a Dsredbe ovog zakona i propisa donesenil na ostiow ovog zakona koje se odnose na ti lst, servis, obezbedenje rezervnih delove i drugih proizvoda i obavezno atestiranje comologaciiu) ne primenjuju se na robu carinskog potekla, proizvode amaterske ssmogradae, upotrebljavane, popravijane i prepravljane proizvode, kao na proizvode koji ‘= pojedinaino uvoze na zahtev i potrebe gradana. 16. -andrarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnowu ovog cona dune su da primenjuju organizacije udruzenog raca: £1 u proizvodnji, preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radeva odnosno vrsenju -sluga; 2. pri projektovaniu, gradenju, upottebi, odrZavanja, popravkama, prepravisma i estanku rada, odnesno koriscenja objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drogih edstava rada pri pakovanju, oznagavanju, obeleZavanju, delarisanjy, rukovanju, transportu, prenosu, evozu, skladistenju i Eavanju proizvoda ceuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, otganizacija udruzenog ratla moze, w obavijanju Sse delatnosti, odstupiti od pojedinih ustova i zahteva odredenih jugoslovenskim ‘eandardima Gia je primena obavezna, odnosno od normi kvalitet, u sluéajevima i pod “sovima odredenim ovim zakonima 1% anizacija udruzenog rada dulna je da pri obavijanju svoje delatnosti, u toku provesa a, obezbeduje ispunjavanjc uslova i zhteva odredenih standradima ja je primena zvemna i propisiia donesenim na osnovu ovogzakona u pogledu karakteristika kvaliteta enja kontrole Kvaliteta proizvods, radova odnosno usluge. anizacija udruenog rada duina je da pre stevljanja proizoda u promet na slovenskom triiStu proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredenim dima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i dit sweru izvtii pod uslovima i na naéin koji su odredcni tim standardima, odnosno proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog dlana vrbi proizvodat ili acija udruZenog rada, odnosno druga strutna institucija koja obavija odgovarajucu St u Socijalistitko) Federativnoj Republici Jugoslaviji, ca, ta npitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1, ovog Gana ne moze ~Socijalistiskoj Federativno} Republici Jugoslaviji zbog nedostatkn opreme za ~ + iti drugih uslova za pouzdanost rezultata ispitivania, ispitivanje proizvoda moze f= = ©" organizacija koja obavlja odgoverajucu delainost u inostranstvu, © demu ee Sa} © ispitivanju, sa podacime 0 ispitanim karakteristikama, metodama wgecrs : ezultatima ispitivanja, crpuncus's wdruzenog rada koja proizvod stavija u promet na jugoslovenskom triistu uss: « =) sadlelnom organo inspekcije, na njegov zahtev, stavi na uvid izvesta} o impcp or? ~~ irvoda radi proveravanja u smistu stava 1. ovog élana.8 19. Standardii drugitehniéki uslovi, zahtevii postupei odredeni medunarodaim ugovorom koji obavezuje Socijalistigku Federativnu Republik Jugostaviju primenjuju se u skladu sa ‘odredbama tog ugovora, odnosno propise donesenih za njegovo izvrSavanje. Na proizvode koji se proizvode, radove koji se lavode i usluge koje se vie na osnovu ugovora 0 dugoroénoj poslovno-tehni¢koj saradnji ili proizvodaoj kooperseiji inostranstvom, ugovora o ustupanju izgradnje investicionog objekta stranom izvodacu i tugovora 0 ulaganjima stranog fica u organizaciju udruZenog rada_primenjuju se medunarodnii strani standardi odrecteni tim ugovorom pod uslovorn da nisu u suprotnosti sa standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu evog zakona, 20. ‘Ako za odredene proizvode, radove, odnoino usluge niou doneseni standard Eija je primena obavezna ili propisi predvideni ovim zakonom, u proizvodnji proizvoda, izvodenju radova i vrSenju vsluga mogu se do donosenja tih standards, odnosno propisa primenjivati medunarodni i strani standardi ju je primenu resenjem odobtio funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije. Pri sprovodenju medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezuliata ispitivanja ii Gugih medunarodinih sistema obezbedenja kvulitets u koje je. ukljucena savezna organizacija _nadlezna za poslove standardizacije mogu se u Socijlistiékoj Federativnoj ‘Republici Jugoslaviji primenjivati medunarodni istrani standardi predvideni pravilima tih sistema. 21. Savezna organizacija nadledna za poslove stundardizacije moze donositi tehnigke preporuke koje sadrée podatke 0 novim tchnologijama i nainu njihove primene, radi brieg prenogcaja tchnoloskog znanja i usmeravanja na koriééenje novih tehnologiia w oblastima su intezivnim temolokim razvojem 2. Ouredbe ovog zakona koje se edlaose na oxgahizacije udruenog rada odnose se ina druge proizvodace, izvodate radova, vrsioce usluga i ubesnike u prometu robe i usluga. I. STANDARDI 1, JUGOSLOVENSKI STANDARDI aa: ‘Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlednom za poslove standardizacije, ii su uslovi i natin primene odredeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona. Propisom o jugosiovenskom standardu mote se odrediti da je primena jugostovenskog, standarda obavezna w celini ili delimiéno,9 Obavezna primena jugoslovenskog standarda move se, u smislu stava 2, ovog dana, -ropisati radi tipizacic i unifikacije deiova i sklopova tehnigkislozenih proizvoda, tehnigke konstrukcione sigurnosti, bezbednost: pri upotrebi proizvoda, zatite Govekove sredine, ezbedenja kvaliteta i zadovosvanjs potreba narodne odbrane i bezbednosti zemlje, 4. slovenskim standard: serduju se narodito: namena, svojst2, €2zktertike i kvalitet proizveda i radova, odnosno usluga; _unifikacije delova i sklopova tehniéki sloZenih proizvoda: sa njima povezani uslovi, zahtevi i postupei za proizvodnju srienje usluga; cone, cries: smetode, ukljucujuéi metode i postupke obezbedenja, kontrole rea, radova { ustagas “s-T ri. definicie, simboli, znakovi, oznake, kodovi, sifte, boje, veligine ~ 2 3 acest um prizvodnji proizvoda, izvodenju radova i vrécnju usluga, _ £5 Sesuodnjom proizvoda, iavodenjem radova i viSenjem wsluga, kao iv nie. obyadu, prenoSenje i saopStavanje informacija. zahtevi e pos reamicis Jim endardima mogu se utvedivati i drugi tehniki elementi koji se odnose “x czédenim proizvodima, prenos, prevoz i transport, skladistenje, duvanje i azu, pakovanje, nanogenje, odniosno postavijanje oznaka, zaakova i exsnsanje, obradu, doradu i preradu i opremanje proizvoda za prodaju. ss sandardi mogu sadréavati napomene i priloge informativnog karaktera, v «cme 224 blifa objainjenja pojedinih odredaba standards. ‘ue: ce-osima © jugoslovenskim standardima nije drugatije odtedeno oni se ne =2 proizvode ze litnu upotrebu pojedinca koji je narutio njihova izradu ; na umetnitka dela, proizvode doma¢e radinosti, primenjene umetnosti i umetnigkih 2:2, kao ina proizvode a liga upottebu koji se stavljaju u promet kao unikati, og za donofenje jugoslovenskog standarda da mogu podneti zainteresovane sanizacije udruzenog Tada, druge samoupravne organizacije i zajodnice, privredae ‘omore, drustvene organizacije i organi uprave. Predlaga’ je duzan da uz prediog 2a donosenie jugoslovenskog standarda dostavi savezno} >rganisaciji nadle2n0j za poslove standardizacije obrazlozenje i podatke na osnovu kojih ca mmole oconll esmovannst gredlogs, a po pelvatanfa predioga dian je di Gost prednacrt odgovarajuéeg standarda, 26. Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj organizaciji nadleZnoj ‘za poslove standardizacije obrazuju se komisije za standarde, a radi koordinacije struénog, rada ih komisija - koordinacione komisije za odgovurujucu oblast standardizacije. Komisje iz stava 1, ovog lana su struéna radna tela savezne organizaciie nadledne 410 poslove standardizacije, &ije Sanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za posiove standerdizacije, na prediog zainteresovanih organizacija, zajednica i organa. Komisije za standarde utvrduju naerte jugoslovenskih standarda, razmatraju niSljenja, primedbe i predloge u vezi s tim naertima i utvrduju predloge jugoslovenskih standarda. Koordinacine komisije staraju se o struénom uskladivanju planiranja i raca komisije 28 standarde i uskladivanju rada tih Komisija sa radom radnih tela struénih medunarodnih ‘onganizacija za standardizaciju i daju misljenje u vezi s uskladivanjem jugoslovenskih standarda s medunarocnim standardima, Komisije iz stava 1. ovog Slana mogu funkeioneru koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije davati struéna miflienja i predloge radi ‘unapredivanja standardizacie, ukljucujuci i predloge tehnickih preporuka predvidenih ovim zakonom. Za dlanove kominijc iz stave. ovog élana mogu se imenovat istaknutistruénjaci 7a odgovarajuéa podruéja, odnosno grane proizvodnje i usluénih delatnosti 27. Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na natin kojisvim zainteresovanim subjektima omoguéava da 0 njemu daju svoje misljenje, primedbe i predloge. Rok za razmatranje naerta jugoslovenskog stancarda i za davanje misljenja, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavlivanja infirmacije o davanju nacrta jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreden dui rok, 28. Propisi o jugostovenskim standardima objavljuju se u "Sluzbenom lists SPRI', a jugoslovenski standardi u poscbnom izdanju savezne organizacije nadletne za poslove standardizacije. zmene, dopune i ispravke jugosiovenskih standarda objavijuju se keo dodatak wz,posebno inlanje jugoslovenskin standarda. Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog dana odteduje funkcioner koji rukovodi savernom organizacijom nadleynom za poslove standardizacije, wu sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za poslove finansija, 29. “Metodologkim upulstvima funkcionera koji rakovodi saveznom onganizacijom nadieZnom zaposlove standardizacije ureduju se: natin rada radnih tela savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije, postupe! i struéna pravila procesa standardizacije, kao i natin ‘cznaéavanja jugostovenskih standarda i njihove usaglafenosti_s_medunarodnim standardima. 2, INTERNI I GRANSKI STANDARDI 30. Organizacije udruonog rada i zajednice organizacija udrezenog rada mogu donositi interne i granske standarde:ul 52 reosulle, radove i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi dja je coma: ‘havezna, odnosno propisi predvideni ovim zakonom; 2 23 s.zzente koji nisu utvrdeni jugoslovenskim standardom éija je primena obavezna, t=, Mnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi stroZi od zahteva koji x urrderi jugoslovenskim standardom dijaje primena obavezna ili propisom donescnim = =sosu ovog zakona, da bi se postigao vii nivo kvaliteta proizwoda od propisanog. Rac: upizacij, internim, odnosno granskim standardom mote se utvrditi wzi izbor delova se.:pova proizvoda utvrdenih jugostovenskim standardom ¢ija je primena obavezna, ili sr-oom donesenim na osnovi ovog zakona. ‘sszvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti oznaéeni -sakom odgovarajuéeg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji su utvrdeni standardom. emi i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati radi stvaranja prepreka u ssymetu robe i usluga, HM. Oryaznizacije udruzenog tada udruzene u zajednice na osnovu saveznog zakona radi ezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odredenih delatnosti kao woloSki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju, utvrduju svoje programe sandardizacije i donose i primenjuju granske standarde, kojimaz definisu tipove objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada koje ttiste u obavljanju svojit delatnosti; ureduju naéin organizovanja i vrSenja stalne i povremene Kontrole, odnosno pregleda sjih kapaciteta i odréavanja tih kapaciteta; odreduju jednoobrazne radne postupke u obavijanju svoje delatnosti i utvrduju obrasce sofia ée se sluditi u obavijanju tih delatnosti; + odreduju tehnigke uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odriavanju objekata, edaja, postrojenja, opreme i drugih sredstava rada kojima se sluze u obavljanju svoje 2elataosti, odnosno koji sluée koriséenju njihovih ushige, s gledista svoje delatnosti, pecitiénih zahteva za obavijanje te delatnosti i zahteva za 2astita éovekove sredine ~ skladu s aktima koja, radi ostvarivanja tehnoloskog jedinstva, odreduju tipove objekata, -sstrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada, koje zajednice iz stava 1. ovog lana «cnsle u obavijanju svoje delatnosti, te zajednice mogu utvrdivati podobnost odredenih zerizvoda 2a opremanje svojih kapaciteta i u tome izdavati odgovarajuéu potvrdu. Zesinice iz stava 1. ovog Gana ostvarje saradnju sa medunarodnim. struénim sizacijama za standardizacija u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim -aarodnim organizacijama - u skladu sa saveznim zakonom, ree. a. Ras sesmetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema informisanja o standardizaciji x Sony sti¢koj Federativao} Republici Jugostaviji i izvréavanja medunarodnih obaveza tke Tederativne Republike Jugoslavije uw pogledu informisanja u oblasti izacije, oxganizacije i zajecnice iz &l, 30. 131. ovog zakona, dune su da saveznoj12 organizaciji nadle#noj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno dostavijaja podatke © svojim programima standardizacije i o njihovom izvSavanju, u skladu s uputstvom iz Gana 29. ovog zakona koje donosi funkcioner Koji rukovodi saveznom ‘oiganizacijom nadleznom za poslove standardizacije. Il. PROPISI 0 TEHNICKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI 1 0 KVALITETU PROIZVODA I USLUGA. 1. PROPISI O TEHNICKIM NORMATIVIMA 33. Propisima o tehni¢kim normativima odreduju se tehnigki normativi, uldjuéujuéi norme kvaliteta materijala, konstrukeije i izrade proizvoda i norme kvaliteta radova, odnosno Usluga ko i postupaka obezbedenja kvaliteta proizvoda i radova, odnasno usluga od Kojih zavisi tehnitka i konstrukciona sigumost, i to: 1) za izradu tebnike dokumentacije; 2) za izgradnju objekata, proizvodnju proizvoda i izvodenje radova, odnosno ve¥enje usluga; 3) za pudtanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno koriiéenje, odréavanje, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili kori8cenja odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada; 4) za rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odredenih proizvoda, skladiftenja i Gavanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skladistenje potencijalno opasnih materijala, Propisima iz stava 1, ovog Glana mote se odrediti: 1) da se odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga stedstva rada mogu izgradivati, odnosno proizvoditi i korstti samo na osnovu tebnicke dokumentacije 2a koju je utvedeno da zadovoljava propisane uslove (odobrena tehnicka dokumentacija); 2) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema ili druga stedstva rada moraju biti w toku izgradnje, odnosno proizvodnje, promets i koriSCenja snabdeveni odredenim ispravama; 3) da tipovi odredenih abjekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu; 4) sads2aj i natin vodenja, dopunjavanja i Euvanja tchnitke dokumentacije za objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva rada koja su u upotrebi; 5) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada pri predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehnigkom dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za njih u tehnoloskom veku njihovog koriSéenja moraju biti obezbedeni rezervni delovi, alat, pribor, strutno odrzavanje i popravke.13 2 PROPISI 0 KVALITETU PROIZVODA I RADOVA, ODNOSNO USLUGA M Sresima o kvalitet proizvoda i radova, odnosno usluga odreduju se norme kvaliteta, poswupei i metode obezbedenja, ispitivanja i kontroie kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za sxstuanje i ofuvanje propisanog nivoa kvaliteta pojedinih proizvoda i radova, odnosno ssuga. >rcpisima iz stava 1. ovog alana moze se odredii i nagin deklarisanja, oznatavanja, -cnosno obelezavanja proizvoda i radova, odnosno usluga, postupak sa proizvodima &ji ‘¢ zok upotrebe istekao kao i uslovi i zahtevi u pogledu namene, trajnosti, funkcionalnosti Sezhednosti pri upotrebi proizvoda, xB Ako za odredene proizvode i radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi dja je rimena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizwodackoj specifikaciji Sogu se odrediti: 21 proizvodi za koje je donokenje proiwodaéke specifikacije obavezno; 2+ elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadvBavati; 3+ natin vodenja evidencije o donesenim proizvodatkim specifikacijama u organizaciji =sdruzenog rada Proizvodaéka specifikacija iz stav 1. ovog élana je sastavni deo proizvodne dokumentacije sanizacije udruienog rada, koja je duzna da tu specifikaciju donese pre povetka =soizvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre poéetka izvodenja radova ili vrSenja usluga prema takvoj specifikacij Na zahtev nadleinog organs inspekcije, organizacija udrukcnog rada duzna je da tom ~-ganu stavi na uvid proizvodatku specifikaciju iz stav 1, ovog élana. Iv. ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA 1 NORMI KVALITETA 6. S:ganizacija udruzenog rada mode, u proizvodnij proizvoda za izvor, kao i pri izvodenju odova i vrenju usluga za stranog narudioca, odstupiti od jugoslovenskih standarda éija «¢ primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, skladu sa ugovorom sa stranim poem, odnosno nanuiocem. Seganizacija udruzenog rada moze u proizvodaji proizvoda, osim ut proizvodnji semena sadnog materijala poljoprivrednog i §umskog bilja, pri izvodenju radova i vréenju usluga homologaeiii proi-voda Atest o saobraznosti i izveitaj o isptivanju proizvoda, odnosno saopstenje 0 homologaciji proizvoda izdaje organizacij i zajednica koja, u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, viSi atestiranje, odnosno obavezno atestiranje ‘homologaciju) proizvoda, na obrascu &ji oblik i sadr¥aj utvrduje savezna organizacija nadleZna za poslove standard) 2 yroizvodi Koji podle2u obaveznom atestiranju (homulogaciji) moraju se oznaditi sropisanim atestnim znakom, odnosno homologacionom oznakom, Proiavodi koji ne podlezc obaveznom atestiranju (homologaciji), za koje je izdat atest © ssobraznosti u skladu s pravilima sistema atestiranja, oznagavaju se znakom saobraznosti ‘i je utvrden tim pravilima, pod uslovima i na natin koji su odredeni tim pravilima. B. \cestiranje proizvoda vidi se na zahtev organizacije udruzenog tada koja proizvodi ili sanizacije udruZenog rada koja proiavod stavija u promet. agnizacija udruzenog rada duéna je da pribavi atest 0 saobraznosti za proizvod koji a:cleze obaveznom atestiranju (homologacij). ove atestiranja proizvoda snosi podnosilac zahteva 2a atestiranja proizvoda “4 Atestiranje proizvoda viii se na jedan od slededih natina:16 1) ispitivanjem tipa; 2) ispitivanjem tipa, uz naknadnu provern kontroinim ispitivanjem uzoraka uzetih sa trite; 3) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kentrolnim ispitivanjem uzoraka uzetih iz onganizacije udruzenog rada - podnosioea zahteva za atestiranjem; 4) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem ueoraka uzetih sa rita i iz organizacije udruzenog rada - podnosioca zahteva za atestiranjem; 5) ispitivanjem tipa, uz ocenu i prihvatanje sistema kontrote kvaliteta u organizaciji udnuzenog rada, uz naknadnu proveru kontrole kvaliteta u organizaciji udrezenog rada i ispitivanjem uzoraka uzetih sa tr2ista iz organizacije udrukenog rada - podnosioca zahteva za atestiranje proizvoda; 6) acenjivanjem konteole kvaliteta 7) ispitivanjem proizvoda po serijama, grupama, Sarama ili na drugi odgovarajudi nadin; 8) ispitivanjem svib (100%) proizvoda. organizaciji udetenag rada i njenim pritvatanjem; 45. Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se veliti nikakve izmene u pogledu materijala, konstrukcije ii cruge izmene koje mogu uticati na promenu svojstava, kkarakteristika ili kvaliteta proizvoda. Za proizvod na kome su izvrSene izmene u smistu stav 1, ovog dana nakon izdavanja atesta 0 saobraznosti ne moze se korstti taj atest o saobraznosti, niti se proizvod mode cenatavati atestnim znakom, homologacionom oznakom ili drugim znakom saobtaznosti. 46. Ako atestiranje proizvoda vr8i savezna organizacija nadie3na za poslove standardizacije, ispitivanja koja se vrSe u obviru postupka atestiranja mogu se obavijati kod proizvodata. Nadzor nad ispitivanjem proizvoda kod proizvodata vrsi ovlaiéeni struéni radnik ili struéna komisija savezne organizacije nadleine za postove standardizacije 47. Savezna onganizacija nadicina za poslove standardizacije mode ovlastiti za atestiranje ii 2a ispitivanje proizvoda i obavijanje strugnih i tehnickih poslova nepostedno povezanih sa tim ispitivanjem organizaciju udruzenog rada ili drugu straénu instituciju koja obavlja odgovarajuéu delatnost u Socijalistiékoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i koja ispunjava propisane uslove za pouzdanost rezultata ispitivanja i priznavanje rezultata ispitivanja ReSenje koji se organizacija udruzenog rada ili druga struéna institucija ovlaééuje u smistu stava 1, ovog Gana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle2nom za poslove standardizacje. 48. Propisom o uslovima koje mora ispunjavati ovla8éena organizacija odreduju se uslovi i zahtevi za pouzdanost i priznavanje rezultata ispitivanja, a narotit: 1) uslovi i zahtevi w pogledu organizacije rada i obezbedenja kvaliteta usluga, struénihcu ‘eadrova, opreme za ispitivanje i merenje i ajeno odréavanje u ispravnom stanju; postupci za davanje ovlaiéenja i viSenje nadzora, kao i postupei i metode koji se ‘emenjuju pri proveravanju pouzdanosti rezultata ispitivanja; zahtevi u pogledu objektivnostiispitivanja. 49. Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije vrSi nadzor nad ovla’éenim rganizacijama u pogledu trejnog ispunjavanja propisanih ustova i obavijanja poslova za ‘aoje su te organizacije ovlaSéene i daje im uputstva za obavljanje tih postova. Ovladéena organizacija dina je da obezbedi trajnost podataka 0 atestiranim, odnosno sspitivanim proizvodima. 50. Ovlaséena organizacija duina je da saveznoj organizaciji nadieénoj za poslove standardizacije omoguéi nesmetano vréenje nadzora iz dana 49. ovog zakona. Ako saveana organizacija nadlezna za postove standardizacije u viSenju nadzora iz lana 49. ovog zakona utvrdi da ovladéena onganizacija ne ispunjava neki od propisanih uslova za obavljanje poslova za koje je oviaséena, resenjem ée utvrditi nedostatke i odrediti rok tu kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. ‘Ako ovlatéena organizacija u odredenom roku ne posttipi po reSenju iz stava 2, ovog alana ili ako savezna organizacija nadieZna za poslove standardizacije u visenju nadzora iz alana 49, ovog zakona utvrdi da ovlatéena organizacija ne obavja poslove 2a koje je ovlaséena u skladv s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnov: ovog zakona i ‘uputstvima savezne organizacije nadicéne za poslove standardizacije, oduzese resenjem toj organizaciji dato ovlaStenje, 51. Organizacija udruzenog rada koja proizvodi, ocnosno koja stavlja u promet atestirane proizvode duna je da saveznoj organizaciji nadle2noj za postove standardizacije, odnosno ‘ovla8éenoj organizaciji omoguéi nesmetanu kontrolu saobraznosti proizvoda koji podleze ‘obaveznom atestiranju (homologacij), ako je takva kontrola propisana Ako se kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, ‘odnosno uzorku, savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije, odnosno ovladéena organizacija re’enjem utvrduje u demu i u Kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranim tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti ‘Ako organizacija udrufenog rada iz stava 1. ovog élana ne postupi po redenju iz stava 2, ‘ovog lana, savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije, odnosno ovlaséena organizacija refenjem ée poniktiti atest o saobraznosti tog proizvoda. Kontrola saobraznosti proizvoda kojine podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji) vr8i se pod uslovima i na nagin koji su odredeni pravilima odgovarajuéeg sistema atestiranja. 52. Spisak ovlaséenih organinzacija i organizacija kojima je oduzeto ovlaiéenje objavijuje se 1 "Sluzbenom glasniku SFRI", do 2018 Retenja iz Hana 47, dana 50. stay 3. i alana SL. stay 3. ovog zakona objavijuju se w informativaim glasilima savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacife. 53. Zabranjeno je koriétenje atesta 0 saobraznosti i oznatavanje proizvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donescnih na osnows ovog zakona. 2, PRIZNAVANJE ISPRAVA 0 SAOBRAZNOSTI I KVALITETU PROIZVODA I USLUGA IZDATIH U INOSTRANSTVU 54, Atest 0 saobraznost, izveltaj o ispitivanju protevoda, saopStenje © homologaciji i druge odgovarajuée isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalisti¢ko} Federativaoj Republici Jugoslaviji u sledecim sluéajevima i pod sledeéim uslovima: 1) ako je medunarodnim ugovorom koji cbavezje SocijalistiSku Federativeu Repuiliku Jugoslaviju prodvidena obaveza zemalja ugovorice da medusobno priznaju te isprave izdate u bilo kojoj od zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovors; 2) ako su ove isprave izdate u okviru medunarodnih sistema atestiranja, prizmavanja reaultata ispitivanja ili drugih medunarodnih sistema obezbedenia kvaliteta u sidadu s pravilima tth medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije élanica tih sistema; 3)_ Ako je izvestai o ispitivanju proizvoda, u smislu odredaba élan 18. stav 3. ovog zakona, iadala strana oxganizacija koja obavija odgovarajucu deltnost u inostranstvu, koja ispunjava ustove za priznavanje rezultata ispitivanja u prometu robe i usluga. 3. TEHNICKI NADZOR 55. ‘Tehnigki nadzor nad postrojenjima, uredajima, opremom i drugim stedstvima za rad u ‘objektima i prostorima ugroZenim cksplozivnim i zapaljivim smefama gasova, pare i praSine ili stetnim zra¢enjima i drugim sfiénim opasnostima, kao i ugradenima instalacijama za ta postrojenia, uredaje, opremu i druga sredstva rada (u daljem tekstu: specifigna oprema) obubvata: 1) odobravanje tehniéke dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifiéna oprema {i material, delovi i sklopovi za njenu izradu, odnosno na osnovu koje se izvode ugradene instalacije; 2) odobravanje izrade specifizne opreme na osnovu ispitivana tipa; 3) nadzor nad proizvodnjom specifigar opreme i materijala, delova i sklopova za njenu inradus; 4) nadzor nad ispitivanjem specitigne opreme i materijala, delove i sklopova za tu ‘opremu;5) nadzor nad izvodenjem radova na postavljanju instalacija i ugradnjom, odnosno montazom specifiéne opreme na mestu kori8éenja; 6) pregled postojese specifigne opreme u upotrebi kod korisnika; 7) nadzor nad odréavanjem specifiéne opreme u upotrebis 8) nadzor nad izvodenjem popravki, prepravki i nad obnavljanjem specifiéne opreme. 56. Specifiéna oprema w upotrebi kod Korisnika podiese asnovnom, redovnom, kontrolnom {vanrednom pregledu. Osnovni pregled se viSi ako tip specifiéne opreme nije bio atestiran, odnosno ispitan i odobren za upotrebu; ako nije viven tehni&ki nadzor; ako se menja namena ii se proSiruju kapaciteti ugroZenih objekata ili prostora ili ako se vrke vee popravke i prilagodavanja specifitne opreme kojima se menjaju konstrukeine osobine, svojstva i karakteristike te opreme, Redovnim pregledom se utvrduje da li stanje specifitne opreme odgovara uslovima i zabtevima odredenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona si gledista tehnitke i konstrukcione sigurnosti i obezbedenja kvalitet Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odrdavanje specifiéne opreme w ispravnom stanjui za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima njenog koriSéenja, Vanredni pregled se viSi: posle pretrpljene havarije; na zahtev nadleznog organa ingpekeije; poste vecih popravki i prepravki za koje se ne: zahteva osnovni pregled i na ahtev korisnika specificne opreme. 57. Tehnitki nadzor obavija savezna organizacija nadletna za poslove standardizacije ili strugna institucija koju ona ovlasti Na ovlaSéivanje, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaiéene strutne institucije shodno se primenjuju odredbe @. 47. do 50. i élana $2. ovog zakona. Troskovi rada strutnjaka koji vi8i tehnigi nadzor padaju na tetet savezne organizacije xsiicine za poslove stndardizacije. kovi i stava 3. ovog élana naknaduju se ovla8éonoj struénoj instituciji w iznosima. denim ugovorom. U viienju tehnigkog nadzora savezna organizacija nadicZna za poslove standardizacie, ‘dnosno ovlaiéena struéna institucija ima pravo i duznost: 1) da zabteva izmene u tehnitkoj dokumentacii radi vsaglaSavanja te dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa glediéta tehnitke i konstrukcione sigurnosti i obezbedenja kvaliteta; 2) da zahteva dopuns nepotpone tehnitke dokumentacife; da v8i nadzor iz Elana 55. ovog zakona i preglede iz élana 56. ovog zakona; e opreme ozorava ma nedostatke koje zapazi pri vréenju tehnidkog nadzora i izdaje strutna20 upurstva za otklanjanje tih nedostataka, polazeéi od zahteva tehnigke i konstrukcione sigurnosti obezhedenja kvaliteta; 5) da prema konkretnim uslovima koriééenja specifitne opreme u odredenom objektu, odnosno prostoru izdaje struéna uputstva za reéim upotrebe, naéin odrZavanja i vréenja tehnicke kontrole te opreme; 6) da saraduje s nadlednim organima tehnitkih i drugih inspekejja u vezi sa tehnigkog nadzora, enjem 59. Proizvodaé spetifigne opreme, izvodat radova, vrtilac usluga, organizacija koja. visi ispitivanje, wvoznik ili investitor duZni su da podnesu prijaru 0 proizvodnii speciliéne opreme, izvodenju radova, odnosno pruzanju usluga u veri sa specifitnom opremom, ispitivaniu specifiéne opreme, odnosno o uvozu specifiéne opreme za koju je propisom donesenim na osnovu evog zakona propisan tehnigki nadzor: Podnosilac prijave iz stava 1, ovog lana, a korisnik specifigne opreme ako se tehnicki nadzor vii po zahievu nadle’nog organa inspekeije, duzZan je da ovlaiéenom radnileu savezne organizacije nadlezne za posiove standardizacije, odnosno ovlaséene strutne institucije omoguzi nesmetano vrSenje tehnickog nadzora 60. Propisima o tehniékom nadzoru odteduje se narocito: specificna oprema nad kojom se wri tehnigki nadzor; postupak i natin vréenja tehnitkog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehnigkog nadzora; obim tehni¢kog nadzora, zavisno od vrste specifiéne opreme i uslova pod Kojima sc ona koristi; rokovi u Kojima se vrSe pojedini postovi tehnitkog nadzory; sadinjavanje i dostavljanje Zapisnika o iavrSenom tehni¢korn nadzorw i podaci koje zapisnik mora sadréavati Propisima iz stava 1. ovog élana mote se odrediti i nagin vodenja evidencijc 1 obavijanje strani i tehnitkih poslova u vezi s vrienjem tchnitkog nadzora, 4. UPOREDNA ISPITIVANJA 61. Uporedna ispitivanja proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi ocenfivanja kvaliteta i saopatavanja javnosti rezultata ispitivanja ili rada javnog nagradivanja proizvodata, odnosno proiavoda koji je ns osnovu takvog ispitivanja ocenjen kao najkvalitetniji, v8i se na inieijativ organizacija udeZenog rada, drustvenih organizacija, organizacija potrosaéa iti dugih samoupravnih organizacija i Zajednica, pod usiovima i na agin koj jugoslovenskim standardima ili propisima donesenim na osnowu ovog zakona odredeni za ispitivanye odgovarajusih proizvoda, Uporedita ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i industrijskih proizvoda opSte upotrebe visi se pod uslovims i na nagin Koji su za ispitivanje tih proizvoda odredeni jugosiovenskim standardima, propisima doncsenim na osnov ovog zakona i propisima 0 2dravstveno} ispravnosti tih proizvoda.