AVE SERBIUS: Neete verovati koliko je rimskih

imperatora rodom iz Srbije! (FOTO)

Zavirite u paklenu prolost naeg poluostrva i itave Evrope u kojoj su prosti balkanski pastiri postajali
gospodari sveta, a zemlje iz kojih su dolazili bile rezervoar najilavijeg ljudstva koje je produilo ivot
Rimskom carstvu nekoliko vekova
Ukupno komentara 21

Nekada davno, u jednoj nepreglednoj imperiji koje je prvo i za sada jedino u istoriji uspelo da objedini
pod istu kapu ceo evropski kontinent, postojale su provincije koje e i dravno i drutveno pa ak i bioloki
posrnulom Rimskom carstvu produiti ivot za bar dva dodatna veka, ako ne i vie. Te provincije su
bile smetene na prostoru na kome mi danas ivimo.

Premda osvojene jo u drugom veku pre nove ere, nikada nisu u punom smislu romanizovane, kao to se
to desilo sa Galijom i Hispanijom. Uzrok tome pre svega treba traiti u ilavosti, anarhinosti,
antiautoritativnosti, udljivosti, tvrdoglavosti i konzervatizmu ondanjeg balkanskog stanovnitva:
svaka slinost sa dananjim iteljima ovog prelepog poluostrva nije sluajna. ak i kada je Sirmijum,

dananja Sremska Mitrovica, postala prestonica ogromne prefekture Ilirikuma i jedna od etiri prestonice
celog carstva, unutranjost naih zemalja ostala je u najveoj meri divlja i nesputana.
Ovo se pokazalo kao presudno u istoriji Rima, ali i kao presudno za potonju istoriju sveta. Taj je divlji
Balkan od treeg veka pa nadalje bio rezervoar iz koga je imperija crpela snane careve i ludaki
hrabre legionare koji su je odravali u ivotu kada su svi njeni ostali podanici bili spremni da padnu na
kolena pred varvarima. Neemo se baviti izvlaenjem paralela sa sadanjicom, ali ste vi slobodni da ih
izvuete. Moda jednoga dana Balkan ponovo spasi Evropu.
Ako ste spremni da zaronite u ovaj svet spletki, dinastikih borbi, graanskih i spoljnih ratova, i paklene
ambicije koja je omoguila prostim pastirima da postanu gospodari svet, idemo!

Imperator Maksimin Traanin. Foto: Wikipedia

MAKSIMIN TRAANIN ILI MAKSIMIN I
Roen je oko 173. godine u Trakiji ili Meziji. Za cara ga je 235. izvikala vojska u Majncu, nakon to je
prethodno prvo ubila imperatora Aleksandra Severa. Ovo je prvi car koji nikad nije kroio u Rim.
Navodno je bio divovske grae i veoma jak, a hriane je nemilosrdno proganjao. Ubila ga je Pretorijanska
garda 238. kod Akvileje.
DECIJE TRAJAN
Roen je u blizini Sremske Mitrovice, tada Sirmijuma, u selu Budalija koje se danas zove Martinci.
Vojska ga bira za cara 249. godine. Proganjao je hriane, a srpsko narodno predanje njegovu tvravu
smeta na Cer i smatra ga demonom od koga potiu najbolji junaci.

Imperator Decije Trajan. Foto: Wikipedia/Mary Harrsch

Poginuo je 251. godine u oblasti dananje Dobrude u bici protiv Gota. Prvi je rimski car koji je poginuo
u boju, a ubrzo nakon toga je deifikovan, odnosno proglaen za boanstvo.
HOSTILIJAN
Ne zna se taan datum njegovog roenja, ali se pretpostavlja da je to bilo posle 230. godine. Rodio se u
porodici Decija Trajana u Sirmijumu. Ve za ivota svog oca potovan je kao carevi. Kada su njegov otac
i stariji brat Herenije poginuli vojska je izvikala za cara Trebonija Gala koji je Hostilijanu priznao pravo na
carsku titulu i usinio ga. Umro je 251. godine (nije vladao ni godinu dana) u Viminacijumu, dananjem
Kostolcu, od kuge. Poznat je kao prvi car u 40 godina koji je umro prirodnom smru.
KLAUDIJE II GOTSKI

