Public relations - PR

ODNOSI S
MEDIJIMA
 Definicija
Definicija

Cilj odnosa sa štampom je da osiguraju da se informacije

vezane za OJ objave u što je moguće većem obimu, da bi se
steklo znanje i postiglo razumevanje.

Stari izraz ,,saopštenje za štampu” zamenjen je izrazom

,,saopštenje za medije”, a nazivi ,,odnosi sa štampom” i ,,osoba
zadužena za odnose sa štampom” uglavnom su opstali, mada
bi tačnije bilo reći ,,odnosi sa medijima”. Za ovaj posao se
ponekad koristi naziv ,,menadžer za medije”.

Odnosi sa medijima podrazumevaju dostavljanje vesti, slika i

tematskih članaka medijima i organizovanje intervjua i
događaja kojima prisustvuju novinari.
 Odnosi s medijima
Svaka vrsta medija ima svoje osobenosti, prednosti i
nedostatke. Često se oni preklapaju, što PR stručnjaku daje
mogućnost da kombinujući ih u vremenu i prema njihovim
karakteristikama, postigne najbolje rezultate.

Potrebno je znati kada informaciju dostaviti televiziji za večernji

dnevnik, a kada dnevnim novinama za sutrašnje izdanje.

Važno je posvetiti pažnju negovanju dobrih odnosa sa medijima,

a istovremeno i upoznavanje sa tehnikama medijskih izraza
kojima se pojedini mediji služe.
 POREĐENJE
POREĐENJE VESTI
VESTI II
OGLAŠAVANJE
OGLAŠAVANJE
Postoji veoma velika razlika između prirode vesti i
oglašavanja. Jedini razlog zbog kog će urednik štampati
materijal vezan za OJ je zato što će on zanimati čitaoce i
koristiti im.

Ako urednik objavi materijal koji ne zadovoljava ove

kriterijume, novine će propasti, a urednik će biti
otpušten.
Menadžer za OJ mora da se postara da sve što se
dostavi medijima može objaviti u vestima.
Objavljivanje nije garantovano jer je prostor ograničen
a konkurentskog materijala može biti premnogo.
 POREĐENJE
POREĐENJE VESTI
VESTI II
OGLAŠAVANJE
OGLAŠAVANJE
Kod oglašavanja je situacija drugačija.

Pošto je kupio ma koju količinu prostora koju omogućavaju

sredstva određena za tu svrhu, oglašivač može da kaže šta god
hoće (u skladu sa Zakonom o oglašavanju i etikom
oglašavanja). Izgled oglasa moguće je kontrolisati izborom
datuma za rezervaciju prostora, a mesto i veličina prostora
samom rezervacijom.

Kod materijala za OJ ne postoji ova vrsta kontrole. Urednik

odlučuje da li će, gde i kada koristiti podatke ili slike koji su mu
dostavljeni. Urednik može iznova da napiše celo saopštenje, da
mu doda dobre ili loše komentare ili da ga baci u korpu za
otpatke
 Saopštenja obično predstavljaju ono što neko hoće da
se objavi, a ne ono što bi čitaoci verovatno želeli da
pročitaju.

Jedan od osnovnih razloga zbog koga se saopštenja

odbijaju je to što su u stvari ,,bombastični” tekstovi ili
oglasi,

Postoje tri jednostavna pravila za pisanje saopštenja za

medije koje se može objaviti:
Predmet bi trebalo da se pomene u prve tri reči
Uvodni pasus bi trebalo da sadži sažetak cele priče.
Tekst ne bi trebalo da sadrži superlative ili samohvalu.
 ŠTA
ŠTAJE
JEBOMBASTIČNI
BOMBASTIČNITEKST
TEKST

Bombastični
Bombastičnitekst
tekstje
ječlanak
članakuukome
komese seobjavljuju
objavljujuvrline
vrline
preduzeća, proizvoda ili usluga, hvaleći ga i podstičući
preduzeća, proizvoda ili usluga, hvaleći ga i podstičući
čitaoce
čitaoceda
dagagaodaberu
odaberu(tako
(takošto
štoće
ćega
gakupiti).
kupiti).Drugim
Drugimrečima
rečima
to je oglas prerušen u urednički članak. Reč je o tehnici
to je oglas prerušen u urednički članak. Reč je o tehnici
pisanja
pisanjaoglasa,
oglasa,aane
neoonovinarstvu.
novinarstvu.