§, TEHNICKO UPUTSTVO, UPUTSTVO ZA UPOTREBU, SERVIS I REZERVNI DELOVI 2. Tehnicki sloZeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehnitkim uputstvom, a proizvodi Gija “Mredena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost za Korisnika, druga lica li Covekovu sredinu moraju biti snadbeveni uputsivom za upotrebu. Upntstvom iz stava 1. ovog dana moraju biti snabdeveni i drugi proizvodi za koje je to Niredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona, Zavisno od viste i mamene proizvoda, tehnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu \drZi: tehnicke i druge podatke znaéajne za ispravno montiranje, prikljucivanje, pustanje rad, upotrebu i odrZavanje proizvoda; uputstva za otklanjanje smetnji i kvarova; erteze seme; upozorenja na opasnosti pri upotrebi proizvoda i nadin otklanjanja tih opasnostis ‘upozorenja na opasna svojstva proizvoda (zapaljvost, eksplozivnost, korozivnost, otrovni sastojci ids.) juputstva za bezbedau upotrebu i cuvanje proizvoda; uputsiva 2a odrZavanje proizvoda i podatke znagajne za nabavku rezervnih delova. Tehniéko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sastavijeno tako da je lako ranmiljivo Korisniku. Propisom donesenim na osnovu avog zakona moze se, za odredene proizvode, odrediti “Iii sadréaj tehnitkog uputstva, odnosno uputstva za upotrebu. 63. Za tchnitki slozene proizvode, proizvodae, woznik, odnosno zastupnik strane firme, pri prudaji robe sa Konsignacionog skladista, duzan je da utvrdi i w tehnikom uputstvu if ‘JeKlaraciji navede rok obezbedenog servisiranja i snabdevanja trZi8ta rezcrvnim delovima, zriborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proiavod ne mode koristti prema svojoj Ako propisom donescnim na osnove ovog zakona nije druktije odredeno, rok iz stava 1 2vog élana ne moze da bude kraéi od tri godine za aparate za domaéinstvo, odnosno pet zodina za dege tehnidki slogene prnizvode \ko proizvodaé, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni servis u Socijalistigkoj Federativno} Republici Jugoslavii, duzZan jc da tehnitki slolene proizvode snabde i spiskom organizacija udruzenog rada koje je ovlastio za vréenje tih ustuga u Socialisti¢koj Federativnoj Republici Jugosaviji (u daljem tekstu: ovlaséeni serviseri) Proizodat, uvoznik odnosno zastupnik strane firme duzan je da svoje servisere, odnosno vladGene servisere i tritte redovno snabdeva potrebaom vrstom i koliginom rezervnih -ciova, pribora i drugih proiavoda ber kojih se tehnidki slozeni proizvod ne moze koristti rema svojoj nameni. Propisom donesenim na osnovi ovog zakona mogu se za odredene poizvode odredit >kovi obezbedenog servisiranja i snabdevanja rezervnim delovima, priborom i drugim S:oizvodima bez kojih sc oni ne mogu koristti prema syojoj nameni, rokovi u kojima se vis, odnosno ovlaSéeni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda za usluge Setavanja, odnosno popravke proizvoda i rokovi u Kojima se te usluge moraju iavtit22. 6, GARANTNI LIST 64, Prozvodi odredeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju biti snabdeveni garantaim listom, koji mora da sadréava sledeée clemente i podatke: 1) firma, odnosno naziv i sediste davaoca garancijc; 2) podatke © proizvodu kojima se identifikuje proizvod; 3). izjava o garanejji i ustovima garancije; 4) trajanje garantnog oka; 5) firmu, odnosno naziv i sediste organizacije udruzenog rada koja je proizvod prodala za malo, datum prodaje, peéat i potpis ovlascenog radnika, a ako su u pitanju postrojenja, uuredaji, oprema i druge sredstva rada - firmu odnosno naziv i sediite isporudioea, datum puStanja U pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis ovlaScenog radnika. Propisom iz stava 1. ovog élana odreduju se proizvodi za koje proizvodat, uvoznik, ‘odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda, obezbediti servis 72 odrtavanje i popravke i sabdevanje rezervnim delovima u garantnom roku, najmanje trajanje garantaog roka i rok u kome je davalac gerancije duzan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke proizvoda, ili da neispravan proiavod zameni istim takvim novim i ispravnim proiavador, ‘Trokovi materijala, rezervnih detova, rada, prenosa i prevoza proizvoda koji nastaju pri otklanjanju kvarova, ednosno zameni proizvoda novim proizvodom po osaowu garancije padaju na teret davaves garancije. 7. DEKLARISANJE, OZNACAVANJE, OBELEZAVANJE, 1 PAKOVANJE PROIZVODA. 65. Pod deklarisanjem proizvoda, v smislu ovog zakona, podrazumeva se navodenje podataka ojima se identifikuju proizvodi, njihova usagla’enost sa standardima i propisima, karakteristike i proizvodaé, odnosno organizacija udruzenog rada koji proizvod stavlja uw promet na traiéty, ito: na ambalazu, na originalnom pakovanju, na proizvodu, na nalepnici ina privesnici na proizvodu ili wz proizvod. Pod oznatavanjem, odnosno obeleZavanjem proiavoda, a smislu ovog zakona, podrazumevaju se nanoSenje na proizvode, ambalazu, pakovanje, naleprice, privesnice ili nanofenje na drugi odgovarajuGi natin znakova saobraznost ili drugih znakowa i oznaka odredenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odredenih tehnitkib karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obelezja i simbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbola za natin rukovanja posiljkama pri transportu, prenosu ili prevozn i rukovanja proizvodima pri skladistenju i Guvanju, kao i snabdevanje proizvoda tablicama sa saopstenjima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na ‘opasnost i postupku u slugaju nezgode, ,23 6. Propisom o deldarisanju, oznatavanju, odnosno obeleéavanju proizvoda ili drugim apisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se, za odredene proizvode radove ili luge, odrediti natin deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno natin oznaéavanja ili stelezavanja, kao i tebnitki uslovi i zahtevi u pogledu nanoSenja tih oznaka ili obelezja 23 proizvode, ambalatu, pakovanje i dr. i nagin njihovog nanoSenja. 67. Propisom o pakovanju proizvoda ili drugiom propisom donesenim na osnovu ovog zakona reduja se proizvodi koji moraju biti na odreden natin upakovani, uslovi i zahtevi u sogledu natina pakovanja koliéina proizvoda u pojedinagnom ili zbimom pakovanju, rerjala za pakovanje i njihovin Karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za izaciju sredstava za pakovanje, ambalazu i za originalna pakovanja. Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi koji su pre savljanja u promet na te28tu upakovani na nadin koji osigurava da se sadrZaj pakovanja se moze izmeniti, utroSiti, odnosno upotrebiti bez otvaranja ii o’tegivanja pakovanja, a + cilju da se tako upakovan proizyod ponudi neposredriom potroaéu, odnosno korisniku. VI. STANDARDIZACIJA U ORUZANIM SNAGAMA SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE ZASTITE I ZA POTREBE, ORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA. 22 specifigne potrebe oruzanih snaga Socijalistitke Federativne Republike Jugoslavije ~»sebnim propisima ureduju se: delatnost standardizacije i postupak pri donoSenju { objavitivanju standarda narodne ‘corane i drugih akata standardizacije u oruéanim snagama za sredstva naoruZanja i vojne =reme, kao i za material, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskijiivo — poltebe oniZanih snag. 2 atestiranje proizvoda koji suze iskijutivo za potrebe oruanih snaga: sslenje tehnitkog nadzora u pogledu specifine opreme u ugrozenim objektima i ima za proizvodnju sredstava naorwanja i vojne opreme i drugim objcktima i sostorima iskljudivo za potrebe orvZanih snaga. di narodne odbrane obavezno se primenjuju, secititne potrebe civitne zaitite i sistema osmatranja i obaveitavanja poschnim corsa uredaj s ssdardi, tehni&ki normativi i norme kvaliteta za material, objekte, postrojenja, = vpremu i druga sredstva eivilne zastite i sredstva osmatranja i obavestavanja;24 mn 2) atestiranje proizvoda za potrebe civilne zastte i sredstva osmatranja i obavestavanja. 70. Za specifine potrebe organa i suzbi unutraénji poslova, posebnim propisima ureduju se standardi, wehnicki normativi,norme kvalitetajatestiranje materijala, objekata, postrojenja, uredaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskljutive za potrebe organa i sluZbi unutrainjih poslove. VII. MEDUNARODNA SARADNJA I INFORMISANJE U OBLASTI STANDARDIZACIJE Ths Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje s medunarodnim ‘onganizacijama u oblasti standardizacij i u svom delokrugu vrSi poslove koji se odnose na pripremanje, zakljudivanje i izvrSavanje medunarodnih ugovora, Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje s_medunarodnim strufnim organizacijama za standardizaciju i ucestvuje u radu organa i radnih tela tih organizacija dija je Elanica, ukljuéuje se u medunarodne sisteme atestiranja, prizavanja reaultata ispitivanja i obezbedenja kvaliteta i sprovodi ih u skiadu s odredbama ovog zakona, pri Gemu saraduje sa zainteresovanim organizacijama udruzenog rada, zajednicarm organizaciia udruzenog fada, privredaim komorama, struénim drustvenim organnizacijama { organima uprave, 2 Savezna organiiacija nadleZnaza poslove standardizacijc obezbeduje informisanje u oblasti standardizacie: 1) uéeSem u medunarodnom sistemu informisanja 0 standardizaciji (ISONET). 2) informativnim glasilima i kataloskim i drugim publikacijama koje tzdaje; 3) izdavanjem tehnitkih preporuka; 4) prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisnika informacija; 5) dostavijanjem radnih i drugih materijsla u ckviru postupka programiranja standardizacije, planiranja, izrade i donodenja jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom, medunarodnih standarda i pravila i standarda medunarodnih Sistema atestiranja, priznavanja rezultata isptivanja i obezbedenja kvaliteta, kao i radnih i drugih materijala u okviru drugih cblikn medunarodne struéne saradnje u blasti standardizacije, Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog élana osim korisnika Kojima savezna organizacija nadletna za poslove standardizacije takve informacije i materijale dostavlja po sluZhenoj duznosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune j pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnigkih preporuka, plaéaju za te informacje i materiale odredenu naknadu.5 Visinu naknade iz stava 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom 2a poslove standardizacijc, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadieZnim za poslove finansija. VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE 73. Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakone, standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz &. 68. i 70. ovog zakona, vite nadleéni organi inspekeije t republikama, odnosno autonomnim pokrajinama i Savezni tZigni inspektorat saglasno saveznom zakonu, Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona kojima se ureduju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe Jugoslovenske narodne armjje, odnasno narodne ocbrane visi Savezni sekretarijat za narodau odbranu. Savezni sekretarijat za narodnm odbranu vr&i nadzor i nad primenjivanjem propisa iz Elana 68. ovog zakona i tehnigki nadzor iz Clana 68, stav 1. tatka 3. ovog zakons. Inspekeijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz élana 70. ovog zakona vs8i savezni organ uprave nadlezan za unutrainje poslove. 1”. Ako pri veéenju nadzora nadleéni organ inspekeije utvrdi da nisu_primenjeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredi¢e reSenjem organizacij udruzenog rada koja nije primenila te propise da u odredenom roku obavijanje svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima, ‘Ako pri vrfenju inspekeijskog nadzora nadlezni organ utvrdi da proizvodi, radov ili usluge ‘ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usted toga postoji opasnost po Zivot i zdravije judi i govekovu sredinu ili moguénost nastanka znatne materijalne Stete, doneée rcfenje kojim 6 zabraniti proizvodnju taleih proizvoda, odnosno dalje izvodenje radova ili vSenje usluga, 15. Ako pri videnju inspekeijskog nadzora nadle2ni organ utvidi: da proizvodi koji su stavljeni 1u promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona, odnosno internim standardima, granskim standardima ili proizvodatkoj specifikaciji po Kojo) su proizvedent; da nisu na propisani natin upakovani, deldarisani, oznateni, odnosno obelezeni; da nisu snabdeveni propisanim ispravama; da za njih, suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbedeni servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehniki sloZeni proizvodi ne mogu koristiti prema svojoj nament; da nisu snabdeveni tehnigkim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, ili da su snabdeveni netaénim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti suprotno odredbama ‘ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, doneée redenje kojim ée zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne otklone.ML ESPRAVE O OVLASCENJU ZA VRSENJE NADZORA saveene organizacije nadledne za poslove standardizacije, @lanovima struéne ssverne organizacije nadlezne za poslove standardizacije i radnicima ovlagzene sxzacije koji vrie nadzor iz 2. 46, 49, 51, 55. 156. ovog zakona; izdaje se sluzhena acija za vr8enje tog nadzora, Siuubenu legitimacijuig tava 1. ovog élama izdaje savezna organizacija nadlezna 2a postove standardizacije. Propisom o stuzbenoj legitimaciii iz stava 1. odreduju se sadrdina, obrazec, izdavanje i koriléenje te legitimacije i vodenje evidencije 0 njoj. X. KAZNENE ODREDBE 7. Novéanom kaznom od 500,000 do 4,000,000 dinara kazniée se za privredni prestup organizacija udruzenog rada ili drugo pravno pravno lice: 1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisena obavezna primena i propise donesene na osnovu ovog zakona u proizvodnji preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova, odaosno viSenju usluga; pri projektovanju, gradenju, upotrebi, odrzavanju, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno kori8éenja objekata, postrojenja, ‘uredaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovanju, oznaavanju, obelezavanju, dcklarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, prevozu, skladiitenju i Cuvanju proizvoda (@lant6. stavi.); 2) ako pri obavijanju svoje delatnosti, u toku process rada, ne obezbedi ispunjavanje uslova i zahteva odredenih standardima tija je primena obavezaa i propisima donesenim va osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i visenya kontrole kvaliteta proizvoda, radova i usluga (élan 17); 3) ako pre stavijanja proizvoda u promet na jugoslovenskom tr2i8tu ne proveri da li proizvod odgovara usiovima i zahtevima odredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovn ovog zakona i ako tu proveru ne izvi8i pod uslovima i na natin koji su odredeni tim standardima, odnosno propisima (aan 18, stav 4) ako. za protzvode i radove, odnosno usluge za koje je to odredeno propisom © obaveznoj proizvodaékoj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju (2lan 35. st. 1. i 2); 3) ako ne pribavi atest 0 saobraznosti za proizvod koji podleze obaveznom atestiranju (homotogaciji) - (lan 43. stav 2); ©), ako koristi atest 0 saobraznosti i vznaéava proimode znacima saobraznosti suprotno odredbma ovog zakoma i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (élan $3); 7) ako ne podnesc prijavu o proizvodnyt specifiéne opreme, izvodenju radova, odnosno pruzanju usluga u vezi sa specifiénom opremom, ispitivanju ili wvozu specifiéne opremea 22 koju je propisom donesenim na osnova ovog zakona propisan tebnitki nadzor (Glan 59, av 1); ako tchnitki slozen proizvod ne snabde tehnickim uputstvom, ili ako peoizvod dija sdzedena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili Zovekovu sredinu ne saabde uputstvom za upotrebu (Gan 62. stav 1); ako za tebnidki slozene proizvode ne utvrdi i u tehnigkom uputstvu ili deklaraciji ne sede rok obezdedenog servisiranja ili rok snabdevanja trZiSta ili ako svoje servise, >siadéene servisere i tr2i8te ne snabdeva redovno potrcbnom vrstom i koliginom rezervnih, 2-lova, pribora i drugih proizvoda bez koji se tehnigki sloZeni proizvod ne moze koristiti >eema svojoj nasneni (élan 63. st. 1. 