AVIJACIJA

Neprijatelj je mislio da e nas unititi. Ali mi smo, svojim

srcem i dubokom svjeu, osvajali puku po puku i naoruali se. Mi smo unitavali neprijatelja na svakom koraku, razbijali njegove divizije. Mi smo dali mnogo rtava... ali nas
neprijatelj nije unitio, jer se narod ne moe unititi. Jugoslavija se ne da pobjediti njen herojski otpor ini je nepobjedivom ...
Tito, 17. jun 1942.

Avijacija

223

Maj je bio mesec blistavih pobeda jedinica Prvog, Drugog i Petog odreda, ali i vreme poraza na terenima etvrtog i, delimino, Treeg odreda. Glavnom tabu Hrvatske
smo iz Prijedora pisali da se Trei i etvrti odred sada
raspadaju i da partizani iz tih odreda prilaze etnicima
ili se vraaju kuama, a da je samo mali broj iz ta dva
odreda ostao vjeran narodnooslobodilakoj borbi. Kasnije
se pokazalo da u Treem odredu stanje nije tako crno.
esti, zmijanjski odred, ije organizovanje smo poverili
Dragi Maaru i Vojinu Mitrovu, imenovavi i njihove zamenike Milana Brankovia i uru Stojanovia, kao i
intendanta (Ljubomir Luija) i sekretara taba (Slobodan
Zec) posle prvih uspenih zahvata i dobro organizovanog savetovanja sa komandnim kadrom, ipak u maju nije
organizovan, jer se Todoroviev Udarni bataljon povukao
na sever i Maretievi etnici su ovladali itavim podrujem Zmijanja. Dragu Maara i Vojina Mitrova smo povukli u Operativni tab, Dragu kao obavetajnog, a Vojina kao
operativnog oficira. Sa tabovima Treeg i etvrtog odreda smo izgubili svaku vezu. Nadali smo se da je Proleterski
bataljon po prethodnim dogovorima preao na desnu
stranu reke Bosne, i da se Osman tamo sastao sa Tempom. O tome smo mogli samo nagaati, kao i o situaciji
juno do Zmijanja, na podruju Treeg odreda. Osloboenje Prijedora nam je davalo velike mogunosti za dalje
operacije, i prema centralnoj Bosni i prema Mrkonjiu,
kao i za sadejstva s jedinicama Glavnog taba Hrvatske,
ali pisao sam 23. maja drugu Titu imali smo i mnogo potekoa, poto nemamo mnogo iskusnih kadrova.
U otsutnosti Pucara i Karabegovia o kojima gotovo mesec
dana nita nisam znao, pisao sam drugu Titu da bi nam
bilo mnogo pomognuto kad bi nam doao neko iz Vrhovnog taba, naroito drug Tempo. Otkud sam mogao
znati da e za dva meseca svi oni, s drugom Titom, doi u
Krajinu! Do tad smo se morali u svim dimenzijama osloniti na vlastite snage, na one kadrove koje smo imali,
omoguujui im da se to bre razvijaju. Kasnije se po-

Ratne

uspomene

224

kazalo da smo s vrlo malo novih kadrova uspeno razvijali celovit narodnooslobodilaki pokret. Presudno je u
svemu tome bilo delovanje Partije. Hrabrosti u Krajini
nije nedostajalo, samo je tu hrabrost trebalo organizovano
dovesti u funkciju oslobodilakog i revolucionarnog karaktera i ciljeva oruane borbe s perspektivom da e ta
borba obezbediti novu jugoslovensku zajednicu izmenjenih
socijalnih odnosa i ravnopravnih naroda. Nai partijski
komiteti i tabovi, uvek u saradnji s narodnooslobodilakim odborima, u onom domenu koji je bio presudan za
organizovanje itavog naroda, pomno su analizirali sve elemente odnosa i otkrivali ono to pokree sve potencijalne
snage i Srba, i Hrvata, i Muslimana u zajednikoj borbi za
bolje zajednitvo. Naim uputstvima niim tabovima smo
inicirali da vojsku treba uiti samostalnosti i inicijativi
u izvoenju kako sitnih tako i krupnih akcija. Stavka Rodia i ostale drugove iz taba Petog odreda smo upozoravali da e sledei naelo da komandni kadar uvijek
ide pred vojskom samo rasipati svoju linu hrabrost
i guiti inicijativu kod vodnika, desetara, pa i komandira.
Podstiui inicijativu i samosvest, stvarali smo nove kadrove, mlade i energine ljude u kojima su revolucionarna
kretanja probudila udesnu volju za uenjem i akcijom. U
maju i poetkom juna situacija nas je primorala da sve
ee i na komesarske dunosti postavljamo nekolovane
borce, uglavnom seljake. S tim u vezi, iz Operativnog taba smo svim komesarima odreda i bataljona 21. juna poslali uputstva. Pisali smo da je dobra okolnost to su
komesari mahom iz redova boraca seljaka, ali smo od
tabova odreda i bataljona traili da shvate da seljaci komesari teko mogu vriti savjesno i kako treba svoju komesarsku dunost, jer su u veini sluajeva slabi govornici i jer su uske njihove politike perspektive. Nisu oni
svjesni svoje uloge kao politiki vaspitai vojske. Oni se
zapletu u svakodnevne poslove. Osim toga seljak-borac teko moe da shvati da njegov drug politiki komesar vie
zna od njega, pa i tu stoji prepreka njihovom radu. Bilo
je jasno da mladi komesari mogu postati autoriteti u etama samo ako u svemu budu primer, ako budu bre uili,
ako se izdignu znanjem meu vojnicima. Zbog toga
pisali smo komesari odreda i bataljona moraju u prvi
mah u takvim prilikama velikim dijelom zamjeniti politkomesare eta u pogledu politikog vaspitanja vojnika,
odnosno moraju uvesti politike asove u etama, zva-

Avijacija

225

nine i redovite kao to je i vojnika obuka. Ne smije biti

isprika, da ete ne logoruju, da su politkomesari eta slabi,
da je vojna situacija bila teka itd. Jedna se pouka mora
izvui iz ove borbe sa okupatorom, a pogotovo sa etnicima: gdje su vojnici bili koliko-toliko politiki obavjeteni,
tu smo imali uporita, a kako je ova borba sa etnicima
vrlo osjetljiva i teka, kako je ona vie politike nego vojne naravi, trai ona od nas prilino znanje. Kako je opet
vojska glavna meta politikog juria pete kolone, to se
mora izbjei stara grijeka guranja u vojne akcije, pa i
sa etnicima, ne pripravivi politiki svaku akciju sa politikim konkretnim obukama ... Od komesara krupnih jedinica smo traili da u etama na konkretnim primerima
ukazuju na etniku izdaju posredno na iru politiku pete kolone u zemlji i u svijetu, a ne udarati odmah u
icu svjetske politike. Program za delovanje komesara
smo dobili jo 13. maja od CK KPJ. Po tom programu
trebalo je tumaiti istoriju Jugoslavije i naroito ui u
pitanje Versaja i velikosrpskog karaktera vlasti u Jugoslaviji za 20 godina. Takoe je trebalo uporno objanjavati koliko su stvarno bili ugroeni ivotni interesi srpskih masa tom politikom i katastrofalne posledice takve
politike: dolazak ustaa na vlast i pokuaj istrebljenja Srba. Raiavanje tih pojmova od velike je vanosti danas.
Pitanje bratstva naroda postaje naroito aktuelno, budui
da su etnici paktirali sa hrvatskim i mulimanskim ustaama, i samim tim masama je postala jasna naa politika
sporazumijevanja sa potenim dijelom Muslimana i Hrvata. S tim u vezi treba analizirati odnos Srba, Muslimana i
Hrvata u prolosti, u Jugoslaviji, pa i danas. Treba ukazati
na inicijatore klanja i tko su oni bili iz redova Muslimana
i Hrvata: begovi i peta kolona u Hrvatskoj. Peta kolona u
Bosni bili su muslimanske spahije koji su se nadali da e
im Hitlerov faizam dati bive begluke i u tom cilju bile
su nahukane muslimanske mase na istrebljenje Srba, a
klanje i ubijanje bilo je osveta od strane begova nad svojim bivim kmetovima. Od komesara smo traili da trebaju rastumaiti uloge vjerskih faktora u meusobnom
klanju a naroito da tumae koliko je borba protiv etnika vezana uz aktivnije nae nastojanje u politici bratstva
naroda. Za nas je odgojiti vojnike da se bore protiv etnika znailo podii ih na vii nivo i osigurati sutranju
pravu narodnu vlast.

Ratne

uspomene

226

Na temelju analize stanja na terenu, imajui stalno na

umu politiku strategiju Partije, onako kako nam je to
izlagao drug Tito i u upustvima objanjavao CK KPJ, mi
nae borce nismo delili po tome iz koje su klase ili
drutvenog sloja, iz koje su nacije ili sredine, jer i
meu nama je bilo bogatih, kao to je na drugoj
strani, u etnicima i ustaama bilo siromanih. Osnovno nae naelo je bio Titov zahtev: boriti se za svakog oveka i svakom oveku dati ansu da tue okupatora. Od naih komesara Osman i ja smo 21. juna
traili da u tom smislu tumae sporazum ustaa i
etnika, da objasne to je uslovilo taj sporazum, kakve
su njegove politike a kakve vojnike posljedice za nas a
kakve za etnike, kakve za ustae kao velikohrvate, i kakve napokon svjetske snage podupiru taj sporazum (peta
kolona u svijetu).

Zasnivajui nau taktiku na strategiji rata naoruanog

naroda, morali smo realno ocenjivati odnose vojske ustanka i naroda svrstavajui ga, koliko god je to bilo mogue,
nezavisno o ideolokim i politikim opredeljenjima, u jedinstvenom frontu protiv okupatora. Vano je bilo da svaki
borac s pukom u ruci, ali i svaki Krajinik koji je podravao nau borbu, shvati da odnose vojske i naroda treba
ispreplesti mnogobrojnim uslugama i djelima i s jedne i
sa druge strane. Ne smije se odnos vojske i naroda svesti
na golu odbranu sela nego taj odnos mora da bude mnogo
dublji i zasnovan na snanoj svijesti potrebe dobrog odnosa vojske i naroda. Vojsci treba razjasniti koliki je to
velik faktor u ratu dobar odnos vojske i naroda, treba j o j
objasniti koliko je vaan faktor u ratu sigurna pozadina
i da odatle najveim dijelom izvire svijest vojnika o potrebi dobrog odnosa vojske i pozadine. Tu treba iznijeti primjer etnikih sela: sabotae u ishrani, nemogunost dobivanja ikakvih obavjetenja i, na kraju, pucanje u lea.
Dobrim postupcima naih vojnika koji su pod orujem
dokazali da nae snage ne donose gospodarenje i tutorisanje nad narodom, nego dapae slobodu u pravom smislu
rijei i da to oruje ne titi narod samo od vanjskih neprijatelja nego da je ono i na osloboenoj teritoriji garancija
slobodnog ivota naroda, za zdrav meusobni odnos ljudi.
Razumljivo je da se tu misli na slobodu i pravo potenog
i rodoljubivog svijeta, a ne na slobodu za petu kolonu. Na
konkretnim primjerima treba ispravljati grijeke kod vojnika, intervenisati kadgod se ukae potreba. U stroju uvijek