Imperator Klaudija II Gotski. Foto: Wikipedia/Ronan.guilloux

Verovatno je iz okoline Sremske Mitrovice ili Dardanije. Nakon to je pobedio Gote u bici kod Nia 268.
godine vojska ga bira za cara. Poznat je po tome to je 14. februara 269. naredio ubistvo jednog hrianskog
monaha koji je kasnije postao poznat kao Sveti Valentin. Umro je od kuge poetkom 270. Rimski senat ga je
deifikovao pod imenom Boanski Klaudije Gotski.
KVINTIL
Brat Klaudija II. Izabrala ga je vojska odmah po bratovljevoj smrti, a izbor je potvrdio senat. Meutim,
dunavske legije su izabrale Aurelijana. Vladao je izmeu 17 i 177 dana. Razliite verzije o tome kako je
umro postoje, od toga da se ubio jer je znao da ne moe da ugrozi konkurenta do toga da ga je njegova
vojska ubila zbog discipline koju je pokuao da uvede. Smatra se umerenim i sposobnim ovekom.
Uglavnom, skonao je u Akvileji.
AURELIJAN
Roen u okolini Sremske Mitrovice septembra 214. godine, na malom seoskom imanju. Majka mu je bila
svetenica Sokolovog kulta. Dunavske su ga legije izvikale za cara nakon smrti Klaudija II. Poznat je kao
pobornik mitraizma i kulta Nepobedivog sunca, i kao fiskalni reformator. Meutim, najbitnija stvar koju
je uradio bilo je ruenje otcepljenog Galskog carstva i njegovo vraanje pod okrilje Rima. Vladao je
pet godina, do 275. Umro je iznenada u asu kada je planirao osvajanje Mesopotamije.
PROB

Imperator Prob. Foto: Wikipedia/Jastrow

Roen je 19. avgusta 232. na jednom seoskom imanju u okolini Sirmijuma. 277. godine pobeuje
nadmonijeg pretendenta Florijana i postaje car. 282. ubija ga vojska jer ih je naterao da kopaju kanale u
Sirmijumu po vrelom letnjem danu. Kasnije su se pokajali i sahranili ga uz sve carske poasti. Njegov
brat i roaci su bili hriani i episkopi u Carigradu. Poznat je po tome to je prvi dozvolio da se vinova loza
sadi van Italije, i to na brdu Glavica na Frukoj gori, kod dananjeg sela uljam, ali i kod Smedereva na
Zlatnom brdu, gde je zaeta i autohtona sorta groa Smederevka. Dozvolio je i sadnju u Galiji, Britaniji i
paniji.
DIOKLECIJAN
Car Dukljanin iz nae narodne poezije nije roen u Srbiji, ali je roen u istom etno-kulturnom miljeu:
veruje se da mu poreklo vue iz dananje Crne Gore, tada Duklje (Diokleje) p tud i njegovo ime.
Svetlost dana je ugledao u okolini Splita oko 244. godine. Otac mu je verovatno bio rob, ili osloboenik.
Vojska ga je izvikala za cara 285, a vladao je 20 godina. Jedan je od najbitnijih rimskih imperatora uopte, i
poznat je kao najvei reformator jo od vremena Avgusta. Proglasio se sinom Jupitera i uveo pravilo da
pred njim svi moraju padati niice i potovati ga kao ivog boga.

Imperator Dioklecijan, u srpskoj mitologiji poznat kao car Dukljanin. Foto: Wikipedia
Sa njim se zavrava principat a poinje dominat. Tvorac je rimskog dravnog socijalizma. Stvorio je
tetrarhiju, odnosno etvorovlae (dva avgusta, jedan na zapadu a drugi na istoku, koji imenuju dva cezara
kao svoje zamenike), i povukao se na svoje imanje da bi sadio kupus. Carstvo je posle toga upalo u
potpuno rasulo, ali on nije hteo da se vrati na poloaj iako su ga molili, duhovito se pravdajui ukusom
kupusa iz svoje bate. Umro je 311. godine u 67. godini ivota. Ostaci njegove splitske palate danas su sam
centar ovog dalmatinskog grada.
MAKSIMIJAN
Roen je oko 250. godine u blizini Sremske Mitrovice, u siromanoj porodici. Dioklecijan ga je nainio
cezarom 285, a naredne je postao avgust, jednak Dioklecijanu. Povukao se sa trona istovremeno sa svojim
mentorom, 305. godine. Naredne se vratio, ponovo postao car, uzdigao Konstantina Velikog, ali ga je zbacio
sin Maksencije.
KONSTANCIJE HLOR

