T EH NO LO G IJ A, I N F O RM AT IK A I O B R A ZO VA NJ E

ZA DRUTVO UENJA I ZNANJA

6. Meunarodni Simpozijum, Tehniki fakultet aak, 35. jun 2011.

TECHNOLOGY, INFORMATICS AND EDUCATION

FOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY
6th International Symposium, Technical Faculty aak, 35th June 2011.
Struni rad

UDK: 311:37.01

STATISTIKI METOD U PEDAGOKIM ISTRAIVANJIMA I

SAVREMENE TEHNOLOGIJE OBRAZOVANJA
Jelena Maksimovi 1

Rezime: Opte prihvaena kao jedina pouzdana osnova za donoenje sudova o efikasnosti
razliitih procedura, statistika je oigledno nauna disciplina iji je uticaj na javni i
privatni ivot ogroman. Statistika analiza se takoe smatra u mnogim naunim
disciplinama nezamenjivom za izvlaenje pouzdanih zakljuaka iz empirijskih nalaza. Retko
koja je grana matematike nala tako iroku oblast primene. Kao i nauka o raunarima,
statistika se smatra oblau odvojenom, ali blisko vezanom, sa matematikom. Pedagoka
statistika se bavi utvrivanjem veza, odnosa, pravilnosti i zakonitosti izmeu dve ili vie
pojava, na osnovu prouavanja masovnih pojava. Dananja pedagoka statistika bazira se
na savremenim i multivarijantnim statistikim postupcima. Maksimum je doivela upravo u
eri kada postoje zavodi za statistiku, statistiki asopisi, statistiki bilteni i godinjaci. U
radu se govori o upotrebi statistike metode koja je osavremenila pedagoka istraivanja i
doprinela da se nekadanje teorijske pretpostavke, hipoteze i saznanja potvrde i na
empirijski nain.
Kljune rei: Pedagoka statistika, statistiki metod, pedagoka istraivanja, tehnologija,
obrazovanje

STATISTICAL METHODS IN EDUCATIONAL RESEARCH AND

MODERN TECHNOLOGY EDUCATION
Summary: The generally accepted as the only reliable basis for making judgments about
the efficacy of different procedures, the statistics is clearly a discipline whose influence on
public and private life huge. Statistical analysis is also considered in many scientific
disciplines irrepressible drawing reliable conclusions from empirical findings. Rarely is a
branch of mathematics that has found such wide application area. As well as computer
science, statistics area is considered a separate, but closely related, with mathematics.
Educational statistics are engaged in establishing connections, relationships, regularities
and patterns among two or more occurrences, based on the mass phenomenon. Today's
Educational Statistics is based on modern and multivariate statistical procedures. The
maximum is very experienced in an era when there are statistical agencies, statistical
1

Mr Jelena Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni, E-mail: jmaximovic@filfak.ni.ac.rs

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

journals, newsletters and statistical yearbooks. The paper discusses the use of statistical
methods to modernize the Educational Research and contributed to the former theoretical
assumptions, hypotheses and findings confirm and empirical way.
Key words: Educational statistics, statistical methods, educational research, technology,
education
1. UVOD
Statistika je sistematizovani skup znanja o statistikim metodama koje se bave
kvantitativnim istraivanjem masovnih pojava. Vaan cilj statistike je usvajanje statistikog
naina miljenja kao specijalne tehnike miljenja i rada bez koje nema naunog miljenja.
Statistika je grana primenjene matematike koja se bavi prikupljanjem, obradom,
interpretacijom i prezentacijom podataka. Opte prihvaena kao jedina pouzdana osnova za
donoenje sudova o efikasnosti razliitih procedura, statistika je oigledno nauna
disciplina iji je uticaj na javni i privatni ivot ogroman. Statistika analiza se takoe
smatra u mnogim naunim disciplinama nezamenjivom za izvlaenje pouzdanih zakljuaka
iz empirijskih nalaza. Statistika je osnov naune metodologije i primenljiva je u svim
disciplinama. Za neka moderna nauna polja, kao sto je kvantitativna genetika, statistika
mehanika, i za polje psihologije-testiranje inteligencije i pedagogije, statistika matematika
je neodvojiva od teorije same nauke. Retko koja je grana matematike nala tako iroku
oblast primene. Kao i nauka o raunarima, statistika se smatra oblau odvojenom, ali
blisko vezanom, sa matematikom.
Dananja pedagoka statistika bazira se na savremenim i multivarijantnim statistikim
postupcima. Maksimum je doivela upravo u eri kada postoje zavodi za statistiku,
statistiki asopisi, statistiki bilteni i godinjaci. Upotreba statistike metode osavremenila
je pedagoka istraivanja i doprinela da se nekadanje teorijske pretpostavke, hipoteze i
saznanja potvrde i na empirijski nain.
elja da se studenti upoznaju sa statistikim razmiljanjem dovela je do nedavnog uspona
istraivanja u statistikom obrazovanju. Statistiko razmiljanje je definisano kao "misaoni
proces" koji prepoznaje promene svuda oko nas i prikazuje sve to radimo, a svaki rad je
niz meusobno povezanih procesa i identifikacije, karakterizacije i kvantifikacije. Temelji
"statistikog razmiljanja" jesu varijacije, izgradnja i zakljuivanje iz modela, posedovanje
znanja u statistikom domenu i domenu objanjenja, i sinteza ili integracija.
Statistika pismenost obuhvata osnovne i vane vetine koje se mogu koristiti u
razumevanju statistike informacije ili rezultata istraivanja. Statistika pismenost ukljuuje
razumevanje pojmova renika i simbola i obuhvata razumevanje verovatnoe kao mere
neizvesnosti. Statistiko rezonovanje se moe definisati kao nain na koji ljudi razumeju
statistike ideje i stvaraju smisao statistikih informacija. Ovo ukljuuje donoenje
tumaenja na osnovu seta podataka, predstavljanja podataka ili statistikih rezimea
podataka. Statistiko rezonovanje podrazumeva povezivanje jednog koncepta u drugi ili se
mogu kombinovati. Statistiko razmiljanje podrazumeva razumevanje zato i kako se
sprovode statistika istraivanja i velike ideje koje lee u osnovi statistikih istraivanja.
Ove ideje ukljuuju sveprisutnu prirodu varijacije i kada i kako koristiti odgovarajue
metode analize podataka kao to su numeriki pregledi i vizuelni prikazi podataka.
Statistiko razmiljanje je razumevanje prirode uzrokovanja, kako napraviti zakljuke iz
uzoraka do populacije, i zato su eksperimenti potrebni u cilju utvrdjivanja uzorka.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