Avijacija

227

govoriti o tome i vojsci iznositi grube grijeke odnosa prema narodu. Naroito vojska mora biti obazriva prema enama. Tu treba razbiti konzervativnost vojnika koji su prema politiki zaostalim enama veinom prosti i grubi.
To se ispoljava na jedan nain terorisanja ena u selu.
Pljaku suzbiti po svaku cijenu. Ne obmanjivati se time
da meu naim vojnicima nema pljakaa. Imati u vidu
da nai vojnici koriste progone etnika i njihovih familija
i pri konfiskaciji oni pljakaju njihove kue. Prije ulaska
u selo upozoriti vojnike na to, a onda pri svakom sluaju
pljake otro kanjavati. Treba vojnicima politiki objasniti ta znai vojska koja pljaka, kakav je to crv koji
nagriza vrijednost vojske koja pljaka, kako pri tom blijedi cilj osloboenja i vojska iz dana u dan slabi. Uzeti
kao primjer Hitlerovu vojsku. Treba napomenuti vojnicima sutranji njihov poloaj kao uvara i garancije svega
dravnog i narodnog dobra, te ako se sada ne naue da
postupaju pravilno prema seoskoj kui, jo manje e biti
solidni u gradu.
Tako smo pisali 21. juna 1942. godine.
Vodei rat koji je od samog poetka bio sinteza nacionalne oslobodilake borbe i socijalistike revolucije, mi
smo, kao vojska stvorena u narodu, kao oruani odred
toga naroda, pomagali osnivanje narodnooslobodilakih
odbora, ali smo sve inili da iroka mrea tih odbora u
Krajini, funkcioniui putem delegatskog mehanizma, omogui da se sam narod ukljui u organe vlasti. Jasno, osnovna snaga tih novih organa vlasti bili su ljudi koji aktivno
uestvuju u ustanku, ali to ne znai da smo mi bilo u kom
pogledu nametali volju vojske odborima. 0 naem shvatanju odnosa vojske i narodnooslobodilakih odbora u prolee 1942. svedoi i nae direktivno pismo komesarima odreda i bataljona:
Prema NO odborima kao organima narodne vlasti vojnici se moraju odnositi pravilno. Oni moraju znati ta su
odbori, kakve su njihove dunosti i prava, napokon kakva
je njihova budunost. Vojnici niukom sluaju i niukom
vidu ne smiju stojati nad organima narodne vlasti. Oni,
dapae, moraju u svakom sluaju svojim orujem podupirati pravedne i pravilne odluke narodne vlasti. Oni moraju kao naoruani ljudi da podiu autoritet odbora, narodne vlasti.
Vodili smo rat u seljakom kraju i vojska je naa ma-

Ratne

uspomene

228

hom bila sastavljena od seljaka. U drvarskom okrugu, u

Podgrmeu i na Kozari seljak je u prolee 1942. potpuno
prihvatio nae strateke ciljeve i bio je svim svojim biem,
u jedinici ili u pozadini, za narodnooslobodilaki pokret.
Medu tim krajikim seljacima, esto nepismenim, rasli su
proslavljeni komesari i komandanti, skojevski i partijski
rukovodioci, istinski heroji. Proces njihovog izrastanja se
odvijao neverovatno brzo. I mada smo se mi Titu alili
da nemamo dovoljno kadrova (naroito kadrova iskusnih
za uspostavljanje vlasti u jednom gradu), ipak oslanjajui se na vlastite snage uvek se nalo dovoljno pravih
ljudi za svaki zadatak i za svaku dunost. Ali pre izbora,
uvek je u svakome od nas koji smo o izboru odluivali,
trebalo slamati i izvesni oportunizam i nepoverenje. Tako
je bilo i 19. i 20. maja, kad smo izabirali kadrove za nau
Prvu brigadu.
Jezgro brigade, koju smo odluili formirati odmah posle osloboenja Prijedora i Ljubije, bio je Todoroviev
Udarni bataljon. Drugi deo snaga smo regrutovali iz Drugog odreda, tako da je Brigada bila sastavljena od boraca
iz podgrmekog, janjsko-pljevskog, drvarsko-petrovakog i
kozarakog podruja.
Komandanta su predloili drugovi s Kozare, Babi, iljegovi i oa. Lepa i ja smo smatrali da boljeg komandanta
nemamo. Bio je to Ivica Marui Ratko, dotadanji komandant 1. bataljona Drugog odreda. Iz Udarnog bataljona smo uzeli komesara Velju Stojnia. Za Maruievog
zamenika smo odredili Voju Todorovia, a za partijskog
rukovodioca brigade (zamenika politikog komesara) na
predlog Lepe Perovi odreen je rudar Savo Kesar.
Prva krajika narodnooslobodilaka udarna brigada je
trea brigada formirana u naem ratu. Vrhovni tab je
pre toga formirao Prvu proletersku, 21. decembra 1941, i
Drugu proletersku, 1. marta 1942. Jedinice Prve krajike
brigade okupile su se 21. maja u ustanikom selu Lamovita, postrojene u prostranom dvoritu seoske kole, gde
je inae bio omladinski vojno-politiki kurs. Ujutro toga
dana s Maruiem i Stojniem sam izvrio smotru postrojene brigade. Pred nama je u etvororedovima bataljona, samostalne ete prateih orua, saniteta, intendanture,
odelenja za snabdevanje i voda za vezu stajalo 1186 boraca. Kesar je Lepoj pisao: 284 lana Partije, 307 skojevaca. Marui raportira meni, njemu i meni komandanti ba-

Avijacija

229

taljona Duko Jovi (uza nj je komesar Sveto Kaar Kaa),

Duan Metli (komesar Duan Karan), Stevo Rau (komesar Pero uri) i Petar Meava (komesar Jusuf Imamovi).
Osim Prve brigade, 21. maja smo formirali i Prateu
etu Operativnog taba. Deo te ete smo poslali na teren
Prvog odreda, da tamo pripremi smetaj i za Operativni
tab i za Poverenitvo Pokrajinskog komiteta (smatrali
smo da emo s terena Prvog odreda najlake obezbediti komandu nad svim odredima), a Prvu brigadu smo odmah
posle formiranja usmerili na Manjau, na etnike bande.
Dva dana posle toga, 23. maja, Titu sam pisao da je Prva
brigada ve stupila u akciju za ienje terena oko Mrkonji Grada i sam Mrkonji od etnikih bandi.
etnici su u to vreme slobodno odlazili i u Mrkonji
Grad i u Banju Luku. Sam vitez Laka, naelnik generaltaba ustakog domobranstva, pisao je tih dana kako je
od etnika saboraca dobio iz Banje Luke jo 19. V.
oko 14 sati izvjee da se navodno 20003000 pobunjenika
kreu u pravcu sela Omarska i Piskavica (17 i 22 km jugoistono od Prijedora) i da su po njegovoj zapovesti sa etnicima saborcima poduzete mjere da se pobunjenici doekaju ako bi se zaista pojavili oko Piskavice.
Ustako-etnike snage su, istovremeno kad i bataljoni
nae Prve brigade, udarile prema Piskavici, Bronzanom
Majdanu i Jaikovim Vodama: mi da proirimo slobodnu
teritoriju, oni da je suze ili unite i da prodru u Prijedor.
Na velikoj sekcijskoj karti Krajine Drago Maar i Trinki su ucrtali raspored naih jedinica. Kozara je bila s nekoliko strana napadnuta, ali neprijatelj je svuda odbijen.
Bataljoni Drugog odreda, delimino reorganizovani zbog
odlaska nekih eta u sastav Prve brigade, iz Prijedora su
vraeni na poloaje koje su drali do 14. maja: prema Bosanskom Novom, Bosanskoj Kostajnici, Bosanskoj Dubici,
Bosanskoj Gradici i Banjoj Luci. Prvi odred je delom snaga usmeren na Unu, a delom snaga prema Sanskom Mostu. U tom odredu smo osnovali novi Udarni bataljon i za
komandanta postavili urina Predojevia. Peti odred je
bio na prilazima Bosanskog Petrovca, Drvara i Bosanskog
Grahova. Italijani su svuda bili u defanzivi. Slavko Rodi
je vrlo uspeno tukao njihove trupe na komunikaciji Drvar Otrelj Petrovac, gde je zarobio dva topa, da bi
se potom s novoformiranim Udarnim bataljonom prebacio

Ratne

uspomene

230

prema Grahovu da u saradnji hrvatskih partizana vri ienje etnikih elemenata u junoj Liki, sjevernoj Dalmaciji i okolini Grahova.
tab smo zadrali u Marjanovia kui u Boiima. Tu
su jo bili i zarobljenici, kojima je sueno neprestano od
17. maja. Glavni posao oko toga obavljala je Mira Cikota
i prijedorska partijska organizacija. Glavnom tabu Hrvatske sam pisao da je Prijedor bio pun petokolonaa, pa smo
bili prinueni da preduzimamo svakodnevne mjere protiv
pijuna i prikrivenih ustaa. Ocenjivao sam da je situacija u gradu dosta teka i pored odranih mnogih zborova
sa radnicima, Muslimanima i enama. Avioni su svakodnevno tukli Prijedor, pa je i to unosilo nervozu.
U tabu sam se malo zadravao. Trinki, njegov novi pomonik Boo Cikota, Drago Maar i ostali drugovi su i
sami mogli obaviti tapske poslove, a kad je reenje ovisilo o meni lako su me mogli nai uvek se znalo u kojoj
sam jedinici. Meni se tada inilo da je najvanije da izmeu Krajine i Vrhovnog taba uspostavimo direktnu vezu,
da ponovo ovladamo izgubljenim podrujima istono od
Vrbasa i poveemo se sa Zenikim odredom. O tom planu
sam i Titu pisao rano ujutno 23. maja. Da bi ta veza bila
sigurna, moramo prvo oistiti teren oko Banje Luke do
Mrkonjia od etnikih bandi, da bi mogli prebaciti jedan
bataljon preko Vrbasa, koji treba da se kree preko Boca
i Skender Vakufa, da uhvati vezu sa drugovima Starim i
Osmanom i oisti ovaj teren od tih bandi koje su ratrkane
u manjim grupama i onemoguuju nam dobru vezu hvatajui nae kurire.
Ba kad sam zavravao izvetaj za drugove Tita i Tempa, pozvao me je Drago Maar: javljaju da na Urije, na
istonom prilazu Prijedoru, slee avion, verovatno naa
veza iz Banje Luke. Bilo je jutro, oko 10 asova. Odmah
sam otiao na Urije. Grupa drugova iz kozarakog komiteta Partije i taba Drugog odreda ve je bila tamo. Avion,
potez, s endehakim oznakama na krilima, sletio je nekoliko minuta posle mog dolaska. Iz aviona je izaao snaan,
krupnook tridesetogodinjak. Gologlav, kosa mu na lakom
povetarcu razbaruena lepra. Lice nasmejano. Boko iljegovi ga poznaje. Kae mi:
To je Kluz a onda pouri u zagrljaj pilotu: Dobro nam doao, drue Franjo!
Za ilegalne veze s Kluzom i Rudijem ajavec znao sam

Avijacija

231

jo od dolaska u Krajinu. Obojica su u nekoliko navrata

traili da prelete s avionima na slobodnu teritoriju, ali sve
do osloboenja Prijedora za to nije bilo povoljne prilike.
Zaga Umievi Mala, sekretar banjaluke partijske organizacije, u aprilu je javila drugovima na Kozari da avijatiar zna negdje neko pogodno mjesto za sputanje, ali bi
volio da mu se ipak javi gdje bi se mogao spustiti da bude
sigurniji. Takoer je tada pisala da avijatiar... moe
poi odmah, ali da moe to se tie njegove line bezbednosti i priekati neko vrijeme, jer mu sad ne prijeti
opasnost hapenja.
Na Kozari nije bilo pripremljenog mesta za ateriranje.
Komandant i komesar 2. bataljona Drago Maar i Niko
Jurini, kao i komandir Skendervakufske ete Dujko Komljenovi, predlagali su da se avijatiari spuste na emernici. Smatrali su da bi avioni mogli aterirati na poljani
Luka blizu Skender Vakufa. Pre nego je Zaga javila da
avijatiar... moe poi odmah, 12. ili 13. aprila, uro
Pucar i ja smo se dogovorili sa Dujkom da on na Luci oznai mesto za ateriranje, kako bi Kluz i ajavec znali gde
ih ekamo. U drugoj polovici aprila taj znak je bio danima
na Luci, ali se zbog pogoravanja situacije na poloajima
juno i istono od Banje Luke nismo uspeli nita konkretno dogovoriti s ilegalcima. A kad je veza ponovo uspostavljena, poslednjih dana aprila, smatrali smo da je podruje
izmeu Vrbasa i Vrbanje isuvie nesigurno i odgodili smo
dolazak avijatiara, tad ve u nadi da e Prijedor biti pravo reenje.
Aerodrom za nae prve avione smo poeli pripremati istovremeno s pripremama napada na Prijedor. O tome smo
se dogovorili sa tabom 2. kozarakog bataljona (Nikola
Luketi, Stanko Mili, Duan Utjeinovi) i Ivicom Mitrciem Bregejcem, koji je iz Zagreba doao na Kozaru poetkom februara. tab 2. bataljona je smatrao da bi se u
selu Meuvoe, petnaestak kilometara juno od Dubice,
na Kozari, na livadama koje je dobro znao i sam Kluz (roen je i odrastao u Dubici), ienjem ikare i panjeva,
mogao najbre pripremiti provizorni aerodrom. Sve radove je izvodio narod u organizaciji mesnog narodnooslobodilakog odbora.
Posle kratkog razgovora s Kluzom, rekao sam mu da bi
bilo najbolje da s Urija odmah uzleti i smesti avion u
Meuvou, jer je prijedorsko podruje bilo nesigurno zbog

Ratne

uspomene

232

stalnog nadlijetanja ustakih aviona. Kluz je pristao, samo

moli:
Oekujem da sleti ajavec, pa emo onda zajedno . . .
ajavec je godinu dana stariji od Kluza, moj vrnjak,
pravnik, sa zavrenom pilotskom kolom. Jo na Beogradskom univerzitetu bio je ukljuen u napredni studentski
pokret. Kad je uspostavljena NDH, dobio je to je Partiji odgovaralo mesto efa takozvanog Ureda za kolonizaciju velike upe Sana i Luka u Banjoj Luci. Gotovo svi
inovnici ajavevog Ureda bili su nekompromitirani skojevci ili lanovi Partije: Rudijev brat Drago, Bude Buatlija, Vinko Markoti, Lutvo Hajdaragi, Zdenko Rui, oko Petrocki, Ibro Prai . . . Kad je iskrsla opasnost od provale, svi su oni, dan-dva pre Kluzovog i ajavevog leta
na slobodnu teritoriju, izili u selo Kosjerovo, a odatle
naim vezama u Kozaraki odred.
Kluz se na Urije spustio oko 10. a ajavev avion, brege XIX, pojavio se oko 11 sati 23. maja. Rudi je poleteo
posle Kluza, koji mu je nadleui tri puta iznad Rudijeve kancelarije dao znak za odlazak. ajavec nije odmah mgao dobiti avion, ali se nekako snaao i uspio je
da poleti sat posle Kluza. Zajedno s njim doleteo je i mehaniar Miko Jazbec. Njih dvojica su svoj brege XIX
dobro maskirali na Urijama, a ajavec je s Ivicom Mitreiem odleteo na pripremljeni aerodrom u Meuvoe. Narod ih je tamo doekao kako se doekuje dugo oekivani
najdrai, najroeniji: na krilima i trupu poteza XXV zavijorili su dugi, beli, vezeni pekiri, svatovski darovi iz
udavakih krinja kozarakih devojaka. Odmah je i kolo
oko aviona zaigralo, ali Kluz opominje:
Avion treba skloniti. Videe nas neprijatelj . . .
Narod je u tren oka sklonio avion u oblinji gaj i tu
ga maskirao. A Kluz i Mitrei su krenuli na dogovoreni
sastanak k nama, da se dogovorimo za njihove akcije. Sastanak smo odrali u nekoj prijedorskoj gostionici.
Situacija na poloajima bila je takva da se nisam s njim
mogao dugo zadravati toliko da kaem: avijaciju krajikih partizana treba poeti odmah koristiti, i za napade
na neprijateljske jedinice, i za propagandu (treba u tampariji, koju je Nikica Pavli ve bio uredio u Vitlovskoj na
Kozari, tampati letke i bacati ih po okupiranim gradovi* ma). to se tie borbene upotrebe aviona, smatrao sam da
ih treba upotrebiti samo u sluaju kakve velike koncentracije, tj. velike neprijateljske ofanzive, da tada bom-

Avijacija

233

barduju trupe neprijatelja. Prvi zadatak bio je propagandnog kara'ktera: piloti su bacili letke sa pozivom domobranima da preu u partizane.
U ve sastavljenom izvetaju za Vrhovni tab zamolio
sam Trinki ja da doda tri retka:
Danas 23. ovog mjeseca spustila su se na nau teritoriju dva hrvatska aviona sa posadom od tri pilota krcati
orujem i municijom.
I predlog:
Dobro bi bilo da nam Vrhovni tab odmah poalje mjesto aerodroma, sa kojim Vrhovni tab raspolae, i znakove,
tako da bismo mogli u hitnim sluajevima sa avionom
odravati vezu. Sa benzinom stojimo dosta slabo. Mi emo
poduzeti sa tim avionima neke akcije. Imamo jo i trei
avion koji smo zarobili u Prijedoru, vrimo neke popravke
na njemu, izgleda da e biti isti uporabljiv.
A neprijatelj, kako je on reagorao? Ima o tome dosta
sauvanih dokumenata. Glavni stoer domobranstva je obaveten tek 28. maja od zapovjednitva 3. orunike pukovnije :
Dne 23. svibnja 1942. u 9.30 sati jedan na krila sa
pilotom astnikim namjestnikom Franjom Kluz poleteo je sa banjalukog uzletita sa 7 puaka, 2 sanduka streljiva i konzervama, namjenjenim naoj posadi u Sanskom
Mostu.
Istog dana u 10.30 sati sa istog uzletita poletio je drugi
na krila sa priuvnim porunikom Rudolfom ajavec i
vodnikom Milutinom Jazbecom sa zadatkom, da naoj posadi u Gornjoj Sanici preda jedan sanduk streljiva i 100
kg soli.
Jedan krila bio je marke 'potez', a drugi 'brege'.
Zrakoplovi nisu stigli na svoja odredita.
Prema do sada prikupljenim podacima oba naa krilaa
spustila su se istog dana u Prijedoru i prikljuili se partizanima.
Avioni Trinaestog zrakoplovnog jata su u nedjelju 24.
maja 1942. godine naizmjenino letjeli pomno pretraujui
terene Kozare, doline Sane i Gomjenice i breuljkasto
Knepolje.
U ponedjeljak, 25. maja, neprijatelj je pojaao potragu.

Ratne

uspomene

234

U utorak, 26. maja, zapovjednik Treeg orunikog puka

u Banjoj Luci javio je generalu Mizleru u Zagreb da raspolae pouzdanim podacima da su ajavec, Kluz i Jazbec u
Prijedoru s partizanima. To je u Banjoj Luci ustakim
vlastima ispriao neki Muharem Ami, kad je, nikome sumnjiv, otiao iz Prijedora. On je prijavio neprijatelju da je
avione vidio na Uri jama, iza grada, ali da ne zna jesu li jo
tamo. A, zapravo, Ami nije video avione, nego vesto postavljene makete, ajavec je, naime, ispravno procenio da
njegov avion, sklonjen uz ogradu aerodroma na Uri jama
i briljivo maskiran, ipak moe biti opaen iz vazduha. Dogovorio se s Kluzom, a onda i s nama iz taba, pa smo
angaovali drugove iz zatitnih jedinica da pomognu u
pravljenju maketa aviona. Mislim da smo Jovu Bijelia zaduili za obezbeenje aerodroma i aviona. On je pronaao
potrebni materijal za makete, s borcima je dovukao praznu
benzinsku burad i stao domiljato montirati makete. Radilo se nou. Varka je tako nametena da je neprijatelj
naseo.
U meuvremenu su nai piloti i Mitrei otili do oteenog aviona s oznakama NDH. Bio je oboren pre osloboenja Prijedora i smeten kod eleznike radionice.
Kluz, ajavec i Jazbec su ga hteli osposobiti za letenje. Rezervni avio-mehaniar Stanoje Nikoli je takoe angaovan. Oboreni avion je imao oteenu elisu i polomljena rebra levog krila. Mile Ljubii, rukovodilac naih radionica, kao i avijatiari, smatrao je da emo uskoro imati tri
aviona. Dao je najbolje majstore, ali nita se nije stiglo
uiniti, jer je ofanziva na Kozaru poela pre nego to je
avion osposobljen za uzletanje.
Kluza i ajavca, u pripremi za borbene letove, opasnost
je, znaoi, svakodnevno vrebala i mogli su oekivati, kad se
vinu u visinu, da e doi do okraja u vazduhu. Zbog toga
Kluz nije uklonio oznake domobranskog zrakoplovstva sa
poteza i to mu je olakalo izvrenje zadataka prilikom
prvih borbenih letova.
Potez i brege su nam krajem maja i poetkom juna
bili od vanredne koristi. Na alost, nisu ih mogli upotrebljavati koliko su to Kluz i ajavec eleli nije bilo benzina. A za napad na neprijatelja u poetku nije bilo ni
bombi. Ovaj drugi problem je reio Mile Ljubii, ovek
koji je i u Bocu i u Ljubiji gotovo ni iz ega stvorio prave
male fabrike. Ljubii i Kluz su odlino saraivali i ve
u maju mi smo od Mile dobili prve avionske bombe made

Avijacija

231

in Kozara. O tome kako je Ljubii organizovao rad u Ljubiji sauvan je izvetaj kojega mi je poslao 31. maja:
Ne ekajui nareenje, otiao sam i ja u Ljubiju 20.
maja, prije podne. Od druga koji je privremeno bio zaduen da se brine za radionika postrojenja zatraio sam da
mi pokae sve to spada u djelokrug radionice. Nakon detaljnog pregleda radionice za preradu metala, stolarske radionice, elektrine centrale i magazina konstatovao sam
slijedee:
1/ Radionica je prilino moderno ureena i prostrana.
2/ Ima za nau proizvodnju srazmjerno premalo tokarskih klupa, a previe maina za hoblanje, dok je frezmaina zastarjela i bez noeva.
3/ Postoje, naroito povoljno za industriju, tri aparata
za varenje, dva elektrina i jedan autogeni, od kojih je posljednji ureen i za rezanje. Kisika ima sasvim malo.
4/ Elektrina centrala je vrlo dobro ureena, sa dva turbogeneratora, koji daju do 1200 kW i sa dva kazana, od
kojih jedan starijeg tipa slui kako rezerva dok se inae
redovni pogon vri modernim kazanom sistema Steinmadller. Centrala ne radi ve nekoliko mjeseci jer ne raspolae ugljenom. Pogon centrale vri se provizorno pomou
jednog Dieselmotora od cca. 60 KS. Pogonskim gorivom
(naftom) je motor opskrbljen za otprilike jednu godinu.
5/ Livnica raspolae jednom kupolnom pei sa oko 1000
kg kapaciteta. Pe je ve prilino stara i istroena. Samotne cigle za popravak te pei nema (amotna cigla sa
visokom izdrljivou).
6/ Magazin raspolae sa mnogo materijala. Zbog prilino dugo vremena od kako su vrene posljednje nabavke,
sortiranost nije vie kako bi trebala.
7/ Koksa ima za oko 15 lijevanja.
Na osnovu svega ovoga stvorio sam slijedei zakljuak:
Radionica je sposobna da izrauje sve i najkomplikovanije stvari, ali u ogranienim koliinama. Da bi se omoguila zaista masovna, serijska produkcija potreban bi bio
rad na tokarskim klupama u tri ihte, a to vie ograniiti izradu lijevanih predmeta. To bi bilo potrebno zbog
srazmjerno premale koliine tokarskih klupa i zbog premalenog kapaciteta livnice.
Istoga dana prisustvovao sam sastanku partijske grupe,

Ratne

uspomene

236

na 'kojem je bio i sekretar Okrunog komiteta. Prihvaen

je slijedei prijedlog:
Od radnika koji su ostali, t. j. koji nisu pobjegli pred
naom vojskom, izabrati one koji nisu nepouzdani i pozvati ih sutra na rad. Odmah sutra zapoeti radom, a prije
toga odrati sastanak sa radnicima i izloiti im sve to je
potrebno...
Predloen je i prihvaen slijedei plan:
1/ Prema inicijativi druga oe prepraviti i blindirati
teretni auto Magirus, koji j zaplijenjen u Prijedoru.
2/ Poeti sa izraivanjem runih bombi, izvana nareckanih kragujevakog tipa.
3/ Zapoeti izradu malih bacaa i njima pripadajuih
mina.
4/ Izrada nagaznih mina za eljeznice.
5/ Izrada nagaznih mina za ceste.
6/ Izrada petokrakih zvijezda.
7/ Popravak sviju vrsti oruja.
8/ Izrada kontraavionskih postolja i nianskih sprava
za teke mitraljeze.
9/ Punjenje akumulatora.
10/ Izrada obinih, pokretnih desinsektora za ienje
od uiju i ostale gamadi.
11/ Stalno i redovno popravljanje svih naih automobila.
12/ Dovravanje postavljanja gatera. Gater nam je potreban za rezanje dasaka, kojih ovdje nema a potrebne
su za razne popravke i za odravanje postrojenja.
13/ Popravak telefonske linije sa Prijedorom.
14/ Odravanje postrojenja u ispravnosti.
Naknadno se pristupilo jo i rjeavanju slijedeih pitanja:
15/ Izrada avionskih bombi.
16/ Popravak oteenog aviona, koji lei u Prijedoru.
17/ Izrada anodnih baterija.
18/ Punjenje ispaljenih a inae neoteenih puanih aura.
19/ Diskutirano je o evakuaciji.

