UVOD

Raunar ili kompjuter je elektronski ureaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo
odreenoj proceduri. U engleskom jeziku re computer se izvorno koristila za ljude zaposlene da
obavljaju aritmetike proraune, sa ili bez mehanikih pomagala, ali je kasnije koriena za same raunske
maine. Za raunar moemo rei i da je to ureaj koji prihvata i memorie podatke, obrauje ih prema
zadatom programu i izdaje rezultate obrade. Obrada podataka se izvodi automatski pod kontrolom
programa.
Isprva, obrada informacija na raunarima je bila ograniena iskljuivo na aritmetike probleme, ali
savremeni raunari se koriste za mnoge zadatke nevezane za matematiku.
Danas se raunar pored posla i programiranja koristi i za zabavu, pravljenje interesantnih
animacija, igranja video igara, korienje interneta i sl.
Da bi mogli da koristimo raunar za bilo koju namenu, pre svega taj raunar mora imati osnovne
elemente, to fizike to programske.

POJAM HARDVERA I
SOFTVERA
Raunar je elektronska maina koja radi po odreenom programu, moemo razlikovati njegovu
fiziku strukturu (hardver hardware) i programsku strukturu (softver software).
Hardver (hardware) predstavlja sve fizike delove raunara (mehanike, magnetne, elektrine i
elektronske).
Softver (software) ine svi programi i podaci koje jedan raunar koristi. Softver se deli na
sistematski i aplikativni.
Sistemski softver omoguava korisniku da direktno ili indirektno kontrolie rad i upravlja
raunarskim sistemom. Sistemski softver sainjavaju operativni sistem (osnovni program
za rad raunara) i usluni programi (olakavaju rad korisnika npr.programski jezici i njihovi
prevodioci).
Aplikativni softver su programi koji slue za obavljanje konkretnih poslova. Ove
programe piu i koriste korisnici ili se kupuju gotovi na tritu.

ELEMENTI FIZIKE
STRUKTURE PERSONALNIH
RAUNARA
Personalni raunar moe imati razliite konfiguracije u zavisnosti od potreba korisnika.
Osnovnu konfiguraciju personalnog raunara ine:
Kuite
Mi i tastatura (kao ulazne jedinice)
Monitor (kao izlazna jedinica)
Osnovna konfiguracija se jednostavno moe proiriti dodavanjem razliitih ureaja u kuite ili
prikljuivanjem spolja.

KUITE
Kuite je deo raunara u kome su smetene sve vitalne komponente raunara.
U kuitu su smeteni:

snovna ploa (matina ploa)

kontroleri
spoljanje memorije
izvor napajanja

Na osnovnoj ploi postoji odreen broj praznih utinica (slotova) za kartice.

Kartice su elektronska kola koja povezuju mikroprocesor sa odreenim ulaznim i izlaznim ureajem (npr.
zvuna kartica omoguava vezu izmeu raunara i zvunika, faks-modem kartica omoguava
komunikaciju sa drugim raunarima preko telefonske linije, mrena kartica obezbeuje rad raunara u
mrei itd.).
Na kuitu su smetene utinice za spoljanje ulazne i izlazne ureaje. Oni se prikljuuju direktno
ili pomou odgovarajuih kablova.

OSNOVNA PLOA
(MATINA PLOA)
Osnovna ploa ili matina ploa (system board) je tampana ploa na kojoj se nalaze osnovni
elektronski elementi (ipovi) kao to su mikroprocesor i operativna memorija.

Na ploi postoje magistrale, odnosno standardizovani skup vodova za povezivanje komponenata na ploi i
za komunikaciju sa karticama.

MIKROPROCESOR
Mikroprocesor je najistaknutiji ip na osnovno ploi koja slui za automatsko reavanje zadataka
koji se u obliku programa nalaze u operativnoj memoriji raunara. Sastoji se iz aritmetiko-logike
jedinice koja obavlja sve programom predviene aritmetike i logike operacije i upravljake jedinice koja
kordinira i oraganizuje rad svih ostalih jedinica.
Prema tipu korienog mikroprocesora, personalni
raunari se uobiajno nazivaju 286, 386, 486,
Pentium, Pentium II, Pentium III, Pentium IV. Re je
o Intelovim (Intel) mikroprocesorima.
Osnovna karakteristika procesora je brzina.
Brzina se izraava u milionima instrukcija u sekundi i
oznaava se sa osnovnog takta mikroprocesora,
izraene u megahercima (MHz), kod najnovijih u
gigahercima (GHz).

RADNA MEMORIJA
Personalni raunari imaju tri tipa elektronske memorije:
ROM memoriju,
RAM memoriju i
Ke (Cache) memoriju.
ROM memorija (Read Only Memory) je memorija iji se sadraj ne moe menjati mikroprocesorom, jer
su instrukcije i podaci hardverski kodirani na silicijumskom ipu. Sadraj ROM-a se moe itati. U ovoj
memoriji se uvaju sistemski parametri i programi.U njoj je smesten i program za pokretanje raunarskog
sistema (boot) koji se aktivira nakon ukljuenja raunara i omoguava proceduru da uita operativni
sistem iz spoljanje memorije u RAM memoriju. Gaenjem raunara sadraj ROM-a ostaje zapamen.

RAM memorija (Random Access Memory) slui za memorisanje podataka i programa koji su trenutno
aktivni, kao i meurezultata i rezultata obrade podataka. RAM memorija je memorija za upis i itanje,
kod koje je pristup eljenim memorijskim lokacijama slobodan. Gaenjem raunara sadraj ove memorije
se brie. RAM memorija je veoma brza ali i skupa. Tipine vrednosti kapaciteta su od 64mb do 2GB.
Ke memorija slui za prilagoenje brzine procesora radne memorije. Tipina vrednost je 512KB.

SPOLJANJA MEMORIJA
Spoljanja memorija slui za trajno uvanje podataka. Prema fizikom principu uvanja podataka
deli se na :
magnetnu,
optiku i
Fle memoriju.

Magnetna memorija
Na personalnim raunarima se kao magnetni medijumi za uvanje podataka najee koriste
magnetni diskovi i diskete.
Magnetni disk (HARD disk) je ureaj koji omoguava uvanje velike koliine podataka. Sastoji se iz
krunih metalnih ploa na koje je nanet sloj feromagetnog materijala, odreenog broja glava za itanje i
pisanje, obrtnog i step-motora. Obrtni motor obre diskove velikom brzinom a step-motor pokree glave,
korak po korak, do odgovarajueg mesta na disku.

Disk se nalazi u kuitu raunara i korisnik ga

ne menja u svakodnevnom radu. Na disku se,
osim podataka koji se uvaju, nalazi najvei
deo operativnog sistema raunara. U
konfiguraciji raunarskog sistema moe se
nalaziti jedan ili vie diskova. Jedan disk
moe biti podeljen na delove koje operativni
sistem vidi kao kao posebne blokove.
Simboliko ime prve (ponekad jedine)
particije je C: a ako ih je vie D:, E:, itd.
Postoje diskovi razliitih kapaciteta, od nekoliko desetina GB do nekoliko stotina GB.

Magnetna disketa
Magnetna disketa (floppy disk) ima istu strukturu i sastav kao i vrsti disk, samo to se umesto
metalnog nosaa sloja feromagnetnog materijala koristi savitljiva plastina masa. Slui za uvanje
programa i podataka i razmenu podataka sa drugim raunarima. Veliina diskete je standardizovana i
iznosi 3.5 ina. Kapacitet diskete zavisi od naina zapisivanja podataka i gustine zapisa. Gustina moe biti
dvostruka ili visoka. Danas su u upotrebi diskete sa dvostranim zapisivanjem, visoke gustine oznaene kao
2HD sa kapacitetom od 1.44 MB. Disketa se koristi preko odgovarajueg ureaja kojii se naziva disketna
jedinica.

Disketna jedinica je vidljiva na prednjoj strani kuita i omoguava korisniku upisivanje podataka na
disketu i litanje ve zapisanih podataka kao i promenu diskete. Time je, izmeu ostalog, omoguen prenos
uskladitenih podataka sa jednog raunara na drugi.
7

OPTIKA MEMORIJA
Kod optikih memorija glava za upis nosi laser iji zrak ima veoma malu debljinu pa je zapis
daleko gui. Zbog toga je kapacitet optike memorije mnogo vei. Medijum za zapisivanje je veoma
tanak metalni sloj koji se topi pod uticajem laserskog zraka. Predstavnici ove tehnologije su kompakt
diskovi:
CD ROM (Compact Disc Read Onlz Memory)
CD-RW (Compact Disc Re-Writable)
Jedinica kompak diska vidljiva je na prednjoj strani kuita raunara i oznaena je prvim
slobodnim slvom abecede. Kapacitet kompakt-diska je 650 800Mb. CD-ROM disk se uglavnom koristi
za distribuciju softvera i arhiviranje podataka.
CD-ROM je uredjaj koji omoguava samo itanje kompakt-diska. Za upisivanje podataka na
kompakt disk koristi se poseban ureaj, CD pisa (reza).
Digitalni video disk (DVD) je razvijen za distribuciju filmova. Meutim na DVD-ROM disku
mogu se uvati i raunarski podaci. DVD se pojavljuje kao DVD-R, DVD-RW i DVD-RAM. Moe da
sadri 14GB podataka, dovoljno da se smesti veliki broj slika. Kapacitet standardnih DVD-a je 4.7 GB.
Najee se koristi za skladitenmje filmova i multimedijalnih aplikacija, ali moe zameniti i CD-ROMove jer moe da skladiti i digitalizovane tekstualne, grafike, audio i video podatke. CD-ROM koji na
sebi ima oznaku CD-R/RW moe da ree diskove i spada u ulazno-izlazne jedinice.

FLE MEMORIJA
Brz razvoj informacione tehnologije doprineo je pojavi novih vrsta memorije poznatih kao flememorijske kartice. Fle memorija (Flash Memory) je beumna, omoguava brz pristup podacima (kao
kod operativne memorije), male je veliine, laka je i nema pokretnih delova. Podaci ostaju zapameni i
posle iskljuenja raunara, ali je ogranien broj ciklusa ,,Pii-brii. Tipian primer za ovu vrstu memorije
je elektronski film.
USB fle disk se povezuje na bilo koji USB port PC-ja. Kapacitet USB diska je 16MB do 8GB.
Ovaj tanak ureaj je vrlo malih dimenzija, moe se nositi na privesku za kljueve i pogodan za korisnike u
pokretu koji esto prenose podatke sa jednog raunara na drugi.

ULAZNE JEDINICE
Ulazni ureaji omoguavaju unos podataka i programa u RAM memoriju raunara u obliku
prihvatljivom za raunar. Najee korieni ulazni ureaji su tastatura i mi. U zavisnosti od potreba
korisnika kao ulazne jedinice se koriste i skener, grafika tabla, ita bar-koda, svetlosno pero, mikrofon,
digitalni aparat, veb kamera itd.

TASTATURA (KEYBOARD)
Tastaura slui za unos slova, brojeva i specijalnih znakova.Na tastaturi se mogu uoiti nekoliko
delova:
Funkcijski deo (slui za izvrenje odreenih funkcija),
alfanumeriki (sadri tastere sa slovima, brojevima, posebnim znacima kao i tastere za upravljanje
radom raunara),
deo za kontrolu kursora (kursor je crtica na ekranu koja treperi i na ijem mestu se unose znaci),
numeriki deo i
kontrolne lampice.

10

MI
Mi je ureaj ijim se kretanjem po radnoj povrini bira pozicija na ekranu. Pritiskom na jedan od
tastera aktivira se odreena funkcija. Mi moe imati dva ili tri tastera za izbro funkcija. Levi taster smeta
kursor na mesto pokazivaa, aktivira neki program, otvara prozor i slino. Desni taster obino slui za
otvaranje brzog menija (spisaka koji sadri najee koriene komande vezane za neki objekat). Izmeu
levog i desnog tastera mia, moe postojati obrtni toki koji se koristi za listanje (skrolovanje) sadraja.
U zavisnosti od naina konverzije (pretvaranja) pravca i smera pomeranja u odgovarajui
elektrini signal postoje:
laserski mievi kod kojih se kretanje mia detektuje pomou laserskog zraka,
optiki mievi kod kojih se za detekciju kretanja koristi fotoelija i
elektromehaniki kod kojih se kretanje mia detektuje pomou gumene kuglice sa donje strane
mia.

11

SKENER
Skener je ureaj koji sa papira, filma ili dijaponzitiva prenosi tekst ili crtee u memoriju raunara.
Ovi elektronski ureaji mogu da skeniraju crno-bele sadraje, a esto i sadraje u boji.

GRAFIKA (DIGITALNA)
TABLA
Grafika tabla se koristi za skiciranje novih crtea ili precrtavanje starih. Korisnik na ploi crta
olovkom ili ploicom, a elektronski kursor na ekranu ,,crta odgovarajuu sliku. Take, linije i krive sa
skice, crtea ili fotografije pretvaraju (konvertuju) se u digitalne impulse i prenose u raunar.

12

ITA BAR KODOVA

Prilikom naplate robe u prodavnicama koristi se ita bar kodova (bar-code) Bar kod je skup linija
istih duina a razliitih irina (postoje i 2D bar kodovi). Njihovom kombinacijom dobija se jedinstvena
ifra proizvoda. Prevlaenjem itaa preko koda, artiklu se dodeljuje cena a podaci sadrani u kodu su
dostupni korisniku.

SVETLOSNO PERO
Svetlosno pero (Light Pen) korisnik postavlja na eljenu taku na ekranu monitora i pritiskom
pera ostvaruje kontakt. Pero ne zrai svetlost na ekran ve svetlosno isijavanje ekrana deluje na pero.
Kada njime dodirne ekran monitora korisnik moe da kreira ili modifikuje grafiku ili selektuje opciju iz
menija.

13

MIKROFON
Mikrofon je ureaj koji pretvara zvuk u elektrini signal. Zvuk usmeren na mikrofon raunara
registruje se u raunaru u digitalnom obliku (u wav, midi, voc, mp3 ili au formatu).

DIGITALNI FOTOAPARAT
Digitalni fotoaparat snima i skladiti slike u digitalnoj formi, koristei umesto fotografskog filma
fle-memoriju. Snimljena slika se moe gledati odmah a po potrebi preneti u memoriju raunara. Snimak
se moe preneti i tampati bez ekanja da se iskoristila cela ,,rolna digitalnog filma. Za razliku od
klasinog filma, digitalni (fle-memorija) je ponovo upotrebljiv.

14

VEB-KAMERA
Veb-kamera je video kamera iji je izlaz raspoloiv za gledanje na Internetu ili Intranetu. Vebkamera je povezana na ulaz video-kartice raunara.

IZLAZNE JEDINICE
Izlazni ureaji slue za prikazivanje rezultata obrade na raunaru u obliku prihvatljivom za
korisnika. Najee korieni izlazni ureaji su monitor i tampa.

MONITOR
Monitor je ureaj za prikazivanje podataka razliite prirode: teksta, brojanih podataka, grafike,
slika i sl. na ekranu. U upotrebi su ekrani sa katodnim cevima, ekrani sa tenim kristalima i plazmaekrani, a u novije vreme i video projektori. Kvalitet slike zavisi od rezolucije ekrana i kvaliteta grafike
kartice koja upravlja monitorom.

15

monitor sa katodnim cevima

LCD monitor

TAMPA
tampa (printer) rezultate obrade ispisuje na papiru. Prema nainu na koje se formira otisak,
tampai se dele na: matrine, laserske i tampae sa mlaznicama. Brzina tampanja izraava se brojem
strana u minuti a mera kvaliteta otisaka je rezolucija, izraena brojem taaka po inu.

PLOTER
Ploter je ureaj koji tampa mape, slike, katastarske planove, projektnu i tehniku dokumentaciju
i druge grafike objekte. Razlikuju se po veliini tampe, rezoluciji, brzini rada i materijalima na kojima
moe da tampa.

16

ZVUNICI (SLUALICE)
Zvunik (slualica) je elektromehaniki pretvara koji pobuen elektrinim signalom proizvodi
zvuk namenjen ljudskom uhu, tj. zvuk frekventnog opsega od 20 do 20.000 Hz. Pojam zvunik se takoe
koristi i za zvunu kutiju u kojoj se nalazi jedna ili vie zvunih jedinica, tj. zvunika u uem smislu.

Zvunici

Slualice

PROJEKTOR (VIDEO BEAM)

Projektor je ureaj koji prenosi sliku putem svetlosnog snopa na neku povrinu (platno ili goli
zid). U istom ureaju se vri transformacija elektrinog impulsa u osnovne boje koje se meaju u
zavisnosti od boja snimljenih objekata. Projektori se razlikuju po veliini slike koje mogu da projektuju,
rezoluciji i jaini osvetljaja.

17

ULAZNO-IZLAZNE JEDINICE
Ulazno-izlazne jedinice mogu izvravati ulazne i izlazne operacije.

TOUCH SREEN MONITOR

Displej ekrana osetljiv na dodir prsta ili pera (touch sreen) slui kao ulazno-izlazni ureaj koji
omoguava korisniku da vidi sliku na ekranu i da dodirujui ekran bira odgovarajue opcije u meniju.

MODEM
Modem je ureaj koji omoguava povezivanje raunara na veim udaljenostima potanskim
linijama. On transformie digitalne informacije u analogne signale koji se mogu prenostiti putem
telefonske linije i obrnuto analogne signale koje prima preko telefonske linije, konvertuje u digitalne
informacije.

18

ZAKLJUAK
Raunarstvo je nauka koja se bavi prouavanjem teoretskih osnova informacija, informacije i
raunanje, raunanja, te njihovim implementacijama i primena u raunarski sistem. Raunarstvo ima
mnoga potpolja a neki od njih naglaavaju svojstva u ostvarenju raunanja.
Koliko je dananja tehnologija uznapredovala dokazuje da se nita ne moe bez raunara.

19

LITERATURA
Mr. Dragan Anucoji, Ksenija Manojlovi - APLIKATIVNI SOFTVER U
MENADMENTU
INTERNET

20