14); 29) ako za proizvode za koje je to odredeno propisom donesenim na osnow ovog zakona ne izda garantni list, ii ako u garantnom roku ne obezbedi za te proizvode servis snabvdevanje rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i nc xkloni kvarove i nedostatke proi2voda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim ovim i ispravnim proizvodom (dan 64). Za radaju iz stava 1. ovog Sana keznie se za privredni prestup novéanom kaznom od 50.000 do 1,000,000 dinara i odgovorno live u organnizaciji udruzenog rada ili drugom ‘pravnom fica, 78. Nowanom kaznom od 250.000 do 1,500,000 dit -druiZenog ada ili drugo pravno lice: 2) ako nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid izvestaje 0 ‘spitivanju praizvoda radi proveravanja da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima adredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (Elan 18. stav 4); 2) ako saveznoj organizaciji nadleénoj za poslove standardizacije ne dostavi podatke © Sojim prograrwima standardizacije i njihovom fzvrSavanju (Elan 32); ako nadicznom organu inspekeije, na njegnv zahtev, ne stavi na uvid obaveznu >ptoizvodadin specifikaciju (Elan 35. stav 3); +) ako odstupi od jugoslovenskog standarda dja je primena obavezna ili od prpisanih sormi kvaliteta bez prethodno pribavijenog odobrenja saverne organizacije nadledne za poslove standardizacije (San 36. stav 2); §)_ ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta ne oznati broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstupljeno od tog standarda, odnosno sori kvaliteta (Gan 37. stav 4); 4) ako saveznoj organizaciji nadleénoj za postove standardizacije ne omoguéi nesmetano srenje nadzora iz ana 49. ovog zakona (an 50, stav 1); *) ako saveznoj organizaciji nadle%noj 2a poslove standardizacije, odnosno ovlaséenoj otganizaciji ne omoguéi nesmotans kontrolu saobraznosti proizvoda koji podleze obaveznom atestiranju (homologacii), ako je takva kontrola propisana (Elan 51. stav 1); 8) ako ovlaiéenom radniku savezne organizacije nadleZne za poslove standardizacije, ‘odnosno ovlaiéenom radniku struéne institucije ne omoguei nesmetano vetenje tehnitkog a kazniée se za prekriaj organizacija28 nadzora (Elan 59. stav 2), Za radnju iz stava 1. ovog Elana kaznie se za prekréaj novéanom kaznom od $.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u organizacii udrwZenog rada ili drugom pravaom lieu. 79. Za radnju i lana 77. ovog zakona kazniée se za prekr¥aj pojedinac koji samostalno obavija delatnost litnim radom sredstvima w svojini gradana, novéanom kaznom od 50.000 do 100,000 dinara. Za radnju iz lana 78, ovog zakona kaznige se za prekrSaj pojedinac koji samostalno Obavlja delatnos iénim radom sredstvima u svojini gradansa, novEanom kaiznom do 45.000 dinara. XI. OVLASCENJA ZA DONOSENJE PROPISA 80. Ovla8éuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleinom za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (lan 23); obaveano} proizvodatkoj specifikaciji (Can 35); atestiranju proizvoda (@an 39); obaveznom atestiranjtt {homologacij) proizvoda (Gan 40); uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruzenog rada, odnosno druge struéne institucije ovlaSéene za atestiranje, odnosno ispitivanje proizvoda (Elan 48); tehnigkom nadzora (élan 60); bli#em sadr2aju tehnitkog uputstva ili uputstva za upotrebu proizoda (Elan 62); obezbedenom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim proizvodima (San 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (Glan 64); deklarisanju, oznaéavaniu, odnosno obelezavanju. proizvoda (an 66); pakovanju proizvoda (Gan 67) i sluzbenim legitimacijama lica koja viSe nadzor (81an 76). 81. Ovlascuje se tunkcioner koji rukovodt saveznom organmzacyom nadicznom 2a poslove standardizacije da, uz prethodno pribavijeno misljenje zainteresovanih saveznih organa uprave, donese propise o tehnigkim normativima (kan 33) i propise o kvalitet proizvoda, radova i usluga (lan 34), Izuzetno od odredbe stava 1. ovog dana, propise 0 tehnitkim normativima (Elan 33), a delu koji se odnosi na tebnicke normative koji mogu biti od uticaja na bezbednost Zivota i zdravlja radnika na radu i propise o kvalitetu Zivotnih namirnica (an 34), u delu koji se odnosi na sastav Zivotnih namimica koji ima uticaj na biolosky vrednost namirnica, donosi funkeioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle2nom za poslove standardizacije, u sporemunm sa funkeionerom Koji rukovedi saveznim organom uprave nadleZnim za poslove zdravstva 82. Ovlaéuje se funkeioner koji rukovodi saveznim organom uprave, nadleznim za posiove poljoprivrede da donese propise o kvalitetw semena i sadnog materijala poljoprivrednog29 3 Sumskog bilja (San 34), 83. Ovlaséuje se savezni sckretar za narodnu odbranu da donese propise o delatnosti standardizacije i postupku donosenja i objevijivanja standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u orwzanim snagama za stedstva naoruzanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskljuéivo za potrebe oruéanih snaga i vréenju tehnivkog nadzora u pogledu specifiéae opreme u objektima i prostorima koji sluze iskutivo za potrebe oruzanih snaga (élan 68). 84. ‘Ovlaisuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije da, u sporanurm sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehnigkim normativima i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atestiranju (homologaciji) za material, objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva za specifiéne potrebe civilne zaftite i sistema osmatranja i obavestavanja (élan 68). 85. ‘Ovlagcuje se funkcioner koji rkovodi sayeznim organom uprave nadlenim za unutrainje poslove da donese propise o standardima, tehnitkim normativima, normama kvaliteta i alestiranju proizvoda, odnosno sredstava i opreme za rad organa i sluzbi unutragnjih poslova (élan 70). XII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE 86. ‘Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vadi Zakon 0 standardizaciji ('Sluzbeni list SFRU, br. 38/77 i 11/80). Propisi doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladise se s odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, 87. ‘Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Sluzbenom fistu SFRY",ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJE 1. ‘U zakonu o standardizaciji (‘Shudbeni list SFRJ’, posle redi: "proizvoda’ dodaju se zarez i red: "robe’ U stavu 2. taka 2, reé: "radova” zamenjuje se reéju: "robe". U tatki 3. reti: "Sovekove sredine, biljnag i Zivotinjskog sveta" zamenjuje se retima "Zivotne sredine” U taki 5. reé: "proizvoda" zamenjuje se redju: "robe". U tatki 6. red: "radova'" zamenjuje se redju: "robe". U tai 7, na kraju, tatka se zamenjuje taékom i zarezom i dodaje nova tatka 8. koja glasi: "8, ukljudivanje u medunarodmu saradnju, narotito tehnigko-tebnologku podelu rada." 2. U dlamu 2, stav 1. poste redi: "Protzvodima" dodaju se zarez i reti: Yodnosno robom’ Stav 2. brige se. Dosadaingi st. 3 1 4, Koji postaju st. 2.1 3, menjaju se i glase: “Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okvina usluznih delatnosti vile preduzeza i druga pravna lica, kao i odredeni radovi. Odredenim radovima, u smistu stava 2. ovog alana, podrazumevaju se radni postupei pri montazi, tehnigkoj zaltiti, odrEavanju, popravkama, prepravkama i tehnitkoj 2aititi odriavanju, popravkama, prepravkama i tchnickoj Kontroli, radni postupci w gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, saobraéaju, vezama i telekomunikacijama, kao i adovi koji se izvode radi zastite tivotne sredine i racionalnog kori8éenja prirodnih dobara i energiic’ 37-38) dan 1. stav 1. na oba mesta, 3. Clan 7. menja se i glasi: "Pod atestiranjem, u smishu ovog zakone, podrazumeva se atestiranje proizvoda, ‘ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporudioca, oceniivanje sposobnosti laboratorija za vréenje ispitivanja i osposcbljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proiavodaéa, odnosno isporutioca. Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se izjava proizvodata, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi koji nisu obuhvaCeni sistemora Atestiranja saobrazni odredenim jugoslovenskim standardima, tehnitkim specifikecijamaat i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.”. 4 U anu 9, dodaje se stav 2, koji glasi: “Isprave iz stava 1. ovog dlana i tehnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i podaci 1a proizvodu, odnosno na deklaraciji na originalnom pakovanju - na jednom od jezik: pisama naroda Jugoslavije.". a ‘U Glanu 12, stay 3. menja se glasi: “Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose preduzeéa udruzena uv zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog ‘funkcionisanja oderdenih delamosti kao tehnoloski edinstvenih sistema od interesa za celU zemlju, kao i standardi koje donose preduze¢a i druga pravna lica udruzeni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje.", Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Granski standard: moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima donesenim na ‘osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima,”". 6. U dlanu 13, stav 2. redi: "i skladu sa politikom i ciljevima utvrdenim dustvenim planom Jugoslavije” brigu se. U stavu 3. redi: "sa zainteresovanim organizacijama udrifenog rada, privrednim komorama, drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama, organima uprave i drustvenim organizacijama’ zamenjuje se retima: ‘sa zainteresovanim preduzecima i drugim pravnim licima, privrednim komorama, organima uprave i struénim ‘organizacijama’. . 1. U Gam 14. stav 1, reti: "Sovekove credine" 2amenjuje ov rodima: "Zivotne sredine’, 8. U anu 15. stav 2. re Chomogolaciju)" brie se. % U Glanu 16. stav 1. tatka 1. menja se i glasi: "I) u proizvodaji i prometu, preradi i doradi proizvoda i venju usluga;’. 10. U Glanu 18, poste stava 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi: “Proveravanje uvezenih proizvoda u smisu stava 1. ovog @lana duénost uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog skladi8te.” Dosadaingi st. 3. 14, postaju st. 4.15.2 i. U Glanu 19, stav 2. menja se i glasi: "Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vi¥e na osnovu ugovora 0 pribavijanju i _ustupanju prava industriske svojine i znanja i iskustva (KNOW-HOW) izmedu preduzeéa, odnosno drugih pravnih lica j stranih fica ili ugovora o ustupanju izvodenja investicionih radova u Jugoslaviji stranom izvodagu, primenjuju se medunarodni i strani standardi ‘odredeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnost sa jugoslovenskim standardima Gija je primena obavezna i propisima donesenim na asnovu ovog zakona." 2. U Ganu 20. stav 1. re& “radove" zamenjuje se regu: "robo", a re obavezna” bri8u se, Stav 2. brige se. 2B. U anu 23, stav 3. redi: “ovekove sredine” zamenjuju se reéime: “Zivotne sredine’, Poste stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: “Jugoslovenski standard 2a koji nije propisano obavezno primenjivanje obavezan je 2a proizvodaéa proizvoda i udesnik je u prometu robe i vrienju usluga, ako na naéin uobigajen u prometu deklariéu da je njihov proizvod, odnosno usluga izvzena po tom standardu.", 14. 'U dlanu 25, stav 1, red: "samoupravne" brie se. 15. U dlanu 26. stav 1, posle reti: "oblast standardizacije’ dodaju se, i redi: "odnosno atestiranja’ Stav 2. menja se i glasi: “Komisije iz stava J. ovog élana su struéna radna tela savezne organizacije nadlezne poslove standarizacije je lanove imenuje funkcioncr koji rukovodi saveznom ‘organizacijom nadlcZnom za postove standardizacije iz reda struenjaka koje prediagu zaintercsovana preduzeéa i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz reda istaknutih struvnjaka iz odgovarajuée oblasti, odnosno grane proizvodnje i ustuénih delutnosti ‘U stavu 5, poslednja revenica bride se. Posle stava S. dodaju se st. 6.7, koji glase: “Komisije iz stava 1. ovog élana sastoje se, po pravilu, od po 15 anova. Sednice komisija iz stava 1. ovog Hana su javne.", 16. ‘U dlanu 28, posle stava 3. dodaje sc stay 4, koji glas "Zabranjeno je preitampavanje jugoslovenskih standarda i propisa koji se objavijuju upesebnom izdanju savezne organizacije nadieine za poslove standardizacije."".. "4 17. ‘Clan 29. menja se i glas: ‘Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom orgenizacijom nadieznom za poslove standardizacije ureduju se: natin rada radnih tela savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije; naéin oznaéavanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglagenosti sa sedunarodnim standardima; nagin rada pri izradi nacria i predloga jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom; nagin rada pri sprovodenju sistema atestiranja, odnosno tehnitkog nadzors; nagin. rada pri programiranju, planiranju i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije; natin rada pri obavljanju drugih poslovai zadataka iz delokruge savezne organizacije nadleZne 2a posiove standardizacije.". 18. U @anu 31. stav 1. posle reti: "od intcresa za celu zemlju" brie se zarez i dodaju regi :"i preduzeéa i druga pravna lica udruzeni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje". U taéki 4, re6i : Yovekove sredine” zamenjuju se retima : “Zivotne sredine”. 19. U @lanu 32. redi: "a. 30. i 31." zamenjuju se regima: "lana 31”, a poste reti tekst do kraja brite se. izvréavanju" 20. U Glanu 34, posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase: "Propisima iz st. 1.12. ovog élana, Kojima sc ureduje kvalitet semena i sadnog materijala poljoprivrednog i sumskog bilja, blize se ureduju i uslovi koje moraju ispunjavati laboratorie, ispitne stanice i druge strugne institueije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog materijala, « narogito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, dokumentacije i evidencije, Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i sumskog bilja ne Primenjuju se na seme i sadni materijal koji je namenjen za potrebe naugnoistrazivatkih ccksperimenata, oplemenjivanje biljaka i banke biljnih gena." 21. U Glanu 36. stav 2, menja se i glass “Preduzeée i drugo pravno lice moze u proizvodnji proizvoda i prometu robe, osim u proiodnji semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja, pri izvodenju radova i vetenju usluga odstupiti od jugostovenskog standarda ja je primena obavezna i propisanih normi kvaliteta proizvoda i usluga po prethadno pribavijenom odobrenju savezne organizacije nadlezZne za postove standardizacije." 22, ‘U anu 37, stav 3. reéi : "Sovekova sredina’ zamenjuju se regima: "Zivotna sredina’34 23. U poglaviju. V. naziv odeljka 1. i €. 39, do 41. menjaju se i glase: "1. Atestiranje Gan 39, Pod atestiranjem proizvoda, u smisht ovog zakona, podrazumeva se: 1) _postupak potvrdivanja sacbraznosti proizvoda odredenim standardima, propisima ili (chnikim specifikacijama, atestom o saobraznosti i znakom saobraznosti; 2) postupak potvrdivanja saobraznosti proizvoda zahtevima koji proizlaze iz medunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistitku Federativnu Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvidenim tim medunarodnim ugovorima. Ieuzetno od odredbe stava 1. ovog ana, proizvodat mote da izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda Koji nisu obuhvaceni sistemom atestiranja odredenim jugoslovenskim stancardima, tehnitkim specifikacijama i propisima donesenim na osnovu (ovog zakona ako obezbedi dokar da sprovodi mere za obezbedenje kvaliteta koje se prema jugoslovenskim standardima odnose na taj proizvod. Glan 40. Atest 0 saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izveitaja o ispitivanju proizvoda, potwrduje da je proizvod na propisan nagin ispitan i da ispunjava zahieve odredene odgovarajucim standardima, propisima ili tehnigkim specifikecijama, odnosno medunarodnim ugovorom kojiobavezyje Soak Federativau Republi Jugoslaviu Atest o saobraznosti izdaje savezna on organizacija koju ona ovlasti, Jeveitaj 0 ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta 0 saobraznosti. Atest o saobraznosti 1 izvestaj o ispitivanju proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna organizacija nadleina za poslove standardizacie. Atestirani proizvodi oznagavaju se znacima saobraznosti (atestni znak, homolagaciona coznaka, ekolo%ki znak, znak berbednosti, energetski znak, znak 0 elektromagnetskoj kompatibilnost i dr.), kojima se na proizvodu oznacava da je proizvod na propisanin ispitan i da ispunjava zahteva odredene odgovarajuéim standardima, propisima ili tehnigkim specifikacijama, odnosno medunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistisku Federativnu Republik Jugoslaviju 1zgled i upotrebu znaka saobraznosti ureduje propisom funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlednom za poslove standardizacie. Odobrenje za koriSéenje znaka saobraznosti izdaje savezna organizacija nadletna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona oviasti. Gan 41. Alestirauje proizvoda veli se pod uslovima ima nagin propisanim ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehnigkim specifikacijama i uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, ili pravitima medunarodnih sistema atestiranja i standardima Koji se primenjuju u tim sistemima, ili medunarodnim ugovorom kojiobavezuje Socijalisti¢ku Federativnu Republiku Jugostaviju35 tt Za njegovo sprovodenie ili propisima © obaveznom atestiranju. odredenih = szvoda, odnosno grupa proizvoda.” ste dlana 41, dodaje se novi flan 41a, koji glax: an Sa, 2eaveznom atestiranju podleéw prozvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je atestiranje ‘czmati proizvodaé, ocinosno priznatiisporutilac, u rolai odredenom refenjem iz stav & 2g toizvodima.’. 28. Poste lana 53. dodaju se novi dl. $34, 53b. i 53v, koji glase: “Clan 53a, Pod osposobljavanjem kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, ‘odnosno isporugioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak osposobljavanja Kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca od uslovima ina natin utvrdenim jugoslovenskim standardima za obezbedtnje kvaliteta, Osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaé ‘odnosno isporuiioca vrli savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije ili ‘organizacija koju ona ovlast Savezna organizacija nadlezna za poslove stancardizacije mote 2a osposobljavanje kedrova ovlastiti organizaciju:40 1). koja ima svojstvo pravnog lica, 2) koja ispunjava uslove utvrdene jugoslovenskim standardima. Retenje kojim se odredena organizacija ovlaSéuje u smislu 2, ovog élana donosi funkcioner Koji rukovodi saveznom organizacijom nadlctnom za poslove standardizacije. Na osnovu refenja iz stava 3, ovog @lana, organizacija stiée naziv "ovlaSéena organizacija za osposobljavanje kadrova 2a ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta’, Saverna organizacija nadleéna za poslove standardizacije vrbi nadzor nad ovlagéenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca u pogledi trajnog ispunjavanja uslova za osposobljavanje kadrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im uputstva 2a obavijanje tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija Na nadzor nad ovlaSéenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocemivanje 1 proveravanje sistema kvaliteta proizodata, odnosno isporuéioca, preduzimanje mera za otdanjanje nedostatka, oduzimanje ovlaséenja iz stava 3. ovog élana ibrisanje iz.evideneije tih organizacija shodno se primenjuju odredbe Sana 522, ovog zakona. ‘Ovlaééena organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema Ikvaliteta duzna je da obezbedi tajnost podataka dobijenih w toku postupka osposobljavanja kadrova, Glan 53b. Revenje o ovlaSéenju organizacija iz. 47, 522. 153a, odmosno potvede iz él 52b. 153. vale najduze tri godine. Glan 53v. ‘Trodkove postupka iz tl. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i53a. ovog zakona snose podnosioc! vahteva Pod trotkovima iz stava 1. ovog dana podrazumevaju se savczne administrative takse, rofkowi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku, kao i trofkovi za potreban Iheoj uzoraka, Pod radnjama u postupku, u smistu stava 2, ovog élana, podrazumeva se: 1) obrada zahteva za atestiranje proizvoda (San 44.), zahteva za dobijanje ov 47, 52a, i 53a), odnosno potvrda (8. $2b. i 53); 2). provera podataka navedenih u zahtevima iz taéke 1. ovog dana kod podnosioca zahieva; 3) nadzor nad radom ovlaééenih organizacija (2. 49, 2a, i 53a), priznatih proizvodata (Glan 526), odnosno akreditovannih laboratorija Gan 53) "TroSkovi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku nakmaduju se prema tarifi Koju uterduje funkeioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleénim za poslove finansija," 29. Naziv odeljka 2. i lan 54, meniaju se i gl: nja41 ‘ZL Prumavanje isprava 0 saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u inostranstvu, SM. suest o saobraznosti, izveStaj 0 ispitivanja proizvoda, saopstenje 0 homologaciji i druge segovarajuée isprave o saobraznosti_ i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju ‘= 2 Socijalistitko} Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledecim slugajevima i pod cedecim uslovima: ako je medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativau Republiku Z4goslaviju predvidena obaveza zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora; ako su te isprave izdate u okvira medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja ‘ezultata ispitivanja ili drugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u skladu sa sravilima tih medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadleZna 2a poslove standardizacije élanica tih sistema: 3) ako se uzajamno priznavanje atesta 0 saobraznosti ili dokumenata o ispitivanju proizvoda sprovodi na osnovu medunarodnih ugovora koje zakljutuje Socijalistidka Federativaa Republika Jugoslavija sa drugim drZavama, Prizmavanje isprava iz stava 1. ovog alana vili savezna organizacija nadletna za postove standardizacje Prignavanje isprava iz stava 1. ovog dana ne iskijuéuje kontrohu saobraznosti i ispitivanje proizvoda u Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji 30. U Glanu 57. stav 2, rei; "él 47, do $0. i dlana 52. ovog zakona" zamenjuje se rezima: "dl, 47. do 49, i Gama 51. ovog zakona’. Stav 3. taka mienja se i glass “Troskove rada struénjaka koji vrée tehniki nadzor snosi proizvodat, uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme." Stav 4. brige se. 3. 'U anu 62, stav 1, reti: "Zovekovu sredinu’ zamenjuju se redima: "Zivotnu sredinu’. 32. Posle élana 64. dodaje se novi &lan 64a, koji glasi: “Clan 64a. Propisima 0 jugoslovenskim standardima, tehnitkim normativima, odnosno normama ‘tvalteta ili dragim propisom donesenim na osnovu ovog zakona odreduiju se proizvodi koji se mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni odredenim ispr navedene u @lanu 64. ovog zakona, odnosno usluge za koje se mora priba se potvrduje da ispunjavaju propisane uslove." 33. Poste Glana 64a. dodaju se novi odeljak 6a. i Glan 64b, koji glase: “6a. Centfikat o kvalitetu semena i sadnog materijela poljoprivrednog, i Sumskog bila.42 Clan 64b, Seme i sadni materijal poljoprivrednog i Sumskog bilja koji se izvoze moraju bit snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje preduzeée, odnosno drugo pravno lice koje odredi fimkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleénim za poslove poljoprivrede. Seme i sadni materijal poljoprivrednog i Sumskog bilja koji sc uvoze moraju biti snabdeveni certifiketom o kvalitetu koji izdaje nadledni organ zemlje izvoznice." 34. U Glanu 66. regi: "radove ili usluge” britu se. 38. U Ganu 72, stav 1. taéka 5. pose reti: “obezbedenja kvaliteta" dodaje se red: “obrazaca’, 36. U Glamu 76. stav 1: redi: “8. 46, 49; 51, 5S, 156" zamenjuju se retima : 52b, 53, 53a, 55. 156" 37. U anu 77. stay 1. broj: "500,000" zamenjuje se brojem: "45.000", a broj "4.000.000" - ‘brojem: "450.000". U tatki 1. posle redi: "proizvodnji," dodaje se ret: “prometu,". U taki 3. roti: “(élan 18. stav 1)" zamenjuju se reéima: "(lan 18. st. 1.43)" Posle tatke 3. dodaje se nova tatka 4, koja glasi: “4) ako preitampava jugoslovenske standarde i propise koji se objavijuju u posebnom izdanju savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije (@lan 28. stav 4);". Posle dosadaiinje tadke 4, koja postaje tacka 5, dodaje se nova tadka 6, koja glasi: "6) ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (Elan 39, stav 2)", U dosaclaénjoj taeki 5, koja postajc tacka 7, ret: "(homologaciji)" brite se, a redi: “(Glan 43, stay 2)" zamenjuju se redima: "(Elan 44, stv 2)", Posle tadke 5, koja postaje tatka 7, dodgje se nova taéka 8, koja glasi: "8) ako atestirani proizvod ne oznaéi znakom saobraznosti (Elan 40, stav 4);", U dosadainjoj taki 6, koja postaje tadka 9, red: "(alan $3)" zamenjuje se redima: Gan 52", Dosadainje taé. 7. do 9, postaju tad, 10, do 12. Posle tatke 10, koja postaje tatka 13, dodaje se nova taka 14, koja glasi "14) ako se proizvod koji stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvréi ne obezbedi isprave utvrdene propisima donesenim na osnovu ovog zakona (Zan 64a);" star 2. bro: 50.000" zamenjyje se brojm: "2.500, a bro: "1,000,000" - brojem: "25.000", |. 47, 48, 49, 52a,8 78, stav 1. broj: "250.000" zamenjuje se brojem: °4.500", a broj: "1,500,000" - 45,000", 2 wvodne regenice dodaju se nove taé, 1. i 2, koje glase: 9 propisan isprave, tehniéko uputstvo ili uputstvo za upotrebu proizvoda ne ispise rema datin: uslovima, a njihov izbor dokazati proraéuoom. Pri utvrdivanju kombinacija delovanja mogu se koristiti kocficijenti uz pojedina delovanja. 15, 7a pojedine delove konstrakeije, da bi se utvrdila adreiena grupa delovanja, mora se uutvrditi da li svako pojedinaéno delovanje u odnosu na pojedini doo Gini osnovno, dopunsko ili izuzetno opterecenje, odnosno koje su njihove merodavne kombinacije. UL. NORMATIVNA OPTERECENJA. 16, ‘Vrednost normativnog opteresenja je ona vrednost delovanja za koju postoji verovatnost tla neée biti prekoratena u nekom odgovarajuéem vremenskom periodu ako je u pitanju karakter i vek konstrukcije i njenih nosegih elemenata, kao i trajanje pojave usled koje nastaje detovanje, Normativaa optere¢enja su ponekad data s dve vrednosti (donja i gornja granica). U proraéun se uvodi ona vrednost koja daje nepovolfnije rezultate, Unutar navedenih granica iabor se moze iavr8iti i prema drugim kriterijumima ako se to postoji pouzdan doka7. 1, STALNA DELOVANJA 17. ‘Vrednost stalnog delovanja uslovijena je geometrjskim oblikom i dimenzijama delova Kkonstrukeije, kao i zapreminskom masom materijala od kog su. odredeni delovi konstrukcije izgradeni Ako se tokom gradenja ili rekonstrukcije pojedini delovi konstrukelje dodaju ili uklone, stanje konstrukcije mora se proveriti i s tim delovima, odnosno bez nj. 18. Veligine stalnog delovanja utviduju se u provatumy, zavisno od materijala od kog je konstrukeija izgradena, 19. Ako se kontrolnim merenjem utvrde tolike razlike izmedu proratunskih i stvarnih veligina54 stalnog delovanja da su graniéne vrednosti dopustenih napona prekoraéene za vite od 3%, proraéun s¢ mora ponoviti, 20. Ako optereéenje od stalnih delovanja nije izrazito koncentrisano, proratun se moze izvsSiti s ekvivalentnim jednako podeljenim optereéenjem. 2, ‘Ako se u proratunima koriste vrednosti (npr. ugao unutrainjeg trenja), a u eksploataciji Konstrukeije se o8ckuju dinamizka delovanja, mora se uzeti u obzir mogucnost smanjenja tin vrednosti 22. U stalna delovanja mora se uvrstiti pritisak ili teZiua vode ako je u pitanju sasvim mirna voda, UTICAJI NACINA GRADENJA 23. Pri proveravanju nose¢ih konstrukeija moraju se ispitivati sva stanja kroz koja konstrukeija prolazi pri izgradnji i mora se ustanoviti veligina zaostalin napona i deformacija koje ulaze u definitivno stanje dovréene gradevine. Prikaz postupka izvodenja i odgovarajuéi proratun konstrukeija mora se uraditi detaljno uw svakom sluéaju kad takvi postupei utigu na konaéno stanje, a ako takvih uticaja nema, to se mora navesti u proratunu, m4. ‘Ako se u toku postupaksa izvodenja konstrukcije pojave i opteresenja vota od onih koja su utvrdena propisima 0 jugostovenskim standardima za opterecenjs, posebnim proraéunom moraju se obubvatiti i ta optereéenja, a konstrukedja se mora proveriti. DELOVANJE PRITISKA TLA 25. Delovanje pritiska a na gradevinske konstrukeije, kao i ostali odnosi tlo - gradevina uzimaju se u obzir prema propisima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju ‘gradevinskih objekata. Pasivni otpor tla uzima se u proraéun samo ako primenom poscbnih postupaka taj otpor stalno deluje. 26. ‘Ako se ne primenjuju posebni postupei gradenja, opteresenja od tla se uvode u proraéun samgiguo nepovolin detovanja,2 PROMENLJIVA DELOVANJA POKRETNO KORISNO OPTERECENJE Zasisno od karaktera objekta, v proragunima konstrukeija pokretaa korisna optereéenja sogu se smatrati mimi. Kad je potrebmo, veligine pokretnog korisnog optereéenja wom, odnosno Konstrukeija se proverava prema principima Sao pokretna optereéenja, u proraéunima se moraja smatrati ‘aglo ili utestalo, 23. Za koncentrisane terete dopusteno je ratunai s prodircnjem povriine opterecenja kroz 3aasipne slojeve, konstrukeije podova i sl, pod uglom od 45°, Rasprostiranje optereéenja ‘nofe se ratunati do stedine dela konstrukoije koji se proverava. Sa rasprostiranjem iz. stava 1. ovog lana ne sme se ragunati kad je to za konstrukeiju povoljzo (apr. kroz slojeve koji u eksploataciji mogu biti istroseni ili uklonjeni). svi tereti koji se javijeju Bez obaira na ostala delovanja usied kojih se javijuju sile horizontalnog smera, 2bog siguranja wzduane i popretne povezanosti noseée konstrukelje, u proragun mora da se uvede proveravanje konstrukcije na odredene horizontalne sile (npr. vuéne sile i sile koZenja vozila u pokretu i impulsi kretanja veée grupe Ijudi na tribinama). U proraéunima skela za irgradnju objekata i slignih nosecih Konstrukcija mora se racunati s borizontalnom silom, dija vrednost, ako se ne visi taénija analiza, iznosi 2% od ukupnog vertikalnog tereta. 30. Delovi gradevina u Kojima se nalaze predmeti na koje deluje vetar moraju ve proragunati na delovanje mire horizontalne sile, jednake 2% ukupne teZine tog predmeta s 1,00 ade je’ L- raspon dela koji se ra¢una, Kod nosata koji id proko vige otvora sa zglobovima ili bez Zglobova to je raspon u kome se nalazi tipsko vorilo. Kod prenosa sile u dva smera ili vide smerova to je najmanji raspon, Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,7 najveceg raspona, ‘a L se sme uzeti aritmetigka sredina svih raspona, 28. Korisno optereéenje za peSaéke mostove uzima so kao ravnomerno raspodeljeno optereéenje p = 5,00 kN/m* i ne mnodi se dinamigkim koeficijentom. Ako je raspon noseéih clemenata mosta veti od 10m, dozvoljeno je smanjenje korisnog opteresenja na p = 5,5 - 0,05 |, gde je | raspon, u metrima, U tom slutaju, za smanjena optereéenja se ne move uzeti vrednost manja od 4 KN/m?. 29. Mostovi mesovite namene s vise Koloscka i odvojenim saobraéajnim povrsinama za ostednjeni aerodinamitki pritisak vetra, za visinu iznad terena z = H - kota “Srelete -(koia koja adgovara 2 =O), u kim, 2: dinamiti koeticijent, za nivo z = H i za krute konstrukeije; 4. sivama efektivna povrSina mostnih Konstrukcionih delova i saobraéajnih traka, u + koeficijent sile mosne konstrukcije, 2savac delovanja optereéenja vetrom je horizontalan. Za vitke mostove (lantane sa kosim categama ili izrazito uske), kao i za poscbna stanja u montadi treba posebnim ispitivanjem “ide odrediti moguée delovanje vetra. Delovanje vetra na stubove proratunava se sa promenijivim, po visini osrednjim, aerodinamigkim pritiskom vetea Qu. Prilikom proracuna osrednjenog aerodinamitkog pritiska vetra Qa.» OdnO8N0 Gu posebno se Vodi raguna o topografskim osobinama terena na komie se gradi most (gde je sopografski faktor 8, > 1). Takode se preporuduje da se sprovedu lokaina anemografska merenja i odgovarajuce analize brzine vetra svuda gde se otekeyje da je opterecenje vetrom Poscbno znaéajno za nosivost i upotrebljivost mosta, bilo zato to se na lokacii oBekuju velike brzine vetra bilo zato Sto je statitki sistem mosia osetljiv na to delovanje. Mesto delovanja opterecenja vetrom je u tediitu odgovarajuée efektivne poveline mostoyne konstrukcije, odnosno saobraéajne (rake, Efektivna povrina saobracajne trake je: Ass by - ly fo] ade je: hy - visina saobra¢ajne trake, um + za drumske mostove sa Sinskim vozilima ili bez Sinskih vozita hy = 3,50 m; + za pebatke i biciklistitke mostove hy = 1,80 m; + za icleznitke mostove hy = 3,80 m; |y = dudina saobraéajne trake jednaka duzini (vertikalnih) saobraéajnits opteregenja u odgovarajuéoj kombinaciji optereéenja za proragun gli 1 nosata mosta, um, Ako je glavni noseéi sistem mosta vitka konstrukeija, mora se voditi ratuna o acrodinamigkoj stabilnosti mosta i udobnosti Korisnika (ubrzanja mosne konstrukeije i xjihov odnos sa dopustenim ubrzanjima).n 3. DERQVANJE SNEGA . a Delovanje snega uzima se pri proratunu u obzir kao mizno optereéenje dija veliina zavisi cod mesta na komie se most nalazi. Velifina detovanja snega, zavisno od nadmorske visine mesta na kome se most nalazi, date stu tabeli 7. ‘Tabela 7 - Velitina optereGenja snegom Mesto ‘Dprerecenfo snegom Kar ‘Dbaina podrutje do 200 w nadmone Visine 00 ‘Drala pore anal 200m nadmorske vine | Kontinentaino| podsugje 100 Kontineniaine podrutje of 200 60 500m wadimorske wsine 200 [Rontinenaino porate nad 300 m vacimorske vine 20 Optereéenje snegom se ne uzima u obzir pri proratunu u kombinaciji sa saobraéajnim optereéenjem. 4, Delovanje leda 4. Delovanje leda je opteresenje dja velitina zavisi od mesta na kome se most nalazi COpteresenje ledom se odreduje tako Sto se uzimaju u obzir postojedi uslovi i ofekivani nadin dejstva leda. Moguéa dejstva leda su: 1) dinami&ko dejstvo Jeda koje nastaje od pokretnih ploéa leda ili plivajuéih komada leda nodenih vodenom strujom ili vetrom; 2) statitko dejsivo leda usted toplotaih kretanja velikih stacionarnih Jedenih povrfina; 3). stati8ko dejstvo leda koje je prouzrokovano zastojem led; 4) povesanje vertikalnog optereéenja stubova od prianjajuéeg leda na rekama sa promenjvia nivoom Za dinamigko dejstvo leda horizontalna sila pritiska leda na stubove izraéunava se prema slede¢oj formuli: QpeeBeG ade je: F,- sil pritiska teda, w XN; C.,- koeticijont koji zavisi od ugla koji &lo stuba zaklapa s vertikalom (tabela 8); p= cfektivna évrstoga, p - 750 kNim’, {- debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubom, wm; 1B - Birina stuba ili preénik Sela stuba (ako je Zelo krutnog oblika) na mestu dejstva leda, um;C.- korektivni koeficijent koji zavisi od odnosa B/, prema tabel 9 55, Ako su stubovi mosta postavijeni tako da je njihova uzduzna osa paralclna sa praveem dejstva leds, sila koja se dobije prema formuli iz lana 54. ovog pravilnika uzima se v tom praveu. Pri tom se raéuna da zajedno sa njom deluje {sila upravna na taj pravac, koja ne sme iznositi manje od 15% poduzne sile. Ako poduizna osa stuba ne moze da se postavi u praveu dejstva leds ili ako je pravac teda promenijy, totalna sila izragunava se prema formuli iz lana 54. ovog pravilnika, a poste se razlaze na vektorske komponente. Sila upravna na poduZnu osu stuba ne sme biti manja od 20% od totalne sile, ‘Tabelu 8 - Velidine koeficiienta C, ‘gao Gola wuha v odnoww na vetikale =e eae ws Tenad 15 do 3 Ds a 1 ‘Tabeta 9 - Korektivni koeticijent G, a Tian 7s = 1 3 13 u 2 to 3 oe £0 ete Bs 5. ZAUSTAVLJANJE I POKRETANJE VOZILA . 56. “Sa Delovanje zaustavijanja vozila smatra se mirnim optereéenjem i pri proragunu se uzima 1 obzir kao horizontalna sila koja deluje u visini povréine kolovoza u praveut paralelnom sa osom mosta, 87. Velitina sile od zaustavljanja vozila jednaka je 1/20 ravnomerno raspodeljenog korisnog opterecenja veliéine p, = 3,0 kN/m? na celoj povrsini kolovoza mosta (izmedu iviénjaka), Kolovoz se optereéuje na duzini izmedu dva susedna prekida rasponskog sklopa. Najveca duina kolovoza koja se opterecuje iznosi 200 m. ja veéa od site utvrdene u stavu 1. ovog élana, u proratun se uzima sila jednaka" 03 mase tipskog vozila bez dinamitkog koeficijenta. 58. Most meSovite namene mora se proveriti ina silt zaustavijanja koja nastaje od dinskih voila, sa silom il bez sile od zaustavljanja drumskib voz, zavisno od stvarnog stanja na most, 6. OTPORI U LEZISTIMA 59. Delovanja koja nastaju usted otpora u tezitima protiv pomeranja smatraju se mienim opterecenjem i u proraéun se uzimaju kao horizontalne sile u smeru ose mosta, a deluju uvisini donje ivice leibts 60. ‘Veligina sile od otpora u Icéistima izratunava se prema slede¢oj formuli Tak R ade je: + sila otpora u Tezi8tu; k, - kocficijent otpora u lediltu (tabela 10); R - reakeija od sopstvene teZine stalnog optereéenja i od polovine korisnog optereéenja, bez dinamickog koeticijenta. ‘Tabela 10 - Koclicijent otpora u levistima Vesta iit ‘Roetiajent orpora ‘lena | sicna leaitta ~f 920 Valianta | aig leita ons PondeHeasta a Tei od vesih materia - Prema podacima prainodate Lest s Wlefonakien KPa poss 7 a3] min Dos 61. Za mostove meovite namene reakeija mora da sadrdi i cetokupno opterecenje od inskih vozila. Reakcija Sinskih vozila uzima se bez dinamickog kocficijenta. 62. Koeficijenti otpora u leZiitima (tabeta 10) smanjuju se samo uz odredena ispitivanja. 63. Otpori u ledistina uzimaju se u obzir samo pri proraéunu leZista, kvadera, ledisnih reds i donjeg stroja mosta,7. CENTRIFUGALNA SILA 4. Centrifugaina sila se u proragun uzima kao miraa horizontalna sila koja deluje u tezistu sozila u smeru suprotnom sredistu krivine. 65. Kod drumskih mostova, u uobigajenim uslovima seobraéaja, centrifugalna sita se zanemaruje. Kod mostova mefovite namene pri proragunu za Sinsks vozila uzima se w obeit centrifugalna sia, 8, OCEKIVANO POMERANJE TEMELJNOG TLA 66. Oekivana pomeranja temeljnog tle, tj oslonea mosta moraju se uzeti w obsir pri proméunu most. 67. Povolino delovanje pomeranja oslonaca ili njihovo zakretanje wzima se u obzir pri proragunu samo ako je to delovanje trajno, V. IZUZETNA DELOVANJA. 1, UDARI VOZILA I PLOVNIH OBJEKATA 68. Delovanje udara mora se uzeti u obzir pri proradunu mosta ako pojedini delovi mosta nisu posebnim urcdajima zasticeni od udara vorila. 69. Udar vozila smatra sc mimim opterecenjem i u proratunu se uzima u obzir kao horizontalna sila koja deluje na 1,20 m iznad povrline kolovoza. Velidina sile od udara voila je: ‘ 1) + 1000 KN u smeru voZnje; 2) & 500 KN upravno na smer voinje Delovanje u smert voznjc i delovanje upravno na smer vo%nje pri proraéunu se ne uzimaju w obdir istovremeno. 70. Ivignjaci i metalne odbojne ograde na mostovima ili ispod njih ne smatraju se zaStitnim ‘uredajima od udara vozila,6 1. Udar plovnih objekata u reéne stubove mosta uzima se pri proragunu u obzir kao horizontalna sila koja delve na koti maksimalnog plovnog nivoa vode. Velitina sile od udara plovila je: 1) za Dunav i Savu do Siska 15000 KN; 2) za ostale plovne reke 10000 KN, Navedene sile deluju pod ugiom od 0 do 15° u odnosu na pravae matice, 2, ZEMLJOTRES n. Delovanje zemljotrera Z,, odnosne Z, na mostave i njthave delove nzima se u obzir pri poraéunu prema propisima o tehnigkim normativima za proratun inzenjerskih objekata u scizmicki aktivnim podrudjima, 3. VANREDNA OPTERECENJA OD SPECIJALNIH VOZILA B. ‘Vanredina optere¢enja uzimaju se 1 obzit pri proragunu prema njihovoj stvarnoj veligini i prema poscbnim uslovima prelaza specijalnih voila preko mosta. 4, PRIVREMENA STANJA PRI GRADENJU 74, ‘Velitine delovanja koje se javljaju pri gradenju objekata uzimaju se pri proraéunu u obzir prema stvarnom stanju. VI. ZAJEDNICKI UTICAJ VISE DELOVANJA 75, Mostovi i njihovi delovi moraju da se provere na istovremeni uticaj vie razlicitih delovanja, i 10: 1) osnovnih detovanjas 2) osnovnil i dopunskih delovanja; 3) osmovnih i izuzetnih delovanja. 16. Tabor vige delovanja na dij istovrement uticaj mora da se proveri most vi se uz analiza svih uticaja na most kao celinu ili njegove delove, kao i uticaja nadina izgradnje ieksploatacije mosta, 77. Mostovi i njihovi delovi proveravaju se na istovremeni uticaj vise delovanja, po pravilu, sabiranjem (superpozicija) uticaja, Ako se pri pojedinom delovanju menjaju osnovne proraéunske veligine, mora da se proveri svako delovanje poscbno. U tom sluéaju superpozicija uticaja primenjuje se samo ako se drugim ispitivanjima dokage da je to opravdano. 8. Pri proraéunu ukupnih uticaja izostavijaju se delovanja koja ukupne uticaje smanjuj, osim kad postoje dokazi da su ona stalna VIL, FUNKCIONALNOST MOSTA D. Ugib glevnog nosaéa drumskog mosta usled dejstva saobraéajnog opteresenja (bez dinamickog koeficijenta) ogranigen je na 1/200. Sopstvene frekveneije konstrukeije peSatkog mosta bez opterecenja ne smeju se naci w opsegu od 0,8 Hz do 5,5 Hz. 80. Pomeranja na mestima pokretnih leZista i dilatacionih sprava proratunavaju se 2a sledeéa opterecenja: 1) ravnomerna promena temperature; 2) neravnomema promena temperature po preseku mosta; 3) korisno opteredenje; 4) skupljanje betona; 5) tedenje betona; 6) deformacija srednjih stubova: 7) pomeranja krajnjih stubova; 8). stalno opteredenje koje se nanosi po zavs¥enoj montadi (izgradnji) konstrukcije mosta, codnosno po zavrSenoj montadi difatacionit sprava. Konstrukeijom pokreinog lediéta, odnosno dilatacionim spravama mora da se obezbedi realizacija ukupnih raéunskih pomeranja uvecanih za 20%. VI. SKELE MOSTA 8. Skele mosta delova mosta moraju se proveriti za sva delovanja koja se javliaju peiB izvadenju skele, njenom moguéem pokretanju i izgradaji most ili zbog utieaja okoline. 82. « Sopstvena te¥ina skelc ili njenih dclova, kao i stalni teret na skeli odreduju se zavisno od aterijala od koga je skela izradena. 83. Pri proratunu skele mora se wreti u obzir uticaj delova mase mosta na skelu ili na njene delove, kao i najnepovoljniji sluéajs obzirom na naéin izgradnje mosta. 84. Pokretni terct na skeli (Jjudi ili oprema) move da iznosi 1,00 kN/m?. Ako na skeli postoje posebni uredaji, pri proragunu se uzimaju u obzir sa stvarnim vrednostima. 85. Horizontalne sile koje mogu da se pojave kao posledica rada pojedinih uredaja na skeli ri proracunu se uzimajus u obzir sa stvarnim vrednostima, Ako nema podataka 0 njihovoj stvamoj veligini, uzimaju se veligine jednake 1% mase uredaja na skeli, Ako uredaji svojim radom prouzrokuju dinamivke uticaje na skelu, njihoyo delovanje se uveéava koeficijentom K* = 1,20, 86. Delovanje vetra na skelu pri proraéunu sc uzima u obzir prema propisima za optoreéenje vetzom. Vetar deluje na skelu, na neke delove mosta i na sve uredaje na skeli, Ako je most posebno iloZen vetru ii se nalazi w podnuéju poznatom po jakim vetrovima, u proragun se moraju uzeti stvarne vrednosti delovanja vetra koje se odreduju na osnowu merenja. Sva ostala delovanja na skelu uzimaju se pri proragunu u obzir prema odredbama ovog pravilnika. IX. SIGURNOST PROTIV ODIZANJA OD OSLONACA MOSTA I PREOPTERECENJA 87. Ako se na pojedinim mestima oslanjanja mogu pojaviti sile koje odizu od oslonaca rasponski sklop, mora se raéunski proveriti sigumost sklopa protiv odizanja, 88. Sigurnost protiv odizanja je zadovoljcna ako je sila pritiska na osloncu veéa ili jednaka sili oodizanja uveéanoj za 50%. 89. Velitina sile odizanja odreduje se na osnovu najnepovoljnijeg uticaja mogucih optereéenja.p Sila pritiska izragunava se iz delovanja sopstvenc tezine, stalnog tereta i odgovarajucih sluéajeva prednaprezanja. 90. Sigurnost mosta ili njegavih delova protiy prevrtanja proverava se tako &to delovanje sila koje se odupiru prevrianju mora da bude veéa ili jednako delovanju sila prevrtanja uveéanom za 50%, osim u stuéaju zemljotresa, pri Zemu se delovanja sila prevrtanja ucimaju u njihovom najveéem iznosu. X. ZAVRSNE ODREDBE Si. Danom stupanja na snagu ovog, pravilnika prestaju da vaze Privremeni tebnitki propisi za opteresenje mostova na putevima ("Sluzbeni list ENRJ", br. 43/49). 92. ‘Ovaj pravitnik stupa na snagu po istcku trideset dana od dana objavijivanja u "Shizberom lista SPRI'. Br. 06-93/19 17. januara 1990, godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizacij, Veroljub Tanaskovie, s.rPRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ODREDIVANJE VELICINA OPTERECENJA I KATEGORIZACIJU ZELEZNICKIH MOSTOVA, PROPUSTA I OSTALIH OBJEKATA NA ZELEZNICKIM PRUGAMA 1. OPSTE ODREDBE a. Ovim pravilnikom propisuju se tehnigki normativi za odredivanje velitina optereéenja i Kategorizaciju Zeleznigkih mostova, propusta i ostalih objekata na Zeleznizkim prugama, kao i industejskim progama i kolosecima na kojima saobraéaju vozovi, za breine der 160 km/h, 2 Pored objekata navedenih u élanw 1. ovog pravilnika, ovaj pravilnik se prinsenjuje § pri proragunu objekata sa kombinovanim Zeleznitko-drumskim saobraéajem. & Pod Zelezniékim mostovima, u smisiu ovog pravilnika, podrazumevaju se nosece Geliéne, masivne i spregnute konstrukeije, sa ukupnim rasponom glavnih nosaéa preko Sm, aa leaibtima ili zglobovima, Pod propustima, u smistv ovog pravilnika, podrazumevaju se nose ‘ukupnim rasponom glavnih: nosaga najvige 5 m. ‘Ako most ili propust nema irrazita leita ili zglobovs, granicn od 5 m se odnosi na otvor. Pod ostalim objektima na Zeleznikim prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se 1) noseée konstrukeije sa zemljanom ispunom ispod zastora, kao i sve vrste konstrukelja koje ne prekidaju zemljani trup pruge; 2) druge noseée konstrukeije u vide mostova preko kojih prelaze Zeleznitka vozila, konstrukeije sa II. OPTERECENJA OBJEKTA 1, PODELA OPTERECENJA I UTICAJA 4 Optereéenja i, uticaji dele se na:i 2). osnovne (O); 2). dopunske (D); 3) posebne (P). Pod osnovnim opterecenjem iuticajima podrazumevaju se optere = on @= dp at Kack,pch = Eee et Cit) costa ~ ter) ap = _Eahph este = aap Fo = Eoh = 0,5-h*- y- (1 = sing!) ade je: Eagh - horinzontalna komponenta aktivnog pritiska, Epgh - horinzontalna komponenta pasivnog pritiska, Kagh - koeficijent aktivnog pritiska, Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska, Kach,peh - koeticijent uee8éa kohezijc, Eoh - horizontalna komponenta mimnog pritiska, ‘y- ratunska vrednost specifitne tezine tla, 9 - ragunska vrednost ugla unutrainjeg trenja dreniranog tla, 1h visina zida na koji deluje pritisak zemlje, a - ugao trenja izmeds zi ot - ugao nagiba zida, B - ugao nagiba povrdine terena, ¢'~ raéunska vrednost kohezije dreniranog tla. ‘Ako je teren horizontalan, povrkine zida vertikalne i ugao trenja o zid da = O velitine sila su Eah = 0,5 -h*- 7: tg(45-05- 9) -2-h-c!- te(45-0,5 ¢) Eph = 0,5 -h?y- ig(45 +05- 9) +2-h-c ta(45 + 0,5 - g) Boh = 05 -h-y- (I= sing’) ade se udeiée kohezije uzima u obzir samo u sluéajevima iz stava 1. ovog lana, Obrasci iz ovog Elana primenjuju se samo: 1) ako su za aktivno optereéenje od pritiska zemlje primenljivi pri uglovima trenja 0 zid88, a 2 0 za ugao nagiba zida: +10 sas +20 za 0sBS@ tominsas +10 za-@'s Bo pri uglovima trenja 0 zid a < 0 za ugao nagiba zida: tomin Sas +20" za- 9S BS2- 013. Granigni ugao se dobija iz obrasca: 0s of sin of + |B) oN Sin B) 2) ako se za pasivno optereéenje od pritiska zemlje mogu primeniti: 2) kod uglova trenja o zid ap <0 = 2a @ S 35° kod povrdina zidova od betona ili Selika, + za @' S 35° kod nazupéenih povréina zidova: b)_ kod vertikalnog ili negativnog nagnutog terena (s1. 2) kod uglova trenja 0 zid ap > 0 = 2a @' bez ogranigenja. U slugajevima koji nisu navedeni u ovom @lanu mora se ratunati sa zakrivijenim ili prelomijenim kliznim ravnima. sgomin =— @YCAO HATHA 310A 8 YTAO HATHBA ‘ TOBPUNHE TEPEHA 5 YTAO TPEFA 0 312. Stika 2 - Pravila predzaka uglova za proradun aktivnog i pasimnog pritiska zemlje 4) STALNI PRITISAK VODE 13. Pritisak mime vode smatra se mirnim opterecenjem, a u proratun se uzima samo onda kada svojim delovanjem povecava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se wzima89 njegova najveéa vrednost. Ako deluje rastereCujuce, mote se wzetiu proragun ako postoji dokaz da je to delovanje stalno. Pritisak tekuée vode uzima se u proraéun kao mira horizontalna sila koja se raéuna iz obrasca: P=0S15-k. ve ade je: P - pritisak w kN/m?, k-- konstanta koja zavisi od oblika Cela stuba mosta i iznosi: 3/8 za kvadratni oblik; 1/2 za ‘ugaoni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3 za kruzni o! V - brzina vode u mis. Pritisak tekuée vode uzima se u proratun u kombinaciji sa pritiskom mitne vode. Za wtieaj w2goma, 1 procagun se poscbno uzima veligina uegona wz naj i najniZé nivo vode, ili podzemne vode. 5) SILE OD VOZNIH VODOVA 14, Za vouni vod koji je pritvrSéen na konstrukeiju mosta ili stub kontaktne mreze na mostu ri proragunu se wzima u obzir sila od 20kN v pravcu voda. 2. OPTERECENJE OD PREDNAPREZANJA. 15. Sile prednaprezanja usled projektnih uslova ostanjanje ii prethodnog optereenja uzimaju se u proracunu prema propisu o tebnigkim merama i uslovima za prednapzehnuti beton. 3. UTICAJT SKUPLJANJA I TECENJA BETONA 16. Uticaji skupljanja i tetenja betona kod armiranobetonskih mostova uzimaju se u proraéun prema propisu o tehniékim normativima za beton i urmirani beton, Za mostove od prednapregnutog betona i spregnute mostove ovi uticaji se uzimaju prema odgovarajuim propisima za proraéun tih konstrukeija 4. POKRETNO OPTRECENJE OD VOZA 7. Za proratun i kategorizaciju objekta na prugama normalnog koloseka koriste se sledeéa optereéenja 1) za projektovanje novih objekata: + Sema optereéenja UICTI (prema élanu 18. ovog pravilnika);90, - Sema SW/O (prema élanw 20. ovog pravilnika); - klasifikovana Sema optereéenja UIC71 (prema tlanu 19. ovog pravilnika); + Some teSkih vozila SW/I i SW/2 (prema Ganu 21. i 22, ovog pravilnika); 2) za kategorizaciju postojecih objekata: = feme vozila za kategorizaciju objekta (prema Sanu 22. ovog pravilnika); + feme tedkih vozila (prema élanv 21. ovog pravilnika). Uticaji dobijeni od Sema optereéenja utvrdeni ovim pravilnikom mnoze se dinamickim kocficijentom koji je dat u élanu 25. ovog pravilnika. SEMA OPTERECENIA UIC 71 18. Sema optereéenja UICTI koristi se kao idealizovano projektno opteredenje na magistralnim i ostalim prugamya I reda (slika 3). Sema se postavija na most ili na delove mosta tako da trazeni uticaji (momenti savijanja, popreéne sile, normalne sile, sile na osloncima itd.) dostignu svoje najvece pozitivne ili negativne vrednosti (slika 4). U svrhu, broj koncentrisanih sila Seme se, po potrebi, smanjuje, a jednako podeljeno opterecenje rastavija, pri emu se izostavijaju optereénja koja za traZene uticaje deluju rasterecujuce (31.5 do 8). Kod jednokoloseénih mostova sa zastorom, pri proraéunu noseéih elemenata mora se uzeti uw obzit odstupanje od projektovane ose Koloseka 2a * 10 cm. Stika 3. soy 62900K Slika 4. Usemi opterecenja, koncentrisane sile se za glavne nosaée konstrkcija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim optere¢enjem (slika 9), pod uslovom da pripadajuca uticajna povriina ima isti predznak u duzini od maimanje 10 ma.Kod ‘nosedih konstrukcija sa pragovima, a bez zastora, Koncentrisane sile se smeju. ‘asporeditlsvaka na tri oslonake tagke tna (nati susedna prage), po dato Semi (10) £040 {BONN t0.N/m ? ic 20—H/o, Stiku 5. Slika 7. Fiimensionlsanje kolovozne konstrukeije sa zastorom, Sema optcrescnja gornjoj ivici foloverne konstrukeie zamenjue se stedecim povrsinskim raspodeljenin opterecenjem Siting 3.0 m: 2) 52.KNim* na dudini 6,40 m umesto koncentrisanih sita 2) 26,7 kNin? umesto jednako podeljenog opteresenja Zaproracun mostova sa dva koloseka, kao saobraGajno optereéenje za svaki kolosek uzima se puno opterecenje Seme optereéenja, Z2 profagun mostova sa vile od dva koloseks, kao sacbracaino optereéenje urima se ‘nepovoljnij od sledeéih slutajeva:92. 1) puno optereéenje po dva koloscka u najnepovoljnijoj kombinaciji, bez optereéenja ostalih koloseka, ili 2) 75% od punog optereénja na svim kolosecima u najnepovoljnijem polozaju. KLASIFIKOVANA SEMA UIC7L 19. Optereéenje UIC 71 dato na slici 3 moe se smanjiti ili poveéati po shodno odobrenoj redukeij, sa slede¢im faktorima: 1,1 0,75; 0,835 0,915 1,005 1,105 1,215 1,33 .. 1,1" ade je "n” prirodni broj. Za proratun sa redukovanom Semom UIC 71 primenjuju se odredbe élana 18. ovog pravilnika Slika 8. 180 2N/m TTT OTHE éufing Sika 9. ‘Ako se primeni Klasifikovana Sema, sva optereéenja koja su u funkeiji od Seme UIC 71,8 ili su iz nje izvedena (centrifugalna sila, boEni udar, sila ko¥enja, udar Zeleznickib vozila, sila iskliznuéa Zeleznigkih vorila, posredni uticaji preko tla na objekal), mnoze se primenjenim faktorom klasifikacije. 025P_ 050P_ 025P__ ae ee Slika 10. 193. KN/m’ * T33KN/m’ TTT TTT ft 150m sam] isom |. ‘Slika 11, SEMA OPTERECENJA SW/0 ‘Objekti sistema, kontinuatnih nosaga sa poljima raspona od 5 do 35 m, koji se projektuju za Semu opteredenja UIC 71, moraju se proverilii za demu SW/0, a prema st. 2.13. lana 21. ovog pravilnika. SEME TESKIH VOZILA a. Za projektovanje i kategorizaciju Zelezni&kih mostova koriste se Seme teSkih voila SW/-2, 'SW/0, SW/1 i SW/2 (slika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-osovinska vozila za prevoz specijalnih terets, Pri projektovanju novih objekata iz lana 1, ovog pravilnika, na magistralnim isvim novim prugama koriste se deme SW/l i SW).94 Za kategorizaciju objekata iz élana 1. ovog pravilnika koriste se Seme teskib vozila Seme tekkih vozila koje se koriste pri proraguinu ne smeju se skracivati ni deliti, a sama Sema se ne kombinyje istovremeno sa vuénim vozilom i ostalim teretnim kolima, Pri tom se u proratun istovremeno uzimaju uticaji samo od jedne Seme tekkog vozila, Dinamitki koeficijent u Semi (eSkog vouila je isti kao 2a Semu UIC 71 Pri projektovanju vilekoloseénog mosta, potrebno je proveriti jedan kolosek sa Semiom {eékog vozila, jedan kolosek sa Semom UIC 71, a ostali koloseci su ncoptereceni, ‘Uticaj dobijen od Seme tetkog vozila uporeduje se sa uticajem od Seme UIC 71 i za proraéun se uzima merodavna vrednost Specijaina kola data u odredbi UIC 702, kao i kategorije mosta S, iS: iz tabele 16, potpuno su obuhwaéeni Semom optereéenja UIC 71, SEME VOZILA ZA KATEGORIZACUU OBJEKATA, 22, Pri proraéum postojecih objekata koriste se Seme opterecenja vozova sastuvljene od ‘merodavnih vuénih vozila i teretnih Kola za odgovarajuéu Kategoriju objekata, pomnoZene dinamitkim koeficijentom iz Alana 26. ovog pravilnika, Sema optere¢enja realnog vouila sastoji se od dve lokomotive i 'n' vagona. Kao merodavno wuéno vorilo wzima se najteFe Tokomotiva koja sacbraéa na pragama odgovarajuée kategorije (A - D4), Seme merodavnih vuénih vorila i teretnih kola date su na si. 13. 114. Seme merodavnih vuénih vozila date su na osnovu serija lokomotiva tt primeni na jugoslovenskim Zeleznicama (slika 15). Opteresenja iz Seme postavijaju se tako da izazivaju najvece uticaje, pri Gemu se, po polrebi, broj koncetrisanih sila vagona smanjuje, jednako podeljeno optereéenje vagona se rastavlja, @ broj ywuénih vozila mode se, po potrebi smanjivati. Pri tom se jedan deo uticajne linije moze ostaviti neoptereéen ako to izaziva najvece uticaje, iin aniston >» tag ae eat moni anim <> ee ae Slika 12 - Seme tetkih vozila MERODAVNA VUCNA VOZILA PO KATEGORIIAMA MOSTOVA. 23. Pokretno optereéenje za nasute noseée konstrukeije i potporne zidove preraspodeljuje se na sledeéi natin:95 1) saabracajno opterecenje za nasute konstrukcije smatra se povinskim opteresenjem zotnjoj ivici Konstrukeije, Veligina povriinskog optereénja zavisi od visine nasipanja hy, “sina nesipanja b, je odstojanje od gorje ivice praga do gornje vice noseée konstrakeije, § tim Sto se masutim nosecim konstrukeijama smatraju konstrukcije kod kojih je h,>0,50m, Sa iauzetkom noseéih konstrukeija od prefabrikovanih profilisanih Geliémih elemenata, ‘eligina povrsinskog optereéenja uzima se iz tabele 3, Pe no fo [ua] | tT a dowel TTL vole fo Coy vn | ma inti fee foielwe | st PTL be pes) | eo Ln pete | a EL mateo | ot LTT be Shika 13, SERUE LOKOMOTIVA KATEGORWA PRUGE NA ROJO) ‘SERIE LOKOMOTIVA MOZE SAOBRACATI AD, — raranore, 752-000/100200 aby ‘GARONA, wT, 41-00, 42-100200, 64 74, 4; 685; 662 64-00 664-009 grcjanjen); 66,61; 735, 74-00, Bed, 74d, 342, 447 -oOT DADO STO, 61-0nar40D; 638: 661-300;200-300, 66.200, 734-109, iD, S62, BB GBS, GD, 3a; 441 S0OON ORTON, A, 667 363; 461 DD, eae — Slika 14,Slika 15 - Merodavna teretna kola po kategorijama mostova Povriinsko optereéenje u poduznom praven koloseka uzima se za proratun: a = razmak osovina t obrinom postolju bb = razmak izmedu spoline povrSine odbojnika i najblize osovine ¢ = ruzmak izmedu unutrasnjih osovina 8) na duzini 6,40 m vrednosti pI(h,) iz kolone 3, odnosno 6 u tabeli 3, b) iavan podrudja 6,40 m vrednosti p2(h,) iz kolone 4, odnostio 7 a tabeli 3. Pourfinsko optereéenje upravno na kolosek uzinta se za proraéun: )_ kod cevi prema koloni 3, odnosno 6 iz tabele 3 na Sirini koja se dobija pod nagibom 1:1 (slika 16); b) kod drugih nasutih nosedih konstrukei + na Sirini b(h,) sa vrednostima tabele 3; + ivan Sirina b(h,) do nagiba 1:1 sa 0,3-strukim vrednostima tabele 3, 2) opteregujutiitasteresuluct uticajcentrifugalne sle na velitinu vertikalnog povrsinskog optereéenja kod koloseka u krivini uzima se u obzir samo do visine nasipanja od 3) pri proragunu pritiska zemlje na koloscku van mosta kao uticaj na zidove uzimaju se wobzir centrifugalna sila i botni udat.Slike 16. Tabela 3 - Sirine raspodela b(h,) um i povrsinska opterecenja p(h,), u kN/m? kod nasutih rnoseéih konstrukeija f xm | "za jedan Kolosek ‘ea dvi Koloscka woo [wma | wea] wey | pa | aes fae [as | a | se | as [oe Pe a a a ma [cee | ee | eo a 1) Tamedu ovih rednost sme so viii Ineurnatnterpoacija, 2) Ako se urimaje uv obzit transport specijatsh Koa, | kod raspema 1. > 6,40 m povetinsko opteresenje tuzima se prema kolonama 316. 3) Pri proratunu nasutih nose Konstrkeija sa ve Koloscka usimaju ae pune deme opteredenja umesto [L259 pe anu 18, og praiaVeliina povrtinskog optereénja kod nose¢ih konstrukeija od prefabrikovanih profilisanih Geliénih elemenata wzima se iz tabele 4. Tabela 4 sipanja B®) ‘Vrednost rspodelenog optersonja N/m") 30 550 p=30 Boéni udar se raspodeljuje na dudinu od L = 2 - a + 4,0:m, gde je "a" slobodno rastojanje iamedu glave praga i rida, Pri proraéumt centrifugalne sile wzima se u obzir samo jednako podeljeno optereéenje Seme opterecenja. Pri proraéunu horizontalnih sila hoénih udara i contrifingalnih sila istowremeno se urima 1 obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnih optereGenja koji deluju na objekat. Princip proraéuna izabran za proratun zemlje koristi se i za ova optcreéenja, Oblik raspodste opterecenja prikazan je na sl. 171 18. Na slici 17 prikazan je pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i bognih udara superponiranih sa horizontalnim udetom vertikalnog saobracajnog opterecenja bez nadvisenja krivine, odnosno bez preraspodele vertikalnog saobracajnog opterccenja po p= 30m: p' (kNim) koloseka Egy = pt (45 - @' - 0.5) 94 (P's Dis S) = 2+ (Bye em + Shi, 80ENA SILA by: 2K Im ant Pp8) Slike 17.9 Stika 18. Na slici 18 prikazan je pritisak zemlje usted centrifugalnih sila i bognih udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobra¢ajnog optereéenja sa uticajem nadvitenja krivine, odnosno sa preraspodelom vertikalnog saobraéajnog optereénja po Sinema, p = 155 kNim koloseka P= LS -py =p: (@-2-u-hY(2- a’) + py (h + 0,7 (Nim) koloseka Pr=15- ph =p-(@-2-u- hY2-a)-p,- (b+ 0,7V/a (kNim) koloscka Ewa = Pi tg (45 - @- 05) Egan = Pa tg (45 - @ 0,5) Ein Pr Pv S) = 2 [Ewin + PS (Py + SPV hy, Sar (Pa Pw 8) = 2 [Epes + Pla (By + SPV hyo Pojedine veliéine na sl. 17 118 anage: - vertikalno saobraéajno optezecnjc (\inijsko optereénje) po duénom metru koloscka, Py centrifugalna sila po duznom metru koloseka, u- nadvikerje, a Sirina koloskea 1,50 m, h- tediste Sinskog vozila od gore ivice Sime (GIS), S'- boéni udar po duénom metrn koloseka, @ - ofektivni ugao trenja 7a cfektivni normalni napon, Py P2 - optereénja spoljasnje i unutranje supine. 24, Kod 2eleznitko-drumskih mostova, pored optereéenja od voza, za proraéun se wvimaj i uticaji od drumskih vozila prema propisu o tchni¢kim normativima za odredivanje veligina opteteéenja mostova, s tim da se opterecenja uzimaju u njthovo} najaepovolinijoj Kombinaciji po konstrukeiju,100 Tabela 5 Rea ba Doon nonce Deuce ‘ie moron Wemaors dane 1 Taeorea aE Pode wo pera aba aa popreonn BO FT Popes ae ‘Dron rama popiesn be doo rotate naa + 3 Propet na Foxpon ava wie Weta Mina Ga) sa devo rota Tai popsta nome 2a kre popretne nosale) popetih sala (et a wednos)| "Ranta pores name Ba BS FT (ber rota) S| Renate poate an a panna waa Reale poeta aa Rao me popes noms ede boy 2 do) popeetdh nests "TERE HERE TT pT a PRT | Ra pope aT {reer bro 2 8; podno sere ons ama vat Teepocaa Tp OpET ASAT Tak ooh aoe Revol Ts maoreih eB TO Taunak ped sears, tno a popreeih ect (evo rates neo) Rana ps waa RRC RoR (erin osaraie) Dass ripon a2 Ral HES ET, WES co aipona gain nasa 7 a saa 1 nlovome pes ATA ORCOTSEN les spon irom Foe T Kale iy Fa ps Tapa Tawan HaGe pps cen PET oie : va Cera pone Fa RT ‘Glan vox konarain Jednakoocatra sees Koasila Gree ca 2a) elon asp ne ‘Kootinualon ge nap" po pon gah ona LD 2 Leaks Laws + ioe PUB 34 5 aor (mtd ‘peje Ly 2 rte Ly 11S Hh Tone ares) Tk a Lan Foo ap Vietoiantaa nos KR ria aes dine wired PoE ahi brojevima od 14 do 16 Gaara Ton Tn a aoa oI poh, oes, leds ae | rds, aS, zateente te rita pod leit pitied ete kvade, odnonno grea ets Raspan maiciang daranis Wonnee osu rae aa Kore pr REPO RAPT Feel bel 3 (popegn meas Jee oe), ‘Resse Tapa mpon Joly clenctia Rona ans aay od we Vs owe Tne ‘emesta opr Hod Holovormh plo i pedal asta webs ih ratunal 28 sede 88 [Bava novia, vl ueo a 24 nega mers ent LD, Ox tga iis$, DINAMICKI UTICAIL Dinamigkim koeficijentom (2) obuhvataju se. dinami optoreéenja (od voza). Ovim koeficijentom mnode se svi uticajiu presccima ina osloncima koji potitu od staticki detujuéeg pretpostavijenog pokretnog opiereéenja koje deluje na most (moment, presedne sile,sile na osloncima itd.) Sile na osioncima mosta mnoze se dinamigkim koeficijentom kao ikod proratuna ledista, elignih oporaca i elignih stbova do gomje ivice temelja, Dinamigki uticaji ne wzimaju sew obeir za 1) stalna optereéenja; 2) opterecenja od contrifugaine sile; 3). saobradajno opteredenje na pekadteim staxams; 4) dopunska i posebna optereéenja; 5) doksz defoemacije (ugibi, pomeranja, okretanja is); 6) masivne oporce, masivne stubove, temelje i pritiske zemlje; 7) dokiw stabilnosti konstrukcije (odizanje, preturanje). Dinai koefi Dinamigki kooficijent (2) ne zavisi od viste konsirukeije objekta. On je isti za noseée Konstrukcije od armiranog.i prethodno napregautog betona, za éeligne Konstrukeie, za spregnute konstrukeije i za ubetonirane delitne nosace,s tim Sto se razlika ne pravi ni kod ‘mostova sa zastorom i bez zastora, ‘Velitina dinamitkog koeficijenta (2) zavisi od merodavnih éuzina LO za pojedine delove anosegih konstrakeija, Duzine 1.@ date su u tabel 5, ‘Za breine korakom (V = 10 km/h) uzima se @ = 1,00, ‘Vrednost dinamitkog koeficijenta za Sent optereéenja UIC 71 i Seme teskih vozila dobija se kori8éenjem merodavne dudine iz tabele $ pomuéu sledeseg obrasca: 14d B= +082 pri demu je @ u granicama 1,0 < 2 < 167. ‘Vrednosti dinamigkih koeficijenata mogu se uzcti iiz tabete 6. ‘Tabeta 6 mip? .?y.e«l?,@ ] 3s |] a] @ [i [ie [is [ae | ia fas [as aa [ae | ize ia[e|{uef>se,e |} |») y)a2] a a [im [ie [i poe fae | ae | us pe | ae | ae ts| [se )] os] = | ©) se | 0 | =] o foe tae [aio [10 [tor] aa | aoe [ae | aa | am | ao102 Za nasute noseée konstrukeije dinamitki Koeficijemt se odreduje na sledegi natin: 1) kod cxvi otpornih na savijanje proizoljnog preénika i glatkih cevi neotpornih na savijanja preénika < 1,50 m. © = 140-0, (by - 0,50) 2 1,0 2) kod ostalih cevi i drugih nasutih nosoéih konsteukefja 2, = @ -OA (hy 050) > 10 Dinamitki koefi sledeéem: 12 { jont se uzima prema opitoj formuli ili iz tabele 6, x 1 prema otvor nasute covi dvostruki otvor kod nosecih Konstrakeij sliénih svodu raspon nasute noseée Konstrukeije Zadimenzionisanje popretne armature kod nosecih konstrukeijasa ubetoniranim valjanim nosadem dinamitki Koeficijent je 1,30 Na pruzi za brzine (V) ispod 80 kh vae smanjent dina By ade je @ - dinamigki kocficijent kool nti po obrascu 1+ (@-1)- V80 inamitki koe icijenti vate iked provizornih mostova i mostova u prikljuénim koloseeima. Vrednosti dinamigkih koe ficijenata za Seme vozova pri Kategorizaciji objekata zzraCunavajut se premm sledeem: L-Deost ade jes KAI -K +k‘) 001 «(56 eM + 50 «(ny + Lops = 1) + a“) 1" deo Koji se odnosi na perfeklan kalosck, "deo koji se odnos! na utieaje nepravilnosti Koloseka, 4 = Vi22 mm (za brzine do 80 kwh), LO - morodavna dufina elementa ili mosta uzcta i tabele 5, = 1,0 runt (2a brzine preko 80 knvh), V - maksimalna brezina teretnog woza (iis), rg - supsivena frekvencija neopteresenog clementa ili most, a odreduje se: 7a plavne nosate sistema proste grede ie iaraza: my =5.6yn, ‘de je ug - ugib mosta usled opterecenja, u cm, “za poduéne i popretne nosate, ostale delove masta, kontinualne nosave itd: ry s¢ aireduje z mostove visoke frekvencije i mostove niske frckvencije, pa se od ‘odbijenib dinamitkih koeficijenta uzima veéi Koeficijent kao merodavan za proragun, ny = (438,80/LO)! 159677) - za mostove visuke frekvencije103 ig = 80/2 (LB < 20m) —_~ za mostove niske frekvencije (L@ < 20m) fig = (207,80/L@)" 18897) 6 CENTRIFUGALNA SILA 26. Prilikom proraéuna mostova koji lee potpuno ili delimitno u kolosetnoj Krivini, uzima se u obzir centrifugaina sila, odstupanje Koloseka od ose mosta, kao i madvisenje spoljine Sine, Za proragun je merodayna maksimalna breina V(km/h) na pruvi w podrugju most Horizontaino optereéenje od centrifugaine site dobija se mnodenjem vertikulnog opteresenja P (iz Seme opteresenja od voza) koetiefjentomn V/127R, tako da centrifigalna sila iznosi: B 2-P eve ade je V - maksimalna breina, w kav, na pruzi u podrudju most, R- polupredinik krivine, wm. Za ovu veednost kod promen] s¢ uzeti pogodne srednje vrednosti, Ako na mostu ima vige krivina sa razlititim polupretnicima, za svaku keivima uzima se poluprenik te krivine. Ako je most u prelaznoj Krivini, za polupreénik krivine se wzima srednja vrednost, Ako je cela prelazna krivina na mostu, srednja vrednost za pohupresnilk wzima se sa 2- Ro ade je Ro polupreénik krumne krivine koja se prikliuéuje na prelaznt krivinu. Za brzine (V) vese od 120 ken/h u proraéu centrilugaine sile od ¥eme optereéenja UIC 71 uwodi se redukcion! koeficijent f (tabela 7). Za raspone i braine koje nisu date wu tabeli 7. 4a proragun se wzimajw najblize veg vrednosti iz ove tabel. Delovanje centrifugatnih sila uzima se-na 1,80 m iznad gornje ivice (GIS) horizontalno ka spoljnoj strani keivine. Kod mostova sa kolosekom 1 krivini noseci elementi konstrul stanja 1). 24 Vipgy > 120 km/h analiziraju se dva stanje: = V = 120 kmih sa punom vrednosen feme opterecenja UIC 71 i punom vrednoséet eentrifugaine sile 1 + 120 kmh < Vigqy < 160 krnfh sa redukovanom vredno%u seme oprereéenja UIC 71 (isti redukeioni koeficijent f kao 7a centrifugalny silu), odnosne redukovanom vrednoseu centrifugalne sile prema tabel 7; 2) V-= Vag 84 maksimalnom brzinom za projektovans krivinw i nadvisenie ‘spituju se za sledeca Velitine breina i nadvisenja wzimaju se prema odgovarajudim propisima o gorajem stroj.to4 Kolosek se, po moguéstvu, postavija na most tako da glavni nosadi budu pribliéno jednako optereéeni, Nosati se dimenzioniu prema vecem uticaju, a konstruklivno se izvode oba nosaa jednaka kad god je to ekonomski opravdano. Uticaj centrifugalne sile mora se kombinovati sa istovremenim vertikalnim opteregenjem. ‘Tabela 7 - Redukcioni koeficijent f za centrifugalnu silu od Seme opteredenja UIC 71 jako braina Vv dh 7. OPTERECENJE PESACKIH STAZA (ZA PRORACUN STAZA) 2. Pri proragunu noseéih delova peSakih staza za jevan upotrebu uzima se opterecenje od 5 kNim?. Za proragun glavnih nosaga mosta, pored opterecenja od voza, istovremeno se uuzima i saobra¢ajno optereéenje pedackih staza 2 kNim?, Pri procaéum glavnih nosaéa mosta uzima se samo opteredenje od voza, bez saobracajnog, ‘optereéenja peSadkih staza za sluzbenu upotrebu. Pri proratunu nosecih delova staza uzima s¢ saobraéajno opteretenje 5 kN/m?. Ako je 2a dimenzionisanje pojedinih delova to nepovoljnije, umesto ovog opterecenja treba uzeti koncentrisanu silu 2 KN na najnepovoljnijem mestu. Pri proraéimu glavnih nosaéa mosta pokretna opteredenja peiatkih staza za javmu upotrebu uvode se kao dopunska. Uticaj rastereéenja, npr. popretnog nosada usled konzole za peéaéku stazu, ne uzima se 1 obzir, Nosadi revizionih staza, revizionih kotiea i drugih uredaja proratunavaju se prema105 stvarnom optereéenju koje se predvida, a najmanje sa jednom koncentrisanom silom od 2KN, . Pri proratunu ograde javnih i sluzbenih peSotkih staza uzima se +=" vertikalno optereéenje od 1,0 kN/m u visini prsobrann ontalno ili 8. OPTERECENJE U TOKU GRADENJA 28. Ako u toku gradenja nastanu optereéenja od uredaja i opreme i od smeStenog gradevinskog materijala i delova konstrukeije i ako se za vreme montade stati¢ki sistem konstrukeije promeni (na primer pri transportu, podupiranju cele konstrukeije ili nekih njenih delova, odizanju, slobodnoj montali i sl,), ta ce optereéenja moraju ragumaki detaljno iskazati. IV. DOPUNSKA OPTERECENJA I UTICAJI 1. BOCNI UDARI 29, ri projcktovanju novih mostova site boSnih udara uvode se u proraéun u svakom koloseku kao horizontalna sila od 100 kN. Za postojeée mostove sile botnih udara uvode sc u proracun u svakom Koloseku. kao horizontalne sila od: 0 KN za kategorije D2 - D4 80 kN za kategorije C2 - C4 T2KN za kategorije Bt - B2 64 KN za kategoriju A Sila boénih udara deluje na najnepoyoljnijem mestu horizontalno i usprayno na osu koloseka u visini gore ivice Sine (GTS) Kod koloseka sa zastorom optereéenje od boénog udara raspodeljuje se ravnomerno u praveu koloseka na! = 4,9 m. 2. SILE TRENJA U LEZISTIMA 30. Veligina sila trenja u Scliénim le2i8tima Koje se uvode u proraéun mosta su: za trenje Kizanja 0,5, « za trenje kotrljanja 0,08 od iznosa pritiska na leZiite usled sopstvene tezine i stati¢kog optereécnja od voza. Koeficijenti iz stava 1. ovog Sana vate 2a dobro oddavana lefiéta,106 Kod lezista novijih vista, velitina sila trenja u le2i8tima obraéunavaju se prema tehnigkom uputstvu proizvodate, Otpori trenja se ne uzimaju u obzir pri proraéuna glavnih nosaéa, vec samo pri proragume leviéta, kvadera, lefignih greda i mostovskih stubova i oporaca. Sile trenja uzimaju se za svaki smet kretanja pokrenutog lezista. Uticaji sila trenja sa pokreinih leZi8ta ne uzimaju se u obzir za smanjenje uticaja na nepokretnim lezistima, ‘Ako je sila trenja posledica temperaturnih promena, izraéunava se samo od uticaja sopstvene (eZine, ‘Ako je konstruktivai element koji se proraéunava na dejstvo trenja znatno napregnut usted sile trenja kottljanja, u posebnim sluéajevima (npr. ako je preénik valjka relativno mali, ako je povrtina leditta u nagibu, ako je tlo ispod temelja loge itd.) taj element treba proraéunavati i sa kocfieijentom trenja kotrljanja 0.1. 3. SILE KOCENJA I POKRETANJA VOZA ai, Optcreéenje pri ko8enju i pokretanju kod Zelezniékih mostova uzimaju se w proragun prema sledeGem obrascu: + optercéenja pri pokretanju Fig = 33,3-L- 7 1000-y (KN) = opterecenja pri kodenju L-y 6000 KN za Semu VIC 71 2000 KN za demu tekkog vouila ade je: Fy, odnosno F,,- sile kotenja, odnosno pokretanja w praveu ose most, 7 koeficijent redukeije koji zavisi od uredenja Koloseka i ukupne duzine noseCih Konstrukcija Ly prema tabeli 8 L- merodayna duzina optereéenja koja se odreduje iz polotaja opteresenja na uticajnoj iji koji daje maksimalne vrednosti horizontalne reakeije na posmatranom osloncu. Pri tom, pri proragunu Sema specijalnih Kola uzima se samo duzina blokova optereéenja koji stoje na nosego} konstrukeiji. Duzina na kojoj deluje opteresenje od sila pokretanja Je ograniéena na 30m; fy, - optereéenje pri kogenju koje se ocnosi na jedan kolosek i uzima se: = 30 kN/m za jednokoloseéne mostove Koji se dimenzioniu po Semi oplereéenja UIC 71 ili Semama spocijalnih kola SW/-2, SWI, 35 kNim za Zelcznitke mostove Koji se dimenzionisty prema femama specijalnih kola Swi i SW2, k ~ krutost donjih strojeva mostova i gradevinskog tla na nepokretnom leZiétu protiv horizontalnog pomeranja u poduznom praveu mosta (u kNicm), koja mora biti dokazana. Za noscée konstrukeije sa Ly, $30 m nije potreban dokaz krutosti. Uticaji poduénih sila iz stava 1, ovog dlana uzimaju se da deluju u gornjoj ivici Kolovozne konstrukeije. Ovaj uslov se primenjuje i u slugaju zastora, Kod jednokolosegnih noseéih konstrukeija uzima se vece optereéenje od opteregenja pri Kodenju ili pokretanju.107 8 - Koefcijent redukcije 7 [ne pnentnanis—Tearad pat Sara pS es za wi wi is % om i 72 & a a0 5 = ca 78 va a a a 7 a a oF 7 im am om to 20 : a Ta = : 35 73 in : 29 i m5 5 8 1) Meduvredaost! se smejy lecaras nerpolnan 2) Pod prekidom koloscka pudtazuaeva sc: + slutajkada je Kotosek st lainey sastavima + sluts kada je uradena dilations spr ‘Tabela 9 - Krutosti k Tednostrani prekid ‘Obnntrant prckid ‘Bez prekida Tedaakoleactne | DuoKOInae tne ruge rage iw & Kk i] ¥ ly ~ za nepokretna letiéta (2) do 8n- 1): F, = 0 ‘za poslednju nosecu Konstrukeiju, sa nepokretnim lezittem na poslednjem stuba (2) ispred oslonca - F(a) = #5 -L(n) za Ly L{n-1) + F(a) = 5-@- Un) - Ln 1)) zal, > Ua- 1) Slike 27. Dilatacione duzine mosta zavise od vrste materijala konstrukcije mosta i Kolovozne konstrukeije mosta i utvrdene su u propisinia 0 gornjem stroju pruga, u delu koji se odnosi na specijalne konstrukcije gornjeg stroja. ‘Usvim ostalim sluéajevima (mostovi sa kolosekom bez zastora, videdelne konstrukeije sa Grugatijim rasporedom le?i8ta, duzina konstrakeije veéih od navedenih w propisima 0 ‘gornjem stroju pruga), veligine sila F, odreduju se prema proraéunu. 6. MOGUCI POKRETI GRADEVINSKOG TLA (POKRETANJE TEMELJA) Ako se pokreti gradevinskog tla ne moga predvideti sa dovoljnom taénoséu, uzimaju se 11 obzir moguéa pomeranja tla i odreduju uticaji koje ona izazivaju. Mogucim pokcetima tla smatraju so sleganja i zakretanja oslonca je se graniéne vrednosti uzimaja razmatranje, prema karakteristiénim velitinama gradevinskog tla. Pri proragunu uticaja117 moguéih pokreta gradevinskog tla uvek se moraju uzeti w obzir njihove najnepovolinije superpozicije na raznim osloncima, V. POSEBNA OPTERECENJA I UTICAJI 1. UDARI VOZILA 0 OSLONACKE DELOVE MOSTA 37. A) UDARI ZELEZNICKIH VOZILA Noseéi oslonci, prema visti i polozaju gradevinskog objckta i prema verovatnoéi i ispoljavanju udara Zeleznitkih vozila, ako ih nije moguée izbedi u blizini koloseka, svrstavaju se u tri grupe: GRUPA A Oslonci grupe A su osigurani od opasnosti udara Zeleanitkih vozila, Tu spedaju: ~ oslonei mostova die slobodno odstojunje od ose koloscka pravoj i krivini sa R > 10000 1m iznosi minimum 3,0 m, a sa R < 10000 m minimum 3,20 m: il + oslonci koji su osigurani uredajinia za odbijanje totkova (peroni visine najmanje 38 em iznad GI8-a ili masivni pragovi vodice koji sliéno detuju) GRUPA B U grupu B spadaju oslonci u nizu, die slobodno odstojanje od ose koloseka iznosi manje 0d 3,0 m, odnosno 3,2 m, ali je medusobno rastojanje manje od 8,0 m. Za grupu B uzimaju se zamenjujuéa opteresenja, i to: = 1,00 MN dut osc koloseka; ~ 0.5 MN popreéno na osu koloseka, GRUPAV U srupu V spadaju: - oslonei &ije je slobodno odstojanje od ose koloscka manje od 3,0 m, odnosno 3,2 m, a medusobno rastojanje je veée od 8.0m, + ostonci koji stoje na posetku i na kraju niza oslonaca koji spadaju u grupu V. Za gropu V uzimaju se zamenjujuca opterosenja, i to: ~ 2,0 MN du? ose kalosekas = 10 MN popreéno na osu koloseka, Za grupe nosetih oslonaca B i V: ~ zamenjujuca optereéenja za udar Zeleznikih vorila, koja deluju horinzontalno, vzimaju se uvek na 1,80 m iznad GIS-a, s tim sto ne treba obe sile da deluju istovremeno; ~ 2a armiranobetonske zicne ploge sa dimenzijama popretnog prescka prcko 6,0 m u ppravcu vodnje i preko 1,2 m upravno na pravac votnje nije potrebno wzimati zamenjujuéa opterecenja + 2a noseée konstrukcije, letita, donji stroj noseéih konstrukeija i temelje uzimaju se u obzir reakcije od zamenjujucih opteresenja118 B) UDARI DRUMSKIH VOZILA 0 OSLONACKE DELOVE MOSTA. Delovanje udara mora se uzeti u razmatranje pri proragumy mosta ako pojedini delovi mosta nisu posebnim urcdajima zaitiGeni od udara vozila (ivitnjaci sirine do 60 em i metalna odbojna ograda se ne smeatraju zaétitnim uredajima) Udar vozila smaira se mimim opteredenjem ju proratun se uvodi kao horizontalna koja deluje na visini od 1,20 m iznad povrdine kolovoza, VeliGina sile od udara vozila ianosi + 1000KN u smeru voznje, ednosno + 500 KN upravtio na smer volZnje. Delovanja udara u smeru voinje i udara upravno na smer vonje ne urimaju se u proragun istovremeno. V) UDAR PLOVNOG OBSEKTA Moguéi udar plovaog objekta u oslonatke delove mosta xazmatra se 79 swaki sluaj poscbno, Udar plovnog objekta zavisi od: 1) frekvencije saobraéaja; 2). polozaja udarom ugroZenog stubs u odnost na pravac toka i moguéih kretanja brodova {iw adnosu na plovno korito; 3) relativne brzine broda prema stubu, zavisno od sopstvene brzine i brzine toka; 4). veligine i konstrukeije natovarenih brodova. Ako se proceni da je verovatnoéa udara plovnog objekta u stub realna, Konstrukci merama treba zastititi stub od udara (ograde, Sipova i sl.) ili u proraéun uzeti silu udara u stub, ‘Uduar plovnih objekata w reéne stubove mosta uzima sew proracun kao horizontalna sila Koja deluje na koti maksimalnog plovnog nivoa vode. Velitina sile od udara plovila za Dunav i Savu do Siska je 15000 kN, a za ostale plovne eke do 10000 KN. Navedene sile deluju pod uglom od 0 do 15° u odnosu na pravac matice, 2. UTICA] LEDA 38. Za dinamigko dejstvo leda horinzontalna sila prtiska loda na stubove se slede¢oj formuli pratunava po Gop BG ade je: F,- sila pritiska teda, u XN; CG, - koeliejent Koji zavist od ugla koji éelo stuba p- efektivna érstoéa leda, p = 750 kN/m’ 1 debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubovima, um; B- Srina stuba ili pregnik éela stuba (ako je éelo kruznog oblika) na mestu dejstva leda, G, - korektivai koeticijent zavisno od odnosa.By/t prema tabeli 14 lupa sa vertikalom (tabela 13);