Statistiko razmiljanje, takoe, ukljuuje donoenje zakljuaka i prepoznavanje i

razumevanje celog procesa (od postavljanja pitanja, do prikupljanja podataka, izbora
analize, testiranja pretpostavki itd). Konano, statistiki mislioci su u stanju da kritikuju i
ocene rezultate reenog problema ili statistikih studija. Kvantitativne informacije su svuda
i sve vie predstavljaju nain da se doda kredibilitet reklamama, argumentima ili savetima.
2. PEDAGOKA STATISTIKA U NASTAVI
Studijski predmet statistika u pedagogiji ima za cilj da obrazuje studente da intelektualno
reaguju na kvantitativne informacije u svetu oko njih. Sve vie, jedan od navedenih ciljeva
obrazovanja u oblasti statistike je razvijanje fleksibilnog naina za reavanje statistikih
problema, statistike pismenosti, srodnih komunikacionih vetina i vetina analiziranja
podataka, za razliku od prenoenja samo kompjuterskih i proceduralnih vetina. Neke od
ovih izazova potrebno je uzeti u obzir:
Mnoge statistike ideje i pravila su kompleksni, teki ili nelogini. Teko je motivisati
studente da se ukljue u rad uenja statistike.
Mnogi studenti imaju problema sa osnovama matematike (kao to su frakcije, decimale,
algebarske formule) i to ometa uenje povezanosti statistikog sadraja.
Kontekst u mnogim statistikim problemima moe da obmane studente, zbog ega
moraju da se oslone na svoja iskustva i esto neispravne intuicije da bi proizveli
odgovor, a ne da izaberu odgovarajue statistike procedure.
Studenti izjednaavaju statistiku sa matematikom i oekuju da e fokus biti na
brojevima, izraunavanju i na jednom pravom odgovoru.
Nekoliko faktora doveli su do ovih trenutnih napora za promenom nastave statistike na
svim obrazovnim nivoima. Ovi faktori obuhvataju:
Promene u oblasti statistike, ukljuujui i nove tehnike istraivanja podataka.
Promene i poveanje upotrebe tehnologije u praksi statistike, i sve vea dostupnost u
kolama i kod kue.
Poveana svest o nemogunosti studenata da misle i razlau statistiki, bez obzira na
dobre rezultate u kursevima statistike.
Mnoge preporuke su date za to kako bi kursevi statistike trebalo da budu predavani, kao
obavezni predmeti. Neke od ovih preporuka su:
Ukljuiti vie podataka i pojmova.
Oslanjanje na realne (ne samo realne) podatke.
Fokus na razvoj statistike pismenosti rezonovanja i razmiljanja.
Kad god je mogue, automatizovati izraunavanje i grafiku oslanjajui se na tehnoloke
alate.
Forsirati aktivno uenje kroz razliite alternative predavanja.
Uvaavanje snage statistikih procena, sreu, sluajnost i istranu strogost, te sklonost
da postane kritini evaluator statistikih zahteva.
Stvaranje sredine za reavanje problema u cilju savladavanja statistike zahteva od
predavaa da na svim nivoima uspostavi emocionalno i kognitivno podsticajnu atmosferu u
kojoj bi studenti:
Oseali slobodu da istrauju, pretpostavljaju, kreiraju hipoteze i ideje, te da se ne boje
da eksperimentiu sa raznolikim primenljivim statistikim instrumentima i metodima.
Oseali prijatnost i u stanjima privremene zbunjenosti i situacijama u kojima se susreu

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

sa nedokuivim rezultatima, kao i sa neodreenou inherentnoj statistikim i

situacijama verovatnoe.
Verovali u svoju sposobnost da upravljaju srednjim nivoima i snalaze se u neredu i
zbrci u okviru postojeih, da prevazilaze privremene prepreke i donose odluke potrebne
radi dostizanja odgovarajuih ciljeva.
Bili motivisani da se uhvate u kotac i nastave da rade na zadacima ili problemima, koji
mogu zahtevati znaajnije ulaganje energije.
U javnosti u velikoj meri postoji otpor prema statistici, ne samo meu laicima, nego i meu
strunjacima razliitih struka. Na primer, kada se studenti drutvenih fakulteta (pedagogija,
sociologija, psihologija), iznenade to moraju sluati i polagati statistiku, oni to esto
komentariu reima da su pomenute studije upisali upravo zato to ne vole, i ne znaju
matematiku. Dakle, poistoveuju statistiku sa metamatikom. Meutim, mnogi studenti nisu
spremni da prihvate i funkcioniu u okviru ovakve sredine za uenje u statistikom
obrazovanju koja se bazira na tehnici reavanja problema. Jednim delom ova nespremnost
proizlazi iz stavova koje su stekli na osnovu svojih iskustava sa matematikom (ili
predavaima iz matematike). Predavai statistike bi trebalo da procenjuju i prate oseanja i
ideje studenata, kako bi se uverili da svi studenti ili ve poseduju ili su razvili gore opisane
dispozicije koje predstavljaju uslov za funkcionisanje tehnike reavanja problema, te da
uoe one studente koji razvijaju neproduktivna uverenja ili negativne stavove, kako bi im se
ponudila odgovarajua pomo. Mnogi su isfrustrirani pred statistikom zbog njenog, za njih
nerazumljivog jezika, a naroito zbog nerazumljivih simbola na koje u statistici nailaze.
Glavni razlog otpora prema statistici poiva na miljenju da je statistiku nemogue
savladati bez znanja matematike. Meutim, to nije istina. Glavni statistiki principi i nain
miljenja mogu se usvojiti potpuno logikim putem, a od matematike je potrebno znati
samo etiri osnovne operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje i delenje.
Kao studenti, i kasnije predavai na kursevima statistike na univerzitetskom nivou, autori
su uvideli i osetili kako stavovi i ubeenja, posebno ona negativna, moe imati direktan
uticaj na atmosferu u uionicama i na mogunost svakog individualnog studenta da ui.
Pozitivna reakcija pomae da se stvori pozitivna atmosfera. Na kraju moemo rei da e
statistiki nain miljenja, jednog dana, za svakodnevni ivot graana postati jednako
neophodan kao znanje itanja i pisanja.
3. PEDAGOKA STATISTIKA U FUNKCIJI SAVREMENE TEHNOLOGIJE
OBRAZOVANJA
Statistika u pedagokim istraivanjima i uopte u sistemu obrazovanja i vaspitanja ima
veoma veliki znaaj i mogunosti. Najznaajnije su sledee:
Statistiki pokazatelji obezbeuju veu preglednost, sistematinost i preciznost u
opisivanju i prouavanju pedagokih pojava i njihovih meusobnih veza, kako i veza i
odnosa, tako i odnosa sa drugim, nepedagokim pojavama. Na taj nain dolazimo do
objektivnijih i pouzdanijih pokazatelja o pojavama koje su predmet pedagokih
prouavanja.
Merenje i kvantifikovanje pedagokih pojava i njihovih odnosa zahteva primenu i
potovanje metodoloko-statistikih postupaka i procedura. Samo tako utvreni
statistiki pokazatelji mogu se korisno upotrebiti u naune i praktine svrhe u oblasti
vaspitanja i obrazovanja. Statistiki pokazatelji nisu sami sebi cilj, ve predstavljaju
sredstvo i mogunost da se pomou njih (ne iskljuujui, ve podrazumevajui primenu

