1

Borislav Peki} *

BEOGRADSKI DNEVNIK BORISLAVA

PEKI]A IZ 1970. GODINE1
ZA OBRADU U DNEVNIKU2
1. Slu~aj Glu{~evi}a, sa rezimeom ~itave istorije oko KN3.
Slu~aj Naslas4- analiza tipa.
Slu~aj Lebovi}a5- analiza tipa.
Sakupiti stare i razbacane bele{ke.
DOMA]E prilike u svetu ideolo{ke ofanzive. Upore|ewe SSSR-a i
Jugoslavije u oblasti obra~una sa piscima.
6. Slu~aj "Tikava"6 i Dr. M. 7 kao t i p s k i .
7. O Qubomiru Tadi}u - glumcu.
8. @ika Lazi} kao tip.
9. Kako se postaje desni~ar? (jedan razgovor sa M.8)
10. Moto za 1970. (nada) zatim uvod i ostaviti mesta za zakqu~ak na
kraju godine.
11. Xepni kalendar za 1970.
12. Kalup datumi za dnevnik.
13. Prepis intervjua sa TV Frankfurtom.
14. Putovawe po Nema~koj, Engleskoj, [vajcarskoj.
15. Dokumentacija u kovertama sa naslovom. Izdvojiti materijal za
komentare u dnevniku.
16. Analiza Buleta9.
17. Nova godina - susret sa D10.
18. Poseta Filipu11.
19. Dva sna. (Le{ sam iskopao iza bolnice.)
20. Sadr`aj nedeqni.
2.
3.
4.
5.

Ovaj dnevnik je pisan u ukori~enoj svesci - poklon Mirka Kova~a Peki}u. U woj se nalazi na prvoj
strani crno-bela fotografija Kova~eva. Posveta koja je na unutra{woj strani korica pisana mastilom,
latinicom, glasi:
"Dragom prijatequ i piscu koga volim Bori Peki}u da me pomene u svom dnevniku". U potpisu Mirko
Kova~. (Prim. prir.)
2
Ove su teme na posebnoj hartiji napisane ma{inom do broja 12, a od broja 12 do kraja rukom, i
prika~ene uz dnevnik. (Prim. prir.)
3
Kwi`evne novine. (Prim. prir.)
4
Arh. Mihajlo Naslas. (Prim. prir.)
5
\ord|e Lebovi}. (Prim. prir.)
6
Drama ra|ena po romanu Kada su cvetale tikve, Dragoslava Mihailovi}a. (Prim. prir.)
7
Dragoslav Mihailovi}. (Prim. prir.)
8
Borislav Mihajlovi}-Mihiz, mo`da? (Prim. prir.)
9
Miodrag Bulatovi}. (Prim. prir.)
10
Ne zna se ko je ovo? (Prim. prir.)
11
Filip David. (Prim. prir.)

2
21.
22.
23.
24.
25.

Man{tajn12.
O velikom strahu.
Moj dnevnik bio bi stra{an roman zabludelosti i kolebawa.
Podsvesno dr`avnike su uni{tile piramide ...13
Poseta Dragoslava14.

1.- 15Bio MK16, pa evo odmah mu ispuwavam `equ iz posvete.

Nala`e mi da pi{em u sobici za poslugu, iza kuhiwe, i smeje se
iz glasa."Sva{ta" - ka`e - "zbiqa ti nema ni{ta ~udnije od
pisca. Dok se sav svet ubi rade}i, pisac sedi u nekom zabitom
}o{ku i uporno", rekao bih da mu pomognem i s odu{evqewem
koje ni{ta ne mo`e da opravda, "sla`e re~i, ispisuju}i ~istu
hartiju. A to {to on pi{e nikog `ivog ne interesuje". Pisawe
romana zaista li~i na alhemiju, a pisci na sulude alhemi~are u
potrazi za ve{ta~kim zlatom.
2.- 17Okupira me tema @ozefa Fu{ea. Wegova bestrasna
poro~nost. Sposobnost za politi~ke transformacije, mada su to
one bile mo`da samo u po~etku, kada je od ~oveka u slu`bi Boga postao sluga naroda. Te narodne sluge obi~no se poka`u wegovim
najtiranskijim gospodarima. Prema Fu{eovom talentu i wegovim
inicijativama, policajci tipa Himlera a pogotovu Berije,
izgledaju nam kao obi~ne mehani~ke lutke. A ako bismo kazali da
je to razumqivo imaju}i u vidu gorostasne figure wihovih
gospodara, Hitlera i Staqina, ne zaboravimo da je u toku svojih
pet politi~kih `ivota (kao da se radilo o inkarnacijama i
neprestanom padu na lestvici vrednosti) Fu{e iznad sebe, i
protivu sebe, imao jednog Robespjera i jednog Napoleona. Pa ipak
je umro u posteqi. U francuskoj istoriji jo{ jedan je Josif, samo
u nerazvijenim obliku uticaja i amoralnosti, posedovao sli~ne
osobine i bavio se politikom na sli~an na~in. To je Ri{eqeova
siva eminencija - opat @ozef.
3.- 18Plan do 1. aprila 1970. godine: "Vrlo po{tovani gospodine
ministre" - za RTB; "Konopac i trono`ac" a mo`da i
"Zabavqaju}i gospodina Martina" - za Radio Keln; dramatizacija
12

Hitlerov general Erich von Manstein. U vezi ~ega? (Prim. prir.)

Ne~itko. (Prim. prir.)
14
Mihailovi}. (Prim. prir.)
15
Ceo dnevnik je pisan rukom, latinicom, hemijskom olovkom u raznim bojama, zavisno od teme. (Prim.
prir.)
16
Mirko Kova~. Ovaj paragraf je pisan plavom bojom. (Prim. prir.)
17
Ovaj paragraf je pisan zelenom bojom. (Prim. prir.)
18
Ditto.
13

"Vremena ~uda" (jedne pri~e) za Crnogorsko narodno pozori{te u

Titogradu; kona~na redakcija "Hodo~a{}a Arsenija Wegovana" i
"Genealogija Wegovan Turja~kih" za Prosvetu; "Dnevnik
konfidenta", "Posledwi Sokratovi dani", "Izjava Jakova
Wegovana" i redakcija "Pada Ikara Gubelkijana" (pod zajedni~kim
naslovom "Kolaboracionisti") za Lozanu i Nolit; nastavak rada
na "Graditeqima"; stare dnevnike pripremiti za prekucavawe; rad
na dramaturgiji za jedan film Hajrudina Krvavca.
4.- 19Kao jedan od onih stotinu cvetova koji su pozvani da slobodno
rastu, mislim da sam dovoqno izxikqao. Sada je ve} krajwe vreme
da mi se otkine kruna. Kada sam ve} ovde, sasvim se pogre{no
misli da je Orvel anticipirao budu}nost u svojoj 1984. godini.
Koje{ta. On je samo izvrstan istori~ar. Sve {to je predmet
wegove metafore ve} se zbilo (nema~ki i ruski totalitarizam)
kada je wegova kwiga pisana. U wenoj osnovi le`e fakta, a ne
imaginacija.
5.- 20Intervju V. Ivanovi}a sa M. Tripalom u Politici21 od 29.
12. 1969: "Pomenuli ste komuniste kao mawinu u odre|enim
situacijama. Po{to je Savez komunista vladaju}a partija, kako
treba da se pona{aju pripadnici jedne takve partije sa
prerogativima koje to nosi, kada se na|u u mawini?" ^lan
Izvr{nog biroa Predsedni{tva SKJ odgovara: "To zavisi od
pitawa o kojemu je rije~. Ako bi se radilo o nekim sudbonosnim
pitawima ja ne spadam u one koji bi smatrali da je demokratija
ciq kome sve treba `rtvovati". (U to nipo{to ne sumwam - prim.
B. P.) "Ako bi do{la u pitawe sudbina socijalizma u Jugoslaviji
NARAVNO22 da bismo upotrebili sva sredstva da se to sprije~i.
Ali, ima daleko vi{e pitawa koja nisu te vrste. Prema tome
treba ostati u okvirima normalne idejne i politi~ke diskusije".
6.- 23Dnevnik nije ni{ta mawe la`na istorija od drugih. Razlika
je jedino u tome {to u dnevniku sebe la`emo o sebi, a u
istorijama druge la`emo o drugima. Verovatno}a da }e jedan
dnevnik biti autenti~na istorija mi{qewa ipak je neuporedivo
ve}a, nego da }e on uspeti i da se pribli`i istoriji ose}awa. Kod
profesionalnih pisaca on je uvek na opasnoj ivici literature,
dakle i izve{ta~enosti. Zatim ono {to se nekome doga|a uvek je
19

Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)

Ditto.
21
U dnevniku je zalepqen navedeni ise~ak iz novina. (Prim. prir.)
22
Velika slova stavio Peki}. (Prim. prir.)
23
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
20

mawe od interesa nego kako mu se to doga|a. Ovaj refleks je,

me|utim, ~ak i u najslobodnijem dnevniku pod izvesnim nadzorom
autocenzure.
7.- 24Nijednoj autoritarnoj vladavini nije potreban sistem
dokazanih istina, nego sistem vrednosti u koji se bez rezerve
veruje. Stoga ni najbezna~ajnija pojedinost u takvom sistemu ne
sme biti prepu{tena poku{ajima opovrgavawa niti i jedna titla
JAVNO zamewena drugom, jer to otvara {irok put sumwe i na one
druge, a od toga do revizije ~itavog u~ewa, pa i wegove
diskvalifikacije in extenso samo je jedan korak. (Stoga crkva u
svom i najmawem propisu i kanonu brani ukupnu ispravnost celog
religioznog u~ewa, isto onako uporno kao {to brane}i generalno
svoje dogme u za{titu uzima i neku wenu najsporedniju
kanoniziranu posledicu.) Obarawe Staqinovog kulta omogu}eno je
izme|u ostalog i demistifikacijom Trockog. S Dantonom je i
Robespjer zakora~io na giqotinu.
8.- 25Niko komunistima ne odri~e pravo da se i na planu kulture
bore za svoje ideje, odri~e im se, me|utim, pravo da tu borbu
nazivaju uzorom demokratskog politi~kog delovawa, jer ako iz
takve "borbe" proizilazi onemogu}avawe javnog delovawa, atak na
golu egzistenciju, javno `igosawe, crni spiskovi na znawe i
ravnawe partijskim organizacijama, hajke, pa ~ak i hap{ewa - onda
je to cini~no rugawe zdravoj pameti koja bi pod pojmovima, pa i
pod pojmom demokratije htela bar da podrazumeva li~nu
bezbednost. Nova ideolo{ka ofanziva, kao i uvek do sada,
uostalom, pokazuje konstitucionu nesposobnost komunista da
misle i da se pona{aju kao demokrati.
9.- 26Ne biraju ciqevi svoja sredstva, ve} sredstva biraju svoje
ciqeve. Misliti da ciqevi ne mogu biti uprqani prqavim
sredstvima, koja se koriste za wihovo ostvarivawe, zna~i
stvarima odricati bilo kakve kauzalne odnose.
10.- 27Despoti zaboravqaju da u borbi za vlast "razobli~uju}i"
svoje doju~era{we najboqe saradnike, partnere i suvladare kao
izdajnike, verolomnike ili ~ak neprijateqske pla}enike, navode
qude na slobodu da i na wih gledaju sa vi{e rezerve. Neki novi
Staqin bar za trajawa jedne generacije ne bi svojim padom razorio
24

Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)

Ditto.
26
Ditto.
27
Ditto.
25

toliki broj odanih du{a. Pretpostavka da su i bogovi QUDI, u

mnogome poma`e da ih lak{e podnesemo, ali isto tako da ih se
bezbolnije odreknemo.
11.- 28Sama ~iwenica da se eventualne razlike u mi{qewu mogu
kretati u granicama preliminarnog prihvatawa socijalizma kao
najboqeg, pa dakle i jedinog dru{tvenog poretka - iskqu~uje svako
mi{qewe, jer mu ni{ta bitno ne suprostavqa. To mi li~i na
slobodu koju imaju zatvorenici, wima se, naime, dopu{ta da se
sasvim slobodno kre}u u zatvorskom KRUGU. Ja, dakle, najpre
moram biti socijalista, da bih bio slobodan. Ja, dakle, najpre
moram biti rob jednog mi{qewa da bih izvojevao sebi pravo na
slobodu mi{qewa. Kad mnoge od svojih "slobodoumnijih"
prijateqa slu{am (kada su na nekoj javnoj tribini, razume se,
privatno se pona{aju s ne{to vi{e samopo{tovawa) li~e mi onim
svojim kanonskim formulacijama: "Svi smo mi za socijalizam ..."
na putnike koji se na daleki put spremaju, a prva stvar koju ~ine
jeste da se ograde kavezom ili obese okove o noge. Socijalisti~ka
zemqa u kojoj se mora socijalisti~ki misliti da bi se uop{te
mislilo - nije socijalisti~ka.
12.- 29Povodom bele{ke pod br. 8. Ovo, razume se, nije prvi niti
}e biti posledwi slu~aj da "slobodno" izra`avawe mi{qewa ima
za posledicu obra~un sve do ataka na egzistenciju. Me|utim, kanda
se jo{ od ranije, i pre slu~aja sa "Predlogom ..."30 i Kwi`evnim
novinama, sve jasnije i sve izgra|enije po~ela, u na~inu delovawa
komunisti`ke centrale, da ispoqava nova, nazovi samoupravna
demokratska praksa, wena osnovna na~ela su: prikrivawe
diktature posredstvom anga`ovawa masa za ciqeve koji bi se
ina~e prinudom morali ostvariti (kao da pritisak mase tako|e
nije sila); zatim, preno{ewe represivnih instrumenata sa
dr`avnih organa na gra|ane, pri ~emu nije iskqu~eno da }emo na
vrhuncu ove farse imati dr`avne organe kao "odbranu" od
demokratskih inicijativa umesto da im one budu izvr{ioci (zar
nadzorno osobqe na Golom otoku nije "smirivalo" obra~une me|u
prognanicima!). Najzad, postupnost u realizaciji ciqa. Najpre se,
naime, u {tampi31 odre|ena pojava notira i generalno
okarakteri{e kao neprijateqska (Barbijerijevi ~lanci o skupu u
28

Ditto.
Ditto.
30
"Predlog za razmi{qawe". (Prim. prir.)
31
^lanak iz Politike koji se nalazi u dnevniku - "Odgovori na poslani~ka pitawa - Predstoji debata o
zloupotrebama u visoko{kolskoj nastavi - Dekani Filozofskog i Filolo{kog fakulteta i rektor
Univerziteta razli~ito ocewuju nedavne razgovore u Srpskom filozofskom dru{tvu". (Prim. prir.)
29

St. d-u32). Onda jedna formacija SKJ, recimo Gradski komitet

Beograda33 izvr{i specifikaciju politi~ke krivice i u vidu
cirkulara ovaj materijal sa "egzekucionom listom imena" oda{qe
na stvarnu nadle`nost partijskih organizacija od kojih se, dabome,
"s razlogom o~ekuje da }e razmotriti postojawe ovakvih pozicija
u svojim u`im sredinama". Iza toga, prirodno, komunisti~ko
jezgro tra`i od svojih u`ih sredina da se preduzmu sankcije. Sad
vi{e nije re~ o politi~koj nego o profesionalnoj odgovornosti-.
@. Stojkovi} kao urednik ima da dobije nogu34 ... kao Mihiz35 u
svoje vreme. U me|uvremenu se ve} vodi briga i o daqim
koracima. Pritisak "odozdo" formulisa}e M. Popovi} u zahtev
da se u ime o~uvawa demokratije pre|e na krivi~no gowewe.
Mehanizam je providan. Ali funkcioni{e. (Ibid bele{ka 34.)
13.- 36Treba pobe}i u stvarnost.
14.- 37Kad vas vidim ovakve, sve mi se nekako ~ini da ste i onu
svoju slavnu revoluciju, svoju 1941-u, pa mo`da, za{to ne, i svoju
1948-u, prosto IZMISLILI.
15.- 38Od monarhije postoji samo jedan skupqi poredak; to je
republika.
16.- 39Niko nikome nema pravo da oduzme `ivot, jer mu ga nije ni
dao. To pravo poseduju samo roditeqi. Samo su majka i otac
pozvani da ubiju svoje dete, jer su mu dali `ivot. Za ~udo, oni to
p r a v o najmawe koriste.
17.- 40U milanskom bomba{kom slu~aju kvestura je ustanovila
najpre da je zlo~in delo radikalnih anarhista, a zatim da
polovinu te organizacije sa~iwavaju biv{i fa{isti. Ni najmawe
se ne bih za~udio kada bi se ustanovilo da wihovu dobru polovinu
~ine opet biv{i anarhisti.