Na
Nažalost,
žalost,mnogi
mnogiljudi
ljudikoji
kojise
sebave
baveoglašavanjem,
oglašavanjem,
marketingom
marketingom ili prodajom ne razumejurazliku
ili prodajom ne razumeju razlikuizmeđu
između
pisanja vesti i pisanja oglasa. Oni insistiraju na lukavo
pisanja vesti i pisanja oglasa. Oni insistiraju na lukavo
napisanim
napisanimnaslovima
naslovimai ipokušavaju
pokušavajuda dapriču
pričuučine
učineživljom
življom
ubacujući
ubacujući prideve. Time je pretvaraju u oglas i ubijajuje.
prideve. Time je pretvaraju u oglas i ubijaju je.
 U OJ se ne radi o oglašavanju ili prodavanju bilo čega.
Njihov posao je da pruže medijima informacije koje
zanimaju čitaoce,gledaoce ili slušaoce i koriste im.

Ako se koriste ovakve informacije, rezultat će biti

vredan publicitet- ali samo ako one zadovoljavaju
urednika i gode njegovoj publici.

Ukratko, ovi tekstovi moraju pomoći da se prodaju novine,

a ne proizvodi.
OSNOVNA PRAVILA ODNOSA S
MEDIJIMA
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
INICIRAJTE
POŠTUJTE PRAVILA MEDIJA
OLAKŠAJTE IM POSAO
PERSONALIZUJTE KONTAKT
POŠTUJTE NJIHOVU NEZAVISNOST
BUDITE NA RASPOLAGANJU
IZBEGAVAJTE SUKOBE
BUDITE ISKRENI
BUDITE U TOKU
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Inicirajte – angažovanje medija. Kontaktirajte novinare da biste
im rekli svoje planove i uspehe. (da čekate novinare da dođu
kod vas i da vas pitaju kako ste, nije dobra strategija.
Poštujte pravila medija- kada radite sa medijima, to je kao
ulaženje u nečiju kuću. Vi ste na njihovom terenu i morate da
poštujete njihova pravila da bi ste postigli svoj cilj. Ovo znači da
morate da imate prave novosti ako želite medijsku pažnju.
Olakšajte im posao-novinari
posao- obično započinju svoj posao
kasno i završavaju ga u kasnim satima. Ako obavljate
konferenciju za štampu, nemojte je zakazivati pre 10h. A ako
želite TV pažnju nemojte zakazivati događaj posle 15h.
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Personalizujte kontakt- uspostavite listu medija sa imenima
određenih novinara i ažurirajte listu posle svakog skupa
novinara.
Poštujte njihovu nezavisnost- Imajte na umu da prijateljstvo
sa novinarima, ne znači da će oni reći ili napisati ono što vi
želite. Nezavisnost je bitan deo njihovog posla. Ako je izgube
rizikuju svoju reputaciju.
Budite na raspolaganju-budite
raspolaganju- spremni da date informacije. To
je posebno bitno u kriznim situacijama
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Izbegavajte sukobe –sukobi s medijima se retko kad isplate,
pošto oni moraju da imaju zadnju reč. Pogrešno citiraju ili
pogrešno napišu vaše ime, bolje je skrenuti pažnju na njih
same, nego tražiti zvaničnu ispravku. Biće zahvalni što niste
prijavili grešku njihovom šefu.
Budite iskreni – ne pokušavajte da prevarite medije da dođu
na vaš događaj ako nemate vesti. Nemojte ih nikada lagati i
nemojte pokušavati da ih usmerite u pogrešnom pravcu.
Budite u toku – skupljajte tzv.,,medija-klipove”isečke iz članka i
ako je moguće TV i radio snimke koji se bave vašom
organizacijom. To će vam pomoći da ga iskoristite za svoj
promotivni materijal i da efikasno odmerite svoje medijske
odnose.
 Po svom obliku, odnosi s medijima mogu biti:
neposredni (direktni),-tu su zvanje i prijem
novinara, brifinzi, konferencije za novinare, intervjui,
studijske posete. Oni mogu biti i reaktivni, kada
dajete odgovore na pitanja, dajete izjave povodom
događaja ili teme za koji ste upitani za komentar.