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

i drugih nauno-istraivakih metoda i postupaka) egzaktnije utvruju, analiziraju i

prouavaju pedagoke pojave u prolosti i sadanjosti, ali i predviaju razvoj
pedagokih pojava u budunosti.
Statistiki postupci omoguavaju da se dobijeni podaci i rezultati istraivanja srede i
poveu u smislenu celinu. Na taj nain statistiki pokazatelji mogu da se dovode u vezu
sa istim ili slinim statistikim pokazateljima u nekom drugom vremenu ili sa nekim
drugim podrujima u istom vremenskom preseku.
Na osnovu rezultata ispitivanja ispitanika obuhvaenih uzorkom istraivanja, mogue je
s odgovarajuim stepenom pouzdanosti zakljuivati o stanju ispitanih pojava na
ukupnoj populaciji kojoj ispitanici pripadaju.
Na osnovu statistikih pokazatelja mogue je pretpostaviti, odnosno prognozirati sa
izvesnom pouzdanou kretanje (tendenciju) broja pedagokih pojava. Zato se statistiki
pokazatelji veoma esto i uspeno koriste u planiranju i programiranju vaspitnoobrazovne delatnosti.
Pravilnom primenom statistikih metoda i postupaka obezbeuje se vei stepen
naunosti pedagokih istraivanja i pouzdanija osnova za planiranje (projektovanje)
razliitih segmenata razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja.
Dakle, statistika u oblasti vaspitanja i obrazovanja ima veliki znaaj i mogunosti. Ona
omoguuje:
podizanje pedagokih istraivanja na vei nauni nivo,
precizan opis i prikazivanje istraivanih pojava pomou preciznih, jasnih, preglednih i
objektivnih statistikih pokazatelja,
prognozu daljeg razvoja pedagokih pojava na osnovu dobijenih rezultata istraivanja,
uvid u strukturu istraivanih pojava i njihove meusobne odnose,
vrednovanje (evaluaciju) i afirmisanje postignutih rezultata u vaspitanju i obrazovanju.
to se tie znaaja statistikog metoda u vaspitanju i obrazovanju, i pored razliitih i
suprotnih miljenja o primeni statistike u istraivanjima fenomena u vaspitanju i
obrazovanju, na temelju dosadanjeg naunog rada u pedagokoj nauci, moe se doneti
zakljuak da je upotreba statistikog metoda podigla nauni nivo istaivanja. Sutina i
logika samih statistikih postupaka i sadraja nastavnog programa moe se shvatiti samo
neposrednim istraivanjem i primenom statistikih parametara. Zbog toga je od velikog
znaaja savladavanje osnovnih statistikih pojmova, parametara, da bi ih na adekvatan
nain primenili u praksi. Osnovni preduslov upotrebe odreenih statistikih podataka,
predstavlja poznavanje karaktera pedagoke pojave ili podataka koji se prikupljaju
posmatranjem i merenjem date pojave koja je predmet istaivanja.
Razvijanju ovog metoda doprinosi tehnoloki razvoj i izrada razliitih softvera koji
omoguavaju automatsku analizu podataka. Zahvaljujui sloenim programima za
proraunavanje, obavljaju se suptilne analize i reavaju kompleksni zadaci postavljeni na
poetku istraivanja. Da bi se statistiki metod korektno primenio, potrebno je ustanoviti
taan predmet istraivanja, izbor uzoraka na kojem e se vriti statistika analiza,
grupisanje podataka radi kasnije lake klasifikacije zavisno od naune discipline za koju se
ti podaci istrauju, a ne samo od ispitivane pojave. Zatim se vri segmentiranje podataka i
potom direktno primenjuje statistika analiza koja se potom moe predstaviti razliitim
tabelama i grafikonima ija preglednost omoguava pouzdanije donoenje suda o
ispitivanoj pojavi.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

Statistiki metod je doprineo proveri mnogih teorijskih stavova i objanjenja do kojih su