32

Studentski dom. (Prim. prir.)

^lanak iz Politike u dnevniku pod naslovom "Zakqu~ci Gradskog komiteta". (Prim. prir.)
34
^lanak iz Politike u dnevniku pod naslovom "'Prosveta' - Komunisti se ogra|uju od stavova Svete
Luki}a i @ivorada Stojkovi}a". (Prim. prir.)
35
Borislav Mihajlovi}-Mihiz. (Prim. prir.)
36
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
37
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
38
Ditto.
39
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
40
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
33

18.- 41Vi ka`ete: prelazimo na ofanzivu. Ako se ona i na mene

odnosi, otvoreno vam poru~ujem, da sam ja otvorio vrata {irom.
Nemojte uzimati veliki zalet, jer }ete proleteti kroz ta otvorena
vrata. ^uvajte snagu. Treba}e vam jednom.
19.- 42Ne ulaze}i u pretpostavke za{to je do{lo do 1948. godine,
sa gledi{ta vrhova, sa sigurno{}u se mo`e zakqu~iti da su se
oni mali, dakle 99% partijskog ~lanstva opredeqivali po sasvim
drugim kriterijumima nego {to nam danas `ele da predstave.
Nijedan se "svesni" pristalica Rezolucije za ovu nije izja{wavao
zbog toga {to je bio ube|en da je Staqinov koncept socijalizma
onaj pravi - nego {to je na wemu Staqinov pe~at, kao {to nema
pristalice "jugoslovenskog koncepta" koji se 1948, izja{wavaju}i
se za wega, opredelio za neku budu}u (ovo obja{wewe do{lo je
mnogo, mnogo kasnije da jednom nesvesnom izboru pru`i alibi
svesnog politi~kog, pa i moralnog opredeqewa) nego je to u~inio
iz slepe odanosti partiji - ili iz isto tako slepog straha. U oba
slu~aja su nedostajale osnovne pretpostavke za izbor. Biralo se
izme|u dve vere, dva straha, a ne izme|u dve ideje, ili dva poretka
stvari.
20.- 43Zamislimo da Staqin nije umro i da je u miru do`iveo onu
duboku starost u kojoj se neumitno gase i razaraju sve duhovne i
du{evne mo}i, i u kojoj telo na svim linijama otkazuje
poslu{nost. (Mo`e se raditi, naravno, i o kome drugom vo|i,
Hitleru recimo, ili nekome tipa @ozefa Fu{ea.) Taj ~ovek se u
dru{tvu ne{to mla|e `ene ili svoje odane doma}ice se}a epizoda
iz svog `ivota i svoje vladavine. Mo`da slu{a svoje govore
snimqene na plo~ama, opise iz kwiga, ili gleda dokumentarne
filmove o sebi. Kakav prizor?!
21.- 44Pi{em ono {to mene boli, a vi pi{ete ono {to vas boli,
ali mene boli stra`wica za ono {to vas boli, kao {to vas boli
stra`wica za ono {to mene boli. Taj bol je jedina istina u
odnosima me|u nama.
22.- 45Neravnopravna borba sa sudbinom (odre|ewem da postane
buba{vaba) koju je vodio K. u Preobra`aju i wegovo o~ajni~ko
nastojawe da, uprkos ravnodu{nosti pa kasnije i neprijateqstva
41

Ditto.
Ditto.
43
Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
44
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
45
Ditto.
42

okoline, {to du`e sa~uva svoju qudsku prirodu i svoje humane

uspomene - koncentrat je onih mu~nih, ~esto uzaludnih napora
kojima smo podvrgnuti gotovo ~itavog `ivota.
23.- 46Posle izdaje, posle obelodawewa slova pisma koje se na
wega odnosi, Juda I{ Cariot kod majke. Samo je Hristos u
"Vremenu vaskrsewa"47 ~ovek koji uistinu bira.
24.- 48"Koji je najsre}niji dan u va{em `ivotu? Kada usred no}i
~ujete lupu na stepeni{tu, a zatim neko zakuca na va{a vrata.
Kada ih otvorite, jedan od tri uniformisana ~oveka vas pita: 'Jeste li vi Ivan Ivanovi}?' Tada sigurno znate da je to va{
najsre}niji dan. Mo`ete mirno odgovoriti: - 'Ne. Ivan Ivanovi}
stanuje sprat vi{e!'" - Eto, to je svet u kome se gradi "svetla
budu}nost" za na{u decu.
25.- 49Nije najve}a nesre}a u tome {to se nemoralno pona{amo, ve}
u tome {to to pona{awe smatramo normalnim. A to je siguran put
da ga jednom smatramo i moralnim.
26.- 50"Konopac i trono`ac"; "Zabavqaju}i gospodina Martina";
"Vrlo po{tovani gospodine ministre"; "^udo u Gadari"; "Generali
ili srodstvo po oru`ju"; "Memoari vojvode od Otranta ili jedno
popodne @ozefa Fu{ea". (Sve bi ovo mogle biti pogodne
radiodrame.)
27.- 51Da bi ~ovek shvatio sopstveni `ivot nije neophodno da mewa
TU\E, put koji obi~no biraju politi~ari. Dovoqno je da izmeni
svoj. Svaki ~ovek koji je to u stawu ima izvesne {anse da `ivot
pro`ivi realno, ne samo da ga odsawa.
28.- 52Da bi ~ovek uop{te bio politi~ar (ne onaj koji i politi~ki
misli, nego onaj koji politi~ki deluje) povrh svega mora da ima
|avolski razvijenu samosvest. On jednostavno mora biti dovoqno
uobra`en i ta{t da poveruje u sopstvene sposobnosti rukovo|ewa.
On mora smatrati da zna, ume i mo`e vi{e od drugih qudi, jer
ina~e ne bi ni po`eleo da u vladawu sudeluje. On, dakle, mora da
46

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)

Naslov koji je Peki} imao za drugi tom Vremena ~uda koji je bio planiran, ali nije napisan. (Prim.
prir.)
48
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
49
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
50
Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
51
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
52
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
47

poseduje i to neizostavno i u principu jednu od najodvratnijih

osobina koje odvajaju ~oveka od `ivotiwe - SUJETU. Greh
oholosti mora biti wegov prvi greh, a nije posledwi kao {to se
rado misli. Ta{tina nije posledica ve} uzrok vladawa.
(Uostalom, dr`avnici slu`e istoriji samo dok se u wu "ne uvale"
- onda istorija slu`i wima.)
29.- 53Neizostavno, vrlo precizno ispitati ulogu i wen razvoj (Q.
T.54 u slu~aju "Tikava") ina~e bi mu, ~ak i bez obzira na op{tost
teme u "Sokratu" mogla biti naneta nepravda. Razgovarati
povodom toga sa Radom55.
56
30.Savr{eno
je
irelevantno
kakvog
su
porekla
(eksploatatorskog ili radnog) i razlike u prihodima i imovini
kada su im posledice (socijalni efekti) neizbe`no i neotklowivo
KLASNE.