posredni,
reaktivni i
odnosi s medijima u kriznim situacijama, što je
jedna sasvim zasebna oblast.
U odnosima s medijima, kao i kada želite da ubedite
druge ljude ili osvojite simpatije, prvo:
ODREDITE CILJNU JAVNOST, PUBLIKU
PRIPREMITE PORUKU
STRUKTURIRAJTE JE I OBLIKUJTE
USKLADITE NJEN TON
KOMUNICIRAJTE JE U SKLADU SA STRATEGIJOM
OSLUŠKUJTE, PREDVIDITE REAKCIJE I PRIPREMITE
SE NA NJIH
Greške u odnosima sa medijima
Jedna od najčešćih pogrešnih predstava o odnosima s
medijima koju ima rukovodstvo neke, npr. privredne
organizacije, jeste da ono što je važno za mene i za
nas, jeste važno i za medije, odnosno širu javnost.
Pogrešno.

Mora najpre da bude zaista važno za javnost (to ne

mora da bude opšta, najšira javnost) i za sam medij,
da bi imalo realnu šansu da bude objavljeno.
Nekada se važnost može dati i inače prosečnom događaju,
proizvodu ili izjavi, ako se dobro formuliše, ili stavi u određeni,
na primer društveno značajni kontekst.

Novo ili bar različito i drugačije, zanimljivo i atraktivno, na

izuzetnom mestu, izvanrednim povodom, da ima izvanredan
cilj...

Ako nije posebno, onda bar da bude aktuelno. Ako ni to

nemate, i dalje možete računati da će vaša poruka biti
objavljena - ako je došla od zanimljive ili uticajne javne ličnosti.
 Zlatna pravila
U odnosima s medijima prvo, zlatno pravilo jeste: Govorite
istinu! Govoriti laži znači bacati bumerange koji vam se posle
obijaju o glavu.

Medijima može se lagati samo tri puta: prvi put, zadnji put i
nikad više.

Nemojte nikada davati neslužbene ili "off record" informacije

očekujući da vas niko, nikada i nigde ne citira. Svaka vaša izjava
mora biti službena sve dok radite posao PR profesionalca. Svaku
informaciju koju šaljete medijima ( napišete ili snimite ),
proverite najmanje dva puta.
Najvažnije stvari istaknite prve. Tako ne samo da će celokupni
nastup biti upečatljiviji, već i novinaru i uredniku pomažete da
bolje oblikuje konačan izgled.

Nemojte ulaziti u komunikaciju kada niste sigurni u svoju

kompetentnost. Negativne posledice koje mogu da proisteknu iz
takvog nastupa ( ispadate glupi ) su višestruko snažnije od
same činjenice da ste se eto, pojavili u medijima.

Imajte u vidu da je publika koja je primalac poruke heterogena

po mnogim osnovama i da često morate da rečnik i
terminologiju prilagodite njoj, a ne onome što je vaša dnevna
konverzacijska rutina.
 Ostanite pribrani i kada vas isprovociraju,
odgovarajte staloženo i ubedljivo i imajte
nekoliko rezervnih rečenica ili bar početak
odgovora za takve slučajeve, naprimer:

"Drago mi je da ste postavili to pitanje, pošto u

javnosti postoje razne spekulacije o tome.
Ovo je odlična prilika da vaš auditorijum
sazna istinu".
Posebno oprezni morate biti kada vas, ili
predstavnika organizacije koju predstavljate, zovu u
emisiju na radiju ili televiziji koja se emituje uživo.

U takvim emisijama nema vremena i mogućnosti za

ponavljanje, ispravke, povratak. Pored dobre
uvežbanosti (trening za nastup u medijima plus
brifing), neophodna je i posebna priprema u odnosu
na samu emisiju.
 Postoje emisije, ne moraju da se zovu KLOPKA ili ZAMKA ili
UTISAK NEDELJE, u kojima će izvesno doći do konfrontacije sa
drugim učesnikom ili učesnicima. Često i sa samom voditeljkom
ili voditeljem.