Avijacija

237

Kontrola o dolaenju radnika na rad i o njihovom zaposlenju na pojedinim poslovima vri se na isti nain
kao to se i dosada provodila.
Od toga plana je do danas izvreno slijedee:
1/ Blindiranje automobila se zavrava i bie gotovo do
2. juna. Dvodnevno zakanjenje preko predvienog roka je
nastalo zbog nestaice kisika.
2/ Rune bombe se u livnici formuju i pripremaju za lijevanje.
3/ Vre se probe sa novokonstruisanim bacaem (prekonstruisano za jo laku i bru proizvodnju), dok se mine formuju i pripremaju za lijev.
4/ Zavrene su probe sa novim minama za eljeznice,
koje sasvim sigurno djeluju pod prvim kotaima lokomotive koja naie, a ne nikako na po nekoliko metara ranije,
to se moe desiti zbog ugibanja ina.
5/ Mine za ceste izraivat e se prema potrebama odnosno prema narudbama.
6/ Izraeno je i otpremljeno nekoliko hiljada komada
petokrakih zvijezda. Kalaja ima samo jo za dvije do tri
hiljade komada. Dogovorom sa drugom Nikicom ureeno je da se sve zvijezde otpremaju samo preko POB-a.
7/ Popravljeno je nekoliko puaka ii jedan mitraljez, a
napravljeno je postolje za teki mitraljez.
8/ Sa izradom protuavionskih postolja i nianskih sprava moemo zapoeti tek poto dobijemo uzorak.
9/ Dnevno se puni nekoliko akumulatora.
10/ Izraeno je nekoliko komada pokretnih desinsektora. Ostali se izrauju.
11/ Izvreno je nekoliko veih i manjih popravaka automobila te jedna generalna reparatuira, dok se druga upravo dovrava. Postoje velike potekoe s nekim doknadnim dijelovima, koje se ne moe izraditi.
12/ Poto dovravanje gatera nije sasvim hitno radi se
na tome samo onda ako na raspolaganju stoje radnici.
13/ Dovren je provizorni popravak telefonske linije,
dok e se definitivno urediti kad bude za to vremena.
14/ Odravanje postrojenja vri se prema potrebama. Ureena je jedna zgradica, koja stoji vie izolirano za montau i punjenje mina i ostalog eksplozivnog materijala. Ovdje je ureena i podzemna prostorija koja e sluiti za

Ratne

uspomene

238

smjetaj svega eksplozivnog materijala i eksplozivnih stvari. Poto smo elektrinu centralu zatekli upravo za vrijeme
popravljanja to je sada popravljamo ukoliko se moe za
taj posao kadkada odijeliti radna snaga.
15/ Izraeno je i otpremljeno 40 komada avionskih
bombi od po 7 kg. Rad na izradi bombi se nastavlja.
16/ Izvren je popravak svih metalnih dijelova aviona,
koji su bili oteeni. U naoj stolarskoj radionici djelomino je izraen propeler.
17/ Dovreni su pokusni primjerci anodnih baterija. Oko
izrade toga mobilizirati emo nekvalificirane mladie i djevojke iz Ljubije. Za proizvodnju potrebno je da se poalje raspis svima jedinicama da nam alju upotrebljene
stare (mogu biti i oteene) anodne baterije i svu raspoloivu papirnatu vatu.
18/ Zapoeto je radom na izradi sviju sprava i alata za
punjenje rabljenih aura. Za rad oko toga biti e potrebno samo veoma malo kvalifikovanih snaga tako da e pri
tom poslu moi takoer biti zaposlene nekvalifikovane
snage. Radionica ne raspolae bezdimnim barutom koji je
neophodno potreban za mine za baca a isto tako za proizvodnju municije (punjenje aura). Potrebno bi bilo da
Op. tab uputi raspis svima jedinicama uopte za dobavu toga baruta. Za tu svrhu bi bilo potrebno da nam se
poalju sva doknadna punjenja za mine za baca, koja se
i tako rijetko upotrebljavaju. Isto talco bi bilo potrebno
da se poalje i raspis za skupljanje aura.
19/ Dovrava se baraka, koja e se numerisati i prenijeti na odreeno mjesto a sluiti e za skladite materijala
koji e biti evakuisan. Potrebno je da dobijemo direktive
gdje se eli formirati radionicu kako bi se moglo odmah
zapoeti evkuisanjem i eventualno izgraditi prenosivu baraku ako takova tamo ne postoji. Isto tako su nam potrebni i podaci da li je mogu transport cestom poto bi se
u protivnom sluaju morao kod pakovanja i demontiranja
maina predvidjeti transport samarnim konjima.
Osim raspisa za rabljene anodne baterije, papirnatu vatu, kalaj za letovanje, bezdimni barut i rabljene aure potrebna bi nam bila i vea koliina eksploziva, poto imamo
i njega sasvim malo, to bi i kraj sadanje produkcije moglo trajati samo sasvim kratko vrijeme.
Za jo bru, iru i masovniju produkciju potrebno je
jo 4 do 8 kovinotokara, kako bi se moglo raditi na dre-

Avijacija

239

bancima u tri smjene neprestano. U istom smo smislu poslali raspis tabovima Prvog, Drugog i Petog odreda. U
stvari ugljena koja je od najvee vanosti u opskrbljivanju
strujom Ljubije, Prijedora a kasnije i Sanskog Mosta (za
koji postoji ve vod) poslana je komisija, koja je u relativnoj blizini pronala ugljene naslage. Ovih e se dana
teren sondirati. Pogon velike centrale (koji se moe vriti
samo ugljenom) bio bi od najvee vanosti jer bi nam time
bilo omogueno pokretanje velikih kompresora pomou
kojih bi mogli proizvoditi kisik za vlastite potrebe i, to
je takoer od velike vanosti, po svoj prilici i bombe sa
tekuim zrakom. Time bi otpala svaka briga za eksploziv,
dok bi bombe imale jo daleko jae dejstvo...

Ratne

uspomene

240

Onog jutra kad su se na Urije spustili Kluz, ajavec i

Jazbec, konano je, nakon dvadesetak dana, uspostavljena i veza s vojnim i partijskim rukovodstvom Treeg odreda. Vezu je uspostavio Radomir Mitri, lan Okrunog i
sekretar sreskog komiteta Partije za Jajce. On je s dvojicom boraca, putujui etiri dana od ipova preko Ribnika i Podgrmea, stigao u Boie 23. maja. U njegovim izvjetajima nije bilo niega to bi obradovalo, ali po mojoj
proceni situacija nije bila gora od one kakvu smo zamiljali. Drugovi iz ipova su povezali ono malo spaenih snaga
i ve su bili u stalnom kontaktu i s Petim i s Prvim odredom. Mostovi saradnje su ili preko bataljona Budunost i Soko.
Radimir Mitri je za Operativni tab doneo pisani izvetaj, a od rukovodstva je imao i pismeno ovlatenje da
izloi nau organizacionu situaciju. Posle pogibije Kasima
Hadia, tamo su se drugovi jo tee snalazili, iako je novi
sekretar Okrunog komiteta, Gojko Rodi, bio i sposoban
i preduzetan rukovodilac. Nastojimo da se poveemo
pisali su nam drugovi i da za sve to radimo odgovaramo. Situacija im nije doputala da ekaju uputstva.
Bilo je neophodno da rade samoinicijativno i tako su inili. Radimo na svoju odgovornost i ne bojimo se odgovornosti kao komunisti.
Pregled vojno-politike situacije na sektoru Treeg odreda, kojeg nam je 23. maja doneo Mitri, pisao je on
sam u Ribniku 19. maja, a potpisao se i Stole Kovaevi,
koji je tada iz Ribnika otiao na glamoko podruje, u
Budunost. Mene je gotovo dramatino uznemiravalo stanje na janjsko-pljevskom podruju, gde su bili bataljoni
Pelagi (180 puaka bataljon nije zaraen etniko-kapitulantskim duhom, jedinice su zdrave) i Iskra u
kojemu po oceni Radomira Mitria uza svu olajinu
popularnost, iz dana u dan jaaju etniki elementi. Nekadanji olajin zamenik, Mitar Trivuni, koji se jo u
martu odvojio od nas, a 6. aprila izazvao rascep u Iskri,

Avijacija

241

otiao je s grupom svojih istomiljenika Drenoviu i sada vri neku dunost u Mrkonjiu. olaja je 7. maja razoruao Trivunia, ali ga je pustio, jer se Trivuni pred
okupljenim narodom zaklinjao da e se do zadnje kapi
srpske krvi boriti protiv svih vrsta okupatora i zloinaca. Ali ve sutradan je traio reorganizaciju 'Iskre' u
etnikom duhu. Osim Trivunia, iz Iskre se izdvojio
i Nikola Vjetica, koji je organizovao 25 boraca 'Iskre',
napao odredski zatvor i oslobodio 16 nedievskih i ljotievskih bandita. U tabu odreda je izvrio pretresanje i
odnio zateene stvari. Za ovo vrijeme drug Marjanac sa
olajom i Nemanjom se nalazio kod 6. ete u Kupresu sa
30 boraca 'Pelagia', sa zadatkom razoruavanja Kutanjca.
Ja sam do tad mislio da je taj Vjetica ubijen, jer su mi
iz Petog odreda pisali da je patrola jedne ete njihovog
2. bataljona negde kod Bravskog jo 3. maja uhvatila poznatog harangera i protivnika nae borbe Nikolu Vjeticu,
njegovog sina Peru i snahu Duanku, da je Nikola sasluan i streljan na liou mjesta a sin mu i snaha da su
predvedeni vojnom sudu. A drugovi iz Treeg odreda
piu: Vjetica, i to ba Nikola Vjetica, 17. maja obznanjuje da formira etniki gvozdeni bataljon!
Zar je iv?
Mitri je bio siguran, da je njihov Nikola Vjetica iv.
Predlae:
Trebalo bi proveriti. Moda je taj, kod Bravskog uhvaeni, neki drugi Nikola Vjetica . . .
Pokazalo se da su bila dvojica, oba etnici.
Trei problematini ovek na janjsko-pljevskom podruju bio je Stanko Kutanjac, retko zagonetna linost. Trebalo je jo krajem aprila da ga razoruaju Pelagievci
pod komandom Duana Metlia, ali kao to ve rekoh
to oni nisu uinili, jer su potovali Kutanjca. Sam
Metli me je u Lamovitoj uveravao, dva dana pre dolaska
Radomira Mitria, da Kutanjac nikad nee pucati na partizane. ak je predloio da ga poaljemo na razgovor s Kutanjcem:
olaja i ja emo s njim raspraviti, videe da e
biti s nama, kao i u ustanku!
Kovaevi i Mitri su pisali da je Kutanjac izjavio u
poslednje vrijeme da nije partizan ve da hoe organizaciju narodnooslobodilake dobrovoljake vojske i da 'u

Ratne

uspomene

242

svoje redove ne prima Hrvate i Muslimane ve samo Srbe

i nee politikih radnika'. Nije razoruan niti je likvidiran
iz bojazni revolta kup reskih i janjskih boraca kod kojih je Kutanjac obljubljen.
Komesar Kutanjevog bataljona, iskusni komunist, uitelj, Mensud Hoti, jo u aprilu, kad se je taj bataljon
nalazio u Krezluku, sa zadatkom da operie izmeu Travnika, Gornjeg Vakufa i Bugojna, u dva navrata mi je pisao da Kutanjac kod srpskog naroda stvara kontrarevoluciomarno raspoloenje i da je ovjek avanturist i nestalan, i kao takav veoma lako podlijee panici koju neprijatelj stvara. Hoti je ta'koe pisao da Kutanjac nije
toliko odluan da bi bio etnik i da bi se kao takav borio
protiv nas.
Kad je Hoti 27. aprila bio 11a poloajima Imljanske ete,
kako bi utanaio saradnju u predvienom napadu na Koriane, Kutanjac je bataljonu naredio pokret prema Rostovu. Hoti mi je tri dana posle toga javio da je reio
da ga ne pustim iz ruku, da e ga pratiti prema Rostovu,
iako, kae, zna da e se on zaustaviti tek u Gornjem Vukovskom u blizini Kupresa.
Kutanjac se zaista s bataljonom prebacio u Vukovsko,
a odatle, 8. maja, u Blagaj kod Kupresa, na poloaje jedne
olajine ete, koja je napadala komunikacije ujica
Kupres i Kupres Bugojno. Mitri nas je uveravao da je
Kutanjac pokuao da izvri uticaj na Blagaj sku etu i
da razorua komandu ete, a da je efika Talia, kao
Muslimana i komunistu, strpao u zatvor.
Kada je tab Odreda o Kutanjevom ponaanju obaveten, odlueno je da Rade Marjanac, Simela olaja i Nemanja Vlatkovi odu u Blagaj sa 30 izabranih boraca. No,
ni oni ga nisu razoruali. Nesporazumi su za neko vreme
izglaeni i Kutanjac je obeao da e, zvao se njegov bataljon partizanski ili dobrovoljaki, svejedno, izvravati nareenja taba Odreda. O dramatinoj raspravi u Blagaju,
0 sukobu koji je mogao izazvati i krvoprolie, Mitri je
detaljno priao, strahovito ljut na Kutanjca, koji je skinuo sa kape petokraku zvezdu i bacio je, traei da to uine
1 ostali njegovi borci, jer da e se njegov bataljon ubudue zvati 'dobrovoljaki'. U tom otrom sukobu sa lanovima taba Odreda, Kutanjac je uspeo da razorua komesara odreda Nemanju Vlatkovia i da mu baci kapu s petokrakom pod noge. Energinom i odlunom intervencijom
Sime olaje, Kutanjac je vratio oruje Vlatkoviu. Posle

Avijacija

243

govora Nemanje Vlatkovia, Sime olaje i Rade Marjanca, koje su drali borcima i u narodu, nastalo je osipanje
kod boraca Kutanjevog bataljona. Cela eta Mirka Grabea se stavila na raspolaganje tabu Odreda.
Uz Stanka Kutanjca je tada ostalo pedesetak boraca.
Blagaj ska eta je, nakon razoruanja nekoliko etniki
orijentisanih boraca, ponovo organizovana. Za komandira
ete je postavljen Siran ubi, a za komesara Ignjat Mari.
Dok su Marjanac, olaja i Vlatkovi bili kod Kutanjca
u Blagaju, Drenovievi agenti su jo jednom izveli udar u
Iskri. eta etnika Tode Todorovia Noktaa dola je po
Drenovievom nalogu u Pljevu i tada su Trivuni i Vjetica preuzeli komandu u Iskri. Oko 30 boraca, meu kojima najvei deo komandnog kadra, otili su u Pelagi,
neki su se povukli u svoja sela, a deo je ostao uz Vjeticu.
Tako nam je situaciju opisao Radomir Mitri, pa sam u
prvi mah pomislio da Iskre vie i nema. No u priloenom
izvetaju od 19. maja jo se govorilo o bataljonu Iskra
u kojem je politiki rad slab, jer se politiki komesari
najvie bave snabdevanjem vojske namirnicama i zadovoljavaju se ulogom koju odreuje komandant bataljona.
Sjednica i sistematskog rada bataljonskog taba nema.
Vojska nije kasarnirana, a na poloaju su svega 3 ete
(Stupna, Sinjakovo i Kupres). Po oceni Mitria i Kovaevia, ni od olaje se nije moglo neto naroito oekivati.
Pisali su: Stvarno tab bataljona ne postoji, ve momentalne intervencije druga Marjanca i Nemanje na olaju
kada neto hoe da preduzmu. Oni uvijek kasaju za dogaajima u etama i bataljonu, jer nita ne postizavaju. Pisali su i o Simelinim borcima, koji su veinom za borbu
protiv ustaa i domobranske vojske, a protiv etnika ne
bi poli prvi u napad dok ne bi bili napadnuti od etnika.
Te ocene Stole Kovaevia i Radomira Mitria su mi se,
bar kad je re o olaji, uinile preotrima. Lepa se donekle s njima slagala. Morali smo sve prepustiti vremenu,
da se vidi ko je kakav i ;ko je s kim.
U Treem odredu najvie uspeha je u onom periodu postizao ribniki bataljon Soko. Obaveteni smo i tad, od
Mitria, i neto kasnije, pismom Pere Morae, da je Soko izveo 18. na 19. maja nou napad na Zgon, selo kraj
Kljua. Rezultat: nai gubici 2 mrtva, a neprijateljski mno-

Ratne

uspomene

244

gobrojni, u zatvorenim zidanim kuama. Po Mitrievoj oeeni i u Sokolu je bilo previranja (u 3. eti). Prva je, po
Mitriu, bila nedorasla (razoruan e biti politiki komesar) a 4. eta je podijeljena: jedan vod (so'kolovaki) se
krije od etnika i brani selo od ustaa, drugi vod je otiao
prema etnicima, sada izraava elju da se vrati. Politkom
zarobljen.
Mitri je govorio u gru, sve vreme ljut. Tako ljutito
je bio pisan i Pregled vojno-politike situacije. Komesar
Sokola Pero Moraa, davao je realniju sliku prilika i
odnosa u bataljonu. On je s novini komesarima eta bio
zadovoljan (vrijedni, poteni i odani drugovi), samo je
smatrao da su jo neiskusni i politiki slabi. Kovaevi
i Mitri ono najpozitivnije organizovanje naroda i masovnu aktivnost omladine uopte nisu spominjali, pa
da nije bilo i Morainog izvetaja o tome kako je u maju
organizovano nekoliko omladinskih eta na sektoru ovoga bataljona: u Ribniku, Treskavcu, Busijama i Crkvenom i da se dalje radi na njihovom organizovanju, te
vojnom i politikom radu s njima, ne bismo imali ni priblino jasnu sliku o ribnikom kraju.
U glamokom bataljonu Budunost, u kojem se etnikovalo poetkom godine, a kasnije se situacija uglavnom
sredila, po izvetaju Kovaevia i Mitria, situacija je 19.
maja bila krajnje kritina, prvenstveno radi odnosa s
pozadinom. Veze s glamokim partizanima mi smo imali
preko Prvog odreda, pa smo tako dan pre Mitrievog
dolaska obaveteni da su etnici 17. maja ubili komandanta Budunosti Miloa Ticu i grupu najboljih politikih terenskih radnika (Vojislava Pavia, ura Ljuboju,
Mirka Pantoa i Marka Bjekia), a znali smo i ocene partijskog komiteta sreza Glamo i taba Bataljona o situaciji u Budunosti:
da je Vojin Babi, potomak uvenog harambae Goluba Babia, komandir 7. ete, pod jakim uticajem etnika, ali da je istovremeno spreman da se bori i protiv ustaa i protiv Italijana;
da je u 6. eti izvesno previranje u nekim vodovima, uglavnom u selima Prijani i Hotkovci;
da je najkritinija situacija u 5. eti, jer se komandir
Ivi povezao s Kukobatom, pa ak i s Branom Bogunoviem, koji su ve due vreme bili u Bosanskom Grahovu,
u ici s Italijanima.

Avijacija

245

Bilo je jasno: vojsku je trebalo uiniti vojskom i kaliti

je u bitkama, kao to je uinjeno sa Sokolom. Da smo
posle Kukobatovog izdajnikog bega tako uinili i u Budunosti, verovatno ne bismo 23. maja sluali kako Mitri
izvetava o pogibiji druga Tice i najboljih drugova s glamokog terena.
Mitrievi podaci o pogibiji Miloa Tice i Lenjinovog crvenog konjanika, predsednika Optinskog narodnooslobodilakog odbora Vagan ura Ljuboje s dvanaestoricom
drugova, nisu bili potpuno tani, iako smo isto to obavetenje dobili i od Mijatovia i dr Levija (njima je informaciju poslao Stole Kovaevi). Kasnije smo utvrdili da su
dva druga, Tica i Ljuboja, zvjerski ubijeni, a ostali su se
spasili.
Ticu nisam dobro poznavao; samo smo se jednom videli, dok je jo bio komesar u eti Vojina Babia u Glamokom bataljonu. Bio je to vanredno hrabar ovek, valjan radnik, koji je za onih desetak godina koliko je proveo u Beogradu uoi rata vie vremena bio zatvoren u Glavnjai i na Adi Ciganliji, nego u fabrici. Malo sam se zaudio kad sam uo kako su ga etnici na prevaru uhvatili.
Bio je to iskusan ovek, tridesetpetogodinjak, a ipak, na
vest da se u Petoj eti Budunosti priprema pu, nije
preduzeo temeljite pripreme, nego je, uveren u svoj autoritet, drugovima rekao da e se to lako srediti:
Tireba samo smeniti komandira!
O pripremama pua u Petoj eti, u kojoj su bili borci
iz glamokih sela Popovii, Vagan, Pumnjaci, Glavice i Halapi, tabu bataljona prvi je javio Vid Perduh, kojemu
je to na sasluanju izjavio zarobljeni .italijanski pijun Krsto Radoja. Nekoliko dana kasnije komandanta Ticu i komesara Miloa Polia o pripremanoj izdaji obavestili su i
Marko Panto, komesar ete, i njegov zamenik Marko Bjeki. Pu je organizovao komandir ete Bogdan Ivi po instrukcijama ure Kukobata, koji se s delom svoje ete odvojio od Budunosti jo u februaru, a u martu je ve
zajedno s Italijanima napadao slobodnu teritoriju. air
Masli, lan Okrunog komiteta s podruja Treeg odreda,
poetkom juna potpunije nas je obavestio o Ivievom puu
i Ticinoj pogibiji. Tica je Petu etu 15. maja obavestio da
e s grupom drugova doi u Halapi 16. maja, da tamo
sredi prilike i da postavi novog komandira, ali u tome
svemu on je previe otvoreno i slobodno radio tako da je
javno govorio to e da radi i prijetio Iviu i drugima sa

Ratne

uspomene

246

najstroom kaznom, iako su oni bili u bjekstvu onih dana.

Opasnost je Tici predoavana i jasno mu je govoreno kako
je ozbiljno stanje tada bilo u 5. eti, kao i da mora biti
oprezan, ali on je to sve olako shvatio i te veeri rasporedio
svoje snage po kuama po dvojicu na veeru, to je banda
iskoristila i napala ih.
ta se dalje dogaalo saznali smo od drugova koji su
se spasili. Tica i lan Sreskog komiteta Partije Vojo Savi
su bili zajedno rasporeeni. Mesni narodnooslobodilaki
odbor je tad ve bio pod etnikim uticajem i radili su
kako im je naredio Ivi. etnici su najpre napali Tiu i
Savia, a onda ostale drugove u susednim kuama. Miloa
Ticu su najstranije tukli kundacima po glavi. Savladani
su svi i Tica, i Ljuboja, i lanovi Sreskog komiteta Savi, Mitar Gojanovi i Mirko Panto (on je ujedno bio i
komesar ete), i sreski rukovodilac omladine Nedeljko Mrda, i sva njihova pratnja desetak drugova. Oko ponoi
su ih vezane odveli u etniki logor na Staretini. Mitar Gojanovi je iskoristio mrak i pobegao. Okrvavljen, razbijene glave, stigao je u cik zore u Prijane i javio tabu
6. ete to se dogodilo u Halapiu. Odmah je organizovana
poter, ali nita se nije stiglo uiniti. etnici su Ticu ,i Ljuboja na Staretini odvojili od ostalih drugova, predali su
ih Kukobatu i Italijanima u Bosanskom Grahovu, a zatim
ih ubili, posle zverskog muenja. Ostali uhvaeni komunisti su na Staretini iskoristili stricu nastalu zbog italijanske artiljerijske paljbe, koja je nekim sluajem zasula i
etniki logor, i dok su se etnici sklanjali, vezani partizani
su se dali u b e g . . .
etniki zloini, koje je poinio Drenovi naredivi svojim koljaima da ubiju jednog od komesara Manjakog bataljona, Jozu Nemeca, odavno su prevrili svaku meru. Joavka je bila najkrvavija, pa onda Maslovare, zatim nove
rtve u Treem odredu. Pre Tice i Ljuboja, ubijeni su Kasina Hadi i Drago Lang s jo sedmoricom drugova. O Kasimovoj smrti meni je jo 10. maja pisao Vojo Todorovi.
(Prema primljenim obavjetenjima, drug Kasim i drugih
sedam drugova pali su u ruke etnika), ali smo se sve do
razgovora s Mitriem, iako nam je reeno da je Kasim izvrio samoubistvo, nadali da su spaeni. Sad vie nije bilo
sumnje, Mitri je bio kategorian:
Podaci su provereni. Drug Kasim je zverski ubijen.
etnici su ga uhvatili kad se iz Gornjeg Ribnika vraao
sa savetovanja sekretara sreskih komiteta. etnici su nje-

Avijacija

247

ga, skojevskog rukovodioca Langa i njihovu pratnju saekali u zasedi kod Gornjeg Ratkova na Zmijanju 6. maja,
onoga jutra kad smo Drago Maar i ja s Manjae jahali za
Kozarac. Umesto njega, odlueno je da dunost sekretara
Okrunog komiteta preuzme Gojko Rodi.
Po naoj proceni, bilo je neophodno da vojnom snagom
interveniemo na podruju Treeg odreda. U prvi mah sam
se nosio milju da iz Prvog ili Drugog odreda odvojimo
nekoliko eta. Ali to nije bilo mogue: s jedne strane valjalo je istiti Manjau i Mrkonji d a bismo se oiene
Manjae, prodirui na jug, spojili s Treim odredom, a
prodorom preko Vrbasa s etvrtim odredom as druge
strane morali smo odbijati sve jae ustako-domobranske
napade na podruje Kozare. Jedina pomo koju smo Treem odredu mogli obezbediti mogla je biti od Petog od!
reda, u kojem je konano formiran jo jedan udarni bataljon, posle nae kritike i uputstva da se inae nee moi
staviti na elo dogaaja. Odmah posle osloboenja Prijedora i Ljubije, kad sam naredio da se u Lamovitoj okupe
jedinice predviene za sastav Prve brigade, tabu Petog
,A odreda sam pisao:
I
Stvorite to vie pokretnih eta i bataljona odabirajui
I za ove jedinice valjan starjeinski kadar. Jedinice treba
1 da ive pravim vojnikim ivotom po kasarnama (logori? ma). U ove bataljone primati samo ljudstvo koje ete moi
upotrijebiti za izvrenje svih zadataka koje mu dodijelite.
udi nas, da od tolikog ljudstva sa kojim raspolaete ni;
jeste do sada stvorili niz udarnih jedinica. Ovo to imate,
I
malo je. Tome pitanju posvetite veliku panju. Dokle god
I
ne budete imali pokretnih udarnih jedinica, vi se neete
moi staviti na elo dogaaja, nego ete ii za njima. Konstatujete da su borbe poprimile karakter ustanka i vi mu
morate davati pravilan tok. Ove udarne jedinice upotrebljavajte za rjeavanje vanih operativnih zadataka. Dakle,
ne treba ih upotrebljavati za odbranu sela. No, u borbi ovih
udarnih jedinica treba da sadejstvuju i ostale snage.
To to smo pisali Petom odredu, s kritikom ili bez kritike pisali smo i ostalim tabovima. Svima smo nalagali:
to prije formirajte omladinske ete i bataljone! Trebalo je da tim jedinicama odre vojno-politiki kurs. Zatim ih uvedite postepeno u borbe, od lakih k teima!
Bio sam uveren da emo iz omladinskih eta dobiti najbolje borce, odane naoj borbi, ali uz uslov da se odredi

Ratne

uspomene

248

ovim omladinskim jedinicama hrabar starjeinski kadar,

koji e imponovati mladim ljudima.
Osim toga, Rodiu sam iz Boia pisao:
Sve ostale partizanske jedinice uvrstite i oistite od
petokolonakih i kolebljivih elemenata. Ti elementi rue
red i disciplinu po jedinicama. Oni se vjeto maskiraju,
da bi se pojavili u najkritinijim asovima, kada se ispoljava njihov izdajniki rad. Dakle, bolje su male ali vrste i disciplinovane ete, nego mnogobrojnije sa kolebljivim elementima. Sa svim tim jedinicama neprekidno vojno-politiki raditi. Samo pazite da se sa tim radom ne zastranjuje suvie ulijevo. Sve bazirati na temelju narodnooslobodilake borbe protiv okupatora ,i njegovih domaih
slugu. Narodu otkriti izdajniku rabotu etnika i ostalih
razbijaa narodne borbe . . . etnike formacije na Vaem
teritoriju ne smiju p o s t o j a t i . . . Tamo gdje ima uslova moete formirati jedinice dobrovoljake vojske prema nareenju Vrhovnog taba NOP i DV za Jugoslaviju.
Upuujte mobilne jedinice u mjesta gdje nema aktivnijih
jedinica. Tako ete pokrenuti i mobilisati i te krajeve.
Nastojte *k ljudstvo odveete od svojih sela i upotrijebite
ih u borbi van njihovih kua. Kroz niz takvih akcija ljudstvo e dobiti borbena iskustva i vie se zainteresovati za
borbu, 'bolje^ete vojniki i politiki tic'ti na pkretn"
i jedinice. Samo te akcije treba da se dobro i smiljeno priI preme. One e redovno donositi i vee vojnike i moralne
I uspjehe, pa e samo ljudstvo uvidjeti njihovu korisnost...
^""Drite se partizanskog naina ratovanja, izbjegavajui
\krute firontove. Kvarenje komunikacija, unitavanje transporta, zasjede, iznenadni prepadi daju najvie uspjeha, a
pri tome trpimo manje gubitaka. Mrtve blokade oko varoi nisu pogodne... Neprijatelja ne doekivati kod same
varoi, nego ga pustiti da se udalji od varoi 45 kilometara, na komunikacijama izmeu varoi napraviti dobre
dubinske zasjede i tek kad neprijatelj ue u takve zasjede
napasti ga sa svih s t r a n a . . . Za to uspjenije voenje borL
be t r e b a j i o n i j n j i a p ^
Samo je" Tlinice ne smijete vezivati za odbranu osloboene teritorij e . Njih treba
osvajanje novih mjesta i prepreavanje puteva . . .
Kurir Slavka Rodia me je kasno uvee 22. maja obavestio da su konano formirali Udarni bataljon (formiranje
je poelo 10. maja) i da je on s bataljonom stigao na

Avijacija

249

Grahovski sektor povezavi se sa kombinovanim tabom

za Liku. Kurir me je obavestio da je ve krenuo karavan
s dosta konja, kako bi za potrebe Petog odreda odneli
deo prijedorskog plena. Rodiev kurir je doneo pismo
Stole Kovaevia (od 18. maja), koji se s jednom etom
nalazio zajedno s drvarskim Udarnim bataljonom:
Dana 17. maja 1942. u 5 sati primili smo izvjetaj od
nae 4. ete da su na terenu nae 5. ete u selu Halapii i Glavicama od strane etnike bande uhvaeni i vjerovatno pobijeni slijedei drugovi: Milo Tica, Vojislav Pavi, ura Ljuboja, Mirko Panto, Marko Bjeki i njihova
pratnja po prilici jaka 810 ljudi.
tab ovog bataljona krenue na teren. Krenue prema
Glamou vjerojatno sa dvije ete i o daljoj situaciji izvjetavae vas redovito.
Ispustio sam ono to nama drugovi preporuuju da uradimo. Izvjetavam vas da sam radi gornjeg stanja i radi haraenja etnikih bandi zamolio Dinarsko-primorski odred
da mobilie snage koje moe, u to veem broju, pa da
otponemo ienje bez obzira gdje se sada nalazi Udarni
bataljon. Jer ono to ne moe ustaka drava moe etnika la i banda sa stanovnitvom koje eka 'mir' pa bilo s
kim, tj. i ustaama, i koje etnicima daje svaku pomo.
Zbog svega toga, od Slavka Rodia sam traio da na
grahovskom sektoru za sadejstvo s jedinicama kombinovanog likog bataljona ostavi samo jedan deo snaga Petog
odreda. (Iz Rodievog izvetaja: Akcija likih, bosanskih
i dalmatinskih snaga na ruenju Bender i ienju etnikih bandi na tromei Like, Bosne i Dalmacije otpoela je
13. ovoga mjeseca. U ovoj akciji uestvuju dvije nae ete,
jer zbog situacije koja je nastupila prodorom okupatora na
na sektor, nismo mogli odvojiti vee snage niti je drug
Slavko mogao napustiti petrovaki sektor.
Odlaskom neprijateljskih snaga sa naeg sektora prema Grahovu i Kninu rijeili smo da prebacimo jo dvije
ete sa Drvarskog i petrovakog sektora, sa kojima e ve
19. om. krenuti i drug Slavko, na grahovsko-livanjski sektor radi pospjeenja akcije ienja etnike bande u tome kraju i spreavanja veza etnika Knina i Grahova sa
etnicima bandita Drenovia, do ega je, po dobivenim podacima, trebalo doi. Prema dobivenim podacima, Bender
se do sada nije uspjelo sruiti, ali se akcija produava.)
Smatrao sam da je vanije da ete Udarnog bataljona

Raine

uspomene

250

to pre prebaci na sektor Treeg odreda i pomogne u raiavanju glamokog podruja, i ako bude mogue, u osloboenju Glamoa. Uskoro, krajem maja, kad je Udarni
bataljon oistio etniko uporite u Peuljama, Grkovcima
i Crnom Lugu i tom akcijom zarobio 60 puaka, 1 teki
mitraljez, 2 pukomitraljeza i jo neto spreme, upuen
je pod komandom Milutina Morae i Miroslava Viia na
teren Treeg odreda, a ve 6. juna udarnici su izvrili prvi
* napad na Glamo.

Avijacija

251

Na savetovanju partijskog i vojnog rukovodstva Krajine,

u Ljubiji poetkom juna, niko od nas nije ni slutio kakve
e razmere poprimiti okupatorsko-kvislinka ofanziva na
Kozaru. Onih dana neprijateljske jedinice su se koncentrisale u garnizonima oko Kozare, i da smo imali preciznijih izvetaja o toj koncentraciji, o broju jedinica i prikupljenoj tehnici, verovatno bismo drugaije razmiljali.
Traio sam i od vojnog i od politikog rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta da se ne zadravaju u gradovima, pogotovo ne u Prijedoru:
Ako neprijatelj i ne napadne grad, ako ga i zadrimo
due vreme, tui e nas avijacija i samo emo imati uzaludne rtve!
Mi smo bili u ofanzivnom rasporedu, i ee smo onih
dana napadali, nego se branili. ak i kad smo se branili
branili smo se ofanzivnim dejstvima. Ali jo naa vojna
sila nije bila takva da bismo se mogli komotno zadravati
u gradovima, neovisno o tome koliko su ti gradovi duboko u naoj pozadini. Dok sam to govorio, dr Vaso Butozan
se smjekao, a kasnije mi je rekao:
Neka vas u umi, a ja u svoj medicinski punkt ipak
smestiti u Prijedoru, tu je meni najlepe!
Pazi da ti se ta lepota ne osveti opomenuo ga je
Pucar, to e Vaso zauvek zapamtiti zbog onog to se
dogodilo kasnije, 10. juna.
Inae, u Ljubiji smo mi vie razmiljali o naim kljunim operacijama, o pravcima udara naih koncentrisanih
snaga, nego o sistemu odbrane slobodne teritorije ili o
sistemu razbijanja moguih neprijateljskih ofanziva. Zbog
predstojeih operacija i grupisanja snaga na nekoliko sektora, smatrali smo da je vreme za popunu Operativnog
taba. Do tad smo u tabu bili, zapravo, samo Osman,
Trinki, dr Vaso i ja. Od smrti Mladena Stojanovia ni jednom nismo ak ni nas dvojica bili zajedno. Osman i uro
su se sloili s mojom ranijom odlukom da medicinsku slubu poverimo dr Butozanu. A za zamenika komandanta su

Ratne

uspomene

252

predloili Slavka Rodica, koji je bio predvien za tu dunost jo na Savetovanju u Skender Vakufu. Smatrao sam
da je to dobar izbor. Govoreno je i o zameniku politikog
komesara Operativnog taba, ali tad o tome nita odreeno nismo resili odgodili smo to za kasnije. U tab
smo takoe uzeli i Dragu Maara, i Voju Mitrava, a i Bou
Cikotu, koji su i do tada blisko saraivali sa mnom i s
Trinkijem.
U Ljubiji smo naroito mnogo govorili o daljoj izgradnji
vojnih snaga razraslog ustanka. Stvorivi Prvu brigadu,
mi smo smatrali da je to tek poetak procesa prerastanja
odredskih snaga u viu vojnu formu. Realno, uzimajui u
obzir i broj boraca i manevarsku sposobnost bataljona u
odredima, bilo je mogue da do kraja juna stvorimo jo
barem tri brigade s ve postojeim jezgrima koje smo imali
u tri snana, mobilna i dobro voena udarna bataljona Prvog, Drugog i Petog odreda. Jedinice tih odreda su pokazale da su sposobne da dekoncentriu mo neprijatelja
i da se kao to je to Tito traio sukobljavaju sa neprijateljskim snagama tamo gde mi elimo, na nain koji
nam obezbeuje pobedu. Uz to, nai odredi su kao i od poetka ustanka ostali osnovni mobilizator naroda za aktivno
i organizovano uee u narodnooslobodilakom ratu, u
jedinicama naoruanog naroda ili u masovnim organizacijama narodnooslobodilakog pokreta. Formiranjem odredskih udarnih bataljona, koji su nekad ostajali pod komandom odredskih tabova, a nekad u odreenim operacijama bili neposredno pod komandom Operativnog taba,
postepeno smo snage ustanka odvajali od zaviajne teritorije na kojoj su, uglavnom, sve do tada voene klasine
partizanske akcije. U maju je bilo jasno da je naa partizanska vojska ve toliko razvijena i tako naoruana, da se
moe uputati i u vee operacije razbijajui i snanije koncentracije neprijateljskih snaga. Takva ocena je bila realna, pa smo zbog toga i smatrali da nije dovoljno stvoriti
samo jednu brigadu, ve ubrzano ii na formiranje novih
udarnih brigada. Nije u tome bilo nikakvog preterivanja.
Istina, u stvaranju brigada nismo ili dinamikom kakvu
smo prvih dana juna 1942. godine zamislili u Ljubiji na
Vojno-politikom savetovanju rukovodstva Bosanske krajine, ali ne zbog toga to odredske jedinice nisu bile zrele
da prerastu u brigade, nego zbog toga to je 10. juna usledila ofanziva, pa smo morali izvodei danonone akcije,

Avijacija

253

i na Kozari i izvan Kozare planove odgoditi za letnje

mesece. Ali to odgaanje nije zaustavilo proces sve snanijeg proimanja dveju taktika: klasine partizanske sa
krupnim operacijama na irim prostorima Krajine, pri emu smo redovno operacije izvodili pod jedinstvenim rukovoenjem. Junske i juls'ke bitke, voene i kao defanzivne operacije sa koncentrisanim udarima protiv neuporedivo jaih neprijateljskih snaga (na Kozari), ali i kao krupne
frontalne ofanzive, uvek s taktikim reenjima partizanskog rata, pokazale su vanrednu manevarsku sposobnost
odredskih jedinica, pa smo mogli odmah posle kozarske
ofanzive za mesec-dva formirati ak pet novih brigada, a
da pri tom i dalje zadrimo partizansku formu nerasformiranih odreda.
Ove, ovakve procene, izlagane u Ljubiji poetkom juna
1942. godine, zraile su optimizmom. Ali mi smo i tad,
kao i uvek, analizu zasnivali ;na nepotednoj samokritici.
Istraivanje neuspeha je uvek karakterisalo nae naredno
planiranje, iako se ponekad pitam procenjujui objektivne uslove i odnose, kao i sve nae sposobnosti da li
bi se i u nekoj drugaijoj formi ita moglo uiniti vie od
uinjenog. U svakom sluaju, bilo je dobro to ni u jednom
trenu nismo bili opsenjeni samozadovoljstvom. Jer jedna
pobeda, ili niz pobeda iz jednog perioda, nalagale su nam
jo snaniji zakoraaj prema cilju.
Tri junska dokumenta Osmanovo i moje pismo Titu
(11. jun), pismo Lepe Perovi Vladimiru Popoviu (8. jun)
i moje pismo Bakariu i Rukavini i(7. jun) svedoe i o nama
i o naem gledanju na partizansku Krajinu u to vreme.
Pismo Titu je, u stvari, na prvi potpuni izvetaj o svemu
to se dogodilo posle 5. marta, kad smo mu se Osman i ja
prvi put javili s vojnim, a Lepa Perovi s partijskim izvetaj em. Tu je reeno sve ono to smo inili u martu, aprilu i maju: sv,i porazi, sve nae ispravne i sporne, i neispravne procene, sve pobede, onako kako sam to ve opisao.
Ono to nisam ve rekao o zbivanjima na teritoriji u kojoj
su prevladali etnici, treba sad rei onako kako smo to
opisali Vrhovnom komandantu:
. . . Drenovi se sporazumijeva sa ustaama u Mrkonjiu
i dobiva oruje da razorua manjake ete. Sad poinje
njihova zajednika akcija razoruavanja manjakih eta.
Prvo razoruavaju etu Alekse Penia i uklanjaju blokadu
Mrkonjia, razoruavaju dvije ete koje blokiraju Banja-

Ratne

uspomene

254

luku Pavlovac, Motike i etu koja blokira Sanski Most.

etnicima prilazi Ratkovaki vod. Oni se pojaavaju sa
300 puaka i tada predstavljaju snagu sa prijanjim svojim orujem oko 500600. Po razoruavanju eta, etnike voe odlaze u Banjaluku i prave zvanian javni sporazum ustaa i etnika protiv partizana. Snage Udarnog
bataljona, izmorene i iscrpljene, slabo hranjene, povlae se
prema Kozari i ispranjavaju potpuno teren Manjae i svih
onih sela oko Mrkonjia i Banjaluke od naih snaga. Ostaje slobodna od naih snaga cesta Banjaluka Jajce i etnici tako povezuju gradove Mrkonji Klju, Mrkonji
Jajce. Tako taj teren ostaje potpuno okupiran neprijateljskim snagama etnika i ustaa. U meuvremenu, kada su
se snage naeg Udarnog bataljona povlaile, neto
radi ope izmorenosti, a velikim dijelom radi kukavikog
dranja cijelog taba toga bataljona, ostale su snage naeg
2. bataljona etvrtog krajikog odreda na emernici potpuno blokirane i osuene na propast. Napomenuli smo da
su joavaki etnici pobjegli pred Udarnim i Proleterskim
bataljonom u Imljane, a poslije i na emernicu i da su
usput napadali nae ratrkane snage. Tu, na tom terenu
emernice, kada se Udarni bataljon povukao prema Kozari, etnici s Manjae i emernice napali su kao bijesni
psi na nau radionicu, i drugove u Bocu, na nau bolnicu
na emernici, na nau etu u Skender Vakufu. Snage naeg
2. bataljona na emernici nijesu bile tolike da se odupru
svim tim bandama (bataljon je brojio oko 200 puaka).
Kada su se sve nae snage trebale okupiti na jednom mjestu, etnici su to sprijeili i tako gonili grupu po grupu.
Propalo nam je tu dosta drugova i drugarica. Tako je ovome bataljonu prijetila opasnost da potpuno propadne. Veze
su bile prekinute i sa Kozarakim udarnim i Proleterskim,
koji su se nalazili oko rijeke Bosne i sa Udarnim grmekim koji se povlaio prema Kozari. Odgovornost za ovo
pada i na sekretara Operativnog taba koji je davao nemogua nareenja, odgovornost takoer pada i na tab
Grmekog udarnog bataljona. Neredovnim vezama doznali
su drugovi u Udarnom kozarskom bataljonu za stanje u
emernici i krenuo je Udarni i Proleterski bataljon u pravcu Skender Vakufa. Na putu voena je borba cijelog dana
sa etnicima u Joavci. Proleterski bataljon iao je sve
do Maslovara sa Kozarskim udarnim bataljonom radi progona etnika. Proleterski se bataljon zatim vratio na prnjavorski teren u cilju uvanja ita u tom kraju i u cilju
uspostavljanja veza sa drugom Tempom i Brigadom koja

Avijacija

251

je po nezvaninim obavjetenjima bila ve na Bosni. Proleterskom bataljonu stavljeno je u zadatak hvatanje veze
sa Brigadom. Takoe su poslani kuriri u pravcu Ozrena
da pronau druga Tempa. Poruke druga Rate donesene od
Tempa nije primio ni Proleterski ni Udarni bataljon, jer
se kuriri iz Boca nisu probili. Drugovi Osman i Stari,
koji su se nalazili sa Proleterskim i Udarnim bataljonom,
iz uhvaenih etnikih pisama i po prianju nekih Krajinika koji su se prebacivali u Krajinu iz Srbije, saznali su
da je drug Tempo na Ozrenu i sami su pokuali da uhvate
vezu. Proleterski bataljon je zasada otsjeen od naih snaga i on se sada nalazi u blizini rijeke Bosne u cilju osiguranja prijelaza Brigade preko rijeke Bosne. Udarni kozaraki bataljon uputio se sa drugom Starim i Osmanom u
pravcu Skender Vakufa. etnici su se iz Skender Vakufa
odmah razbjegli, a grupa joavaka i javoranska iskopala
je rovove i stavila se u obranu. Radi nedostatka municije,
Udarni kozaraki bataljon proao je bez borbe i uputio se
u pravcu Manjae. U Manjai ga je jedino tukao etniki
baca, ali sve do Golea i Borkovia nije bilo borbe sa
etnicima, odnosno etnici su sve svoje snage bacili prema Kozari i grmekim odredima i organizuju zajedno sa
ustaama front od Banjaluke prema Bronzanom Majdanu.
Udarni bataljon vodio je borbu cijeli dan sa etnicima u
Borkoviima i rastjerao bande, zarobio oko 20 naoruanih
etnika sa 4 pukomitraljeza. etnici su imali 15 mrtvih
i ranjenih. Kozaraki udarni bataljon pri toj borbi spojio
se sa ostalim kozarakim snagama.
I dok smo mi svoje snage od Kozare i Grmea, u snazi
od 1200 ljudi, razaiijali po Krajini u borbu protiv etnika, sva snaga ustake vojske, domobrana i Talijana svalila
se na nae zdrave snage, na Kozaru, Grme. Velikim snagama ustae su provaljivale u sela i palile. Vodile su se
ogorene borbe. Ustae su vidjele gdje je naa prava snaga
i podijelile su dunost sa svojom etnikom braom. Dok
su etnici ubijali nae drugove, palili i robili nae bolnice
i radionice, razbijali nae ete, ustae su nesmetano skupljali svoje snage protiv naih odreda Prvog, Drugog i Petog i jednog dijela Treeg odreda. Nastalo je teko stanje u tim odredima. etnici su se sputali na domak kozarakih sela. Oivjela je njihova aktivnost u Drvaru, Petrovou i drugdje. Teren Manjae i emernice bio je ispranjen od naih snaga, obru oko Banjaluke bio je razbijen
od strane ustaa i etnika. etnici i ustae otvorili su put

Ratne

uspomene

256

Mrkonji Jajce, Mrkonji Klju. Obrazovali zajedniki front od Velikog Brankovca prema Bronzanom Majdanu protiv naih odreda, slali su svoje pijune koristei
demoralizaciju nastalu povodom paljenja naih sela. Situacija je bila teka. Vea akcija mogla je izlijeiti ovo stanje, podii moral masa i vojske, uzeti jedno vee podruje i osloboditi svoje oruane snage, pokazati ukupnu
snagu partizana u ovom asu na jednoj veoj akciji. Zato
su se snage naa dva odreda Prvog i Drugog bacile
na Prijedor. Napadalo je 1500 partizana sa 1000 u zasjedi.
Borba je zapoela u 12 sati navee i zavrila narednog dana u 9 sati navee. Borba se zavrila pravom junakom
pobjedom koja je donijela sve predvieno: oruje, veliku
koliinu municije, podigla moral vojske i naroda. Po padu
Prijedora pala je i Ljubija. Tu su velika postrojenja koja
su stvorila mogunost izrade oruja. Razoruana su ustaka sela kraj Ljubije. Iz svega oruja dobivenog u akciji
napada na Prijedor organizovana je Udarna brigada u snazi
od 1200 ljudi, koja ve nekoliko dana vodi borbe kod Jaikove Vode, Brankovca i Sasine sa ustaama i etnicima.
U Brigadi su stari borci. Njihova mjesta za obranu sela
zauzeli su omladinci i omladinske ete. Poslije pada Prijedora spustila su se dva aviona na na osloboeni teritorij.
Oni su ve stupili u akciju. Tako je pad Prijedora razbuktao ustanak u ovome kraju i podvostruio snage naeg
Drugog kozarakog odreda. Mi danas Brigadom osvajamo
selo po selo od ustaa i etnika u Manjai i emernici. Idemo solidnim snagama i jaom vojnikom formacijom. Radi
prestia i popravljanja morala u susjednim garnizonima,
Paveli je vrio ofanzivu od Dubice sa 5000 vojnika, ustaa,
Maara, sa 8 tenkova i nekoliko topova. Ofanziva je razbijena, zarobljena su 2 ispravna tenka, ubijeno je dosta ustaa. Cestu Gradika Dubica kao ,i obalu Save mi drimo.
Na avion, koji je uestvovao u toj borbi prvi put, mitraljirao je neprijateljske kolone i natjerao ih u divlje bjegstvo. Skakali su u Savu. Borbe se, dakle, vode, ali izgleda da Paveli nema toliko snaga da prodire i vri koncentrisaine napade. Mi pojedinane ofanzive razbijamo. Neprijatelj je koncentrisao izvjesne snage u Banjaluci i u Novom. Od Novoga vri manje pokrete prema osloboenoj teritoriji i voene su manje borbe. Takvo je stanje na podruju Prvog i Drugog odreda.
Na terenu Petog odreda bilo je velikih borbi sa etnicima i Talijanima. Talijani su pri svom prodoru u Krajinu,

