F Sxiredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje se odnose na in list, servis, obezbedenje rezervnih delova i drugih proizvoda i obavezno atestiranje smologaciju) ne primenjuju se na robu carinskog porckla, proizvode amaterske ~ogracnje, upotretjavane, popravijanc i prepravljane proizvode, kao ina proizvode koji ‘ pojedinatno uvoze na zahtev i potrebe gradana. 16. Scandrarde za koje je propisana obavezna primena i propise donestne na osnovu ovog kona duZne su da primenjuju organizacije udruzenog rada: uw proizvodnji, preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova odnosno viSenju luga; 2. pri projektovanju, gradenju, upottebi, odréavanju, popravkama, prepravkama i eSLANKU Tadd, OULD hULTEenja Objckata, postrojenja, urodaj, opreme i drogih sredstava rada; 2) pri pakovanju, oznagavanju, obeleZavanju, deklarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, srevozu, skladistenju i Zuvanju proizvoda zuzetno od odredbe stava 1. ovog élana, onganizacija udruzenog rada moze, w obavijanju sje delatnosti, odstupiti od pojedinih ustova i zahteva odredenih jugoslovenskim ‘andardima dja je primena obavezna, odnosno od normi kvaliteta, w sluéajevima i pod -sjovima odredenim ovim zakonima, A ‘eganizacija udruenog rada duzpa je da pri obavijanju svoje delatnosti, u toku provesa , oherbeduje ispunjavanje uslova i zhteva odtedenth standradima éija je primena ‘ezaa i propisima donesenim na osnovu ovog zakons u pogledu karakteristika kvaliteta --fenja kontrole kvaliteta proizvoda, radova odnosno usluga. nizacija udraienog rada duina je da pre stevljanja proizvoda u promet na slovenskom t12i8tu proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredenim dima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona | ca \eru isi pod uslovima i na nagin koji su odredcni tim standardima, odnosno = rganizaciji nadleénoj za poslove standardizacije obrazloZenje i podatke na osnovu kojih se move oceniti osnovanost predloga, a po prihvatanju predloga duzan je da dostavi prednacrt odgovarajuéeg standarda, 26. Radi izrade nacrta i predioga jugoslovenskih standarda, u saveznioj organizwciji nadleZnoj za poslove standardizacije obramuju se komisije 2a standarde, a radi koordinacije strucnog, rada tih komisija - koordinacione komisije za odgovarajuéu oblast standardizacije. Komisje iz stava 1, ovog dlana su struéna radna tela savezne organizaciie nadledne 210 poslove standardizacije, tije Sanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom onganizacijom nadicinom za poslove standardizacije, na predlog zainteresovanih onganizacija, zajednica i organ. Komisie za standarde utvrduju nacrte jugoslovenskih standarda, razmatraju nisljenja, primedbe i predloge ut vezi s tim nacrtima i utvrduju predloge jugoslovenskih standarda, Koordinacine komisije staraju se o strucnom uskladivanju planiranja i rada komisije za standarde i uskladivanju rada tih komisija sa radom radnih tela strugnih medunarodnih “onganizacija za standardizaciju i daju miSljenje u vezi s uskladivanjem jugostovenskih standarda s medunarodnim standardima, Komisije iz stava 1. ovog dlana mogu funkeioneru koji rukovodi saveznom organizacijom nadleinom za poslove standardizacije davati struéna misljenja i predloge radi unapredivanja standardizacije, uk}jueujudi i predloge tehnickih preporuka predvidenih ovim zzakonom. Za Slanowe komisijo ir stavol. owog dlana mogu ao imenovati iotakenst ctrubajaci za odgovarajuéa podrudja, odnosno grane proizvodnc i uslunih delatnosti 21. Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na nagin koji svim zainteresovanim subjektima omoguéava da o njemu daju svoje mislienje, primedbe i predloge. Rok za razmatranje nacrta jugostovenskog standarda i za davanje misijenja, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavijivanja infirmacije o davanju nacrta jugoslovenskog standarda na diskusija, ako nije odreden duzi rok. 28, Propisi o jugostovenskim standardima objavijuju se u "SluZbenom lista SFRT', a jugoslovenski standardi u posebnom izcanju savezne organizacije nadledne za poslove standardizacije. zmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavijuju se kao dodatak uz posebno iadanje jugoslovenskih standarda. Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle?nom za_poslove standardizaciie. u sporazumu_ sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za poslove finansija. 29, Metodoloskim uputsivima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom zaposlove standardizacije ureduju se: natin sada radnih tela savemne organizacije nadlezne za poslove standardizacie, postupe! i strugna pravila procesa standardizacije, kao i nagin oznaéavanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglaSenosti s medunarodnim standardima. 2. INTERNI I GRANSKI STANDARDI 30. Organizacije udruzenog rada i zajednice organizacija udrazenog rada mogu donositi interne i granske standarde:= rrostvode, radove i usluge za koje nisu doneseni jugoslovensid standardi dija je =-aieci :fezna, odnosno propisi predvideni ovim zakonom; 3 + swente koji nisu utvrdeni jugoslovenskim standardom éija je primena obavezna. <=t=. sdnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi strovi od zahteva koji 3% usr: deni jugoslovenskim standardom éijaje primena obavezna ili propisom donesenim ‘xa :soo8u ovog zakona, da bi se postigao visi nivo kvaliteta proizvoda od propisanog, Rac: cpizacie, internim, odnosno granskim standardom move se utvrditi uziizbor delova 5 >pova proizvoda utvrdenih jugoslovenskim standardom Gija je primena obavezna, ili seem donesenim na osnovii ovog zakona. #:suxodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti oznageni -akom odgovarajuéeg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji su utvrdeni standardom. emi i granski standardi ne smeju se donositi = ometu robe i ustuge. primenjivati radi stvaranja prepreka u 3. Oryaznizacije udrugenog rada udruzene w zajednice na osnovu saveznog zakona radi cezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odredenih dclatnosti_ kao noloski jedinstvenih sistema od intercsa za celu zemlju, utvrduju svoje programe candardizacije i donose i primenjuju granske standard, kojima: definigu tipove objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada koje sriste u obavljanju svojih detatnosti; 2 _ureduju naéin organizovanja i vréenja stalne i povremene kontrole, odnosno pregieda = sjih kapaciteta i odréavanja tih kapaciteta; odreduju jednoobrazne radne postupke u obavijanju svoje delatnost soyima e se sluziti u obavijanju tih delatnosti; + odreduju tehniéke uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odréavanju objekata, laa, postrojenja, opreme i drugih sredstava rada kojima se slude u obavijanju svoje tnadti, adnosno koji luke korigéenju njihovih uchiga, » glediSta svoje dclatnosti, pecitiénih zahteva za obavijanje te delatnosti i zahteva za 2astita éovekove sredine. ~ ssladu s aktima koja, radi ostvarivanja tchnoloskog jedinstva, odreduju tipove objekata, ‘sstrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada, koje zajednice iz stava 1. ovog lana ste u obavijanju svoje delatnosti, te zajednice mogu utvedivati podobnost odredenih serigvoda za opremanje svojih kapaciteta i u tome izdavati odgovarajuéu potvrdu. Sesdnice iz stava 1. ovog Hana ostvaryje saradnju sa medunarodnim strugnim svacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim -carodnim organizacijama - u skladu sa saveznim zakonom. tvedujuobrasce smetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema informisanja 0 standardizaciji w = stickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i izvrfavanja medunarodnih obaveza -stitke Pederativne Republike Jugoslavije u pogledu informisanja u oblasti ie, organizacije i zajednice iz . 30. 131. ovog zakona, dune su da saveznojR organizaciji nadleinoj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno dostavijaju podatke 0 svojim programima standardizacije i 0 njihovom izvréavanju, u skladu s uputstvom iz Gana 29. ovog zakona koje donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadletnom za posiove standardizacije. IH. PROPISI 0 TEHNICKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTL 1 0 KVALITETU PROIZVODA I USLUGA 1, PROPISI 0 TERNICKIM NORMATIVIMA 33. Propisima o tehnickim normativima odreduju se tebnitki normativi, ukljuéujuéi norme kvaliteta materijala, konstrukeje i izrade proizvoda i norme kvaliteta radova, odnosno usluga kao i postupaka obezbedenje kvaliteta proizvoda i radova, odnosno usluga od kojih zavisi tehnitka i konstrukciona sigurnost, i to: 1) 2a izradu tehnike dokumentacije; 2) za izgradnju objekata, proizvodnju proizvoda i izvodenje radova, odnosno visenje usluga; 3) za puitanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno korikéenje, odravanje, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili kori8éenja odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada; 4) 2a rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odredenih proizvoda, skladistenja i Ewvanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skladiBtenje potencijalno opasnih materijala Propisima iz stava 1. ovog dana mote se odrediti 1) da se odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga stedstva rada mogu izgradivati, odnosno proizvoditi i koristti samo na csnovu tehnicke dokumentacije za koju je utvedeno da zadovoliava propisane uslove (odobrena tehnicka dokumentaciia): 2) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema ili druga sredstva rada moraju biti 1 toku izgradnje, odnosno proizvodnje, prometa i koriéenja snabdeveni odredenim ispravama; 3) da tipovi odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada ‘moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu; 4) sadr¥aj i natin vodenja, dopunjavanja i Euvanja tchnitke dokumentacije za objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga stedstva rada koja su u upotrebi; 5) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada pri predaji korisniies moraju biti snabdeveni propisanom tehnitkom dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za njih u tehnoloskom veku njihovog koriséenja moraju biti obezbedeni rezcrvni delovi, alat, pribor, struéno odrZavanje i popravke.13 > PROPISI 0 KVALITETU PROIZVODA I RADOVA, ODNOSNO USLUGA M Sresima o kvalitet proizvoda i radova, odnosno usluga odreduju se norme kvaliteta, esczpei i metode obezbedenja, ispitivanja i kontrole kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za ‘seszanje i ofuvanje propisanog nivoa kvaliteta pojedinih proizvoda i radova, odnosno iaga. >ropisima iz stava 1. ovog dana mote se odrediti i natin deklarisanja, oznatavanja, ‘cnosno obelezavanja proizvoda i radova, odnosno usluga, postupak sa proizvodima &ji ¢ sok upotrebe istekao kao i uslovi i zahtevi u pogledu namene, trajnosti, funkcionalnosti Sezbednosti pri upotrebi proizvoda, 4B ‘Ako za odredene proizvode i radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi tija je amena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizvodaékoj specifikaciji .ogu se odrediti: proizodi za koje je donotenje proiwodatke specifikacije obavezno; 2) clementi i podaci koje ta specifikacija mora sadr2avati; 3) nagin vodenja evidencije o donesenim proizvodackim specifikacijama u organizaciji cdruzenog rada. roizvodatka specifikacija iz stav 1. ovog lana je sastavni deo proizvodne dokumentacije ganizacije udruzenog rada, koja je duzna da tu specifikaciju donese pre pogetka izvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre podetka izvodenja radova ili videnja usluga prema takvoj specifikacij. Na zahtev nadleznog organa inspekcije, organizacija udruzenog rada duzna je da tom -ganu stavi na uvid proizvodacku specifikaciju iz stav 1. ovog élana. IV. ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA 1 NORMI KVALITETA 6. Drganizacija udruzenog rada mode, u proizvodni proizvoda za izvo7, kao i pri izvodenju adova i vrSenju usluga za stranog narucioca, odstupiti od jugoslovenskih standards dja «= primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim ‘e:peem, odnosno narugiocem. anizacija udruzenog rada mode u proizvodnji proizvoda, osim u proizvodnji semena sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja, pri izvodenju radova i vrSenju usluga ccstupiti od jugoslovenskih standarda Gija je primena obavezna i propisanih normi ‘eta proizvoda i usluga po prethodno pribavijenom odobrenju savezne organizacije =s:leine za poslove standardizacije, zbog supstitucije deficitarnih sirovina i materijala, 1¢ nove tehnologije ili kori8éenja sekundarnin sirovina,4 37. ‘Odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i norm kvaliteta u smislu alana 36. stav 2. ovog zakona daje sc na obrazlozeni zahtev proizvodaée, izvodaéa radova, odnosno viSioca usluga, za odredenu koliginu proizvoda, za odredeni period proizvodnje ili 2 izvodenje odredenih radova. Ako su u pitanju proizvodi ili radovi na objektima, postrojenjima, wredajima, opremi ili drugim sredstvima rade od posebnog interesa za narodnu odbranu, savezna organizacija nadicina za poslove standardizacije duzna je da u vezi sa zahtevom iz stava 1. ovog Gana pribavi misljenje Saveznog sckreterijata za narodnu odbranu. Savezna organizacija nadle2na za poslove standardizacije neée izdati odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kveliteta ako se takvim odstupanjem ugrodava Fivot izdravije judi, Covekova sredina ili interesi narodne odbrane i bezbednosti zemije Na proizvodima koji odstupaju: od jugostovenskih standarda j normi kvaliteta mora biti ‘oznagen bro} i datum odobreaja na osnionvu koga je odstupljeno od tih standarda i normi kvaliteta 38. Od jugoslovenskih standarda Gija je primena obaverna i od propisanih normi kvaliteta moze se odstupiti u proizvodnji ili uvozu proizvoda, pri izvodenju radova i vréenju usluge za potrebe oruzanih snaga Socijalistigke Feclerativne Republike Jugoslavijc, odnosno 2a potrebe organa i sluebi unutrainjih postova, pod uslovima i na naéin koji odredi savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim orgasiom uprave nadleénim za unutraénje posiove. MERE ZA OBEZBEDENJE KVALITETA I TEHNICKE I KONSTRUKCIONE SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA 1. ATESTIRANJE I ISPITIVANJE PROIZVODA. 39% Propisom o atestiranju proizvoda odreduju se osnovna pravila, uslovi i zabtevi 7a organizovanje i funkcionisanje sistema atestiranja proizvoda. Atestiranje proizvoda koji ne podlede obaveznom atestiranju (homologaciji) mogu visti ‘savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije ili organizacija udruzenog rad, ‘odnosno druga struéna institucija koju ona ovlasti, organizacije udruzenog rada i zajednice organizacija udrudenog rada, u skladu s odredbama ovog zakona propisa o atestiranju proizvoda i pravitima sistema atestiranja odredenog proizvoda ili grupe proizvoda. Pravila sistema atestiranja iz stava 2, ovog lana donose: savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije i organizacije udruzenog race ili poslovne zajednice organizacija tudrugenog rada, u skladu s ovim zakonom i propisom 0 atestiranju proizvoda iz stava 1 ovog Hana,15 Onganizacija udruzenog rada, odnosno zajednica organizacija udrubenog rada duzna je da sveznoj organizaciji nadlednoj 7a posiove standardizacije dostavi pravila sistema “Hestiranja koja je utvrdila, radi potvrdivanja i unoSenja podataka u jedinstveni sistem :nformisanja o standardizaciji u Socialistiskoj Federativno} Republici Jugoslaviji. 40. Propisom o obaveznom atestiranju (homologaciji) proizvoda odreduje se: standardi, propisi “i specifikacije na koje se ednosi atest o saobraznosti; postupak, natin i metode ispitivanja koji se primenjuju pri obaveznom atestiranju (homologaciji); izgled, elementi i nagin ranofenja na proizvod atestnog maka, odnosno homologacione oznake; vréenje kontrole saobraznosti, obim ispitivanja pri kontroli saobraznosti i utestalost te kontrole, kao i srienje nadzora. Atestiranie prnizvoda koji podle%e ohavernom atestiraniu (homologacii) vrSi savezna nganizacija nadleZna za poslove standardizacije, ili organizacija udrugenog rad, odnosno ruga strutna institucija koju ona ovlasti (u daljem tckstu: ovlaSéena organizacija), ako ovim zakonom 2a odredene proiavode specifigne namene nije drukéije odredeno. al. test 0 saobraznosti je isprava kojom se, na osnovn izvestaja 0 ispitivanju proizveda, potvrduje da je proizvod na propisani nacin ispitan i da ispunjava uslove i zahteve ‘xiredene odgovarajucim standardima, propisima ili specifikacijama, Sastavni deo atesta o saobraznost je izvestaj 0 ispitivanju proizvods, odnosno saopitenje > homologacifi proicvoda Atest o saobruznost i izvestaj o isptivanju proizvoda, odnosno saopstenje o homologaciji >proizvoda izdaje organizacije izajednica koja, u skladu s odredbama ovog zakona i propisa Yonesenih. na osnovu ovog zakong, visi atestiranje, odnosao obavezno atestiranje ‘homologaeiju) proizvoda, na obrascu Zi oblik i sadréaj utvrduje savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije, 2. FIOWWOL Koji podlezu obaveznoi atestirayju (omvlygaiji) uavojs se oenediti sropisanim atestnim znakom, odnosno homologacionom oznakom, Proizvodi koji ne podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji), za koje je iadat atest o obraznost u skladu s pravilima sistema atestiranja, oznaéavaju se znakom suabraznosti soi je utveden tim pravilima, pod uslovima i na natin koji su odredeni tim pravilima. a. stiranje proimvoda vidi se na zahtey organizacije udruzenog rada koja proizvodi ili anizacije udrwzenog rada koja proizvod stavlja u promel. gnizacija udruzenog rada duima je da pribavi atest 0 saobraznosti za proizvod koji s-Jleze obaveznom atestiranju (homologacij) zsikove atestiranja proizvoda snosi podnosilac zahteva za atestiranja proizvoda 4 Alestiranje proizvoda viii se na jedan od slededih nadina:16 1) ispitivanjem tipa; 2) ispitivanjem tipa, uz naknadnu provera kontrolnim ispitivanjem wzoraka uzetih sa wit 3) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem uzoraka uzetih iz organizacije udruzenog rada - podnosioca zahteva za atestiranjem; 4 fanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem uzoraka uzetih sa trailta i iz organizacije udruzenog rada - podnosioca zahteva za atestiranjem; 5) ispitivanjem tipa, uz ocenu i pribvatanje sistema kontrole kvaliteta u organizaciji vudnifenog rada, uz naknadnu proveru kontrole kvaliteta u organizaciji udreéenog rada i ispitivanjem uzoraka uzetih sa tr2i8ta | iz organizacije udrusenog rada - podnosioca zahteva za atestiranje proizvoda; 6) avenjivanjem kontrole kvaliteta 1 organizaciji ndrFenng radia i njenim prihuntanjem: 7) ispitivanjem proievoda po serijama, grupama, Sarzama ili na drugi odgovarajuGi nadin; 8) ispitivanjem svih (100%) proizvoda. 45, Na proizodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se viiti nikakve izmene u pogledu matcrijala, konstrukeije ili druge izmene koje mogu uticati na promenu svojstava, karakterisika ili kvaliteta proizvoda. Za proizvod na kome su iene izmene u smistu stav 1, ovog dana nakon izdavanja atesta o saobraznosti ne moze se koristiti taj atest o saobraznosti, niti se proizvod moze cenaéavati atestnim znakom, homologecionom oznakom ili drugim znakom saobraznosti 46. Ako atestiranje proizvoda vr8i savezna organizacija nadie2na za poslove standardizacije, ispitivanja koja se vrSe u okviru postupka atestiranja mogu se ohavijaté kod proizvodata. ‘Nadzor nad ispitivanjem proizvoda kod proizvodaéa vréi ovlaSéeni strutni radnik il struéna komisija savezne organizaciie nadleine za poslove standardizacije 47, Savezna organizacija nadicina za poslove standardizacije mode ovlastiti za atestiranje ili za ispitivanje proizvoda i obavijanje strugnih i tehni¢kih poslova neposredno povezanih sa tim ispitivanjem organizaciju udruzenog rada ili drugu strunu instituciju koja obavija ‘odgovarajuéu delatnost u Socijalistiékoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i koja ispunjava propisane uslove za pouzdanost rezultata ispitivanja i priznavanje rezultata ispitivanja, ReSenje kojim se organizacija udruzenog rada ili druge struéna institueija ovlaiéuje u smishi stava 1, ovog dana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardiz 48. Propisom o uslovima koje mora ispunjavati ovlasGena organizacija odreduju se uslovi i zahtevi za pouzdanost i priznavanje rezultata ispitivanja, a narodite: 1) uslovi i zahtevi u pogledu organizacije rada i obezbedenja kvaliteta usluga, struénihce ‘cacrova, opreme za ispitivanje i merenje i njeno odrfavanje u ispravnom stanju; postupei za davanje oviaiéenja i viSenje nadzora, kao i postupci i metode koji se amenjuju pri proveravanju pouzdanosti rezultata ispitivanja; zahtevi u pogledu objektivnosti ispitivanja. 49. Savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije vrbi nadzor nad ovlaiGenim organizacijama u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova i obavijanja posiova za koje su te onganizacije ovlaséene i daje im uputstva za obavljanje tih poslova (Ovlaiéena organizacija duzina je da obezbedi trajnost podataka o atestiranim, odnosno sspitivanim proizvodima. 50. Oviaséena organizacija du2na je da saveznoj organizaciji nadicinoj za postove standardizacije omoguéi nesmetano vréenje nadzora iz Elana 49. ovog zakona. Ako savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije u vréenju nadzora iz Gana 49. ovog zakona utvrdi da ovlaiéena organizacija ne ispunjava neki od propisanih ustova 2 obavijanje poslova za koje je oviaiéena, reSenjem éc utvrditi nedostatke i odrediti rok uu kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. Ako ovla8éena organizacija u odredenom roku ne postupi po resenju iz stava 2, ovog dlana ili ako savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije u vrSenju nadzora iz Alana 49. ovog zakona utvrdi da ovlaéena organizacija ne obavija poslove za koje je ovlaséena u skladv s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovi ovog zakona ili uputstvima savezne organizacije nadiczne za poslove standardizacije, oduzeée reSenjem to} organizaciji dato ovlaSéenje SI. Organizacija udruzenog rada koja proizvodi, odnosno koja stavlja u promet atestirane proizvode duzna je da savezno} organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije, odnosno ovla8éenoj organizaciji omogu¢i nesmetant kontrol saobraznosti proizvoda koji podiede obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propisana. Ako se kontrolom saobraznosti utvidi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno worku, savezna organizacija nadledna za poslove standardizacije, odnosno ovlaiéena organizacija reSenjem utvrduje u Gemu i u Kojoj meri proizvod nije saobrazan atcstiranim tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti. ‘Ako organizacija udruzenog rada iz stava 1. ovog élana ne postupi po reBenju iz stava 2. ovog dlana, savezna organizacija nadleéna za poslove standardizacije, odnosno ovlaiéena organizacija reSenjem Ge ponistti atest o saobraznosti tog proizvoda. Kontrola saobraznosti proizvoda koji ne podleze obaveznom atestiranju (somologaciji) vr8i se pod uslovima i na natin koji su odredeni pravilima odgovarajuceg sistema atestiranja. 32. Spisak ovlaiéenih organinzacija | organizacija kojima je oduzeto ovlaséenje objavjuje se wu "Sluzbenom glasniku SFRI do 2018 Retenja iz Gana 47, Gana 50. stav 3, i lana 51. stav 3. ovog zakona objavijuju se u informativnim glasilima savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije. 53. Zabranjeno je koristenje atesta o sacbraznosti i ounetavanje proizvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na asnov ovog zakona. 2. PRIZNAVANJE ISPRAVA O SAOBRAZNOSTI I KVALITETU PROIZVODA I USLUGA IZDATIH U INOSTRANSTVU 54. Atest 0 saobraznosti, izveitaj 0 ispitivanju proizvoda, saopitenje o homologaciji i druge odgovarajuce isprave 0 saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalistigkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledecim slutajevima i pod sledecim uslovima: 1) ako je medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistitku Federativau Republiku Jugoslaviju predvidena obaveza zemalja ugovornica da medusobno priznaju te isprave izdate u bilo kojoj od zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora; 2) ako su ove isprave izdate u okviru medunarodnih sistema atcstiranja, priznavanja rozultata ispitivanja ili drugih medunarodnih sistema obezbedenia kvaliteta u skladu s pravilima tth medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije élanica tih sistema; 3) Ako je izvestaj 0 ispitivanju proizvoda, u smislu odredaba Glan 18, stav 3. ovog zakona, izdala strana organizacija koja obavija odgovarajuéu deltnost u inostranstvu, koja ispunjava uslove za priznavanje rezultata ispitivanja u prometu robe i usluge. 3. TEHNICKI NADZOR 55. ‘Tehnigki nadzor nad postrojenjima, uredajima, opremom i drugim sredstvima za rad w ‘objektima i prostorima ugrozenim cksplozivnim i zapaljivim smeSama gasova, pare i praSine ii ftetnim zragenjima i drugim sli¢nim opasnostima, kao i ugradenim instalacijama 2a ta postrojenia, uredaje, opremu i druga sredstva rada (u daljem tekstu: specifiéna prema) obubvata: 1) odobravanje tehniéke dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifigna oprema i material, delovi i sklopovi za njenu izradu, odnosno na osnovu koje se izvode ugradene instalacije;, 2) odobravanje iztade specifitne opreme na osnow ispitivanja tipa; 3). nadzor nad proizvodnjom specifiénr opreme i materijala, delova i sklopova za njenu inradus; 4) nadzor nad ispitivanjem specifiéne opreme i materijala, delova i sklopova za tu opremu;5) nadzor nad izvodenjem radova na postavijanju instalacija i ugradnjom, odnosno montazom specifigne opreme na mestu korigéenja; 6) pregled postojece specifigne opreme u upotrebi kod korisnika; 7) nadzor nad odréavanjem specifigne opreme u upotrebis 8) nadzor nad izvodenjem popravki, prepravki i nad obnavijanjem specifitne opreme. 56. Specifigna oprema u upotrebi kod korisnika podicze osnovnom, redovnom, kontrolnom i vanrednom pregledu. Osnovni pregled se vii ako tip specifiéne opteme nije bio atestiran, odnosno ispitan i odobren za upotrebu; ako nije vrSen tehni¢ki nadzor, ako se menja namena ili se prosiryju apaciteti ugroZenih objekata ili prostora ili ako se vi8e vece popravke i prilagodavanja specifigne opreme kojima se menjaju konstrukcine osobine, svojsiva i karakteristike le opreme. Redovnim pregledom se utvrduje da li stanje specifiéne opreme odgovara uslovima i zahtevima odredenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledista tehnitke i Konstrukcione sigumosti i obezbedenja kvaliteta. Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odrZavanje specifiéne opreme u ispraynom stanju za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima njenog kori8éenja, Vanredni pregled se vi8i: posle pretrpljene havarije; na zahtev nadleznog organa ingpekeije; poste vecih popravki i prepravki za koje se ne zahteva osnovni pregled i na zahtev korisnika specifiéne opreme. 37. Tehnitki nadzor obavija savezna organizacija nadlezna 2a poslove standardizacije ili strugna institucija koju ona ovlasti Na ovladéivanje, prava i obaveze, rad i madzor nad radom ovlaséene strane institucije shodno se primenjuju odredbe &l. 47. do 50. i Slana 52, ovog zakona, ‘kovi rada struénjaka koji viSi tehni&i nadzor padaju na teret savezne organizacije dleine za poslove stndardizacije. skovi ix stava 3. ovog Clana naknaduju se ovlaséenoj struénoj instituciji w iznosima "denim ugovorom. 58. U velenju tehnigkog nadzora savezna organizacija nadlczna za poslove standardizacije, ‘dnosno ovlaééena struéna institucija ima pravo i duznost: 1). da zahteva izmene u tehnigkoj dokumentaciji radi usaglaSavanja te dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledista tehnigke i konstrukcione sigurnosti i obezbedenja kvaliteta; 2) da zahteva dopunu nepotpune tehnigke dokumentacije; dda viSi nadzor iz Glana 55. ovog zakona i preglede iz @lana 56. ovog zakona; da proiaodata, izvodata radova, visioca usluga i korisnika specifiéne opreme _puzorava na nedostatke koje zapazi pri vréenju tehnitkog nadzora i izdaje struéna20 uputstva za otklanjanje tih nedostataks, polazeéi od zahteva tehnigke i konstrukeione sigurnosti obezhedenja kvaliteta; 5) da prema konkretnim uslovima kori8éenja specifiéne opreme u odredenom objektu, odnosno prostoru izdaje struéna uputstva za reZim upotrebe, nacin odréavanja i veSenja tehnitke kontrole te opreme; 6) da saraduje s nadleinim organima tehnigkih i drugih inspel tehnigkog nadzora, ja v vedi sa vrienjem 59. Proizvodat specifitne opreme, izvodaé radova, vrilac usluge, organizacija koja visi ispitivanje, woznik ili investitor duZni su da podnest prijavu © proizvodnyi specifiéne ‘opreme, izvodenju radova, odnosno pruzanju usluga u vezi sa specifignom opremom, ispitivaniu specifiéne opreme, odnosno o wou specifiéne opreme za koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehnicki nadzor. Podnosilac prijave iz stava 1, ovog lana, a korisnik specifiéne opreme ako se tehnitki nadzor vrii po zahtevu nadletnog organa inspekcije, duzan je da ovlaiéenom radniku savezne organizacije nadiezne za posiove standardizacije, odnosno ovlaséene struéne institucije omogudi nesmetano vrSenje tehnigkog nadzora. 60. Propisima o tehni¢kom nadzoru odreduje se naroéito: specifiéna oprema nad kojom se visi ‘tchniéki nadzor; postupak i nagin vréenja tehnigkog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehnigkog nadzora; obim tehnitkog nadzora, zavisno od vrste specifiéne opreme i uslova pod kojima se ona koristi; rokovi u kojima se vrie pojedini poslovi tehni¢kog nadzora; saéinjavanje i dostavdjanje Zapisnika o iavrSenom tehnickom nacizory i podaci koje zapisnik mora sadreavati. Propisima iz stava 1. ovog Gana mode se odrediti i nagin vodenja evidencije { obavijanje stmutnib i tchnitkih poslova u vezi s vrSenjem tehnigkog nadzora. 4. UPOREDNA ISPITIVANJA 61. Uporedna ispitivanja proizvoda i usluga iste viste i namene, radi ocenjivanja kvaliteta i saopitavanja javnosti rezultata ispitivanja ili rada javnog nagradivanja proizvodats, odnosno proiavoda koji je na osnovu takvog ispitivanja ocenjen kao najkvalitetnji, visi se 1a inicijativu onganizacija udruZenog rada, drustvenih organizacija, organizacija potrosaéa ili dugih samoupravnih organizacija i zajednica, pod uslovima i na natin koji su jugoslovenskim standardima ii propisima donesenim na osnovu ovog zakona odredeni za ispitivanye odgovarajuzih proizvoda, Uporedna ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i, industrijskih proizvoda opste upotrebe visi se pod uslovima i na naéin Koji su 2a ispitivanje Uh ‘proizvoda odredeni jugoslovenskim standardima, propisima donesenim na osnovu ovog zzakona i propisima o 2dravstveno} ispravnosti tih proizvoda.§. TEHNICKO UPUTSTVO, UPUTSTVO ZA UPOTREBU, SERVIS 1 REZERVNI DELOVI 2. ‘Tehnitki sloZeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehniékim uputstvor, a proizvodi Sja Jredena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost za korisnika, droga lica il €ovekovu sladGene servisere j triéte redovno snabdeva potrebnom vrstom i koliginom rezervnih jova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehni&ki slozeni proizvod ne mote koristit rema svojoj nameni. Propisom donesenim na osnovii ovog zakana mogu se za odredene poizvode odrediti :*kovi obezbedenog servisiranja i snabdevanja rezervnim delovima, priborom i drugim s:oizvodima bez kojih sc oni ne mogu koristti prema svojoj nameni, rokovi u kojima se vis, odnosno ovlaieni serviser mora odawali zahtevu korisnika proizvoda za usluge anja, odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te ushige moraju izvriti2 6. GARANTNI LIST 64. Prozvodi odredeni propisom donesenim na osnova ovog zakona moraju biti snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadréava sledeée elemente i podatle: 1) firmy, odnosno naziv i sediste davaoca garancije; 2). podatke 0 proizvodu kojima se identifikuje proizvod;, 3). izjava o garaneiji i uslovima garancije; 4) trajanje garantnog roka; 5) firmu, odnosno naziv i sediste organizacije udruzenog rada koja je proizvod prodala nna malo, datum prodaje, petat i potpis ovlaiéenog radnika, a ako su u pitanju postrojenja, turcdaji, oprema i druge sredatva rada - firmu odnoano nasiv i veditte ieporudioca, datum pustanja u pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis oviaéenog radnika. Propisom iz stava 1. ovog dlana odreduju se proizvodi za koje proizvodaé, wvoznik, ‘odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno 2a ispravno funkcionisanje proizvoda, obezbediti servis 2a odrdavanje i popravke i sabdevanje rezervnim delovima w garantnom roku, najmanje trajanje garantnog roka i rok u kome je davalac garancije duzan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke proizvoda, ili da neispravan proigvod zameni istim takvim novi i ispravaim proizvodom, ‘Troskovi materijala, rezervnih detova, rada, prenosa i prevaza proizvoda koji nastaju pri otklanjanju kvarova, odnosno zameni proizvoda novim proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije 7. DEKLARISANJE, OZNACAVANJE, OBELEZAVANJE 1 PAKOVANJE PROIZVODA 65. Pod deklarisanjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se navodenje podataka ojima se identifikuju proizvodi, njihova usaglasenost sa standardima i propisima, karakteristike i proizvodaé, odnosno organizacija udruzenog rada koji proizvod stavlja w promet na tr#iéty, i fo: na ambalaZu, na originalnom pakovanju, na proizvodu, na nalepnici ina privesnici na proizvodn ili uz proizvod. Pod oznagavanjem, odnosno obelezavanjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se nanogenje na proizvode, ambalazu, pakovanje, nalepnice, privesnice ili nanofenje na drugi odgovarajuéi natin znakova saobraznost ili drugih znakova i oznaka odredenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odredenih tehnikih Karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obcledja i simbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbota za nagin rukovanja potiljkama pri transportu, prenosu ili prevozn i rukovanja proizvodima pri skladi8tenju i uvanju, kao i snabdevanje proizvoda tablicuma sa saopStenjima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na Copasnost i postupku u slugaju nezgode. .66. P:apisom o deklarisanju, oznaéavenju, odnosno obelezavanju proizvoda iti drugim zropisom donesenim na osnove ovog zakona mogu se, za odredene proizvode radove ili luge, odrediti natin deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno nagin oznatavanja ili clezavanja, kao i tehniki uslovi i zahtevi u pogledu nanodenja tih oznaka ili obelezja 2 proizvode, ambalaéu, pakovanje i dr. i natin njihovog nanoSenja. 67. Pzopisom © pakovanju proizvoda ili drugiom propisom donesenim na osnovu ovog zakona reduju se proizvodi koji moraju biti na odreden naéin upakovani, uslovi i zahtevi u pogledu natina pakovanja kolitina proizvoda u pojedinaénom ili zbirnom pakovanju, ‘erijala za pakovanje i njihovih karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi pizaciju sredstava za pakovanje, ambalazu i za originalna pakovanja. Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi koji su pre -vijanja u promet na tr2istu upakovani na natin koji osigurava da se sadrZaj pakovanja se mode izmeniti, utrositi, odaosno upotrebiti bez. otvaranja ili ofteéivanja pakovanja, a = cilju da se tako upakovan proizvod ponudi nepostednom potroaéu, odnosno korisniku. VI. STANDARDIZACIJA U ORUZANIM SNAGAMA SOCIJALISTICKE, FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE ZASTITE I ZA POTREBE. ORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA 68. specifiéne potrebe oruzanih snaga Socijalisticke Federativne Republike Jugostavije ~rsebnim propisima uredujy se: delatnost standardizacie i postupak pri donoSeniu i objaviivanju standarda narodne rane i Grugih akata standardizacije u oruzanim snagama za sredstva naoruzanja i vojne me, kao i za material, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga stedstva iskijizivo liebe onuzanih snaga, 2 atestiranje proizvoda koji sluze iskljutivo za potrebe oruzanih snaga; sNenje tehnitkog nadzora w pogledu specifiéne opreme u ugrozenim objektima i cevsiofima za proizvodnju sredstava naoruZanja i vojne opreme i drugim objcktima i orosorima iskljutivo za potrebe oruzanih snaga. = di aarodne odbrane obavezno se primenjuj ~ itiéne potrebe civilne zastite i sistema osmatranja i obavestavanja poscbnim va uredluju se: dardi, tehnigki normativi i norme kvaliteta 2a materijal, objekte, postrojenja, = opremu i droga sredstva civilne zastite i sredstva osmatranja i obavestavanja;24, BO 2) atestiranje proizvoda za potrebe civilne zastite i sredstva osmatranja i obaveitavanja 70. Za specifiéne potrebe organai sluZbi unutrafnjih postova, poscbnim propisima ureduju se standardi, tehni¢ki normativi,norme kvaliteta i atestiranje materijala, objekata, postrojenja, turedaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskljuvivo za potrebe organa i sluzbi tunutranjih poslova. VII. MEDUNARODNA SARADNJA I INFORMISANJE U OBLASTI STANDARDIZACIJE n. Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje s medunarodnim “onganizacijama u oblast standardizacije i u svom delokrugu wr8i poslove koji se odnose na pripremanje, zakljucivanje i iavavanje medunarodaih ugovora Savezna organizacija nadleéna za postove standardizacije saraduje s medunarodnim strugnim organizacijama za standardizaciju i uéestvuje w radu organa i radnih tela thh organizacija dja je Clanica, ukljuéuje se u medunarodne sisteme atestiranja, priznavanja recultata ispitivanja i obezbedenja kvalitets i sprovodi ih u skladu s odredbama ovog zakona, pri 8emu saraduje sa zainteresovanim organizacijama udruzenog rad, zajednicama onganizacija udrizenog rada, privrednim komorama, strunim drustvenim organnizacijama i organima uprave. 2. Savezna organizacija nadleZna7a postove standardizacije obezbeduje informisanje u oblasti standardizacije: 1) uéeSem u medunarodnom sistemu informisanja o standardizaciji (ISONET). 2) informativnim glasilima i kataloskam 1 drugim puoiikacjama koje iauaje, 3). izdavanjem tehnigkih preporuka; 4) prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisnika informacije; 5) dostavijanjem radnih i drugih materijala u ckviru postupka programiranja standardizacije, planiranja, izrade i donosenja jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom, medunarodnih standarda i pravila‘ standarda medunarodaih Sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja i obezbedenja kvaliteta, kao i radnih i drugih materjala uw okviru drugih oblike medunarodne struéne saradnje wu blasti standardizacie. Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog lana osim korisnika Kojima savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije takve informacije materijale dostavija po sluzbenoj duznosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnigkih preporuka, plaéaju za te informacje i materiale odredenu naknadu.25 Visinu naknade iz stava 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkeionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadieZnim za poslove finansija, VII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE 2B. Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz &i. 68. i 70. ovog zakona, vise nadleéni organi inspekcije u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama i Savezni tZigni inspektorat sagiasno saveznorn zakonu. Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona kojima se ureduju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe Jugoslovenske narodne armjje, odnosno narodne odbrane vrai Savezni sekretarijat za narodmu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu vrSi nadzor i nad primenjivanjem propisa z lana 68. ovog zakona i tehnigki nadzor iz lana 68. stav 1. tagka 3. ovog zakona. Inspekeijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz lana 70. ovog zakona vi8i savezni organ uprave nadleZan za unutrasnje poslove, 74, Ako pri véenju nadzora nadlcini organ inspekeije utvrdi da nisu primenjeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredi¢e reSenjcm organizaciji udruzenog rada koja nije primenila te propise da u odredenom roku obavijanje svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima, ‘Ako pri viienju inspekeijskog nadzora nadleZni organ utvrdi da proizvodi, radovi ii usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usled toga postoyi opasnost po Zivot i zdravije Ijudi i govekowu sredinu ili moguénost nastanka znatne materijalne Stete, donece refenje kojim 66 sebraniti proizvodnju taleih proizvoda, odnosne dalje izvodenje radova ili venje usluga, 15. ‘Ako pri vigenju inspekeijskog nadzora nadle2ni organ utvrdi: da proizvodi koji su stavljeni 1 promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona, odnosno intornim standardima, granskim standardima ili proizvodazkoj specifikeciji po Kojo) su proizvedeni; da nisu na propisani natin upakovani, deldarisani, oznateni, odnosno obeledeni; da nisu snabdeveni propisanim ispravama; da za njih, suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbedeni servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez. kojih se tehnizki sloZeni proizvodi ne mogu koristti prema svojoj nameni, da nisu snabdeveni tchnitkim uputstvom, odnosno uputsivom za upotsebu, ili da su snabdeveni netatnim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti suprotno odredbama ‘ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, doneée resenje kojim 6e zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne otklone.* ME SPRAVE 0 OVLASCENJU ZA VRSENJE NADZORA ~ Saszcrs ssvemne organizaciie nadlezne za poslove standardizacije, lanovima struéne socaze savezne organizacije nadlezne 22 poslove standardizacije i radnicima ovlaizene scacije koji vrSe nadzor iz &l. 46, 49, 51, 55. 1 56. ovog zakona; izdaje se sluZbona acija za visenje tog nadzora Slusbenu legitimaciju iz tava 1. ovog élana izdaje savezna organizacija nadlezna za poslove stondardizacije, Propisom o stuzbenoj legitimaciji iz stava 1. odreduju se sadrdina, obrazac, izdavanje i korilgenje te legitimacije i vodenje evideneije o nj X. KAZNENE ODREDBE 1. Novéanom Kaznom od 500.000 do 4,000,000 dinara kazniée se za privredni prestup orgunizacija udruzenog rada ili drugo pravno pravno lice: 1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propisc donesene na osnovu ovog zakona u proizvocinji preradi i doradi proizvoda i pri iavodenju radova, odnosno vréenju usluga; pri projekiovanju, gradenju, upotrehi, odréavanju, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno kori8éenja objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovanju, ona€avanju, obeleZavanju, deklarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, prevoru, skladistenju i Guvanju proizvoda (lant6. stavi.); 2) ako pri obavijanju svoje delatnosti, u toku procesa rada, ne obezbedi ispunjavanje uslova i zahteva odredenih standardima éija je primena obavezna i propisima donescnim na vouvvu uvug atkuw u pogledu Karakteristka kvaliteta 1 vrsenja Kontrole Kvaliteta proizvoda, radova i usluga (lan 17); 3) ako pre stavijanja proizvoda u promet na jugoslovenskom trZigtu ne proveri da ti proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako tu proveru ne izvi8i pod uslovima i na natin koji su odredeni tim standardima, oxinosno propisima (Aan 18, stav 1); 4) ako za proizvode i radove, odnosno usluge za koje je to odsedeno propisom o obaveznoj proinvodackoj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju (Slan 35. st. 1. 42); 5) ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podleze obaveznom atestiranju (homotogaciji) - (lan 43. stav 2); 6) ako koristi atest 0 saobraznasti i ozmaéava proivode znacima saobraznosti suprotno odredbma ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (élan 53); 7) ako ne podnesc prijavu o proizvodnii specifiéne opreme, izvodenju radova, odnosno pruzanju usluga u vezi sa specifiénom opremom, ispitivanju ili uvozu specifiéne opremea +2 koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniéki nadzor (élan 59. sav 1); $1 ako tehnigki slozen proizvod nc snabde tehni¢kim uputstvom, ili ako peoizvod dija “dredena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lca ili Covekovu sredinu ne saabde uputstvom za upotrebu (Elan 62, stav 1); ako za tehnitki sloZene proizvode ne utvrdi i u tehniékom uputsivu ili deklaraciji ne cavede rok obezbedenog servisiranja ili rok snabdevanja tréiita ili ako svoje servise, >siaiéene servisere i tte ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koliGinom rezervnih zelova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehnigki sloeni proizvod ne moze koristiti prema svojoj nameni (Alan 63. st. 1. 14); ) ako za proizvode za koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona ne izda garantni lst, ii ako u garantnom roku ne obezbedi za te proizvode servis snabvdevanje rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne xkloni kvarove i nedostatke proizvoda ili neispravan proiavod ne zameni istim takvim aovim i ispravnim proizvodom (élan 64). Za radnju iz stava 1, ovog dana kaznige sc za privredni prestup novanom kaznom od £50,000 do 1,000,000 dinara i odgovorno lice u organnizaciji udruzenog rada ili drugom pravnom licu. 78. Novéanom kaznom od 250.000 do 1,500.00 dinara kazniée se za prekrSaj organizacija -cdrudenog rada ili drugo pravno lice: 2) ako nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid izveitaje o -spitivanju proizvoda radi proveravanja da li prokzvod odgovara uslovima i zahtevima -dredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (Glan 18. stav 4); 2) ako saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije ne dostavi podatke o ptoizvodatku specifikaciju (Elan 35. stav 3); +) ako odstupi od jugoslovenskog standarda dia je primena obavezna ili od prpisanih nomi kvaliteta bez prethodno pribavijenog odobrenja savezne organizacije nadledne za poslove standardizacije (San 36. stav 2); 5) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta ne sznaéi broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstupljeno od tog standarda, odnosno sormi kvaliteta (Zan 37. stav 4); 45) ako saveznoj organizaciji nadleénoj za poslove standardizacije ne omoguéi nesmetano srenje nadzora iz lana 49, ovog zakona (Blan 50, stav 1); *)_ ako saveznoj organizaciji nadle2noj za poslove standardizacije, odnosno ovladéenoj organizaciji ne omoguéi nesmetanu Kontrolu saobraznosti proizvoda koji, podleze obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propisana (lan 51. stav 1); 5)_ako ovlaienom radniku savezne organizacije nadle3ne za poslove standardizacije, ‘odnosno ovlaséenom radniku strune institucije ne omoguéi nesmetano vrienje tehnigkog28. nadzora (Elan 59. stav 2), Za radnju iz stava 1. ovog Tana kazniGe se za prekr¥aj novéanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji udruzenog rada ili drugom pravnom licu. 79. Za radnju i Slana 77, ovog zakona kazniée se za prekréaj pojedinac koji samostaino obavija delatnost liénim radom sredstvima u svojini gradana, novéanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Za radnju iz Gana 78. ovog zakona kazniée se za prekréaj pojedinac koji samostalno cobavija delatnostlignim radom sredstvima u svoj gradana, novéanom kaznom do 45.000 dinara. XI. OVLASCENJA ZA DONOSENJE PROPISA 80. Oviadéuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (lan 23); obaveznoj proizvodackoj specifikaciji (an 35); atestiranju proizvoda (lan 39); obaveznom atestiranjut {homologacii) proizvoda (Glan 40); uslovima koje moraju ispunjavati organizacije uudruzenog rada, odnosno druge struéne institucije oviaSéene za atestiranje, odnosno ispitivanje proizvoda (alan 48); tehnigkom nadzoru (lan 60); blizem sadr2aju tehni¢kog, uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (Glan 62); obezbedenom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim proizvodima (an 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (lan 64); deklarisanju, oznaéavanju, odnosno obeleZavanju. proizvoda (Gan 66); pakovanju proizvoda (an 67) i sluzbenim legitimacijama lica koja vrSe nadzor (Elan 76). 81. Uviascuje se tunketoner Koj rukovod! seveznom organizacyjom nadieznom za posiove standardizacije da, uz prethodno pribavijeno miiljenje zainteresovanih saveznih organa uprave, donese propise o tehnikim normativima (len 33) i propise 0 kvalitctu proizveda, radova i usluga (lan 34), Izuzetno od odredbe stava 1. ovog dana, propise 0 tehnitkim normativima (lan 33), delu koji se odnosi na tehnitke normative koji mogu biti od uticaja na bezbednost Zivota i zdravija radnika na radu i propise o kvalitetu Zivotnih namirnica (lan 34), u delu koji se odnosi na sastav Zivotnih namimica koji ima uticaj na biolo8ku vrednost namirniea, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleinom za poslove standardizacije, u sporazunnu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za poslove zdravstva 82. (OvlaSéuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave, nadleénim za poslove poljoprivrede da donese propise o kvalitetw semen i sadnog materijala poljoprivrednog29 1 Sumskog bilja (lan 34), 83. Ovlaséuje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise 0 delatnosti standardizaeije i postupku donosenja i objavijivanja standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u orwzanim snagama za sredstva naoruzanja i-vojne opreme, kao i za matenjal, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskljutivo za potrebe oruéanih snaga i veéenju tehnivkog nadzora u pogledu specifitne opreme u objektima i prostorima koji sluze iskjutivo za potrebe oruzanih snaga (élan 68). 84, ‘Ovlaiuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlednom 2a poslove standardizacije da, w sporamumi sa savernim cekretaram 7x naradna odbrane, donese propise o standardima, tehnigkim normativima i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atcstiranju (homologaciji) za materijal, objekte, postrojenja, urcdaje, opremu i druga stedstva za specifigne potrebe civilne zaiite i sistema osmatranja i obavestavanja (lan 69). 85. (Ovlaiéuje se funkcioner koji nukovodi savernim organom uprave nadleZnim za unutranje poslove da donese propise o standardima, tehnigkim normativima, normama kvaliteta alestiranju proizvoda, odnosno sredstava i opreme za rad organa i sluzbi unutrasnjih poslova (élan 70). XII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE 86. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vati Zekon o standardizaciji ("Sluzbeni list SERS", br. 38/77 1 11/80). Propisi doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladiée se s odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 87. ‘Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Stuzbenom listu SERJ".ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJI 1. U zakomu o standardizaciji (‘Sluébeni list SFRI’, br. 37-38) dan 1. stay 1. na oba mesta, pose redi: "proizvoda" dodaju se zarez i ret: "robe". U stavu 2. tatka 2. reé: "radova’ zamenjuje se redju: "robe". U tatki 3. redi: "govekove sredine, biljnog i Zivotinjskog sveta” zamenjuje se retima: "Zivotne sredine’ U tai 5. red: "protzvoda” zamenjuje se redju: "robe". U taki 6. reé: “radova" zamenjuje se redju: "robe". U tavki 7, na kraju, tatka se zamenjuje taékom i zarezom i dodaje nova taéka 8. koja glasi: "8. uldjuéivanje u medunarodnu saradnju, narotito tehni¢ko-tchnologku podelu rada.” 2. U dlanu 2. stav 1. posle redi: "Proizvodima’ dodaju se zarez i revi: Yodnosno robom". Stav 2. brie se. Dosadatnji st. 3. i 4, koji postaju st. 2. 3, menjaju se i glase: "Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okviru usluznih, delatnosti viie preduzeta i druga pravna lica, kao i odredeni radovi. (Odredenim radovima, u smislu stava 2. ovog alana, podrazumevaju se radni postupei pri montedi, tohaidkoj ealtiti, odriavanje, popravlama, prepeaukama i tehnitkoj zaititi odréavanju, popravkama, prepravkama i tehnitko} kontroli, radni postupci vu gradevinarstvu, rudarstwu, poljoprivredi, saobraaju, vezama i telekomunikacijama, kao i rradov’ koji se izvode radi zastite tivotne sredine i racionalnog kori8éenja prirodnih dobara i energiic" 3. Gian 7. menja se i glasi: "Pod atestiranjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestiranje proizvoda, cenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporuioca, ocenjivanje sposobnosti laboratorija za viSenje ispitivanja i osposobliavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca, Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se izjava proizvodaéa, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi koji nisw obubvaéeni sistemom atestiranja saobrazni odredenim jugoslovenskim standardime, tehni¢kim specifikacijama31 i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.". 4 U Glanu 9, dodaje se stav 2, koji glasi: “Isprave iz stava 1. ovog Gana i tehnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i podaci na proizvodu, odnosno na deklaraciji na originalnom pakovanju - na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije.” 5. U dlanu 12, stav 3. menja se glasi: “Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose preduze¢a udruzena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkciouisanja oderdenih delatnost! kao tchnoloskt jedinstvenih sistema od interesa za cell zemlju, kao i standardi koje donose preduze¢a i druga pravna lica udruzeni u druge oblike poveivanja i saradnje organizovane na nivou zemije.". Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Granski standardi moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima donesenim na ‘osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.” 6. U Glanu 33. stay 2, rei: "i skladu sa politikom i ciljevima utvrdenim dutvenim planom Jugoslavije” brigu se. U stavu 3. revi: "sa zainteresovanim orgenizacijama udrufenog rada, privrednim komorama, drugim samoupravaim organizacijama i zajednicama, organima uprave i drustvenim organizacijama’ zamenjuje se reGima: “sa zainteresovanim preduzecima i drugim pravnim licima, priveednim komorama, organima uprave i struénim organizacijama", . 2s U1 Alam 14 ¢tav 1. regi: "Bowekove credine" 2amenjuje ev redima: "sivotne eredine', U clanu 16. stav 1. tatka 1. menja se i glasi: "1) u proizvodnji i prometu, preradi i doradi proizvoda i veSenju usluga 10. U dlanu 18. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: “Proveravanje uvezenih proizvoda u smistu stava 1. ovog @lana duénost uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog skladista." Dosadaingi st. 3. 14, postaju st. 4.15.32 1. U anu 19, stav 2. menja se i glasi "Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vie na osnowu ugovora o pribavljanju i _ustupanju prava industrijske svojine i znanjai iskustva (KNOW-HOW) izmedu preduzeéa, ‘odnosno drugih pravnih lica i stranih lica ili ugovora o ustupanju izvodenja investicionih radova u Jugostaviji stranom izvodaéu, primenjuju se medunarodni i strani standardi odredeni tim ugovorom, pod uslovom da nist u suprotnost sa jugoslovenskim standardima {ja je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.", 12. U anu 20, stav 1. ret: “radove" zamenjuje se retju: "robu’, a redi: "Gija je primena obavezna” bri8u se Stav 2. brie se. 13. U anu 23. stav 3, regi: “lovekove sredine* zamenjuju se regima: "2ivotne sredine’ Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "“Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primenjivanje obavezan je za proizvodaéa proizvoda i uéesnik je u prometu robe i vigenju usluga, ako na natin Uuobigajen u prometu deklarigu da je njihov proizvod, odnosno usluga izvriena po tom standardu.", 14, U anu 25. stay 1. reé: "samoupravne” rife se. 15. U @lanu 26. stav 1. posie red: “oblast standardizacije” dodaju se, i reti: “odnosno atestiranja’. Stav 2. menja se i glasi: ‘Komisife tz stava 1. ovog elana su strucna radna tela saveene urganizavije nalbedae 40 posiove standarizacije tije clanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlcénom za poslove standardizacije iz reda struénjaka koje predlagu zainteresovana preduzeéa i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz reda istaknutih strugnjaka iz odgovarajuée oblasti, odnosno grane proizvodnje i usluznih delatnosti*. U stavu 5. poslednja regenica bride se. Posle stava 5. dodaju se st. 6. i7, koji glase: “Komisije iz stava 1. ovog lana sastoje se, po pravilu, od po 15 élanova, Sednice komisija iz stava 1. ovog ana su javne." 16. U danu 28. poste stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi “Zabranjeno je pre’tampavanje jugoslovenskih standarda i propisa koji se objavijuju upesebnom izdanju savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije. 17 Gan 29, menja se i glasi: ‘Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadicénom za poslove standardizacije ureduju se: natin rada radnih tela savezne organizacije nadlefne za poslove ndardizacije; naéin oznaéavanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglagenosti sa medunarognim standardima; nacin rada pri izradi nacrta i predloga jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom; natin rada pri sprovodenju sistema stestiranja, odnosno tehnitkog nadzora; agin rada pri programiranju, planiranju i automatsko} obradi podataka u oblasti standardizacije; naéin rada pri obavljanju drugih poslovaii zadataka iz delokruga savezne organizacije nadleZne za poslove standardizacije.". 18. U anu 31, stav 1. poste revi: "od interesa za celu zemlju" brie se zarez i dodaju reti : preduzeéa i druga pravna lica udruzeni u druge oblike povezivanja isaradnje organizovane na nivou zemlje". U tatki 4. red "Sovekove sredine” zamenjuju se retima : “Zivotne sredine". 19. U @lanu 32, redi: "él, 30. 1 31." zamenjuju se regima: "8lana 31", a posle reéi: “izvsSavanju® tekst do kraja brige se. 20. U dlanu 34, poste stava 2. dodaju se st 3. i 4, koji glase: "Propisima iz st. 1. i 2. ovog élana, Kojima se ureduje kvalitet semen i sadnog materijaln poljoprivrednog i Sumskog bilja, blize se ureduju i uslovi koje moraju ispunjavati laboratorije, ispitne stanice j druge struene institueije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog materijala, a narogito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, dokumentacije i evidencije, Propixi o kvalitetn semena i sadaog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja ne Primenjuju se na seme i sadni matorijal koji je namenjen za potrebe nautnoistrazivatkih ccksperimenata, oplemenjivanje biljaka i banke biljnih gena." 21. U dlanu 36. stav 2, menja se i glasiz “Preduzeée i drugo pravno lice moze u proizvodnji proizvoda i prometu robe, osim u proizvodnji semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja, pri izvodenju radova i veSenju usluga odstupiti od jugostovenskog standarda Gj je primena obavezna i propisanih normi kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavijenom odobrenju savezne organizacije nadlczne za poslove standardizacije." 22, U @lanu 37, stay 3. reéi : "Sovekova stedina’ zamenjuju se reéima: "sivotna sredina’34 23. U poglaviju. V. naziv odeljka 1. i€l. 39. do 41. menjaju se i glase: L, Atestiranje Glan 39. Pod atestiranjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se: 1) postupak potvrdivanja saobraznosti proizvoda odredenim standardima, propisima ili (chnitkim specifikacijama, atestom o saobraznosti i znakom saobraznosti; 2) postupak potvrdivanja saobraznosti proizvoda zahtevima koji proizlaze iz ‘medunarodnih ugovora Koji obavezuju Socijalistiéku Federativmu Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvidenim tim medunarodnim ugovorima. Izuzetno od odredbe slava 1. ovog tana, proizvodaé mode da izda deklaraciju.o saobraznosti proizvoda Koji nisu obuhvaceni sistemom atestiranja odredenim jugoslovenskim standardima, tehni¢kim specifikacijama i propisima donesenim na osnova ‘ovog zakona ako obezbedi dokaz da sprovodi mere za obezbedenje kvaliteta koje se prema jugostovenskim standardima odnose ne taj proizvod. Gan 40. Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izveStaja o ispitivanju proizvoda, potvrduje da je proiavod na propisan natin ispitan i da ispunjava zahteve odredene ‘odgovarajucim standardima, propisima ili tehnigkim specifikacijama, odnosno medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalisti¢ku Federativau Republiku Jugostaviju. Atest o saobrazmosti iadaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije il onganizacija koju ona ovlast Tzvestaj o ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta o saobraznosti. Atest o saobraznosti i izveStaj o ispitivanju proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije. Atestirani proizvodi oznatavaju sc znacima saobraznos coanaka, ekoloiki znak, zak bezbednosti, energetski znak, znak 0 elektromagnetskoj kompatibilnust i di), Kojima ve na proievodu venatara da je prvizvod wa prey atin ispitan i da ispunjava zahteva odredene odgovarajuéim standardima, propisima ili tehnitkim specifikacijama, odnosno medunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistigku Federativay Republiku Jugoslaviju. |zgled i upotrebu znaka saobraznosti ureduje propisom funkcioner koji rukovedi saveznom ‘organizacijom nadleénom za poslove standardizacije Odobrenje 2a Korigéenje znaka saobraznosti izdaje savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Gan 41, Alcstiranje proizvoda veli se pod usiovima i na nadin propisenim ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehnidkim specifikacijama i uputstvima funkeionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, ili pravilima medunarodnih sistema atestiranja i standardima koji se primenjuju u tim sistemima, ii medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistisku Federativma Republiku Jugostaviju‘miu Za njegovo sprovodenie ili propisima o obaveznom atestiranju odredenih =Zvoda, odnosno grupa proizvoda.". sie dlana 41. dodaje se novi élan 41a, koji alasi Ala. Deaveznom atestiranju podlezar prozvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je atestiranje -deno medunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistidiu Federative Republika ssiaviju, Obaveznom atesticanju podicku i proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je to sdredeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona. Obavezno atestiranje proizvoda moze se propisati radi zaitite Zivotne sredine, 2) zaktite Zivota i zdravlja judi, odnosno bezbednosti pri upotrebi proizvoda; 2) otklanjanje tehnigkih prepreka u medunarodnom prometu robe i usluga; 4). zadtite potroSata: 5) narodne odbrane, civitne zaitite i bezbednosti zemlje" G2. 42. do 52. menjaju se i glase: ‘Clan 42. Jugoslovenskim standardima za sisteme stestiranja koji se odnose na odredene proizvode (Geme atestiranja) utvrduju se narogito: 1) proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju i njihova svojstva i karakteristike 41 koje se u okvira odgovarajuée Seme atestiranja ispituje i potvrduje saobraznost; 2), tipowi atestiranja koji se primenjuju w sistem; 3). metode ispitivanja; 4)_uslovi koji treba da ispunjavaju organizacije koje vrée ispitivanje proizvoda u okviru seme atestiranja, a narodito u pogledu kadrova i njihove struéne osposobljenosti i tehnigke opremljenosti; 5) oznaéavanje atestirannih proizvoda, Clan 43, Propisom © obaveznom atestiranju odreduju se proiavodi koji podlezu obaveznom atestiranju, jugoslovenski standard koji se primenjuju pri atestiranju tih proizvoda, kao i specifitni uslovi za obavezno atestiranje odredenih proizvoda, Gan 44. Atestiranje domacih proizvoda vr8i se na zahtev proizvodaéa, « proizvoda iz woza - na zahtev uvoznika, odnosno zastupaika strane firme ili stranog proizvodata Proizvodat, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme dufan je da pribavi atest o saobraznosti za proizvode koji podiezu obaveznom atestiranju prema odredbama ovog,36 Ho zakona, Gan 45. Na proizvodima za koje je iadat atest o saobraznosti ne smeju se visti nikakve izmene materijala i konstrukeje ili druge izmene koje mogu uticati na promenu svojstva, karakteristika ili kvaiteta proizvoda, Za proizvod na kome su posle izdavanja atesta o saobraznosti izveene izmene u smislu stava 1. ovog élana ne moze se koristiti taj atest o saobraznosti niti se proizvod moze ‘oznatavati ‘znakom saobraznosti, Gan 46. Niko ne mote da atestire proizvode koje sam proizvodi ili uvozi. Gon 47. Atestiranje proizvoda, u smistu ovog zakona, vi savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacij ili organizacija koju ona ovlasti ‘Saverma organizacija nadle#na za poslove standardizacije moze za atestiranje proizvoda ovlastti organizaciu: 1) koja ima svojstvo pravnog lica; 2) koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova i njihove struéne osposobljenosti i tehnigke opremljenosti, prema jugoslovenskim standardima, Redenje kojim se odredena organizactia ovlaScuje u smislu stava 2. ovog dana donosi finkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije Na osnova resenja iz stav 3. ovog élana, organizacija stiSe naziv “ovlaécena organizacija za atestiranje proizvoda". Savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije moze za ispitivanje odredenih proizvoda ili za odredene vrste ispitivanja proizvoda za koje sama izdaje atest saobraznosti i za obavijanje tehnigkih i administrativnih poslova u vezi s tim ispitivanjima oviastiti i labaratorije ispitne stanice i druge struéne institucije koje nemaju svojstvo pravnog lica ako iepunjavajt oetale nslove i élana 53. avog zakona, Ako atestiranje proizvoda vi savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije, {spitivanja u okviru postupka atestiranja mogu se izvtiti kod proizvodaéa, pri emu naézor ‘nad tim ispitivanjima vr8i ovla8éeni strugni radnik ii struéna komisija savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije. Clan 48. Savezna organizacija nadle2na 2a posiove standardizacije vei nadzor nad ovlaiéenim organizacijama iz lana 47, ovog zakona u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova 2a obavijanje poslova za koje su te organizacije ovlaSéene i daju im uputstva za obavijanje tih postova. Ovlaiéena organizacija za alestiranje proiavoda duina je da obezbedi tajnost podataka 0 atestiranim, odaosno ispitanim proizvodima. iz Gana 47, ovog zakona duzna je da saveznoj organizacijiEy nadleinoj za poslove standardizacije omoguéi nesmetano viSenje nadzora iz dana 48, ovog zakona. Ako savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije u vrienju nadzora iz Elana 48. ovog zakona utvrdi da ovlas¢ena organizacija ne ispunjava neke od propisanih uslova za obavijanje postova za koje je ovlaséena, reSenjem ée utvrditi nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. Ako odredena orgenizacija u nekom roku ne postupi po resenju iz stava 2. ovog lana ili ako sevezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije u vrdenju nadzora iz lane 48, ovog zakona utvrdi da ovlaiéena orgenizacija ne obavlja poslove 2a koje je ovlatéena uskladu sa odredbama zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona ili uputstvima savezne organizacije nadle#ne za poslove standardizacije, resenjem ée oduzeti toj organizaciji dato ovla8éenje. ian 50. Proizvodaé, odnosno organizacija koja stavlja u promet atestirane proizvode duina je da savemoj organizaciji nadlc2noj za poslove standardizacije, odnosno ovlagéenoj organizaciji ‘omoguéi nesmetani nadzor i kontrolu saobraznosti proizvoda koji podieze atestiranju. ‘Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadteéna za postove standardizacije, odnosno ovlaiéena organizacija, reSenjem o povlaéenju atesta, utvrduje u emu i u Kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranom tipy, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti, Ako proizvodat, odnosno organizacija koja stavlja u promet atestirane proizvode iz stava 1. ovog élana ne postupi po reSenju iz stava 2. ovog Sana, savezna orgenizacija nedleina za poslove standardizacije, odnosno ovlaséena organizacija reSenjem Ge ponistiti atest © saobraznosti tog proizvoda, Clan 51. Spisak oviaséenih organizacija za obavezno atestiranje proizvoda i organizacijama kojima je oduzeto ovlaSéenje objavifuje se u "Sluzbenom listu SFRI* vod iz efenjs, oduvouy potvida, 9a ujovisn biunins element iz lau 47. stay 3, hare 49. stav 3, lana 50. st. 2. 13, Elana $2a, stav 4, Elana 52b, st. 1. 15, lana $3. st. 3.16.4 @ana 53a, st. 4. i 7. ovog zakona objavljuje se u informativnim glasilima savezne onganizacije nadledne za poslove standardizacije. Glan 52. Zabranjeno je koriéenje atesta o saobraznosti i oznatavanje proizvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.” 26. Poste élana 52. dodaju se novi 52a. 1 52b, koji glase: “Clan S2a. Pod ocenjivanjem i priznavanjem sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca, uw smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvrdivanja saobraznosti sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca sa jugaslvenskim standardima za obezbedenje kvatiteta38 Ocenjivanje i priznavanje sistema kavliteta proizvodaéa, ocinosno isporutioca na zahtey proizvodata, odnosno isporutioca, viii savezna organizacija nadlezna za_poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlast. Saverna organizacija nadlezna za poslove standardizacije moze za ocenjivanje ipriznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporudioca ovlastiti organizaciju: 1) koja ima svojstvo pravnog lica, 2). koja ispunjava usiove utvrdene jugostovenskim standardima. Refenje kojim se odredena organizacija ovlaSéuje u smislu stava 2. ovog élana donosi funkcioner koji rokovodi saveznom organizacijom nadletnom za poslove standardizacie. Na osnovu reéenja iz stava 3. ovog lana, organizacija stige naziv Yoviaiéena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvalitet" ‘saverna organizacija nadiezna za poslove stancardizacye vist madzor nad oviascenim organizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova za obavljanje posiova za koje su fe organizacije ovlaséene, daje im uputstva 2a obavijanje tih postova i vodi evidenciju tih organizacija. Na nadzor nad ovla8éenim otganizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta, preduzimanjc mora za otklanjanje nedostataka i oduzimanje ovlaicenja iz stava 3, ovog, @lana shodno se primenjuju odredbe dana 49, ovog zakona. ‘Ako je ovlai¢enoj organizaciji za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporuéioca resenjem oduzcto ovlaséenje za obavijanjc tih poslova, tim regenjem Ge se narediti i brisanje te organizacije iz evidencije o ovlaSéenim organizacijama za ‘ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporodioca. Oviaiéena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta duZna je da obezbedi tajnost podataka 0 ocenjenim i priznatim sistemima kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca, Clan 52b. Proiavodatu, odnoeno isporudiocu 2a koga vtvrdi da iepunjava propicane sahteve 2a cictem kvaliteta, savezna organizacija nadlezna za postove standardizacije izdaje poterda 0 priznavanju sistema kvaliteta Na osnowu potvrde iz stava 1. ovog élana, proizvodaé, odnosno isporuéilae stiée pravo na naziv "priznati proizvodae", odmasno "prizmati isporuéilac" Savemna onganizacija nadle?na za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti vi8i nadzor nad priznatim proizvodatima, odnosno priznatim isporuéiocima u pogledy ‘rajnog ispunjavanja zahteva za sistem kvliteta ivodi evidenciju o priznatim proizvodagima, ‘odnosno priznatim isporudicioma, Ako savezna organizacija nadleéna za postiove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti, u vrSenju nadzora iz stava 3. ovog Gana , utvrdi da priznati proizvodac, odnosno priznati isporucilac ne ispunjava propisane zahteve, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadieznom za posiove standardizacije doneée resenje kojim ée utvrditi nedostatke u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvodaéa, odnosno priznatog isporutioca i odrediti rok v kome se ti nedostaci moraju otkloniti.39 —eS—S—C 34: >=mati proizvodaé, odnosno priznati isporutilac, u roku odredenom refenjem iz stav slana, ne otkloni nedostatke utvrdene tim reenjem, funkcioner koji rukovodi #7225 organizacijom nadleznom za posiove standardizacije doneée re¥enje kojim ée 7 rEscH potvrdu iz stava 2. ovog dlana i narediti brisanje tog priznatog proiavodata, sob>sno priznatog isporuéioca iz evidencije 0 priznatim proizvodagima, odnosno priznatim sserutiocima 222 53. menja se i glasi: ‘> ocenjivanjem sposobnostilaboratorija,ispitnihstanica i drugih strugnih insttucija (u =aem tekstu: laboratorija), u smistu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvrdivanja ‘Srsobnesti laboratorija da ispitivanje proizvoda vrie pod uslovima i na nagin utvedenim -geslovenskim standardima Kojima se utvrduju kriterijumi za rad laboratorija i c-polorsuohin staidardima za metode ispitivanjaproizvoda, odnosno. pravilima ‘edunarodnih sistema i standardima koji se primenjuju u tim sistemima, Seusobnost laboratorije, wu smisiu stava 1. ovog dlana, ocenjuje savezna organizacija sadlezna za poslove standardizacije. Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije izdaje potvrdu o spasobnosti 2a ouzdano ispitivanje proizvoda laboratoriji za koju utvrdi da ispunjava propisane uslove. a osnovu potvrde iz stava 2. ovog lana laboratorija stige pravo na naziv "akreditovana aboratorija’. Savezna organizacija nadlena za postove standardizacije vrki nadzor nad akreditovanim ‘oratorijama u pogledu trajnog ispunjavanja uslova za vrsenje ispitivanja u skladu sa agoslovenskim standardima i pravilima medunarodnih sistema i standardima koji se ‘pFimenjuju u tim: sistemima i vodi evidenciju akreditovanih laboratorija, Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimanje mera za otklanjanje 2edostataka utvrdenih pri vrsenju nadzora, poniStavanje potvrde iz stava 2. ovog lana i risanje iz evidencije akreditovanih laboratorija shodno se primenjuju odredbe élana 52b. st. 4.1.5, ovog zakona. Abseditovana laboratorija ulna je da ubecbed! vajnost podataka o ispitenim >rtoizvodima." 28. Posle élana $3. dodaju se novi €l. $3a, 530. i 53v, koji glase: “Clan 53a, Pod osposobljavanjem kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, ‘odnosno isporutioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak osposobljavanja Kadrova za ovenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca od uslovima ina natin utvrdenim jugoslovenskim standardima za cbezbedtnje kvaliteta, Osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanjc sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporudioca visi savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije ill organizacija koju ona ovlasti Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizaeije mote 2a osposobljavanje kadrova ovlastiti organizaciju:1) koja ima svojstvo pravnog lica, 2) koja ispunjava uslove utvrdene jugoslovenskim standardima. ReSenje kojim se odredena organizacija ovlaScuje u smislu 2. ovog élana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacje. Na osnovu refenja iz stava 3. ovog dana, organizacija stiée naziv "ovlasécna organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta’, Savezna organizacija nadleina 2a postove standardizacije vr8i nadzor nad ovlaséenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca u pogledu trajnog ispunjavanja uslova za osposobljavanje kkadrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obavijanje Ub poslova i vodi evidenciju tih organizacija Na nadzor nad ovlaiéenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje 1 proveravanje sistema kvaliteta proizodaéa, odnosno isporugiocs, preduzimanie mera za otHlanjanje nedostatka, oduzimanje oviaséenja iz stava 3. ovog élanai brisanje iz evidencije tih organizacija shoclno se primenjuju odredbe “lana 52a. ovog zakona. Ovlaséena organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema [kvaliteta duina je da obezbedi tajnost podataka dobijenih u toku postupka osposobljavanja kadrova. Glan 53b. Retenje 0 ovlaienju organizacija iz 47, 522. 1S3a, odnosno potvrde iz 8, 52b.1 53. vaze najdude tri godine. Gan 53v. ‘Tro’kove postupka iz 2. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i 53a. ovog zakona snose podnosioci vahteva, Pod troSkovima iz stava 1. ovog alana podrazumevaju se savezne administrative takse, roxkovi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku, kao i troskovi za potreban bbroj uzoraka. Pod radnjama u postupku, u smislu stava 2, ovog Gana, podrazumeva se: 1). obrada zahteva za atestiranje proizvoda (Elan 44.) zahteva za dobijanje ovlaiéenja 47, 52a, i 53a), odnosno potvrda (@. $2b. i 53); 2) provera podataka navedenih u zahtevima iz taéke 1. ovog dlana kod podnosioca zahteva, 3) nadzor nad radom ovleééenih organizacija (A. 49, 2a, i 53a), priznatin proizvodata (Glan 526), odnosno akreditovannih laboratorija (lan 53). "TroSkovi ispitivanja proizvoda i cbavijanja radnji u postupku naknaduju se prema tarifi koju utvrduje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadiciinom 2 poslove stendardizacije u sporazumu sa funkeionerom Koji rukovodi saveznim organom uprave nadleénim za poslove finansija." 29. Naziv odeljka 2. i lan 54, menjaju se i plas4. Asst o saobraznosti, izveitaj o ispitivanju proizvoda, saopétenje o homologaeiji i druge sepovarajuce isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju ‘<2 Socijalistitko} Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledeéim slucajevima i pod sedeéim uslovima: ako je medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativau Republiku ‘sgoslaviju predvidena obaveza zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora ako su te isprave izdate u okviru medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja ili drugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u skladu sa pravilima tih medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadlezna 2a poslove standardizacije Slanica tih sistema: 3) ako se uzajamno priznavanje atesta o saobramnosti ili dokumenata o ispitivanju proizvoda sprovodi na osnova medunarodnih ugovora koje zakijuduje Socijalistitka Federativna Republika Jugoslavija sa drugim dréavama, Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana vrSi savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije, Priznavanje isprava iz stava 1. ovog flana ne iskljucuje kontrolu saobraznosti i ispitivanje proizvoda u Socijalistigkoj Federativnoj Republici Jugoslavij.. U Sanu 57, stay 2, roti: "a. 47. do 50. i Slama $2. ovog zakona" zamenjuje se retima: "tl, 47. do 49. i dana 51. ovog zakona’ Stay 3. taka menja se i glass “Troskove rada struénjaka koji vrie tehnigki nadzor snosi proizvodaé, uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme.”. Stav 4, brie se, 31. U Glanu 62, stay 1, rei: "Sovekovu sredimu" zamenjuju se regima: "Zivotnu sredinu’, 32. Posle lana 64. dodaje se novi Alan 6ia, koji glas: “Clan 64a. Propisima 0 jugoslovenskim standardime, tchnitkim normativima, odnosno normama valiteta ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog zakona odreduju1sc proizvodi koji se mogu stavijati u promet samo ako su snabdeveni odredenim ispravama, koje nisu navedene u élanu 64. ovog zakona, odnosno usluge 2a koje se mora pribavitiisprava kojom se potvrduje da ispunjavaju propisane uslove." 33. Poste élana 64a. dodaju se novi odeljak 6a. i Gan 64b, koji glase: “6a. Certifikat © kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilia.2 eee Clan 64b. Seme i sadni materijal poljoprivrcdnog i Sumskog bilja koji se izvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje preduzese, odnosno drugo pravno lice koje odredi funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlefnim za_poslove poljoprivrede, Seme i sadni materijal poljoprivrednog i gumskog bilja koji se wvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje nadle%ni organ zemlje izvoznice.". 34. U Ganu 66. reti: "radove ili usiuge” brigu se. 35. U dan 72. stav 1. taéka 5. pose reti: “obezbedenja kvaliteta" dodaje se red: “obrazaca", 36. U aanu 76 stay 4. rei ‘52b, 53, 53a, 55. 1 56", 1. 46, 49, 51, 55. i $6" zamenjuju se regia : "a. 47, 48, 49, 52a, 37. U Sanu 77. stav 1. broj: "500.000" zamenjuje se brojem: brojem: "450,000". U tatki 1. posle rexi: "proizvodnji," dodaje se reé: "prometu,". U tack 3. reti: "Gan 18, stav 1)" zamenjuju se reéima: "@lan 18. st. 1.13)". Posle tatke 3. dodaje se nova tatka 4, koja glasi: “4) ako preStampava jugoslovenske standarde i propise koji se objavijuju u posebnom izdanju savezne organizacije nadleéne za poslove standardizacije (flan 28. stav 4);", Posle dosadainje tatke 4, koja postaje tadka 5, dodaje se nova taka 6, koja glasi: 6) ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (Elan 39. stav 2)", U dosadasnjo} tacks 5, Koja postayc taeka 7, ree: "(homologacij)"brige se, a red: stay 2)" zamenjuju se redima: "(Glan 44, stav 2), Posle taéke 5, koja postaje tata 7, dodaje se nova taéka 8, koja gla: "8) ako atestirani proizvod ne oznaéi znakom saobraznosti (élan 40. stav 4)". U dosadainjoj taZki 6, koja postaje tadka 9, reti: “(dan 53)" zamenjuje se retima: Glan 52°, Dosadainje taé. 7. do 9. postaju tad. 10. do 12. Posle tatke 10, koja postaje tatka 13, dodaje se nova tazka 14, koja glasi: "I4) ako se proizvod koji stavi u promet, odnosno 7a uslugu koju izvt8i ne obezbedi isprave utvrdene propisima donesenim na osnovu ovog zakona (han 64a)" U stava 2. broj: "50,000" zamenjuje se brojem: "2.500", a broj: "1,000.00" - brojem: "25,000", 000", a broj: "4.000.000" -B ~ 22zt 78. stav 1. broj: "250.000" zamenjuje se brojem: “4.500°, a broj: "1,500,000" - seem: "45.000", 25.2 avodne regenice dodaju se nove taé. 1. i 2, koje glase: x0 propisane isprave, tehnigko upustvo ili uputstvo za upotrebu proizvoda ne ispiée +2 -ezicima i pismima naroda Jugostavije (flan 9. stav 1); ako propisane oznake i podatke na proizvodu, deklaraciji, odnosno na originalnom ju proizvoda koje stavlja u promet ne ispige na jedinom od jezika i pisama naroda “gaslavije Clan 9, stav 2)" aadainje ta. 1. do 5. postaju taé. 3. do 7. osadaénjoj tatki 6, Koja postaje tadka 8, broj: "49" zamenjuje se brojes 1 50. atay 1) carey unas "(Chan 49. nly 19". ~ dosadasnjoj ta&ki 7, koja postaje ta&ka 9, redi: Yobaveznom atestiranju (homologaciji)" " 1", @reéi: "(San 51. stav 1)" zamenjuyju se reéima : "(lan 50. 48", a resi >sadainja tatka 8, postaje tacka 10, ~ stavu 2. broj: "5.000" zamenjuje se brojem: "1.000", a broj : "100.000" - brojem: "10.000". ». * dlanu 79. stav 1. broj: "50,000" zamenjuje se brojem: "2.500", a broj: "100,000" - brojem: 25.000" © stay 2. redi: "do 45,000 dinara’ zamenjuju se reéima: "od 200 do 2.000 dinara’ 40. 2ysle lana 79, dodaje se novi Glan 79a, koji gla: clan 79a, “2 kaznu za privredni prestup iz Gana 77, stav 1. tatka 4. izreti ée se zaititna mera nvimania jugoslowenskih standards i propiva koji eu nastali inmenjem privednog, restupa.", at. L amu 80. poste resi: "(Elan 23)" dodaju se reéi "tehnitkim normativima (élan 33); ‘walitetu proizvoda, robe i usluga (Gan 34); roti: “atestiranju proizvoda (lan 39); sbaveznom atestiranju (homologaciji) proizvoda (Han 40); uslovima koje moraju spunjavati organizacije udruzenog rada, odnosno druge strugne institucije ovlaséene za xtestiranje, odnosno ispitivanje proizvoda (Gan 48);" zamenjuju se retima: “izgledu i =potrebi znaka saobraznosti (lan 40. stav 5); obaveznom atestiranju proizvods (Stan 43)" posle regi: "lan 64)", dodaju se redi: "proizvodima Koji moraju biti snabdeveni odredenim ispravama, odaosno o uslugama za koje se mora pribaviti odredena isprava clan 64a)" 42. U Ganu 81. stav 1, brige se.44 U stavu 2, koji postaje stav 1, rei ‘ovog zakona’, "stava 1. ovog Hana" zamenjuju se recima: "élana 80. 43. U dlanu 82, pose stavat 1. dodaje se stav 2, koji glasi: "Ovlaséuje se funkcioner kojin rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za postove poljoprivrede da odredi laboratorije za izdavanje certifikata 0 kvalitetu semena i sadnog materijata poljoprivrednog i Sumskog bilja koji se izvoze, preduzme mere da se te laboratorije prijave medunarodnoj organizaciji za ispitivanje semena da ispunjavaju uslove za ispitivanje semena i sadnog materijala, imennje lica koja ce biti élanovi w toj medunarodnoj organizaciji i obezbedi vrSenje nadzora nad radom tih laboratorija (¢lan 34)". aa. UAL 8, 12, 16.417, Sanu 18. st. 1, 2.14, amu 22, tamu 25. stav 1, dlanu 30. stav 1, anu 31, stav 1, Glau 35, stav 2, élanu 61, stav 1, élamu 64, stav 1. taéka 5, Sanu 71. stav 2, anu 74, stav 1. 1A. 77. i 8. reéi "organizacija udrukenog rada", u razligitim padezima, zamenjuju se retima: "preduzete i drugo pravno lice’, u odgovarajucem padezu. UG. 3. 16, danu 11. stav 3, Janu 17, Janu 24, stav 1. tatka 1, Glanu 33. stav 1, élanw 34, lanu 35, stav 1. i Glan 77. stav 1. taéka 4. reéi: “radovi, odnosno usluge", w raziiitim padezima, zamenjuju se roéima: "roba i usluge", u odgovarajucem padez. U dann 24, stav 1. taka 4, i anu 77, stav 1. taéka 2. regi “radovi i usluge”, w ra padezima, zamenjuju se reéima: "roba i usluge’, u odgovarajuéem padez. it 45. Propisi o obaveznom alestiranju doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladice se sa odredbama ovog zakona do kraja 1992. godine. 46. Ovlaiéuje se Zakonodavno-pravna komisija Saveznog veéa Skupitine SFRI da utvrdi preditéeni tekst Zakona 0 standardizacii 47. (Ova) zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Sluzbenom listu SFRI"ISPRAVKA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJI 1. U Zekouw o lanenama 1 dopunama Zakona 0 standardizaciji u anu 25, u novom lan 51, u stavu 2. umesto redi: "sana 52a, stav 4." treba da stoje refi: “lana 52a. $1. 4 18" 2. U Ganu 26, u novem élanu 52a, u stavu 4, umesto revi: "stava 2." treba da stoje redi: stava 3. ‘stava 3." treba da stoje revit “stava 4", a u stavu 7. loje redi: "stava 4." U novom élanu 52b. u stavu 5. umesto regi "stava 2." treba da stoje redi: "stave 1". 3, ,U Samu 27, u novom dlanu $3, u stavu 4, umesto rei: “stava 2.” troba da sloje redis “stava 3.", au stavu 6, umesto redi: “stava 2." treba da stoje regi: "stava 3." 4 U Samu 28, v novom Glanu 53a, u stavu 4. umsto ret "stava 2. treba da stoje ekit “stava 3.°, u stavu 5, umesto redi: "stava 3." treba da stoje reéi: "stava 4.", a u slavu 7. umesto regi: "stava 3." treba da stoje revi: "stava 4," Fogt Sane 38. stav 2. tagka 1. umesto ret "(am 9, stav 1)" treba da stoje resi: "(@lan 9) Pose stava 3, dodaje se novi stav 4, koji glasi {WU dosadeénjoj tadki 1, koja posta tatka 3, roti: "(lan 18. stav 4)" zamenjuju se regima: "(lan 18, stav 5)", 9, U Glanu 43. umesto reéi: “Glan 34)" treba da stoje redi: "(Stan 34. stav 3)" 7. U elanu 44, stav 1. poste reéi: "“lanu 31. stav 1° treba dodati redi: "alanu 35, stav 1" i varez, poste reéi: "slanu 35. st. 2" treba dodati rei 1" i zarez, posle regi ‘Hanu 61, stav 1" treba dodati reéi: “anu 63. stay 3°, a poste regi "Slanu 64, stev 1. tacka 5" treba dodati regi: "Samu 65, stav 1" i zaroz. Ustava 3, posle retis "U Elanu" treba dodati revi "6. stav 1" i zarez, u poste retis “tadka 4." treba dodati zarez i revi: “lanu 30, stav 1, taka 1" 2 Sluzhe za zakonovodstvo Skupstine SFRT, Beograd, 17. jula 1991, godine.OPTERECENJAPRIVREMENI TEHNICKI PROPISI ZA OPTERECENJA ZGRADA 213 OPTERECENJE SNEGOM 2131 Optereéenjc snegom mora se kod ravnih ili do 20° prema horizontali nagnutih krovova uzeti sa 75kg/m* povrsine osnove. 2132 Kod nagiba a vetih od 20° treba na I m? povrdine osnove uzeti vrednosti iz slede¢e tabele @ ar Pos [ar | as [ar] as | sr] se | or | proto ‘or opincene mega igm | | | we | wm |S = Tel] Kod meduvrcdnosti uzeti najblize (vese ii manje) optereéenje iz tahele. 2133 Kod krovnih povrsina sa nagibom na dve stranc ima se uzcti u obzir sludaj, da je sa jedne strane puno opterecenje snegom, a sa druge strane samo polovina punog optereéenja 2134 Mestimiéno nagomilavanje snega na krovovima (kod testerastih krovova i krovova sa walama i td.) treba uzeli uw obzir. 2135 U planinskim predelima koji obiluju: snegom treba uzeti u obzir uveGano optereéenje snegom u zavisnosti od odgovarajucih mesnih prilika, s tim da maklsimalno optereéenje, kod krovova nagnutih do 20° prema horizontali ne sme preéi vrednosti prema sledeem obraseu: A= 500 S75 4 5500 $ - opteresenje shegom na mi? povitine omove. A- nadmorska visina u metrima47 21381 Sal nagiba veéih od 20° treba na 1 m? osnove uzeti optereéenje u srazmeri prema -inostima shodno tat, 2132. 2136 ~ Srajevima bez snega, treba ipak uzeti minimalno zamenjujuce optereéenje od 35 kg/m? seerbine osnove krova. DOPUNSKA OPTERECENJA M Kao dopunska opterecenja kod zgrada treba smatrati: 1) dopunsko opterecenje od vetra, shodno ta8. 2325 ovih propisa; >) trenje na pokretnim leZigtima; 2) sile koenja kod motornib vozila; 42) uticaj promene temperature; <) uticaj skupljanja betona. 3 Prilikom statickog proratunavanja ne sme se uzeti u obzir kombinacija dejstva stalnog, korisnog i svih dopunskih optere¢enja, ako je verovatnost jednovremenog pojavijivanja svih. nnavedenih optereéenja neznatna. U ovom sluéaju dovoljno je ako se pared stalnog i verovatnog korisnog opterecenja emu u obzir samo najizrazitija dopunska optereéenja Sut Kuda se uzimaju u obzit dopunska opterecenja mogu sc u pojedinim sluéajevima prekoraéiti normalno dozvoljeni naponi, shodno odredhama tehnikih propisa za pojedine materiale iz Za inacunavanje dejsiva dopunskog optereéenja vetrom dovoljna je statiéka kontrola stabiliteta, shodno taé. 2325 1 23251 313 ‘Trenje na pokretnim lezistima od ¢elika raéuna se po sledeGem obrascu: re 00 Tr = 6000 xd u kome znaéi: ‘Tr - silu trenja kod pokretnog lediste (u vem!) ‘Qo - pritisak na le#iste, neuvecan dinamitkim koeficijentom ( u vem') > prognik lezitta, valjka ili Klatna (Pendel) v cm Br - Brinelovu tvrdoéu ledista u kg/mm? Za pribligne proraéune moze se uzeti Brinell-ova tvrdoéa ( u kg/mm?) prema obrascu:48 Br = 28 Br ‘ade je Bz - évrstoéa na zatezanje (kidanje) écliénog materijala u vom? 3131 Kod Klizajucih ledi8ta treba raéunati Tr sa barem 20% od neuvecanog pritiska na leziste. 314 Sila kogenja motornih vorila dobiva se mnoZenjem zbica svib vertikalnih pritisaka koji dcjstvaju na konstrukeiju sa koeticijentom, 1 TH ade je I - raspon konstrukeije u metrima. Maksimaina vrednost ovoga koeficijenta moze iznositi 1/7. Ovu dopunsku silt treba uzeti u obzir prilikom proraéunavanja prolaza ili drugih konstrukeija preko kojih se vozila normaino kre¢u sa veéom brzinom. 315 Prilikom proragunavanja noscéih konstrukcija izlozenih u punoj meri temperaturnim promenama treba, po pravilu, uzeti u obzir sledeée oscilacije temperature, iznad i ispod srednje mesne temperature. kod éeliénih konstrukeija + 30°C kod botonskih i armirano betonskih konstrukeija + 15°C 3151 ‘Ako se izvodenje radova vrsi pri temperaturi koja se znatno razlikuje od stednje mesne temperature, treba 0 toj razlici voditi raéuna, u koliko st u pitanju konstrukeije koje se ne mogu slobodno siriti, 3182 Ako noseée konstrukciie koje se nalaze u unutragnjosti objekata nisu trajno zastiene od tuticaja spoljne temperature (otvorene hale i sl.) treba prilikom proraéunavanja uticaja temperature wzeti u obzit polovim vrednosti iz tad. 315. 3153 ‘Treba uzimati u obzir uticaje vanredno visokih ili niskih temperatura uw pojedinim prostorijama objekta (kotlarnice, hladnjase itd), 316 Skupljanje kod armiranog betona treba raSunati u vidu smanjenja temperature za 15°C. Kod nearmiranog betona treba velitinu skupljanja racunati sa smanjenjem temperature za 25°C. 3161 Kod armirano-betonskih skeleta duzine do 70 m, moze se smanjiti uticaj skupljanja time, to se objekat gradi u Kradim otsecima, najvece dutine do 20 m, koji se medusobno49 corstski povezuju najmanje mesee dana docnije, posto je izvrien veti deo procesa ev enja. AT Sx znatnih objekata mogu se uticaji temepraturnih promena i skupljanja raéunati sa im vrednostima od onih po st. 315 i316 u koliko se opravdanost ovakvog smanjivanja ade narotitim proraéunima ili drogim tehni¢kim postupcima na priznatoj naugnoj ssaovi, veliginy skupljanja kod armiranog betona moze se planski uticati i uvodenjem sstematizovanih deformacija mehanitkim putem; na pr. hidraulidkim presama (uporedi 5. 20 Uputstva za primenu privremenih tehnigkih propisa za beton i armirani beton, od juna 1948. godine).PRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA OPTERECENJA NOSECIH GRADEVINSKIH KONSTRUKCIJA H. OMMITE OJPEXBE 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnigki normativi koji moraju biti ispunjeni pri ‘odredivanju velifina delovanja na koja moraju da sc provere svi noseéi delovi gradcvinskih konstrukeija u pogleda sigurnosti,trajnosti i upotrebljivest. 2 Osredbe ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju, izgradnjt i odrfavanju svih .gradevinskih konstrukeija, bez obzira na vrstu materijala od koga st izgradene i bez obzira za to da li su privremene, pomoéae il stalne, kao i pri adaptaciji,rekonstrukeji i sanaciji postojecih konstrukeija i promeni namene koriSéenja nose¢ih delova tih konstrukeija Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na delovanja nastala usled zemijotresa, po ceksplozija, promena temperature i poveéanja zapremine vode pri prelasku u led, kao ni na peti, reaktore i druge gradevinske konstrukeije kod kojih se razvijaju izrazito visoke temperature, 3. Pod pojmom delovanja, u smisiu ovog pravilnika, podrazumevaju se 1) neposredna delovanja (koncentrisani ili raspodeljeni tereti, sie); 2) postedna delovanja (sistemske i prisilne deformacije). 4 Pri izboru veligina delovanja_merodavnih za proveravanje noseéih gradevinskih konstrukeija moraju se analizirati sva moguéa stanja u Kojima se moze nati pojedini deo nosece konstrukeije ili konstrukeija u ectini pri proizvodnji, prenofenju, montazi i ispitivana svih njenih delova. 5 U proraéun konstrukeija uzimaju se i pojedinagna delovanja koja smanjuju ukupan uticaj na konstrukeiju, samo ako su ta delovanja stalna. 6. Ako se pri projektovanje ili pri izvodenju gradtevinske konstrukeije oceni da u odredonom51 = wacers veligine delovanja sa kojima je igvrfena ragunska provera konstrukeije ne so saraju sivarnom stanju Konstrukcije, taéne vrednosti moraju se odrediti iz podataka sor;enuh merenjem, a ragunska provera konstrukcije mora se ponoviti IL NACIN VREDNOVANJA DELOVANJA proragun konstrukeija unose se propisana optereéenja éije vrednosti mogu da se sazlikuju od stvarnih ili reprezentativnih vrednosti pojedinih delovanja, 8. Delovanja na nosece delove gradevinske konstrukeije u celini moraju se kombinovati tako 4 ta Kombinacija odrazava najnepovoljnije moguce stanje, s tim da delovanja koja su sluGajna ne ulaze istovremeno wu kombinacij, Oxdgovarajuée kombinacije propisanih optereéenja i njihovih uticaja odreduju se zavisno od materijala od kog je izradena konstrukeifa, posebno za svaki deo konstrukcije i za gradevinu u celini, i zavisno od stanja napona, stanja ugrozenih mesta, nagina gubljenja stabilnosti i dostizanja loma, odnosno o¢ oblika i veligine deformacija 9 Prilikom proveravanja gradcvinske konstrukeije i njenih nosecih delova na nekoliko razligitih istovremenih delovanja pravilo superpozicije delovanja primenjuje se sumo kad to odgovara ponatanju konstrukcije koja se proverava i njenom statigkom sistemu, Po Pravilu, to je dozvoljeno kad je stanje napona i deformacija u konstrukeiilispod granica dopustenih napona materijala i dopustenih deformacija u redovnoj upotrebi konstrukeije, ‘Ako se pri pojedinom optercéenju ili kombinaciji opterecenja znatno menjaju osnovne Proporcije i dimonzije statickog sistema, ta pojava se mora uzeti u proragun 2a Proveravanic. Kad stanje napona i deformacija prekoratuie granice dopuétenih napona i eformacija, primena pravila superpozicije delovanja dozvolicna je samo ako se cokaze da su ova delovanja stalna, 10. U proveravanju noseéih delova konstrukeije kao celina primenjuju se ogranigenja definisana pojmom granitna stanja i. Delovanja se Klasifilaju zavisno od promena njihovih vrednosti u vremenu, odnosno prostoru i od madina ponaganja konsteukeije na to dlovan Prema promeni u vrement i prostoru, delovanja mogu biti: 1) stalna; 2) promenljiva (dugotrajna i kratkotrajna, pokretna i nepokretna); 3) udesna (trenutna).52 Prema naéinu ponaSanja konstrukcije na delovanje, delovanja mogu biti: 1) statidka; 2) dinamigka. 12. Stalna delovanja (G) su delovanja kod kojih je promena vrednosti u odnosu na srednju ‘rednost, zavisno od vremena, zanemarijivo mala. U tu grupu delovanja spadaju: 1)_ sopstvena teZina konstrukeije (osim u inuzetnim slugajevima kad je deo konstrukeije prisutan samo u tok gradenja); 2) te¥ina nenosivih elemenata konstrukcije; 3)_ deformacije nastale kao posledica natina gradenja; 4) ritisak tas 5) uticaji nastali od sleganja ostonca; 6) sile koje nastaju od prednaprezanja; 7) dcformacije nastale usled zavarivanja; 8) skupljanje i teéenje betona. Promenljiva delovanja su delovanja koja, po pravilu, ne traju sve vreme postojanja Konstrukei ili je promene vrednosti u vremema znatno odstupaju od njihove srednje vrednosti, U tu grupu delovanja spadaju: 1) korisno optereéenje; 2) sopstvena tezina delova konstrukcije prisutnih samo u toku gradenja; 3) sile izazvane promenama temperature; 4) svi pokrotni tereti i sporedna delovanja izazvana njihovim uticajem; 5) vetar, 6) sneg; 7) led; 8) udarei vodenih talasa. Za konstrukcije izvedtene od odredenih materijala neophodno je utvediti da i su u pitanju kratkotrajna ili dugotrajna promenljiva delovania. 13. Prema karaktera pojedini delovanja, utvrduju se, po pravily, tri grupe delovanja: 1) osnovna; 2) dopunska; 3) izuzetna Prema kombinacijama u kojima se ta delovanja javijaju, utvrduju se tri karakteristitne grupe delovanja: 1) osnovna; 2). osnovna i dopunska;33 vsnovna i iauzetna. Po izhom grupe kombinacija delovanja moraju se uzeti u obzir sve moguénosti koje w rema datim uslovima, a njihov izbor dokazati proraéuoom. Pri utvrdtivanju kombinacija delovanja mogu se koristiti kocfi jenti uz pojedina delovanja. 1s, Za pojedine delove konstrukeije, da bi se utvrdila odretena grupa delowanja, mara se tutvrditi da li svako pojedinaéno delovanje u odnosu na pojedini deo Gini osnovno, dopunsko ili izuzetno opterecenje, odnosno koje su njihove merodavne kombinacije WL. NORMATIVNA OPTERECENJA 16. ‘Vrednost normativnog opteresenja je ona vrednost delovanje za koju postoji verovatnost da neGe biti prekoraéena v nekom odgovarajuéem vremenskom periodu ako je u pitanju karakter i vek konstrukeije i njenih noseéih elemenata, kao i trajanje pojave usted koje nastaje delovanje. Normativna optereéenja su ponekad data s dve vrednosti (donja i gornja granica). U proratun se uvodi ona vrednost koja daje nepovoljnije rezultate. Unutar navedenih granica izbor se mote izvr8iti i prema drugim kriterijumima ako se to postoji pouzdan dokaz. 1. STALNA DELOVANJA. 11. ‘Vrednost stalnog delovanja uslovijena je geometrijskim oblikom i dimenzijama delova kkonstrukeije, kao i zapreminskom masom materijala od kog su. odredeni delovi konstrukcije izgradeni Ako se tokom gradenja ili rekonstrukcije pojedini delovi konstrukeije dodaju ili uklone, stanje konstrukcije mora se proveriti is tim delovima, odnosno ber. nj. 18. Veligine stalnog delovanja utvrduju se u proragumu, zavisno od materijala od kog je konstrukeija izgradena, 19. Ako se kontrolnim merenjem utvrde tolike razlike izmedu prora¢unskih i stvarnih veligina54 stalnog delovanja da su graniéne vrednosti dopustenih napona prekoraéene 2a vise od 3%, proraéun se mora ponoviti. ~ 20. Ako opteresenje od stalnih delovanja nije izrazito koncentrisano, proraéun se moze izvsiti s ekvivalentnim jednako podeljenim optereéenjem. 21. ‘Ako s¢ u proraéunima kotiste vrednosti (npr. ugao unutrainjeg trenja), a u cksploataciji onstrukeije se oekuju dinamiéka delovanja, mora se uzeti u obzit moguénost smanjenja tin vrednosti 22. U stalna delovanja mora sc uvrstiti pritisak ili teliua vode ako je u pitanju savin mira, voda, UTICAJI NACINA GRADENJA 23. Pri proveravanju nose¢ih konstrukcija moraju se ispitivati sva stanja kroz koja konstrukcija prolazi pri izgradnji imora sc ustanoviti veligina zaostalih napona i deformacija koje ulaze 1 definitivno stanje dovrsene gradevine, Prikaz postupka izvodenja i odgovarajuci proraéun konstrukeija mora se uraditi detalino uu svakom sluéaju kad takvi postupei utigu na konagno stanje, a ako takvih uticaja nema, to se more navesti u proraéunu. 2A. ‘Ako se u toku postupaka izvodenja konstrukeije pojave i optereéenja veéa od onih koja su utvrdena propisima o jugoslovenskim standardima za optereéenja, posebnim proragunom moraju se obubvatiti i ta optereéenja, a konstrukeija se mora proveriti DELOVANJE PRITISKA TLA. 25, Delovanje pritiska tla na gradcvinske konstrukcije, kao i ostali odnosi tlo - gradevina uzimaju se u obzir prema propisima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskib objekata, asivni otpor tla uzima se u proragun samo ako primenom poscbnih postupaka taj otpor stalno deluje. 26. Ako se ne primenjuju posebni postupci gradenja, optereéenja od tla se uvode u proraéun samozfuo nepovoljna delovanja. a55 2 PROMENLJIVA DELOVANJA POKRETNO KORISNO OPTERECENJE Zsvisno od karaktera objekta, u proragunima konstrukcija pokretna korisna opteresenja ogu se smatrati mirnim. Kad je potrebno, veligine pokretnog korisnog optereéenja ‘ecavaju se dinamitkim faktorom, odnosno konstrukcija se proverava prema principima Snamiéke analize, ‘ao pokreina opterecenja, u proracunima se moraju smatrati i svi tereti koji se javljaju glo ili usestalo, 28. Za koncentrisane terete dopusteno je raéunati s prodirenjem povrtine optereéenja kroz 2asipne slojeve, konstrukcije podova i sl, pod ugiom od 45°, Rasprostiranje opterecenja ‘note se ragunati do sredine dela konstrukeije koji se proverava. 3a rasprostiranjem iz stava 1. ovog dlana ne sme se ragunati kad je to za konstrul povoljno (apr. kroz slojeve koji u eksploataciji mogu biti istroseni ili uklonjeni) 29, Bez obzira na ostala delovanja usied kojih se javijaju sile horizontalnog smera, 2bog siguranja uzduzne i popreéne povezanosti noseée konstrukeije, u proragun mora da se wede proveravanje konstrukeije na odredene horizontalne sile (npr. vuéne sile i sile Kotenja vozila u pokretu i impulsi kretanja veée grupe ljudi na tribinama). U proraéunima skela za izgradnju objekata i slinih nosecih konstrukeija mora se raunati Shorizontalnom silom, éija vrednost, ako se ne vrSi taénija analiza, iznosi 2% od ukupnog vertikalnog tereta, 30. Delovi gradevina u koiima se nalaze preclmeti ns knje Acluje vetar maraju co proradunati na delovanje mime horizontalne sile, jednake 2% ukupne teZine tog predmeta s delovanjem u njegovom teZi8tu, Proracun iz stava 1. ovog tana ne treba vriti kad se konstrukeija proragunava na uticaje od zemfjotresa 31. U garazama i stignim gradevinama u kojima se kreéu vozila velikih masa u odnost. na ‘masu Konstrukcionog elementa koji se proraéunava, mora se izvtiti proveravanje i na optereéenje od centrifugalne sile. PROMENA TEMPERATURE 32. Delovanie promene temoerature (uticai Klimatskih promena) zavisi od vrste materijala,56 statickog sistema nosaa, zasicenosti i strukture konstrukeije pa se podaci o ovom delovanju ulvrduju propisima za konstrukeije od pojedinih vista materijala. 33. Delovanje promene temperature, koje mode biti ujednateno i ncujednaéeno u odnosu na posmatrani deo konstrukeije, manifestuje se pojavom napona u konstrukciji kad je spregena promena njene zapremine izazvana promenom temperature. Dovoljno je, po pravitu, istratiti stanje pri ckstremnim uslovima, a uticaj promena temperature uvesti u proraéun kao dopunsko optereéenic. 34. Polazno stanje za proveravanje delovenja promene temperature po pravilu je temperatura u Gas zatvaranja konstrukaije, tj. u éasu kada je onemoguéena nesmetana dilatacija oustuubelje, Pri won se poCeuna temperatura za proracun odreduje iz otckivane prosecne dnevne temperature vazduha u éasu zatvaranja konstrukcije. Ako pri konkretnom izvodenju konstrukeije taj podatak znatno odstupa od stvarne vrednosti, proragun se mora ponoviti Za konstrukcije narokito osetljive na promene temperature moraju se uvesti u proragun: ialozenost konstrukeije suncu, boja spoljainjih povrsina konstrukeije i naponi koji su se pojavili u konstrukeiji pre konagnog zatvaranja konstrukeije. VETAR 35. Proveravanje konstrukelje na delovanje vetra viSi se mirnom silom koja deluje upravno na posmatrany povrsinu, ‘Veliina sile vetra odreduje se pomocu izraza: Deo Pos y= py de je Dy > velidina site vetras P., - osnovna vrednost delovanja vetra; kj) - acrodinamigki koeficijent koji zavisi od oblika i krutosti konstrukcije; k; - koeficijent kojim se u proraéun uvode promene uticaja vetra, zavisno od visine konstrukeije iznad tla; ky ~ popravni koeficijent kojim se u proratun uvode uslovi kao Sto su: ~ raklonjenost posmatrane zgrade nekim drugim objektom, prirodnom preprekom i dr; ~ moguénost pojave vrtloga i otklonjenih smerova vetra uslovijenih konfiguracijom okolnog terena; = podiatak da Ji yetar istovremeno u punoj snazi zahvata éitavu gradevinu ili samo neki njen deo, Velidine koeficijonata i, ky i ky, odreduju se prema propisu za optereéenje nosedih konstrukeija vetrom7 Scorukeija se mora ispitati i na delovanje vetra odozdo na konstrukeiju, kao i na ue 2vanje vetra paralelno s posmatranom povréinom. Izrazi za odredivanje takvog uticaja su kao u Janu 35, ovog pravilnika, uz prime odgovarajuéih parametara k; ; 5 Te.ovanje vetra iskosa na gradcvinsku konstrukciju rastavlja se na komponente u dva tazakteristiéna pravea, najdeSée medusobno upravna, pa se tako unosi u proracun. =. 2.69 je za gradevinsku konstrukeiju nepovoljnije, u proragun se uvode uticaji vetra na “imim mestima konstrukeije, tako da budu razligti, B. Zs konstrukcije kod kojih je vetar dominantno optereéenje (apr. dalekovodi, visoki =rnjaci, antenski stubovs, dizalice i izrazito visoke zgrade velike vitkosti) delovanje vetra = odreduje iz rezultata istrazivanja, lokalnih meteoroloskih podataka i statistitkom ‘radom podataka, 39. Osnovna vrednost delovanja vetra P,., uzima se zavisno od predela u kome ée se nalaziti ztadevina, odnosno zone jadine vetra, 40. Pri odredivanju veligine povréina koje sw izlozene delovanju vetra sve pune povrsine -aunaju se bez ikakvih odbitaka. Ako su povrsine perforirane, odbijanje powrkine Supliina dozvoljava se samo ako je iza njih prazan prostor i ako je strujanje vazduha kroz tc Supljine moguée bez stvaranja vrtloga. Mrefaste povrline raéunaju se zavisno od gustoée mreée, s tim da faktor umanjenja ne mofe biti veci od 0,75. Povisine koje su pri delovanja vetra pokretne, na primer za proragun konstrukeija koje nose zastave, racunaju se zavisno od fleksibilnosti zastave, s tim da faktor umanjenja ne woke biti veti Ul 0,75. at. Gradevinske konstrukeije privremenog karaktera (npr. skele za izgradnju. objekata) proraéunavaju se za delovanje vetra na naéin utveden u €l. 38, do 40, ovog pravilnika, Izuzetno od odredbe stava 1. ovog élana, proratun za smanjeno delovanje dopuite se ako nije verovaino da ée se najjadi vetar pojaviti dok postoji takva konstrukcija. U tom sluéaju, koeficijent umanjenja ne moze biti veéi od 0,5. U proraéun takvih konstrukeija uvodi se #delovanje vetra na dodatne uredaje za montazu, dizalice i siéno. SNEG I LED 42. Noseée konstrukcije moraju se proveriti i na moguénost pojave snega i leda, kao i na hove uticaje. Delovanje snegom i ledom je promenljivo pa proraéun mora da obuhvatistanja bez tih delovanja i sa njima. 43. Opteresenje snegom raéuna seu proraéunima kao mimo jednoliko raspodeljeno opteredenje na posmatranoj povriini, éija veliéina koja se uzima u proraéun zavisi od geografskih i meteoroloskih uslova. Osnovna proraéunska vrednost opterecenja snegom Po uzima se kao da deluje na horizontalnu povréinu, 44, Za gradevinske konstrukcije kod kojih se na osnovu statistiékih podataka moze oekivati izrazito visok sneéni pokrivat mora se odrediti verovatno opterecenje snegom. 45. Proraéunska vrednost opterecenja snegom odredvje se pomoéu rzraza: Pe Pox Ky ade je: + proratunska vrednost optere¢enja snegom; Pa osnovna vrednost optereéenja snegom; kk, - kocficijent koji zavisi od nadmorske visinc i moguénosti nagomilavanja snega; k; - koeficijent koji zavisi od nagiba povrsine idozene uticaju tereta snega. Ako postoji moguénost klizanja snega s neke vige povrdine na nifu, raéuna se s dodatnom tezinom na donjim povrSinama, Velitine koeficijenta ki ky odreduju se prema propisu za optereéenje zgrada. 46. Ako je nagib povrsine prema horizontali vesi od 60° ili je 60° i ako nema snegobrana ili nekih drugih prepreka klizanju snega, proveravanje konstrukeije na optereéenje snegom mote da se izostavi ‘47. Ba lalee Krome konstrukeije kod kojth je optereécnje sncgom u ukupnom optereéonju merodavnom 2a proraéun prete’no, vrednosti iz Gana 45, ovog pravilnika moraju se povec ito: ito 1) kad je nagib krovne povrSine manji ili jednak 20°; 2) kad je vrednost p,.u odnosu na stalni teret znaéajna vetigina, 48. Kad se opravdano moze pretpostaviti da u vreme jakih sneZnih padavina duvaju snazni vetrovi, vrednost optereéenja snegom iz dlana 45. ovog pravilnika moze se, prema prilikama, smanjiti najvi8e 2a 40%. Veée smanjenje odnosi se na manje povrSine gradevina i nezaitidene gradevine na otvorenom prostoru, dok za velike krovne povriine slabo izlozene vetru u gusto izgradcnim rejonima smanjivanje nije dozvoljeno, 49. ‘Ako je povrina konstrukcij¢ stalno toliko topla da se sneg na njoj topi, s opteresenjem sneoa se ne ragiina samo ako se ercianic ni u kom slugaiu ne moze prekinuti ii39 cenenjavanje sprediti -. ‘Temeno delovanje vetra i snega uzima sc u protagun samo ako postoji mogucnost nagomilavanja snega zbog poscbne konfiguracije krovne povréine. tereéenje naslagama leda posmatra se odvojeno od optereéenja snegom bez obzira na “2 Sto obe pojave zavise od istih Klimatskih uslova. Sakupljanje Leda posmatra se, po pravilu, na raznim povr8inama gradevine, s tim Sto ono oze naslati na bilo Kojoj i bilo kako nagnutoj izlozenoj povrsini. Za svaku konstrukeiju koja je izxzctno osetliva na optereéenje ledom moraju se uzeti vir slede¢i Mimatski uslovi za formiranje leda: temperatura vazduha, rclativna i psolutna Viaznost vazduha, smer 1 jaéina vetrova, kao i razudenost povrBine na Kojoj se xekuje sakupljanje leda, svojstva materijala posmatranih povrdina i sl. IV, ZAVRSNA ODREDBA 52, ‘vai pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Sluzbenom listu SFRU" br. 07-03/5-3448)5. 18. decembra 1987. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, ‘Vukatin Dragojevig, s.rPRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA. ZA ODREDIVANJE VELICINA OPTERECENJA MOSTOVA OSNOVNE ODREDBE 1. Ovim pravilnikom odreduju se tehnitki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri odredivanju veligina optereéenja za drumske i peSatke mostove u celini (u daljem tekstu: ‘most) i sve njihove konstrukcione delove, u pogledu sigumnosti, trajnosti i upotrebljivost Odredbe ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju, izgracnji, rekonstrukeiji i ‘odriavanju mostova i njihovih delova, kao i na mostove cevovoda, mostove za vodove, zaititne mostove, mostove za plovne ili neplovne kanale i mostove meovite namene. 2 Pod pojmom veliéine optereéenja (u daljem tekstu: delovanje), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sva spoljasnje ili unutraSnja delovanja na most kao celinu ili na njegove delove. IL PODELA DELOVANJA 3. Delovanja se, zavisno od uéestalosti njihovih pojava, promena njihovih vrednosti u vremenu ifli prostoru i vrste njihowog uticaja na mostove, mogu svrstati u tri grupe, i to: 1) osnovna; 2) dopunska; 3) iawzetna, 4, Osnovna delovania su delovanja koja su, po pravilu, uvek prisutna na most ili nekom njegovom elementu i tije su promene vrednosti zanemarijivo male sli delovanja koja proistigu iz osnovne namene mosta. U own grupu delovanja spadyju:a 1). sopstvena masa; 2)_korisno optereéenje; 3) stalni teret na mostu; 4) sile koje nastaju od prednaprezanja; 5) skupljanje i tegenje materijala (kod prednapregmutih i spregnutih konstrukcija); 6) optereéenje vodovima; 7) aktivni pritisak ta; 8) pritisak i masa mime vode; 9) delovanje tekuée vode; 10) uzgon; 11) pritisak na ogadu mocta; 12) deformacije nastale kao posledica nati ingradnje. & Dopunska delovanja su delovanja koja se javijaju povremeno i dije su promene znaéajne U ovu grupu delovanja spadaju: 1) promene temperature; 2) skupljanje betona; 3) tedenje betona; 4) vetar; 3) sneg; 5) udar leda; ~) sila pri pokretanju i sila pri zaustavijanju voila; ) otpori u lezi8tima; 2) centrifugalna sila; 0) moguée pomeranje temeljnog tla; 11) zemljotres (Z,). 6. “suzetna delovanja su delovanja koja se javijaju retko i koja su, po pravilu, kratkotrajna. ~ avu grupu delovanja spadaju: udari vorila i plovnih objekata; 2) zemljotres (Z,); } vanredna optereéenja; + privremena stanja pri gradenju, E: pojedine vrste mostova i njihove delove, pojedina delovanja mogu se prebaciti iz jedne rape u drugu, zavisno od znaéaja njihovog uticaja na most ili njegove delove, ako se time62. poveéava pouzdanost konstrukeije. 8. Svi koncentrisani tercti, bez obzira u koju grupu delovanja spadaju, po pravilu, vzimaju se u proratun sa prosirenjem povrsine delovanja sve do neutralne ose dela konstrukcije koji sé proratunava. Za rastresit materijal ugao rasprostiranja optereéenja prema horinzontali je 60°, a za Evst materijal 45°. = Il, OSNOVNA DELOVANJA 1. SOPSTVENA TEZINA I STALNI TERETI ~~~ % Sopstvena teZina i stalni tereti odredeni su oblikom i veliinom pojedinih delova mosta, kao i gustinom materijala od koga je most izraden. 10. Vrednosti zapreminskih masa materijala koji su najée8ée upotrbljavaju za izgradnju ‘mostova ili njihovih delova utvrdene su jugoslovenskim standardom JUS U.CT.123. ik ‘Ako je razlika izmedu ra¢unskih vetigina sopstvene teZine i stalnog tereta s kojim je viten proragun i stvarnih veligina veéa od 3% w odnosu na ukupnu veliginu uticaja na konstrukciju ii na njen deo, proraéun se mora ponoviti 2. Jedinine zapreminske mase materijala tije vein nisu date u standardu JUS U.CT.123, odreduju se merenjem, 2. KORISNO OPTERECENJE (SAOBRACAJNO OPTERECENJE) 13. Korisno opteresenje koje se wzima u obzir pri proragunu sastoji se od optere¢enja tipskim vozilima, koje zavisi od saobragajne namene mosta i njegove klase i od toge da li je povrbinsko optere¢enje ravnomerno raspodeljeno. 14, Korisnim optere¢enjem iz élana 13. ovog pravilnika optereéuju se sve povrtine mosta koje se nalaze izmedu unutrainjih ivica ograde mosta. 15. Drumski mostovi se prema naégaju puta na kome se nalaze svrstavaju u tri Kategorie, i to; T kategorija - mostovi na auto-putevima, IT Kategorija - mostovi na magistralnim i63 segzonalnim putevima i gradskim saobra¢ajnicama i III kategorija - mostovi na svim ‘ 1,00 ade je: L- raspon dela koji se raéuna, Kod nosaéa koji idu preko vige otvora sa zglobovima ili bez zglobova to je raspon u kome se nalazi tipsko vorilo. Kod prenosa sile u dva smera ili vide smerova (o je najmanji raspon, Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,7 najveseg raspona, za L se sme uzeti aritmetitka sredina svih raspona. 28. Korisno optereéenje za pedatke mostove uzima se kao ravnomero raspodeljeno opleresenje p = 5,00 kN/tn? i ne mnodi se dinamickim koeficijentom. ‘Ako je raspon noseéih elemenata mosta yeti od 10m, dozvoljeno je smanjenje korisnog opterecenja na p = 5,5 - 0,05 1, gde je | raspon, u metrima, U tom sluéaju, za smanjena optereéenja se ne moze uzeti vrednost manja od 4 kNim?. 29. Mosiovi mesovite namene s vise Kotoseka 1 odvojenim saobra¢ajnim povrsinama za Cy Ag [eN/m?] gee =. sevratni period vetra, u godinama; “sina iznad terena na kojoj su karakteristi¢ni nivoi, Q - kota srednje vode ili najniza kota doline iznad koje je most, u m; = H.- kota nivelete mosta = gomja ivica kolovoza kod drumskih i pe8atkih mostova, sno gornja ivica Sine kod Zeleznigkih mostova, um; =n ~ osrednjeni aerodinamigki pritisak vetra, za visinu iznad terena z = H - kota SFelete -(kota koja adgowara 7 = O), a kfm’; ~ dinamitki koeticijent, za nivo z = H i za krute konstrukeije; \.- sivama efektivna povrSina mostnih konstrukcionih delova i saobraéajnih traka, um’; - koeficijent sile mosne konstrukcije, wac delovanja optereéenja vetrom je horizontalan. Za vitke mostove (lanéane sa kosim 2ategama ili izrazito uske), kao i 2a poscbna stanja u montadi treba posebnim ispitivanjem “ite odrediti moguée delovanje vetra, Delovanje vetra na stubove proraéunava se sa promenijivim, po visini osrednjim, sorodinamigkim pritiskom vetra qa:r7- Prilikom proraéuna osrednjenog acrodinamigkog pritiska vetra Gar, OdNOSNO Ga osebno se vodi racuna o topogralskim osobinama terena na kome se gradi most (gde je topografski faktor S, > 1). Takode se preporuéuje da se sprovedu lokalna anemografsia ‘merenja i odgovarajuce analize brzine vetra svuda gde se ogekuje da je opterecenje vetrom Posebno znaéajno za nosivost i upotrebljivost mosta, bilo zato &t0 se na lokacii ogckuju velike breine vetra bilo zato Sto je statigki sistem mosta osetijiv na to delovanie. Mesto delovanja optereéenja vetrom je u teditu odgovarajuée efektivne povrsine mostovne konstrukeije, odnosno saobraéajne trake. fektivna povrsina saobracayne trake je: As hy «ly, [m?] ade je: hy - visina saobra¢ajne trake, u m - Za drumske mostove sa Sinskim vozilima ili bez Sinskih vozita hy = 3,50 m; + za pebatke i biciklistiéke mostove hy = 1,80 m; + za zeleznitke mostove hy = 3,80 m; |y + dudina saobraéajne trake jednaka duzini (vertikalnih) saobraéajnih optereéenja u odgovarajuéoj kombinaciji optereéenja za proragun gl’ aosata mosta, um. Ako je glavni noseéi sistem mosta vitka konstrukeija, mora se voditi ra¢una o aerodinamickoj stabilnosti mosta i udobnosti Korisnika (ubrzanja mosne konstrukeije i rjihov odnos sa dopustenim ubrzanjima).n 3.° DEEQVANJE SNEGA 2 ‘Delovanje snega uzima se pri proratunu u obzir keo mirno opterecenje éija velitina zavisi cod mesta na kome se most nalazi. Veligina delovanja snega, zavisno od nadmorske visine mesta na kome se most nalazi, date su u tabeli 7. ‘Tabela 7 - Velitina optereenja snegom a Mesto FOpterecenje snegom KNin? ‘Dbilno podrutje do 200 m nadmorske Visine 00 ‘Dhalna prdaje ned 20 m nadeoreke vine | Kontinentalno| podrusje 1.00 Kontinentalno podratje od 200 60 00m nadimonke vine Za [Rantincaalno porate anad 300 m vadmorske visine 230 Opteredenje snegom se ne uzima u obzir pri proraéunu u kombinaeiji sa saobraéajnim optereéenjem. 4. Delovanje leda 54. Delovanje leda je opteresenje tija veligina zavisi od mesta na kome se most nalazi. Optereéenje ledom se odreduje tako ato se uzimaju u obzir postojeci ustovi i oekivani nagin dejstva leda. ‘Moguéa dejstva leda su: 1) dinamiéko dejstvo leda koje nastaje od pokretnih plota leda ili plivajuéih komada leda nodenih vodenom stryjom ili vetrom; 2) Suithy Uejsive leda usted toplotnih kretanja vlikth etacionarnih ledenih, powrkina; 3) stati8ko dejstvo leda koje je prouzrokovano zastojem leda; 4) poveganje vertikalnog optercéenja stubova od prianjajuéeg leda ma rekama sa promenljivim nivoom Za dinamicko dejstvo leda horizontalna sila pritiska leda na stubove izraéunava se prema sledeéoj formuli: BG Gp ade je: F,- sila pritiska leda, w KN; CC. - koeficijent koji zavisi od ugla koji Selo stuba zaklapa s vertikulom (tabela 8); p™ efektivna évrstoéa, p - 750 kNim’, t- debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubom, wm; 1B - Sirina stuba ili preénik Sela stuba (ako je elo kruznog oblika) na mestu dejstva leda, um;, - korektivni koeficijent koji zavisi od odnosa B/t, prema tabeli 9. 35. Ako su stubovi mosta postavijeni tako da je njihova uzduzna osa paralelna sa praveem dejstva Jed, sila koja se dobije prema formuli iz tana 54. ovog pravilnika uzima se w tom pravcu. Pri tom se raguna da zajedno sa njom deluje i sila upravna na taj pravac, koja ne sme iznositi manje od 15% poduzne sile ‘Ako poduzna osa stuba ne moze da se postavi u praveu dejstva leds ili ako je pravac leda promenij, totalna sila izracunava se prema formuli iz élana 54. ovog pravilnika, a posle se razlaze na vektorske komponente. Sila upravna na poduzau osu stuba ne sme biti manja od 20% od totalne sile. ‘Tabela 8 - Velitine koeficiienta C. ‘Ugo Gola stuba u odnosu na vertals o ao 1S ry Tana 15 do 30 07 ores mo ‘Tabeta 9 - Korektivni koeti Koctiojent 0s Ww 45 20 30 401 yeee Bef 'B- Scins ih preg eof stub, | debhjina soja Jo 5. ZAUSTAVLJANJE I POKRETANJE VOZILA. i . 56. Delovanje austavijanja vozila smatra se mirnim optereéenjem i pri proraéunu se uzima \ obzir kao horizontalna sila koja deluje u visini povrline kolovoza u praveu paralelnom sa 050m mosta. 57. ‘Veligina sile od zaustavljanja vozila jednaka je 1/20 ravnomerno raspodeljenog korisnog optereéenja veligine p; = 3,0 kN/m? na celoj povrsini kolovoza mosta (izmedu iviénjaka). Kolovoz se optereéuje na duzini izmedu dva susedna prekida rasponskog sklopa. Najveéa duzina kolovoza koja se opterecuje iznosi 200 m. la veéa od sile utvrdene u stavu 1. ovog lana, u proratun se uzima sila jednaka“4 0:3 mase tipskog vozila bez dinamiskog koeficijenta, 58. Most megovite namene mora se proveriti ina situ zaustavijanja koja nastaje od Sinskih vorila, sa silom ili bez sile od zaustavljanja drumskih vozila, zavisno od stvarnog stanja na most. 6 OTPORI U LEZISTIMA 59. Delovanja koja nastaju usled otpora u leZiétima protiv pomeranja smatraju se mirnim opterecenjem i u proraéun se uzimaju kao horizontaine sile u smery ose mosta, a deluju 1 visini Uuuje ivive let, 60. Veligina sile od oipora w lodistima izratunava se prema sledeéoj formuli T=k-R gde T-- sila otpora u lefisty; k, - kouficijent otpora u leZistu (tabela 10); R- reakeija od sopstvene tezine stalnog optereéenja i od polovine korisnog optereéenja, bez dinamizkog koeticijenta. ‘Tabela 10 - Koelicjent otpora u lezitima ‘Vista ieee ‘Roetiojent otpora ‘ilzna 1s ato 720 ‘Valeasta | sina leita on Pender eta oe Tift od vest materials Tres pain proinoee Left sa letonakin Kizaim plod mark or min R 005) 61. Za mostove meSovite namene reakeija mora da sadrdi i celokupno optereéenje od Sinskih vozila. Reakci 62. ‘inskih vozila uzima se bez dinamitkog koeficijenta. Koeficijenti otpora u leZiitima (tabela 10) smanjuju se samo uz odredena ispitivanja. 63. Otpori u leziatima uzimaju se u obzir samo pri proraéunu ledista, kvadera, leZisnih greda {i donjeg stroja mosta.>. CENTRIFUGALNA SILA 6. Centrifugaina sila se u proragun uzima kao mirna horizontalna sila koja deluje u teZistu ratunska vrednost specifigne te¥ine tla, @ - ragunska vrednost ugla unutrainjeg trenja dreniranog tla, 1h visina zida na koji deluje pritisak zemlje, a - ueao trenja izmedu vida i ta, &.- ugao nagiba zida, B - ugao nagiba povrdine terena, ¢ + raéunska vrednost kohezije dreniranog tla. ‘Ako je teren horizontalan, povrine zida vertikalne i ugao trenja o zid da = O velitine sila su Eah = 0,5-h'- y- tg4{45 -05-9')-2-h-e- te(45-05 9) Eph = 05 by. ig'(45 405-9) +2-h- c= tg(45 +0,5- g) Eoh = 0,5-h-y: (1 sing’) de se udedée kohezije uzima u obzir samo u slusajevima iz stava 1. ovog dana, Obrasci iz ovog Elana primenjuju se samo: 1) ako su za aktivno optereéenje od pritiska zemlje primenlfivi pri uglovima trenja 0 zid88 da 2 0 za ugao nagiba zida: +1 Sas +2Pa0SPsg +amin 0 = za @ bez ogranitenja. ‘U stuéajevima koji nisu navedeni u ovom Sanu mora se raéunati sa zakrivijenim ili prelom|jenim Kliznim ravnima. sgomin = — @ YAO HATHA 3A BYTAO HATHEA ‘ TOBrWAHE TEFEN 8 TAO TFEFbA © 3MA. Stike 2 - Pravila predanaka uglova za proraéun aktivnog i pasivnog pritiska zemlje 4) STALNI PRITISAK VODE 13. Pritisak mime vode smatra se mirnim optere¢enjem, a u proratun se uzima samo onda kada svojim delovanjem povetava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se wzima89 njegova najveéa vrednost, Ako deluje rasterecujuce, moze se uzeti u proraéun ako postoji dokaz da je to delovanje staino, Pritisak tekuée vode uzima se u proraéun kao mira horizontalna sila koja se ratuna iz obrasca: Ps \S15-k- VE ade je: P- pritisak u kN/m?, k- konstanta koja zavisi od oblika éela stubs mosta i iznost uugacni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3 za kruzni oblik; V- braina vode u mis. Pritisak tekuée vode uzima se u proraéun u kombinaciji sa pritiskom mirne vode. Za utiea} urgona. 1 proeaénn ee poschno uzima veligina wagona tz najviti i najniti nivo vode, ili podzemne vode. 3/8 za kvadratni oblik; 1/2 za SILE OD VOZNIH VODOVA 14, Za vouni vod koji je priévrééen na konstrukciju mosta ili stub kontaktne mreZe na mostu ri proragunu ge tzima u obzir sila od 20KN u praveu voda, 2. OPTERECENJE OD PREDNAPREZANJA 15. Sile prednaprezanja usled projektnih uslova osanjanja ili prethodnog optereéenja uzimaju se u proraéunu prema propisu o tehnigkim merama i uslovima za prednaprehnuti beton. 3. UTICAJT SKUPLJANJA I TECENJA BETONA 16. Uticaji skupljanja i tetenja bctona kod armiranobetonskih mostova uzimaju se u proragun prema propisu o tchnigkim normativima za beton i armirani beton. Za mostove od prednapregnutog betona i spregnute mostove ovi uticaji se uzimaju prema odgovarajuim propisima za proraéun ti konstrukcija 4. POKRETNO OPTRECENJE OD VOZA 17. Za proracun i kategorizaciju objekta na prugama normalnog koloseka koriste se sledeéa opterecenja 1) za projektovanje novih objekata: - Sema optereéenja UICTI (prema élanw 18. ovog pravilnika);90 = Soma SW/O (prema dlanv 20, ovog pravilnika); - Klasifikovana Sema optereéenja UIC71 (prema dlanu 19. ovog pr = Seme teskih vorila SW/T i SW/2 (prema élanu 21. i 22, ovog pravilnika); 2) za kategorizaciju postojecih objekata: ~Seme vozila za kategorizaciju objekta (prema élanu 22. ovog pravilnika); = feme tetkih vozila (prema anv 21. ovog pravilnika). Uticaji dobijeni od Sema opteresenja utvrdeni ovim pravilnikom mnoze se dinami kocficijentom koji je dat u élanu 25, ovog pravilnika. SEMA OPTERECENIA UIC 71 18. Sema optereéenja UICTI koristi se kao ideatizovano projektno opterecenje na ‘magistralnim i ostalim prugama I reda (slika 3). Sema se postavija na most ili na delove mosta tako da trazeni uticaji (momenti savijanja, popreéne sile, normalne sile, sile na osloncima itd.) dostignu svoje najvece pozitivne ili negativne vrednosti (slike 4). U svthu, broj Koncentrisanih sila Seme se, po potrebi, smanjuje, a jednako podeljeno opteresenje rastavija, pri €emu se izostavijaju optereénja koja za trazene uticaje deluju rastereéujuce (sl. $ do 8). Kod jednokoloseéaih mostova sa zastorom, pri proratunu noseéih elemenata mora se uzeti 1 obzir odstupanje od projektovane ose koloscka za + 10 cm. eyv0 acon sean Stika 3. som 629044 Slika 4. Ussemi opterecenja, koncentrisane sile se za glavne nosaée konstrukeija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim optere¢enjem (slika 9), pod uslovom da pripadajuéa uticajna povrlina ima isti oredznak u duZini od naimanie 10 m.91 Kod noseéih konstrukcija sa pragovima, a bee zastora, koncentrisane sile se smeju ‘esporediti svaka na tri oslonagke take na (na tri susedna praga), po datoj Semi (a. 10), 80k 4: BOWN 20K 7m PR 04 Wen ae ote. Slika 5. Slika 6, SO KN/m 62504" BgKN/m 20;Nsm Slika 7. Corcimenzionisanje kolovozne konstrukeje sa zastorom, Sema opterescnja u g0mjoj ivici folovorne konstrukeije zamenjue se stedecim povrsinskim raspodeljenin opteresenjem Sitine 3,0 m: 1) S2 kN/n* na dutini 6,40 m umesto koncentrisanih sila 2) 26,7 kNiin? umesto jednako podeljenog opteresenja Zaproracun mostova sa dva koloscka, kao saobra¢sjno optereéenje 7a svaki kolosek uzima 8e puno opterecenje feme optereéenja, Za promigun mostova sa vse od dva koloseka, kao saobraéajno optereéenje uzima se ‘nepovoljniji od stedecih sludajeva:92 1) puno optereéenje po dva koloscke u najnepovoljnijoj kombinaciji, bez optere¢enja ostalih kolosek, ili 2) 75% od punog optereénja na svim kolosecima w najnepovoljnijem polozaju. KLASIFIKOVANA SEMA UIC71 19, Opterecenje UIC 71 dato na slici 3 moze se smanjiti ili poveéati po shodno edobrengj redukeiji, sa sledeéim faktorima: 1,1* .. 0,75; 0,83; 0,91; 1,00; 1,10; 1,24; 1,33... 1,1" ade je “n” prirodni bro} Za proratun sa redukovanom Semom UIC 71 primenjuju se odredbe élana 18, ovog pravilnika. ska & ‘swim oor ee hoor prolzvoting suFing proizveting dufina Sika 9. ‘Ako se primeni Klasifikovana Sema, sva optereéenja koja su u funkeiji od Seme UIC 71,93 ili su iz nje izvedena (centrifugalna sila, boéni udar, sila kotenja, udar Zelezni¢kih vozila, sila iskliznuéa Zeleznitkih vozila, posredni uticaji preko tla na objckat), mnoze se primenjenim faktorom klasifikaci o2sP_ as0P_ o75P_ ealnet Shika 10. 133. KN/m’ KN/m' * Tee KN/m* T_T {600 | sam | _ss0m |. Slika 11, SEMA OPTERECENIA SW/0 Objekti sistema, kontinualnih nosaéa sa poljima raspona od $ do 35 m, koji se projektuju za Sern optereéenja UIC 71, moraju se proverilii za Semu SW/0, a prema st. 2.13. lana 21, ovog pravilnika. SEME TESKIH VOZILA. a. Za projektovanje i kategorizaciju Zelezniékih mostova koriste se Seme tetkih vozila SW/-2, 'SW10, SW/L i SW22 (slika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-osovinska vozila za prevoz specijalnih tereta. Pri projektovanju novih objekata iz lana 1. ovog pravilnika, na magistralnim i svim novim prugama koriste se deme SW/1 i SW.Za kategorizaciju objekata iz Elana 1. ovog pravilnika koriste se Seme teskib vozila Scme tedkih vozila koje se koriste pri proraéunu ne smeju se skracivati ai deliti, a sama Sema se nc kombinuje istovremeno sa vuénim vozilom { ostalim teretnim kolima, Pri tom se u proracun istovremeno uzimaju uticaji samo od jecne Seme tefkog vorila. Dinamigki koeficijent u Semi teSkog vozila je isti kao za Semu UIC 71 Pri projektovanju viSekoloseénog mosta, potrebno je proveriti jedan kolosek sa Semmom teikog vozila, jedan kolosek sa Semom UIC 71, a ostali koloseci su ncoptereceni, Utica} dobijen od Seme teskog vozila uporeduje sc sa uticajem od Seme UIC 71 i za proraéun se uzima merodavna vrednost. Specijaina Kola data u odredbi UIC 702, kao i kategorije mosta S, i S; iz tabele 16, potpuno su obuhvaéeni femom optereéenja UIC 71 SEME VOZILA ZA KATEGORIZACWU OBJEKATA. 2, Pri proraéunu postojocih’ objekata koriste se Seme optereéenja vozova sastavljene od. ‘merodavnih vuénih vozila i teretnih Kola za odgovarajuéu kategoriju objckata, pomnozene dinamitkim koeficijentom iz Gana 26. ovog pravilnika. Sema optereéenja realnog vozila sastoji se od dve lokomotive i'n" vagona. Kao merodavno wuéno vozilo uzima se najteza Iokomotiva koja saobraéa na prugama odgovarajuée kategorije (A- D4). Seme merodavnih vuénih vorila i teretnih kola date su na sl, 13, 1 14, Seme merodavnih vuénih vozila date st na osnovu serija lokomotiva u primeni na jugoslovenskim Zeleznicama (slika 15). Optereéenja iz Seme postavijaju se tako da izazivaju najveée uticaje, pri demu se, po polrebi, broj Koncetrisanih sila vagona smanjuje, jednako podeljeno opteresenje vagona se rastavlja, a broj yuénih vozila mode se, po potrebi smunjivati. Pri tom se jedan deo ticajne linge moZe ostaviti neoptereéen ako to izaziva najveée uticaje Slika 12 - Seme te&kih vozila MERODAVNA VUCNA VOZILA PO KATEGORIJAMA MOSTOVA 23. Pokretno optereéenje za nasute noseée konstrukeije i potpome zidove preraspodeljuje se na sledeéi natin:2) saobraéajno opteresenje za nasutc konstrukcije smatra se povrSinskim optereéenjem 95 oro} ivict Konstrukefje, Veliina povrSinskog optereénja zavisi od visine nasipanja hy, Visina nasipanja h, je odstojanje od gornje ivice praga do gore vice nosece konstrukciie, s tim Sto se nasutim nosegim konst rukeijama smatraju konstrakeije kod kojih je h, >0,50m. Sa izuzetkom nosecih konstrukcija od prefabrikovanih profilisanih éclignih clemenata, velitina povrsinskog optcreéenja uzima se iz tabele 3, SERUE LOKOMOTIVA Each EY uae) | tT Je fowler] TE be eo | 900 slTo. so roe’ LL be - Seats fr foie eno] Jt ke refemlee rite tele > r ps Senet 0 | wo Suerte Slika 13. KATEGORUA PRUGE NA KOO) ‘SERUE LOKOMOTIVA MOZE SAOBRACATI A-D, 737-quor100, 72-0 ONO AD, (-c0n710n700, 642.0000, 681-300; 612100200; 585; 745; 64; 666; 76,138, 734-00, 85; 662; 664-000; 664-000 (sn prejanjem); “D, 744; 32; 441 -00TOORDOSOO, 661-Con140n; 648: 661-s00/200/30; 64-200, 734-100 7 36D DON, BBR, GES, GD, 3ai; 481-300 00600TONIO, 2, 65; 363; 451 DD, Slika 14,Kota | Opteretenja | > Bi 2” 4 = to de fe . te beh EB . ag hal a ve feb pp tae ed & egypt o « i DB vo ppp — lla ie Slika 1S - Merodavna teretna kola po kategorijama mostova Povrfinsko optereéenje u poduénom praveu koloseka uzima s¢ za proracun: a = razmak osovina w obrinom postolju razmak izmedu spoline povtSine odboinika i najblize osovine ¢ = rumak izmedu unutrasnjih osovina a) na duzini 6,40 m vrednosti pI(h,) iz. kolone b) iavan podrudja 6,40 m vrednosti p2(h,) iz Pourfinsko optereéenje upravno na kolosek uzima se za proraéun: a). kod cevi prema koloni 3, odnosno 6 iz tabele 3 na Sirini koja se dobija pod nagibom 1:1 (slika 16); b) kod drugih nasutih nosecih konstrakej = na Sirini b(h,) sa vrednostima tabele 3; + izvan Sirina b(h,) do nagiba 1:1 sa 0,3-strukim vrednostima tabele 3. 2) optereéujuéii rastereéujucl uticaj centrifugaine sile na velitinu vertikalnog povrsinskog, optereéenja kod koloseka u krivini uzima se u obzir samo do visine nasipanja od h,=1,50; 3) pri proraéunu pritiska zemlje na koloscku van mosta kao uticaj na zidove uzimaju se u obzir centrifugalna sila i boni udat. odnosno 6 u tabeli 3, lone 4, adnosno 7 u tabeli 3.Slika 16, ‘Tabela 3 - Sirine raspodela b(b,) um i povrsinska optereéenja p(h,), u KNim? kod nasutih nosecih konstrukeija acm) 2a jedan kolosek ‘a dva koloseka bh) PI) 70h) ey P20) 20h) 1 2 3 4 5 6 r 930 3.00, 2 2 3,00, 32 a 1,50 325 8 2 325 48 Ey 2,35 4,00 » 20 400 39 20 5,50 7.80, 2» 0 5.90 25 3 30.00 15,60 10 s 10,40 15 730 41) lemedu ovih vrednosti sme se vit linearna interpolaci, 2) Ako se uzimaju v obzir transport specijanih Kola, i kod raspona 1. > 6,40 m povrtinsko opteredenje ‘uzima se prema kolonama 3 i 6. 3) Pri proratunu nasutih nosetih konstrukeija sa vite koloseka uzimaju se pune Seme optereéenja umesto 759% po dana 18, ovog praviaikaVelitina povrtinskog optereénja kod nosecih konstrukeija od prefabrikovanih profitisanih clienih clemenata uzima se iz tabele 4, Tabela 4 ‘Visina nasipanja (on) ‘Vredinost raspodelonog oprerecenja (KNTR") [Boéni udar se raspodeljuje na dudinu od L = 2a + 4,0 m, gde je "a" slobodno rastojanje izmedu glave praga i zida, Pri proragums centrifugalne sile wzima se u obzir samo jednako podeljeno optereéenje seme optereéenja. Pri proraéunu horizontalnih sila hoénih ndara i centrifngalnih sila istovremena se wrima u obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnih optereéenja koji deluju na objekat. Princip proracuna izebran za proraGun zemlje Koristi se i za ova oplerecenja. ‘Oblik raspodele optereéenja prikazan je na sl. 17 i 18. Na slici 17 prikazan je pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i boénih udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobra¢ajnog optereéenja bez nadvisenja krivine, odnosno bez preraspodele vertikalnog saobraéajnog opterecenja po Sinama. p= 3,0m-p (Nim) koloscka Ey = tg (45- @' -05) apy (Bs Pio S) = 2 - (Bagnn eon + S/R, BOENA SILA 94S sii raSlika 18. Na slici 18 prikazan je pritisak zemlje usted centrifugalnih sila i botnih dara supetponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobraéajnog optereéenja sa uticajem nadvilenja krivine, odnosno sa preraspodelom vertikalnog saobraéajnog optereénja po Sinama. p = 156 kNim koloseka Pr =15- py =p: (a?-2-u-hY(2- a) +p, (h + 0,7¥/a (kNim) Koloseka P= 15+) =p-(@-2-u-hy(2-a?)-p,-(h + 0,7)a (kNim) koloscka Exp = Di tg (45 - @'- 0,5) Eqs = Pog (45 - @- 055) Ca Pr Pre S) = 2- [Ean + p4- (Pa + SPH. 25 (Pe Pie $= 2 [Eaae + Pe (n+ SPV Pojedine veligine na sl. 17 1 18 znage: P- vertikalno saobraéajno opterecnje (linijsko optereénje) po duénom metru koloscka, Py centtifugalne sila po duznom metru koloseka, u- nadvikenje, a Sirina koloskea 1,50 m, h - tediste Sinskog vozila od gomje ivice Sime (GIS), $\- boini udar po duznom metru koloseka, @ - cfektivni ugao trenja 7a efektivni normalni napon, Psy Po opleregaja spoljanje j unutrenje Supljine, 24, Kod eleznitko-drumskih mostova, pored opterecenja od voza, za proraéun se weimaju i uticaji od drumskit vozila prema propisu o tehni¢kim normativima za odredivanje veligina optereéenja mostova, s tim da se opterecenja uzimaju u njihovo} najnepovolinijoj Kombinacifi po Konstrukeiju,100 Tabela 5 Toa br Deon mms ena Wereaavas atin Talarar (ein Taney 1 [ta aT pda aa popes RoE 7S TP Ropecar nam Dros taro popeeen pet dex rota oatta + em 7 Popa aoa aspen pavaih nota WORT daa Gar ss cep rt fa rnin poprose nosate)popretni nota cet mut tednox) | a ei trom] a pri ne Bi va (ber ot) 3 [ste posta nee Tao pode none 3 [Ronzste pope nots Tom pops sorte edn boy 2 do) 7 [Westnet opt opera tama frets | Ro pop ona popeetih nots (red ro 2 0 u padvznom smeru vos ama ela spc mp preAT ROR Tara onan ao 3 Rataan in aon Gah Kavos TRarnak pr ata, Snob EAE open noua (evn 0 pave 0808) ee nn (orinelaa osatane) od ampona gain nose Tr] et don 1 tora OS RmTTDIONAER | Rasp Kove pooe be TE Rostole avy Roovoath pia Raspon Tolan pote w papSURESN PART noice 3 ae Teor PURE rama CIA Gaara rosea kone “ Jednokolosetea nsetakoestulaja Grede | Ragqn noaéa 2a) lene 15 | Kontiwaiea geda nap" pola Lome Ge + tL ‘apon leva oats L 2 Lamas PUB HSS corn LOmL2 13 14 1S Xl bee y= mas Kaarer (woven vere) 16 [ak aio Tanase wee Foi spor TT] veer rata Kom aa veUn Sine rede POR ani brojevima od 14 Uo 16 ‘Gaonathe Tome 7 Tia so ona GT, pvt, | Rajan plcmtey Cnet mOuOES obo, edd Kael | rede, edi ztepnaie | kona ve pial ipod leita «pitied efit Krad, odnoaro pea ts Tad a Rosjal pr BPO MAP TAs se akepan pon feng dlonania Foosouine ov say od wet ie namo aor ‘Semeata (op, Hod Kolo plo il pdutain nat, webs th rama 8 seo 32 Bari ooraima, 2 ial wdco va za nega merodnaveednos LO, O tgs se lzina Fea! bro (popret noe x dee rl).101 $. DINAMICKI UTICAJT Dinamitkim koeficijentom (2) obuhvataju sc dinami od Seme pokretnog, optereéenja (0d voza). Ovim kocticijentom mnoze se sviuticajiu presccima ina osloncimia Koji potitn od statitki delujuceg pretpostavijenog pokretnog opteresenja koje delvje na most (momenti, preseéne sile, sile na osloncima itd.). Sile na osloncima mosta mnote se dinamitkim koeficijentom kao i kod proraéuna lezista, Selignih oporaca i Selignih stubova do gore ivice temelja, i uticaji ne uzimaju se v obzir za: 1) stalna optereéenja; 2) optereéenja od centrifugaine sile; 3) saobragaino onteredenje na pekatkim starana; 4) dopunska i posebna optereéenja; 5). dokixz deformacije (ugibi, pomeranja, okretanja i st); 6) masivne oporce, masivne stubove, temele i pritiske zemlje; 7) dokaz stabilnosti konstrukeije (odizanje. preturanie), Dinamitki koeficijent se ne primenjuje ni onda kad se njegovom upotrebom dobija vei Koeticijent sigurnost Dinamitki koefieljent (2) ne zavisi od vrste konstrukeije objekta, On je isti za nosece Konstrukeije od armiranog i prethodno napregnutog betona, za dcliéne konstrukeije, za spregnute konstrukcije i za ubetonirane deligne nosaée, tim sto se razlika ne pravi ni kod mostova sa zastorom i bez: zastora, ‘Veligina dinamitkog kocficijenta (2) zavisiod merodavnih duzina LO za pojedine delove nosecih konstrukeija, Duzine 1 date su w tabeli 5 ‘Za breine korakom (V = 10 knvh) uzima se @ = 1,00, ‘Vrednost dinamickog koeficijenta a Semnt opteroéenja UIC 71 i Seme teskih vorila dobija se koriséenjem merodavne dugine iz tabcle $ pomodu sledeéep obrasca: 1.44 Dinami @= +082 pri Gemu je @ u granicama 1,0 < @ < 1,67. ‘Vrednosti dinamigkih kocficijenata mogu se uzcti iiz tabete 6. Tabela 6 taz—~aa yt? *]s).e¢sf?7i)e)° |) ) 2 © [ie [im | is | ta | ia fas [as paar | as] ize |e fw] 8 | | ~~) 2] m=} @ [im [ie fia poe fae [ae | Poe | ue Pas ts | se [se] |= | «)«s | o | =] « |se @ [an [uo fw [uo [ao [aoe [ae [aa [am | a0102, Za nasute nosece konstrukeije dinamicki kocfieijent se odreduje na sledeéi naéin: 1) kod cevi otpornih na savijanje proizvoljnog, pregnika i glatkih cevi ncotpornihy na savijanja preénika < 1,50 m. @ = 1,40 - 0,1 (hy - 0.50) 2 1,0 2) kod ostalih cevi i drugih nasutih nosecih konstrukeija ©, = © - Ol (hy - 0,50) 2 1,0 Dinamitki koeficijent se uzima prema opstoj formuli ili iz tabele 6, sv 12 prema sledeéem: 12 { otvor nagute cowi «dvostruki otvor kod noseéih Konstrukeija sliénih svodu raspon nasute noseée konstrukci Za dimenzionisanje popretne armature kod nosecih konstrukeija sa ubetonira nosagem dinamicki koeficijent je 1,30. valjanim Na pruzi za breine (V) ispod 80 km/h vaze smanjeni dinamigki kocficjjenti po obrascu By = 1+ (@-1)- V0 ade je @ - dinamiki koofieijent. ‘Dinamitki koeticijentivake ikod provizornih mostova imostova u priksjuénim kolosecima. ‘Vrednosti dinamitkih kocfieijenata 7a Seme vorova pti kategorisaciji objeKata izracunavaju se prems sledecem: feireose ade jes f=KAI-K +k!) K= V2 (2-1-2) ade ie: Jha 001 «(56 «e250» (ng «Lops ~ 1) « Hy PF - deo koji se odnosi na perfektan kolosck, "deo koji se odnost na uticaje nepravilnosti koloseka, a = V/22 mm (za brzine do 80 kewh), L@ - merodavna duZina elementa ili mosta uzcta iz tabele 5, a ,0 mat (za braine preko 80 kevh), V.- maksimalna brezina teretnog voza (mis), ny - supsivena frekvencija ncoptereéenog clementa ili mosta, a odreduje se: 7a plavne nosate sistema proste axed ie raza: my = S6yln, de je ug - ugib mosta usled opterecenja, u em, “za poduine i popreéne nosaée, ostale delove mosta, kontinualne nosaée itd: ri se aWreduje z mostove visoke frekvencije i mostove niske frckvencije, pa se od odbijenih dinamitkih koeficijenta uzima veéi Koeficijent kao merodavan za proracun. ny = (438,800)! 159677) ~ za mostove visoke frekvencije103 ty = 80/L@ (LO < 20m) —_—_- za mostove niske frekvencije (L2<%m) 1p = (207,80/LD)C 18857) 6. CENTRIFUGALNA SILA 26. Prilikom proraguna mostova koji leée potpuno ili delimitno u koloseénoj krivini, uzima se u obzir ecntrifugaina sila, odstupanje koloscka od ose mosta, kao i nadvisenje spoline sine, Za proratun je merodayna maksimalna breina V(knvh) na pruzi u podrugju mosta, Horizontalno opterecenje od centrifugaine sile dobija se mnodenjem vertikulnog opterecenja P (jz Seme opterecenja od vora) koefiefjentom V2/127R, tako da centrifugalna sila iznosi: ade je’ V- maksimalna brzina, u km/h, na pruzi u podrugju mosta, R- polupretnik krivine, um. Za owt vrednost kod promenljivin koloseénih krivina mogu se uzeti pogodine srednie vrednost Ako na most ima vise krivina sa raaiisitim polupreénicima, za waku Krivinu uzima se polupretnik te Krivine, Ako je most u prelaznoj krivini, za polpreénik krivine se urima stednja vrednost. Ako je cela prelazna krivina na most, srednja vrednost za polupregnik wma se si 2 Rp, ide je Ro polupreénik kruine Krivine koja se prikljnéuje na prelaznn krivinu ‘Za brzine (V) veces 0d 120 kea/h v proraéuin centrifugalne sile od Seme opterecenja UIC 71 uvodi se redukcion! koeficijent f (Lubela 7) Za raspone i brzine koje nisu date wu tabeli 7. za proratun se wimaju najblize ved ‘Vvrednosti iz ove tabel. Delovanje centrifugainih sila uzima se na 1,80 m iznad gornje ivice (GIS) horizontalno ka spoljnoj strani krivine. Kod mostova sa kolosekom 1 krivini noseéi clementi konstruke’ stanja: 1) £4 Vinay > 120 km/h analiziraju se dva stanja: = V = 120 km/h sa. punom vrednoséu Seme optereéenja UIC 71 i punom vrednoscu centrifugalne sile i = 120 kmh < Vigye < 160 krw/h sa redukovanom vrednosu seme opterecenja UIC 71 (isti redukeioni koeficijent f kao 7a centvifugalnu. situ), odnosno redukovanom vrednoscu centrifugalne sile prema tabel 7; av 3)_V = 0 (vor u mirovanju), Velitine breina i nadvienja wzimaju se prema odgovarajucim propisima o gornjern stroju ¢ ispituju se za sledeca ‘Vox $4 maksimalnom brzinom za projektovazm krivinu i nadvitenje;104 Kolosek se, po mogu¢stvu, postavlja na most tako da glavni nosadi budu priblizno jednako optereéeni, Nosaéi se dimenzionigu prema veSern uticaju, a konstruktivno se izvode oba nosaéa jednaka kad god je to ekonomski opravdano, Uticaj centrifugalne sile mora se kombinovati sa istovremenim vertikalnim optereéenjem. ‘Tabela 7 - Redukcioni koeficijent f za centrifugalnu silu od Seme optereéenja UIC 71 ‘Maksim braina Ww Beh 7. OPTERECENJE PESACKIH STAZA (ZA PRORACUN STAZA) zh Pri proratunu nose¢ih delova peSakih staza za javnu upotrebu uzima se opterecenje od 5 kNim?, Za proragun glavnih nosaéa mosta, pored opterecenja od voza, istovremeno se ‘uzima i saobraéajno opteresenje peéaékih staza 2 kNém? Pri proraéumu glavnih nosata mosta uzima se samo opteresenje od voza, bez saobraéajnog, ‘optereéenja peSaékih staza za sluZbenu upotrebu. Pri proratunu nose¢ih delova staza uzima se saobraéajno optereéenje S kNim’. Ako je za dimenzionisanje pojedinih delova to nepovoljnije, umesto ovog opterecenja treba wZ koncentrisanu silu 2 KN na najaepovoljnijem mestu. Pri proragunu glavnih nosaéa mosta pokretna opteredenja pe¥ackih staza za javnu upotrebu uvode se kao dopunska. Uticaj rastereéenja, npr. popreénog nosaéa usted konzole za peSaéku stazu, ne uzima se u obzir, Nosaéi revizionih staza, revizionih kolica i drugih uredaja proratunavaju se prema105 stvarnom optereéenju koje se predvida, a najmanje sa jednom koncentrisanom silom od DEN. : Pri proraéuna ograde javnih i sluzbenih peSaékih staza uzima se b--!~ontalno ili vortikalno optereéenje od 1,0 N/m u visini prsobrana 8 OPTERECENJE U TOKU GRADENJA 28. Ako u toku gradenja nastanu optereéenja od uredaja i opreme i od smestenog gradevinskog materijala i delova konstrukcije i ako se za vreme montade statitki sistem Konstrukeije promeni (na primer pri transportu, podupiranju ecle konstrukeije ili nekih njenih delava, adizanju, slahodnaj montadi i cl), ta eg opteresonja moraju raburnli detaljno iskazati. IV. DOPUNSKA OPTERECENJA I UTICAJE 1, BOCNI UDARI 29. ri projektovanju novih mostova sile bonih udara uvode se u proraéun u svakom koloseku kao horizontalna sila od 100 KN. Za postojege mostove sile boénih udara uvode se u proragun u svakom koloseku kao horizontalna sila od: 90 KN za kategorije D2 - D4 80 kN za kategorije C2 - CA REN za kategonije BI - B2 OF KN za kategoriju A Sila boénih udara deluje na aajaepovoljnijem mestu horizontalno i uspravno na osu koloseka u visini gornje ivice Sine (GIS). Kod koloseka sa zastorom optereéenje od botnog udara raspodeljuje se ravnomerno u praveu koloseka na! = 4,0 m. 2. SILE TRENJA U LEZISTIMA 30. Veligina sila trenja u &clignim le2i8tima koje se uvode u proraéun mosta su: za trenje Klizanja 0,5, a za trenje kotrljanja 0,08 od iznosa pritiska na leziite usled sopstvene tezine i statickog optereécnja od voza. Koeficijenti iz stava 1. ovog lana vate 2a dobro odrdavana lefiéta,106 Kod lediéta noviih vista, velidina sila trenja u leZiétima obratunavaju se prema tebniékom uputstvu proizvodac Otposi trenja se ne uzimaju u obzir pri proraéunu glavnih nosaca, veé samo pri proragunu lefista, kvadcra, lediénih greda i mostovskih stubova i oporaca. Site trenja uzimaju se za svaki smer kretanja pokrenutog leZi8ta. Uticaji sila trenja sa pokretnih leZi8ta ne uzimaju se u obzir za smanjenje uticaja na nepokretnim lezistima, ‘Ako je sila trenja posledica temperaturnih promena, izradunava se samo od uticaja sopstvene teZine, ‘Ako je konstruktivai element koji se proraéunava na dejstvo trenja znatno napregnut usled sile trenja kotsljanja, u posebnim sluéajevima (npr. ako je prenik valjka relativno mali, ako je povrtina IeZi#ta u nagibu, ako je tho ispod temelja loge itd.) taj element treba proeadunavati i sa kocficiientom trenia kotrliania 0. 3. SILE KOCENJA I POKRETANJA VOZA. 3. Opteregenje pri kofenju i pokretanju kod Zelezniékih mostova uzimaju se w proraéun prema sledeéem obrascu: = opteroéenja pri pokretanjuu Fy, = 33,3-L- ys 1000-7 ex) oplereéenja pri kodenji fs L-y 6000 KN za Semu UIC 71 2000 KN za Semu teSkog vozila Fy, odnosno F,, - sile koéenja, odnosno pokretanja u praveu ose most, 7 kocficijent redukeije Koji zavisi od uredenjs Koloseka i ukupne dufine nosecih konstrukcija La prema tabeli 8 L- merodavna duzina opterecenja koja se odreduje iz polozaja opteresenja na uticajno} nji daje maksimalne vrednosti horizontalne reakciie na posmatranom osloneu, Pri tom, pri proragunu gema specijalnih kola uzima se samo dugina blokova optereéenja koji stoje na noseco} konstrukeiji. Duzina na kojoj deluje opteresenje od sila pokretanja je ogranigena na 30m; fy - optereéenje pri koéenju koje se odnosi ma jedan kolosek i uzima se: -'30 kN/m 7a jednokotoseéne mostove koji se dimenzionigu po Semi optereéenja UIC 71 i Semama specijalnih kola SW/-2, SW/0, - 35 KNim za Zeleznitke mostove koji se dimenzionigu prema gemama specijalnih kola swilisw2, k - krutost conjih strojeva mostova i gradevinskog tla na nepokretnom leziitu protiv horizontalnog pomeranja u poduznom praveu mosta (u kN/cm), Koja mora biti dokazana. Za nosoée konstrukeije s Ly $ 30 m nije potreban dokaz krutosti. Uticaji poduénih sila iz stava’ 1. ovog lana uzimaju se da delyju u gornjo} ivici kolovozne konstrukeije. Ova) uslov se primenjuje i u shuaju zastora. Kod jednokolosegnih noseéih konstrukeija uzima se vece opteredenje od opterecenja pri kodenju ili pokretanju.‘Tahela 8 - Kocficijent redukeije 7 107 Tm) Tex prekida koloseka | Jednosteams prekid ‘Obextani prokid oloseka Soon 3000 1800 300 7 : 300 10000 2000 Napomena; Medivredost se mga Hearn interpolatl108 Kod vigekolosetnih nosecih konsteukeija uzima se da se uvek u najnepovoljnijem polozaju kkodi samo na jednom koloseku, a na drugom pokrese u suprotnom smeru, pri Gemu se ne uzima optereéenje silama koteaja ili pokretanja na ispunu iza mostovskih oporaca. Opteredenje pri pokretanju je ograniéeno na 1000 KN najvetom dozvoljenom silom automatskih kvadila. —_——! SS SSS Pa | Stika 19 ‘Najmanje krutostik’ za jednokoloscéne i vilekoloseéne konstrukelje, zavisno od uredenja koloseka i ukupne duzine nosegih Konstrukcija Ly kao i krutost ki kya koloseke bez prekida, zavisno od Loa (sa kojima ée se sraéunati vrednost krutosti "k’), date su u tabeli 9, Za kolosek bez prekida sa 60 m $I, $90 m najmanja krutost odreduje se prema izrazu: KE Ky + (2+ Danwe= Land)» (he Kn) Lrce Za kolosek bez prekida sa 90 m $ L,.,£ 180 m najmanja krutost odreduje se prema izrazu: e Ke = Ky + (2 = Lang ~ Led * (Ke = K)/(180 - Le.) ile jos i, i k,- krutost (koriste se vrednosti iz tabele 9), Tre * vrednost najveéeg raspona u konstrukeiji (mm), Ta, ukupna dugina konstrukeije (slika 19). Te Pokelanle ‘Kosenie FNaporene 20 05 as > o Ws p= OS (G+ byl ST 300) p= 025 C o# LF beast kNiem jy = 039. (les + Laity st Nepotretna yom EOS leat prema sl 2. 4 Stvarna krutost donjeg stroja mosta i gradevinskog tla izragunava se prema izrazu: k= Hie109 ade je: H.- ukupoi horinzontalni uticaji koji deluju, Hie - ukupzo pomeranje donjeg stroja mosta u visini nepokretnog levista usled horizontalne sile. Hu poduinom praveu mosta, a sastoji se iz: - deformacije trupa stuba, odnosno zida oporca; - obrtanja temelja oko ive; ~ pomeranja temelja Stvarna vrednost krutosti mora biti ve¢a ili jednaka najmanjoj krutosti "k’, prethodno: odredenoj. Optereéenja pri koéenju i pokretanju kod sistema konstrukeija u nizu odreduju se prema odredbama ovog élana, sa sledecim izuzecima: 1) vrednosti ykod sistema konstrukeija u nizu sa dugim Sinskim traktom i pojedinagnim sappuulua [= 35 a ueiinaju ae is tabele 10, 2), kao merodavna duzina za optereéenja za nepokretna lediéta na stubu "i" uzima se wvek pojedinatna dudina noseée konstrukeije "Li (slika 20); 3) 25¢epokretnogvertikalaogoptereCenja realnh vozovauslutejukategorizacije objekta, Sina, nos. Pra wonsre, [Xs [Xe te yd ta tof (tm Slika 20 4. OPTERECENJE VETROM 32. Proraéun optereéenja vetrom Zeleznitkih mostova zasniva se na proraéunu optereéenja ‘vetrom gradevinskih konstrukeija prema standardima JUS U.C7.110, JUS U.C7.111, JUS, U.C71.112 4 JUS U.C7.113. Pod krutim mostovima, wu smisty ovog pravilnika, podrazumevaju se _mostovi koji delovanjem yetra ne mogu biti pobudeni na rezonantne oscilacije i koji nisu podlozni nastajanju ni jednog od efekata aeroelastigne nestabilnosti, U krute mostove spadaju svi sxredni, luéni i zglobni staticki sistemi110 Pod vitkim mostovima, u smistu ovog pravilnika, podrazumevaju se mostovi koji moge biti podloni cfektima acroelastiéne nestabilnosti. Vitki mogu biti mostovi sistema sa kosom uuzadi i viseci mostovi. Kod vitkih mostova sprovode sc i posebna acrodinami¢ka ispitivanja na modelu, radi odredivanja koeficijenata sile C i provere aeroelastiéne stabilnosti. Optere¢enje vetrom vitke mostovske konstrukeije proragunava se prema standardu JUS U.C7.111. Proraéun vitkih konstrukeija odnosi se na mastovsku konstrukeiju i stubove. Pri proracunu, stubovi se moraju proveriti na oba ortogonalna pravea delovanja vetra, & njihova osetljivost - na neki od elekata aeroelastiéne nestabilnosti Elementi spregova protiv vetra ispituju se w pogledu krutosti stapova ispune, kako u spregu u celini tako i kao pojedinagni elementi konstrukcije, Prilikom proraguna stabilnosti mosta na preturanie. mora se, kao nepovoliniie, uzeti dejstvo vetra na prazne vagone (za tezinu praznih vagona uzima se p = 13 kNim) ii dejstvo vetra na vagone koji predstavijaju Semu UIC 71 u najnepovoljnijem polozaju. 33. A) PRORACUN OPTERECENJA VETROM KRUTIH KONSTRUKCUA Optereéenje vetrom Zcleznigkin mostova uzima se 2a proragun kao slaticko optereéenje i izraéunava se: 1) za mostovsku konstrukeiju, za pravac delovanja upravno na osu mosta; 2) za stubove, pilone, ledi8te i temelje, jo¥ i za pravac paralelnosti mosta. Opteresenje vetrom Zeleznickih mostova izragunava se posebno 7a: 1) stanje gradnje, odnosno eksploatacije mosta, i to: ~ stanje montaze mosta; = stanje eksploatacije - most sa saobraéajnim optercéenjem; - stanjc eksploatacije - most bez saobracajnog optereéenja; 2) clemente objekta: Thmostousku konstrokei + stubove mosta; = pojedinaéne konstrukcione delove - spregove gornjeg, odnosno donjeg pojasa; = temelje mosta. Opiti izrax 2a proratun opterecenja vetrom pojedinih delova mosta je: Wa CoA (KN) ili: (N/m) Gers = Inne” Gy (Nin) Gare = Gar: RS, (ein?) ari = 05+ p+ Varin 10%, (N/m?) Varia = Veseia~ Ky (vs) ide je & - dinamitki indcks, T- povratni period (god), 2- visina iznad terena (m) (odreduje se prema visini z = kotu sredaje vode iznad koje je most, ii ), koja predstavija:i - kotir dna doline ili povrsine terena iznad koga se nalazi most, yrs (KN/m?) - acrodinamicki pritisak vetra, Gore (Kit) - ostednjeni aerodnimaitki pritisak vetra, G, - dinamitk koeficijent, Vesa“ osnovna brzina vetra na lokaciji mosta, Koja se wzima iz standarda JUS U.C7.L10, w (mis), ie fatioe povratnog perioda: ‘montaza 0,793 (T= 5 god) cksploatacija sa saobracajnim opteregenjem 0,858 (T = 10 god) - eksploatacija bez saobra¢ajnog optereéenja 1,000 (T = 50 god), p- gustina vazduha = 1,225 kg/m’ ili prema nadmorskoj visini terena (prema standardu JUS U.C7.110), K, - faktor ekspozicije 1S, = b= (Z/10™, gde se Koeficljentt hrapavosti terena “b" { “a” odreaufu iz standarda JUS U.C7.110, a visina "2" predstavija z = 1 = nivo gornje ivice Sine za most, odnosno 0

You might also like

• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25132)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7837)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24585)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3270)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13185)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12519)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2475)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20003)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5794)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12943)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2506)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3044)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2564)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10904)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (19653)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12010)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (8929)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6510)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5700)
• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5743)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9486)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5426)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1106)