Zato se držite nekoliko osnovnih pravila:

Prikupite osnovne informacije ( kakva je emisija, kog datuma, u

koje vreme... ),
da li ima drugih učesnika, koliko je vremena na raspolaganju,
šta je tema i zašto baš ona i baš sada, zbog čega baš mene
zovete / ko me je preporučio...
PLASIRANJE VESTI U MEDIJIMA
Vesti koje služba ili menadžer
za OJ neke organizacije, želi da
plasira moraju da se ,,takmiče”
sa svim drugim novostima koje
plene pažnju medija i javnosti
(politički skandali, kulturni
događaji, prirodne nepogode,
sportske ili druge manifestacije).

Strateški cilj odnosa s medijima

je stvaranje korporativnog
publiciteta.
Odnosi s medijima predstavljaju centralni deo strategije i aktivnosti
OJ. Osoba zadužena za odnose s medijima ima sledeće
zadatke:

Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s medijima,

Pravljenje spiskova medija (medija mapa) i njihovo ažuriranje,
Sastavljanje materijala za medije (planiranje, pisanje i
distribucija),
Planiranje i organizovanje susreta sa medijima
Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s
medijima,

Menadžer za OJ u saradnji sa direktorom organizacije utvrđuje

politiku o odnosima s medijima.
PR menadžer mora da ima potrebna ovlašćenja za odnose s
novinarima i medijima da sme u svakom trenutku da plasira
obaveštenje za novinare, da može da ugosti novinare i sl. (U
slučaju političkih organizacija izjave daju potparoli ili lideri
partija).

Potrebno je utvrditi o kojoj temi za razgovor se radi, koji je

novinar u pitanju i koja je medijska kuća.
 Pravljenje spiskova medija
(medija mape) i njihovo ažuriranje
Polaznu osnovu za uspostavljanje uspešnih odnosa s medijima čini
izrada baze podataka medija (medija mape). Podatke o
medijskim kućama je moguće prikupiti putem njihovih Internet
prezentacija i sistematizovati ih na sledeći način:

Vrsta medija i naziv,

Kratak profil uređivačke politike,
Podaci o tiražu(gledanosti-slušanosti)
Spisak redakcija i urednika,
Imena novinara koji prate oblast organizacije,
Kontakt telefoni, e-mail adrese, br.faksa
Sastavljanje materijala za medije
Osnovno sredstvo koje menadžer za OJ koristi u komunikaciji
sa novinarima je SAOPŠTENJE ZA MEDIJE. Povodi za slanje
saopštenja su razni (najava novog
proizvoda,tehnologije,otvaranje novih prostora,zapošljavanje
novih radnika izveštaj o proteklom događaju ili nešto drugo).

U pisanju saopštenja potrebno je pridržavati se nekih principa:

Uvek treba prezentovati atraktivne i tačne informacije,
U svakom momentu treba zadovoljiti potrebu novinara za
informacijom,
Ne treba preterano hvaliti svoju organizaciju, kako bi se
sačuvalo poverenje novinara.
Prednosti i nedostaci saopštenja
za štampu
Prednosti saopštenja za štampu

Brza distribucija informacija,

Informacija je u pisanom obliku pred novinarem za razliku od
informacije prenete putem telefonskog razgovora ili ličnog
kontakta.
Nedostaci saopštenja za štampu
Visok nivo anonimnosti-nema lični kontakt,
Nemogućnost kontrole daljeg saopštenja(da li će biti objavljeno
ili promenjeno…)
Ako se novinaru učini da je saopštenje nerazumljivo neće ga
upotrebiti.
KONFERENCIJA
ZA
NOVINARE
 Sa strane organizacije koju predstavljate ili klijenta za koga
radite, jedan od najčešćih oblika komunikacije sa medijima je
održavanje konferencije za novinare (ranije, Konferencija Za
Štampu).

Tu je najvažniji savet:
sazovite je samo kada zaista imate dobar, krupan razlog.