Dva tetrarha, odnosno rimska imperatora. Detalj. Foto: Wikipedia/Nino Barbieri

Roen 31. marta oko 250. godine negde u Iliriji. Razveo se od Jelene, erke nikog gostioniara sa kojom
je imao sina koji e kasnije postati Konstantin Veliki, i oenio Maksimijanovom pastorkom Teodorom. Za
cezara je proglaen 293. godine, a kada su Dioklecijan i Maksimijan abdicirali uzdignut je na poloaj
avgusta zajedno sa Galerijem. Bio je gospodar zapada. Umro je Britaniji, a sahranjen je u Galiji koja ga je
oboavala.
GALERIJE
Ilirskog porekla, roen je oko 250. godine u okolini Serbike, dananje bugarske prestonice Sofije. Za
cezara ga je imenovao Dioklecijan, a titulu avgusta umesto njega uzeo kada se Dukljanin povukao sa trona.
Poznat je po Gamzigradu kod Zajeara, koji je kao Feliks Romulijanu sagradio u ast svoje majke i
gde se povukao pred kraj ivota. Premda je progonio hriane, 311. godine doneo je edikt o toleranciji koji
e Konstantin dve godine kasnije Milanskim ediktom potvrditi. Umro je iste godine, verovatno od kancera.

Imperator Galerije. Foto: Wikipedia/Shinjirod

SEVER II
Flavije Valerije Sever je bio vojnik iz neke od balkanskih provincija. Od 305. je bio savladar Konstancija
Hlora na Zapadu, a Galerije ga je imenovao za avgusta 306. godine. U sukobu sa Maksencijem doiveo je
katastrofalan poraz zbog koga je abdicirao. Maksencije ga je ubio naredne godine.
KONSTANTIN VELIKI
Roen je u Niu 27. februara 272. godine, od oca Konstancija Hlora i majke Jelene, erke nikog
krmara koji je bio poreklom iz Bitinije. Vojska ga je u blizini dananjeg Jorka izvikala za avgusta po smrti
njegovog oca, nakon ega je uao u krvavi graanski rat protiv Maksimijana i njegovog sina Maksencija
kojeg je pobedio u uvenoj bici kod Milvijskog mosta, kada stavio hrianski krst na titove svoje vojske
tvrdei da ga u snu posetio aneo i rekao mu da to uradi. Poto je na suprotnoj strani bila vojska
Nepobedivog sunca ova bitka se smatra simbolinom prekretnicom istorije.

Statua imperatora Konstantina Velikog u Jorku, blizu mesta gde ga je vojska izvikala za cara. Foto:
Wikipedia Commons/Gernot Keller
Poznat je kao imperator koji je hrianstvo podigao na nivo dravne religije, iako to tehniki nije tano:
ono to je uradio je davanje privilegovanog poloaja Crkvi i sprovoenje verske tolerancije. Naterao je
episkope da se u Nikeji dogovore oko dogmatskih osnova nove vere. Na mestu antikog Bizanta podigao je
Novi Rim koji e potomstvo nazvati Konstantinopoljom, Srbi Carigradom, a Turci Istanbulom. Krstio se tek
na samrti 337. godine, a krstio ga je Evsevije Nikomedijski, jedan od prvaka arijanske sekte.
MAKSENCIJE
Premda se ne zna tano gde se rodio, bio je sin Maksimijana koji je bio rodom iz okoline Sirmijuma.
Svetlost dana je ugledao 278. godine, a car zapadnog dela carstva je bio od 306. do 312. godine, kada se
posle bitke kod Milvijskog mosta 28. oktobra na godinjicu svog ustolienja est godina ranije udavio u
Tibru. Telo mu je pronaeno narednog dana. Poznat je po tome to je na svoj barjak stavio Nepobedivo
sunce, odnosno Sol Invictus. Hrianska propaganda ga je u potonjim vekovima satanizovala.

Imperator Maksencije. Foto: Wikipedia/Marie-Lan Nguyen

MAKSIMIN DAJA
Roen je 20. novembra 270. godine na podruju dananje istone Srbije. Nadimak Daja je poneo iz
seljakog detinjstva. Galerije mu je bio ujak. Avgust je postao 310. godine, uz pomo sopstvenih vojnika. U
sukobu sa Licinijem izvukao je deblji kraj i umro je 313. godine.
LICINIJE
Roen je oko 250. godine u Dakiji ili u Meziji. Galerije ga je uzdigao na nivo avgusta zapada 308. godine.
Zajedno sa Konstantinom Velikim doneo je Milanski edikt kojim je potvrena verska tolerancija koju je
Galerije objavio dve godine ranije, i postao suvladar sa njim, pa ak oenio i njegovu sestru. Vodio je dva
graanska rata protiv Konstantina: prvi je zavren mirom iako je teko poraen, ali drugi 324. godine nije.
Zarobljen je u Vizantu, buduem Carigradu, odveden u zarobljenitvo u Solun i posle po Konstantinovom
nareenju pogubljen zajedno sa svojim sinom, Konstantinovim sestriem. Srpski srednjevekovni
rodoslovi ga imenuju kao pretka Stefana Nemanja.
KONSTANCIJE II

Imperator Konstancije II. Foto: Wikipedia/Mary Harrsch

Srednji sin Konstantina Velikog roen u Sirmijumu 7. avgusta 317. godine. Za cezara ga je imenovao otac.
Na upravu je dobio itav istok carstva, dok su njegova dva brata dobila ostatak. Bio je na strani arijanske
sekte i nakon graanskog rata postao jedini gospodar imperije. Umro je iznenada kod Tarsa u Kilikiji 3.
novembra 361. godine.
VETRANION
Rodio se u Meziji, na teritoriji dananje Srbije, a za cezara se proglasio u Sirmijumu 350. godine na
zahtev Konstantine, erke Konstantina Velikog. Konstancije II ga je prvo prihvatio za suvladara, ak su se i
sreli u Niu, ali je onda promenio miljenje i primorao Vetraniona da abdicira. iveo je kao obini graanin
u Maloj Aziji, primavi izdravanje od drave. Verovatno je izvrio samoubistvo oko 360.
JULIJAN FILOZOF

Imperator Julijan Otpadnik. Foto: Wikipedia/LPLT

Poznat i kao Julijan Otpadnik, jer je odbacio hrianstvo i pokuao da vrati toak istorije unazad, na
pagantinu, rodio se 17. novembra 331. ili 332. godine, u Carigradu, u porodici Konstantina Velikog. Nije
tehniki srpski imperator ali jeste iz porodice koja je sa teritorije srpskih zemalja i iz istog etnokulturnog miljea. Odrastao je u izolaciji i zatoenitvu Konstancija II koji ga je potom 355. godine
proglasio za cezara. Kasnije je otpoeo graanski rat sa njim, iz koga je vetinom i sticajem okolnosti da je
Konstancije iznenada umro prirodnom smru u Kilikiji, izaao kao pobednik.
U skladu sa pokuajem obnove paganskih kultova, poznat je i po delu Protiv Galilejaca koji je ueni
vid polemike sa hrianskom crkvom. Poginuo je 26. juna 363. godine u bici sa Persijancima, hrabro
pokuavajui da pomogne svojim vojnicima na zaelju na koje je neprijatelj udario s lea. Strela mu je
probola jetru.
JOVIAN
Rodio se u Singidumumu, odnosno Beogradu, 331. godine. Jedini je Beograanin na rimskom tronu.
Otac mu je bio zapovednik carske garde imperatora Konstancija II. Po smrti Julijana Otpadnika izvikan je za
cara od strane vojske, ali se veruje da su ga legionari pomeali sa drugim Jovijanom koji je bio glavni
notarijus. Odmah je postigao poniavajui mirovni sporazum sa Persijancima, i vratio hrianstvo na nivo
dravne religije. Spalio je biblioteku u Antiohiji u skladu sa hrianskim uverenjem i uveo smrtnu kaznu za
oboavanje predakih bogova, da bi kasnije to proirio na participaciju u paganskim ceremonijama. Bio je
sledbenik pravoslavlja, za razliku od nekih hrianskih prethodnika koji su vie naginjali ka alternativnoj
dogmatici. Vladao je samo osam meseci. Umro je u snu, ili od isparenja iz svee okreenih zidova svoje
sobe ili ga je ubio dim od loeg uglja koji je loen u njoj.
VALENTINIJAN I

Kolos iz Barleta za koga se veruje da je imperator Valentinijan I. Foto: Wikipedia/Marcok

Rodio se 321. godine u Cibali, dananjim Vinkovcima u Hrvatskoj. Premda nije tehniki roen na
teritoriji nae zemlje, roen je u gradiu koji je bio satelit Sremske Mitrovice. Bio je oficir u carskoj
gardi i pod Julijanom i pod Jovijanom, a vojska ga je izabrala za cara nakon smrti ovog potonjeg. Podelio je
carstvo sa svojim bratom Valensom, tako to je za sebe uzeo zapad. Vladao je 11 godina. Umro je 17.
novembra 375. Bio je hrianin, ali je tolerisao pagane. Bio je protiv bogaenja crkvenog klera. Stao je na
stranu pravoslavlja u borbi sa donatistima.
VALENS
Brat Valentinijana, vladao je tri godine due od svog brata. Rodio se 328. godine isto u Cibali. Sukobljavao
se sa Sasanidima, a ratovao je i protiv Gota od kojih je izgubio bitku kod Hadrijanopolja, usput izgubivi i
ivot. Valens je bio arijanac, pa je njegova smrt znaila i konanu propast te verzije hrianstva.
GRACIJAN
Bio je sin Valentinijana I iz braka sa Marinom Sever, a roen je u Sremskoj Mitrovici 8. aprila 359.
godine. Za avgusta ga je proglasio otac, ali je vojska za cara proglasila njegovog polubrata Valentinijana II.
On je izbor prihvatio, ali se ubrzo pokazalo da stvarna vlast lei u njegovim rukama. Kada je poginuo
Valens podelio je carstvo sa istonim carem Teodosijem. Oblaio se kao Skit, a za telohranitelje je drao
Alane, zbog ega je dolo do pobune u vojsci. Ubijen je 383. godine. Poznat je po tome to je prvi prestao da
nosi obeleja vrhovnog svetenika, to je uklonio statuu boginje Pobede iz Senata i to je pravoslavlje
podigao na nivo dravnog hrianstva. Zabranio je sve paganske kultove.
VALENTINIJAN II

Imperator Valentinijan II. Foto: Wikipedia/Panairjdde

Sin Valentijana I, rodio se u Triru 371. godine. Na spisku se nalazi zbog porekla svog oca, koji je iz
Cibale. Bio je car na Zapadu od 375. pa sve do svoje smrti 392. godine. Od 383. godine delio je imperiju sa
Teodosijem koji je gospodario Istokom. Imperator je bio samo formalno. Kada mu je jedan rimski
vojskovoa franakog porekla, Arbogast, na njegove oi ubio prijatelja a Valentinijan II hteo da ga otpusti,
ovaj je pocepao tu naredbu. Naen je obeen, ali se ne zna da li je ubijen od strane Arbogasta ili se sam ubio.
KONSTANCIJE III
Rodio se u Niu, ali se ne zna tano kada, i bio je skromnog porekla. Titulu patricija je dobio zbog
vojnikih zasluga. enidbom sa polu-sestrom Honorija postao je njegov savladar, ali Teodosije II to nije
hteo da prihvati. Pretnja novim graanskim ratom okonana je 2. septembra 421. godine kada je naprasno
umro.
MARKIJAN
Roen je u Trakiji ili Iliriku oko 390. godine, a napredovao je kroz vojsku od obinog vojnika do
zapovednika. Zahvaljujui podrci saboraca postao je senator, a 450. godine na poziv sestre preminulog
Teodosija II i imperator. Odbio je da plaa poniavajui danak Hunima koji su se zbog toga okrenuli Zapadu
kojim se Markijan nije interesovao i poeli njegovu pljaku. Mirio je episkope na etvrtom
vaseljenskom saboru. Umro je 457. godine, verovatno od gangrene. Pravoslavna crkva ga potuje kao
svetitelja. I njega, i njegovu enu.
JULIJE NEPOT

Imperator Julije Nepot. Foto: Wikipedia/Panairjdde

Po mnogima poslednji legitimni zapadni rimski imperator, roen je oko 430. godine u Dalmaciji, u
bogatoj porodici. Bio je sestri uvenog vojskovoe Marcelina poreklom iz naih krajeva koji je
praktino otcepio Dalmaciju od Zapada (Dalmacija u Rimskoj imperiji je obuhvatala ne samo uzani pojas
morske obale ve i zemljite zapadnog dela Krajine i Bosne, zatim Hercegovinu, Crno Goru i delove Srbije)
i vladao njom kao nezavisnom dravom 14 godina. Kada je Marcelin ubijen na Siciliji, Julije je postao
zapovednik Dalmacije.
Stavlja se pod vlast Carigrada, i spretnou, pretnjom orujem i igrom prestola postaje imperator Zapada.
Smenjuje ga u puu vojskovoa Orest i proglaava za cara svog malog sina Romula Avgustula koga uskoro
smenjuje varvarski kralj Odoakar. Nepot, meutim, ostaje legitimni car i nominalni gospodar Zapada.
Odoakar postaje gospodar Italije, u svakom smislu.