31.- 57Forma je konvencija koja se mewa, su{tina je ono {to bi

moralo da je iz sebe proizvodi onako prirodno kao {to vodena
para obrazuje oblak. (Ono {to pri tome ~ini wegovu formu ne
zavisi samo od su{tine, od, recimo, gustine vodene pare, nego i od
vazdu{nih struja, spoqa{wih elemenata koji sadejstvuju u
wegovom oblikovawu.) Konvencije su dakle ti spoqni faktori
koji ravnopravno sa unutra{wim (prirodnom formom kojoj te`i
svaka su{tina) oblikuju i umetni~ka dela. A ~inove? Moralne
~inove? Sadr`ina jednog moralnog ~ina je u wegovim posledicama.
Forma u na~inu na koji se on izvr{ava, u ose}awu koje ga prati.
Da li je BOQI onaj koji siroma{nome "poda", premda ga prezire,
pa to ~ini ~esto samo zarad okoline, ugleda ili ta{tine, ili onaj
koji za svoje neodazivawe poseduje puno socijalno i moralno
opravdawe? Problem je ovde u sadr`ini. Ako bi se akt milosr|a
merio prema kriterijumima iskrenosti, pre vrednosti motiva,
nesumwivo bi onaj koji nije udelio, paradoksalno, zar ne? bio
milosrdniji od onoga, koji je dao svoj prilog. Ako bi se, me|utim,
kao merilo milosrdnosti uzela stvarna pomo} onome koji je i{te,
neiskreni darodavac bi uvek bio milosrdniji od savr{eno
po{tenog i iskrenog ali nemilosrdnog - nedarodavca. Ovde je
dakle su{tina u onome {to se vidi, {to deluje, U DELU (dakle
formi) a forma kao na~in, kao oblik je, neo~ekivano, u onome u
53

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)

Quba Tadi}. (Prim. prir.)
55
Rada \uri~in. (Prim. prir.)
56
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
57
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
54

10

~emu smo uvek pogre{no tra`ili u su{tini. Moral je, dakle,

kategorija pona{awa, a ne mi{qewa i ose}awa. Wegovi su
kriterijumi u posledicama PO DRUGE A NE PO SEBE. U krajwoj
liniji mogao bi se zamisliti ekstremno neiskren ~ovek ~iji bi
`ivot bio uzor moralnosti.
32.- 58Odsustvo plavog mastila iz dnevnika svedo~i o odsustvu
STVARNOG `ivota. Sve druge boje, a pogotovu ise~ci dokazuju da
se u posledwe vreme, od povratka iz Engleske naro~ito, ceo moj
`ivot odvija vi{e kao KOMENTAR nego kao RADWA59. Uostalom,
ja sam to i `eleo, bar za neko vreme. Ali, ipak to nije onaj moj
manastirski predah, ono samotni~ko sabirawe, koje sam
projektovao. Ne jo{. Pa dobro, zabele`imo onda da gospo|ici Jan
Becer i gospodinu Hamm-u (u ~ijem se semenu, nota bene, ima|ahu da
ra|aju sluge narodima) treba poslati kwige za prevo|ewe; da
treba u ovu godinu u}i sa umerenim pouzdawem koje }e uglavnom
zavisiti od po{te; da treba odbaciti sve one kompromise koji ne
proisti~u iz sopstvene sumwe; da se ni u ime ~ega ne dati praviti
MAMLAZOM; najzad, da ponovo treba ~itati vi{e qude koji
misle uzaludno, nego one koji delaju - r|avo.
33.- 60 Danas sam na Slaviji sreo ~oveka ~ije su grudi bile
pokrivene kolajnama, medaqama i odlikovawima. Prolazio je kroz
blato ~ilo i ponosito. A imao je i za{to, sva odlikovawa su bila
od pleha. O~igledno je bio gord na svoj rad.
34.- 61Govor M. Popovi}a, predsednik Savezne skup{tine na
nedavnoj sednici republi~ke konferencije SKS. U prvom redu, ako
se mo`da i prime}uju znaci izvesne regeneracije "ideja" koje bih
ja sasvim uslovno i van autenti~nih ideolo{kih kriterijuma
nazvao informbirovskim, a pre bih ih uvrstio u sasvim
subjektivnu nostalgiju onih koji su 1948. ispali s ko~ija{kog boka
kola revolucije, i ~ijim je nadama krila dala kako brutalna
intervencija u ^ehoslova~koj, tako i na{a u posledwe vreme
veoma fleksibilna politika prema Rusima, dakle ako se u v r l o
ograni~enom smislu i obimu mo`e govoriti o "informbirov{tini
koja tra`i pravo gra|anstva", o ~etni{tvu se to nipo{to ne mo`e
govoriti62. Osim, naravno, ako se pod wim ne podrazumevaju
58

Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)

Ovaj deo se odnosi na plan da se porodica Peki}, za izvesno vreme, preseli u Englesku. Ta odluka je
doneta posle posete Londonu krajem 1969. godine. (Prim. prir.)
60
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
61
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
62
U dnevniku je zalepqen ise~ak iz novina sa intervjuom. (Prim. prir.)
59

11

izvesni oblici aktivnog nacionalizma, {to je opet krajwe glupo

ako se ima u vidu da su mnogi nosioci wegovi komunisti i biv{i
partizanski borci. Simplifikacija je, me|utim, oduvek bila jedno
od najubojitijih oru|a politi~ke borbe. Savremene liberalnodemokratske snage svesti na ~etni{tvo kao istorijski pojam zna~i
optu`iti ih za sve {to se u svoje vreme pripisivalo pokretu DM,
zna~i o vrat im jednostavno oka~iti samoubila~ki kamen i
istorijskih zlo~ina i istorijskih gre{aka. Ako se tako misli, ako
se, dakle, izvesna mi{qewa nesaglasna stavu SKJ izjedna~uju sa
krivi~nim delom i nacionalnom izdajom, onda je prirodan
Popovi}ev poziv dr`avnim organima "da preispitaju kriterije i
merila, pa i svoju PRAKSU63". To je otvoren poziv na policijski
pritisak. U govoru je tim organima ~ak skrenuta pa`wa na glavne
centre te nacionalne izdaje. Sva s reda ona su u oblasti kulture i
obrazovawa. [to se ti~e tzv. "nove levice" koju je odista veoma
te{ko okarakterisati nekim istorijskim sramnim `igovima, ona
se jednostavno stavqa u polo`aj nu`nog kolaboranta "~etni~koinformbirovskih" struja, pa time diskvalifikuje kao sau~esnik u
nacionalnoj izdaji. Me|utim, karakteristi~no je da se
pristalicama te levice ostavqaju od{krinuta vrata za povratak u
"lager".
35.- 64[est pisaca tra`e - lice (farsa za radio).
36.- 65Film o vajaru Xamowi; letovawe metalnih nakivaka na
spomeniku; izdvojiti monografije o Kr{ini}u i Me{trovi}u iz
prospekata sa Sajma 1969; Spomenici revolucije - izdawe
Svjetlost, Sarajevo.
37.- 66Rad pa i na{ li~ni `ivot imaju izvesnog smisla samo pod
pretpostavkom da je budu}nost qudske vrste osigurana. Pod
obrnutom pretpostavkom, pod pretwom sutra{weg neizbe`nog
Smaka, sve bi unapred izgubilo smisao, sve se sru{ilo kao kula
od karata.
38.- 67Bi}e individue ne mo`e se dijalogom, ni bihevjoristi~ki
interpretirati. Dijalog se, naprotiv, toga bi}a najmawe doti~e,
jer u out|enom svetu dijalog ne slu`i SAOP[TAVAWU ve}
SAKRIVAWU SEBE.
63

Velika slova su Peki}eva. (Prim. prir.)

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
65
Ditto.
66
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
67
Ditto.
64

12

39.- 68Kwi`evnost je svojevrsna politika. Razlika je me|utim u

tome {to pogre{ke r|ave literature pla}a ograni~eni broj
~italaca, koji uz to nisu primorani da prihvate smisao i poruku
dela, a posledice r|ave politike pla}aju svi gra|ani bez
mogu}nosti da je izbegnu. Kad politi~ar lamentira nad pogubnim
uticajem jedne kwige ili jedne kwi`evnosti, to mi li~i na onu
pri~u: "Dr`'te lopova!"
40.- 69Ovaj na{ sneg li~i na uprqanu nevinost, on je siv kao
pra{ina, a mestimi~no oko ovalnih otisaka podse}a na bale.
Wegovi su refleksi plavi, pod wegovim odsjajem sve pati od srca.
Ponekad mi se ~ini da se i ne radi o nekom pravom snegu ve} o
industrijskoj soli. Ili o belkastom, nikako belom, |ubretu koje
smo izbacili kroz prozor. Jesen ima neku vodenu, mutnu boju, leto
je usijano, ~ak i sa svim bojama pometeno prole}e ima neki
karakter. Zima ovde, me|utim, izgleda kao hroni~na bolest.
41.- 70Mesto da tra`imo zajedni~ke SADR@ATEQE, mi tro{imo
vreme u tragawu za bezna~ajnim zajedni~kim IMENITEQIMA.
42.- 71Oni s pravom `ele diferencijaciju, s pravom zahtevaju od
~lanova SVOJE partije da deluje u ime nadre|enih (ili kako to
oni u savremenom `argonu ka`u - dogovorenih) principa. To je
sasvim unutra{wa stvar SKJ. I stvar savesti wenih pripadnika.
Neka se koliko god im voqa me|usobno diferenciraju. [to se
mene ti~e, od mene se diferencirati nipo{to ne mogu, jer sam se
ja OD WIH diferencirao jo{ 1944. godine. A 1948. i javno72.
43.- 73Telefonirao Dr.74. Pada mi na pamet da bi onu staru
narodnu poslovicu o tikvama vaqalo modernizovati da glasi: "Ko
s |avolom CRVENE tikve sadi o glavu mu se obijaju". To bi
mogla da bude moja novogodi{wa ~estitka B. Dra{kovi}u.

68

Ditto.
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
70
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
71
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
72
Peki} je 1948. bio uhap{en kao ~lan tada ilegalne organizacije Saveza demokratske omladine
Jugoslavije i osu|en na 15 godina robije. Vi{e o tome u wegovoj kwizi Godine koje su pojeli skakavci,
tom I-III. (Prim. prir.)
73
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
74
Dragoslav Mihailovi}. (Prim. prir.)
69

13

44.- 75Nedavno ponovno zadovoqstvo u gledawu "Prqavih ruku" ovoga puta na televiziji. [teta {to nije ulo`en ozbiqan napor da
se ova pozori{na predstava velike izra`ajne vrednosti na svim
linijama, adaptira televiziji umesto {to je jednostavno snimqena
u toku normalnog izvo|ewa. Mizanscen je, razume se, u novim
okolnostima neodgovaraju}i, krupni plan kori{}en mawe no {to
unutra{we konvulzije Oderera, Igoa pa i Xesike nala`u, a
spoqne kojima je obilovala ina~e dobra interpretacija
Janketi}eva, delovale su ovde, na uskom vidnom planu neumesno,
pogotovu {to se kamere pokatkad nisu interesovale za `i`u
dramske radwe. Da budem precizniji: one su se za dramsku RADWU
interesovale, one su je dosta uspe{no registrovale, ali kako
televizija vi{e operi{e li~nostima nego radwom izme|u wih, one
su tako zapustile DRAMU LI^NOSTI (problem direkcije, i
smene planova). Qiqana76 smatra da se igralo gore nego pre dve
godine. Mogu}e je, razume se, da se cela predstava pone{to
izlizala, mada joj je s druge strane, prisustvo kamera moralo dati
novu `ivotvornu injekciju, me|utim, ja mislim da je taj utisak
proiza{ao iz nedostatka dodatne televizijske re`ije. Drugi
aspekt ove predstave me je pobudio na komentar. Odmah da po~nem
zakqu~kom po kome ovu dramu smatram ubita~nom analizom onih
najsu{tinskijih mehanizama koji pokre}u Komunisti~ku partiju
kao organizaciju a ne kao ideju, i ne, dabome, samo wu. Uprkos
Odererovoj frazi da je svako sredstvo dobro ako je efikasno,
drama u celini dokazuje da ciqevi odre|uju sredstva samo do onog
~asa dok ta sredstva ne po~nu odre|ivati ciqeve. Pri tome je
presudno da r|ava sredstva ne mogu izabrati dobre ciqeve. Drama
mo`e biti (ako to ve} nije) ANTIKOMUNISTI^KA u najve}em
stepenu u rukama re`isera koji programski ne `eli da ima
razumevawa
prema
Sartrotovim
egzistencijalisti~kim
varijacijama, a jo{ mawe da kao Dra{kovi} bude wihov odani,
uostalom, briqantan tuma~. Stoga tvrdim da je licemeran svaki
onaj koji bi tvrdio da bi ova drama kod nas bila davana da ju je
napisao recimo jedan od Mihajlovi}a. Po svojim nabe|enim
implikacijama "Tikve" su naprosto bezazlene, po sredi je prosto
kompleks (krivice?) vlastodr`aca prema jednoj epizodi istorije.
To je ina~e ~esta pojava u politi~koj povesti totalitarnih
poredaka. Ove bele{ke su hvatane pri samom gledawu drame,
nemaju kontinuiteta, pa bi se jednom opet na wih vaqalo vratiti,
naro~ito na problem PROMENE KURSA i wegovo dejstvo na
qudske egzistencije (uporediti problem IB-a, i drugih zaokreta u
75

Pisano plavom bojom (Prim. prir.)

Q. Peki}, supruga BP. (Prim. prir.)

76

14

politici KPJ). Pri tome drama skre}e pa`wu na pitawe

INFORMISANOSTI. Ko od ~lanova partije stvarno ZNA {ta se
zbiva? Samo Luj i Oderer koji se tamo u pozadini bore za vlast,
'ajmo re}i i za svoje koncepte partijske taktike. Ka`em taktike,
jer ciq strate{ki (vlast i odre|eni dru{tveni poredak) je isti.
Oderer to izri~ito ka`e kad govori o tome da je konflikt
izme|u wega i Luja nastao samo zbog izbora vremena (ne pomiwe
okolnosti jer ih u wegovo vreme nema, ali kasnije partija koja ga
je UBILA KAO IZDAJNIKA preuzima wegovu politiku NA
RUSKI PRITISAK, pa je ~ak pred Igoom kroz ve~itu Olgu brani
ODEREROVIM re~ima). Svi su ostali lutke. A najve}a i zato
najtragi~nija me|u wima je Igo. Za wega je partija najpre Luj, a
zatim to bi bio Oderer da je dva minuta ranije ili kasnije
otvorio vrata posle svoje hamletovske {etwe po mese~ini. Jo{ }u
se na to vratiti, da ovu neobave{tenost iz koje nu`no proizilaze
svakovrsne manipulacije i zloupotrebe poverewa stavim u
kontekst recimo 1948-e. Zamenimo imena drame odgovaraju}im,
dobi}emo stvarnu istoriju. Koliko je Igoa to moralo platiti
glavom i du{om? Da, zloupotreba poverewa. Kad Igo, pre no {to
}e pucati u gnevu ka`e da ga nije ona, Xesika, izdala, nego da je
Oderer izdao wegovo poverewe, on jo{ ostaje na li~nom planu i
partiju ne me{a (u prenosnom zna~ewu po{to dramu qubomore
zamenimo dramom izneverenog poverewa, Igo ipak puca u partiju).
Tek kada mu Olga ka`e da je partija izmenila kurs i da je on u
tom rasporedu figura IZDAJNIK, on do`ivqava pravi du{evni
krah. To je ono du{evno ubistvo posle kojeg komunisti postaju
beslovesna oru|a u rukama partijske ma{ine, ili desperadosi koji
kao Igo zavr{avaju u protestnom samoubistvu. (U prvom
partijskom projektu Oderer je izdajnik a Igo heroj - egzekutor
suda koji zapravo sa~iwava samo Luj; u jednom trenutku se oba kao
izdajnici poravnavaju, i kao izdajnici i kao heroji u kolebawu
izme|u ova dva odre|ewa; Oderer umire kao izdajnik - ali
herojski umire, a Igo kao heroj odlazi u zatvor - izdajni~ki; iz
zatvora on izlazi kao izdajnik i kao izdajnik umire herojski, a
Oderer posthumno postaje heroj. Figure u ovoj ogavnoj igri uvek su
iste, samo prema polo`aju na politi~koj tabli mewaju vrednosti
i zna~ewa.) Igo, intelektualac, tradicionalni tvorac i uni{ta~
partija i ideologija - zapravo princip smrti; Oderer je princip
`ivota. Revolucija ima i Odererovo i Igoovo lice, ona je stalna
transformacija ovih principa jedan u drugog. Posle odlu~uju}eg
razgovora Igo je ube|en da je Oderer u pravu, pa wegov zlo~in
gubi politi~ki karakter, iako sa dubokim zna~ewem. Igo veli:
"Ako me je ubedio, to je razlog vi{e da ga ubijem". Evo jo{
nekoliko karakteristi~nih fraza: "Intelektualac ne mo`e

15

postati revolucionar, u revoluciji on mo`e postati samo ubica ...

Partija je samo oru|e, ciq je vlast" (a wen ciq je uspostavqawe
besklasnog dru{tva, samo se ovde ovaj kontinuitet, bojim se,
prekida). "... Kada bur`uj dolazi u partiju, ose}a potrebu da
ne{to od starog `ivota sa sobom ponese, neko slobodu misli, neko
iglu za kravatu, a ti svoju `enu ... Od onog momenta kada si pod
mojom komandom nema{ ni{ta svoje ... (Oderer) "U{ao sam u
partiju da bih prestao da mislim na sebe". (Igo) A u partiji je,
misle}i kako da sa tim prestane, zapravo stalno to ~inio. On je
tamo re{avao SVOJ problem, jednako kao i ona dva Odererova
autenti~na proleterska orangutana, svoj a ne tu|e probleme.
Dru{tva recimo, ili klase. "Da si sreo najpre Oderera umesto
Luja, onda bi ti WEGOVE ideje izgledale ispravne". (Xesika)
Najzad, zabele`imo jo{ da na Igoov uzvik: "Taj tip je opasan za
partiju!" Xesika sa ubita~nom naivno{}u ka`e: "Bo`e, a ja sam
mislila da je on wen rukovodilac!" Svojom dobrovoqnom smr}u
Igo iskupquje zlo~in, za uvek utvr|uje Odererovo ime u listu
partijskih heroja, a svoje u crnu listu IZDAJNIKA. On je svoje
ruke oprao - A PARTIJA?
45.- 77Prasvesna dejstva, presvesna dejstva, nesvesna dejstva,
podsvesna dejstva, polusvesna dejstva, svesna dejstva - ah, do
|avola!
46.- 78Postupa se uglavnom prema uspomenama, ne i po iskustvu.
Iskustvo je organizacija koja zahteva unutra{wi rad, selekciju,
odmeravawe, verifikovawe, itd. Iskustvo u dejstvu je organizovan
na~in mi{qewa, a uspomena je po svom poreklu obi~an refleks.
47.- 79Mi smo od filosofije na~inili glumu. Za{to onda ne bi
IGRALI Karl Mrksa? Kako bi Kapital ili Manifest izgledali
kad bi ga ocenili saveti, adaptirali pisci, retu{irali
dramaturzi, izre`irali rediteqi, odigrali glumci POD
VATROM REFLEKTORA NA[EG DOBA? (Mo`da "Sokratov"
veliki monolog.)
48.- 80Odsustvo, upadqivo odsustvo politike u Kafkinim
Dnevnicima je sasvim razumqivo ako se ima u vidu wegovo
poimawe `ivota kao ne~ije natprirodne i mra~ne politike,
politike koja se istovremeno vodi za nas, u na{e ime ali i
77

Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)

Ditto.
79
Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
80
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
78

16

protivu nas. Savremeni sistemi manipulacije nigde nisu na{li

ovako sna`nu anticipaciju kao {to je to Proces i Zamak. Da, ono
{to nas zaokupqa su bezna~ajni simptomi te ahumane op{te
politike.
49.- 81Mo`da svi mi svojim pisawem nesvesno spre~avamo da nam
se `ivot ne uputi nekim pogre{nim pravcem, pravcem koji vi{e
ne}emo biti u stawu da kontroli{emo. Pisawe je dakle pored
ostalog vid kukavi~luka. Bez obzira, na primer, {to jedan
pamflet protivu tiranije mo`e biti ubojitiji od mitraqeskog
rafala, za{to se la}amo pera a ne mitraqeza?
50.- 82Nema nikakve sumwe, a o tome ~esto razmi{qam, da
bavqewe politikom onako kako se ja wome bavim, iz }o{ka, samo
nanosi {tete mom pisawu. Pre svega, ovaj moj dijalog je nemu{t, ja
sam zapravo mutavac koji uobra`ava da wegova nema razmi{qawa
imaju nekog smisla. Kada bi me ovakav solilokvij odveo do nekog
javnog ~ina (ne mislim na beskorisne afekte) mo`da bi se ovo
protra}eno vreme na "polemike" sa komunistima subjektivno
isplatilo. ^ina, me|utim, ZA SADA bar ne}e biti. Onaj Kafkin
monstruozni svet tajnih procesa i neprohodnih zamkova preselio
se iz spoqne realnosti u na{u unutra{wu realnost, pa mo`da nije
daleko vreme kada }emo sa gor~inom a mo`da i sa olak{awem
otkriti da onaj tajni proces sa izvesnom smrtnom presudom bez
prava na priziv u stvari SAMI VODIMO PROTIV SEBE, da smo
one tajanstvene i neprohodne zamkove SAMI PROJEKTOVALI.
51.- 83Povodom mog "Sokrata". Glumac je u ve~noj potrazi za
sopstvenom autenti~no{}u, on bira i svoj pravi `ivot iz duboke
korpe ponu|enih. (Gluma nije ve{tina, pa i ako jeste onda je to
ve{tina nastala iz razo~arewa.) Glumac je oli~ewe apsurda wegova dvostrukost ponavqa na{u, uzdi`u}i je do sablasne
metafore. Za wega su role samo oklopi, kalupi koji mu stoje na
raspolagawu da svoju li~nost spozna. Kao odela koja ~ovek
naizmeni~no proba da bi na{ao ono jedno jedino odgovaraju}e. Ali
{ta ako je to kapuqa~a krvnika, triko akrobate, ode`da vra~a,
maska ubice, kostret pustiwaka?
52.- 84Bedna je uloga savremenog romansijera, ne mo`e se vi{e
izmisliti nijedno ludilo koje nije i primeweno i opisano. U
81

Ditto.
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
83
Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
84
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
82

17

najboqem slu~aju mo`e mu se ista}i neka boja (nipo{to dodati)

kao zavr{ni retu{ u slikarskim {kolama koji se prepu{ta
revnosnim u~enicima. U~enik sen~i azur na nebu koji je zajedno sa
celom neizmenqivom scenom upravo oturio Majstor pre nego {to
}e se uputiti praznom platnu da i na wega ~etkom nanese ve}
smi{qen prizor nekog novog ludila. Istorija je piscu oduzela
posao da ih nabraja, psihologija da ih tuma~i, religija da ih re{i,
nauka da ih opisuje i kadikad da ih le~i, filosofija da nad wima
umuje, a politika da ih KORISTI. [ta ostaje piscu?
53.- 85"Pravo o~ajawe odmah i uvek PREVAZILAZI svoj ciq"
(Kafka - Dnevnici). To je nema sumwe bolesno ali je tako. Tako je
i sa svakom stvari na ovom svetu. I istorija je prava ako
prevazilazi svoj ciq, a ~ove~iji `ivot, naro~ito. Moglo bi se
kazati me|utim, da je prava istina ona koja sasvim obuhvata svoj
ciq (predmet) ali to bi samo prividno bilo ta~no, jer se ni
zaista prava istina ne mo`e dr`ati samo svog predmeta, ona ga
mora prevazi}i, ona se naime mora dovesti u odnos, PRODU@ITI
do drugih predmeta. A prava re~? Primena ovog na~ela na jezik
uni{tila bi o~ajni~ku te`wu pisaca da wihove re~i imaju uvek
jedno isto, odre|eno zna~ewe.
54.- 86"Naime, sve stvari koje mi padaju na pamet - ne padaju mi na
pamet po~ev od kolena, nego tek negde po~ev od wihove sredine"
(Kafka - Dnevnici). Izvanredno zapa`awe. Da, uvek ste uba~eni u
sredinu neke pri~e, uvek ste u nekom prokletom zadocwewu, kao
da se po savr{enom mraku kre}ete dugo, beznade`no dugo, a onda
se sve svetlosti jarko upale i vi ste usred neke bitke, u ludnici,
dr`ite devojku za ruku, prisustvujete u svakom slu~aju samo
drugom ~inu od dva ili tri, nikad prvom. I va{ je rad uvek neka
mu~na rekonstrukcija. Podizawe Persepoqa s onim nejasnim
tlocrtom i nekoliko kamenica - kamen~ura.
55.- 87Dokle }emo qude gurati pred pu{~ane cevi, ubijati im
majke pred o~ima od osam godina, pu{tati ih da se otimaju o dojku
prilikom brodoloma, polagati ih u qubavni le`aj sa ro|enim
bratom, usa|ivati im neodoqivu potrebu da znoj ispod kapaka
isteraju ubijaju}i Arape, otvarati im vrata usamqenog
provincijskog doma da bi tamo izmasakrirali ~itavu familiju,
standardnu i nevinu uz to, nagoniti ih da vijaju kalu|erice,
85

Ditto.
Ditto.
87
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
86

18

prolaze}i pored kurvi koje im se, dodu{e za novac, nude, ve{ati

ih pomalo i sa sopstvenim u`ivawem, pogotovu ako smo vlasni da
ih sa ve{ala skinemo kad ho}emo ili da ih bar posthumno
rehabilitujemo, dovoditi ih u idiotski polo`aj da NE ZNAJU za
revoluciju koja im je pre vi{e od dve decenije oduzela imovinu,
gwe~iti ih sve dotle dok ne ispoqe neko mi{qewe ili ose}awe
ili pona{awe za koje mi verujemo da bi ga pod datim okolnostima
morali ispoqiti, navoditi ih da ubijaju babe lihvarke da bi
napravili jednog nenadma{nog islednika (~iji metodi spori ali
dosti`ni, uostalom, nisu u Rusiji na{li sledbenike) IMA LI
SMISLA NAJUZDR@ANIJE NABRAJATI SVE PRIMERE, a jedva
da ima po koji suprotan, u kojima kwi`evnost nije slikaju}i zlo,
zabludu, glupost, porok, zlo~in i izopa~enost poku{ala ovaj svet
da u~ini boqim, istinitijim, mudrijim, zrelijim, nevinijim i
prirodnijim. A ciqevi ostvaruju li sredstva, ili pak sredstva ciqeve?
56.- 88Mo`da }e Hristina89 koja je do{la na Isidorov90 pogreb
zauvek ostati ovde, jer je sa mu`em nesre}na u braku. Mo`da }e se
ovde udati za nekog BLAGOJA na visokom polo`aju i mo`da }e
jednom ipak postati qubavnica B. P-a91.
57.- 92U raju i vatra hladi.
58.- 93Na ve~eri bio Bes.94. Odli~ni Mirkovi (autobiografski)
"Ro|aci". Besemeres smatra da humanisti~ka inteligencija umesto
odbijaju}e arogancije mora da prona|e program i sredstva za
pridobijawe tzv. tehni~ke. Zanimqivo Veberovo obja{wewe
Orvelove kwige - bitne osobine jedne dogme o dru{tvu dovedene
do svojih IDEALNIH projekcija.
59.- 95Ose}ajnost koja pisce ~ini nesposobnim za vo|ewe politike
je i osnova wihovog talenta. Ako izuzmemo nekoliko uostalom
sumwivih primera (Gete) deficit ove ose}ajnosti nije dozvolio
^er~ilu ili \ilasu da se bave kwi`evno{}u, ili im je dozvolio
da se wome bave bez uspeha. Pa ipak talent za politiku i talent
za kwi`evnost, u svojim najvi{im izrazima - istog su kova. To je
88

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)

Li~nost iz nedovr{enog romana Graditeqi. (Prim. prir.)
90
Glavna li~nost iz istog romana. (Prim. prir.)
91
Peki} je tako|e li~nost tog romana kao najboqi prijateq Isidora Wegovana. (Prim. prir.)
92
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
93
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
94
B. i Q. Peki} su ven~ali John Besemeres-a u Beogradu. (Prim. prir.)
95
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
89

19

sposobnost da se gradi i ru{i bez sposobnosti da se predvide

posledice. Pa ~esto i bez ose}awa potrebe da se u wih stekne
bilo kakav uvid.
60.- 96Jedan dobar deo dogmi od religioznih do ideolo{kih je
obi~na konvencija, protokolarno pitawe, ponekad i stvar (dobrog)
odgoja. K a d
j e i v e r a u B o g a postala stvar
odgoja i dru{tvenog protokola za{to se to ne bi moglo desiti (i
zar
se
ne
de{ava)
sa
dogmama
o
konstitucionalnoj
revolucionarnosti proletarijata?
61.- 97Mi ~inimo prave podvige da bismo svoje zablude u~inili
op{tim.
62.- 98Gledao jednu r|avu dramu Arbuzova "Utvara ^ehova".
Me|utim, po{to sam je gledao na televiziji i u dru{tvu
"komentatora" do{ao sam do ube|ewa da za pisca nema goreg
iskustva nego da ne~iju tu|u dramu gleda tako na televiziji (ne
svoju - jer prisutni tada ili }ute ili hvale). Ali na onoj tu|oj
NERAZUMEVAWE je u neposrednom i razaraju}em dejstvu.
63.- 99Dok se `ivot na svim nivoima komplikuje, ili je on oduvek
takav bio, ali smo mi tek sada stekli mogu}nost i sposobnost da
ga takvim vidimo i osetimo, dok pred na{im o~ima kao u
garderobi posle predstave ~iwenice svla~e svoje la`ne ko`e,
svoje trikoe boje stvarnosti, dok i ideje i tzv. realnost muwevito
mewaju svoja zna~ewa i ugao se saznawa mewa tako brzo kao da mu
je osovina neki pomahnitali rotor, dok se sve oko nas razgra|uje i
gradi kao da je na{e materijalne brzine zamenila neka nova, br`a,
nequdska, i dok sve te dileme po~iwu da bivaju i na{a zbuwena
svest o wima - od pisaca se tra`i da pi{u prostopro{irenim
re~enicama. U afirmativnim i negativnim konstatacijama. A nije
li to zapravo bekstvo u konstatacije? Konstatovati - to je
opisivati. Stav pisca je u selekciji. On je lopovski
prokrijum~aren u onome {to je izabrao da vidi kao i u onome {to
je odbio da vidi. La` ortodoksne realisti~ke {kole je u tome
{to ona propoveda jednu la`nu i nemogu}u NEUTRALNOST.
Pi{~ev stav je tada kukavi~ije jaje podmetnuto u gnezdo
stvarnosti. Vi{e pola`em na to da zaustavim ionako LA@NU
radwu (koja je stvarna samo ukoliko sadr`i elemente MOGU]E
96

Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)

Ditto.
98
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
99
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
97