Pozivanje novinara se obavlja u tri talasa. Usled velikog broja

događaja novinari često ne mogu da stignu na svaki: nekad zato
jer nemaju vremena, a nekad zato jer su jednostavno prevideli,
zaboravili da je to tada.
Prvi talas je pismeno obaveštenje sa pozivom sedam dana pre,
kako bi mogli da planiraju svoje vreme i rezervišu taj termin.

Drugi talas je slanje faksova ili elektronskih pisama - mada je

elektronska pošta u našim uslovima još uvek manje pouzdan
kanal za ovu svrhu.

Posle bilo kog od ova dva koraka, a nekad i posle svakog,

potrebno je redakciju ili određenog novinara pozvati i
telefonom: da proverite da li je poziv stigao i da li je uručen
kome treba, kao i da proverite raspoloživost / raspoloženost
novinara da dođe.
 Imajte u vidu da pojedini iznenadni događaji
nekad preuzmu sve novinare, pa se tako može
dogoditi da iako ste sve savršeno isplanirali i
dogovorili, ne dobijete nijednu kameru televizije
jer su sve na npr. predsedničkim izborima.
Ni takav slučaj nije nerešiv: svoj video-materijal,
u formatu odgovarajućeg kvaliteta za emitovanje,
dajte izveštaču koji je došao ili mu pošaljite nakon
konferencije.

Veoma bitno kada pripremate konferenciju za novinare jeste da se u

pozivnicu stavi izvod najznačajnijih poruka, tema... koji bi vašu
konferenciju učinile značajnijom od drugog događaja na koji bi novinar
otišao. Treba napomenuti da pored govornika i sadržaja, ne manje
važan i press-kit, odnosno materijal koji se daje novinarima, a koji
omogućava da lakše, kvalitetnije i brže realizuju svoj posao. 
U tom kompletu može da bude saopštenje, transkript
govora, informacija o samoj kompaniji, fotografije - i
sve to i u elektronskom obliku, naprimer na CD ROM-
u.

Za one novinare koji nisu došli, organizujte

dostavljanje press-materijala na adresu redakcije.

I, ne zaboravite: na konferenciji za novinare nije

najvažniji govornik, niste najvažniji vi, najvažniji su -
novinari.
Dnevne novine
Dnevne novine završavaju prva dnevna izdanja oko
18 sati. Najbolje je znači konferenciju za novinare
organizovati oko podneva.

Ako želite da vam informacija o događaju bude u

Dnevniku potrudite se saznati kada bi bilo optimalno
vreme da TV ekipa obavi svoj posao, montira
materijal i ton i preda ga uredniku Dnevnika.

Napraviti prilog na radiju i televiziji koji put je teže i

duže nego u novinama, ma koliko se ti mediji činili
bržima od štampanih.
Dnevne novine
Nekad je bolje ne slati informaciju nego je slati
prekasno. Time dovodite u neugodnost novinara, a
sebe predstavljate u lošem svetlu.

Plasiranje informacije u zadnji tren, može biti

oprošteno samo u vreme krize, kada odmah po
kriznom događaju o tome obavestite javnost.

Tada postižete efekt koretktnog saradnika koji zna da

mediji rade 0 -24 sata, pa zbog toga ne prikriva
informaciju, ne čeka sa njom neko "bolje vreme" već
je plasira odmah.
Brifinzi
Brifinzi daju mnogo bolji učinak, bilo da se
obavljaju samo sa jednim (klasičan intervju)
ili sa nekoliko novinara.

Mala tajna: uvek imajte sopstveni kasetofon da

biste imali transkript i pre nego što bude
emitovan ili objavljen; ako je za štampani
medij, obezbedite gotove fotografije
govornika
Bivši Predsednik Rusije, Putin, na sat vremena okupi
grupu odabranih novinara koji mu slobodno
postavljaju pitanja iz svih oblasti i na osnovu takvog
sastanka u  zapadnim novinama proizađu tekstovi od
po tri strane - mnogo više nego da je organizovana
klasična konferencija za novinare i mnogo više nego
što bi se dobilo jednokratnim intervjuom.

Brifinzi su dobri i za novinara, koji ima sve vreme

samo za sebe, ali i za sagovornika jer je tok
komunikacije usmeren i na neki način sa izvesnim
pozitivnim ishodom.
Saopštenja za štampu
Najčešći - i najneefikasniji - način za
slanje informacija medijima. Izuzev u slučaju
političkih partija, koje imaju neku vrstu
monopola na prenos celokupnog sadržaja,
gotovo uvek se radi o nesrazmeri: ili je ono
što se želi da bude objavljeno nebitno za
javnost sa aspekta urednika ili novinara,
ili je toliko opširno da ne može da stane i
onda se nekad ne objavi ni deo.

O pisanju saopštenja ( ili PRESS RELEASE-a, kako glasi termin na

engleskom jeziku ), postoje čitavi udžbenici, ali najvažnije znanje o
tome se svodi na tri saveta:
Da ne bude dugačko,
da bude zasnovano na novostima ili nečem značajnom, i
da bude aktuelno.
ZA KRAJ - NE, NIKAKO!!!
Kada govorimo o tome šta ne treba nikako raditi u
odnosima s medijima, verovatno bi bilo dovoljno
početi sa dve reči: dobro vaspitanje. Ne kasniti, ne
lagati, ne biti neuredan, ne psovati. Iako se radi o
sofisticiranijim odnosima, neki od odgovora koje smo
imali prilike da čujemo na pitanja novinara su upravo
- nevaspitani:
"To je glupo pitanje."
"Ne odgovaram na takva pitanja."
"Otkud vama taj podatak? "
"Ko ti je urednik? "
"Nepristojno je što to ponovo pitate."
"Vi ste beznačajni. Vi lično ste beznačajni. "
Ako svedemo odnose s medijima na nekoliko tačaka, to bi
izgledalo ovako:

Upoznajte se sa medijskom slikom (medija mapom)

zemlje

Odredite glavne ciljne medije i prikupite njihove:

kontakt-podatke, imena, rubrike...

Upoznajte novinare i održavajte komunikaciju sa njima i

kada nema trenutne potrebe

Izgradite kolegijalne, partnerske odnose

Vodite računa o potrebi medija (da imaju
kvalitetni sadržaj aktuelnih informacija)

Pripremite vašu organizaciju i njene

predstavnike, ili klijenta, za nastup u medijima

Pripremite sebe da uvek imate adekvatno

znanje, informisanost o temi i odgovor.

Planirajte vreme i lansirajte vest, izjavu ili

saopštenje samo ako su zaista "jaki".
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Kanal komunikacije ka našim klijentima i
potrošačima, tj. ka najširoj publici, jesu
mediji.

Da bi naša poruka (ponuda, informacija,

promocija) došla do naše ciljne grupe šaljemo
je medijima; kojim medijima, zavisi isključivo
od cilja zbog kojeg neku poruku
komuniciramo.
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Da li će mediji biti "od koristi" za nas u cilju 
željene naše informacije ili će nas ignorisati ili
čak od naše poruke napraviti negativan
publicitet ili posmatrati predloženu temu iz
ugla koji nam na posletku i ne odgovara,
zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta
Saopštenja za javnost koje nosi našu poruku
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Postoji nekoliko "vrsta" Saopštenja, a najprimenjeniju su:
informacija o vesti (novini), predstavljanje programa
(strategije), opis i najava važnog događaja i predstavljanje
proizvoda

Struktura Saopštenja za javnost:

Naslov (podnaslov)
Datum i mesto
Prvi pasus
Telo Saopštenja
O kompaniji
Kontakt podaci
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
1. Naslov (podnaslov)
Izazovan naslov - kratak, jasan, pravo u srž! Na određeni način sva jačina
i vrednost vašeg Saopštenja mora da se nazre i/ili predpostavi već u samom
naslov.

Američka Ambasada po drugi put za redom pružiće podršku talentovanim

sportistima u Republici Srbiji. NOT GOOD!!!!

Ambasada Amerike veran partner srpskim sportistima. GOOD.

Naslovi se po pravilu pišu boldirano, u većem fontu od ostatka teksta,

najbolje u sadašnjem vremenu (nikako u Potencijalu i što ređe u prošlosti ili
budućem vremenu). Prihvatljivo je i napisati ga velikim slovima. Ključne reči
iz naslova upotrebljavajte (proširujte) kroz sam tekst ponavljajući ih.
2. Telo Saopštenja

Započnite sa datumom i mestom izdavanja

Saopštenja

Potom, prvi pasus koji odgovara na (čuvena) novinarska

pitanja: Šta; Gde;Kada;Ko;Kako;Zašto.

U dve do tri rečenice morate sumirati celo Saopštenje, uz

razradu nadalje u tekstu. Znate i sami, niti će novinar, ali ni ma
ko drugi (sem vas samih) čitati nastavak teksta ukoliko ga
naslov i prva rečenica nisu zainteresovali!
 Nakon prvog pasusa sledi "telo" Saopštenja u
kojem ćete razraditi naslov, odnosno prvi pasus
dodavanjem činjenica, pojašnjenjem, dopunama,
izjavom predstavnika menadžmenta itd.

Na kraju dodajte pasus o svojoj kompaniji koji

nećete menjati češće nego dva puta godišnje (sem
izuzetno usled ozbiljnijih promena u kompaniji) kako
biste "ugradili" svoj korporativni identite u svesti
novinara.
. Dakle, obaveštavate i informišete (u
naslovu, prvom pasusu i telu Saopštenja) i
ugrađujete svoju kompaniju u svest primaoca
poruke.

Na posletku se nalaze ažurni kontakt podaci

OSOBE koja je zadužena za pojašnjenja,
dodatne informacije, prosleđivanje
novinarskih inicijativa tj. koja je i (najčešće)
autor Saopštenja.
Kako napisati saopštenje za javnost
Principi saopštenja za javnost:

Prvi pasus saopštenja mora sadržati sve bitne

informacije: definišite poruku koju pokušavate
preneti zajedno sa najvažnijim delom priče

Koristite citate u saopštenju nakon što se uverite ko

ih je tačno naveo:

Koristite jednostavan jezik: izbegavati skraćenice

Saopštenje treba biti otkucano korišćenjem duplog prostora
između redova teksta i širokih margina: ovo dozvoljava uredniku
da ispravi ili izbriše određene stavke iz saopštenja za javnost
ukoliko je to potrebno.

Na kraju priče otkucajte reč «KRAJ»: ovo pojašnjava gdje se

saopštenje za javnost završava i gdje započinje nova informacija

Uviek uključite datum i mesto saopštenja na saopštenju za

javnost. Ukoliko nije neposredno saopštenje, onda ne morate

Kontakt osoba i broj bi se uvek trebao pojavljivati na saopštenju

za štampu u slučaju da novinar koji je zadužen za tu priču treba
dodatne informacije
Koristite živopisno zaglavlje na saopštenju za
štampu; dok će novine najverovatnije izabrati
neki svoj naslov, dobar naslov treba ubediti
primaoca da stvarno pročita tu priču

Idealno bi bilo da se saopštenje distribuira na

specijalno dizajniranom papiru za
saopštenja za javnost
 Primer saopštenja za javnost
Logo Naziv organizacije /boldirano
/ / Datum /boldirano/
/
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST KONTAKT OSOBA
Br.tel.,fax,mail

Za Primalac/boldirano/
Primalac

NASLOV/boldirano/
NASLOV
Uvodna reč –privući pažnju
Šta se desilo; Gde; Kada; Ko; Kako; Zašto; Rezultati; Komentari

####
Kraj /boldirano/

(### - Novinar koji čita tekst siguran je da je dobio kompletnu informaciju)

 Kategorije saopštenja
Saopštenja se mogu razvrstati u nekoliko kategorija:

Pripremna: obaveštavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se

dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja.

Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.
Lokalna: dolaze iz određenih oblasti i u vezi su sa »vestima iz lokalnog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radijskoj ili TV stanici s pravom
da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Saopštenja za medije slati 7-10 dana pre događaja prvi put, i obavezno još jednom 2 dana
pre samog događaja.

Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti
pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).
PRIMER:

NAPRAVITE SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST