SEMINARSKI RAD

Moralna i imovinska prava autora.

Autorsko delo

Doc dr Vesna Baltezarovi

Gordana Anelkovi M1242/12
Beograd, 2014.

SADRAJ

APSTRAKT

ta je autorsko delo?
Pravna zatita autorskih dela predmet je zatite oblasti prava koja se zove autorsko pravo (eng.
copyright), a koja je podgrana jedne vee oblasti koja se naziva pravo intelektualne svojine (eng.
intellectual property rights ili skraeno IP). Zakon o autorskom i srodnim pravima autorska dela
definie kao originalne duhovne tvorevine autora, izraene u odreenoj formi, bez obzira na njihovu
umetniku, naunu ili drugu vrednost, njihovu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao i
doputenost javnog saoptavanja njihove sadrine. Originalnost u ovom smislu treba shvatiti kao
minimalni nivo individualnosti po kome se deo razlikuje od svih postojeeih dela. Dakle, da bi delo
bilo pod zatitom nije potrebno da bude originalno u smislu da donosi izuzetnu novinu u svoju oblast
ve je dovoljno samo da nije plagijat ve postojeih dela i da se od njih bar po neemu razlikuje.
Odreenost forme znai da se ne tite autorska dela u formi ideje ve ona moraju biti u odreenoj formi
koja je podobna da se delo saopti iroj javnosti (pisana, govorna, elektronska forma, itd.).

to se tie konkretnih dela kojima se prua zatita, Zakon navodi primera radi listu dela koja se
naroito smatraju autorskim delima:
1) pisana dela (knjige, broure, lanci, prevodi, raunarski programi u bilo kojem obliku njihovog
izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiu iz folklora;
4) muzika dela, sa reima ili bez rei;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorina reija
Pored toga, Zakon navodi da i kada je autorsko delo zatieno, tom zatitom nisu obuhvaene opte
ideje, postupci, metode rada, ili matematiki koncepti kao takvi, kao i naela, principi i uputstva.
Dakle, to u praksi znai da, primera radi, nauni rad u kome se razmatra odreeni matematiki princip
predstavlja autorsko delo, ali da sam princip nije pod zatitom autorskog prava i autor naunog rada ne
bi mogao da se poziva na povredu svoh prava ukoliko bi neko drugi koristio taj princip ili bi ga

obraivao u drugom naunom radu.

Po Zakonu se ne smatraju autorskim delima:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) slubeni materijali dravnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) slubeni prevodi propisa i slubenih materijala dravnih organa i organa koji obavljaju javnu
funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
Iako bi po optim principima autorskog prava i gorenavedene tvorevine mogle da se smatraju
autorskim delima, opti je trend u svetu da su one izuzete iz ovog sistema zatite iz razloga to bi na taj
nain njihova upotreba u svakodnevnom ivotu bila izuzetno oteana.

Ko je onda autor?
Poto je Zakon naveo par primera moe se zakljuiti da su autori:
1) pisci, prevodioci I raunarski programeri
2) profesori, govornici
3) igrai, razni izvoai
4) pevai I muziari
5) reditelji I tv reditelji
6) umetnici, slikari
7) arhitekte, vajari, industrijski dizajneri
8) kartografi
9) fotografi
10) pozorini reiseri
Autor je fiziko lice koje je stvorilo delo. Izuzetno, autorom se moe smatrati i pravno lice ukoliko je
ono naznaeno na uobiajen nain kao proizvoa filmskog dela. Autorom se po Zakonu smatra ono
lice ije su ime, pseudonim ili znak naznaeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja
dela, dok se ne dokae drukije.
Pored jednog autora postoji mogunost i da vie autora uradi jedno delo. Tada govorimo o koautorstvu i
koautorima se smatraju lica koja su zajednikim stvaralakim radom stvorila delo. Ovde je bitno
napomenuti da lica koja su samo pomogla na odreeni nain u stvaranju dela (finansijski, nabavljanjem
materijala, ustupanjem prostora za rad itd.) se ne smatraju koautorima, budui da nisu uestvovali u

nastanku dela svojim stvaralakim radom. Koautori su nosioci zajednikog autorskog prava, ali postoji
mogunost da svoje meusobne odnose putem ugovora urede na drugaiji nain. Oni autorsko pravo
vre zajedniki i za ostvarivanje i prenoenje autorskog prava potrebno je saglasnost svih koautora.
Kako ovakva konstrukcija moe biti problematina u praksi Zakon je predvideo da koautor ne moe
uskratiti svoju saglasnost suprotno naelu savesnosti i potenja, kao i da ne moe initi bilo ta to
kodi ili bi moglo koditi interesima ostalih koautora. Ekonomsku korist od iskoriavanja dela
koautori dele srazmerno svom doprinosu u stvaranju dela, ali svoje odnose mogu putem ugovora i
drugaije urediti.
Za filmska dela postoji specifinost da se koautorima po samom Zakonu smatraju pisac scenarija,
reiser i glavni snimatelj. Pored navedenih i kompozitor muzike se smatra koautorom ukoliko je
muzika bitan element tog dela (kao to je sluaj kod mjuzikla) i komponovana je specijalno za to delo,
kao i glavni animator ukoliko se radi o crtanom odnosno animiranom filmu ili je animacija bitan
element tog dela. Smisao ovako ureenog koautorstva lei u injenici da u izradi filmskog dela
uestvuje mnotvo autora i da bi ukljuivanje svih njih u proces ostvarivanja autorskog prava bilo
izuzetno komplikovano, te se Zakon ograniava samo na one koautore iji je doprinos u izradi dela u
veini sluajeva najvei. Ovim se, naravno, ne dira u autorsko pravo ostalih autora koji su uestvovali u
izradi dela (kostimografa, scenografa, itd.), te oni ostaju nosioci prava na pojedinim segmentima
kojima su doprineli delu, ali ne i na celokupnom filmskom delu.
Kada autor dela nije poznat (anonimno delo ili delo potpisano pseudonimom) autorsko pravo na delu
ostvaruju izdava (za izdato delo) ili lice koje je delo objavilo (za objavljeno ali neizdato delo).
Ukoliko se naknadno sazna identitet autora prava ovih lica pretsaju i autor samostalno vri autorsko
pravo.

Nastanak autorskog prava

Nae pravo priznaje autorsko pravo autoru momentom nastanka dela. U tom smislu sam injenica da je
delo nastalo je dovoljna da se njegov autor moe pozivati na zatitu i nje potrebno ispunjavati nikakve
formalnosti kao to bi bile registracije, prijave dela i sl. Takoe nije potrebno ni da delo bude
objavljeno tj. saopteno javnosti, autorsko pravo je nastalo zajedno sa nastankom dela i autor moe ak
i da ga nikada ne obznani i ono e i dalje uivati autorskopravnu zatitu (npr. ukoliko bi neko protiv
njegove volje doao u posed dela i objavio ga, autoru bi stajale na raspolaganju sve mogunosti koje
stoje na raspolaganju i autorima ija dela su objavljena).
Takoe, da bi autorsko pravo nastalo nije neophodno da delo bude dovreno budui da nae pravo
priznaje zatitu i nedovrenim delima pod uslovom da ispunjavaju uslove koji se trae za svako
autorsko delo (originalne ljudske tvorevine koje su izraene u odreenoj formi). Na taj nain pisac koji
radi na novom romanu uivae zatitu kako za svaki njegov originalni segment u fazi nastajanja (npr.
poglavlje), tako i za ceo roman onog trenutka kada bude zavren. Ukoliko njegov roman nikada ne
bude zavren on e i kao nedovreno delo uivati istu zatitu kao i da je dovren. Najbolji primer za to
bi bili romani Franca Kafke Proces i Zamak koji iako nikada nisu bili dovreni uivaju
autorskopravnu zatitu kao i dovrena dela ovog autora.

Sadrina autorskog prava

Autorsko pravo se sastoji iz dve komponente iskljuivih prava: moralnih (linih) prava i imovinskih
prava. Moralna prava su ona koja su vezana za linu povezeanost autora sa svojim delom i za njih je
karakteristino da ih autora za ivota ne moe prenositi na druga lica, a po autorovoj smrti ona se, za
razliku od imovinskih prava ne gase ni u jednom trenutku. U ovu grupu iskljuivih prava spadaju:
1.) Pravo paterniteta pravo da se autoru prizna autorstvo nad delom.
2.) Pravo na naznaenje imena autora
3.) Pravo objavljivanja
4.) Pravo na zatitu integriteta dela
5.) Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela
Imovinska prava autora se odnose na privredno iskoriavanje autorskog dela. Ova prava autor moe
prenositi na druga lica. Ona se nasleuju posle autorove smrti i vremenski su ograniena traju za
ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. Iako ova prava spadaju u iskljuiva ovlaenja autora
koja on ima ekslluzivno pravo da samostalno vri (ili da sam bira kome e poveriti njihovo vrenje) u
praksi ih autor najee vri preko drugih lica (npr. tako to izdavau ustupi pojedina prava na svoju
knjigu kako bi on mogao da je objavi i stavi u promet uz obavezu da autoru isplati autorski honorar i
eventualni procenat od prodaje). U ovu grupu spadaju:
1.) Pravo na umnoavanje
2.) Pravo na stavljanje primeraka dela u promet
3.) Pravo davanja primeraka dela u zakup
4.) Pravo izvoenja
5.) Pravo predstavljanja
6.) Pravo prenoenja izvoenja ili predstavljanja
7.) Pravo emitovanja
8.) Pravo reemitovanja
9.) Pravo na javno saoptavanje, ukljuujui interaktivno injenje dela dostupnim javnosti ovo pravo
je u dananje vreme od izuzetnog znaaja budui da se, izmeu ostalog, odnosi i na sve naine
saoptavanja dela na internetu.

10.) Pravo na prilagoavanje, araniranje i drugu izmenu dela

11.) Pravo javnog saoptavanja dela koje se emituje
12.) Pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka ili slike
Vana napomena: prilikom zakljuivanja autorskih ugovora uvek se mora napomenuti koja iskljuiva
imovinska prava autor ustupa i u kom obimu (iskljuivi i neiskljuivi prenos prava).
Pored iskljuivih prava postoje i odreena neiskljuiva prava koja se u najveem broju sluajeva tiu
odnosa autora sa vlasnikom primerka dela (to je najee sluaj sa delima likovne umetnosti) i u ova
prava izmeu ostalog spadaju: pravo na pristup primerku dela, pravo sleenja, pravo zabrane izlaganja
originalnog primerka dela likovne umetnosti i pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture.
Takoe, autor ima i pravo na posebnu naknadu od prodaje i uvoza ureaja i predmeta koji su podobni
za neovlaeno umnoavanje autorskih dela kao to su kompjuteri, prazni cd-ovi, dvd-jevi i sl. (ovo
pravo je u iroj javnosti poznato pod nazivom muziki dinar). Problem sa ovom nakandaom je u
tome to se ona moe prikupljati samo putem organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i
srodnih prava, a u naoj dravi postoje samo tri organizacije tog tipa: SOKOJ za autore u oblasti
muzike, OFPS za proizvoae fonograma i PI za interpretatore.

Sudska zatita
Povreda autorskog prava nastaje kada neko neovlaeno vri neko od iskljuivih moralnih ili
imovinskih ovlaenja autora (npr. neovlaeni upload filma na internet), a ne radi se o nekom od
dozvoljenih izuzetaka kada se ova ovlaenja mogu vriti bez saglasnosti autora (npr. korienje
autorskih dela za potrebe nekog sudskog postupka). U tom smislu radnja kojom se povreuje neije
autorsko pravo identina je radnji koju autor radi koristei se svojim ovlaenjima, a razlika je samo u
tome to lice koje vri povredu prava ovu radnju ini neovlaeno. Pored ovih tzv. direktnih povreda
postoje i indirektne povrede autorskog prava. U ove povrede se ubraja i privredno iskoriavanje
neovlaeno umnoenih primeraka autroskih dela (npr. prikazivanje na TV-u piratskih dvd-jeva iako
postoji dozvola autora da se njegova dela prikazuju na toj TV stanici), radnje uklanjanja ili izmene
elektronske informacije o pravima ili tehnoloke mere zatite (npr. zaobilaenje tehnike mere koja
onemoguava kopiranje legalnih dvd-jeva), kao i druge radnje koje se odnose na proizvodnju i uvoz
naprava kojima je mogue vriti ukanjanje ili izmenu tehnolokih mera zatite.
Parnini postupci u vezi sa autorskim pravima su u nadlenosti viih sudova (izuzetno mogu biti u
nadlenosti privrednih sudova). Ovde je bitno naglasiti da se pod autorskopravnim sporovima ne
smatraju sporovi oko neizvrenja autorskih ugovora (npr. neisplaivanje autorskih honorara) ve oni
spadaju u obligacionopravne sporove. Tubenim zahtevom se u autorskopravnim sporovima moe
traiti: 1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili preinaenje predmeta
kojima je izvrena povreda prava, ukljuujui i primerke predmeta zatite, njihove ambalae, matrice,
negative i slino; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti
kojima je izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava; 5) naknadu imovinske tete; 6)
objavljivanje presude o troku tuenog. Pored toga, Zakon predvia da tuilac ima pravo da umesto
naknade imovinske tete, ako je povreda imovinskog prava uinjena namerno ili krajnjom nepanjom
zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobiajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korienja
predmeta zatite, da je to korienje bilo zakonito.

Bitno je i naglasiti da tuilac u sluaju povrede imovinskih prava moe biti kako sam autor, tako i
njegovi naslednici i lice koje je putem nekog pravnog posla steklo jedno ili vie iskljuivih imovinskih
prava (npr. izdava), dok u sluaju povrede moralnih prava tuilac moe biti samo autor, odnosno
njegovi naslednici nakon njegove smrti.
Pored sudske zatite u parninom postupku autosko pravo se od povrede moe titi i u krivinom
postupku budui da na Krivini zakonik predvia tri krivina dela u vezi sa krenjem autorskih prava:
1.) Povreda moralnih prava autora i interpretatora (l. 198. KZ); 2.) Neovlaeno iskoriavanje
autorskog dela ili predmeta srodnog prava (l. 199. KZ); 3.) Neovlaeno uklanjanje ili menjanje
elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima (l. 200. KZ). Za ova krivina dela su
predviene kako novane kazne tako i kazne zatvora.
http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/

II AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
lan 2
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj formi, bez obzira na
njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja,
kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine.
Autorskim delom smatraju se, naroito:
1) pisana dela (knjige, broure, lanci, prevodi, raunarski programi u bilo kojem obliku njihovog
izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiu iz folklora;
4) muzika dela, sa reima ili bez rei;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorina reija.

lan 3
Nezavreno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim
delom ako ispunjavaju uslove iz lana 2. stav 1. ovog zakona.
lan 7
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji nain i bilo gde u svetu, prvi put saopteno javnosti od
strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopteno javnosti ako je uinjeno dostupnim veem broju lica koja nisu meusobno
povezana rodbinskim ili drugim linim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela puteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on
ovlastio, u broju koji, imajui u vidu vrstu i prirodu dela, moe da zadovolji potrebe javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija
dela uinjena trajno pristupanom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
lan 11
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, reiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muziki film) i komponovana je za to delo, onda je i
kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crte ili animacija bitni elementi filmskog
dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.

Naknada na osnovu prava sleenja plaa se u procentu od prodajne cene originala bez poreza.
Naknada iz stava 6. ovog lana iznosi:
1) 4% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 100.000 - 5.000.000 dinara;
2) 3% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 5.000.001 - 20.000.000 dinara;
3) 1% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 20.000.001 - 35.000.000 dinara;
4) 0,5% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 35.000.001 - 50.000.000 dinara;
5) 0,25% od prodajne cene ostvarene u iznosu koji prelazi 50.000.001 dinara.
Nezavisno od prodajne cene originala, naknada na osnovu prava sleenja ne sme da iznosi vie od
1.300.000 dinara.

Lica navedena u stavu 5. ovog lana duna su da u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvrena,
obaveste autora o iznosu prodajne cene, imenu, odnosno nazivu i adresi prodavca, kupca i posrednika.
Obaveza plaanja naknade iz ovog lana dospeva u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvrena.