zatim odbacio i ostavio iza drvea Ft Trajona.
Odjednom su se prozori nasuprot nama osvetlili. S njihove spoljanje strane poeli su da promiu nosai
neke stanice. Stupili smo na platformu na kojoj je sipilo. Na natpisu je stajalo STANICA DVANAEST
KULA.
Medutim, kada smo stigli na ulicu, kia je prestala. Sa lia iznad zida cedila se voda niz ciglu. Da sam
znao da u nekoga povesti sa sobom traio bih od Aleksa da po nas poalje kola. Rekao sam mu da su anse
da dodem pedeset prema pedeset.
Jesi li siguran da nee imati nita protiv mog dolaska?
Zar nisi jednom ve bio ovde sa mnom?
Bio sam ovde gore i jednom pre toga, odvratih. I dalje smatra da...
On mi uputi mueniki pogled. U stvari, Spinel bi bio oduevljen da mu Houk dovue i celu bandu pravih
musavaca... Pevai su poznati po tim stvarima. Jedan lopov prijatne spoljanosti vie ili manje ne moe
Spinelu nakoditi. Pored nas se odronilo neko kamenje i poletelo prema gradu. Iza kapije s nae leve strane

38

prostirale su se u visinu bate koje su vodile ka prvoj od kula. Dvanaest ogromnih, luksuznih stambenih
zgrada ugroavalo je nie oblake.
Houk Peva, izgovori Houk U mikrofon pored kapije. Klik, pa tik-tik-tik i Klik. Peli smo se stazom
prema mnogobrojnim vratima od stakla.
Upravo je kroz njih izlazila gomila mukaraca i ena u veernjim haljinama. Ugledali su nas dok su bili iza
treeg niza vrata. Mogli ste videti kako se mrte primetivi derana koji je nekako uspeo da stigne do
predvorja (na trenutak sam pomislio da je jedna od njih Mod jer je na sebi imala usku haljinu od tkanine
koja ili, ali kada se okrenula video sam da joj je iice ispod vela tamno poput prene kafe); jedan od
mukaraca ga je prepoznao i neto rekao ostalima. Dok su prolazili pored nas svi su se osmehivali. Houk
uopte nije obraao panju na njih kao to je nije obraao ni na devojke u podzemnoj. Ali kada su proli, on
ree. Jedan od onih momaka je gledao u tebe.
Bah. Primetio sam.
Zna li moda zato?
Pokuao je da se seti da li smo se ranije ve sreli?
Jeste li?
Klimnuh. Gotovo na istom mestu gde sam tebe sreo, ali neposredno po izlasku iz zatvora. Rekoh ti da
sam ovde bio i pre no to si me ti doveo.
Oh.
Tri etvrtine predvorja bilo je zastrto plavim tepihom. Preostali prostor zauzimao je oazen u kome je stajao
niz od dvanaest stopa visokih reetki, okrunjenih zapaljenim eravicama. Samo predvorje bilo je tri sprata
visoko, zasvodeno tavanicom u obliku kupole i obloeno ogledalima.
Zavojiti stub dima kovrao se prema kitnjastoj reetci. Izlomljeni odrazi su skretali prema zavetrini i
ponovo se pojavljivali na zidovima.
Vrata lifta su obmotala oko nas svoje lisnate latice. Proimalo nas je sasvim izvesno oseanje da se ne
kreemo dok smo se sputali sedamdeset i dva sprata.
Izili smo na krov sa uredenom batom. Jedan veoma preplanuo i plavokos mukarac u padobranskom
odelu boje kajsije, ispod koga je nosio crnu rolku, side sa stenja (vetakog) izmedu paprati (prave) koja je
rasla du potoka (prava voda; lana struja).
Zdravo! Zdravo! Pauza. Neobino mi je milo to si ipak odluio da dode. Pauza. Mislio sam da
nee uspeti. Pravio je pauze kako bi Houku pruio priliku da me predstavi. Na osnovu mog odela Spinel
nije bio u stanju da razabere da li sam neka meavina Nobelovog laureata s kojim je Houk upravo veerao,
ili pak kakav lopov iji su maniri i moral bili ak na niem nivou od mojih.
Dozvoli da prihvatim tvoj aket, ponudi mu Aleksis.
Time je pokazao da ne poznaje Houka onako dobro kao to bi voleo da ljudi misle da ga poznaje. Ali
pretpostavljam da je bio dovoljno senzibilan da razabere, na osnovu sitnih ledenih promena na mladievom
licu, kako bi trebalo da zaboravi na svoju ponudu.
Klimnuo mi je, osmehujui se... ta je drugo mogao i da uini... a onda krenusmo ka mestu na kome su se
ljudi okupljali.
Edna Silem je sedela na providnom naduvenom jastuiu. Bila je nagnuta napred drei obema rukama
au s piem, i raspravljala o politici sa ljudima koji su ispred nje sedeli na travi. Prvo sam nju prepoznao
(kosa nimalo sjajna srebrnasta; glas hrapavo izazovan). Smeurane ake koje su joj virile iz manetni
neenstvenog odela i obavijale se oko pehara tresui se u skladu sa jainom kojom je naglaavala rei, bile
su pretrpane dragim kamenjem i srebrom. Kada sam ponovo skrenuo pogled na Houka, ugledao sam petoroestoro ljudi ija imena/lica prodaju asopise, muziku, alju ljude u pozorite (Deltin dramski kritiar, kako
da ga ovek ne prepozna), pa ak i matematiar iz Prinstona o kome sam itao pre nekoliko meseci kada je
ponudio objanjenje za kvazare/kvarke.
Bila je tu i jedna ena na koju mi se pogled stalno vraao. Kada sam je i po trei put pogledao prepoznao
sam u njoj kandidatkinju Novih konzervativaca, njihovog najizglednijeg kandidata za predsednika,
senatorku Abolafiju. Ruke su joj bile prekrtene i paljivo je sluala razgovor koji se sveo na razmenu
miijenja izmedu Edne i jednog preterano drutvenog mladia ije su oi bile naduvene verovatno usled
nedavnog navikavanja na kontaktna soiva.
Ali ne oseate li, gospodo Silem, da...
Kada predvidate da e se neto slino dogoditi ne smete zaboraviti da...
Gospodo Silem, video sam statistike koje...

39

Ne smete zaboraviti... glas joj postade napetiji, tii, tako da je muk izmedu rei bio isto onako velik
koliko je glas bio oskudan i metalan... da bi, kada bi sve, ba sve bilo poznato, statistike tvrdnje bile
nepotrebne. Nauka verovatnoe matematiki izraava nae neznanje, a ne nau mudrost. A to je
predstavljalo, po mom miljenju, zanimljivi drugi nastavak Modine lekcije; tada Edna podie pogled i
uzviknu. Hej, Haouk!
Svi se okrenue.
Ba mi je drago to te vidim. Luise, En, pozva ona: pre nas je stiglo jo dvoje pevaa (on taman, ona
bleda, oboje vitki poput breza; njihova lica podseala su na jezera bez dna ili pak na umu, jasnu i veoma
mirnu; mu i ena, promovisani su za Pevae zajedno, dan pre svog venanja pre sedam godina), ipak nas
nije napustio! Edna ustade, isprui ruke preko glava onih koji su sedeli, i oglasi se preko zglobova na
prstima kao da joj je glas bilijarski tap: Houk, ovde se neki ljudi prepiru sa mnom, a ni izdaleka ne znaju o
ovoj temi koliko ti. Ti e sada biti na mojoj strani, zar ne...
Gospodo Silem, nisam eleo da... zaulo se sa poda.
Buke joj se zatim rairie za est stepeni, prsti, oi i usta se rastvorie. Ti! Ja. Dragi moj, ako postoji iko
koga nisam ovde oekivala da vidim! Prolo je ve gotovo dve godine, zar ne? Blagoslovena Edna; mesto
gde smo ona, Houk i ja proveli zajedno jedno dugo, pijano vee vie je podsealo na onaj bar nego na Vrh
Kule. Gde si se krio?
Uglavnom na Marsu priznadoh. U stvari, upravo sam se danas vratio. Tako je zabavno kada neto
slino moe da izgovori na jednom mestu poput ovog.
Houk... obojica... (to je znailo da je ili zaboravila moje ime, ili me se tako dobro seala da nije elela
da ga oda) doite ovamo da mi pomognete da popijemo Aleksisevo dobro pie. Pokuao sam da se ne
osmehnem dok smo joj prilazili. Ako se iega seala, sigurno se prisetila i ime se bavim, te mora da je u
ovome uivala isto onoliko koliko i ja.
Primetih olakanje na Aleksisovom licu: sada je znao da sam neko mada jo nije znao koji neko.
Dok smo prolazili pored Luisa i En, Houk im uputi jedan od svojih blistavih osmeha. Oni mu uzvratie
jedva primetnim razvlaenjem usana. Luis klimnu. En napravi kretnju kao da eli da mu dodirne ruku, ali je
ne dovri; drutvo je uoilo ovu razmenu.
Saznavi ta elimo, Aleksis je stao da nam priprema velike ae eljenog pia sipavi ga preko
izlomljenog leda kada gospodin naduvenih oiju ustade ponovo spreman za raspravu. Ali, gospodo Silem,
ta onda smatrate da, na odgovarajui nain, oponira ovakvim politikim zloupotrebama? .
Regina Abolafija je na sebi imala belo svileno odelo. Nokti, usne i kosa bili su joj iste boje; na grudima joj
je bila zakaena runo izradena bakrena pribadaa. Uvek me je oaravalo da posmatram Ijude navikle da
budu u sreditu panje potisnute u stranu. Okretala je au i sluala.
Ja im se suprotstavljam, ree Edna. Houk im se suprotstavlja. Luis i En im se suprotstavljaju. Konano,
mi smo ti koje imate. Glas joj je. poprimio onaj autoritativan odjek koji su samo pevai u stanju da
postignu.
Zatim se Houkov smeh zaplete u nit razgovora.
Okrenusmo se.
Sedeo je prekrtenih nogu u blizini ivice. Pogledajte... proaputa on.
Pogledi ljudi krenue za njegovim. A njegov je bio uperen u Luisa i En. Ona, visoka i plava, on, taman i
vii od nje, stajali su veoma mirno, pomalo nervozno, zatvorenih oiju (Luisove usne su bile razmaknute).
Oh, proaputa neko ko je trebalo da zna vie od toga, oni e...
Posmatrao sam Houka, jer nikada ranije nisam bio u prilici da pratim ponaanje jednog Pevaa za vreme
nastupa drugog. Spojio je pocrnele tabane, uhvatio se za paleve i nagnuo napred, dok su mu ile na vratu
podseale na plave reke. Gornje dugme na aketu mu se otkopalo. Na vratnom prljenu nazirali su se
zavreci dva oiljka. Moda to niko sem mene nije primetio.
Video sam Ednu kako sputa au dok joj se u pogledu nazirao ponosni sjaj zbog onoga to e uslediti.
Aleks, koji je pritisnuo dugme na autobaru (udno kako je automatizacija postala nain gornjeg sloja da se
razmee vikom radne snage) za lomljeni led, podie pogled, vide ta se sprema, te pritisnu dugme za prekid
prethodno izdate naredbe. Autobar je zujao sve slabije dok nije utihnuo. Povetarac (vetaki ili pravi, ne bih
umeo da vam kaem) minu pored nas, a iz lisnatih kronji se zau ukanje.
Jedno za drugim, zatim u duetu, a onda ponovo pojedinano, Luis i En su pevali
Pevai su ljudi koji posmatraju stvari, a zatim odlaze da saopte drugima ono to su videli. Pevaima ih ini
njihova sposobnost da nateraju ljude da ih sluaju. To je najdivnije previe pojednostavljeno objanjenje
koje sam u stanju da vam pruim. Osamdeset estogodinji E1 Posado, video je u Rio de aneiru kako se

40

rui blok stambenih zgrada, otrao u Aveniju Sunca i poeo da improvizuje, kako sa stihom tako i sa metrom
(to i nije tako teko jer je portugalski jezik stihovno bogat, dok su mu suze klizile niz pranjave obraze, a
glas odzvanjao sunanom ulicom praen pljeskom njegovih aka. Na stotine ljudi se zaustavilo da ga slua;
prilo ih je jo stotinu; pa jo stotinu. A oni su ispriali stotinama drugih ono to su uli. Tri sata kasnije, na
stotine njih je stiglo na mesto dogadaja sa ebadima, hranom, novcem, lopatama i to je najneverovatnije, s
voljom i sposobnou da se organizuju i delaju tako organizovani. Nijedan Tro-Di izvetaj o kakvoj nesrei
nikada nije izazvao takvu reakciju. E1 Pasado se istorijski gledano smatra prvim Pevaem. Druga je bila
Mirijam iz grada na krovu Luksa, koja je trideset godina koraala metalnim ulicama opevajui slavu
Saturnovih prstenova... naseljenici nisu u stanju da gledaju u njih bez pomagala usled ultraljubiastih zraka
koje prstenovi stvaraju. Ali Mirijam, sa svojim udnim kataraktom, svako je jutro odlazila do ruba grada,
pogledala, videla i vraala se da opeva ono to je videla. Sve to ne bi imalo nikakvog znaaja da za onih
dana kada nije pevala zbog bolesti ili jednom zbog posete drugom gradu do koga se pronela njena slava
razmena akcija Luksa nije opala, a broj divljakih zloina porastao. Niko nije bio u stanju da to objasni.
Jedino su mogli da je proglase Pevaem. Zato je dolo do osnivanja institucije Pevaa, koja se proirila na
gotovo sva urbana sredita u celom sistemu? Pojedinci su mislili da je to bila spontana reakcija na masmedijske proizvode koji su nam zagluili ivot. Dok su se obavetenja irila svuda po svetovima pomou
Tro-Dija, radija i traka sa vestima, ona su sa sobom takode donosila i oseanje otudenosti od neposredno
steenog iskustva. (Koliko ljudi i dalje poseuje sportske manifestacije ili politike zborove sa malim
prijemnicima i slualicama u uima kako bi bili sigurni da se ono to vide odista dogaa? Prve Pevae
proglaavali su ljudi iz njihove okoline. Zatim je nastupilo razdoblje u kome je svako mogao sebe da
proglasi za Pevaa ako je to hteo, a ljui su ga ili prihvatali ili smehom ispraali u zaborav. U to vreme bio
sam ostavljen na nekom pragu gde me nisu eleli; veina gradova ima manje-vie ustanovljenu neslubenu
kvotu. Kada se danas ukae slobodno mesto, preostali Pevai odluuju ko e ga popuniti. Trai se da osoba
bude nadaren pesnik ili glumac, a takode da poseduje talenat koji se rada iz napetosti nastale izmedu
odredene linosti i mree publiciteta u koju Peva istog asa upada. Pre no to je postao Peva, Houk je
stekao izvesnu reputaciju kao autor knjige pesama koju je objavio kada mu je bilo petnaest godina. Obilazio
je univerzitete i itao svoje pesme, ali to mu nije donelo ba neku naroito veliku slavu, tako da je, one
veeri kada smo se sreli u Central parku, prijatno iznenaen to sam uo za njega (upravo sam proveo
ugodnih trideset dana kao gost grada i pravo je udo ta se sve moe nai u biblioteci Raka). To se zbilo
nekoliko nedelja poto je napunio esnaest godina. Trebalo je da bude proglaen za Pevaa kroz etiri dana,
mada su ga ve ranije obavestili o tome. Sedeli smo pored jezera do zore, a on je odmeravao, razmiljao i
muio se zbog nastupajue odgovornosti. Dve godine kasnije, on je i dalje bio najmladi Peva na svih est
svetova tokom proteklih est godina. Ali, da bi ostao Peva ovek ne mora da bude pesnik, mada su oni
uglavnom ili to ili glumci. Ipak na spisku koji obuhvata ceo sistem nalazi se i jedan luki radnik, dva
profesora univerziteta, naslednica silnih miliona, i bar dve osobe tako sumnjive prolosti da se ak inae
uvek gladna reklamna mainerija saglasila da nijednu pojedinost iz njihove prolosti ne preda u ruke
izdavaima. Ali bez obzira na njihovo poreklo ovi razliiti i plemeniti ivi mitovi pevali su o ljubavi, smrti,
promeni godinjih doba, drutvenim klasama, vladama, i strai u palati. Pevali su pred velikim i malim
gomilama, pojedinim radnicima koji su se vraali kui sa gradskih dokova, po zabitim ulinim okovima, u
klupskim kolima dnevnih vozova, u elegantnim batama na vrhu Dvanaest Kula i na odabranim soareima
Aleksa Spinela. Ali bilo je protivzakonito reprodukovati Pesme Pevaa putem mehanikih sredstava (u to
je spadalo i izdavanje tekstova) od kada su oni prerasli u instituciju, a ja potujem zakon, stvarno, u onoj
meri u kojoj samo ovek mog zanata moe da ini. Zato sam umesto rei Luisove i Enine pesme ponudio
ovo objanjenje.
Zavrili su, otvorili oi i stali da zure unaokolo s izrazom koji se mogao protumaiti i kao stidljivost, ali i
kao zadovoljstvo. Houk se naginjao sve vie napred posmatrajui ih s ushienim odobravanjem. Edna se utivo osmehivala.
Ja sam razvukao usta u osmeh koji se javlja na ovekovom licu kada ga neto neizmerno dirne i kada oseti
neizmerno zadovoljstvo. Luis i En su savreno pevali.
Aleks je ponovo poeo da die, zatim se osvrnuo unaokolo da vidi u kakvom su stanju ostali, video, a
zatim pritisnuo dugme na autobaru koji je poeo da zuji i lomi led. Nije usledilo tapanje, ve su se zauli
zvuci divljenja: ljudi su se klanjali, komentarisali, aputali. Regina Abolafija je prila Luisu da mu neto
saopti. Pokuavao sam da ujem ta mu je govorila sve dok mi Aleks nije aom dodirnuo lakat.
i
Oh, izvinite...

41

Premestio sam kovei iz jedne u drugu ruku i prihvatio pie smeei se. Kada se senatorka Abolafija
udaljila od dva Pevaa, oni su se drali za ruke i gledali jedno u drugo pomalo smeteno. Zatim su ponovo
seli.
Drutvo se podelilo u grupice koje su vodile razliite razgovore po batama i gajevima. Iznad naih glava
oblaci boje starog semia su zaklanjali mesec i sklanjali se.
Izvesno krae vreme ostao sam sam okruen drveem, sluajui muziku: jedan de Lasusov dvodelni
kanon, programiran za audio-generatore. Prisetih se jednog lanka u nekom od prolonedeljnih knjievnih
asopisa koji se mnogo itaju, u kome se tvrdilo da je to bio jedini nain da se ukloni oseanje taktova koje
je nametnula modernim muziarima petovekovna vladavina metra. Naredne dve nedelje e ovo predstavljati
prihvatljivu razonodu. Drvee je okruavalo kameni bazen; ali bez vode. Apstraktna svetla su se, ispod
plastine povrine, tkala i uplitala u jedan pomerajui izvor svetlosti.
Izvinite...
Okrenuh se i ugledah Aleksisa koji sada nije u rukama drao au sa piem, pa nije znao ta bi s njima.
Bio je nervozan.
... ali na mladi prijatelj mi je rekao da imate neto to bi me moglo zanimati.
Poeh da podiem kovei, ali Aleksis me zaustavi pokretom kaiprsta koji je prethodno podigao do
uveta (ve je njime preao od pojasa do kose i kragne).
U redu je. Ne moram jo da ih vidim. U stvari, radije bih izbegao da ih vidim. Imam jedan predlog.
Sasvim sigurno bi me zanimalo to to imate ako su odista onakvi kakve ih je Houk opisao. Ali jednog mog
ovdanjeg gosta mogli bi jo vie da zanimaju.
To mi je zvualo udno.
Znam da vam to zvui udno, proceni Aleksis, ali mislio sam da e vas zanimati jednostavno zbog
koliine novca koja je u igri. Ja sam ekscentrini kolekcionar i ponudiu vam cenu koja odgovara onome za
ta u da ih koristim: za mene su to komadi oko kojih se vode ekscentrini razgovori a zbog prirode kupljene
robe morao bih drastino da ograniim krug ljudi s kojima bih mogao o njima da razgovaram.
Klimnuh u znak slaganja.
Medutim, moj gost bi mogao mnogo bolje da ih iskoristi.
Moete li mi rei ko je taj gost?
Na kraju sam ipak upitao Houka ko ste, a on mi je stavio do znanja da sam na pragu velike drutvene
indiskrecije. Isto tako indiskretno bilo bi i da vama otkrijem ime svoga gosta. On se osmehnu. Ali
indiskrecija je jedan od boljih sastojaka goriva koje pokree drutvenu maineriju, gospodine Harvi
Kadvaliter-Eriksone... On se sauesniki ponovo osmehnu.
Nikada nisam bio Harvi Kadvaliter Erikson, ali .Houk je oduvek bio domiljato dete. Zatim mi jo neto
pade na um, prolete, magnati volframa, Kadvaliter-Eriksonovi iz Titisa na Tritonu. Houk ne samo da je bio
domiljat ve i velianstven kao to je uvek stajalo u svim asopisima i novinama.
Pretpostavljam da ete ponovo biti indiskretni i otkriti mi ko je taj tajanstveni gost?Pa, poe Aleksis uz osmeh maka koji se pogostio kanarincem, Houk se sloio sa mnom da bi velikog
Houka moglo zanimati to to imate tu unutra (on pokaza prstom) i odista ga zanima.
Namrtih se. Tada mi kroz glavu prode mnotvo sitnih, brzih misli koje u pretoiti u rei u dogledno
vreme. Veliki Houk?
Aleks klimnu.
Mislim da se u stvari nisam namrtio. Da li biste naeg rnladog prijatelja poslali ovamo na trenutak?
Kako elite. Aleks se pokloni i okrenu. Moda minut kasnije, Houk stie preko stena i izmedu drvea,
osmehujui se. Poto mu nisam uzvratio osmeh, on zastade.
Mmmmmm.... poeh ja.
On istegnu vrat.
Poeah se zglobom prsta po bradi. ... Houk, rekoh, jesi li uo za policijsko odeljenje pod nazivom
specijalna sluba?
uo sam za njih.
Iznenada su poeli jako da se zanimaju za mene.
Auh, izusti on iskreno zaprepaen. Izgleda da su veoma efikasni.
Mmmmm, ponovih.
Kai, upita Houk, kako ti se to dopada? Moj imenjak je ovde veeras. Ko bi rekao.
Aleks mi nita nije nagovestio. ta misli zato je ovde?
Verovatno pokuava da sklopi kakav sporazum sa Abolafijom. Sutra poinje njeno ispitivanje.

42

Tako. Ponovo razmislih o nekim stvarima koje su mi se maloas motale po glavi. Poznaje li neku
Mod Hinkl?
Njegov zbunjeni pogled mi je prilino uverljivo stavio do znanja da je ne poznaje.
Sebe smatra jednom od vanijih pripadnika tajanstvene organizacije koju sam pomenuo.
Stvarno?
Zavrila je na veeranji razgovor kratkom pridikom o sokolovima i helikopterima. Na susret koji je
potom usledio shvatio sam kao nebitnu sluajnost. Ali upravo otkrivam da se njene aluzije veeras u
potpunosti obistinjuju. Zavrteh glavom. Houk, iznenada sam uleteo u jedan paranoidni svet U kome ne
samo da zidovi imaju ui, ve verovatno i oi i prste sa dugakim kandama na kraju. Moe se pokazati da
su svi oko mene... ah, pa ak i ti... pijuni. Sumnjiva mi je svaka odvodna reetka, a za svaki dupli prozor
mislim da krije dogled, automat ili neto jo gore. Jedino mi jo nije jasno kako su te podmukle sile,
sveprisutne i svemone kakve jesu, navele tebe da me domaniu ovo zapleteno i davolsko...
Oh, prekini! On zabaci kosu unazad. Nisam te ja domamio...
Moda nisi svesno, ali specijalno odeljenje ima hologramski pohranjena obavetenja, a njihove metode su
podmukle i okrutne...
Rekoh da prekine. A onda se u istom asu ispodeavala sva sila sitnih neprijatnosti. Zar misli da bih
ja... Pretpostavljam da je tada shvatio koliko sam bio uplaen. Cuj, onaj drugi Houk nije neki sitni
deparo. On takode ivi u paranoidnom svetu u kome se i ti sada nalazi, s tom razlikom to je on u njemu
stalno. Ako je sada ovde, moe biti uveren da unaokolo ima bar isto onoliko njegovih ljudi oiju, uiju i
prstiju kao i od Mod Hikenluper.
Hinkl.
Nije bitno, to vai u oba smera. Nijedan Peva nee... Da li ti stvarno misli da bih ja...
Iako sam znao da sve te sitne neprijatnosti predstavljaju kraste koje su se uhvatile preko bola, rekoh: Da.
Jednom si neto uinio za mene, i ja...
Napravio sam ti samo jo nekoliko novih modrica. I to je sve.
Sve kraste spadoe.
Houk, rekoh. Dopusti da proverim.
On duboko udahnu. Zatim poe da otkopava bakarnu dugmad. Peevi aketa mu padoe u stranu. Svetlost
oboji njegova prsa pastelnim tonovima.
Osetih kako mi se javljaju bore na licu. Nisam eleo da sklonim pogled u stranu. Umesto toga itei sam
udahnuo, to je bilo isto tako loe.
On podie pogled. Ima ih mnogo vie nego kada si ovde bio poslednji put, zar ne?
Nastradae, Houk.
On slegnu ramenima.
Vie uopte ne znam koje sam ti ja napravio.
On poe da ih izdvaja.
Oh, ma hajde, rekoh previe otro. Postajalo mu je sve neprijatnije i dok sam tri puta udahnuo, video
sam kako posee za najdonjim dugmetom. Hej, momak, zaustih, pokuavi da odagnam oajanje iz svog
glasa, zato to ini?
A potom se potpuno iskljuih iz svega. Nema veeg oajanja od praznog glasa.
On slegnu ramenima, vide da ja to ne elim, i na trenutak mu u zelenim oima zaiskri bes. Ni to nisam
eleo. I tako on ree: Zna... dodirne neku osobu, lagano, neno, a to ak moda uini s ljubavlju. E pa,
pretpostavljam da onda neki deli obavetenja stigne do mozga gde ga neto protumai kao zadovoljstvo.
Moda neto tamo gore u mom mozgu tumai to obavetenje sasvim pogreno...
Zavrteh glavom. Ti si Peva. Pretpostavlja se da su svi Pevai ekscentrini; ali...
Sada je on vrteo glavom. A zatim iz njega provali bes. Video sam kako taj izraz prelazi preko svih mesta
koja su osetila bol, zahvata ostale crte njegovog lica, a zatim nestaje ne pretoivi se u re. On jo jednom
spusti pogled na rane koje su opasavale njegovo mravo telo.
Zakopaj to, mome. Izvini to sam bilo ta rekao.
Na pola revera njegove ake se zaustavie. Zar stvarno misli da bih te ja izruio?
Zakopaj se.
On to uini. A zatim ree: Oh. A potom: Zna li da je pono.
Pa?
Edna mi je upravo saoptila Re.
Kako glasi?

43

Ahat.
Klimnuh.
On zakopa kragnu. O emu razmilja?
O kravama.
Kravama? iznenadi se Houk. Kako o kravama?
Jesi li ikada bio na farmi za proizvodnju mleka?
On odmahnu glavom.
Da bi se dobilo to vie mleka krave dre u gotovo obamrlom stanju. Hrane ih intravenozno, tenou
koja dotie iz velikog rezervoara putem itavog spleta sve manjih i manjih cevi dok ne stigne do svih tih
visoko isplativih poluleeva.
Video sam slike.
Ljudi.
... i krave?
Preneo si mi Ee. I ona sada poinje da otie, da se grana, jer ja je prenosim drugima, a oni opet drugima,
dok sutra u pono...
Idem da dovedem..
Houk?
On se osvrnu. Molim?
Kae da smatra kako neu postati rtva nikakvog zameateljstva tajanstvenih sila koje znaju vie od
nas... U redu, to je tvoje miljenje. Ali im se otarasim ove robe, izii u odavde na nkjzbunjujui nain koji
si ikada video.
Dve male bore pojavie se na Houkovom elu. Jesi li siguran da ve nisam prisustvovao neem
slinom?
U stvari, ini mi se da jesi. Konano sam se osmehnuo.
Oh, ree Houk, a zatim ispusti zvuk koji je podseao na smeh, a u stvari je predstavljao samo uzdah.
Doveu ti velikog Houka.
I on nestade medu drveem.
Podigoh pogled prema romboidima meseine medu liem.
Zatim spustih pogled prema koveiu.
Tamo gore medu stenama, zaobiavi visoku travu, pojavio se veliki Houk. Na sebi je imao sivo veernje
odelo; sivu svilenu rolku. Lobanja iznad izrovaenog lica bila mu je potpuno obrijana.
Gospodin Kadvalite -Erikson? On isprui ruku.
Prihvatih je; sitne otre kosti u mlohavoj koi. Da li vas neko zove gospodin...?
Arti.
Arti Houk? Pokuao sam da ostavim dojam kao da uopte ne primeujem njegovo sivo odelo.
On se osmehnu. Arti Houk. Ah, kada sam odabrao to ime bio sam mlai od naeg prijatelja tamo dole.
Aleks kae da imate... pa, izvesne stvari koje nisu u stvari vae. Koje vam ne pripadaju.
Klimnuh.
Pokaite mi ih.
Reeno vam je da...
Prekinuo me je jednim pokretom ake. Hajde, dajte da ih vidim.
On isprui aku, ljubazno se osmehujui poput kakvog slubenika banke. Predoh palcem preko patenta
koji je radio na principu pritiska. Poklopac zaita. Kaite mi, poeh, zagledavi se u njegovu glavu koja
je ostala pognuta jer je eleo da vidi ta to imam, ta treba preduzeti u vezi sa specijalnom slubom?
Izgleda da su se okomili na mene.
Glava se podie. Iznenadenje se lagano pretvori u neravnomerno cerenje. Oho.gospodine KadvaliterEriksone! On me otvoreno odmeri. Prihodi treba da vam budu ustaljeni. Potrudite se da takvi i ostanu,
jedino to moete da uinite.
Ako ove otkupite po iole pristojnoj ceni to e biti malo potee.
Mogu misliti. Moda, ako vam dam manje novca...
Poklopac ponovo zaita.
... ili, pak, moete pokuati da se posluite sopstvenim mozgom i da ih nadmudrite.
Mora da ste ih jednom nadmudrili. Sada ste moda ravnopravni, ali niste uvek bili.

44

Arti Houk lukavo potvrdno klimnu. Pretpostavljam da ste naleteli na Mod. E, pa, onda pretpostavljam da
treba da vam estitam. Ali ujedno i izjavim sauee. Volim da inim ono to prilii.
Izgleda da vi znate da vodite rauna o sebi. Hou da kaem, primetio sam da se ne meate sa gostima.
Veeras se ovde odravaju dva prijema, odvrati Arti. ta mislite kuda to Aleks nestaje svakih pet
minuta?
Namrtih se.
Onaj izvor svetlosti tamo medu stenama, on pokaza prema mojim stopalima, je u stvari... mandala sa
pokretnim bojama na naoj tavanici. Aleks, on se zakikota, se provlai ispod kamenja na mestu gde se
nalazi paviljon orijentalnog sjajnog...
... a posebna lista gostiju na vratima?
Regina je na obe. Ja sam na obe. Takode i mali, Edna, Luis i En...
Zar ja treba sve to da znam?
Pa, doli ste s osobom koja je na obe liste. Samo sam mislio... On zastade.
Loe sam krenuo. Pa dobro. Umetnik za brze izmene prilino rano naui da je faktor verovatnoe u
oponaanju nekoga u zavisnosti od sopstvenog poverenja u neprikosnoveno pravo da sve pode naopako.
Imam predlog, rekoh. Kako bi bilo da vam ovo dam u zamenu za, podigoh kovei, neka
obavetenja.
elite da saznate kako da izbegnete Modine kande? On stade da vrti glavom. Bio bih veoma glup da
vam to otkrijem ak i kada bih mogao. Pored toga, uvek vam ostaje porodino bogatstvo. Lupkao je palcem
po prednjem delu koulje. Veruj mi, mome, Arti Houk to nije imao. Nita slino nisam imao. On zavue
ake u depove. Daj da vidimo ta to ima.
Ponovo otvorih kovei.
Houk je izvesno vreme pregledao njegov sadraj. Posle nekoliko trenutaka podie ih nekoliko, okrenu,
vrati ih i ponovo spusti ake u depove. Dau ti za njih ezdeset hiljada, u ispravnim kreditnim ekovima.
A ta je sa obavetenjem koje me je zanimalo?
Nita ti neu rei. On se osmehnu. Neu ti rei ni koliko je sati.
Na ovom svetu ima svega nekoliko uspenih lopova. Na ostalih pet ima ih jo manje. Volja za kradom
predstavlja pokretaku snagu koja vodi ka apsurdu i neukusu. (Oni talentovani su poetini, teatralni,
poseduju izvestan izopaen dar...). Ali to je volja, kao to je volja i naredivanje, mo, ljubav.
U redu, rekoh.
Negde iznad nas zauo sam slabo zujanje.
Arti mi uputi jedan blagonaklon pogled. Posegnu ispod revera svog sakoa i izvue odatle pregrt kreditnih
knjiica grimizno obrubljene knjiice sastojale su se od ekova u vrednosti od po deset hiljada svaki. On
otcepi jedan. Dva. Tri. etiri.
Moete li ovoliko da uloite bez problema?..
Sta mislite zbog ega me Mod progoni?
Pet. est.
U redu, rekoh.
Da uraunamo i kovei? zapita Arti.
Zamolite Aleksa da vam da neku papirnatu kesu. Ako elite mogu ih poslati...
Predajte mi ih ovde.
Zujanje je postajalo sve blie.
Pruih mu otvoreni kovei. Arti zavue u njega obe ake. Trpao ih je u depove na kaputu, pantalonama;
siva tkanina nadula se od uglastog kamenja. On se osvrnu levo, desno. Hvala, ree on. Hvala. Zatim se
okrenu i pouri niz padinu sa gomilom raznih stvari koje sada nisu bile njegove.
Pogledah kroz lie prema buci koja je odozgo dopirala, ali nita nisam uspeo da razaberem.
Zatim sam se pognuo i poloio na tle moj rastvoreni kovei. Otvorih stranji odeljak u kome sam drao
stvari koje su mi pripadale i stadoh uurbano da preturam po njima.
Aleks je upravo nudio onom momku naduvenih oiju jo jedan viski, a taj gospodin se raspitivao: Da li je
neko video gospodu Silem? Kakvo to zujanje dopire odozgo? kada preko stenja poe da se vritei
pribliava jedna krupna ena umotana u veo tkanine koja ili.
ake je bila zarila u prekriveno lice.
Aleks prosu sodu po rukavu, a mukarac ree: Oh, moj boe! Ko je To?
Ne! Vritala je ena. Oh, ne! Pomozite mi! vritala je i mlatarala izboranim prstima na kojima je
svetlelo prstenje.

45

Zar je ne prepoznajete? Bio je to Houk koji je nekom poverljivo aputao. To je Henrijeta, kontesa od
Efingema.
Preuvi to, Aleks joj pohita u pomo. Medutim, kontesa se provue izmeu dva kaktusa i nestade u
visokoj travi. Tada celo drutvo krenu za njom. Muvali su se po ipraju kada se jedan elavi gospodin u
crnom smokingu, sa leptir manom i irokim pojasom nakalja i ree veoma zabrinutim glasom: Izvinite,
godpodine Spinel?
Aleks se okrenu.
Gospodine Spinel, moja majka...
Ko ste vj'? Ova upadica je krajnje uznemirila Aleksa.
Gospodin objavi: asni Klement Efingam, a nogavice njegovih pantalona zaleprae kao da je dunula
oluja dok se pripremao da udari petom o petu. Ali glas ga izdade. Izraz lica mu postade meki. Oh, ja...
moja majka, gospodine Spinel. Bili smo dole, sa drugom polovinom vaih gostiju, kada je odjednom postala
veoma uzbuena. Otrala je ovamo gore... oh, a rekao sam joj da to ne ini! Znao sam da e vas to
uznemiriti. Ali morate mi pomoi! Zatim podie pogled.
Ostali su ga sledili.
Helikopter je zaklonio mesec, sputajui se i smetajui ispod svojih magliastih dvostrukih elisa.
Oh, molim vas.... ree onaj gospodin. Pogledajte tamo! Moda se vratila dole. Moram pogledavi na
brzinu u oba pravca je pronai. On pohita u jednom pravcu dok su svi ostali krenuli na drugu stranu.
Zujanje je iznenada prekinuto treskom. Zatim se pretvorilo u tutnjavu, kada su plastini delovi providnog
krova stali da padaju kroz granje i udaraju o stenje...
Uspeo sam da stignem do lifta i ve sam spustio palac na ivicu otvaraa koveia, kada se Houk provue
kroz razmaknute listove. Elektrino oko stade da ih rastvara. Celom pesnicom udarih po dugmetu za
zatvaranje vrata.
Deak posrnu, udari ramenima o zidove, a zatim povrati dah i ravnoteu. Hej, iz onog helikoptera izlaze
policajci.
Koje je, bez sumnje, lino odabrala Mod Hinkl. Skinuh i drugu belu obrvu. Nala je svoje mesto u
koveiu povrh plastidermskih rukavica (smeuranih, debelih plavih vena, dugakih ahatskih providnih
noktiju) to su bile Henrijetine ake, koje su leale medu ifonskim naborima njenog sarija.
Zatim je poelo natezanje oko sputanja. asni Klement je jo napola prekrivao moje lice kada su se vrata
otvorila.
Sivo u sivom, sa krajnje turobnim izrazom na licu, veliki Houk se promigolji kroz vrata. Iza njega ljudi su
igrali u savreno izgraenom paviljonu u orijentalnom stilu (i sa mandalom od pokretnog svetla na tavanici).
Arti me preduhitri u zatvaranju vrata. Zatim me nekako udno pogleda.
Ja samo uzdahnuh i zavrih sa skidanjem Klema.
Tamo gore je policija? ponovi veliki Houk.
Arti, rekoh zakopavajui pantalone, ini se da si u pravu. Kola ponovo postigoe uobiajenu brzinu.
Uzbuden si koliko i Aleks. Skinuh smoking, prevrnuh rukave, oslobodih jedan zglavak, te strgnuh
utirkani beli plastron sa crnom leptir manom i smotah ga u kovei zajedno sa ostalim plastronima;
okrenuh sako i navukoh dobri stari sivi bljezer riblje kosti Hauarda Kalvina
Evingstona. Hauard je (poput Henka) crvenokos (ali nema tako kovravu kosu).
Veliki Houk izvi obrijane obrve kada zgulih Klementovu elu i rastresoh vlastitu kosu.
Primetio sam da vie ne nosite sa sobom sve one glomazne stvari po depovima.
Oh, pobrinuo sam se za njih, ree on nerado. One su na sigurnom.
Arti, poeh, podeavajui svoj glas prema dubokom, izazivakom, prirodnom Hauardovom baritonu:
mora da sam zbog svoje bestidne tatine pomislio da su te trupe redovne policije ovde zbog mene...
Veliki Houk zafrkta: Ne bi imali nita protiv kada bi se i mene doepali.
Houk upita iz svog ugla: Doveli ste sa sobom ovamo i svoje momke iz obezbedenja, zar ne Arti?
Pa ta?
Samo se na jedan nain moe izvui iz ovoga, zasikta Houk na mene. Sako mu je bio raskopan do
pola i otkrivao prsa puna oiljaka.
Ako te Arti povede sa sobom.
Odlina ideja, zakljuih. elite li da vam za tu uslugu vratim nekoliko hiljada?
Ideja ga ba nije oduevila. Od vas nita ne elim. Zatim se okrenu ka Houku. Ali od tebe, mali, da. Ne
od njega. uj, nisam se pripremio za susret sa Mod. Ako eli da ti prijatelja izvuem odavde, morae neto
da uini za mene.

46

Deak je bio zbunjen.

Uinilo mi se da je Artijevo lice na trenutak poprimilo samozadovoljan izgled, ali ubrzo se na njemu
ponovo ogledala samo zabrinutost. Mora smisliti neki nain da u predvorje dovue mnogo ljudi, i to
brzo.
Upravo sam se spremao da upitam zbog ega, ali tada jo nisam znao razmere Artijevog obezbedenja.
Spremao sam se da pitam i kako, ali u tom trenutku osetio sam kako mi pod pritiska stopala, videh da se
vrata otvaraju. Ako ti to ne pode za rukom, veliki Houk zarea na Houka, nijedan od nas se nege izvui
odavde. Nijedan!
Nisam imao pojma ta e mali preduzeti, ali kada sam krenuo za njim ka predvorju, veliki Houk me epa
za ruku i prosikta: Kud si naumiio, idiote!
Napravih korak unazad. Arti je pritiskao dugme za otvaranje vrata.
Houk otra prema bazenu. I baci se unutra.
Kada je stigao do posuda sa eravicama na njihovim dvanaest stopa visokim tronocima, on stade da se
penje.
Povredie se! proaputa veliki Houk.
Bah, rekoh, ali mislim da moj cinizam nije dopro do njega.
Ispod velike posude sa vatrom Houk se izvijao. Zatim se neto ispod njega otkailo. Neto je zakloparalo!
A neto pljusnulo u vodu.
Vatra je zahvatila celo telo i zajedno s njim uletela u bazen, u kome je sve poelo da vri i tutnji kao u
paklu.
Crna strela sa zlatnom glavom Houk je zaronio.
Ugrizao sam se za usta kada se oglasio alarm. Preko plavog tepiha pristizala su etvorica u uniformama.
Druga skupina koja se kretala u suprotnom pravcu ugledala je vatru, a jedna ena je vrisnula. Poeo sam
ponovo da diem, razmiljajui o tome da su tepih, zidovi i tavanica verovatno otporni na vatru. Ali sve sam
manje u to verovao posmatrajui vatreni pakao koji se dizao uvis ezdesetak stopa.
Houk izroni u uglu bazena na jednom mestu koje jo nije zahvatila vatra i prebaci se na tepih sve vreme
drei ake preko lica. A onda stade da se kotrlja, kotrlja. Potom se ispravi.
Jo jedan lift izbaci svoj tovar putnika koji su zurili i dahtali. Kroz vrata je upravo poela da nadire ekipa
sa opremom za gaenje poara. Alarm se i dalje uo.
Houk se okrenu daosmotri desetak ljudi u predvorju. Voda koja se cedila sa njegovih glatkih nogavica
stade da natapa tepih. Vatra je pretvorila kapi vode na njegovom obrazu i kosi u svetlucavi bakar i krv.
On lupi pesnicama po mokrim bedrima, duboko udahnu vazduh, nadjaa tutnjavu zvona i aputanja, i poe
da peva.
Dvoje ljudi se povue nazad u ona dva lifta. Kroz vrata ih nahrupi jo pet-est. Liftovi se vratie posle pola
minuta, donevi po desetak ljudi svaki. Shvatih da je poruka poela da kola po zgradi: u predvorju peva
jedan Peva.
U predvorju je svakog trenutka bilo sve vie ljudi. Vatra je tutnjala, oni koji su se trudili da je ugase stajali
su unaokolo, a Houk je, stojei razmaknutih nogu na plavom tepihu, pored bazena u plamenu pevao i pevao
o jednom baru na Tajms skveru punom lopova, drogiranih, kavgadija, pijanaca, suvie starih ena da trguju
onim to im je jo preostalo za trgovinu i to su jo hteli da plate samo oni najprljaviji; o mestu, na kome je,
ranije te veeri; izbila tunjava i o jednom starcu koji je zadobio smrtonosnu ranu u tom sukobu.
Arti me povue za rukav.
ta?...
Hajdemo, prosikta on.
Vrata lifta se zatvorie iza nas.
Lagano smo promicali kroz skupinu paljivih slualaca, zaustavivi se katkad da malo sluamo. Stvarno
nisam bio u stanju da odam Houku duno potovanje. Za vreme tog sporog probijanja uglavnom sam se
pitao kakvo to obezbedenje ima Arti:
Stojei iza jednog para u ogrtaima za kupanje koji je zurio u taj pakao, zakljuio sam da je sve bilo
jednostavno smiljeno. Arti je samo eleo da se provue kroz gomilu ljudi neopaen, te je stoga zatraio od
Houka da mu stvori uslove za to.
Na putu do vrata morali smo da prodemo kroz pravi kordon policajaca iz redovne slube koji, verujem, da
nisu bili ni u kakvoj vezi sa onima to se moda dogadalo u bati na krovu; oni su se jednostavno okupili da
vide poar, a onda ostali da uju Pesmu. Kada je Arti potapao jednoga po ramenu, kako bi proao, rekavi:
Izvinite, molim vas, policajac ga je pogledao, okrenuo se na drugu stranu, i napravio maksenetovsku

47

grimasu. Jo jedan policajac je primetio ovu razmenu znakova, dodirnuo onog prvog za ruku i otro na
trenutak zatresao glavom. Zatim su se obojica krajnje svrsishodno ponovo okrenuli ka Pevau. Dok se
zemljotres u mojim grudima stiavao, zakljuio sam da splet agenata iz obezbedenja velikog Houka i onih
drugih, manevrie i spletkari kroz predvorje u plamenu, i posluje s takvom profinjenou i sloenou da bi
svaki ovek koji bi pokuao da sve povee i shvati osudio sebe na potpunu paranoju.
Arti otvori poslednja vrata.
Koraknuh iz prostorije sa erkondinom u no.
Pourismo niz rampu.
Hej, Arti...
Ti podi onim putem. On pokaza niz ulicu. A ja u ovim.
A... kuda ovaj put vodi? Pokazah u mom pravcu. Do pod-pod-podzemne stanice Dvanaest Kula.
Sluaj, izvukao sam te odande. Veruj mi, izvesno vreme e biti bezbedan. Hajde, podi i uhvati voz koji e
te odvesti na neko zanimljivo mesto. Zdravo. Podi sada. Potom Arti veliki Houk gurne pesnice u depove i
pohita uz ulicu.
Ja se uputih niz ulicu drei se zidova, oekujui da me neko pogodi strelicom i oamuti iz kola u prolazu,
ili smrtonosnim zrakom iz ukrasnog grmlja.
Stigoh do podzemne.
Nita se nije dogodilo.
Ahat je smenio Malahit.
Turmalin:
Beril (u toku tog meseca napunio sam dvadeset estu):
Porfir:
Safir (tog meseca uzeo sam onih deset hiljada koje nisam rasitnio i uloio ih u Lednik, potpuno zakonsku
palatu sladoleda na Tritonu prvu i jedinu palatu sladoleda na Tritonu koja je postigla pravi bum; svim
ulagaima se uloeni novac osamstostruko vratio. ne alim se. Dve nedelje kasnije izgubio sam pola te
zarade na narednu gomilu besmislenih i ilegalnih gluposti, i oseao sam se jako potiten, ali Lednik je
nastavljao da mi nadoknaduje gubitke. Pristigla je i nova Be):
Cinober:
Tirkiz:
Tigrovo oko:
Hektor Kalhous Ajzenhover se konano primirio i proveo ova tri meseca uei kako da postane ugledan
lan gornje srednje klase u podzemlju. To je pria za sebe, i to dugaka. Poslovanje naveliko; zajedniki
zakon; kako unajmiti pomo: Vau! Ali sioenost ivota me je uvek privlaila. Uspeo sam sve da savladam.
Osnovno pravilo je i dalje isto: paljivo posmatraj, uspeno oponaaj.
Granit:
Topaz (Tu re sam proaputao na krovu Trans-satelitske energetske stanice i zbog nje su moji plaenici
poinili dva ubistva. I znate ta? Nita nisam osetio):
Tafit:
Bliio se kraj Tafita. Vratio sam se na Triton iskljuivo zbog posla oko Lednika. Bilo je jasno, prijatno
jutro: posao sam uspeno obavio. Odluio sam da uzmem slobodno poslepodne i odem da obidem Gorske
potoke.
... visina dve stotine trideset jardi, objavi vodi i svi oko mene se oslonie o ogradu i zagledae kroz
plastini hodnik ka stenama od smrznutog metana koji je lebdeo kroz Neptunov hladnozeleni sjaj.
Svega nekoliko jardi niz ispust, dame i gospodo, moete prvi put videti Izvor Ovoga Sveta, gde je, pre,
vie od milion godina, neka tajanstvena sila koju nauka jo nije u stanju da objasni prouzrokovala otapanje
dvadeset pet kvadratnih milja zaledenog metana u toku svega nekoliko asova, a za to vreme je vrtlog
dvostruko dublji od Grand kanjona na Zemlji bio zarobljen za nastupajue vekove kada je temperatura
ponovo opala...
Ljudi su se kretali niz hodnik kada sam je ugledao kako se smei. Kosa mi je danas bila crna i natapirana, a
koa tamnokestenjasta.
Pretpostavljam da sam bio suvie samouveren, i zbog toga se zadrao u njenoj blizini. ak sam razmiljao
o tome da joj pridem. Ali ona je celu tu igru prekinula iznenada se okrenuvi prema meni i rekavi potpuno
bezizraajno: Oho, nije li to Hamlet Kaliban Enobarbus!

48

Povevi se za starim refleksima moje lice je ve poprimilo zbunjeno-namrteni izraz na kome je treperio
popustljiv osmeh. ao mi je, ali mislim da ste se zabunili... Ne, nisam to kazao. Mod, rekoh, jesi li dola
ovamo da mi saopti da je red na mene?"
Na sebi je imala nekoliko nijansi plave boje, i veliki plavi bro na ramenu, oigledno od stakla. Pa ipak,
shvatio sam dok sam promatrao ostale turiste, da je ona bila daleko neupadljivija iako krajnje ukusno
odevena (Eegina je pobedila na izborima tokom Porfira kostimi s pantalonama su se ponovo vratili u modu)
od mene. Ne, odvrati ona. Na odmoru sam. Kao i ti.
ali se? Zaostali smo iza skupine. Ti se ali.
Specijalna sluba sa Zemlje nema nikakva slubena ovlatenja na Tritonu, dok sa specijalnim slubama
na drugim svetovima saradujemo. A poto si ti doao ovamo sa novcem i kako si najvie zaradio, bar to se
tie onoga to znamo, na Ledniku, redovna sluba Tritona bi moda bila srena da te se doepa, ali
specijalna sluba jo nije poela da te progoni. Ona se osmehnu. Jo nisam posetila Lednik. Ba bi bilo
lepo kada bih mogla da priam kako me je tamo odveo jedan od vlasnika. Moemo li da odemo tamo na
sodu, ta misli?
Vrtlone strane Izvora Ovog Sveta nestae u opalnom sjaju. Turisti su zurili, a vodi je nastavio da izlae
podatke o refrakciji i uglovima inklinacije.
Mislim da mi ne veruje, ree Mod.
Moj pogled joj je potvrdio da je u pravu.
Jesi li ikad petljao neto sa drogom? upita ona iznenada.
Namrtih se.
Ne, ozbiljno te pitam. elim neto da pokuam i neto da ti objasnim... to je sr obavetenja koje bi
moglo oboma da nam olaka ivot.
Nita ozbiljno, odvratih. Siguran sam da sva obavetenja ima u svojim dosijeima.
Bavila sam se time krajnje ozbiljno nekoliko godina, primeti Mod. Pre no to sam dospela u specijalnu
slubu, bila sam u diviziji za narkotike redovnih snaga. Ljudi s kojima smo imali posla dvadeset etiri asa
dnevno bili su narkomani, preprodavci. Da bismo pohvatali krupne ribe, morali smo da se sprijateljimo sa
malima. Da bismo pohvatali one jo krupnije morali smo da postajemo prijatelji krupnih. Morali smo da
imamo dnevni raspored isti kao i oni, da govorimo istim jezikom, da mesecima ivimo u istim ulicama, u
istoj zgradi. Ona se udalji od ograde kako bi propustila jednog maliana. Morali su dva puta da me alju
na leenje dok sam bila u narko-jedinici. Ali bila sam uspenija od veine.
Na ta cilja?
Na ovo. Ti i ja se sada kreemo u istim krugovima, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog profesije koju si
odabrao. Iznenadilo bi te da sazna koliko imamo zajednikih poznanika. Nemoj se preneraziti ako jednog
dana naletimo jedno na drugo dok prelazimo preko Kraljevskog trga u Beloni, a zatim dve nedelje kasnije
upadnemo u isti restoran na ruak u Luksu na Japetu. Iako se radi o krugovima prikrivenih svetova, oni su
isti, i ne ba mnogo veliki.
Ma hajde. Mislim da mi glas nije zvuao ba mnogo sretno. Hajde da ti kupim taj sladoled.
Krenusmo nazad niz stazu za peake.
Zna, ree Mod, ako ti uspe da dovoljno dugo ne dopadne aka ovdanjoj specijalnoj slubi ili onoj sa
Zemlje, moda e ostvariti ogroman prihod koji e ravnomerno rasti. Za to e ti moda biti potrebno
nekoliko godina, ali nije neizvodljivo. Nema razloga da i u privatnom ivotu budemo neprijatelji. Moda e
jednog dana stii do take kada vie nee biti zanimljiv. Kao plen specijalnoj slubi. Oh, i dalje bismo se
vidali, naletali jedno na drugo. Veliki broj obavetenja dobijamo od ljudi odozgo. Jasno ti je da smo takode u
stanju da ti pomognemo.
Opet si pravila holograme.
Ona slegnu ramenima. Lice joj je izgledalo krajnje sablasno osvetljeno bledom svetlou ove planete.
Kada stigosmo do vetakog osvetljenja grada, ona ree: Oh, nedavno sam srela dvoje tvojih prijatelja,
Luisa i En.
Pevae?
Ona klimnu.
Ne poznajem ih ba dobro.
ini se da oni znaju dosta toga o tebi. Verovatno preko onog drugog Pevaa, Houka.
Oh, primetih. Jesu li rekli kako je?
Proitala sam pre dva meseca da se oporavlja. Ali od tada nemam vesti.
Toliko i ja otprilike znam, odvratih.

49

Videla sam ga samo jednom, ree Mod, i to onda kada sam ga spasla.
Arti i ja smo se izvukli iz predvorja pre no to je Houk zavrio. Narednog dana sa trake-vesti saznao sam
da je, kada je zavrio Pesmu, zbacio sako, skinuo pantalone i vratio se u bazen.
lanovi ekipe za borbu protiv poara istog asa su se prenuli; ljudi su stali da tre onaokolo i da vrite;
spasen je, ali mu je sedamdeset procenata tela bilo prekriveno opekotinama drugog i treeg stepena.
Revnosno sam se trudio da ne mislim na to.
Tj ga spasla?
Da. Nalazila sam se u helikopteru koji se spustio na krov, ree Mod. Mislim da bi bio zadivljen da si
me video.
Oh, primetih. Kako si dospela tamo dole i uspela, da ga izvue?
Kada ste krenuli, Artijevo obezbedenje uspelo je da onemogui saobraanje liftova iznad sedamdeset
prvog sprata, tako da smo stigli u predvorje tek kada ste vas dvojica napustili zgradu. Tada je Houk pokuao
da...
Ali, u stvari, ti si ga lino spasla?
Vatrogasci iz tog kvarta nisu imali poar ve dvanaest godina! Mislim da uopte ni ne znaju da rukuju
opremom. Naredila sam mojim momcima da zasipaju bazen penom, zatim sam ula unutra i izvukla...
Oh, ponovih. Ovih jedanaest meseci ba sam se trudio, i gotovo sam uspeo da ne mislim na ono to je
usledilo po naem odlasku. Nisam bio tamo kada se to dogodilo. Nisam imao veze s tim. Mod je govorila:
Mislili smo da e nam on pomoi da dodemo do tebe. Ali kada sam ga izvukla napolje on je bio potpuno
u autu, predstavljao je samo gomilu otvorenih rana iz kojih je curelo...
Trebalo je da shvatim da specijalna sluba koristi i Pevae, rekoh. Svi drugi to rade. Re se danas
menja, zar ne? Luis i En ti nisu preneli kako glasi nova?
Videla sam ih jue, a Re se nee promeniti jo osam asova. Pored toga, oni mi je ionako ne bi otkrili.
Ona me pogleda i namrti se. Odista ne bi.
Hajdemo na sodu, rekoh. Porazgovaraemo i paljivo sluati jedno drugo, dok e nam se na licima
ogledati ravnodunost; ti e pokuati da sazna neto to bi ti pomoglo da me uhvati; a ja u paljivo
sluati nee li ti se omai neto to bi mi omoguilo da te lake izbegavam.
Hm-mm, ona klimnu.
Reci mi, zato si mi uopte prila u onom baru?
Pogled leden: Rekoh ti, jednostavno putujemo po istim krugovima. Postoji velika verovatnoa da se
nademo u istom baru iste noi.
Pretpostavljam da je to jedna od onih stvari koje nisam u stanju da razumem, uh?
Osmehnula se na odgovarajui dvosmislen nain. Nisam dalje navaljivao.
Bilo je to krajnje dosadno poslepodne. Ne bih mogao da ponovim nijednu repliku iz brda gluposti koje smo
izgovorili nad gomilom umuenog laga na ijim su se vrhovima nalazile trenje. Oboje smo utroili toliko
energije da ostavimo dojam osoba koje se ludo zabavljaju, da ne verujem da je i jedno od nas uopte uspelo
da uoi bilo ta od vanosti; ako je uopte neto vano i bilo reeno.
Otila je. Jo sam izvesno vreme mozgao o spaljenom, plavom feniksu.
Stjuart Lednika pozvao me je u kuhinju da se raspita o poiljci krijumarenog mleka (U Ledniku sami
prave sladoled) koju sam mogao ispod ruke da nabavim za vreme mog poslednjeg putovanja na Zemlju
(zapanjujue mali napredak postignut je u mlekarstvu za poslednjih deset godina; bilo je neprijatno lako
nasamariti onog hvalisavog Vermonterca) i tamo belim svetlima i velikim plastinim bavama za muenje
maslaca, dok sam pokuavao da stvari dovedem u red, on dobaci neto o Hajstu kralju sladoleda; ni to mi
nije pomoglo.
Kada je mesto uvee poelo da se puni, Mug je poeo da proizvodi muziku, a kristalni zidovi su bletali;
podna predstava ovonedeljni novitet ipak je krenula (koveg sa kostimima se izgubio u slanju /ili je bio
maknut, ali to nisam nameravao da im kaem/); lutajui izmedu stolova lino sam uhvatio jednu veoma
prljavu devojicu, koja oigledno nije bila pri sebi posle uzete doze morfijuma, dok je pokuavala da digne
depnu knjiicu jednom gostu stojei iza njegove stolice... jednostavno sam je uhvatio za zglavak, naterao je
da vrati plen, odveo je do vrata, neno, vrlo neno, dok je ona treptala posmatrajui me rairenim zenicama,
a gost nikada nije saznao to se tie podne predstave, odluiii su neka sve ide do avola i stali da izvode
svoju taku au naturel, tako da su se svi, kao nekada, ludo zabavljali, a ja sam se oseao stvarno loe.
Iziao sam napolje, seo na iroke stepenice i svaki put zagunao kada sam morao da proputam ljude koji
su ulazili ili izlazili. Negde otprilike kada sam po sedamdeset peti put zagundao, osoba kojoj je to gundanje

50

bilo upueno se zaustavi i povika: Znao sam da u te pronai ako budem dobro otvorio oi! Stvarno
dobro.
Pogledah aku koja me je tapala po ramenu, te nastavih du ruke sve do crne rolke iznad koje se irila
krupna, elava glava koja se osmehivala. Arti, rekoh ta do?... Ali on me je i dalje tapao i smeio se sa
nepristupanim germutlichkeit.
Ne bi poverovao koliko mi je vremena bilo potrebno da dodem do prave slike o tebi, mome. Morao sam
da podmitim jednog tipa iz tritonskog odeljenja specijalne slube. Ona brza promena. Odlian trik. Stvarno
odlian! Veliki Houk sede pored mene i spusti aku na moje koleno. Ba ti je lepo ovde. Dopada mi se
ovo mesto, veoma mi se dopada. Sitne kosti u testu proaranom venama. Ali ne dopada mi se toliko da bih
ti ponudio da ga otkupim, ne jo. Mada brzo ui. Vidim da brzo ui. Moi u da kaem da sam ja bio taj
koji ti je omoguio prvi veliki predah. Zatim je sklonio aku i stao da je gnjei o onu drugu. Ako
namerava da zakorai u veliko doba, bar jednom nogom mora vrsto stajati na pravoj strani zakona. Cela
zamisao sastoji se u tome da postane neophodan dobrim ljudima; kada se to jednom postigne, onda su
dobrom lopovu dostupni kljuevi svih riznica u sistemu. Ali to ti ve sve zna.
Arti, rekoh, zar smatra da bi trebalo da nas vide ovde zajedno...?
Veliki Houk je drao aku iznad krila i smireno je gnjeio. Niko nas ne moe slikati. Moji ljudi su svuda
unaokolo. Nikad se ne pojavljujem u javnosti bez obezbedenja. uo sam da se i sam zanima za poslove
obezbedenja, to je bilo tano. To ti je dobra ideja. Odlina. Dopada mi se kako se snalazi.
Hvala. Arti, nisam veeras ba raspoloen. Iziao sam napolje da se nadiem vazduha...
Artijeva aka se ponovo pokrenu. Ne brini, neu se muvati unaokolo. U pravu si. Ne bi trebalo da nas
vide. Samo sam u prolazu i eleo sam da te pozdravim. Samo da te pozdravim. On ustade. I to je sve.
Zatim krenu niz stepenice.
Arti?
On se osvrnu.
Uskoro e se vratiti; i tada e eleti da otkupi moje akcije Lednika, jer u postati suvie moan; a ja
neu hteti da ti ih prodam, jer u smatrati da sam dovoljno moan da ti se suprotstavim. I tako emo izvesno
vreme biti neprijatelji. Ti e pokuati da ubije mene, a ja u pokuati da ubijem tebe.
Prvo se namrtio i zbunio, a potom se blago osmehnuo. Vidim da si shvatio princip hologramskog
dobijanja obavetenja. Odlino. To je jedini nain da se Mod nadmudri. Pobrini se da se sva tvoja
obavetenja odnose na celokupan pregled situacije. To je jedini nain da i mene nadmudri. On se
osmehnu, poe da se okree, ali se seti jo neeg. Ako bude u stanju dovoljno dugo da mi se suprotstavlja
i za to vreme nastavi da jaa, i odrava obezbedenje u tip-top formi, na kraju emo doi u situaciju kada
e obojici ii u raun da ponovo saradujemo. Ako ti samo pode za rukom da izdri, ponovo emo biti
prijatelji. Jednog dana. Ti samo promatraj i ekaj.
Hvala ti to si mi to kazao.
Veliki Houk poglda na sat. E. pa zbogom. Mislio sam da e konano da pode. Ali on ponovo podie
pogled. Jesi li obaveten koja je nova Re?
Tako je, primetih. Noas se menja. Kako glasi?
Veliki Houk saeka da se ljudi koji su silazili niz stepenice udalje. urno se osvrnu na sve strane, zatim se
sagnu prema meni, sa akama savijenim oko usta i odbrusi: Pirit, a onda znaajno namignu. Upravo mi
ju je saoptila jedna cura koja ju je dobila neposredno od Kolet (jedne od tri tritonska Pevaa). Zatim se
okrenu, tromo sie niz stepenice i stade da se probija kroz gomilu koja je prolazila kroz tu zonu.
Sedeo sam tamo razmiljajui o protekloj godini dok nisam morao da ustanem i krenem. Hodanje je samo
pojaalo moje depresivno raspoloenje i oseanje paranoje. Na povratku sam ve imao razraen sistem za
odugovlaenje i obmanjivanje: Veliki Houk je ve poeo da ispreda neku zaveru oko mene koja se okonala
kada smo se svi nali u klopci u nekom orsokaku; pokuavi da dozovem pomo povikao sam Pirit! ali
pokazalo se da to nije bila prava Re, ve je trebalo da me oda oveku sa tamnim rukavicama i sa pitoljem
(granatom) gasom.
Na uglu se nalazio restoran za samoposluivanje. Na svetlosti koja je dopirala kroz prozor, okupljena oko
poruene ograde, stajala je skupina prljavaca (a la Triton: lanci oko zglavaka, bumbari istetovirani na
obrazima, izme sa visokim potpeticama kod onih koji su mogli da ih sebi priute). Na iziomljenoj svetlosti
reflektora koraala je drogirana klinka koju sam neto ranije izbacio iz Lednika.
Odjednom mi sinu ideja i ja joj pridoh. Hej?
Ona me pogleda ispod kose poput izgaenog sena, oiju pretvorenih u same zenice.
Jesi li ve saznala koja je nova Re?

51

Ona se poea po nosu, koji je od eanja ve bio crven. Pirit, ree ona. Poela je da e prenosi pre
otprilike jednog sata.
Ko ti ju je preneo?
Stala je da razmilja o mom pitanju. Momak koji kae da ju je dobio od momka koji je veeras pristigao
iz Njujorka, a koji ju je opet uo od nekog Pevaa po imenu Houk.
Tri prljavka koji su nam bili najblii trudili su se da ne gledaju u mene. Oni malo udaljeniji su me
posmatrali.
Oh, rekoh. Oh. Hvala.
Okamova otrica, u saradnji sa bilo kojim pravim obavetenjem o tome kako deluje obezbedenje, odagoni
vei deo takve paranoje. Pirit. Na odredenom nivou u mom poslu, paranoja predstavlja profesionalnu bolest.
Bar. Bio sam siguran da Arti (i Mod) verovatno u istoj meri pate od nje kao i ja.
Svetlost je bila pogaena na velikom atoru Lednika. Tada sam se setio ta sam unutra ostavio i potrao sam
uz stepenice.
Vrata su bila zakljuana. Nekoliko puta sam udario po staklu, ali svi su ve bili otili kui. A to je bilo jo
gore mogao sam da je vidim na brojau iznad nie za odlaganje kaputa, ispod narandaste svetiljke. Stjuart
ju je verovatno tamo stavio, mislei da u moda stii pre no to svi odu. Sutra u podne Ho Ki Eng je trebalo
da podigne rezervaciju za apartman Zlatna Mari na meduplanetarnom brodu Platinski labud, koji polazi u
jedan i trideset za Belonu. A tamo iza staklenih vrata Lednika, ona ga je ekala zajedno sa odgovarajuom
perikom, kao i dodatnim naborima koe koji e prepoloviti ahatne oi gospodina Enga.
Pomislio sam da provalim. Ali mnogo praktinije reenje bilo je da naruim budenje u hotelu za devet sati
i udem zajedno sa istaem. Okrenuh se i poeh da silazim niz stepenice; pade mi na pamet neto to me
jako rastui, tako da sam zatreptao i nasmeio se isto iz navike; sasvim sam slobodno mogao sve to tamo da
ostavim do 'jutra, jer unutra ionako nije bilo nieg to mi nije pripadalo.

EVELIN LIF

ARAVI SU BELI
Odravajte istou na putevima!
Ne bacajte otpatke!
Budite isti! Budite beli!
Saobraaj je sporo tekao.
Gartu su se lepili dlanovi. Koulja mu je prianjala za stomak.
Podne. Jo dve stotine pedeset milja. Neu stii na vreme.
Gart pomeri kola dve stotine stopa napred. Znao je da se ugurao, jer je i spreda i pozadi osetio udar
branika.
Bela kola odbijala su sunevu svetlost.
Kad je Gart pogledao pravo napred, svetlost ga je zaslepila. Stoga je spustio pogled ka podu kola.
Bole me oi. Moda negde imam naoari za sunce.
Gart otvori odeljak za rukavice, pognu se i zaviri unutra.
Nita. Oh, da. Prole nedelje. Seam se. Izglasali su zakon protiv njih.
Voleo bih da imam naoari za sunce.
Kolona vozila lagano se pokrenu. Zatim, jedna za drugim, kola se naglo zaustavie.
Nisam ni na pola puta. A tako sam umoran.
Nije trebalo ni da pokuavam da prevalim ceo put u jednom danu. Trebalo je da posluam Ritu.
Naoari za sunce. Aha.
Seam se vremena kada su jo postojali sivo-plavi i sivo-crni putevi. Samo du sredine protezala se bela
linija. Sada vie nema linije. Sve je belo.
On zatvori oi i prekri ih akama.
Ah, nita.
Gart oseti snaan potres i brzo skloni ake sa oiju.
Crveno.

52

Jedna strana glave bila mu je crvena. Krv mu se slivala pored uha i podlivala pod bradu.
Gurnuli su me na njega. Ljudi su se nalazili svuda oko mene.
Iznad gomile glava koje su me okruivale mogao sam da vidim cajca na konju. Krenuo sam na drugu
stranu. I tamo se nalazio pajkan.
Kruili su, neprestano suavajui krug.
Nigde uzmaka.
Momak krvave glave pade. Nisam mogao da ga vidim, ali oseao sam ga uz nogu.
Gomila me je gurala. Terala me je da zauzmem prazan prostor iznad tela tog momka.
Morao sam da stanem na njega ili da padnem.
Ne!
Uspeo sam da se oduprem, ali polo mi je za rukom samo da se zadrim na istom mestu.
Zaulo se skandiranje, u poetku nejasno, a zatim.
DOLE KURBLE, HOCEMO NASE DUBRE.
Ponovo i ponovo. Osetih kako me ispunjava snaga. Skandiranje je postajalo sve glasnije.
DOLE KURBLE. HOCEMO NASE DUBRE.
Zatim su nas rasterali mrkovima.
Mene je mlaz pogodio pravo u lice. Okrenuo sam se i pao preko momka krvave glave.
Neko me je utnuo u bok. uo sam neke devojke kako vrite. Rukama sam zatitio glavu. I dalje su me
utirali i spoticali se o mene.
Zatim se sve zavrilo. mrkovi su presahli. Svi su poeli da bee odatle.
Nekako uspeh da se podignem na noge i da potrim. Pretravi pola ulice, osvrnuh se.
Pajkan se smejao. Nosite se, kopilani jedni!
Nastavih da trim.
Trati. Voleo bih da mogu da izidem i potrim izmedu ovih paralizovanih drndavih krntija sa unutranjim
automatskim komandama. Da potrim, maui rukama i viui: Moji aravi nisu beli!
Kako bi mi samo ti momci zavideli. Svi vole ono to rade u krevetu. Ali nikada to ne bi priznali.
Biti istunac, ist, beo. To je za njih ZAKON.
Boe, koliko elim da imam naoari za sunce.
Neka kola su naputala put. Predah za ruak bio je gotov. Sad je krkljanac bio neto manji i Gart je morao
stalno da se kree brzinom od trideset milja na sat.
Napredujem. Najzad, Ipak neu stii kui pre mraka. Morau da se zaustavim u nekom motelu.
Umoran. Ta prolonedeljna svaa sa Ritom. Suvie. ta ona hoe od mene? Sam da promenim svet?
Te demonstracije od pre mnogo godina nisu nita promenile. Oni su jednostavno bolje organizovani, imaju
vie oruja. Nita ja tu ne mogu.
Samo da sedim i raspravljam o tome. Ona smatra da se i na taj nain neto postie.
'Belo je samo kompenzacija za njihovu krivicu. Ako ti uspe da samo jednu osobu ubedi da su Beli zakoni
idiotska stvar to e ve znaiti napredak.
To su njene omiljene rei. A kakva korist od jednog, dvojice ili trojice istomiljenika?
Nikakva. Evo zato!
Ona nou na krevet prekriva ruiastim aravima. Samo iz inata, kae.
Ali ta najpre uini svakog jutra? Zamenjuje ih belim. Kao i svi ostali.
Postoji jedna stvar na koju ne mogu primeniti ovaj zakon. Ne mogu spreiti nebo da bude plavo. Kao to
ne mogu ni izbrisati sve prelive crvene boje koji se javljaju pri zalasku sunca.
Skoro e no. Uopte nisam primetio koliko je sati. oveka lako hipnotiu sve te bele zgrade.
Bolje da pronadem motel.
Gart je putovao jo petnaestak minuta, traei reklamu za motel. Smrkavalo se.
Sinula mu je strana ^amisao. Rita eli da neto preduzmem. Jednostavno u nastaviti da vozim nou. Jo
samo sat u ostati napolju. Osim toga, voleo bih da vidim sve oseneno tamom.
Stvari ve sada nisu tako bele. Gotovo da mogu da zamislim purpurne ili zelene senke na bonim zidovima
zgrada.
Aha. Voziu kui po noi.
Pola sata kasnije Gart zau sirenu.
Znao sam. Ne mogu im umai.
Zaustavio se sa strane. Cajci mu se pribliie. Jedan od njih izide iz kola i pride Gartu.

53

Hej, gospodine, zar elite da nastradate vozei nou? Znate da je to opasno. Tama moe da vam usadi
neprihvatljive misli. Aha, jo gledate i u nebo. Zar ne znate da je danas izglasan zakon protiv toga? Nebo
nikada nije belo. Bie to dvostruka optuba. Izidite. Uhapeni ste.

FREDERIK POL

ILO
Momak je bio visok preko sedam stopa i kada je stupio na Bafijevu poploanu stazu jedan od ltamenova
pretvori se u prainu. Naopako, ree on tuno. Mnogo se izvinjavam. Saekajte.
Bafiju je bilo milo to mora da eka jer je odmah prepoznao svog posetioca. Momak je zatreperio i nestao.
Trenutak potom ponovo se pojavio, ali sada visok neto vie od pet stopa. Zatim je stao da mirka ruiastim
zenicama. Tako se loe materijalizujem, izvini se on jo jednom. Ali nadoknadiu vam tetu. Mogu li?
Da vidimo. Da li biste voleli da vam odam tajnu transmutacije? Lek protiv jednostavnih virusnih oboljenja?
Spisak sa dvanaest berzanskih akcija kod kojih se oekuje spektakularna dobit obzirom na na program
razvoja za vau planetu Zemlju?
Bafi je izjavio da bi uzeo spisak berzanskih akcija, likujui u sebi i trudei se da ostane ozbiljan. Zovem
se arlton Bafi, ree on srdano ispruivi ruku. Tudinac je ljubopitljivo prihvati, protrese, to se pokazalo
kao rukovanje sa senkom.
Molim vas, zovite me ilo, ree on. To nije moje pravo ime, ali posluie, jer ipak je ova projekcija
mene stvarnog samo neka vrsta marionete. Imate li olovku? Poto je dobio pozitivan odgovor, on
odrecitova imena dvanaest stvari za koje Bafi nikada nije uo.
To uostalom i nije bilo vano. Bafi je znao da, kada vam tudinci neto daju, to znai siguran novac u banci.
Pogledajte samo ta su sve darovali ljudskoj rasi. Brodove bre od svetlosti, izvore energije iz do sada
neradioaktivnih elemenata kao to je silicijum, oruje velike snage i procese za dobijanje metala velike
elastinosti.
Bafi pomisli da bi mogao skoknuti u kuu i na brzinu pozvati svog agenta, ali umesto toga pozva ila da
razgleda njegov jabunjak. Iskoristi svaki trenutak, ree on sam sebi, svaki trenutak proveden sa ovim
momcima vredi deset hiljada dolara. Znam da bih veoma uivao da razgledam i kuam vae jabuke, poe
ilo, ali kao da je bio razoaran. Moda greim, ali zar vi i vai prijatelji niste planirali da se danas bavite
sportom, tako mi je bar senator Venzel rekao?
Oh, da! Svakako. Dobri, stari Volt vam je to rekao, zar ne Da. Takvi su bili ti tudinci, voleli su da
zabadaju nos u stvari ljudi. Kada su stigli na Zemlju, kazali su da ele da nam pomognu, a zauzvrat su od
nas samo traili da im dozvolimo da izuavaju na nain ivota. Ba lepo od njih to ih to zanima, a bilo je
lepo i od Volta Venzela to je ovog tuinca poslao ovamo, pomisli Bafi. Nekoliko momaka i ja idemo u lov
na divlje patke do Malog jajeta. To su a... on je glavni, Der... Druga nacionalna banka, sigurno ga znate, i
Padre...
To je ono pravo! uzviknu ilo. Ba bih voleo da posmatram lov na divlje patke. On odnekud izvue
mapu sa ucrtanim putevima kompanije ESO, proaranu zlatnim izboenim linijama i zamoli Bafija da mu
pokae gde se nalazi Malo jaje. Ne mogu dovoljno dobro da se dovedem u iu ako se nalazim u vozilu
koje se kree, ree on zatreptavi sa aljenjem. Ali moemo tamo da se nademo. Razume se, samo ako i vi
to elite...
Da! Da! Svakako da elim! Bafi je bio krajnje precizan kada je pokazivao mesto na karti. ilove usne su
se nemo pokretale dok je prevodio zlatne linije u polarne prostorno-vremenske koordinate; nestao je upravo
u trenutku kada je karavan sa ostalim momcima prispeo na kolski put brundajui dok je ljunak pod
njegovim tokovima besomuno prtao.
Momci su bili krajnje uzbudeni. Padre je jednom video nekog od tih tuinaca, iz daljine, dok je slikao
klizae u Rokfelerovom centru, ali ovo je bilo najblie to im je ijedan od njih priao. Boe! Kakva srea!
Da li si dobio od njega super nalu za kosu, Bafi? Ili recept za novi, pitki martini posut prahom? Bafi
nije takav, momci! On je sigurno posegnuo za neim stvarno dobrim, kao to je est novih naina za... Oh,
izvini Padre.

54

Ali stvarno, Bafi, ta stvorenja su nepredvidivo velikoduna. Kako su samo sagradili onu branu u Egiptu!
Da li ti je taj ilo ita dao?
Bafi se mudro isceri dok je auto kretao, a oni drali puke medu kolenima vrsto stisnute.
Do avola, ree on blago. Zaboravio sam da ponesem cigarete. Hajde da stanemo kod Plavog Deja za
trenutak. Automat za cigarete i telefonska govornica kod Plavog Deja nisu se videli sa parkinga.
Razmiljao je o tome kako nije ba najsrenija okolnost to to e sve morati da podeli sa momcima, ali s
druge strane on je ve imao svoje berzanske akcije. U svakom sluaju, bilo je dovoljno za sve. Svaka nacija
na Zemlji imala je sada svoje svemirske brodove na silicijumski pogon, itave flote milele su unaokolo
manevriui po Sunevom sistemu, Uz pomo stvorenja sa zvezda, jedna amerika ekspedicija otkrila je
ogromna nalazita radijuma na Kalistu. Venecuelanci su imali planinu dijamanata na Merkuru. Sovjeti su
posedovali movaru istog penicilina u blizini junog pola Venere. Nisu loe prolazili ni pojedinci. Cepa
karata u stiplez parku objasnio je tuincima zato ventilatori podiu enama suknje i oni su ga nagradili
nacrtom za pribadau koja mu meseno donosi milion dolara u tantijemama. Razvodnica u Skali postala je
kraljica kozmetike u Evropi samo zato to je trojici od njih pokazala gde im je mesto. Dali su joj
jednostavnu, bezbolnu boju za oi tako da sada devedeset devet procenata milanskih ena ima svetloplave
oi poto izidu iz njenog salona.
Sve to su eleli bilo je da pomognu. Rekli su da su doli sa jedne udaljene planete jer su bili usamljeni i
eleli su da nam pomognu da napravimo skok u svemir. Obeali su da e to biti zabavno, da e iskoreniti
siromatvo i ratove medu nacijama, a oni e dobiti nekoga s kim e moi da podele prazninu izmedu zvezda.
Utivo i posluno otkrivali su tajne koje su vredele itave milijarde tako da je oveanstvo pod zlatnim
tuem stupilo u doba izobilja.
ilo je stigao tamo pre njih i razgledao je sanduk viskija sakriven u njihovom zaklonu. Oaran sam to
vas vidim. ak, Dere, Padre i razume se, Bafi, ree on. Vrlo je ljubazno od vas to ste pristali da i jednog
stranca povedete da se malo zabavi s vama. Zao mi je to mogu da ostanem samo nekih jedanaest minuta.
Jedanaest minuta! Momci su se iz razumljivih razloga namrtili na Bafija. ilo ree eznutljivo: Ako mi
dozvolite, ostaviu vam neto za uspomenu. Moda biste voleli da znate da tri grama obine kuhinjske soli,
rastvorene u etvrt litra vode, ako se devet minuta izlae zraenju iz jednog od naih silicijumskih reaktora,
pouzdano uklanja bradavice. Svi stadoe da se ekaju razmiljajui o zajednikoj korporaciji, a ilo
pokaza prema zalivu gde su se neke siune take podizale i sputale na talasima. Zar ono nisu patke koje
ste poli da lovite?
Tako je, ree mrzovoljno Bafi. Znate o emu sam razmiljao? Razmiljao sam... ta transmutacija koju
ste ranije pomenuli... pitam se.. .?
A da li je ovo oruje kojim ubijate ptice? Stao je da ispituje Padreovu drvenu puku sa srebrnom
gravurom. Ba je lepa, ree on. Hoete li pucati?
Oh, ne saa, odvrati zaprepaeno Bafi. Ne moemo to uiniti. to se tie te transmutacije...
To je krajnje zadivljujue, ree ovek sa zvezda, posmatrajui ih svojim ruiastim zenicama dok je
vraao puku. Pa, mislim da vam mogu poveriti neto to jo nismo objavili. U pitanju je iznenaenje.
Uskoro emo se telesno pojaviti ili emo bar neposredno biti ovde prisutni, to jest gotovo neposredno.
Gotovo? Bafi pogleda momke, a oni njega; u novinama nije bilo nikakvog nagovetaja o tome, a oni su
gotovo izludeli to ih ilo naputa. On klimnu poput treperenja pokvarene fluorescentne lampe.
Gotovo, ali u relativnom smislu, ree on. Ostaemo, moda, na nekoliko stotina miliona milja
udaljenosti. Moje pravo telo, ija je ovo ovde samo projekcija, nalazi se u ovom trenutku u jednom od
meduzvezdanih brodova koji se upravo pribliavaju orbiti Plutona. Amerika flota, zajedno sa flotama Cilea,
Novog Zelanda i Kostarike, tamo izvodi vebe orujima sa silicijumskim zracima i mi emo uskoro po prvi
put stupiti u fiziki kontakt sa njima. On zablista. Ali na raspolaganju nam je jo svega est minuta, ree
on tuno.
Ta trajna transmutacija koju ste pomenuli... poe Bafi.
Molim vas, ree ilo, smem li da pratim va lov? On predstavlja sponu medu nama.
Oh, i vi volite lov? upita Padre.
ovek sa zvezda skromno ree: Imamo jednu malu igru. Volimo je. Hoete li da mi pokaete kako vi to
radite?
Bafi se namrti. Nije mogao da se otme utisku da su dvanaest berzanskih akcija i lek protiv bradavica tek
mrvice to su im ih dobacila stvorenja sa zvezda, koja su inae bila u stanju da poklanjaju itava bogatstva,
oruje i tajne meduzvezdanog putovanja.
Ne moemo, promrmlja on grublje nego to je nameravao. Ne pucamo u ptice koje ne lete.

55

ilo oduevljeno uzdahnu. Jo neto to nas spaja! Ali sada moram poi do nae flote zbog... zbog
iznenadenja. On poe da treperi poput svee.
Kao ni mi, bilo je poslednje to je rekao pre no to je nestao.

ARTUR KLARK

VOLITE OVAJ SVEMIR

Gospodine predsednie, gospodo planetarni delegati, imam posebnu ast, ali i veliku odgovornost da vam
se obratim u ovom krit.inom trenutku. Svestan sam i u potpunosti razumem da su mnogi od vas okirani i
zaprepaeni glasinama koje krue unaokolo. Ali moram vas zamoliti da zaboravite sve svoje stare
predrasude u ovom asu kada sudbina oveanstva visi o koncu.
Pre izvesnog vremena sasvim sluajno naiao sam na jednu drevnu izreku:, Zamisliti nezamislivo.
Upravo je to ono to moramo sada uiniti. Moramo bez oklevanja pogledati injenicama u oi. Ne smemo
dozvoliti oseanjima da nadvladaju zdrav razum. Ali zato moramo da uinimo upravo suprotno:
Moramo zdravim razumom nadvladati oseanja!
Situacija je veoma kritina, ali jo nije sasvim beznadena, zahvaljujui, u prvom redu, zapanjujuem
otkriu do koga su dole moje kolege. Nema nikakve sumnje u tanost izvetaja: u stanju smo da
uspostavimo kontakt sa supercivilizacijama iz jezgra Galaksije. Moemo ih obavestiti o naem postojanju... i
ujedno im uputiti apel za pomo.
Ne postoji apsolutno nita to bismo mogli uraditi iskljuivo vlastitim snagama u ovom kratkom
vremenskom razmaku koji nam je jo preostao. Prolo je tek deset godina otkako je traganje za
transplutonskim planetama otkrilo prisustvo belog patuljka. Kroz samo dvadeset godina on e proi svojom
perihelskom putanjom, zaokrenuvi oko Sunca, da bi potom ponovo nestao u dubinama svemira... ostavivi
za sobom razoren itav Sunev sistem. Svekoliko nae inenjersko umee, celokupno znanje koje smo
stoleima sticali da bismo obuzdali divlje snage prirode, ne mogu mu promeniti orbitu ni za deli centimetra.
Ali jo u vreme kada je prva takozvana zvezda-svetionik bila otkrivena, krajem dvadesetog stolea, mi
smo znali da u kosmosu postoje civilizacije koje raspolau izvorima energije neuporedivo monijim od
naih. Neko e se sigurno setiti neverice astronoma... odnosno cele ljudske rase... kada su otkriveni prvi
dokazi o postojanju kosmike tehnike u Magelanovim oblacima. Tu su primeena naroita ustrojstva zvezda
koja se ne pokoravaju nijednom prirodnom zakonu. Jo ne shvatamo njihovu svrhu... ali zato nema nikakve
sumnje u njihovo poreklo. Sasvim je izvesno da u vasioni postoje bia koja kao od alf mogu da pokreu
itave zvezde. Ako budu odluili da nam pomognu, za njih e predstavljati deju igru da skrenu putanju
takvog kosmikog tela kao to je beli patuljak, ija je masa svega nekoliko hiljada puta vea od mase
Zemlje... Da, bie to, sasvim doslovno, deja igra za njih!
Ubeden sam da se svi jo seaju velike debate koja je usledila posle otkria supercivilizacije. Odmah se
javila nedoumica treba li stupiti u vezu s njima ili je bolje ostati i dalje skriven. Razume se, postojala je
mogunost da oni ve sve znaju o nama; s druge strane moda bi im se sve to uinilo odve drskim ili
dosadnim, to bi za posledicu moglo imati sasvim neeljene reakcije. Iako bi korist od jednog takvog
kontakta bila ogromna, rizik nas je sve pokolebao. Ali sada vie nemamo ta da izgubimo, ve samo da
dobijemo...
Sve do ovog trenutka to je predstavljalo samo stvar dugoronih filozofskih problema. Iako smo... uz velike
trokove... mogli sagraditi radio-odailjae koji bi bili u stanju da poalju signale tim biima, poruka bi
putovala do rizika, supercivilizacije sedam hiljada godina. Ako bi oni nali za shodno da nam uzvrate tada
bismo na taj odgovor morali da ekamo etrnaest hiljada godina. Pod tim okolnostima iskljuena je svaka
mogunost da naa gtarija kosmika braa po razumu budu u stanju da nam prue ikakvu pomo.
Ali sada se sve promenilo. Postoji nain kojim moemo da poaljemo signale do zvezda brzinom koja je
praktino neograniena. Takode nam je poznato da se i oni koriste istom tehnikom... budui da smo otkrili
njihove impulse, iako ih ne moemo odgonetnuti. Ti impulsi, razume se, nisu elektromagnetske prirode. Mi,
zapravo, i ne znamo ta su oni. Ili, bolje reeno, za njih imamo odve mnogo naziva...

56

Da, gospodo, ipak ima neega u starim priama o telepatiji, ili kako biste to ve nazvali. Ne treba se samo
uditi to prouavanje tog fenomena nije nikada moglo da ima uspeha na Zemlji, gde neprekidan rad
milijardu mozgova priguuje svaki signal. ak i onaj mali napredak koji je uinjen pre svemirske ere izgleda
vie nego udesan... ako dozvolite jedno poredenje, to me podsea na otkrie zakona muzike u fabrici
kotlova. Odista je nezamislivo da se utemelji prava nauka o parapsihologiji, sve dok ne budemo u stanju da
odstranimo stalnu mentalnu buru koja vlada na naoj planeti.
ak i tada emo morati da odemo s druge strane Zemljine orbite, gde taj fon ne samo da je priguen
razdaljinom od osamdeset miliona milja, ve je zatien i od veoma snane Suneve aktivnosti. Samo tu, na
naem vetakom satelitu, Antigeosu, moi emo da registrujemo i izmerimo tanana mentalna zraenja i da
otkrijemo njihove zakone prostiranja.
Ti zakoni su nam u mnogim pojedinostima jo nepoznati, ali smo ipak uspeli da ustanovimo osnovna
naela. Kao to je ve due vremena podozrevala nekolicina entuzijasta koji su verovali u ovaj fenomen, on
se nalazio u funkciji odreenih emocionalnih stanja a ne snage volje ili hotimine, svesne namere. Ne treba
se, stoga, uditi to su svi izvetaji o paranormalnim fenomenima u prolosti bili povezani sa trenucima
smrti ili velikih nesrea. Strah je moan generator; u retkim sluajevima on moe ak i da nadjaa okolnu
mentalnu buru.
Kada smo ovo shvatili, napredak je odmah usledio. Izazvali smo vetaka emocionalna stanja, najpre kod
pojedinaca, a potom i kod itavih grupa. Polo nam je takode za rukom da izmerimo kako signali slabe sa
razdaljinom. U ovom trenutku raspolaemo pouzdanom, kvantitativnom teorijom koja je bila proverena na
razdaljini do Saturna. Ubedeni smo da moemo produiti domet sve do najudaljenijih zvezda. Ako se to
pokae tano, biemo u stanju da poaljemo... uzvik koji e se u istom trenutku uti u celoj Galaksiji. A tada
se vie ne treba brinuti, jer e se neko ve nai da odgovori.
Postoji samo jedan nain na koji signal odgovarajue snage moe da se proizvede. Rekao sam da je strah
moan generator... ali on ipak nije dovoljno moan. ak i kada bismo mobilisali itavo oveanstvo
vetakom simulacijom uasa, impuls bi jedva dosegao dve hiljade godina, ali nama je potreban najmanje
etiri puta jai signal. I mi to moemo postii... koristei oseanje koje je jo ruonije od straha.
Za to nam je, medutim, potrebna saranja milijardu pojedinaca u vremenskom razmaku koji mora da bude
utanaen u deli sekunde. Moje kolege su reile sve tehnike probleme, koji su odista vie nego beznaajni.
Jednostavni instrumenti za elektrostimulaciju korieni su u medicinskim istraivanjima jo poetkom
dvadesetog veka, a neophodna uputstva za vremensko usaglaavanje bie poslata preko planetarne
komunikacione mree. Svi uredaji mogu se proizvesti za mesec dana, dok uputstva za njihovu upotrebu
zahtevaju svega nekoliko minuta. Neto due e trajati jedino psiholoke pripreme za... nazovimo ga tako...
O dan...
A to je, gospodo, va problem; svakako mi naunici pruiemo vam svu potrebnu pomo. Shvatamo da e
biti protivljenja, kriza, pa ak i neodazivanja na saradnju. Ali kada se stvari razmotre zdravim razumom, da
li ova stvar nosi u sebi ita rdavo? Mnogi od nas su, naprotiv, ubedeni da ona sadri odredene pogodnosti...
pa ak i neku vrstu poetske pravde.
oveanstvo je suoeno sa izuzetnom opasnou. Zar u takvim trenucima krize nije normalno to u pomo
prizivamo instinkt koji nam je u prolosti uvek obezbedivao opstanak? Jedan pesnik iz nekog davno minulog
dana, koje nije bilo nita manje tegobno od naeg, izrazio je to bolje nego to bih ja to ikada umeo:
Moramo se medusobno voleti ili emo izumreti.
RODER ZELAZNI
SAKUPLJAKA GROZNICA
Sta e ovde, ovee?
Duga je to pria.
Odlino, volim duge prie. Sedi i priaj. Ne... ne na mene!
Izvini. Za sve je kriv moj ujak koji je strano imuan...
Stani. ta znai imuan?
Pa, bogat.
A bogat?
Hm, mnogo novca.
ta je to novac?
Hoe li ili nee da uje priu?
Hou, ali voleo bih i da je razumem.
Izvini, Steno, ali ini mi se da je ni ja ne razumem.

57

Ime mi je Kamen.
U redu. Kamenu. Moj ujak, koji je veoma vaan ovek, trebalo je da me poalje u Svemirsku akademiju,
ali nije to uinio. Odluio je da je liberalno obrazovanje bolja stvar. Tako me je poslao svojoj usedelikoj
alma mater da se usavrim u vanzemaljskim humanistikim naukama. Prati li me?
Ne, ali razumevanje nije neophodno da bi ti se neto dopalo.
To i ja kaem. Nikada neu razumeti ujaka Sidnija, ali dopadaju mi se njegov izopaeni ukus, njegov
instinkt grabljivice i njegovo svagdanje meanje u tude stvari. Potovau ih dok mi se ne smue. To je sve
to mogu. On je stari mesoder, spomenik porodice i veoma dri do toga da sve istera po svome. Ali, na
alost, on jedini u porodici ima pare... iz ega proishodi kao to xxt proishodi iz zzn, da on uvek sve istera
po svome.
Taj novac mora da je neka veoma vana stvar.
Dovoljno vana da zbog nje predem deset hiljada svetlosnih godina do bezimenog sveta koji sam sasvim
sluajno upravo nazvao Brdom dubreta.
Nisko letei zat sklon je prekomernom jelu ime se i objanjava okolnost da nisko leti...
Primetio sam. Dodue, to je mahovina, zar ne?
Da.
Odlino, znai pakovanje e biti manji problem.
ta je to pakovanje?
To znai staviti neto u kutiju kako bi bilo preneto na neko drugo mesto.
Neto poput kretanja unaokolo?
Da.
ta namerava da pakuje?
Tebe, Kamenu.
Nikada nisam pripadao kotrljajuoj vrsti...
Sluaj, Kamenu, moj ujak je sakuplja kamenja, razume? Ti pripada jedinoj inteligentnoj vrsti
minerala u celoj galaksiji. Takode si najvei primerak koji sam do sada video. Prati li me?
Da, ali neu.
Zato nee? Bie gospodar njegove zbirke kamenja. Neka vrsta jednookog oveka u kraljevstvu slepih,
ako smem da primenim to neodgovarajue poredenje.
Molim te ne ini to, bilo ta da si naumio. Zvui grozno. Kai mi kako je tvoj ujak saznao za na
svet?
Jedan od mojih instruktora proitao je o ovom mestu u nekom starom svemirskom dnevniku. On je bio
stari sakuplja svemirskih dnevnika. Dnevnik je pripadao kapetanu Ferhilu koji se ovde spustio pre nekoliko
vekova i vodio duge razgovore sa tvojim narodom.
Dobri, stari Ferhil, lepa vremena! Kako je on ovih dana?
Prenesi mu moje pozdrave...
Mrtav je.
Molim?
Mrtav, Kaput. Nestao, Odiblovao.
Oh, kada se to dogodilo? Verujem da je to bio estetiki dogadaj od velike va...
Stvarno ne bih umeo da kaem. Ali ja sam to obavetenje saoptio svom ujaku koji je odluio da te
pokupi. To je razlog to se ja sada ovde nalazim... on me je poslao.
Stvarno? Koliko god da cenim ukazanu mi ast, ne mogu da podem s tobom. Gotovo je dolo vreme za
diblovanje...
Znam, proitao sam sve o diblovanju u Ferhilovom dnevniku pre no to sam ga pokazao ujaku Sidniju.
Te strane sam iscepao. elim da on bude u blizini kada pone. Tada u moi da nasledim njegov novac i da
se na sve mogue skupe naine teim to nikada nisam otiao u Svemirsku akademiju. Prvo u postati
alkoholiar, zatim u bludniiti... ili je moda bolje da krenem obrnutim redom...
Ali ja elim da se diblujem ovde, medu stvarima na koje sam navikao!
Ovo je elezna poluga. Sada u te odvojiti.
Ako pokua, poeu smesta da diblujem.
Ne moe. Izmerio sam ti masu pre no to smo zapoeli ovaj razgovor. Bie potrebno bar jo osam
meseci, pod zemaljskim uslovima, da dostigne veliinu potrebnu za diblovanje.
U redu. Blefirao sam. Ali zar ti nije4 ao? Ovde poivam vekovima, jo od vremena kada sam bio
kamiak, kao i moji preci pre mene. Paljivo sam uveavao svoju zbirku atoma, stvarajui najbolju

58

molekularnu strukturu u okolini. A ti sada hoe da me odnese kada treba da se diblujem, to je... to je
krajnje nekamensko od tebe.
Nije sve tako crno. Obeavam ti da e pokupiti najbolje atome koji su na Zemlji dostupni. Obii e
mesta na kojima nijedan drugi kamen nije bio.
Mala je to uteha. elim da me moji prijatelji vide.
Bojim se da to ne dolazi u obzir.
Ti si veoma okrutan ovek. Nadam se da e biti u blizini kada ponem da diblujem.
Nameravam da budem veoma daleko, negde gde u se spremati za nevideno banenje kada se to bude
dogaalo.
Zbog injenice da je na Brdu dubreta gravitacija bila nia od zemaljske. Kamen nije bilo teko otkotrljati
do svemirske limuzine i pomou dizalice smestiti u odeljenje pored atomskog reaktora. Cinjenica da je to
bio sportski model limuzine za krae etnje koji je njegov vlasnik preuredio uklonivi vei deo titnika, bio
je razlog to se Kamen odjednom osetio vulkanski pijanim, brzo pridodao odredene pojedinosti svojoj
kolekciji i smesta poeo da dibluje.
Suknuo je navie u obliku peurke, zatim je u obliku velikih talasa krenuo preko ravnica Brda dubreta. Iz
pranjavih nebesa ispalio je nekoliko malih kamenova zavijajui u porodajnim bolovima preko talasnog
podruja zajednice.
Poela je fisija, komentarisao je jedan udaljeni komija iznad statikih smetnji. Banije nego to sam
oekivao. Osea li taj topli sjaj?
Odlino diblovanje, sloi se drugi. Uvek se. isplati biti oprezan sakuplja.

59