1

Ambalaa i prodaja meda

Staklena ambalaa je najpovoljnija sa stanovita zdravstvene i higijenske
ispravnosti. Etikete ne smeju da pokrivaju vie od 30% povrine omotaa tegle.
Na etiketama ne moraju da budu naslikane konice ni sae jer to veinu ljidi
jednostavno ne zanima. Treba izbegavati slike i crtee pela jer ljude asociraju na
agresivnost.
Ambalaa je za prodaju bilo kog proizvoda, pa i meda veoma bitna. Prilikom
prodaje meda koristi se iskljuivo staklena ambalaa. Metalna ambalaa se ne
koristi jer je med agresivna supstanca, nagriza metalnu ambalau te se tako
nagrien metal mea sa medom. Zbog toga bi trebalo izbegavati i metalne
poklopce prilikom kupovine. Plastika je mnogo zahvalnija u tom pogledu pa ipak ni
ona nije imuna na agresivnost. Zdravstveno najispravnija je staklena ambalaa sa
staklenim poklopcem. Ako se nakon punjenja med prelije voskom u tankom sloju
moemo biti sigurni da tetnog nagrizanja nee biti. Naalost zatvaranje voskom
je veoma skupo. O ovome proizvoai i potroai moraju da vode rauna prilikom
prodaje i reklamiranja, odnosno kupovine meda.
Za med moemo koristiti i raznu drugu ambalau, na primer glinu. Od nje se
mogu moemo praviti raznovrsne posude, dekorisane prigodnim crteima, cveem
pre svega. Ovakvo reenje zahteva vea ulaganja, ali zbog velikog marketinkog
efekta taj med moemo prodavati po zadovoljavjue velikim cenama.
Med jeste prigodan poklon. Ali ako mala plastina ili staklena srca napunimo
medom, uvijemo u crveni, rozi ili ljubiasti papir i stavimo ih u veu kutiju u kojoj
je vata ili jednostavno pletenu korpicu sa slamom uz odgovarajuu romantinu
poruku efekat e biti jo vei. Vratimo se klasinoj amalai. Staklena ambalaa je
najpovoljnija sa stanovita zdravstvene i higijenske ispravnosti. Zahvaljujui staklu
kupci vide med tj. vide ono to u stvari ele da vide. Etikete ne smeju da pokrivaju
vie od 30% povrine omotaa tegle, vidno istaknutim crvenim slovima (prirodna
boja koja najvie privlai panju) na prednjoj strani treba da pie MED. Na
etiketama ne moraju da budu naslikane konice ni sae jer to veinu ljidi
jednostavno ne zanima. Treba izbegavati slike i crtee pela jer ljude asociraju na
agresivnost. Neke ljude naroito odbijaju insekti, a ak smatraju da pele mogu
preko meda da ih zaraze nekom boleu ili otruju. To nije tano, ali oni tako misle.
Eventualno moe biti nacrtana pela, ali mora da bude simpatina, nasmejana,
zaobljena, bez otrih ivica i naroito bez aoke (sugerie ubod i bol). Veoma je
poeljna fotografija savremene, iste kuhinje sa trpezarijskim stolom i prikazom
mrtve prirode, osvteljene blagom prirodnom svetlou. Etiketa na poleini mora da
bude to manja kako bi se med bolje video i po zakonu mora da sadri informacije
o kvalitetu meda, ali moe da sadri i odreen tekst kojim e med pribliiti
potroaima umetniki i obrazovno. Taj tekst na pojedinim teglama moe biti
veoma razliit.

Malo trikova pri prodaji meda

Prilikom posete zemunskoj izlobi jedan tand je bio najposeeniji. Na tom
tandu prodavac je bio obuen u besprekorno ist beli lekarski mantil. Kupcima je
pokazivao med drei med u jednoj ruci u visini njihovih oiju ili malo iznad njih
(med najee kupuju ene tako da dranje ruke u visini nije bilo neprirodno, one
su nieg rasta) u drugoj ruci je drao penkalo kojim je pokazivao na med. U
konverzaciji sa bio je jako predusetljiv, ak i vie od ostalih, ali je jedini preporuio
da se sklonimo metar od anda kako bi kupci mogli slobodno da priu. On proda
celu godinju proizvodnju meda pre prve pae iz naredne godine.
Ljudi vie vole da kupuju sa velikih tandova nego sa malih. To je veoma korisno
ako se med prodaje na izlobama gde ima mnogo tandova. Na svim tandovima
se nalaze prezimena proizvoaa (npr. Pelarstvo Petrovi) sa brojevima telefona,
diplomama, nagradama...). Pojedini prodavci na tandovima teraju goste,
(studente , TV ekipe) od sebe smatrajui da ih zadravaju i smetaju im. Ali ako se
TV ekipa zadri na tandu uz dug interviju, mnogi posetioci izlobe e doi da tu
kupe med. Pametan prodavac to zna.
Ako med plasiramo u marketu neophodno je da vlasnika ubedimo da med bude
postavljen na vidno i prometno mesto. Prodaja e ii bre, a med se nee
kristalisati na rafu (polici) i stvarati anti-reklamu. Med ne sme biti postavljen
nisko, manje se vidi, a i ta pozicija moe da stvori utisak vee pranjavosti
(pogotovo u naim prodavnicama). Na rafu, ako je mogue, bilo bi poeljno da se
ispie ime, prizime i telefon za kontakt , to uliva sigurnost kupcu da se radi o
ispravnom medu.
Svi ovi mali trikovi prodaje su i primenjeni pojedinano i oni su ak i doneli
uspeh u poslu onima koji su ih i primenili. Ovo su samo neka iskustva i ideje
srpskih i amerikih pelara.

Marina Jona
student IV godine agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu