2 Predavanje 1382949693168

STRUKTURA OVRSLOG BETONA
Formiranje strukture
I
Poetna etapaetapa formiranja poetne

strukture, kada, usled vezivanja, cementa masa
sveeg betona poinje da prelazi u vrsto agregatno stanje
II Etapa postepenog formiranja strukture ovrslog
betona, koju prati poveanje vrstoe betona
IIIEtapa stabilizacije strukture, kada se dostignuta
vrstoa betona tokom vremena bitnije ne menja
Makrostruktura
Na nivou makrostrukture, u betonu se jasno izdvajaju dva osnovna
strukturna elementa:
Agregat,
Cementni kamen
S obzirom na to, moe se rei da je strukrura betona nehomogena,
a po svom tipu konglomeratina.
U masi ovrslog betona mogue je sasvim precizno izdvojiti i
kvantifikovati pojedine makrostrukturne elemente. U vezi s tim treba
poi od poznate zapreminske jednaine :
vza + vcp + vp = ma/za+ mc/sc+mv/sv+vp=1

u kojoj je:
vza - zapremina zrna (apsolutna zapremina1)) agregata,
vcp- zapremina cementne paste (zapremina zrnaca cementa i vode)
vp zapremina zaostalih (ili namerno uvuenih) pora vazduha.
1) Pretpostavlja
se da su zrna agregata 100% kompaktna (vza= va,a)
Makrostruktura
Mikrostruktura
Gelska, kapilarna i ukupna poroznost betona
pb=(vp,b/vb)100=(vp,cp/vb)100 (%); pcp= (vp,cp/vcp)100 (%)
vp,cp= (vc,ppcp)/100 (m3); Za vb=1 m3 pb= pcp vcp
vcp =
p g ,cp
mc
m
m
mc 1
+ v = c +
= + mc 103 = (0,32 + ) mc 103
3100 1000 3100 1000 3,1
0,22 h
0,40 h
=
100
100 (%)
(%)
pk ,cp =
0,32 +
0,32 +
(m 3 )
pg,b= 0,022 h mc(%) pk,b= 0,1 mc ( - 0,4h) (%)

Puk,b= pg,b+pk,b+pb
[pb=(1 - mc/sc - ma/ sa mv/ sv) 100]
Mikrostruktura Gelska i kapilarna poroznost

Ukupna poroznost betona u funkciji stepena hidratacije, za razliite
vrednosti vodocementnog faktora
Mikrostruktura Gelska i kapilarna poroznost

Ukupna poroznost betona u funkciji mc , za utvren v/c faktor
Mikrostruktura
Kontaktni sloj zrno agregata cementni kamen
irina kontaktnog sloja: cca 0,06 mm (2-3 prenika zrna)
Povezivanje zrna agregata sa cementnim kamenom tesno
je povezano sa migracijom kalcijumhidroksida Ca (OH)2,
kao jednog od produkata hidratacije portland cementa
Kalcijumhidroksid se u vrlo velikom obimu deponuje na
povrinama zrnadelom kristalie, a delom prelazi u CaCO3
Ovi produkti uslovljavaju pojavu Vandervalsovih silaosnovnog faktora athezije izmeu cem. kamena i zrna
agregata
Ovaj kontaktni sloj ima neto veu poroznost od ostale
mase cementnog kamena, to uslovljava veu vodopropustljivost u odnosu na cementni kamen i agregat, zbog
ega se esto naziva tranzitnom zonom!
Mikrostruktura Kontaktna zona
Razvoj hidratacione toplote u masi betona
Tokom procesa hidratacije dolazi do promene temperature
betona u okviru betonskih elemenata, u odnosu na
temperaturu betona pri ugraivanju.
Ova promena temperature bitno zavisi od dimenzija
konstrukcijskih elemenata.
Ako je Qnc (J/kg) toplota hidratacije cementa pri starosti
betona od n dana, Sc= 0,84 J/g, Sv= 4,2 J/g (spec. topl.
kapaciteti cementa i vode), porast temperature u masi
betona posle n dana bie:
Tb =
D3
m c Qnc
( m a + m c ) S c + mv S v
Slide 10
D3
Dusan, 3/22/2007
FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA
Osnovni zakoni vrstoe betona
PROJEKAT BETONSKE MEAVINE
Odreivanje potrebnog vodocementnog faktora

U formuli Beljajeva:
fpc klasa primenjenog cementa

k parametar zavisan od vrste
agregata, kako sledi:
- Reni:
k = 4,0
- Drobljeni:
k = 3,5
U formuli Ferea za vrednost
parametra k treba uzeti:
k = 250, za cement PC 32,5

Osnovni zakoni vrstoe betona

Formula Bolomej - a:
1 0,5
1
f k , 28 = A f pc
= A f pc ( 0,5)
fpc klasa cementa,
A = 0,55 0,65 (u zavisnosti od MB i granulom. sastava agregata).

Formula Skramtajev-a:
1
2 ,5, tj . : 0 , 40 :
1
f k , 28 = A1 f pc ( 0 ,5 )
1
Za
2 ,5, tj . : 0 , 40 :
1
f k , 28 = A 2 f pc ( + 0 ,5 )
Za
Nije teko uoiti da je formula Skramtajev-a za sluaj 0,40 isto to i formula

Bolomej-a; tj. Skramtajev je proirio formulu Bolomej-a i za sluaj kada je 0,40.
vrstoa betona u funkciji vremena

Za beton sa istim PC (puna linija),
Za beton sa kompozitnim PC (isprekidana linija)

Uticaj reima ovravanja na rast vrstoe
Mehanizam loma betona

vrstoa pri pritisku Uticaj oblika i veliine uzorka

vrstoa Uticaj brzine nanoenja optereenja
10
FIZIKO-MEHANIKA SVOJSTVA BETONA
Uticaj klase cementa
1 PC 32,5
2 PC 42,5
3 PC 52,5
Uticaj koliine cementa
11
Uticaj temperature na rast i konanu vrstou betona

Uticaj temperature i vremena na vrstou betona
Funkcija zrelosti
Funkcija zrelosti : M = (T T0 ) t r ,
za T = const , ili, ako je T = T (t ) :
r 1
M = T j
j =1
T0 t [
C h
Vreme negovanja tr (Sl. 4.15)

izdeli se na r-1 jednkih intervala tj (t1=t2-t1 , t2=t3-t2 , . .
. , tr-1=tr-tr-1) u kojima
vladaju srednje temperature Tj
: T1 + T2 - T2 + T3
Tr1 + Tr
T1 =
, T2 =
, . .. , T r 1 =
Na taj nain, rauna se u

stvari, veliina povrine
ograniene apscisnom osom t ,
krivom T=T(t) i ordinatama
kroz take t1=0 i tr
12
FIZI
FIZIKOKO-MEHANI
MEHANIKA SVOJSTVA BETONA
Uticaj temperature i vremena na vrstou betona
Funkcija zrelosti
Marka betona prema BAB 87

Marka betona MB je nominalna (uslovna)
vrstoa betona pri pritisku izraena u MPa,
koja se dobija ispitivanjem betonskih kocki ivica
20 cm na 28 dana, a koja se zasniva na
karakteristinoj vrstoi pri fraktilu p=10%.
Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i
armiranobetonskih konstrukcija koriste se
marke betona MB 10, MB 15, MB 20, MB 25,
MB 30, MB 35, MB 40, MB 45, MB 50, MB 55 i
MB 60. Najnia marka betona za izradu
armiranobetonskih elemenata i konstrukcija je
MB 15.
13
Klasa, vrsta i partija betona prema BAB 87

Pojam klasa betona, koja se oznaava slovnim simbolima ili
brojevima, obuhvata ili samo marku betona MB (to je i najei
sluaj), ili marku betona i neka druga svojstva
vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza i dr.
Pod pojmom vrsta betona podrazumeva se beton jedne iste
klase, ali razliitog sastava.
Partija betona je koliina iste klase i iste vrste betona, koja se
priprema i ugrauje pod jednakim uslovima, a odnosi se ili na
beton ugraen u iste konstrukcijske elemente, ili u vie razliitih
konstrukcijskih elemenata na jednom objektu, ili, pak, na
koliinu betona ugraenu u elemente nekog objekta u
odreenom vremenskom periodu. Definisana je koliinom
betona i brojem uzoraka za dokazivanje marke betona.
Koliina betona u jednoj partiji ne treba da bude vea od
koliine koja se moe ugraditi za mesec dana. Broj uzoraka koji
se odnosi na jednu partiju betona ne moe biti manji od 3,
niti vei od 30.

DOKAZIVANJE MARKE BETONA (MB)
prema BAB 87
Kriterijum 1
Partije betona od po 3, 6, 9, 12 ili 15 uzoraka
Svaki skup od po 3 rezultata (uzorka) mora
da ispuni sledea dva uslova:
m3 MB + k1
x1 MB k2
Za uhodanu proizvodnju: k1=k2=3 MPa,
Za neuhodanu proizvodnju: k1= 4 MPa,
k2=2 MPa.
14

DOKAZIVANJE MARKE BETONA MB prema BAB 87
Kriterijum 2
Partije betona od 10 n 30 uzoraka;
Standardna devijacija Sn= Sn0 poznata, na
osnovu n0 rezultata iz prethodnog perioda.
(n030)
n rezultata ispitivanja mora da ispuni sledea dva
uslova:
n
mn MB + 1,2 Sn0
(MPa)
( f k ,sr f k ,i )2
n =1
x1 MB - 4
(MPa) S n 0 =
n
0

DOKAZIVANJE MARKE BETONA MB prema BAB 87
Kriterijum 3
Partije betona od 15 n 30 uzoraka;
Standardna devijacija Sn= Sn0 nije poznata.
n rezultata mora da ispuni sledea dva uslova:
mn MB + 1,3 Sn-1
x1 MB 4
(MPa)
(MPa)
( f
n0
Sn-1 procenjena standardna devijacija
S n1 =
n =1
f k ,i )
k , sr
n 1
15

vrstoa pri zatezanju
Ispitivanje vrstoe betona pri zatezanju znatno je sloenije nego ispitivanje vrstoe pri pritisku.
Generalno, postoje 3 postupka ispitivanja ove vrstoe:
Putem direktnog zatezanja a/,
Putem zatezanja pritiskom
po izvodnici (zatezanje cepanjem) b/,
Putem savijanja (zatezanje
savijanjem) c/.
vrstoa betona pri zatezanju
viestruko je nia od vrstoe
pri pritisku: k = fbz /fbp
Za fbp=20 MPa: k=0,12, tj.: fbp/fbz8
Za fbp=30 MPa: k=0,10, tj.: fbp/fbz=10
Za fbp=50 MPa: k=0,12, tj.: fbp/fbz8
16

Ispitivanje vrstoe betona pri
zatezanju putem opita direktnog
zatezanja
Na priloenoj skici prikazana je
praktina realizacija opita
direktnog zatezanja
Priprema uzoraka za direktno aksijalno zatezanje
17

vrstoa betona pri zatezanju putem linijskog pritiska po izvodnici
cilindra (vrstoa pri zatezanju cepanjem) vea je za 15-20% u odnosu
na vrstou dobijenu direktnim zatezanjem, tj. moe se kao dovoljno
tano napisati da je: fz /fzc 0,85

Praktina realizacija ispitivanja vrstoe betona pri zatezanju putem

linijskog pritiska po izvodnici cilindra (zatezanje cepanjem)
18

Ispitivanje vrstoe betona pri zatezanju putem savijanja vri se :
Savijanjem silom u sredini raspona
Savijanjem sa dve sile u treinama raspona
U oba sluaja dobijaju se znatno vee vrstoe nego direktnim zatezanjem :
fzs =
6M
b h2
f z s = (1,67 2,22) f z

vrstoa pri istom smicanju
Kao veza izmeu vrstoe pri smicanju i drugih vrstoa betona
mogu se koristiti sledei izrazi: f = (0,7 0,8) f f ili
s
f s 2 f z
19
VODONEPROPUSTLJIVOST BETONA VDP

Osnovni faktori uticaja
Propustljivost betona za vodu zavisi od:
Stepena hidratacije cementa,
Poroznosti cementnog kamena,
Strukture pora,
Svojstava cementa i agregata, pojedinano.
Mikrokapilari veliine ispod 10-7 mm, a to su gelske pore, praktino su
nepropustljive za vodu.
Makrokapilari veliine preko 10-7 mm, koje nastaju u cem. kamenu pri
mv/mc > 0,40, imaju mo upijanja i proputanja vode, usled pritiska,
kapilarnog penjanja, osmotskog efekta i dr.
S obzirom na ovo, proizilazi da vodonepropustljivost betona u optem
sluaju zavisi od ukupne zapremine kapilarnih pora, njihovog
rasporeda, kao i od karaktera poroznosti (otvorena ili zatvorena).
Prema tome, na vodonepropustljivost betona moe se uticati
smanjivanjem vodocementnog faktora, stepenom hidratacije,
efikasnou ugraivanja, primenom aditiva zaptivaa.
Veliki znaaj za VDP imaju i mikroprsline (skupljanje, temperaturne
promene).
VODONEPROPUSTLJIVOST BETONA
Koeficijent filtracije
Vodonepropustljivost betona esto se ceni na osnovu veliine
koeficijenta filtracije (videti skicu i izraz dole desno). Na skici dole
levo: zavisnost koef. filtracije i vodocementnog faktora.
Koeficijent filtracije: k f =
Vv a
(m / h)
S p t
20
Promena vodoneprostljivosti betona u funkciji starosti (levo) i ema
jednog od moguih postupaka ispitivanja (desno)
Prema vaeem domaem standardu SRPS U.M1.015/1998. za ispitivanje se
koriste kocke ivica 15 ili 20 cm, odnosno cilindri 15x15 cm (izvaeni iz konstrukcije)
Uzorci se izlau pritiscima vode (kao na skici dole desno) i to: 48 h 1 bar,
zatim 24 h 3 bar-a i jo 24 h 7 bar-a. Kao kriterijum uzima se projektom
propisana visina penjanja vode (videti i sledei slajd):
Ispitivanje na ureaju VDP
21
Ispitivanje na presi
Merenje visine penjanja vode nakon zavrenog opita
Prema napred navedenom domaem standardu uzorci se nakon izlaganja
vodenim pritiscima (u ukupnom trajanju od 4 dana) cepaju po sredini i na
obe polovine meri se visina penjanja vode rezultat se zaokruuje na bliih
5 mm.
Starost uzoraka na poetku ispitivanja treba da iznosi najmanje 28 dana.
22
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO MRAZA

Definicija otpornosti i osnovni faktori uticaja
Podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasienosti
vodom podnese viekratno smrzavanje i odmrzavanje.
Razlog destrukcije betona su unutranji naponi u
kapilarama usled irenja leda, ija je zapremina za 9% vea
od zapremine vode od koje nastaje.
U mikrokapilarama ispod 10-7 (gelske pore) voda se ne
mrzne ni do 700C, pa osnov neotpornosti betona na mraz,
kao i vodopropustljivosti, ine kapilarne pore u betonu, kao
posledica vodocementnog faktora > 0,40!
Prema tome, dovoljno visoka otpornost betona na mraz i u
ovom sluaju postie se primenom dovoljno niskih
vodocementnih faktora (primenom superplastifikatora),
kao i dodavanjem aeranata betonu.
Nekompatibilnost koeficijenata termike dilatacije agregata
i cementnog kamena drugi je osnovni faktor neotpornosti
betona na dejstvo mraza.

Klase otpornosti na dejstvo mraza i ispitivanje
Prema SRPS U.M1.016:1992 postoje sledee klase
otpornosti betona na dejstvo mraza: M-50, M-100, M-150,
M-200, M-250 i M-300.
Destruktivni postupak (ispitivanjem vrstoe pri pritisku) i
Nedestruktivni postupak (ispitivanjem dinamikog modula
elastinosti putem rezonantne frekvencije).
Destruktivni postupak: Uzorci: Kocke ivica 15 ili 20 cm, ili
cilindri (kernovi) 15 i visine 15 cm, izvaeni iz
konstrukcije. Osim za klasu M-50, kada je potrebno 6
uzoraka (3 etalonska i 3 koja se izlau mrnjenju i
kravljenju), za sve ostale klase -15 uzoraka (9 etalonskih i 6
koji se izlau mrnjenju i kravljenju).
Ispitivanje uzoraka koji se izlau mrnjenju i kravljenju: 3 po
isteku 50 ciklusa manje od predvienog broja ciklusa, a druga 3
nakon isteka broja ciklusa za ispitivanu klasu.
Ispitivanje etalonskih uzoraka: 3 na poetku ispitivanja, 3
nakon 50 ciklusa manje od predvienog broja ciklusa i
poslednja 3 po isteku broja ciklusa za ispitivanu klasu.
23

Ispitivanje
Nedestruktivni postupak:
3 prizme dimenzija 10/10/40 ili 12/12/36 cm, izlau se
mrnjenju i kravljenju, pri emu se pre poetka
ispitivanja, kao i posle svakih 50 ciklusa mrnjenja i
kravljenja, ispituje dinamiki modul elastinosti ED
(odreivanjem rezonantne frekvencije f).
Kriterijumi za ocenu otpornosti betona na dejstvo

mraza:
Kod destruktivnog postupka: vrstoa uzoraka izlaganih
opitu mrnjenje kravljenje, nakon broja ciklusa mrnjenja
i kravljenja za datu klasu, treba da iznosi najmanje 75%
vrstoe etalonskih uzoraka;
Kod nedestruktivnog postupka: Dinamiki modul
elastinosti ED uzoraka izlaganih opitu mrnjenje
kravljenje nakon broja ciklusa mrnjenja i kravljenja za datu
klasu, treba da iznosi najmanje 75% dinamikog modula
elastinosti istih uzoraka na poetku ispitivanja.

Ispitivanje
Sve uzorke, u oba postupka ispitivanja, treba 4 dana pre
poetka ispitivanja staviti u vodu (postupak zasienja
vodom).
Ispitivanje otpornosti betona na dejstvo mraza, na
uzorcima uzetim od sveeg betona tokom izvoenja
radova, po pravilu zapoinje pri starosti betona od
najmanje 28 dana.
Uzorci (kernovi) uzeti iz gotove konstrukcije ispituju se
pri starosti koja odgovara vremenu vaenja, ali, u sluaju
vaenja iz elemenata (konstrukcija) u izgradnji, takoe ne
pri starosti manjoj od 28 dana.
Jedan ciklus smrzavanje odmrzavanje traje 4+4 asa (tri
ciklusa dnevno) ili 6+6 asova (2 ciklusa dnevno).
24

Ispitivanje u klima-komori

Ispitivanje
Prilikom ovog ispitivanja treba voditi rauna o usporenom
prirastu vrstoe betona tokom smrzavanja, tj. o tome da
vrstoa etalonskih uzoraka, koji sve vreme ovravaju u
vodi temperature cca 200C, raste bre nego vrstoa
uzoraka koji se naizmenino izlau mrnjenju na -200C i
kravljenju u vodi, na cca 200C.
Iz tih razloga se mora odrediti tzv. ekvivalentna starost
etalonskih uzoraka. Domai standard nudi izraz za
sraunavanje ekvivalentne starosti te etalonskih uzoraka:
te = ta + c n
i odgovarajuu tablicu u kojoj se daje vrednost koeficijenta c u zavisnosti od broja ciklusa smrzavanja i odmrzavanja n u toku 24 asa (na sledeem slajdu).
Veliina ta u izrazu predstavlja starost uzoraka na poetku
ispitivanja.
25

Ispitivanje ekvivalentna starost etalonskih uzoraka
te = ta + c n
Tri ciklusa dnevno
Dva ciklusa dnevno
Jedan ciklus dnevno
0,20
0,35
0,80
Numeriki primer: Klasa M 150; ta = 28 dana; n = 2.

Prvo ispitivanje - posle 150-50 =100 ciklusa:
- Prava starost uzoraka: t=28+100/2=28+50=78 dana,
- Ekvivalentna starost: te=28+0,35100=28+35=63 dana.
Drugo ispitivanje - posle svih 150 ciklusa:
- Prava starost uzoraka: t=28+150/2=28+75=103 dana,
- Ekvivalentna starost: te=28+0,35150=28+52,5=80,5 d.
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO

MRAZA I SOLI
Vrlo esto se namee potreba ispitivanja betona na dejstvo
mraza izloenog istovremeno i uticaju soli (NaCl) za
odmrzavanje. Postupak se sastoji u procesu smrzavanja i
odmrzavanja uzoraka ija je gornja povrina podvrgnuta
delovanju troprocentnog rastvora NaCl.
Propisani uzorci se na nain definisan standardom SRPS
U.M1.055 podvrgavaju delovanju ovakvog rastvora, pa se
nakon toga izlau tokom 25 ciklusa naizmeninom
mrnjenju u trajanju 16-18 h na temperaturi cca -200C i
kravljenju na sobnoj temperaturi 6-8 h.
Na kraju ovakvog ispitivanja registruje se gubitak mase i
dubina ljutenja povrine betona koja je bila pod uticajem
rastvora soli.
Kriterijumi degradacije dati su u tablici na sledeem slajdu.
26
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO

MRAZA I SOLI
OTPORNOST BETONA NA HABANJE

Kod ove vrste otpornosti osnovno je da beton ima dovoljnu
vrstou i tvrdou u povrinskom sloju, koji je neposredno

izloen delovanju habanja.
Pored agregata, koji sam po sebi mora da bude dovoljno
otporan na ovaj uticaj, potrebno je primeniti cemente
visokih klasa i niske vodocementne faktore. Prednost ima
drobljeni agregat, pri emu treba teiti optimalnom ueu
krupnih frakcija, uz minimalno uee sitnih.
Mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori, radi
smanjenja koliine vode, poto se ni u kom sluaju ne sme
dozvoliti izdvajanje cementne paste na povrini.
Uzorci za ispitivanje su kocke ivica 7,07 cm, izrezani iz
nekog veeg komada betona, ili kocke ivica 10 cm uzete od
sveeg betona.
27
OTPORNOST BETONA NA HEMIJSKE UTICAJE

U najveoj meri zavisi od hemijske otpornosti
upotrebljenog cementa i ostvarene kompaktnosti betona.
To znai da treba dobiti cementni kamen sa minimalnom
poroznou, a to se moe postii primenom dovoljno
niskih vodocementnih faktora.
to nii vodocemntni faktori, uz uslov da agregat i voda
ne sadre vie od maksimalno dozvoljenih procenata
hlorida, istovremeno garantuje i dobru otpornost
konstrukcija na hemijske uticaje (max sadraj hlorida: u
agregatu - 0,10% za armirane, odnosno 0,02% za
prethodno napregnute konstrukcije; u vodi - 0,03% za
armirane, odnosno 0,01% za prethodno napregnute
konstrukcije),
Pri istovremenom delovanju sulfata i hlorida (morska
voda), umesto sulfatno otpornih PC (C3A 3,5%),
prednost treba dati cementima sa umerenim sadrajem
C3A (8-10%), poto viak ovog vetakog minerala, koji
nije reagovao sa SO3, ima sposobnost vezivanja
slobodnih hlorida.
DEFORMACIJE BETONA POD UTICAJEM

KRATKOTRAJNIH OPTEREENJA
28

Radni dijagram (- dijagram) betona

Eksperimentalno odreivanje modula elastinosti betona
29

Eksperimentalno odreivanje modula elastinosti betona

Kod reavanja praktinih problema, za odreivanje modula elastinosti

moe se koristiti i empirijska zavisnost data prema Pravilniku BAB 87
30

Iz priloenog dijagrama
je lako uoiti da je u podruju linearne zavisnosti
napona i dilatacija odnos
poprenih i podunih
dilatacija konstantan, tj.
= pop / pod = const.

( Poasonov koeficijent)
Vrednost Poasonovog
koeficijenta u tom podruju
iznosi = 0,15 0,25.
Vrednost ovog koeficijenta
neposredno pred lom iznosi
l 0,50
Priprema uzorka za ispitivanje modula elastinosti
31
REOLOKA SVOJSTVA OVRSLOG BETONA

SKUPLJANJE BETONA
- Skupljanje usled isparavanja vode tokom
perioda vezivanja cementa plastino
skupljanje,
- Skupljanje usled kontrakcije produkata
hidratacije hidrataciono skupljanje,
- Skupljanje nakon zavretka procesa vezivanja
cementa (skupljanje usled suenja ili
hidraulino skupljanje).
TEENJE BETONA
RELAKSACIJA BETONA
REOLOKA SVOJSTVA OVRSLOG BETONA Skupljanje

betona: Hidrataciono i hidraulino skupljanje
Od tri komponente skupljanja,
samo dve - hidrataciono i hidraulino skupljanje - obuhvataju
se (registruju) tokom postupka
ispitivanja skupljanja.
Plastino skupljanje, koje se
u potpunosti obavi tokom procesa vezivanja cementa u betonu,
nije obuhvaeno ovim standardnim postupkom ispitivanja.
Poetnom negom ne umanjuje se
konano skupljanje (gore levo)
U koondiciranim uslovima skupljanje je vee (dole levo)
32

Skupljanje betona
Srednja
dimenzija
elementa:
dm = 2 Ab/Ob

Skupljanje betona: Ispitivanje
Ispitivanje skupljanja vri se
na prizmatinim ili cilindrinim uzorcima, kod kojih je
h/d = 2 4 (min 3 uzorka).
Nakon izrade i vaenja iz
kalupa (24 h nakon izrade)
uzorci se stavljaju u pijau
vodu, gde stoje 48 h.
Posle vaenja iz vode (72 h
nakon izrade) uzorci se dalje
dre u kondicioniranim uslovima: T=200C, H=40, 70 ili 90%).
Prvo oitavanje, prema tome,
vri se na 72 h, zatim na 4
dana, na 7, 14, 21 i 28 dana i
dalje jednom meseno (naj
manje 3 meseca).
33

Skupljanje betona: Ispitivanje
Prva 3 dana, dok uzorci stoje u vodi, beton ima izvesno bubrenje
(koje ostaje neregistrovano)

Teenje betona
Krive teenja betona za razliite vrednosti napona
Pri dovoljno niskim naponima 1< e (radni naponi), trenutne deformacije
se mogu smatrati elastinim. Pri ovako niskim naponima postoji i linearna
zavisnost izmeu napona i deformacija teenja (linearno teenje) i uvek postoji stabilizacija procesa
deformacija.
Veliina napona 2>e
pri kome nastupa lom
(v. skicu levo) moe da
bude i 20-30% ispod
vrstoe betona pri
delovanju kratkotrajnih
optereenja, pa se s tim
u vezi u praksi esto
govori o vrstoi
betona pri delovanju
dugotrajnih optereenja
34

Teenje betona
Osim kod pritisnutih betonskih

elemenata, teenje se javlja i kod
elemenata izloenih zatezanju (1,5
puta vee), smicanju (2 2,5 puta
vee) nego kod pritisnutih elemen.
Teenje betona se objanjava plastinim svojstvima vlanog cementn.
gela, a takoe i pojavom i razvojem
prslina u masi betona, kada se
prekorai nivo napona e. Pored
ovoga, pri viim nivoima , teenje
uslovljava i plast. def. krist. reet.

Teenje betona\
Kako je: E (tk2) > E (tk1)
el (tk2) < el (tk1)

Nakon rastereenja i ispoljavanja
trenutne elastine deformacije
el (tk2), proces deformacija se
nastavlja, to znai da do izraaja
dolazi tzv. povratno teenje
betona (reverzibilna viskoelastina deformacija)
Pored ove povratne postoji i
nepovratna deformacija teenja
(ireverzibilna viskoplastina
deformacija) videti sliku levo
35

Teenje betona

Relaksacija betona
Najvei broj do sada izvrenih ispitivanja u ovoj oblasti odnosio se na elemente izloene savijanju, pri emu su osim
isto betonskih uzoraka, tretirani i armirani i prethodno napregnuti elementi
(gredice sa prepustom slika gore levo).
Regulacijom (smanjenjem) sile P
odrava se nepromenljiv ugib u.
Na taj nain meri se sila P=P (t), koja se
tokom vremena smanjuje, asimptotski
teei nekoj konanoj vrednosti P !
Logino, ovakva promena sile P uslovljava i analognu promenu (smanjenje)
napona u betonu po presecima, pri
emu se ovi naponi najee odreuju
kod oslonca, neposr. uz prepust (ta. B)
Promena sile P=P(t), odnosno napona
(t) prikazana je na slici dole levo.
36

Relaksacija betona
Relaksacija napona r (t) koja se ispituje na opisan nain, prema tome, moe
se smatrati afinom sa funkcijom
P=P(t), pa se, saglasno tome, relaksacija moe prikazati u obliku:
r (t ) =
(t )
P( t )
100 = k
100 (%)
0
P0
k koeficijent proporcionalnosti
(afiniteta) koji je funkcija prisutne
armature u elementu (za isto betonske
elemente je k = 1)
Najvei praktini znaaj, logino, ima
vrednost: r = lim (t ) 100 (%) koja,
kao i sam tok funkcije r (t), zavisi od:
- Poetnog napona 0 (vee 0 , vee r (t)),

- Starosti betona u vreme izlaganja naponu 0 , (manja starost , vee r (t)),
- Temperature T (vee T, vee r (t)),
- Sastava betona
ISPITIVANJE BETONA BEZ RAZARANJA

Uvodne napomene
Kao to je poznato, za primenu ovih metoda uopte,
pa time i za ispitivanja betona, od najveeg je znaaja
definisanje pouzdanih zavisnosti izmeu merenih
fizikih veliina odabranom metodom i svojstva
materijala koje se eli ispitati.
Ove zavisnosti dobijaju se paralelnim ispitivanjem bez
razaranja (najee na gotovim konstrukcijama) i
laboratorijskim ispitivanjem eljenog svojstva betona
sa razaranjem, na posebnim uzorcima.
Ovi uzorci (etalonski uzorci) ili se posebno za tu
svrhu izrauju od sveeg betona, ili se, to je ei
sluaj, vade iz ispitivane konstrukcije po okonanju
nedestruktivnog ispitivanja i odgovarajue statistike
obrade dobijenih rezultata.
37

Uvodne napomene
Matematiko definisanje funkcionalnih zavisnosti

najee se sprovodi primenom metode najmanjih
kvadrata, pri emu kao merilo ostvarene tanosti
aproksimacije sraunava koeficijent korelacije r2 ili
relativna srednja devijacija Sno:
Za dobijanje pouzdanih zavisnosti, razume se,

potreban je vei broj ovakvih uzoraka, u zavisnosti
od veliine ispitivanog elementa ili konstrukcije i
znaaja samog ispitivanja.

Metoda ultrazvuka
Ova metoda, zajedno sa metodom sklerometra, spada u dve
najvie primenjivane metode za definisanje vrstoe pri pritisku
betona (naknadno dokazivanje marke betona).
Osim za ispitivanje vrstoe, metoda ultrazvuka se vrlo
uspeno primenjuje za definisanje dinamikog modula
elastinosti i u defektoskopiji betona.
Za ispitivanje vrstoe najee se koriste predajnici
ultrazvunih impulsa frekvencije 50-150 kHz. Kako je brzina
ultrazvuka v funkcija zapreminske mase, odnosno ostvarene
kompaktnosti betona, to se ona kod betona kree u dosta
irokim granicama, 2000-5000 m/s. Smatra se da je brzina
v=3500 m/s donja granica brzine za kvalitetne betone.
vrstoa betona e po pravilu biti vea kod betona vee
kompaktnosti (manje poroznosti). Ovo pravilo, meutim, vai
samo ako postoji zadovoljavajua athezija izmeu cementnog
kamena i zrna agregata. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, mogu
se dobiti i vrlo niske vrstoe betona - pri relativno visokim
brzinama ultrazvuka.
38

Metoda ultrazvuka
Osim slabe athezije izmeu cementnog kamena i zrna
agregata, koja na brzinu ultrazvuka nema uticaja, brzina
ultrazvuka takoe ne moe da registruje vee vrstoe u
sluaju primene cementa viih klasa.
Iz tog razloga, za definisanje zavisnosti brzina-vrstoa:
fp= fp(v), u sluaju kada se ne zna pouzdano koji je cement
primenjen, bolje je uzorke vaditi iz konstrukcije (kernovi),
nego primenjivati unapred utvrene tzv. kalibracione
krive, dobijene od posebno izraenih uzoraka.
Oblici funkcije fp= fp(v) mogu da budu razliiti, kao:
- fp(v)=a1 v2 +a2 v+a3
(1),
b
- fp(v)=a v
(2),
bv
- fp(v)=a e
(3) i drugi.
U najveem broju sluajeva ispitivanja u praksi, eksponencijalna funkcija oblika (3), daje najbolje rezultate.

Metoda ultrazvuka
Kod zavisnosti fk-v eksponencijalna

funkcija obino daje najbolje
rezultate
Danas najire primenjivana

ultrazvuna aparatura PUNDIT
39
Metoda ultrazvuka
DEFEKTOSKOPIJA
utvrivanje lokacija oteenja, prslina, pukotina, vazdunih depova, itd.

Metoda rezonantne frekvencije
Ova metoda najvie se primenjuje za odreivanje dinamikog
modula elastinosti ED , ali se isto tako moe primeniti i za
odreivanje vrstoe fp , zapreminske mase i dr.
U sluaju odreivanja dinamikog modula elastinosti betona
ED, meri se najee frekvencija longitudinalnih oscilacija
prizmatinih i cilindrinih uzoraka, kada se vrednost ED
sraunava iz izraza:
ED= 4 f2 l2 10-6 (u MPa, za f u 1/s, l u m i u kg/m3).
U datom izrazu f je izmerena rezonantna frekvencija, l duina
prizme ili visina cilindra, a zapreminska masa betona izmerena
na uzorku (dispozicija za ovo ispitivanje prikazana je na
sledeem slajdu). Statiki modul elastinosti E, u odnosu na koji
je vrednost ED vea za 20 do 30%, tada se sraunava iz
empirijskog izraza:
E=1,25ED 19
(MPa)
40

Metoda rezonantne frekvencije
Dispozicija za ispitivanje rezonantne frekvencije

- Postolje za koje je privrena prizma koja se izlae vibracijama (levo),
- Kutija sa oscilatorom, analognim indikatorom maksimalne amplitude oscilacija i digitalnim displejom za oitavanje rezonantne frekvencije f (desno)

Metode merenja povrinske tvrdoe
Kao to je ve navedeno, ova metoda, kao i metoda
ultrazvuka, najire se primenjuje kod ispitivanja betona.
Merenjem povrinske tvrdoe, posebno aparaturom
baziranom na principu merenja odskoka (sklerometar
mitov eki), na vrlo jednostavan nain se, uz definisanje zavisnosti povrinska tvrdoa vrstoa) moe
odrediti vrstoa pri pritisku na velikom broju mernih
mesta u konstrukciji.
Definisanje zavisnosti povrinska tvrdoa vrstoa ima
nedostataka, ali se i pored toga, zbog jednostavnosti merenja povrinske tvrdoe, najvie primenjuju za ispitivanje
vrstoe pri pritisku betona na licu mesta, u konstrukciji.
Glavni nedostaci ove metode vezani su za injenicu da se
merenja vre na povrinama elemenata, gde beton, u
optem sluaju, ima niu vrstou nego masa betona u
unutranjosti, iz sledeih razloga (v. sledei slajd):
41

Usled neizbenog efekta zida,
Usled nemogunosti dobrog vibriranja sveeg betona u
relativno tankim, zatitnim slojevima betona izmeu
armature i oplate,
Usled slabije nege, koja se po pravilu sprovodi kvaenjem
povrina betonskih elemenata.
Jedan od nedostataka je i velika disperzija rezultata od
jednog do drugog mesta oitavanja, ali se taj nedostatak
moe umanjiti oitavanjem na veem broju mesta (20-25), u
okviru unapred pripremljene ortogonalne mree, za svako
merno mesto na ispitivanom elementu u konstrukciji.
Ovako dobijen rezultat ispitivanja, definie se kao indeks
sklerometra.
Ova metoda je, zajedno sa metodom ultrazvuka, domaim
standardom SRPS U.M1.048, usvojena kao zvanina
metoda za naknadno definisanje vrstoe betona, tj. za
ocenu marke betona (MB), u gotovim konstrukcijama.

Metode merenja povrinske tvrdoe - Sklerometar
Fotografija aparature tipa Proceq sa automatskim pisaem
Skica podunog preseka aparature (sasvim desno)
Na slici desno: 1 udarni valjak, 2 udarna opruga, 3 udarna masa, 4

strelica na skali (5), koja se nalazi na spoljnoj strani aparature (kod aparature
sa pisaem, ova strelica belei visinu odskoka na posebnom papiru)
42

Dijagram (proizvoaa) za odreivanje vrstoe pri pritisku, u zavis nosti od indeksa sklerometra i poloaja ose aparata pri merenju

Osim postupka pomou Schmidt-ovog ekia (ili
sklerometra), koji se u praksi mnogo ee koristi,
u metode merenja povrinske tvrdoe betona
spada jo i Metoda HPS .
Metoda HPS, koja predstavlja poznatu Brinelovu
metodu za ispitivanje elika, ali modifikovanu za
potrebe ispitivanja povrinske tvrdoe, odnosno
vrstoe pri pritisku, betona.
Postupak se bazira na merenju prenika otiska
kuglice (10 mm), aplicirane odreenim udarnim
radom aparature. U praksi se ree primenjuje,
zbog tekoe tanog merenja prenika otiska na
povrini betona (krunjenje po obodu).
43

Metode merenja povrinske tvrdoe HPS metod

Magnetne metode
44
Magnetne metode
Magnetne metode - Radar (GPR)
45
Termografija (infracrveni zraci)
Metode lokalne destrukcije

Postoji vei broj metoda za ocenu vrstoe betona koje se
zasnivaju na merenju sile, potrebne da se sa povrine
betonskog elementa otkine komad betona odreene
veliine.
Jedan od takvih postupaka, koji je poznat pod imenom
Pulaut (Pull-out), prikazan je dvema skicama na
narednom slajdu.
Ankeri mogu biti ubetonirani u element (na nared. slajdu
slika levo pod a) ili kasnije, kada beton ovrsne,
ubacivanjem u izbuenu rupu na povrini elementa (slika
levo pod b).
Specijalnim ureajem za apliciranje i oitavanje
optereenja se zatim ovakav anker upa, zajedno sa delom
betona, kako pokazuje skica desno na narednom slajdu. Na
bazi paralelnih ispitivanja moe se definisati zavisnost
izmeu sile upanja Z i vrstoe betona fk: fk = fk (Z)
46
Metode lokalne destrukcije

Metode lokalne destrukcije - Pull-off
47

Metode lokalne destrukcije - Pull-off

Metoda gama zraenja
Intenzitet zraenja je funkcija pre svega , ali takoe i p, fp i E betona.
48

Metoda gama zraenja

ISAT (Initial Surface Absorption Test)
Odreivanje penetracije vode u

beton putem povrinske apsorpcije
49

Metoda linijske mikroskopske analize
Merenje otpornosti aeriranih
betona na dejstvo mraza i soli
pomou stereomikroskopa
ISPITIVANJE BETONA SA RAZARANJEM

Elektrina buea garnitura (levo) i vaenje cilindra (kerna)
iz armiranobetonskog zida (desno)
50

Vaenje cilindra (kerna) iz armiranobetonske ploe
Kombinovano ispitivanje betona

(destruktivno i nedestruktivno)
51

Vadjenje betonskih cilindara - kernova
52

2 Predavanje 1382949693168

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2 Predavanje 1382949693168

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

Poetna etapaetapa formiranja poetne

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

vza + vcp + vp = ma/za+ mc/sc+mv/sv+vp=1

se da su zrna agregata 100% kompaktna (vza= va,a)

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

pg,b= 0,022 h mc(%) pk,b= 0,1 mc ( - 0,4h) (%)

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

Mikrostruktura Gelska i kapilarna poroznost

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

Mikrostruktura Gelska i kapilarna poroznost

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

Mikrostruktura Kontaktna zona

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Osnovni zakoni vrstoe betona

PROJEKAT BETONSKE MEAVINE

Odreivanje potrebnog vodocementnog faktora

fpc klasa primenjenog cementa

k = 250, za cement PC 32,5

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Osnovni zakoni vrstoe betona

A = 0,55 0,65 (u zavisnosti od MB i granulom. sastava agregata).

Nije teko uoiti da je formula Skramtajev-a za sluaj 0,40 isto to i formula

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

vrstoa betona u funkciji vremena

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Mehanizam loma betona

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Mehanizam loma betona

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Mehanizam loma betona

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO-MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Uticaj klase cementa

FIZIKO-MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Uticaj koliine cementa

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Uticaj temperature na rast i konanu vrstou betona

FIZIKO-MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Vreme negovanja tr (Sl. 4.15)

Na taj nain, rauna se u

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Marka betona prema BAB 87

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Klasa, vrsta i partija betona prema BAB 87

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Sn-1 procenjena standardna devijacija

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Priprema uzoraka za direktno aksijalno zatezanje

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

Praktina realizacija ispitivanja vrstoe betona pri zatezanju putem

FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA

U oba sluaja dobijaju se znatno vee vrstoe nego direktnim zatezanjem :