20

stvarnosti) i da pristupim komentarisawu nego da svoje dileme i

svoje mi{qewe putem pripoveda~kog manira pripi{em toj
stvarnosti. Takva realisti~ka stvarnost ne postoji, ona samo li~i
onome {to se stvarno doga|a. Ponegde se lopov lako a negde te`e
prepoznaje, ali on je tu kao na de~ijim grafi~kim skrivalicama.
64.- 100Nekada sam kriti~aru bio ciq, sad sam mu sredstvo. Do
ju~e sam mogao da o~ekujem da }u mu biti bar tema, danas sam mu
tek dosadan i r|av povod. A sutra?
65.- 101Odbijam da zauzmem stav - unapred. Odbijam da o bilo ~emu
odlu~ujem unapred i da moje pona{awe u svakom pojedina~nom
slu~aju podre|ujem jednom op{tem, unapred usvojenom regulativu,
bez obzira da li je on formiran kao religiozni, moralni,
filosofski, ili politi~ki sistem. Ho}u da se ispoqavam u
neposrednom dodiru sa stvarno{}u i ne prihvatam da se izme|u
mene i te realnosti na|e bilo kakva misaona barijera. Mogu dakle
i da budem protivure~an. Me|utim, to nipo{to ne zna~i, niti je
iskqu~eno da se posmatraju}i moje pona{awe u pojedinim
slu~ajevima, POST FESTUM u wemu ne otkrije neka logika. Zar se
bez sistema, bez prinude preventivnog stava zaista ne mo`e
`iveti?
66.- 102Poruka \ilasu: vi vi{e ne vladate qudima, vi jo{ ne
vladate idejama, a re~ima nikad niste stvarno vladali. Ali vi ste
qudima vladali, i ideje su nad vama vladale, pa }ete jednom
mo`da i sa svojim pravim re~ima da se na|ete.
67.- 103Re~i imaju kontekst, dela ga nemaju. A ako ga imaju {ta se
pod wima podrazumeva? Kakva je razlika u KONTEKSTU izme|u
re~enice: "Ja sam ubio jednog ~oveka" i stvarnog ubistva tog
~oveka? Svi pravi pisci `ele da izbace kontekst iz svojih dela,
(kontekst u smislu sposobnosti jedne re~i da ozna~ava vi{e stvari
odjednom), svi dr`avnici `ele da ga u svoja dela uvedu. (Obiqe
konteksta u postupcima i obele`ava su{tinu jednog politi~kog
~ina. U tom smislu je \.104 verovatno i rekao da Tito nije
marksista ve} politi~ar.) Svaki pravi pisac `eli da bude shva}en
samo na jedan na~in, onako kako svoje re~i SAM shvata.
Dr`avnici ne `ele da budu shva}eni - uop{te. Naime, oni `ele
100

Ditto.
Ditto.
102
Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)
103
Ditto.
104
Milovan \ilas. (Prim. prir.)
101

21

da wihove re~i imaju onoliko zna~ewa koliko ima konsteksta

stvarnosti kojima se obra}aju.
68.- 105Skandal ili hri{}anska poslanica M. Glavurti}a. Ovoj
projekciji budu}nosti (prema Matiji) prisutni: \ilas106, g-|a
Barovi}, Udovi~ki (hrabri radikalni student koji nema hrabrosti
da iz partije iza|e), dopisnik Agence-France sa suprugom (oti{ao
neposredno pre Mirovog ludila), Matija Be}kovi} sa suprugom,
Mirko107, Desa108, Miro Glavurti} sa suprugom, ja i Qiqana109.
Bilo je re~i o jednom katoli~kom sve{teniku koji je u~estvovao u
antisrpskim pogromima. Revoltirani Miro je izjavio da je to la`.
Prema wemu katoli~ka crkva nije sara|ivala sa usta{ama ni kao
organizacija ni pojedina~no. Na pomiwawe Stepinca, Miro je
dobio napad, oborio je sa komode ~a{e, nazvao nas banditima,
majku opsovao \ilasu i Matiji (ja sam u raspravi oko popova
mudro }utao, te bio po{te|en), poobarao sve kapute - ne u potrazi
za svojim, ve} onako - i uprkos mojim smirivawima, u pratwi
svoje konsternirane supruge napustio ku}u. Tome se vi{e nema {ta
dodati, osim da sam ja, bez ikakvih stvarnih razloga, poku{ao da
wegov postupak objasnim. Glavurti} je uvek govorio o tome da
ludilo vlada svetom. Sla`em se. Jedan od wegovih najvitalnijih
izvora je u qudima wegovog kova.
69.- 110Dr`avnik mewa poruke kao i pisac - samo ih upu}uje preko
policije.
70.- 111Teror koji pisci sprovode nad svojom okolinom dokaz je
wihove `udwe za mo}i. Slava je ovde samo zamena za vlast. Neko
ko `ivot provodi grade}i imaginarne svetove ne mo`e a da ne
oseti potrebu da bude graditeq i u ovaj stvarni ukqu~i.
71.- 112Povodom razgovora sa \ilasom (bele`nica od 3. januara).
Neko ko `eli vlast samo zato da bi ispravio (ne okajao, jer to je
stvar pona{awa pred Bogom a ne pred qudima!) pogre{ke svoje
biv{e politike - ta{t je u povratu. U tom novom svetu ko
garantuje da Savle opet ne}e postati Pavle, ili da Pavle opet
ne}e biti Savle? Ako takav ~ovek ka`e: "Jednom sam te{ko
105

Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)

Milovan \ilas. (Prim. prir.)
107
Mirko Kova~. (Prim. prir.)
108
Desa Trevizan. (Prim. prir.)
109
Qiqana Peki}. (Prim. prir.)
110
Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)
111
Ditto.
112
Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)
106

22

pogre{io, ali SAD sam, evo, duboko ube|en da sam u pravu" - samo
ponavqa pogre{ku koja ga je i prvi put odvela u greh. Svaka
pogre{ka najpre po~iwe od ~vrstog ube|ewa.
72.- 113Da li je RAZUMEVAWE proces, ~in ili program? (~in u
smislu otkrovewa.) Koliko mi vremena treba da razumem osobu
koju volim, onu koju cenim, onu koju mrzim ili koju prezirem? A
koliko }e na to razumevawe ~ekati osoba koju uop{te ne poznajem?
Da li je razumevawe oblast akcije ili reakcije? Ili samoakcije?
73.- 114Nisu re~i krive {to ih mi upotrebqavamo. Koliko re~i s
kojima ne zna{ {ta bi, a koliko onih koje {ta bi ne znaju sa
sobom?
74.- 115Gde prestaje moje pristajawe, a gde odricawe? ^ime sam ja u
stawu da vladam, {ta da kontroli{em, nad ~ime uticaj da imam?
Gde }u sebi re}i: "Gad si zato {to }uti{", a gde: "Gad si zato
{to si progovorio"?
75.- 116Toma u "Vremenu vaskrsewa". On vi{e ne}e verovati ali }e
biti ispod krsta na Jordanu i mo`da opet poverovati? Posle
Hristove - zapravo Simonove - smrti vrati}e se Toma svojoj
porodici koja }e u svemu videti jedan mladala~ki izlet, ali je
Toma postao konvertit, razo~aran doga|ajima na Golgoti on
progoni hri{}ane, pa ~ak i Jevreje, jer je mo`da u Titovim
legijama koje ru{e Jerusalim (?) U svakom slu~aju on je dobio
zadatak da uni{ti hri{}anski sabor na Jordanu. Odlo`io je
trenutak napada, jer je video HRISTA KAKO NOSI KRST. On ga
je jedini poznao. On opet IDE za wim. On jedini sluti {ta se
ovde zbiva. Da li je pomogao Hristu? Kako? Ako mu je pri{ao, da
kao Simon krst ponese, morao je grubo biti odbijen. Ne}e se vi{e
gre{na istorija ponoviti. Mo`da je vikao: "To je Hristos!" - a
batinali su ga kao svetogrdnika i smatrali ma|ioni~arevim
pla}enikom. Po{to je Hristos umro, {ta se doga|a? Da li legija
prema dogovoru na koji je Toma zaboravio - napada, nastaje klawe.
Hri{}ani se ne brane, a me|u wima u odrpanoj ode}i (da bi se
lak{e me|u wih uvukao) krste}i se, umire Toma, qube}i sandalu
vojnika koji ga je kopqem probo.

113

Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)

Ditto.
115
Ditto.
116
Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)
114

23

76.- 117Odnos izme|u jezika kao umetnosti i filmske a naro~ito

`ele-slike kao umetnosti, lapidarno bi se mogao definisati kao
odnos sposobnosti za selekciju koju ima dete i zreo ~ovek. Budu}i
predavan po poreklu, jezik se ve} razgrani~io na onaj kojim se
komunicira i na onaj kojim se umetni~ki izra`ava. Slika jo{ nije
dospela dotle. Jo{ se ne mo`e definisati {ta je tu znak za
komunikaciju jednog novog jezika, a {ta umetnost.

Gospo|a Qiqana Peki}, supruga Borislava Peki}a, pripremila je ovaj

dnevnik za KRITIKU etc. Urednici joj se zahvaquju.

117

Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)