dole pojedine nauke. Na osnovu statistike metode, mogu se preciznije opisati pojave i
njihova manifestovanja i to u tolikoj meri da se struktura mnogih drutvenih nauka
izmenila. Statistiki metod je i sredstvo obrazovanja i vaspitanja pojedinaca, kojima
njegovo poznavanje otkriva smisao za sistem, preciznost, jezgrovitost izraza, loginost
dokazivanja i drugih kvaliteta znaajnih u formiranju ljudske linosti uopte, a posebno
strunjaka, naunih radnika. Statistiki metod je znaajan za informisanje javnosti, jer sve
one koji se bave obrazovanjem interesuju rezultati problema do kojih se dolo
istraivanjem, na osnovu ega oni dalje mogu da usmeravaju svoj rad. iroka primena
statistikog metoda u izuavanju obrazovanja i drutvenih pojava i procesa nije sluajna.
Ona se primenjuje pre svega zbog tenje drutva da se odluke zasnivaju na naunim,
objektivnim i preciznim osnovama i informacijama.
Navedene prednosti u korienju statistike metode u istraivanjima vaspitanja i
obrazovanja doprinele se profesionalnom razvoju i osposobljavanju studenata pedagogije
na diplomskim i postdiplomskim studijama, tj. buduih istraivaa, kao i osposobljavanje
nastavnika praktiara, uz primenu odgovarajue literature i nastavnih planova i programa.
4. ZAKLJUAK
Sticanje statistike pismenosti je preduslov za bavljenje strunim i naunim radom svakog
pedagoga. Danas skoro da ne postoji nijedan nauno-empirijski rad, objavljen u naunim
asopisima ili u obliku monografskog dela, bez primene statistike. Izvoenje primenjenih,
eksperimentalnih, sociometrijskih, komparativnih, operativnih, temeljnih ili bilo kojih
drugih pedagokih istraivanja u koli, nezamislivo je bez primenjene statistike.
kolskim pedagozima potrebna su odreena teorijska znanja, kao i praktina osposobljenost
za njihovu primenu. Ta osposobljenost ne podrazumeva samo teorijska injenina
statistika znanja, ve i sasvim odreena znanja za izbor i primenu odgovarajuih
statistikih postupaka, ali istovremeno i za interpretaciju sreenih podataka istraivanja.
Uenje statistike se ne svodi na pamenje statistikih pravila i obrazaca i izraunavanje
statistikih parametara, ve za pruanje mogunosti uenja na nain koji podrazumeva
konstruktivni didaktiki pristup, da statistike pojmove i zakone usvajaju s razumevanjem,
da razvijaju statistiki nain miljenja.
Jedan od problema je to to je matematika jezik za izraavanje u statistici, a koji nije uvek u
dovoljnoj meri poznat istraivaima pojava u oblasti drutvenog ivota. Statistike
konstrukcije su uvek date u vidu brojeva, i one se tumae, a za to je neophodno dobro
poznavanje statistikog metoda za pravilno tumaenje i odvajanje tanog od netanog i
istinitog od neistinitog.
Pored pojmova, vetina i vrste razmiljanja, veina statistiara verovatno bi se sloila da
takoe imamo kljune ciljeve za to kako smo eleli da studenti vide statistiku, kao rezultat
kurseva.
Takvi ciljevi su:
Vano je da studenti naue neke osnove statistike, kako bi se bolje razumeli i procenili
informacije u svetu.
Svako moe da naui vane ideje statistike radei naporno na tome, koristei dobre
navike studija, i radei zajedno sa drugima.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6

Jelena Maksimovi

Uenje statistike znai uenje komunikacije putem statistikih jezika, reavanje

statistikih problema, izvlaenje zakljuaka i podravanje zakljuaka objanjavajui
rezonovanje iza njih.
Da postoje esto razliiti naini da se rei statistiki problem.
Moe se doi do razliitih zakljuaka na osnovu istih podataka, iako koriste razliite
metode analize.

5. LITERATURA
Brki, M. i Kundaina M. (2003): Statistika u istraivanju odgoja i obrazovanja.
Mostar - Sarajevo: Koled drutvenih i humanistikih znanosti.
Cohen J. (1988): Statistical power analysis for the behavioral sciences. Hillsdale.
Gojkov, G. i saradnici (2002): Leksikon pedagoke metodologije. Vrac: Via kola za
obrazovanje vaspitaa.
Guilford, J. P. (1956): Fundamental Statistics in Psychology and Education, New
York.
Dragievi, . i Tenjovi, L. (1997): Statistika za psihologe sa prirunikom za vebe.
Beograd: Drutvo psihologa Srbije za primenjenu psihologiju.
Kolesari, V. i Petz, B. (2003): Statistiki renik. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Kouh, B. i Maksimovi, J. (2009): Obrada podataka u pedagokim istraivanjima.
Ni: Filozofski fakultet.
Kouh, B. (2003): Statistine metode v pedagokem raziskovanju. Ljubljana:
Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani.
Kundaina, M. i Brki, M. (2004): Pedagoka statistika. Uice: Uiteljski fakultet.
Maksimovi, J. (2009): ''Komplementarnost kvalitativne i kvantitativne metode u
pedagokim istraivanjima'', Osvita: problemi ta perspektivi. Organizator skupa:
ii i i , i i
, Krakowska Akademia IM. A. F. Modrzewskiego, Gorlivka
(), 2009, . 95-104.
Matovi, N. (2007): Merenje u pedagokim istraivanjima. Beograd: Institut za
pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
Petz, B. (1983): Osnovne statistike metode za nematematiare. Zagreb: SNL.
Snidikor, D. V. in Kohren V. G. (1971): Statistiki metodi. Beograd.