Avijacija

257

u jesen prole godine, organizovali garnizone u svim mjestima osim Banje Luke, Novoga i Prijedora. Talijanske snage bile su stvarno razbacane i upuene u gladne gradove
kao to je Mrkonji, Klju, Petrovac, Grahovo, Biha i
Drvar. Talijanska vojska gladovala je i mrzla se u gradovima i poela se demoralisati. Nae snage blokirale su ceste i arkale oko gradova. Nisu dale hrane ni drveta, zato
su Talijani poetkom maja bili prinueni da angauju velike snage oko 8000 10.000 od Knina i Dalmacije i krenu
u cilju spasavanja blokiranih garnizona u pomenutim mjestima. Iz Mrkonjia su se pomou etnika probijali do
Kljua, od Kljua prema Petrovcu i na putu Klju Petrovac, u selu Bravskom, imali su teke okraje sa naim
snagama. Tu je izginulo oko 250 Talijana. Zarobljeno je
i poubijano nekoliko talijanskih oficira. Poslije poraza
Talijana na Bravskom, talijanske snage, koje su prodrle
od Knina prema Drvaru, probijale su se prema Petrovcu
da izvuku petrovaki garnizon. Odatle su upuivane snage za izbavljanje Talijana opkoljenih u Bravskom. Borbe
su voene i oko Petrovca gdje su zarobljena i 2 talijanska
topa. Kada se napokon glavnina talijanskih snaga zbila u
Petrovac, onda su se povukli i nai su uli u Petrovac.
Sada se Talijani pakuju i u Drvaru. Naa se vojska oko
Bravskog hrabro borila. Iskasapila je, takorei, Talijane.
Pozadina se isto tako odluno drala i Talijani nisu nikog
nalazili u selima. Sve je bilo evakuisano. Talijani su palili
sva sela kud su prolazili...
.Moe se rei da smo mi iz ove planski spremljene borbe
s ustaama, Talijanima i etnicima izali na terenu Kozare
i Grmea pobjednici. Sauvane su nae oruane snage,
ak su one u velikom porastu. Moral masa se podigao, a
borci shvatili situaciju da je naa ofanziva uperena u pravcu osvajanja gradova. Iako smo privremeno izgubili neke
terene, jedan dio Manjae, cijelu emernicu, krajeve oko
Kotor Varoi, Teslia, ipak, ovi nai uspjesi na drugoj
strani, dobijanje dva grada, rudnika Ljubije, jaanje orujem, dobijanje aviona, omoguuju da postajemo opasniji
neprijatelj ustake vladavine u Krajini. Opasnost postoji da
oni tereni koje dre ustae i etnici postanu otskona daska napada protiv nas i da etnici uspiju mobilisati mase
protiv nas, kao to je to bio sluaj u Kninskoj krajini.
Na je plan brzo nastupanje naih snaga prema rijeci Vrbasu naom Brigadom, zatvaranje ceste Banjaluka Jajce, Banjaluka Mrkonji.

Ratne

uspomene

258

to se tie Treeg krajikog odreda on se do nedavna

sastojao iz 4 bataljona: 'Pelagia', 'Iskre', 'Sokola', i 'Budunosti' i vodio borbu protiv ustaa i Talijana. Sporazum
ustaa i etnika, jaanje oruanih snaga etnika, dalo je
mogunost harangerima u 'Iskri' olajinom bataljonu,
koji zauzima poloaje oko Jajca i Mrkonjia, da rovare i
ojaaju u etama toga bataljona. etnici su nedavno razbili olajin bataljon i otvorili cestu Jajce Mrkonji. olaja je ipak odveo 100 boraca iz svoga bataljona i pridruio
se bataljonu 'Pelagi', koji se dobro dri i iz kojeg je u
Grmeki udarni bataljon ula jedna dobra eta. 'Pelagia'
bataljon dri poloaje prema Jajcu, Donjem Vakufu, Jezeru. etnici su napadom na olajin bataljon uspjeli prekinuti vezu izmeu bataljona 'Pelagi' i izmeu ribnikog
bataljona 'Soko'. Oni pokuavaju izolirano napadati ove
bataljone. Oni su zajedno s ustaama napadali Ribniki
bataljon, ali su odbijeni uz znatne gubitke. etnici u napadu na Ribnik eljeli su se probiti u Klju i spojiti Mrkonji Klju, i u tome su uspjeli. Upuene su nae snage
na taj teren i tamo vode borbe pet naih eta sa etnicima
i ustaama. Udarna brigada ima zadatak da se probije prema Sitnici, da se spoji sa snagama Ribnikog bataljona i
da blokira Mrkonji, i, kako smo rekli, da opet zatvori puteve i ceste izmeu gradova. Te su akcije sad u toku. Posljednje nae akcije protiv etnika na terenu Petog odreda voene su oko grahovskih sela gdje je u stvari njihov centar za to podruje. ienjem tih sela prekinuta je
etnika veza od Mrkonjia prema Grahovu.
Sadanje nae akcije protiv okupatora i etnika vre se
na tromei (Lika, Bosanska krajina i Dalmacija) gdje uestvuje oko 1500 partizana, sa nae strane 500. Nae veze sa
Glavnim tabom Hrvatske dobile su oblik zajednikih
vojnih akcija. Tromea je smetnja snagama hrvatskih partizana da ih upuuju dublje u Dalmaciju, zato to etnici
iza lea smetaju. Naa saradnja sa Glavnim tabom Hrvatske ide preko Srba, Lapca, Martin Broda koji su u naim
rukama i oieni od etnikih bandi, a i preko Une sa
Banijom. U Baniju smo upuivali neke svoje snage. Bani j ci su opet sa svim svojim snagama dolazili na podruje
naeg odreda za vrijeme ofanzive na njih.
Vojnika situacija u Krajini poslije svih ovih akcija u
borbi sa etnicima i okupatorima uglavnom je ova:
Mi drimo plodne krajeve Krajine i to oko Prnjavora,

Avijacija

259

jednog dijela Dervente, krajeve i sela oko Prijedora i sva

sela do Vrhovine (kako narod u tom kraju zove masiv Manjae, emernice i Osmae), do sela Golea i Han Kola,
sav dubiki srez do Save, iskljuivi grad Dubicu, srez
Novi, Krupu, Biha, Kostajnicu i to sa jedne strane.
Nae su snage na vratima svih tih gradova.
etnici poslije sporazuma i poslije razoruavanja manjakih snaga predstavljaju jau vojniku snagu i organizuju
prave frontove, kopaju rovove protiv nas. Postoji razumijevanje i odobravanje masa za nau borbu protiv ustaa i etnika, jer su to danas zajedniki frontovi protiv naih sela. Oita je slabost naa u tom to nema nikakvih
naih snaga oko glavnog grada Krajine, Banja Luke. etnici su tu nau blokadu potpuno razbili. Moe se rei da
treina Krajine pripada etnikim bandama, i to Vrhovina.
Oni to sve ne dre vojniki, ali tu nema ni naih snaga.
Nae vojnike snage su u porastu. Inicijativa i elan za
vee vojnike akcije je tu. Osjea se zbunjenost kod neprijatelja. Okupiranost njegovih snaga oko obrane gradova,
tromost i sporost u pripremanju irih koncentrinih napada na nas. Nije iskljueno da e, radi vanosti Prijedora
i Ljubije, pokuati neprijatelj od Banje Luke veim snagama nadirati prema naoj slobodnoj teritoriji.
Prednost ovih velikih akcija je u tome to se nae snage
rastereuju mrtve blokade gradova i proiruju osloboenu
teritoriju, to se ovim poslednjim akcijama povezao Prvi
i Drugi odred i spojila se osloboena teritorija, jo se bolje
uvrstile veze sa Glavnim tabom Hrvatske...
Vojnu i politiku sliku Krajine i Centralne Bosne slino je dala i Lepa Perovi u pismu Vladimiru Popoviu.
Kae da se Osman i Stari uglavnom slau u ocjeni situacije sa mnom i Kostom. Iz pisma Lepe Perovi naveu
samo neke ocene, bez prethodnog opisa stanja s one strane Vrbasa, otkud su se s Udarnim vratili uro i Osman.
Ne govori se o uspesima, nego samo o nedostacima, o
neuspesima u Treem i naroito etvrtom odredu:
Pokuali smo da pronaemo uzrok tim naim porazima
i gubicima i mi smo ih nali gotovo iskljuivo u naim
grekama . . . u potpuno nepravilnom politikom dejstvovanju odgovornih politikih i vojnih naih rukovodilaca ve
od samoga poetka ustanka, od ega je najgore bilo zagrieno sektatvo i lijevo skretanje na svakome koraku i,
s druge strane, oiti oportunizam po mnogim pitanjima.

Ratne

uspomene

260

Moe se bez okolianja rei da su drugovi koji su tu radili

bili lijevi frazeri, a na djelu oportunisti i tu sam najbolje
vidjela na to se svodi lijevo skretanje u praksi i koliko
su tane one Lenjinove rijei o tome. Ta skretanja produila su se do u najnovije vrijeme, a i sada u ovim borbama sa etnicima. Osman i Stari izvjetavaju da su neki
drugovi tamo bili spremni da napadnu i sasjeku seljaka
sklonoga etnicima, bez suda, pred familijom i da ine
druge ispade, dok kad se postavila hitna akcija protiv
etnika poslije joavikog pokolja (gdje je doktor Stojanovi poginuo) bilo je oklijevanja i dopustilo se da se
etnici ojaaju, pravei pueve u ostalim etama i koncentriui se. ak je i Osman nasjeo tome i mjesto da sve
snage baci protiv etnika on Proleterskim bataljonom zaustavlja ofanzivu ustaa i za to vrijeme etnici jaaju i
preuzimaju potpuno inicijativu u svoje ruke.
Ali najglavnija greka jeste ta da mi nismo djelovali kao
rukovodstvo i da u onim momentima najee krize u tim
odredima nismo imali situaciju u svojim rukama, a da
smo je imali mi smo mogli da otklonimo najnovije greke
i propuste, pa da bar jednim dijelom sauvamo tu veliku
teritoriju od skoro potpune dominacije tih bandi.
ini mi se da su ovdje pored nae zajednike odgovornosti najodgovorniji drug Osman i Stari. Jer nisu gotovo
nita uinili da isprave ta mnogobrojna skretanja od ranije, nego su na nekim svojim stavovima ak i sami podravali ne primjeujui moda da je to skretanje (osobito
Stari). A u najnovije vrijeme Osman proputa jedan ugovoreni sastanak i on i Stari zajedno dva docnije ugovorena sastanka, a ti nai sastanci bili su od neobine vanosti
u takvoj situaciji. Samo u ti navesti koliko smo izgubili
proputanjem zadnjeg naeg sastanka.
Ba u to vrijeme kad smo se trebali sastati dolazi nareenje od Glavnog taba BiH od druga Tempa da se najhitnije ima povezati na Proleterski bataljon sa snagama
Zenikog odreda koji je odmah do rijeke Bosne i gdje se
i Tempo nalazio tada, a u blizini je bio i Glavni tab i da
jedan od drugova iz O doe u Glavni tab. Stari i Osman
ne dolaze na sastanak jer nalaze da situacija nalae da ostanu tamo gdje su, mi nemamo veze sa njima, aljemo kurire sa nareenjem, ali oni ne mogu da se probiju i ne
uspostavlja se veza sa Tempom. A od kolike je vanosti to
povezivanje ba u ovoj situaciji sa njima ne treba ni diskutovati. Mada e to ii daleko tee i sporije, a to je naj-

Avijacija

261

glavnije oni ne znaju situaciju ovamo, a mi ne znamo ta

oni namjeravaju. Jedino ujemo da je Proleterska brigada
u blizini Bosne i da ima namjeru da pree ovamo. To je
vijest naena u pismima etnikih kurira koje smo pohvatali, ali ona ne moe za nas vaiti kao t a n a . . .
Stari i Osman naredili su proleterskom bataljonu da uspostave po svaku cijenu vezu sa Tempom tj. sa istonom
Bosnom. Naa Udarna brigada vodi akcije protiv etnike
bande u Manjai i ako uspije tim e ponovo zagospodariti
Vrbasom i moi se prebaciti na drugu stranu ...