7 2szedbe ovog zakona i propisa donesenih na osnova ovog Zakona koje se odnose na ti list, servis, obezbedenjc rezervnih delova i drugih proizvoda j obavezno atestiranje ‘omologaciiu) ne primenjuju se na robu carinskog porekla, proizvode amatersie ssmogradne, upotrebljavane, popravijane i prepravljane proizvode, kao ina proizvode koji ‘ pojedinatno uvoze na zahtev i potrebe gradana. 16. Scandrarde za koje je propisana obavezna primena i propise doncsene na asnovu ovog =skona dudne su da primenjuju organizacije udruzenog rada: <1 w proizvodaji, preradi i doradi proizvoda i pri izyodenju radeva odnosno vi8enju -sluga; pri projektovanju, gradenju, upottebi, odriavanju, stank rada, odnosno ko1iSéenja vbjekata, postrojenj edstava rada, pri pakovanju, oznaéavanju, obelezavanju, deklarisanju, rokovanju, transporty, prenosu, evozu, skladistenju i €uvanju proizvoda, “auzetno od odredbe stava 1. ovog alana, organizacija udruzenog rada moze, u obavijani Sroje delatnosti, odstupiti od. pojedinih uslova i zahteva odredenih. jugoslovenskim andardima dija je primena obavezna, odnosno od normi kvaliteta, u sludajevimia i pod “siovima odredenim ovim zakonima, opravkama, prepravkama i ‘uredaja, opreme i dragih 1% anizacija udruzenog rada duina je da pri obavljanju svoje delatnosti, u toku procesa 2. obezbeduje ispunjavanjc uslova i zhteva odredenih standradima éija je primena =avezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakons u pogledu karakteristika kvalitet enja kontrole kvaliteta proizvoda, radova odnosno ushuge. nizacija udmudenog rada duima je da pre stavijanja proizvoda u promet na slovenskom tr2iStu proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredenim Sardima dja je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakons 3 dit ‘weru izvsSi pod uslovima i na naéin koji su Odredeni tim standardima, odnosno proizvodu radi proveravanja u smislu stava 1. ovog élana vii proiavodat ili icija udruZenog rada, odaosno druga struéna institucija koja obavija odgovarajucu 1 u Socijalistitkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ca, ia xpitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1, ovog dlana ne moze ~Socijalistitko} Federativno} Republici Jugoslavji zbog nedostatka opreme za ~ siti drugih uslova za pouzdanost rezultata ispitivanja, ispitivanje proizvoda mode sa onganizacija koja obavlja odgovarajucu delatnost u inostranstvu, o emu aj 0 ispitivanju, sa podacima o ispitanim karakteristikama,, metodama ~ezultatima ispitivanja, nears °2 wdrudenog rada koje proizvod stavija u promet na jugoslovenskom triiitu dleznom organu inspekeije, na njegov zahtev, stavi na uvid izvestaj o ‘zxoda radi proveravanja u smislu stava 1, ovog élana. me mae.8 19. Standardi i drugi tehnicki ustovi, zahtevii postupei odredeni medunarodaim ugovorom koji obavezuje Socijalistisku Federativay Republik Jugostaviju primenjuju se u skladu sa ‘odredbama tog ugovora, odnosno propisa donesenih za njegovo izviSavanjc: Na proizvode koji se proizvode, radove koji se izvode i usluge koje se wife na osnovu ugovora © dugorognoj postovno-tchniékoj saradnji ili proizvodnoj kooperaciji sa inostranstvom, ugovora o ustupanju izgradnje investicionog abjekta stranom izvodate ili uugovora 0 ulaganjima steanog lica u organizaciju udruzenog rada_primenjuju se medunarodni i strani standardi odredeni tim ugovorom pod uslovor da nisu u suprotnosti sa standardima Gia je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona, 20. ‘Ako za odredene proizvode, radove, odnosno usluge nisu doneseni standard Biju je primena obavezna ili propisi predvideni ovim zakonom, u proizvodnj} proizvoda, izvodenju radova i vigenju usluga moge se do donogena tik standard, odnosno propisa primenjivati medunarodai i strani standardi éju je primeno reSenjem odobrio funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za postove standardizacije, Pri sprovodenju medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja ili Grugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u koje je ukljuéena savezna organizacija_aadlezna za poslove standardizacije mogu se u Socijalistitkoj Federativng} Republici Jugoslaviji primenjivati medunarodai i strani standardi predvideni pravilima tih sistema. 21. Savezna organizacija nadlefna 2a postove standardizacije moze donositi tehnitke preporuke koje sadrée podatke o novim tehnologijama i naginu njihove primene, radi brfeg prenogenja tchnoloskog znanja i usmeravanja na koriséenje novih tehnologija u oblastima su intezivnim tehnoloSkim razvojem, 2. Odredbe ovug zakoua koje se oxnose na organizaciie udruendg ada odnose se ina druge proiavodase, izvodage radova, viSioce usluga i uesnike u prometu robe i usluga. 1, STANDARDI 1, JUGOSLOVENSKI STANDARDI aa ‘Tugoslovenski standurdi su standardi koje donosi funkeioner koji rukovodi saveznom otganizacijom nadlednom za poslove standardizacije, éiji su uslovi i nagin primene adredeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona, Propisom o jugoslovenskom standardu moze se odrediti da je primena jugoslovenskog standarda obavezna u colin ili delimigao.9 Obavezna primena jugoslovenskog standards move se, u smislu stava 2, ovog dana, propisati radi tipizacijc i unifikacije delova isklopova tehnitki slozenih proizvoda, tebnitke konstrukcione sigumosti, bezbednost: pri upotrcbi proizvoda, zastite Govekave sredine, SSezbedenja kvaliteta i zadovot:svenja potreba narodne odbrane i bezbednosti zemlje, swrduju se narodito; ike 1 kvalitet proizvoda i radova, odnosno vsluga; 4 anifikacje delova i sklopova tehnikistozenih proizvoda; sa njima povezani uslovi, zahtev i postupei za prozvodnju 3s vrgenje usluge: mretode, ukljucujuéi metode i postupke obezbedenia, kontrole oda, radova | usluga; . definicije, simboli, znakovi, oznake, kodovi,Sifre, boje, velitine te u proizvodnji proizvoda, izeodenju. radova i vrSenju usluga, :zvodnjom proizvoda, izvodenjem radova i visenjem usluga, kao iu 25)e. obradu, prenoSenje i saopStavanje informacija. adardima mogu se utvedivati i drugi tehniéki elementi koji se odnose ta cLe~ ur cxedenim proizvodima, prenos, prevor i transport, skladiBtenje, éuvanjc i a> Sazu, pakovanje, nanogenje, odnosno postavijanje oznaka, znakovi i nje, obradu, doradu i preradu i opremanje proizoda za procaju. namena, svojs2. R22 zahteviv pos 3 sandardi mogu sadréavati napomene i priloge informativnog karaktera, 0 «sams = 2 blida objainjenje pojedinih odredaba standards. ‘ur ce-psima o jugostovenskim standardima nije drugaéije odredeno oni se ne +22 proivode za ligmu upotrebu pojedinca koji je narugio njihovu izradu ; na umetnitka dela, proizode domate radinosti, primenjene umetnosti i umetnigkih <3. kao i na proizvode za liéau upotrebu Koji se stavijaju u promet kao unikati og za donodenje jugoslovenskog standarda da mogu podneti zainteresovane sganizacije udruzenog rada, druge samoupravne organizacije i zajednice, privredne Somore, drustvene organizacije i organi uprave. Predlagad je duzan da uz predlog 2a donotenje jugoslovenskog standarda dostavi saveznj mnizaciji nadlezno} za poslove slandardizacije obrazlozenje i podatke na osnovu kojih se mote oceniti osnovanost predloga, a po prihvatanju predloga duzan je da dostavi prednacrt odgovarajuéeg standarda. 26. Radi izrade nacrta i predioga jugoslovenskih standard, u saveznoj organizaciji nadleznoj ‘ra poslove standardizacije obrazuju se komisije 2a standarde, a radi koordinacije struénog rada tih komisija - koordinacione komisije za odgovarajuéu oblast standardizacije Komisie iz stava 1, ovog Elana su struéna radna tela savezne organizacje nadledne 2a10 poslove standardizacije, &ije Slanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standerdizacije, na prediog zainteresovanih organizacija, zajednica i organa. Komisije za standarde utvrduju naerte jugoslovenskih standarda, razmatraju niSljenja, primedbe i predloge u vezi stim naertima i utvrduju predloge jugoslovenskih standards. Koordinacine komisije staraju se o struénom uskladivanju planiranja i rada komisije 28 standarde i uskladivanju rada tih komisija sa radom radnih tela struénih medunarodnih ‘organizacija za standardizaciju i daju misljenje u vezi s uskladivanjem jugoslovenskih standarda s medunarodnim standardima, ‘Komisije iz stava 1. ovog Alana mogu funkeioneru koji rukovodi saveznom organizacijom nadletnom za poslove standatdizecije davati stricna miflienja i predloge radi ‘unapredivanja standardizacie, ukljucujuci i predloge tebhnickih preporuka predvidenih ovim zakonom. Za dlanove kominijc iz stave. ovog élana mogu se imenovati istaknutistrugnjaci 7a odgovarajuéa podruéja, odnosno grane proizvodnje i usluénih delatnosti. 27. Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na natin kojisvim zainteresovanim subjektima omoguéava da 0 njenmu daju svoje misljenje, primedbe i predloge. Rok za razmatranje naerta jugoslovenskog stancarda i za davanje misljenja, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavlivanja infirmacije o davanju nacrta jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreden dui rok, 28. Propisi o jugoslovenskim standardima objavljuju se u "Sluzbenom lists SPRI', a jugoslovenski standardi u poscbnom izdanju savezne organizacije nadletne za poslove standardizacije. zmene, dopune i ispravke jugosiovenskih standarda objavijuju se keo dodatak uz,posebno inlanje jugoslovenskih standarda. Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog Alana odteduje funkcioner koji rukovodi savernom organizacijom nadleynom za poslove standardizacije, wu sporazumu_ sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za poslove finansija, 29. “Metodologkim upulstvima funkcionera koji rakovodi saveznom onganizacijom nadieZnom zaposlove standardizacije ureduju se: natin cada radnih tela savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije, postupe! i struéna pravila procesa standardizacije, kao i natin ‘cznaéavanja jugostovenskih standarda i njihove usaglafenosti_s medunarodnim standardima. 2, INTERNI I GRANSKI STANDARDI 30. Organizacije udrutenog rada i zajednice organizacija udrazenog rada mogu donositi interne i granske standarde:h 5 ceosriudle, radove i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi tija je cratez: “favezna, odnosno propisi predvideni ovim zakonom; 2 22 s.zente koji nisu utvrdeni jugoslovenskim standardom dija je primena obavezna. ict==. dnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi strozi od zahteva koji x isereni jugoslovenskim standardom éjaje primena obavezna ili propisom donesenim = -soovu ovog zakona, da bi se postigao vidi nivo kvaliteta proizvoda od propisanog. Hac upizacije internim, odnosno granskim standardom mote se utvrditi uéi izbor delova se.:pova proizvoda utvrdenih jugostovenskim standardom Gija je primena obavezna, ili sr:esom dontesenim a osnovu ovog zakona, ‘zvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti oznageni “sakom odgovarajuceg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji su utvrdeni standardom. ‘emi i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati radi stvaranja prepreka u ss ymetu robe i usluga, a. Segaznizacije udruzenog rade udruzene u zajednice na osnovu saveznog zakona radi cezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odredenin delatnosti kao .oloSkijedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju, utvrduju svoje programe sandardizacie i donose i primenjuju granske standarde, Kojima: definisu tipove objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada koje stiste u obavljanju svojih delatnosti; ureduju nagin organizovanja i vréenja stalne i povremene kontrole, odnosno pregleda 2jih kapaciteta i odravanja tih kapaciteta; odreduju jednoobrazne radne postupke u obavjanju svoje delatnostii utveduju obrasce sorima Ge se slugiti u obavijanju tih delatnosti; + odreduju tehnigke ustove, zahteve i postupke pri upotrebi i odréavanju objekata, daja, postrojenja, opreme i drugih sredstava rada kojima se sluze u obavljanju svoje selatnosti, odnosno koji slufe kori8éenju njthovih usluge, s gledista svoje delatnosti, pecitiénih zahteva za obavijanje te delatnosti i zahteva za Zastitu éovekove sredine. ~ ssladu s aktima koja, radi ostvarivanja tchnoloskog jedinsiva, odreduju tipove objekata, systrojenja, uredaja, opreme i drugih stedstava rada, koje zajednice iz stava 1. ovog élana «cre u obavijanju svoje delatnosti, te zajednice mogu utvrdivati podobnost odredenih zer'zvoda za opremanje svojih kapaciteta i u tome izdavati odgovarajuéu potvrdu. Tesdnice iz stava 1. ovog Gana ostwaruje saradnju sa medunarodnim struénim aacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim ‘=e nerodnim organizacijama - u skladu sa saveznim zakonom. B. Ras sesmetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema informisanja o standardizaciji w Sc]. stigkoj Federativnoj Republici Jugoslavifi i izvréavanja medunarodnih obaveza tke Tederativne Republike Jugoslavije u pogledu informisanja u_ oblasti acije, onganizacije i zajecnive iz Cl. 30, 131. ovog zakona, dune su da savezno}12 organizaciji nadle#noj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno dostavljaju podatke © svojim programima standardizacije i o njihovom inrSavanju, u skladu s uputstvom iz Gana 29. ovog zakona koje donosi funkcioner koji rukovodi saveznom ‘organizacijom nadleinom za poslove standardizacije. IM. PROPISI O TEHNICKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI 1 0 KVALITETU PROIZVODA I USLUGA. 1. PROPISI 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA 33. Propisima 0 tehnickim normativima odreduja se tehnicki normativi, uldjuéujuéi norme kvaliteta materijala, Konstrukeije i izrade proizvoda i norme kvaliteta radova, odnosno usluga kao i postupaka obezbedenja kvaliteta proizvoda i radova, odnosno ustuga od kojih zavisi tehnigka i konstrukciona sigumost, i 10: 1) za izradu tehnigke dokumentacije; 2) za izgradnju objekata, proizvodnju proizvoda i iavodenje radova, odnosno vrsenje uasluga; 3) za puitanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno koriséenje, odriavanje, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili korisCenja odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada; 4)_za rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odredenih proizvoda, skladistenja i Euvanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skladiftenje poteneijalno opasnih materials, Propisima iz stava 1. ovog Gana mode se odrediti: 1) da se odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga stedstva rada mogu izgradivati, odnosno proizvoditi i korstti samo na osnovu tehnidke dokumentacije za koju je utvrdeno da zadovoljava propisane uslove (odobrena tehnicka dokumentacija); 2) da odredeni objekti, postrojenia, uredaji, oprema ili druiga sredstva tada moraju biti u toku izgradnie, odnosno proizvodnje, prometa i koriSéenja snabdeveni odredenim ispravama; 3) da tipovi odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu; 4) sadréaj i natin vodenja, dopunjavanja i Euvanja tchnitke dokumentacije za objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva rada koja su u upotrebi; 5) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada pri predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tebnigkom dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za njih w tehnologkom veku njihovog korigéenja moraju biti obezbedeni rezervni delovi, alat, pribor, struéno odrzavanje i popravke.1B = PROPISI O KVALITETU PROIZVODA I RADOVA, ODNOSNO USLUGA M = rexima o kvalitetw proizvoda i radova, odnosno usluga odreduju se norme kvaliteta, peswupel i metode obezbedenja, ispitivanja i kontrote kvaliteta, kao i uslovi i zabtevi za sestuanje i ofuvanje propisanog nivoa kvaliteta pojedinih proizvoda i radova, odnosno ssicga. P>rspisima iz stava 1, ovog Elana moze se odrediti i nagin deklarisanja, oznatavanja, ‘cnosno obelezavanja proizvoda i radova, odnosno usluga, postupak sa proizvodima Gj ‘¢ zok upotrebe istekao kao i uslovi i zahtevi u pogledu namene, trajnosti, funkeionalnosti ‘seahednosti pri upotrebi proizvoda, BB Ako za odredene proizvode i radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi éija je mena obavezna ili propisio kvalitetu, propisom o obavezno} proizvodazkoj specifikaciji 11 se odrediti proizvodi za koje je donotenje protzvodaéke specifikacije obavezno; 2+ elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadreavati; 1 natin vodenja evidencije o donesenim proizvodatkim specifikacijama u organizaciji -sdrugenog rada. Prolzvodatka specifikacija iz sav 1. ovog élana je sastavni deo proizvodne dokumentacije -ganizacije udruzenog rada, koja je duzna da tu specifikaciju donese pre poveika =-oizvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre povetka iavodenja radova ili vréenja usluga prema takvoj specifikaciji Na zahtev nadlenog organa inspekeije, organizacija udrudenog rada duina je da tom ~-ganu stavi na uvid proizvodacku specifikaciju iz stav 1, ovog Clana, IV, ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I NORMI KVALITETA 6. Srganizacija uéruzenog rada mode, u proizvodnii proizvoda za izvoz, kao i pri izvodenju codova i vienju usluga za stranog narutioca, odstupiti od jugoslovenskih standarda dja «= primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim ‘<2pcem, odnosno naruéiocem. Szanizacija udruzenog rada mode u proizvodnji proizvoda, osim 1 proizvodnji semena sadnog materijala poljoprivrednog i §umsiog bilja, pri izvodenju radova i vréenju usluga homologaciji proizvada, Atest 0 saobramosti i izvestaj o isptivanju proizvoda, odnosno saopStenje o homologaciji proicvoda indaje organizacija i zajednica koja, u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, wi atestiranje, odnosno obuvezno atestiranje ‘homologaciju) proizvoda, na obrascu &ii oblik i sadr2aj utvrduje savezna organizacija aadleZna za poslove standardizacije, 2 Proivodi koji podie2u obaveznom atestiranjy (homologaciji) snviaju se oznatiti sropisanim atestnim znakom, odnosno homologacionom oznakom, Proizvodi koji ne podleze obaveznom atestiranju (homologaciji), za koje je izdat atest 0 ssobraznosti u skladu s pravilima sistema atestiranja, oznaéavaju se znakom saobraznosti ‘oi je utvrden tim pravilima, pod ustovima i na na¢in koji su odredeni tim pravilima, 8. Scestiranje proizvoda vrli se na zahtev organizacije udruZenog rada koja proizvodi ili anizacije udruzenog rada koja proizvod stavja u promet, agnizacija udruzenog rada duvina je da pribavi atest © saobraznosti za projzvod koji kovi obezbedenog servisiranja i snabdevanja rezervnim delovima, priborom i drugim srizvodima bez kojih se oni ne mogu Koristiti prema svojoj nameni, rokovi v kojima se vis, ednosno ovlaieni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda 7a usluge ‘Scfavanja, odnosno popravke proizvoda i rokovi u Kojima se te usluge moraju izvr8tb,22 6, GARANTNI LIST 64, Prozvodi odredeni propisom donesenim na osnova ovog zakona moraju biti snabdeveni garantaim listom, koji mora da sadréava sledeée elemente i podatke: 1) firma, odnosno naziv i sediste davaoca garancijc; 2). podatke proizvodu kojima se identifikuje proizvod; 3) izjavu o garancij i uslovima garancije; 4) trajanje garantnog rok; 5) firmu, odnosno naziv i sediste organizacije udrudenog rada koja je proizvod prodala nna malo, datum prodaje, petat i potpis ovlagéenog radnika, a ako su u pitanj postrojenja, ‘uredaji, oprema i druga sredstva rada - firmu odaosno naziv i sediite isporutioes, datum puStanja u pogon ili predaje proizvoda korisniku na upoirebu i potpis ovlaécenog racinika Propisom iz stava 1. ovog élana odreduju se proizvodi za koje proizvodaé, woznik, ‘odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvods, obezbediti servis 22 odriavanje i popravke i sabdevanje rezerynim delovima u garantnom roku, najmanje trajanje garantnog roka i rok u kome je davalac garancije duZan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke proizvods, ili da neispravan proizvod zameni istim takvim novim i ispravaim proizvodom, ‘Tro’kovi maicrijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza proizvoda koji mastaju pri otklanjanju kvarova, odnosno zameni proizvoda novim proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije, 7. DEKLARISANJE, OZNACAVANJE, OBELEZAVANJE, I PAKOVANJE PROIZVODA 65. Pod deklarisanjem proizvoda, v sinislu ovog zakona, podrazumeva se navodenje podataka Kojima se identifixuju proizvodi, njihova usagla’enost sa standardima i propisima, karakteristike i proizvoda’, odnosno organizacija udruzenog rada koji proizvod stavija w promet na trZiitu, ito: na ambalaZu, ma originalnom pakovanju, na proizvoda, na nalepaici ina privesnici na proizvodu ili uz proizvod. Pod oznatavanjem, odnosno obelezavanjem proizvoda, u smisluovog zakona, podrazumevaju se nanogenje na proizvode, ambalazu, pakovanje, nalepnice, privesnice ii nanofenje na drugi odgovaraju¢i natin znakova saobraznosti ili drugih znakova i oznaka odredenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odredenih tehnigkib karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obeleZja i simbola za ‘opasnost, upozorenja, oznaka i simbola za natin rukovanja podiljkama pri transportu, prenosu ili prevozu i rukovanja proizvodima pri skladistenju i Euvanju, kao i snabdevanje proizvoda tablicama sa saopstenjima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na ‘opasnost i postupkar u sluéaju nezgode, "23 6. Sropisom o deldarisanju, oznatavanju, odnosno obeleéavanju proizvoda ili drugim spisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se, za odredene proizvode radove ili age, odrediti nagin deklasisanja i elementi deklaracije, odnosno natin oznaéavanja ili stelezavanja, kao i tebnitki uslovi i zahtevi u pogledu nanoSenja tih oznake ili obelezja 23 proizvode, ambalatu, pakovanje i dr. i nagin njihovog nanoSenja. 67. Propisom o pakovanju proizvoda ili drugiom propisom donesenim na osnovu ovog zakona reduju se proizvodi koji moraju biti na odreden natin upakovani, uslovi i zahtevi u sogledu natina pakovanja koliéina proizvoda u pojedinagnom ili zbimom pakovanju, rerjala za pakovanje i njihovin karaktcristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za izaciju sredstava za pakovanje, ambalazu i za originalna pakovanja. Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi koji su pre vijanja u promet na te2istu upakovani na natin koji osigurava da se sadréaj pakovanja se moze izmeniti, utrofiti, odnosno upotrebiti bez otvaranja ii oitegivanja pakovanja, a + cilju da se tako upakovan proizyod ponudi neposredniom potroaéu, odnosno korisniku. VI. STANDARDIZACIJA U ORUZANIM SNAGAMA SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE ZASTITE I ZA POTREBE, ORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA. specifiéne potrebe oruzanih snaga Socijalistitke Federativne Republike Jugoslavije ~sebnim propisima ureduju se: delotnost standardizacije i postupak pri donoSenju { objavitivanju standarda narodne ‘corane i drugih akata standardizacije u oruéanim snagama za sredstva naoruZanja i vojne =reme, kao i za material, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskijiivo — polrebe oniZanih snag. 2 atestiranje proizvoda koji suze iskijutivo za potrebe oruanih saga: sslenje tehnitkog nadzora u pogledu specifiéne opreme u ugrozenim objektima i ima za proizvodnju sredstava naorwanja i vojne opreme i drugim objcktima i soscorima iskljudivo za potrebe oruvZanih snaga. si narodne odbrane obavezno se primenjuju, secititne potrebe civitne zaitite i sistema osmatranja i obaveitavanja poschnim cor sma ureduj s cardi, tehni&ki normativi i norme kvaliteta za material, objekte, postrojenja, = opremu i druga sredstva eivilne zastite i sredstva osmatranja i obavestavanja;24 mn 2). atestiranje proizvoda za potrebe civilne zattite i sredstva osmatranja i obavedtavanja. 70. Za specifigne potrebe organs i slu2bi unutrainjib poslova, posebnim propisima ureduju se standardi, tehnigkinormativi,norme kvalteta atestiranje materijala, objekata, postrojenja, luredaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskljutivo za potrebe organa i sluZbi ‘unutrasajin poslova, VII. MEDUNARODNA SARADNJA I INFORMISANJE U OBLASTI STANDARDIZACIJE Ts Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje § medunarodnim ‘onganizacijama u oblast standardizacije iu svom delokrugu visi poslove koji se odnose na ripremanje, zakljudivanje i izvSavanje medunarodnih ugovora Savezna organizacija nadleéna a poslove standardizacije saraduje s medunarodnim strufnim organizacijama za standardizaciju i udestvuje u radu organa i radnih tela tih organizacija dija je lanica, ukljuéuje se u medunarodne sisteme atestiranja, priznavanja rezultata ispitivenja i obezbedenja kvaliteta i sprovodi ih u skladu s odredbama ovog zakona, pri Eemu saraduje sa zainteresovanim organizacijama vdruienog rada, Zajednicama organizacija udrudenog rada, privredaim komorama, struénim drustvenim organnizacijama { organima uprave. 2 Savezna organizacija nadleZnaza poslove standardizacije obezbedu standardizacije 1) wéeséem u medunarodnom sistemu informisanja 0 standardizaciji (ISONET). 2) informativnim glasilima i kataloSkim i drugim pubitkacijama koje izdaje; 3). izdavanjem tehnickih preporukea; 4) prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisnika informectja; 5) dostavijanjem radnih i drugih materijala uw okviru postupka prograniranja standardizacije, planiranja, izrade i donodenja jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom, medunarodnih standarda i pravila istandarda medunzrodaih sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja i obezbedenja kvaliteta, kao i radnil i drugih materijala uw okviru drogih oblika medunarodne struéne saradnje u blasti standardizacije, Korisnici informacija i informativaih materijala iz stava 1. ovog Slana osim korisnika Kojima savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije takve informacije i materijale dostavlja po sluzbenoj duznosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnikib preporuka, pla¢aju za te informacje i materijale odredenu naknadu. formisanje woblasti28 Visinu naknade iz stava 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovedi saveznom organizacijom nadle2nom za poslove standardizacije, u sporazunnu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleinim za poslove finansija VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE 73. Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa donesenih na ‘osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz 4. 68. i 70. ovog zakona, vite nadledni ‘organi inspekcije u republikama, odnosno mutonomnim pokrajinama i Savezni trZisni ‘inspeKtorat saglasno saveznom zakonu, Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona kojima se ureduju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe Jugoslovenske narodne armije, odnosno narodne odbrane vrai Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu vrii nadzor i nad primenjivanjem propisa iz élana 68. ovog zakona i tehnigki nadzor iz Slana 68. stav 1. tatka 3. ovog zakona, Inspekeijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz Glana 70. ovog zakona vs8i savezni ‘organ uprave nadlezan za unutraSnje poslove, “A. Ako pri vréenju fadzora nadleini organ inspekeije uivrdi da aisu_primenjeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredi¢e re8enjem organizacij udrudenog rada koja nije primenila te propise da u odredenom roku obavijanje svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima, ‘Ako pri vitenju inspekejskog nadzora nadleZni organ utvrdi da proizvodi, radowi fi usluge rne odgovaraju propisima donesenim na osnov ovog zakona i da usled toga postoji opasnost po Zivot i zdravije judi i Zovekovu sredinu iti moguénost nastanka znatne materijalne Stete, doncée refenjc kojim 6 zabraniti proizvodnju takvih proizvoda, odnosno dalje izvodenje radova ili vrSenje usluga. 15. Ako pri vigenju inspekeijskog nadzora nadleZni organ utvrdi: da proizvodi koji su stavljeni 1 promet ne odgovaraju propisima donesenim ma osnov ovog zakona, odnosno internim standardima, granskim standardima ili proiavodazkoj specifikaciji po kojoj su proizvedeni; da nisu na propisani natin upakovani, deklarisani, oznaéeni, odnosno obelezeni; da nist snabdeveni propisanim ispravama; da 2a njih, suprotno edredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbedeni servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehni¢ki sozeni proizvodi ne mogu Korstti prema svojoj nameni; da nisu snabdeveni tchnitkim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrcbu, ili da su snabdeveni netatnim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti suprotno odredbama ‘ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, doneée resenje Kojim Ge zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne otklone.ME ESPRAVE O OVLASCENJU ZA VRSENJE NADZORA saveene organizacije nadledne za poslove standardizacije, Slanovima struéne savezne organizacije aadlezne za poslove standardizacije i radnicima ovlaSene ie koji vise nadzor iz &l. 46, 49, 51, 55. 1 56. ovog zakona; izdaje se sluzbena 2sitmacija za vigenje tog nadzora, Sluzbenu legitimaciju iz stava 1. ovog élana izdaje savezna organizacija nadieéna za poslove standardizacife Propisom o stu2benoj legitimacii iz stava 1. odreduju se sadréina, obrazac, izdavanje i koriscenje te fegitimacije i vodenje evidencije o nic X. KAZNENE ODREDBE 7. Novéanom kaznom od 500,000 do 4,000,000 dinare kazniée se za privredni prestup organizacija udruzenog rada ili drugo pravno pravno lice: 1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu ovog zakona w proizvodnyi preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova, odnosno venjt usluga; pri projektovanju, gradenju, upotrebi, odrZavanju, popravkama, prepravkama i prestanku tada, odnosno kori8éenja objekata, postrojenja, ‘uredaja, opreme i drugih sredstava rada; pti pakovanju, oznatavanju, obeleZavanju, cema svojoj nasheni (flan 63. st. 1. 14); 29) ako za proigvode za koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona ne izda garantni list, ii ako u garantnom roku ne obeabedi za te proizvode servis snabvdevanje rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne xikloni kvarove i nedostatke proizvoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim Sovim i ispravnim proizvodom (tan. 64). Za radnju iz stava 1, ovog dana kaznige se za privredni prestup novéanom kaznom od 0.000 do 1,000.000 dinara i odgovorno lice u organnizaciji udruzenog rada ili drugom ‘pravnom fica. 78. Novanom kaznom od 250,000 do 1,500,000 dinara kazniée se za prekriaj organizacija -diruzenog rada ili drugo pravno lice: 2) ako nadle?nom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid izvestaje 0 ssplivanju proizvoda radi proveravanja da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima sdredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog, zakona (lan 18. stav 4); 2) ako saveznoj organizaciji nadleznoj za poslove standardizacije ne dostavi podatke o Svojim prograroima standardizacije i njihovom favrSavanju (Glan 32); ako nadleynom organu inspekcije, na njegev zahtev, ne stavi na uvid obavezmu ptoizvodadin specifikaciju (Glan 35. stav 3); +) ako odstupi od jugoslovenskog standarda dija je primena obavezna ili od prpisanih sormi kvalitcta bez prethodno pribavljenog odobrenja savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije (lan 36. stav 2); 5) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta ne sznaéi broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstupljeno od tog standarda, odnosno orm kvaliteta (lan 37. stav 4); 4), ako saveznoj organizaciji nadleénoj za poslove standardizacije ne omoguéi nesmetano vrenje nadzora iz Sana 49. ovog zakona (Glan 50, stav 1); 7) ako saveznoj organizacifi nadleénoj za poslove standardizacije, odnosno ovlaééenoj otganizaciji ne omoguci nesmetanu Kontrolu saobraznosti proizvoda koji podleze obaveznom atestiranju (homologeeiji), ako je takva kontrola propisana (¢lan 51. stav 1); 8) ako ovlaiéenom radaiku savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, ‘sxlnosno ovlaiéenom radniku strune institucije ne omoguei nesmetano vedenie tehnigkog28 nadzora (lan 59. stav 2). Za radnju iz stava 1. ovog Sana kazniée se za prekriaj novéanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara i odgovorne lice u organizaciji udruzenog rada ili drugom pravnom licu. 79. Za radnju i lana 77. ovog zakona kaznie se za prekriaj pojedinac koji samostalno obavija delatnost litnim radom sredstvima u svojini gradana, novéanom kaznom od 50.000 do 100,000 dinara, Za radnju iz élana 78, ovog zakona kamiée se za ptekréaj pojedinac koji samostalno ‘obavija delatnost liénim radom sredstvima w svojini gradana, novEanom kaznom do 45.000 dinara, XI OVLASCENJA ZA DONOSENJE PROPISA 80. Ovla8éuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije da donese propise 0: jugoslovenskim standardima (lan 23); obavezno} proizvodatkoj specifikaciji (Glan 35); atestiranju proizvoda (Elan 39); obaveznom atestiranjt {homologaciji) proizvods (Blan 40); uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruzenog rada, odnosno druge struéne institucije ovlaSéene. za atestiranje, odnosno ispitivanje proizvoda (Elan 48); tehnigkom nadzoru (Glan 60); bliéem sadr2aju tehnitkog uputstva ili uputstva 2a upotrebu proizvoda (élan 62); obezbedenom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i dragim proizvodima (élan 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (Glan 64); deklarisanj, oznagavaniu, odnosno obelezavanju. proizvoda (Glan 66); pakovanju proizvoda (Glan 67) i shubei legitimacijama lica koja vr8e nadzor (81an 76). 81. Ovlaséuje se tunkeioner Koyt rakovod: saveznom organizacyom nadieznom za poslove standardizacije da, uz prethodno pribavljeno misljenje zainteresovanih saveznih organa uprave, donese propise o tehni¢kim normativima (lan 33) i propise o kvalitetu proizvoda, radova i usluga (lan 34), Izvzetno od odredibe stava 1. ovog alana, propise © tchnigkim normativima (Gan 33), a delu koji se odnosi na tehni¢ke normative koji mogu biti od uticaja na bezbednost Zivota i zdravlja radnika na radu i propisc o kvalitetu Zivotnih namirnica (an 34), u delu koji se odnosi na sastav Zivotnih namimica koji ima uticaj na biolotku yrednost namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle2nom 2a poslove standardizacije, u sporazimu sa funkeionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleinim za poslove zdravstva. 82. OvlaSéuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave, nadleznim za poslove poljoprivrede da donese propise o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog29 3 Sumskog bilja (lan 34). 83. Ovlaiéuje se. savezni sekretar za narodmu odbranu da donese propise 0 delatnosti standardizacije i postupku donofenja i objevijivanja standarda narodne odbrane i drugih akata standardizaeije.u orwanim snagama za stedstva naoruZanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskljutivo za potrebe oruéanih snaga i vréenju tchnitkog nadzora u pogiedu specifiéae opreme u objektima i prostorima koji sluze iskljutivo za pottebe oruzanih snaga (lan 68). 84. ‘Ovlaééuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleénom za poslove standardizacije da, 1 sporamiumm sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehnigkim normativima i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atestiranju (homologaciji) za materijal, objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva za specifiéne potrebe civine zatite | sistema osmatranja i obaveStavanja (Elan 69). 85. Ovlascuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za unutranje poslove da donese propise o standardima, tehniékim normativima, normama kvaliteta i atcstiranju proizvoda, odnosno sredstava i opreme va rad organa i sluZbi unutraénjih poslova (alan 70). XII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE 86. ‘Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vati Zakon o standardizacifi ('Sluzbeni list SFRI, be. 38/77 i 11/80). Propisi doneseni na osnovu Zakona o standatdizaciji uskladiée se s odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 87. ‘Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Sluzbenom listu SFRJ’,ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJI 1. ‘U zakonu o standardizaciji (‘Sluzbeni list SFRJ", br. 37-38) Glan 1. stav 1, ma oba mesta, posle reti: "proizvoda’ dodaju se zarez i reé: "robe". ‘U stavu 2. taka 2, ref: "radova” zamenjuje se retju: "robe". U taiki 3. retit "tovekove sredine, biljnog i ivotinjskog sveta” zamenjuje se retima: “"fivotne sredine” U taki S. reé: "proizvoda" zamenjuje se redju: "robe". U tatki 6. red: “radova" zamenjuje se reéju: "robe". U tatki 7, na kraju, tadka se zamenjuje taékom i zarezom i dodaje nova taéka 8. koja glasi: "8. ukljudivanje u medunarodnu saradnju, narotito tehnigko-tehnologku podelu rada." 2 U Alama 2, stav 1. posle redi: "Proizvodima" dodaju se zarez i reti: “odnosno robom", Stav 2. brige se. Dosadainji st. 3.14, koji postaju st. 2. 1 3, menjaju se i glase: "Uslugama, u smislu ovog zakona, podtazumevaju se usluge koje u okvins usluznih delatnosti vile preduzeva i druga pravna lica, kao i odredeni radovi. Odredenim radovima, u smislu stava 2. ovog dana, podrazumevaju se radni postupei pri montazi, tehnitkoj zaltiti, odréavanju, popravkama, prepravkama i tehniGkoj zaititi, codréavanju, popravkama, prepravkama i tchnigkoj kontroli, radni postupci u gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, saobra¢aju, vezama i telekomunikactjama, kao i adovi koji se izvode radi zastite Zivotne stedine i racionalnog kori8éenja prirodnih dobara i energiic’ 3. Clan 7. menja se i glasi: *Pod atestiranjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestiranje proizvoda, ‘ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporuéioca, ocenjivanje sposobnosti laboratorija za vienje ispitivanja i osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se izjava proizvodata, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi koji nisu obubvaéeni sistemom Atestiranja saobrazni odredenim jugoslovenskim standardima, tebnickim specifikacijama31 i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.”. 4 U anu 9, dodaje se stav 2, koji glasiz ‘Isprave iz stava 1. ovog alana i tebnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i poda 8 prozvods, odnosno na dekleaci na originalnom pakoranju ~ na jednom od jects i U dlanu 12, stav 3. menja se glasi: “Pod granskim standardima podrazumevaju se standard koje donose preduzeéa udruzena u zajednice na osnova saveznog zakona radi obezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja oderdenth delatnost! kao tehnoloski jedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju, kao i standardi koje donose preduzeéa i druga pravna tica udrwZeni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje." Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: “Granski standardi' moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima donesenim na ‘osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.’ 6 U dlanu 13, stav 2, ret: “i skladu sa politikom i ciljevima utvedenim dustvenim planom Tugoslavije” brisu se. U stavu 3. redi: "sa zainteresovanim organizacijama udrutenog rada, privrednim komorama, drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama, organima uprave i druStvenim organizacijama’ zamenjuje se retima: "sa zainteresovanim preduzeéima i drugim pravnim licima, privrednim komorama, organima uprave i struénim ‘organizacijama’. oe U dann 14. stav 1. refi: "Sovekove sredine" zamenjuje oe retima: "divotne sredine’, 8. U dlanu 15, stav 2. red: "Chomogolaciju)" brige se, 9% U Glanu 16. stay 1. tagka 1. menja se i glasi: "Y) u proizvodaji i prometu, preradi i doradi proizvoda i vSenju usluge. 10. U @anu 18. posle stava 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi: “Proveravanje uvezenih proizvoda us smislu stava 1. ovog tlana dumost uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog skladita Dosadatnji st. 3. i 4. postaju st. 4.15.32 a. U Glanu 19, stay 2. menja se i glasi: "Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vrfe na osnova ugovora © pribavijanju i _ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva (KNOW-HOW) izmedu preduzeéa, codnosno drugih pravnih lica i stranih fica ili ugovora 0 ustupanju izvodenja investicionih radova u Jugoslaviji stranom izvodatu, primenjuju se medunarodni i strani standardi ‘odredeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa jugoslovenskim standardima Gija je primena obavezna i propisima donesenim na asnovu ovog zakons.” 2. U Ganu 20. stav 1. rei: “tadlove" zamenjuje se ret obavezna" brisu.5e, Stav 2. brige se. rrobu’, a ja je primena 2B. U anu 23, stav 3. redi: "fovekove sredine” zamenjuju se regime: "Zivotne sredine’. Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi “Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primenjivanje obavezan je za proizvodaéa proizvoda i wesnik je u prometu robe i viéenja ushuga, ako na natin uobigajen u prometu deklarisu da je njihov proiavod, odnosno ustuga izvriena po tom standardu.", 14. 'U dlanu 25. stav 1, ret: "samoupravne” brie se. 15. U Glanu 26. stav 1, posle roti: "oblast standardizacije” dodaju se, i retit "odnosno atestirana Stay 2. menja se i glasi: “Komisije iz stava 1. ovog lana su struéna radna tela savezne organizacije nudleZne 2a poslove standarizacije Gije danove imenuje tunkcioner koji rukovodi saveznom onganizacijom nadicinom za poslove standatdizacije iz reda struénjaka koje predlazu zaintercsovana preduzeéa i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz. reda istaknutih struénjaka iz odgovarajuée oblasti, odnosno grame proizvodnje i usluznih delatnosti." ‘U stavu 5, poslednja redenica brige se. Posle stava S. dodaju se st. 6. 7, koji glase: “Komisije iz stava 1. ovog élana sastoje se, po pravitu, od po 15 élanova. Sednice komisija iz stava 1. ovog Sana su javne.". 16. U dlanu 28. posle stava 3, dodaje se stav 4, koji glasi "Zabranjeno je prestampavanje jugoslovenskih standarda i propisa koji se objavijuju upesebnom izdanju savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije." 17. Cian 29. menja se i glasi: “Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove -andardizacije ureduju se: naéin rada radnih tela savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije; naéin oznaéavanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglafenosti sa sedunarodnim standardima; nagin rada pri izradi nacria i predloga jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom; naéin rada pri sprovodenju sistema atestiranja, odnosno tehnitkog nadzora; natin rada pri programiranju, planiranju i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije; nagin rada pri obavijanju drugih poslova i zadataka iz delokruga savezne organizacije nadlezZne za poslove standardizacije.", 18. U @anu 31, stav 1. poste reti: "od interesa za celu zemlju” brie se zarez i dodaju regi : preduzeéa i druga pravna lica udruzeni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje" U taéki 4. reti : "Savekove sredine" zamenjuju se retima ivotne sredine", 19. U @anu 32. redi: "él 30. 1 31." zamenjuju se regima: "lana 31", a posle redit "ievriavanju" tekst do kraja brite se. 20. U dlanu 34, posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase: "Propisima iz st. 1.12. ovog alana, kojima se ureduje kvalitet semena i sadnog materijala Poljoprivrednog i gumskog bilja, blize se ureduju i uslovi koje moraju ispunjavati laboratorije, ispitne stanice i druge strutne institucije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog materijala, a narogito u pogledu opreme, Kadrova, organizacije rada, dokumentacije i evidencie. Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja nc rimenjuju se na seme i sadni materijal koji jc namenjen za potrebe naugnoistrazivatkih ccksperimenata, oplemenjivanje biljaka i banke biljnih gena.”, 21. U Aanu 36. stav 2. menja se i glasi “Preduzeée i drugo pravno lice moze u proizvodnji proizvoda i prometu robe, osim u Proizvodnji semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja, pri izvodenju radova i videnju usluga odstupiti od jugoslovenskog standarda ja je primena obavezna i propisanih normi kvatiteta proizvoda i usluga po prethodno pribavijenom odabrenju savezne organizacije nadicZne za poslove standardizacije,” 2. U @lanu 37, stav 3. red: "Sovekova sredina’ zamenjuju se reéima: “divotna sredina’A... 23. U poglaviju. V. naziv odeljka 1. il. 39. do 41, menjaju se i glase: "1, Atestiranje Gian 39, Pod atestiranjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se: 1) postupak potvrdivanja saobraznosti proizvoda odredenim standardima, propisima ili tebnigkim specifikacijama, atestom o saobraznosti i znakom saobraznost 2) postupak potvrcivanja saobraznosti proizvoda zahtevima koji proizlaze iz medunarodnih ugovora koji obavezuju Soeijalistitku Federativau Republik Jugoslaviju, ispravama i znacima predvidenim tim medunarodnim ugovorima. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog Hana, proimodat mode da izda deklaraciju 0 saobraznosti proizvoda koji nisu obuhvaceni sistemom atestiranja odredenim jugoslovenskim standardima, tehnitkim specifikacijama i propisima donesenim na osnove (ovog zakona ako obezbedi dokax da sprovodi mere 2a obezbedenje kvaliteta koje se prema jugoslovenskim standardima odnose ma taj proizvod. Gan 40. Atest 0 sacbraznosti je isprava Kojom se, na osnovu izveStaja o ispitivanju proizvoda, potvrduje da je proizvod na propisan nagin ispitan i da ispunjava zahteve odredene ‘odgovarajucim standardima, propisima ili tehni’kim specifikacijama, —odnosno medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijelistigku Federativau Republiku Jugoslaviju. Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadleéna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti, eves 0 ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta o saobraznosti. Atest o saobraznosti 1 izvestaj o ispitivanju proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna organizacija nadleina za poslove standardizacie. Atestirani proizvodi oznagavaju se zacima saobraznosti (atestni znak, Homolagaciona comnaka, ekoloski zak, znak bezbednosti, energetski znak, znak 0 elektromagnetsko} ompatibilnost i dr.), Kojima se na proizvodu oznatava da je proizvod na propisani wadinn ispitan i da ispunjava zahteva odredene odgovarajuéim standardima, propisima ili tehnigkim specifikacijama, odnosno medunarodnim vgovorima koji obavezuju Socijalistisk Federativau Republika: Jugoslaviju lzgled i upotrebu znaka saobraznosti ureduje propisom funkcioner kojiukovodi saveznom organizacijom nadlednom za poslove standardizacije. Odobrenje 29 kori8éenje zaka saobraznosti i2daje savezna organizacija nadle2na za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlast Clan 41, Atestiranje proizvoda wrli se pod uslovima i na nagin propisanim ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehnigkim specifikacijama i uputstvima funkeionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, ili pravilima medunarodnih sistema atestiranja i standardima koji se primenjuju u tim sistemima, ili medunarodnim ugoworom koji obavezuje Socijalisticku Federativnu Republiku Jugostavijuisima © obaveznom atestiranju. odredenih ma 28 njegovo sprovodenje :zvoda, odnosno grupa proizvoda sle dlana 41, dodaje se novi élan 41a, koji glasi an Sa. Dpaveznom atestiranju podlezx prozvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je atestiranje ‘roizvodima.’. 28. Poste lana $3. dodaju se novi @. 53a, 53b. i 53v, koji glase: “Clan 53a, Pod osposobljavanjem kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, ‘odnosno isporugioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak osposobliavanja kadrova 2a ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnesno isporutioca od uslovima ina nacin utvrdenim jugoslovenskim standardima za obezbedtmnje kvaliteta, Osposobljavanje kadrova ze ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodad ‘odnosno isporudioca vrii savezna organizacija nadleéna 2a poslove standardizacije il “organizacifa koju ona ovlast Savezna organizacija nadle%ma za poslove standardizaeije moze 2a osposobljavanje kadrova ovlastti organizaciju40 1) koja ima svojstvo pravnog lica, 2) koja ispunjava uslove utvrdene jugoslovenskim standardima. Retenje kojim se odredena organizacija ovlaiéuje u smisiu 2. ovog élana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlctnom 2a poslove standardizacije. Na osnovu refenja iz stava 3. ovog lana, organizacija stiée naziv “ovlaséena organizacija za osposobljavanje kadrova 2a ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta’ Saverna organizaciia nadleéna za postove standardizacije vrSi nadzor nad ovlaééenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenijivanje } proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, ocnosno isporutioca v pogledu treinog ispunjavanja usiova za osposobljavanje adrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obavijanje tib poslova i vodi evidenciju tih organizacija. Na nadzor nad ovlaiéenim organizacijama za osposobljavanje kedrova za ocenjivanje t proveravanje sistema kvaliteta proizodata, odnosno isporuéioca, preduzimanje mera za otklanjanje nedostatka, oduzimanje oviaiéenja iz stava 3. ovog dana ibrisanje iz evidencije ti organizacija shodno se primenjuju odredbe Sana $23. ovog zakona. ‘Ovlaséena organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema valiteta duna je da obezbedi tajnost podataka dobijenih u toku postupka osposobljavanja kadrova, Gian 53. Rekenje o ovlaSGenju organizacija iz. 47, 52a. 153a, odnosno potvede iz 8. 52b. 153. vaze najdude tri godine. Glan 53v. ‘Trotkove postupka iz &. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. 1 53a. ovog zakona snose padnosioc! vahteva. Pod trofkovima iz stava 1. ovog alana podrazumevajs se savezne administrativne takse, troSkovi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku, kao i troskovi za potreban bheoj uzoraka, Pod radnjama u postupku, u smistu stava 2, ovog dana, podrazumeva se: 1) obrada zahteva za atestiranje proizvoda (Glan 44), zahteva za dobijanje ovlaséenja (8. 47, 52a. i 53a), odnosno potvrda (@. 52b. i 53); 2) provera podataka navedenih u zahtevima iz tatke 1. ovog lana kod podnosioca zahteva; 3) nadzor nad radom ovladenih onganizacifa (Bl, 49, $2a, 1534), priznatih protzvodaéa (an 52b), odaosno akreditovanni Iaboratorija (lan 53) ‘Tro&kowi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku naknaduju se prema tarifi Koju utvrduje fankcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom 18 poslove standardizacije u sporazumu sa funkeionerom koji rukovodi saveznim orgsnom uprave rnadleinim za poslove finansija.” 29. Naziv odeljka 2. i lan 54, menjaju se i glase: /AL ‘L Prumavanje isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u inostranstvu, SM, est o saobraznosti, izveitaj o ispitivanju proizvoda, saopitenje o homologaciji i druge segovarajuée isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju ‘= 2 Socijalistiékoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledecim slutajevima i pod rema datim uslovima, a njihov izbor dokazati proraéuoom. Priutvrdivanju kombinacija delovanja mogu se koristti kocficijenti uz pojedina delovanja. 15, 7a pojedine delove konstnikeije, da hi se utvedila odretena geapa delovanja, mora se tatvrditi da li svako pojedinaéno delovanje v odnosu na pojedini deo Gini osnovno, dopunsko ili izuzetno opterecenje, odnosno koje su njihove merodavne kombinacije, UL NORMATIVNA OPTERECENJA 16, ‘Vrednost normativnog opterecenja je ona vrednost delovanja za koju postoji verovatnost ula noge biti prekoraéena 1 nekom odgovarajuéem vremenskom periodu ako je pitanjuy karakter i vek konstrukcije i njenih nosedih elemenata, kao i trajanje pojave usled koje nastaje delovanje. Normativna optereéenja su ponckad data s dve vrednosti (donja i gornja granica). U pproraéun se uvodi ona vrednost koja daje nepovoljnije rezultate, Unutar navedenih granica iabor se mote iavrSiti i prema drugim kriterijumima ako se to postoji powzdan dokaz. 1, STALNA DELOVANJA 1. ‘Vrednost stalnog delovanja uslovijena je geometrijskim oblikom i dimenzijama delova Kkonstrukeije, kao i zapreminskom masom materijala od kog su odredeni delovi konstrukcije izgradeni, Ako se tokom gradenja ili rekonstrukeije pojedini delovi Konstrukeije dodaju ili uklone, stanje konstrukeije mora se proveriti i s tim delovima, odnosno bez njih. 18. Veligine stalnog delovanja utvrduju se u proragunu, zavisno od materijala od kog je konstrukeija izgraéena, 19, Ako se kontrolnim merenjem utvrde tolike razlike izmedu proratunskih i stvarnih veli¢ina54 stalnog delovanja da su granidne vrednosti dopustenih napona prokoradene za vibd od 3%, ‘proracun s¢ mora ponovili, 20. Ako opteresenje od stalnih delovanja nije izrazito Koncentrisano, proratun se moze izvrliti s ekvivalentnim jednako podeljenim opteresenjem. 21. ‘Ako 56 u proratunima kotiste vrednosti (n ‘Konstrukelje se o8ekuju dinamigka delovanj tih vrednosti ugao unutranjeg trenja), a u eksploataciji mora se uzeti u obzir mogucnost smanjenja 22. U stalna delovanja mora se uvrstti pritisak ili te¥ina vode ako je w pitanju sasvim micna voda. UTICAJI NACINA GRADENJA 23. ri proveravanju noso¢ih konstrukeija moraju se ispitivati sva stanja kroz koja konstrukeija prolazi pri izgradnji i mora se ustanoviti veligina zaostalih napona i deformacija koje ulaze uu definitivno stanje dovriene gradevine. Prikaz postupka izvodenja i odgovarajuéi proratun konstrakelja mora se uraditi detaljno uu svakom shuéaju kad takvi postupci utiéu na konaéno stanje, a ako takvih uticaja nema, to se mora navesti u proratunu, 24. ‘Ako se u toku postupaka izvodenja konstrukcije pojave i opteredenja veta od onih koja su utvrdena propisima o jugoslovenskim standardima za opterecenja, posebnim proraéunom moraju se obuhvatiti i ta optereéenja, a konstrukeija se mora proveriti DELOVANJE PRITISKA TLA 25, Delovanje pritiska tla na gradevinske konstrukeije, kao i ostali odnosi tlo - gradevina uzimaju se u obzir prema propisima 7a projektovanje i izvodenje radova na temeljenju ‘gradtevinskih objekata. Pasivni otpor tla uzima s¢ u proraéun samo ako primenom posebnih postupaka taj otpor stalno delujc. 26. Ako'se ne primenjuju posebni postupci gradenja, optereéenja od tla se uvode u proradun samgiguo nepovolie detovani55 2 PROMENLJIVA DELOVANJA POKRETNO KORISNO OPTERECENJE a. Zaxisno od karaktera objekta, v prorafunima konstrukeija pokretna korisna optereéenja ‘nogu so smatrati mimim. Kad je potrebmo, velitine pokretnog korisnog opteresenja =e¢avaju se dinamiékim faktoror, odnosno konstrukeija se proverava prema principima Snamitke analize. Xao pokreina optere¢enja, u proraéunima se moraju smatrati i svi teroti koji se javijaju -aglo ili udestalo, 28. Za koncentrisane terete dopusteno je ratunati s profirenjem povrdine optereéenja kroz asipne slojeve, konstrukcije podova i sl, pod uglom od 45°, Rasprostiranje optereéenja ‘mofe se racunati do stedine dela konstrukcije koji se proverava. Sa rasprostiranjem iz stava 1. ovog dlana ne sme se ratunati kad je to za konstrukeiju povoljzo (npr. kroz slojeve koji u eksploatacii mogu biti istroSeni ili uklonjent), 29. Bex obzira na ostala delovanja usled kojih se javljaju sile horizontalnog smera, 2bog osipuranja uzduéne i popreéne povezanosti noseée konstrukeije, u proradun mora da se wede proveravanje Konstrukejje na odredene horizontalne sile (npr. vutne sile i sile kogenja vozila v pokretu i impulsi kretanja veée grupe Ijudi na tribinama), Upproraéunima skela za izgradnju objekata i slitnih nosegih konstrukeija mora se ragunati s horizontalnom silom, &ija vrednost, ako se nc visi tafnija analiza, iznosi 2% od ukupnog vertikalnog tereta, 30. Delovi gradevina u kojima se nalaze predmeti ns: koje deluje vetar moraju ee proragunati a delovanje mime horizontalne sie, jednake 2% ukupne tezine tog predmeta ¢ delovanjem u njegovom teZittu. Proracun iz stava 1. ovog tana ne treba vrSiti kad se konstrukeija prorazunava na uticaje od zemljotresa, 3, U garazama i stiénim gradevinama u kojima se kreéu vovila velikih masa u odnosu na masu konstrukcionog elementa koji se proragunava, mora se izvrliti proveravanje i na optereéenje od centrifugalne sile. PROMENA TEMPERATURE 32. Delovanie promene temoerature (uticai Klimatskih promena) 2avisi od vrste materijala,56 statitkog sistema nosaga, zasigenosti i strukture konstrukeije pa se podaci 0 ovom delovanju utvrduju propisima za konstrukeije od pojedinih vrsta materijala. 33. Delovanje promene temperature, koje moze biti ujednageno i neujednateno w odnosu na posniatrani deo konstrukcije, manifestuje se pojavom napona u konstrukeiji kad je spregena promena njene zapremine izarvana promenom temperature. Dovoljno je, po pravilu, istraziti stanje pri ekstremnim uslovima, a uticaj promena temperature uvesti u proragun kao dopunsko optereéenje. 34. Polazno stanje za proveravanje delovanja promene temperature po pravilu je temperatura u Gasu zatvaranja konstrukeije, fj, u Gasu kada je onemoguéens nesmetana dilatacija -konstrukeije, Pri tom se pocema temperatura za proracun odreduie iz o¢ekivane prosene dhevne temperature vazduha u asu zatvaranja konstrukcije, Ako pri konkretnom izvodenju konstrukeije taj podatak znatno odstupa od stvame vrednosti, proragun se mora ponoviti, Za konstrukeije narotito oseiljive na promene temperature moraju se uvesti u proraéun: idlozenost konstrukcije suncu, boja spoljasnjih povrsina konstrukeije { naponi koji su se pojavili u konstrukeiji pre konaénog zatvaranja konstrukeije, VETAR 35. Proveravanje konstrukeije na delovanje vetra vii se mirnom silom koja deluje upravno na posmatrany povrsinu. Veligina sie vetra odreduje se pomocu izraza: Poe Pas ky ka ky ede je: Dy ~ velifina sie vetra; P,, ~ osnovna vrednost defovanja vetra; ky ~ acrodinamiéki koeticijent koji zavsi od oblika i krutosti konstrukeije; ky Koeficijent kojim se u proragun uvode promene uticaja vetra, zavisno od visine konstrukeije iznad Ua; ky poptavni koeficijent kojim se u proracun uvode uslovi kao #to su: + zaklonjenost posmatrame grade nekim drugim objektom, prirodnom preprekom i dr; ~ mogucnost pojave vitloga i otKlonjenih smerova vetra usloviienih konfiguracijom okolnog, terena; ~ potiatak da li vetar istovremeno u punoj snazi zahvata Gitavu gradevinu ili samo neki njen deo. Velidine Kocficijonata ky, ky i ky, odreduju se prema propin 2a optereéenje nosesih onstrukeija vetrom.Ss Sccszukcija se mora ispitati i na delovanje vetra odozdo na konstrukeiju, kao i na szcvanje vetra paralelno s posmatranom povréinom, Izrazi za odredivanje takvog uticaja ‘st 38 kao u élanu 35, ovog pravilnika, wz. primemu odgovarajucih parametara k;, fanje vetra iskosa na gradcvinsku Konstrukeiju rastavlja se na Komponente u dva kakteristiéma pravea, najéeSée medusobno upravna, pa se tako unosi u proracun. ‘co je 2a gradevinsku konstrukciju nepovoljnije, v proragun se uvode uticaji vetra na azim mestima konstrukeij, tako da budu razligiti. 8. Zs konstrukcije kod kojih je vetar dominantno optereéenje (apr. dalekovodi, visoki =rnjaci, antenski stubovi, dizalice iizrazito visoke zgrade velike vitkostt) delovanje vetra = odreduje iz rezultata istrazivanja, lokalnih meteoroloikih. podataka i statistitkom ‘eradom podataka, 29. snovna vrednost delovanja vetra P,, ttzima se zavisno od predela u kome €e se nalaziti gradevina, odnosno zone jagine vetra. 40. Pri odzedivanju velitine povrSina koje su izloZene delovanju vetra sve pune povriine -Gunaju se ber ikekvih odbitaka. Ako su povrdine perforirane, odbijanje povrsine Suplina dozvoljava se samo ako je iza njih prazan prostor i ako je strujanje vazduha kroz te Supljine moguée bez stvaranja vrtloga. Mredaste povrfine ragunaju se zavisno od gustoge mreze, s tim da faktor umanjenja ne moze biti vedi od 0,75. Poviéine koje su pri delovanju vetra pokretne, na primer za proraéun konstrukeija koje nose zastave, tacunaju se zavisno od fleksibilnosti zastave, s tim da faktor umanjenja ne covte biti vedi od 0,75. 41. Gradevinske konstrukeije privremenog karaktera (npr. skele za izgradnju objekata) proratunavaju se za delovanje vetra na naéin utvrden u él. 35. do 40, ovog pravilnika, Izuzetao od odredbe stava 1. ovog lana, proraéun za smanjeno delovanje dopusta se ako nije verovatno da éc se najjadi vetar pojaviti dok postoji takva konstrukeija. U tom sluéaju, koeficijent umanjenja ne moze biti veéi od 0,5. U proragun takvih konstrukcija uvodi se delovanje vetra na dodatne uredaje za montazu, dizalice i sligno. SNEG I LED 42, Noseée konstrukcije moraju se proveriti i na moguénost pojave snega i leda, kao ina nijihove uticaje. Delovanje snegom i ledom je promenljivo pa proraéun mora da cbuhvati58 stanja bez tih delovanja i se njima, 4B. Opteresenje snegom ratuna so u prorafunima kao mimo jednoliko raspodeljeno opterecenje na posmatranoj povrSini, dija velitina koja se uzima u proratun zavisi od gcografskih i metcoroloikih uslova. Osnovna proradunska vrednost opteroéenja snegom Pa uzima se kao da deluje na horizontalnu povrdinu. 44. Za gradevinske Konstrukcije kod kojih se na osnovu statistiékih podataka moze otekivati izra2ito visok snetni pokrivaé mora se odrediti verovatno opterecenje snegom. 45. Proratunska vrednost optereéenja snegom odreduje se pomoéu ieraza: Pe Poor Wy gde je: , ~ proratunska vrednost optereéenja snegom; Pa. osnovna vrednost opterecenja snegom; k, ~ koeficijent koji zavisi od nadmorske visine i moguénosti nagomilavanja snega; ; - kocficijent koji zavisi od nagiba povrdine iddozene uticaju tereta snega. ‘Ako postoji moguénost Klizanja snega s neke vie povrSine na niZu, ra&una se s dodatnom teZinom na donjim poyrsinama. Veligine koeficijenta k, i ke odreduju se prema propisu za opterecenje zgrada. 46. Ako je nagib povrdiie prema horizontali veci od 60° ili je 60° i ako nema snegobrana ili nickih dmugih prepreka klizanju snege, proveravanje konstrukeije na opterecenje snegom moze da se izostavi. ‘47. Za lake krovne konstrukcije kod kojih je opterecenje sacgom u ukupnom opteresenju merodavnom 2a proratun pretedno, vrednosti iz Gana 45. ovog pravilnika moraju sc poveéati, i to: 1) kad je nagib krovne povriine manji ili jednak 20°; 2) kad je vrednost p,,11 odnosu na stalni teret znagajna veligina. 48. Kad se opravdano mote pretpostaviti da u vreme jakih snc¥nih padavina duvaju snazni vetrovi, vrednost opteretenja snegom iz lana 45. ovog pravilnika mode se, prema prilikama, smanjiti najie 2a 40%. Vege smanjenje odnosi se na manje povréine pradevina i nezaitidene gradevine na otvorenom prostoru, dok za velike krovne povrSine slabo ialozene vetru u gusto izgradenim rejonima smanjivanje nije dozvoljeno. 49. Ako je povrsina konstrukcije stalno toliko topla da se sneg na njoj topi, s opterecenjem sneoa se ne radiina samo ako s¢ orcianic ni u kom sluéaiu ne moze orekinuti ili39 scexdajavanje spretiti, 3. “sovremeno delovanje vetra i snega uzima se u proragun samo ako postoji moguénost segomilavanja snega zbog poscbne konfiguracije krovne povrfine, sl ptereéenje naslagama leda posmatra se odvojeno od optereéenja snegom bez obzira na 2 ito obe pojave zavise od istih klimatskih uslova. Sakupljanje leda posmatra se, po pravilu, na raznim povrSinama gradevine, s tim Sto ono ode nastati na bilo kojoj i bilo kako nagnutoj izlozenoj povrsini. Za svaku konstrukeiju koja je imuzetno osetjiva na optereéenje ledom moraju se uzeti u sevir sledeci Klimatski uslovi za formiranje leda: temperatura vazduha, rclativna i Jpsolutna viaznost vazduba, smer i jatina vetrova, kao i razudenost povrSine na kojoj se Xekuje sakupljanje leda, svojstva materijala posmatranih povsSina i sl. IV, ZAVRSNA ODREDBA 52. ‘Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u *Sluzbenom lista SERJ". br, 07-05/5-3448)5, 18. decembra 1987, godine Beograd Dircktor Saveznog zavoda za standardizaciju, ‘Vukafin Dragojevis, s.r.PRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ODREDIVANJE VELICINA OPTERECENJA MOSTOVA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Ovim pravilnikom odreduju se tehnitki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri odredivanju veligina opteresenja 2a drumske i peSatke mostove u celini (u daljem tekst: ‘most) i sve njthove konstrukcione delove, u pogledu sigurnosti,trajnosti i upotrebljivosti. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju, izgradnji, rekonstrukeiji i ‘odrZavanju mostova i njihovih delova, kao i na mostove cevovoda, mostove za vodove, zaititne mostove, mostove za plovne ili neplovne kanale i mostove meSovite namene, a Pod pojmom vetitine optereéenja (u daljem tekstu: delovanje), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sva spoijainja ii unutrasnja delovanja na most kao celinu ili na njegove delove. II. PODELA DELOVANY: 3 Delovanja se, zavisno od utestalosti njihovih pojava, promena njihovih vrednosti w vremenn ili prostoru i vrste njihovog uticaja na mostove, mogu svrstati u tri geupe, i to: 1) osnovna; 2) dopunska; 3) iawzetna, 4. Osnovna delovania su delovanja koja su, po pravilu, uvek prisutna na mostu ili nckom njegovom elementn i Gije su promene vrednosti zanemarljivo male ili delovanja koja proistigu iz osnovne namene mosta U own grupu delovanja spadaju6 sopsivena masa; korisno opteregenje; stalni teret na mostu; sile koje nastaju od prednaprezanja; skupljanje i tegenje matcrijala (kod prednapregnutib i spregnutih konstrukeija), 6) optereéenje vodovima,; 7) aktivni pritisak Ua; 8) pritisak i masa mirne vode; 9) delovanje tekuée vode; 10) uzgon; 11) pritisak ma ogradu mosts; 12) deformacije nastale kao posledica nadina izgradnic. 5 Dopunska delovanja su delovanja koja se javijaju povremeno. U owu grupu delovanja spadaju: 1) promene temperature; 2) skuplianje betona; 3) tedenje betona; 4) vetar; 5) sneg; 5) udar leda; ) sila pri pokretanju i sila pri zaustavijanju vozila; 8) otpori u Lezistima; 2 contrifugaina sila; : 0) moguée pomeranje temeljnog Ua; 21) zemljotres (Z,). 6. “ruzetna delovanja su delovanja koja se javljaju retko i koja su, po pravilu, kratkotrajna. ~ ov grapu delovanja spadaju: ‘) udari vozila i plovnih objekata; zemijotres (Z,); vanredna opterecenja; + privremena stanja pri gradenju. su promenc znaéajne. Z: pojedine vrste mostova i njihove delove, pojedina delovanja mogu se prebaciti iz jecine rape u drug, zavisno od znaéaja njihovog wticaja na most ili njegove delove, ako se time2 poveéava pouzdanost konstrukeije. 8. Svi koncentrisani tereti, bez obzira u koju grupu delovanja spadaju, po pravihu, uzimajii se U proratun sa prosirenjem povrfine dclovanja sve do neutralne ose dela konstrukcije koji sd proraéunava. Za rastresit materijal ugao rasprostiranja optereéenja prema horinzontali je 60°, a-2a tvrst materijal 45°, Il, OSNOVNA DELOVANJA 1. SOPSTVENA TEZINA I STALNI TERETI a Sopstvena tezina i stalni tereti odredeni su oblikom i velitinom pojedinih detova mosta, kao i gustinom materijala od koga je most izraden. 10, ‘Vrednosti zapreminskih masa materijala koji su nejéciée upotrbljavaju zo izgradnju ‘mostova ili njihovih delova uivrdene su jugoslovenskim standardom JUS U.C7.123 IL Ako je razlika izmedu raéunskih velifina sopstvene teZine i stalnog tereta s kojim je vréen proraéun i stvarnih yelitina veéa od 3% u odnosu na ukupnu velitina uticaja na konstrukeiju ili na ajen deo, proragun se mora ponoviti 12. Jedinitne zapreminske mase materijala dije velitine nisu date u standardu JUS U.C7.123 odreduju se merenjem, 2. KORISNO OPTERECENJE (SAOBRACAJNO OPTERECENSE) 13. Korisno opteresenje koje se uzima u obzir pri proratunu sastoji se od optereéenje tipskim. vozilima, koje zavisi od saobracajne namene mosta i njegove Klase i od toga da li je povrSinsko optereéenje ravnomerno raspodeljeno. 14. Korisnim optereéenjem iz élana 13, ovog pravilnika optereéuju se sve povrtine mosta koje se nalaze izmedu unutraSnjih ivica ograde mosta. 15. Drumski mostovi se prema znaéaju puta na kome se nalaze svrstavaju u tri kategorije, i to: I kategorija - mostovi na auto-putevima, II kategorija - mostovi na magistra3 regonalnim putevima i gradskim saobraéajnicama i II kategorija - mostovi na svim ‘scalim putevima, Mostovi melovite namene su mostovi koji sluZe za prelaz. drumskih i inskih vozila, Ovi ‘ostovi razvrstavaju se u jednu od kategorija iz Glana 15. ovog piavilnika, 18. PovrSinu drumskog mosta sadinjavaju slede¢i osnovni delovi: 1) kolovoz - deo izmedu iviénjaka namenjen prolazu vorila, koji se sastoji od saobraéajnib, zaustavnih, ivignih i biciklistitkih traka; 2) peSaéke staze ili staze za sluzbenu upotrebu - delovi izmedu iviénjaka i unutrainje strane ograde; 5) razdelna traka ~ deo izmedu delova kolovozs za razltite smetove saobraéaja, 19. Kolovoz mosta sastoji se od glavne trake firine 3 m i prostora izvan glavne trake. Glavna traka sme’tena.je u najnepovoljniji poloZaj za deo koji se posmatra, a paralelna je sa osom kolovoza. Ako je konstrukeija popreénog preseka mosta jedinstvena za celu Sirinu mosta, na celom ‘most postoji samo jedna glavna traka, bez obzira na broj saobra¢ajnih traka ili odvojenih smerova. Ako se konstrukelja iz stava 3, ovog lana sastoji od vile samoitalnih delova, za svaki deo mioza se predvideti po jedna glavna traka. 20. Most, odnosno njegovi delovi proraéunavaju se prema raéunskoj Semi optereéenja mosta, zavisno od kategorije mosta (tabela 1). Tabela 1 - Veza izmedtu kategorija mostova i ra¢unskih Sema optereCenja Kategoria mosta ‘afonaka Sema T + 300 0 00 oT Vira Enlowoza 2 60 0+ 0 L ‘ina kolowea < 6) 0 2 Prilikom proraéuna glavna traka sc na najnepovoljnijem mestu opterecuje tipskim vozilom64 (prema slici 1 i tabeli 2). Uzduina osa vozila mora biti paralelna sa uzduznom osom trake. Tabela 2 - TeZina i Sirina naletanja tipskog vorila Vea ‘Unapaleret | Tevet pojedinag iodks | Sina ealeganj totam N w o & var a 100 co O20) Wao 30) 3 co 020) ‘Tabet 3 - Ravnomerno raspodeljeno opterecenje ‘Vonlo | Ukepna Zamenyjuce ‘Ravoomerno Ravnomerno | fetina ravnomemo raspodeljeno raspodeliene voce aspodeljeaa ‘opteesenjo ‘opteresenic iN optereéenic p" layne teake py ‘evan glevne ‘Nim Nin? ‘take ps Nin V 600 oo Bs 500 300 V0 3 167 500 300 1) Opteresenje p je zamenjuiuGe opteretenie a tinsko vou Glavna traka se opterecuje raynomerno raspodeljenim opteresenjem p, (prema tabeli 3) ispred i iza tipskog vozila Slika 1 - Tipsko vosilo V 600 ili V 300 de, ‘Tipsko vozilo move biti smesteno na kolovozu tuko da toékpvima dodiryje iviénjak, Povriina kolovoza izvan glavne trake optereépje se ravnomemno podeljenim opteresenjem65 PowrSina kolovoza izvan glavne trake optere¢uje se ravnomerno podeljenim optereéenjem zz (prema tabeli 3) u kombinaciji sa ostalim saobra¢ajnim optere¢enjem (slika 2). Slika 2 - Raéunske Seme optereéenja 23. ‘Sve preostale povréine izmedu kolovoza i unutrainjih ivica ograda opterecuju se raynomerno raspodeljenim optereéenjem p, (prema tabeli 3) u kombinacii sa ostalim saobratajnim opteresenjem (slika 2). 24, ‘Sva korisna optereéenja koja deluju rastereéujuée ne uzimaju se u obzir pri proragunu, Poiedini toskovi tipskog vozila ne smeju se izostaviti iz proraéuna.6 25. Pri proraéunu pojedinih delova mdsta (na primer: delova peSatkih staza, plo, popregaih nosata i dr.) uzima se ramomerno raspodeljeno optereéenje py = 5,00 kNim?, Pefatke slaze koje nisu osigurane odbojnim ogradama protiv naletanja vozila, a tija je ivignjaka manja od 20 em iznad povrdine kolovoza, opterecujul se pojedinagnim optereéenjem P = 50 KN bez ravnomero raspodeljenog optereéenja sa povrsinom naleganja 0,30 m x 0,30 m. 26. Sva korisna optereéenja u glavnoj traci mosta, koja se unose u proraéun svih delova mosta, izuzev krajnjih i srednjih stubova i njihovih temelja, moraju se povecati mnozenjem dinamigkim koeficijentom K,, Proragun leita, kvadera i lezifnih greda vr8i se sa ovako ‘veCanim optereéenjem. 27, Dinamitki koeficijent 2a drumske mostove izraéunava se prema slede¢oj formuli: K, = 14 - 0,008 L> 1,00 ede je: L.- raspon dela koji se raguna, Kod nosaéa koji idu preko vige otvora sa zglobovima ili bez 7alobova to je raspon u kome se nalazi tipsko vozilo, Kod prenosa sile u dva smera ili vike Smerova to je najmanji raspon, Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,7 najveéeg raspona, ‘aa L se sme uzeli aritmetitka sredina svih raspona, 28. Korisno optereéenje za pebaéke mostove uzima se kao ravnomerno raspodeljeno opteresenje p = 5,00 kN/m? i ne mnoti se dinaiékim koeficijentom. Ako je raspon nosecih clemenata mosta veéi od 10m, dozvoljeno je smanjenje korisnog opteresenja na p = 5,5 - 0,05 |, gde je | raspon, u metrima. U tom sluéaju, za smanjena optereéenja se ne move uzeti vrednost manja od 4 KN/m?. 29. Mostovi mefovite namone s vise Koloseka i odvojenim saobraéajnim povrsinama za Grumski i Sinski saobraéaj moraju se proveriti za istovremeno optereéenje korisnim teretom za druniske mostove i za mostove za Sinska vozila. Korisno optercéenje za gradski Sinski saobra¢aj define korisnik optereéenja. 30. Mostovi mefovite namene na zajednitkoj kolovoznoj povrSini proveravaju se za sluéaj opterecenja sinskim vozilima prema éhanu 29, ovog pravilnika, s tim Sto se ostala povriina mosta opterecuje ravnomemo rasporedenim opteresenjem p, (prema tabeli 3). ‘Drumski most se proverava tako to se opterecuje odgovarajucim korisnim optezeéenjem. 31. Delovi mesovitih mostova koji su izlo%eni uticaju samo jedne vrste saobraéaja proragunavaju se za tu odgovarajuéu vistu optereéenja.67 ee _ 32. Korisno optezeéenje na tlu uz most uvodi se u proragun obalnih stubova i njegovih delova S20 ravnomerno raspodeljeno optereéenje (prema tabeli 3), bez dinamitkog koeficijenta. Pri tom se uzima da se optereéenje protiruje nadole pod uglom 60° prema horizontal, Ako se saobratajno optereéenje na mostu mo%e naéi na hotizontalnom rastojanju od vrha konstrukcije u granicama 1/2 njegove visine, konstrukcija treba opteretiti dodatnim. opteresenjem od 10 kNim?. 3. SILE KOJE NASTAJU OD PREDNAPREZANJA 33. Sile koje nastaju od prednaprezanja i sve pratece pojave ucimaju se u obzir pri proraéun. prema visti i naginu prednaprezanja, kao i materijalu od koga se konstrukeija ievodi, 4, DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TECENJA MATERIJALA 34. \Veliine delovanja 2bog skupljanja betona utvrdene su u propisu o tehnidkim normativima za beton i armirani beton, Pri razmatranju skupljanja betona moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i najvece ‘wednosti, zavisno od vremena izgradnje masta, Velitine delovanja zbog teéenja betona utvrdene su u propisu o tehnigkim normativima za beton i armirani beton. U teéenju betona moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i najveée vrednosti, zavisno od veemena izgtadnje mosta, Za mostove od armiranog betona ova delovanja se smatraju dopunskim. 5. OPTERECENJE VODOVIMA 35. Polofaj vodowa i njihova tetina uzimaju se u proratun za svaki pojilinatni sluéaj, kao i opleretenja od skretne sile kod cevovoda, od temperaturnih dilatacij trenja na levistima 6. PRITISAK TLA, 36. Polporne konstrukcije mosta moraju se dimenzionisati na pritisak tla koji nije manji od ‘12 ekvivalentnog hidrostatickog pritiska 37. Za krute ramove naivige 1/2 momenta saviiania izazvanog pritiskom zemlie. zavienn ed68 sludaja, moze biti iskoriSéeno za redukeju pozitivnog momenta u gredi v gornjoj plodi ili u gomjoj i donjoj ploéi mosta. Pasimni pritisak tla ne uzima se u obzir ako mu je delovanje povoljno, asim ako je njegovo delovanje osigurano. 7. PRITISAK VODE 38. Pritisak mirne vode smatra se mirnim optereéenjem, a pri proratunu se uzima obzir samo kad svojim delovanjem poveéava ukupno delovanje koje s¢ ispituje i tada se uzima njegova najveca vrednost, Ako deluje rasterecujuée, moze se uzeti u proracun ako postoji dokaz. da je to delovanje stalno, ak tekuée vode uvodi se u proraéun kao mirna horinzontalna sila. Veligina te sile izragunava se prema sledeéoj formuli: P=0515-k-V je P- pritisak u kim’ k-- konstanta koja zavisi od oblika ela stuba mosta i iznosi: 13/8 za kvadratni oblik, 1/2 za ugaoni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3-za kruzni oblik; V-- brzina vode u misec. Pritisak tekuée vode uzima se u obzir pri proragunu u konibinaciji sa pritiskom mirne ode. 8 UZGON 40. Ze utivaj uzgoua pri proratuma se poscbno urima u obzir veliéina uzgono, uz naj i najnizinivo vode ili podzemne vode. 9. OPTERECENJE NA OGRADU 41. Optereéenje na ogradu pefackih staza ili peSackih mostova uzima se v obzit pri proratunu kao mirno linijsko optere¢enje koje deluje u visini gornje ivice ograde, u vertiklanom ili horinzotalnom smeru, Veligina optereéenja na ogradu u vertikalnom smeru je py = 1,00 kNim, a u horinzotalnom smeru py = 1,00 kN/m, 42. Ako se na ogradu mosta postavijaju uredaji za zaititu sadbraéaja od. delovanja vetra, ‘ograda se proraéunava za yeli¢inu delovania vetta na neoptereéeni most.0 U izuzetnim sluéajevima, veligina delovanja vetra odreduje se posebnim ispitivanjima i merenjima (na licu mesta). 43. U proratun se unose i sva posebna opterecenje na ogradu mosta, ako postoje, na primer od rasvetnih tela ili stubova, zaStitinih mreza, kolica za pregled i dr. 4 Udar vozila u odbojma ogradu uzima se u obzir pri proratunu kao mirna horizontalna sila nna 60 om iznad povr8ine kolovoza uz ivitnjak. Velitina te sile je H = 100 KN za Ti IT kategoriju mosta, odnosno H = 50 kN za IIT kategoriju mosta. 45. Ograda za pedake na koju je priévriéena i odbojna ograda mora da se proveri za oba sludaja delovanja iz Gana 44. ovog pravilnika, ali ne istovremeno, 10. DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NACINA IZGRADNJE 46. ‘Mostovi u celini, kao i njihovi delovi moraju se proveriti u toku svih faza izgradnje. MB. JOMYHCKA JEIOBAHIA 1, DELOVANJE PRIRODNE PROMENE TEMPERATURE 47. Delovanje promene temperature zavisi od veligine same promene, od osobina materijala od koga se most gradi i od specifignosti svakog pojedinatnog masta. 48. t Promene temperature, u smislu ovog pravilnika, dele se na: 1) ravnomernu promenu temperature; 2) neravnomernu promenu temperature u jednom posmatranom preseku mosta; 3) _neraynomernu promenu temperature u pojedinim konstrukeionim delovima mosta koji nemaju nikakvo kontinuirano povezivanje. 49. Velitina delovanja od ravnomeme promene temperature izratunava se prema sledecoj formuli: AL = k-t-L ade je: , - koeficijent temperaturne promene (tabela 4);70 t+ promena temperature (tabela 5): L.- dutina posmatranog dela; 4L- promena dutine posmatranog deta Delovanja od promene temeprature na diene mostove su zanemarljva. 50. Kocficijenti temperaturne promene za materijale koji nisu navedeni u tabeli 4. dobijaju se ispitivanjem, 51. Neravnomerna promena temperature u pojedinimi presecima mosta ili u pojedinim delovima mosta uzima se u proraéunu iz tabele 6 ovog pravilnika, Tabela 4 - Kocficijent temperature promene za tC Kamcn vas wate ToT icton ome [Zid od pivodeog Kamen 000 Zid 6d opeke Tn Cale 0M Even gvonde o-00m0 Tegian alone ‘anon ‘Tabela 5 - Raéunske granigne temperature ‘Ossovnl matenfat aja Relerenta Naja Promona masta temperatura temperatura semperatara vempecacira c Ts +10 3s zs Beton (arairanit +3 +0 7 235 prednapregnot) Kance +8 V0 7 | ‘Tabela 6 - Neravnomerna promena temperature ‘Canova material Temperatura raahka Netae 75 Kamen 3 ‘Beton, ataiani bein, prearapregnoll Beton 7 Sprsgrate Roastiakeje 5th 2. DELOVANJE VETRA 52. € delovanja vetra na mostove izra¢unavaju se prema sledeéoj formuli W = Gere Gi Cy As, [KNim?] gees evTatni period vetra, u godinama; “sina iznad terena na kojoj su karakteristigni nivoi; © - kota srednje vode ili najniza kota doline iznad koje je most, w my; H_- kota nivelete mosta = gomija ivica kolovoza kod drumskih i pefatkih mostova, sno gomja ivica Sine kod Zeleznigkih mostova, u m; son ~ Ostednjeni aerodinamitki pritisak vetra, za visinu iznad terena z = H - kota “Srelete -(kota koja ndgovara 2 = O), u kN/m?, ~ dinamigki kocficijent, za nivo 2 = H i za krute konstrukeije; ‘+ stvama efektivna povrsina mostnih konstrukcionih delova i saobraéajnih traka, um? + koeficijent sile mosne konstrukeije. 2savac delovanja optereéenja vetrom je horizontalan. Za vitke mostove (lanéane sa kosim categama ili izrazito uske), kao i za posebna stanja u montadi treba posebnim ispitivanjem “ide odrediti moguée delovanje vetra, Delovanje vetra na stubove proratunava se sa promenijivim, po visini osrednjim, serodinamigkim pritiskom vetra Qu7- Prilikom proracuna ostednjenog acrodinamitkog pritiska vetra day, O€NOSRO Guan, posebno se vodi raéuna o topografskim osobinama terena na kome se gradi most (gile je ‘sopografski faktor 8, > 1). Takode se preporuuje da se sprovedu lokaina anemografska merenja i odgovarajuée analize breine vetra svuda gd se ovekuje da je optereéenje vetrom Poscbno znatajno za nosivost i upotzebljivost masta, bilo zato Sto se na lokaciji oGekujy velike brzine vetra bilo zato Sto je statigki sistem mosta osetljiv na to delovanjc. Mesto delovanja optereéenja vetrom je u teéitti odgovarajuée efektie povrsine ‘mostomne konstrukcije, odnosno saobra¢ajne trake, Efektivna povrsina saobraéajne trake je: v= by = Ty fm] ade je: hy - visina saobraéajne trake, u m ~ Za drumske mostove sa Sinskim vozilima ili bez Sinskih vozile hy = 3,50 m; - za petatke i biciklistitke mostove hy = 1,80 m; + za Zelezni¢ke mostove hy = 3,80 m; |y = dudina saobraéajne trake jednaka dufini (vertikalnih) saobra¢ajnih opteretenja u odgovarajuéoj kombinaciji optereéenja za proragun gla’ 1 nosada mosta, u m. Akko je glavni noseéi sistem mosta vitka konstrukeija, mora se voditi ra¢una o acrodinamickoj stabilnosti mosta j udobnosti korisnika (ubrzanja mosne konstrukeije i sjihov odnos sa dopustenim ubrzanjima).R 3.° DEEQVANJE SNEGA. - Ba Delovanje snega uzima se pri ptoratunu u obzir kao mirno optereéenje éija veliéina zavisi cod mesta na kome se most nalazi. Velifina delovanja snega, zavisno od nadmorske visine mesta na kome se most nalazi, date su u tabeli 7. ‘Tabela 7 - Velitina optereGenja snegom Mesto ‘Opieresenje snegorm KN [Staina podral do 200 m radmorske vine 30 ‘Drala podratje aad 200 m nedinonke vaine | Kontinental pocrje 1.0 ‘Koniinentalan podrudje od 200 d0 500 m nadmorske vine 200 [Rontincnalno podrafje aad S00 m watimorske visine 230 Opteredenje snegom se ne uzima u obzir pri proraéunu u kombinaciji sa saobraéajnim optereéenjem. 4, Delovanje leda 4. Delovanje leda je opteresenje dja veli¢ina zavisi od mesta na kome se most nalazi. COpteresenje ledom se odreduje tako Sto se uzimaju u obzir postojeci uslovi i oBekivani nagin dejstva leda. Moguéa dejstva leda su: 1) dinami&ko dejstvo leda koje nastaje od pokretnih plots leda ili plivajucih komada leda nodenih vodenom strujom ili vetrom; 2) statitko dejswvo leda usted toplotnih kretanja volikih stacionarnih Jedenih povrtina; 3) stati¢ko dejstvo leda koje je prouzrokovano zastojem leda; 4) povelanje vertikalnog optereéenja stubova od prianjajuéeg leda na rekama sa promenljivie nivoom. Za dinamitko dejstvo leda horizontalna sila pritska leda na stubove izraéunava se prema slede¢oj formuli: pete BeG ade je: F, - sila pritiska leda, u KN; C, - koeficijent koji zavisi od ugla koji éclo stuba zaklapa s vertikalom (tabela 8); p- efektimna évrstoéa, p - 750 kN/m, {- debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubom, wv m; B -firina stuba ili preénik Sela stuba (ako je Selo kruznog oblika) na mest dejstva leda, am;C.- korektivni koetici wisi od odnosa Byt, prema tabeli 9. 35, Ako su stubovi mosta postavijeni tako da je njihova uzdu#na osa paralclna sa pravcem dlgjstva led, sila koja se dobije prema formuli iz Clana 54. ovog pravilnika uzima seu tom praveu. Pri tom se ratuna da zajedno sa njom deluje i sila upravna na taj pravae, koja ne sme iznositi manje od 15% poduane sie. Ako poduzna osa stuba ne moze da se postavi u praveu dejstva Leda ili ako je pravac leda promenijiv, otalna sila izraGunava se prema formuli iz lana 54. ovog pravilnika, a posle se razlaze na vektorske komponente. Sila upravna na padvZau osu stulya ne sme biti mania od 20% od totalne sile. ‘Tabela 8 - Veli¢ine koeficijenta C, Tio fla stub u non verte < rao 7 Tad 1 a a8 Tad a 1s ‘Tabela 9 - Korektivni koefiefiont CG, Br Retin 8 13 4 09 yee as ak 'B- Seina i prteik te sta; © debhjina oj oa 5. ZAUSTAVLJANJE I POKRETANJE VOZILA. ty! 56. Delovanje zaustavijanja vozila smatra se mimnim oplereéenjem i pri proragunu se uzima 11 obzir kao horizontalna sila koja deluje u visini povrdine kolovoza u praveu paralelnom sa osom mosta, 87. Velitina sile od zaustavijanja voila jednaka je 1/20 ravnomerno raspodeljenog korisnog opterecenja veliéine p; = 3,0 kN/m? na celoj povrsini kolovoza mosta (izmedu ivitnjaka). Kolovoz se opterecuje na duzini izmedu dva susedna prekida rasponskog sklopa. Najveéa dudina kolovoza koja se opterecuje iznosi 200 m. Ako je sila veca od sile utvrdene u stavu 1. ovog élana, u proratun se uzima sila jednaka" 0,3 mase tipskog vozila bez dinamitkog koeficijenta 58. Most mesovite namene mora se proveriti i na silu zaustavijania koja nastaje od Sinskih vvorila, sa silom ili bez sile od zaustavljanja drumskih vozila, zavisno od stvarnog stanja na most, 6. OTPORI U LEZISTIMA 59. Delovanja koja nastaju usled otpora u leZittima protiv pomeranja smatraju se mirnim optereéenjem i u proratun se uzimaju kao horizontalne sile u smeru ose mosta, a deluju uavisini donje iviee lezista, 60. ‘Veligina sile od otpora u Icéistima izraéunava se prema sledeéoj formuli: Tsk R ade je: T.- sila otpora u Tetistu; k, - koefieijent otpora u leZiétu (tabela 10); R- reakeija od sopstvene tezine stalnog opterecenja i od polovine korisnog optereéenja, bez dinamickog koeficjenta. Tabela 10 - Koeficijent otpota u levistima Vesta leita ‘Koefiijent spore ‘lla (ena Leite 030) ‘Valjkasia (sia leita On) PendeHetista 03 Tatits of vebiaBhih materiale - Prenia podacima prainvodaci ‘Letita sa elefonskim Kian plotama ax 3) min 05] 61. ‘Za mostove mesovite namene reakeija mora da sadrZi i celokupno optereGenje od dinskih vozila. Reakcija Sinskih vozila uzima se bez dinamitkog koeficijenta. 62. Koeficijenti otpora w leZiitima (tabela 10) smanjuju se samo wz odredena ispitivanja, 63. Otpori u leziStima uzimaju se u obzir samo pri proraéunu leZi8ta, kvadera, leBignih greds i donjeg stroja mosta,B 7. CENTRIFUGALNA SILA ot. Centrifugalna sila se u proraéun uzima kao mirta horizontalna sila koja deluje w texiftu vozila u smeru suprotnom sredistu krivine, 65. Kod drumskih mostove, u uobiajenim uslovima saobraéaja, centrifugalna sila se zanemaruje. Kod mostova meovite namene pri proragunu za finsku vorits uzima se uw obeit centrifugalna sila, 8, OCEKIVANO POMERANJE ‘TEMELJNOG TLA 66. O&ekivana pomeranja temeljnog tla, tj. oslonca mosta moraju se uzeti u obsir pri proraéunu mosta, 67. Povoljno delovanje pomeranja oslonaca ili njihovo zakretanje uzima se u obzir pri proragunu samo ako je to delovanje trajno, V. IZUZETNA DELOVANJA. 1. UDARI VOZILA I PLOVNIH OBJEKATA 68. Delovanje udara mora se uzeti u obzir pri proradunu masta ako pojedini delovi mosta nisu posebnim uredajima zaéticeni od udara vorila, 69. Udar vozila smatra se minim opterecenjem i u proragunu se uzima u obzir kao horizontalna sila koja deluje na 1,20 m iznad povrline kolovoza. Veligina sile od udara vorila je: . 1) + 1000 KN v smeru vole; 2) £ S00 KN upravno na smer voinje, Delovanje u smert voznje i delovanje upravno na smer voknje pri proragunu se ne uzimaju w obdir istovremeno. 70. Ivignjaci i metalne odbojne ograde na mostovima ili ispod njih ne smatraju se zaStitnim ‘uredajima od udara vozita,16 1. Udar plovnih objekata u regne stubove mosta uzima se pri proragunu w obzir kao horizontalna sila koja deluje na koti maksimalnog plovnog nivoa vode, Veligina sile od udara plovila je: 1) 7a Dunav i Savu do Siska 15000 KN; 2) za ostale plowne reke 10000 KN. Navedene sile deluju pod ugiom od 0 do 15° u odnosu na pravae matice, 2, ZEMLJOTRES 12. Delovanje zemljotresa Z,, odaosne Z, na mostove i njihawe delove uzima se t obzit pri proragunu prema propisima o tehniékim normativima za proratun ingenjerskih objekata u seizmicki aktivnim podrudjima, 3. VANREDNA OPTERECENJA OD SPECIJALNIH VOZILA 2B. Vanredna optere¢enja uzimaju se u obzir pri proragunu prema ajihovoj stvarnoj velitini i prema poscbnim uslovima prelaza specijalnih vozila preko mosta. 4, PRIVREMENA STANJA PRI GRADENJU 14. ‘Veligine delovanja koja se javijaju pri gradenju objekata uzimaju se pri proraéunt u obzir prema stvarnom stanju. VI. ZAJEDNICKI UTICAJ VISE DELOVANJA 15. Mostovi i njihovi delovi moraju da se provere na istovremeni uticaj vise razlicitih delovanja, i to: 1) osnovaih delovanja; 2) osnovail i dopunskih delovanja; 3) osnovsih i iauetnih delovanja, 16. Tabor viée delovanja na éiji istovremeni uticaj mora da se proveri most vi8i se uz analizu svih uticaja na most kao celinn ili njegove delove, kao i uticaja nagina izgradnje in eksploatacije mosta, 17. Mostovi i njihovi delovi proveravaju se na istovremeni uticaj vide delovanja, po pravilu, sabiranjem (superpozicija) uticaja. Ako se pri pojedinom delovanju menjaju csnovne proraéunske velitine, mora da se proveri svako delovanje poscbno, U tom slugaju superpozicija uticaja primenjuje se samo ako se drngim ispitivanjima dokaze da je to opravdano. 8. Pri proraéunu ukupnih uticaja izostavijaju se delovanja koja ukupne uticaje smanjujo, osim kad postoje dokazi da su ona stalna ‘Vi. FUNKCIONALNOST MOSTA D. Ugib glavnog nosata drumskog mosta usled dejstva seobraéajnog opteresenja (bez dinamickog Koeficijenta) ogranigen je na /200. Sopstvene frekvencije konstrukeije peSatkog mosta bez opterecenja ne smeju se naci u opsegu od 0,8 Haz do 5,5 Hz. 80. Pomeranja na mestima pokretnih lezista i dilatacionih sprava proratunavaju se za sledeéa opterecenja: 1) ravnomerna promena temperature; 2) neravnomerna promena temperature po preseku mosta; 3). korisno optereéenje: 4) skupljanje betona; 5) te¥enje betona; 6) deformacija srednjit stubove; 7) pomeranja krajnjih stubova; 8) stalno optereéenje koje se nanosi po zavréenoj montati (izgradnji) konstrukeije mosta, odnosno po zavréenoj montati dilatacionib spreva. Konstrukeijom pokretnog leZi8ta, odnosno ditatacionim spravama mora da se obezbedi realizacija ukupnih ratunskih pomeranja wvecanih za 20%. VUL SKELE MOSTA 81. Skele mosta i delova mosta moraju se proveriti za sva delovanja koja se javljaju priB iavodenju skele, njenom moguéem pokretanju i izgradnjt mosta ili zbog uticaja okoline. 82. < Sopstvena teZina skele ili njenih delova, kao i stalni teret na skeli odreduju se zavisno od aterijala od koga je skela izradena. 83. Pri proragunu skele mora se u7eti u obzir uticaj delova mase mosta na skelu ili na njene delove, kao i najnepovoljniji slucaj s obzirom na natin izgradnje mosta. 84, Pokretni teret na skeli (ijudt ili oprema) mio¥e da iznost 1,00 kNim*. Ako na skeli postoje posebni uredaji, pri proragumu se uzimaju u obzir sa stvarnina vrednostima, 85. Horizontalne sile koje mogu da se pojave kao postedica rada pojedinih uredaja na skeli pri proracumu se uzimajuu obzir sa stvarnim vrednostima, Ako nema podataka © njihovoj stvamoj veligini, uzimaju se velitine jednake 1% mase wredaja na skeli Ako uredaji svojim radom prouzrokuju dinamizke uticaje na skelu, njihovo delovanje se uvedava koeficijentom K* = 1,20. 86. Delovanje vetra na skelu pri proragunu sc uzima u obzir prema propisima za opleregenje vetrom. Vetar deluje na skelu, na neke delove mosta ina sve uredaje na skeli Ako je most posebno izloZen vetru ili se nalazi u podru’ju poznatom po jakim vetrovima, u proragun se moraju uzeti stvarne vrednosti delovanja vetra koje se odreduju na osnovu merenje. Sva ostala delovanja na skelu uzimaju se pri proracunu obzir prema odredbama ovog pravilnika. IX. SIGURNOST PROTIV ODIZANJA OD OSLONACA MOSTA I PREOPTERECENJA 87. Ako se na pojedinim mestima oslanjanja mogu pojaviti sile koje odizu od oslonaca rasponski sklop, mora se ragunski proveriti sigurnost sklopa protiv odizanja, 88. Sigurnost protiv odizanja je zadowoljona ako je sila pritiska na osloncu veca ili jednaka sii odizanja uvecanoj 2a 50%, 89. Velitina sile odizanja odreduje se na osnovu najnepovolinijeg uticaja mogucih opterecenja.2 Sila pritiska izragunava se iz delovanja sopstvene tezine, stulnog tereta i odgovarajucih slutajeva prednaprezanja. 90. Sigurnast mosta ili njegovih delova protiy prevrtanja proverava se ako Sto delovanje sila koje se odupiru prevrtanju mora da bude veéa ili jednako delovanju sila prevrtanja uveéanom za 50%, osim u stuéaju zemljoteesa, pri emu se delovanja sila prevrtanja ‘ucimaju u njihovom najveéem iznost. X. ZAVRSNE ODREDBE mn. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaj da vaze Privremeni tehnitki propisi za optereéenje mostova na putevima (‘Sluzbeni list FNRI’, br. 43/49), 92. ‘aj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavijivanja u "SluZbenom listy SPRI". Br. 06-9319 17. januara 1990. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, ‘Veroljub Tanaskovi, s.rPRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ODREDIVANJE VELICINA OPTERECENJA 1 KATEGORIZACLJU ZELEZNICKIH MOSTOVA, PROPUSTA I OSTALIH OBJEKATA NA ZELEZNICKIM PRUGAMA I. OPSTE ODREDBE 1 vim pravilnikom propisuju se tehnitki normativi za odredivanje velitina opteresenja i Kategorizaciju Zeleznigkih mostova, propusta i ostalih objekata na Zelemitkim prugama, kao i industrjskim prugama i kolosecima na kojima saabracaju vozovi, za brzine do 160 km/h, 2 Pored objekata navedenih u élanu 1, ovog pravitnika, ovaj pravilnik se primenjuje i pei proragunu objekata sa kombinovanim Zeleznitko-drumskim saobraéajem. & Pod Zcleznitkim mostovima, u smistu ovog pravitnika, podrazumevaju se noseée Celine, masivne i spregnute konstrukcije, sa ukupnim rasponom glavnih nosaéa preko Sm, na ledistima ili zglobovima, Pod propustima, u smislv ovog pravilnika, podrazumevaju se noseée konstrukeije sa ‘ukupnim rasponom glavnih nosaéa najvige 5 m, ‘Akko most ili propust nema irrazita te#iita ili globove, granica od 5 m se odnosi na otvor. Pod ostalim objektima na Zeleznickim prugama, u smisiv ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) _noseée konstrukeije sa zemnljanom ispunom ispod zastora, kao i sve viste konstrukelja koje ne prekidaju zemljani trup pruge; 2). druge noseée konstrukcije u vidu mostova preko kojih prelaze Zelezniéka vozila Il. OPTERECENJA OBJEKTA 1, PODELA OPTERECENJA I UTICAJA. 4. Optereéenja i, uticaji dele se na:81 2). osnovne (0); 2) dopunske (D); 3) posebne (P), Pod osnovnim optereéen javijgju na objektima, # to: 1) stalna opteregenja; 2) optereéenja od prednaprezanja; 3) uticaji skupljanja i tetenfa betona; 4) pokretna optereéenja od voza; 5) dinamigki uticajis 6) centrifugalna sila: 7) optereéenje pekatkih staza (za proracun staza); 8) opterecenja nastala u toku gradenja. Pod dopunskim opteregenjima i uticajima podrazumevaju se optereéenja i uticaji koji se javijaju povremeno ili su od manjeg znagaja, i to: 1) botni udari; 2) sile trenja u lezistima; 3) sile kotenja i sile pri pokretanju voza; 4) optereéenje od vetra; 5) uticaji temperature; 6) uticaji moguéih pomeranja gradevinskog tla Pod posebaim optereénjima i uticajima podrazumevaju se optereéenja i uticali koji se juvljaju slutajao u toku eksploatacije objekta, i to: 1) dari vozila 0 oslonatke delove mosta; 2) udar i termi&ki pritisak leda; 3) uticaj prekida voznih vodova kontakine mreZe: 4) seizmitke sile: 5) uticafi isktiznuca voila, ‘juticajima podrazumevaju se optereGenja i uticai koji se wvek 2. KOMBINACIJE OPTERECENJA 5 ‘Objekti iz dlana 1. ovog pravilnika i njihoyi konstrukcioni delovi moraju se proveriti na jstovremeni uticaj vide razligitih opteresenja, Postoje sledeée kombinacije optereéenja: ° oD oPu Pi ODPs oprl82 ade jez Q- osnovna opteresenja, QD - osnovna i dopunska optereéenja, OPa - osnowna i posebna optereéenja od udara vozila i prekida vornih vodova kontaktne mreze, Pi - osnovna i posebna opteretenja usied isklizmuéa vozila, ODPs - osnovna, dopunska i poscbna opterecenja od seizmitkih sila, ODPI - osnovna, dopunska i poscbna optereéenja od dejstva leda. 6. Ako je u jednom delu objekta napon od jednog dopunskog optere¢enja veéi od napona od dsnovnih optereéenja bez sopstvene teZine i optereéenja od prednaprezanja, to dopunsko opterecenje, zajedno sa sopstvenom tezinom ioptereéenjem od prednaprezanja, uzima se kao osnovno opteresenic. Ako je jedan deo objekta, pored sopstvene teZine, optercéen samo dopunskim opterecenjima, najvece dopunsko opterecenje uvriéuje se u osnovna opterecenia. U toku gradenj, opterecenje od vetra mora se uzeti kao osnovno opterecenie. Saobracajna optereéenja peSakih staza za javnu upotrebu (lan 27. ovog pravilnika) na Zeleznigkim mostovima motaju se uvesti: 1) za peiaéke staze, kao osnovno opteresenje; 2) 2a we delove mosta, kao dopunsko opteresenje. Ako se pored osnovnog javijaju i dopunska optereéenja, od dopunskih optereéenja moraju se istovremeno uzeti sledeéa opteresenja: 1) uticaji temperature i sile pri ko&enju il sile pri pokretanju. Kada se vr8i superpozicija sila dugog Sinskog trakta F, sa silom pokretanja ili kogenja, uzima se samo polovina sratunate vrednosti sile dugog Sinskog trakta Fy; 2) uticaji temperature i uticaji moguéih pokreta temefja, i 3). opteresenja od vetra i botnih udara sa uticajima moguéih pokreta temelja, ili 4) sile kovenja ili sile pri pokretanju i uticaji moguéih pokreta temelja. U konkretnim slutajevima su moguée dopune kombinacija optereénja iz stava 5, ovog Giana, Za signalne mostove merodavna je, po pravilu, kombinacija osnovnog i dopunskog optereéenja Zamostove u krivini moraju se uzcti istovremeno dejstva centrifugalne sile i botnih udara, Kombinacija osnovnog, dopunskog i posebnog optereéenja od seizmitkih sila odreduje se prema propist o tehnitkim normativima za gradenje u seizmitkim podrugjima If]. OSNOVNA OPTERECENJA I UTICAJI 1, STALNA OPTERECENJA. cA Toning etalnih onterese snadaiu:$s sopstvena tezina konstrukelje; 2) tezina ostalih delova tereta; 3). stalni pritisak zemlje; +) stalni pritisak vode; sile od voznih vodova. 1) SOPSTVENA TEZINA KONSTRUKCHE 8 Pod sopstvenom tezinom konstrukeije, u smislu ovog pravilnika, podracumeva se tezina svih delova noseée i oslonatke konstrukeije (nosadi, oporei i sl. Sopstvena tedina konstrukejje izragunava se prema projekiovanim dimenzijama i zapreminskim masama datim u tabelama u standardu JUS U. C7. 123. Sopstvena tezina konstrukeije izratunata sa pretpostavijenom teZinom, rema stvarnim dimenzijamia mora se uporediti Proraéun objekta iz dana 1. ovog pravilnika mora da se ponovi ako je razlika izmedu rabunskih velidina sopstvene teZine i stalnog tereta s kojim je vrien proraéun i stvarnih velitina ve¢a od 3% u odnesu na ukupnu veliginu uticaja na konstrukeiu ili njen deo. 2) TEZINA OSTALIH DELOVA TERETA % ‘Tedinu ostalih delova tereta dine: 1) Aezina gornjeg stroja pruge (ine, pragov, sigumosne Sine; zastor ish.) sa elementima datim u tabeli 1; ‘Tabela 1 “Tetine po jedaom Kovoseku (RN) 1 Tipow vaanih Sa a) UIC 60 120] ules as! QUlc 4s 1.90] 7 Kolosetal prior 0 3, Anmiancbetona pragont a 4 Mostowaki Oral prayon daline S60 2] 5. Sigornosne Sine vzina xe njhova wvaroa (eina, a Kolowotni pelbor poma ovo tr 2) zapreminske mase materijala, prema standarda JUS U, C7, 123; 3)_na zasvedenim mostovima: teZina Econih zidova i ispune izmedu éeonih zidova, a za obalne stubove i tezina kamenc naslage iza stubova koja se nalazi na istom temelju izmeduad paralelnih krila, Ako je objekt zasut nasipom, uvodi se i pritisak zemlje; 4) te#ina svih predmcta koji su postavijeni na most, odnosno koje most nosi, Od tereta iz stava 1. ovog dana moraju se posebno odvojiti oni Koji se ponekad mogu ukloniti (tucanik, kod optereénja prednapregnutih mostova). 3) STALNI PRITISAK ZEMLIE 10. Stalni pritisak zemlje kao stalno optereéenje na zidove i stubove, na njihove temetje i krila uuzima se u proraéun prema stvarnoj raspodeli tog optereéenja, ito: 1) stalan vertikalni pritisak zemlje je te#ina zemlje koja le2i na horizontalnim i nagnutim povrsinarna objekia, povecana stalnim oplereéenjem na povrlinu zemlje, U proratun se ‘uzimaju teZina zemlje i optereéenje koji se nalaze nad povrsinom osnove dela objekta koji se proraéunava; 2) pritisci zemlje na stubove i zidove usled stalno prisutnih zemljanih masa i eventualno optereénih temelja mogu biti: a) aktivan pritisak zemlje b) miran pritisak zemlje ¥) pritisak zemlje usted zbijanja 8) potisak zemlje Aktivan pritisak zemlje, u smistu ovog pravilnika, jeste najmanji pritisak koji nastupa usled sopstvene teZine tla i optereéenja na thi iza objekta, Aktivan pritisak zemlje uzima se kod popustljivih delova objckata koji se mogu tako zaokrenuti ili pomeriti da u tu nastupe ‘klizne ravni, Pokreti zida dovoljni za nastanak aktivnog pritiska javljaju se, po pravilu, kod slobodno pokretijivih gradevinskih objekata na rastresitom zemijiitu i kod rostija na Sipovima, Kod raznih zidova, u stutaju srednje gustih do gustih nevezanih vrsta tha i u sluéaju krutih do poluévrstih vezanih vista tla, aktivni pritisale uzima se u obzit: 1) kada tangens ugla obrtanya oko tatke w notici dostigne velweimu 0,002; 2) kada tangens ugla obrtanja oko taéke u temenu dostigne veliginn 0,005; 3) _kada se pri paralelnom pomeranju stuba iti zida ostvari pomeranje U = 1/1 000 visine stuba ili zida. Miran pritisak zemlje, u smistu ovog pravilnika, jeste pritisak od uticaja neporemeéenog tla i optereéenja na to iza objekta, bez pokretanja zida, Miran pritisak zemlje uzima se za proragun kod delova objekata dja je veza sa susednim objektom tako kruta da pokret u smeru pritiska zemlje nije mogué, npr. kod konzolnih Jutla, zatim kod oporaca sa izraZenim U ili L-oblikom osnove temelja, ili kod krutih objekta izmedu zidova temeljne jame. Ovaj pritisak sc uzima u proragun i kod delova objekata kod Kojih treba da se spredi svaki pokret u praven pritiska zemlje i kod onih koji su fundirani neposredno na nepopustljivom stenovitom tu, tako da je pokret u smeru pritiska zemlje nemogué, Navedeni uslov se primenjuje u izwetnim slutajevima, i za delove objekta koji supostavijeni preko krutog temelja od Sipova na steni, Pritisak zemlje usled zbijanja ispune iza zida uzima se u proratun: 1) za krute nepomerljive delove objekta (kod kojih se raéuna sa mirnim pritiskom tla) P, = 40 kin? 2) za pomerijive delove objekta (kod kojih se ratuna sa aktivnim pritiskom Ja) P, = 25 KN/m? ‘Vrednost pritiska zemlje usled zbijanja uzima se u proratun ako je ova veednost veta od drugih stalnih pritisaka zemlje. Ovaj prtisak se uzima da deluje na povrSinu koja se zbija. Ova] pritisak se ne superponira sa vrednostima drugih pritisaka zemlje (slika 1). \. Ne\supecponira se optereceni zid Slika 1 - Pritisak zemlje Pritisak zemlje (otpor tla, pasivni pritisae), 1 smistu ovog pravilnika,jeste najveti pritisak zemlje koji nastaje od sopstvene tetine tla i opterecenja na tha kada se objekat u potrcbnoj ‘meri pokrene prema zemiji, Smanjeni pasivni pritisak zemalje nastupa pri nedovoljnom ppokretu zida i manji je od pasivnog prtiska ili je veti od mirnog pritiska zemlje. 2a puno aktivicanje potiska potrebao je vigestruko vece pomeranje objekta u odnosu na veligine deformacija od aktivnog pritisia, th. ‘Ugao trenja izmedu zida objekta itl (ispune) zavisi od hrapavosti zida, od nagiba terena ‘za zida, od karakteristika zemljane ispune i od moguénosti pokreta izmedu zida i tla. Kao graniéne vrednosti ugla trenja p koriste se velidine date u tabeli 2. Manje grubim zidovima smatraju se i obloge stubova od postojanih plasti¢no nedeformabilnih plota od sintetike, kao i zidne povrdine od vrlo gustog betona izradenog86 iza oplate od struganih i nauljenih drvenih talpi iti od éelignih ii glatkih sintetiékih plota. Tabela 2 “rapuvost dodime povitine ada TNevezana i vezana Ua “Grub zidovi (wecbradane | namubline powtine betone, Bali ‘dveta) ese ‘Manje grub aidov peng “Zid wa Bituronki promiaima 1 sa islacioim slojovina od boicumenskih materia ili asteghivi plstigaln mater, u sluts ko ‘masne ispune i u sloaja jako rakvafenog ta p=o _nde je 9 ragomska vrecost ula unutratnog tenja dreniranog tt Obiéni izolacioni premazi, koji nisu izradeni na bazi bitumena ili plastitne sintetike, ne utigu na svojstvo zida, odnosno na ugao trenja. U slutaju fundiranja na steni ne vzima se 1 obzir uticaj trenja zida i tle. Karakteristiéne velidine tla odreduju se na osnovu geomehani¢kih ispitivanja. ‘Ako se za odredena gradevinska podrutja respolaze karakteristikama tla koje su dobijene ranijim geomchani¢kim ispitivanjima za gradevinske objekte u susedstvu, one se mogu primeniti ukoliko se mogu pretpostaviti ravnomema svojstva tla. Ako navedeni podaci nedostaju, mogu se uzeti prema standaréu JUS U.C7.123, ali samo za prethodne proratune. Pritisci zemlje na zasvedene objekte i cevi uzimaju se u proratun prema stvarnom stanju slojeva zemijtta, a prema metodama mehanike tla. Cevi mogu biti po vrsti krute, polukrute i savitlive, a po funkeii - cevi sa pritiskom i cevi bez pritiska. ‘Ako nedostaju blidi podaci o slojevima i visini nadsloja, za proragun se wzimaju: 4) za vertikalni pritisak ~ pritisak zemijane prizme visine doh = 3 - L (I! - otvor objekta); 2) za botni pritisak - botni pritisak zemlje optere¢ene slojem zemlje visine do h=3 L’ iznad temena svoda. 12. ‘Vrednosti aktivnog, mirnog pritiska zemlje i potiska zemlje raéunaju se prema grafigkim analitickim metodama mehanike tla, Odredivanje velitine aktivnog, pasivnog i mimog pritiska zemlje analitickim putem, po pravilu, zasniva se na metodi graniénih vrednosti po Coulombu, uz sledeée pretpostavke: 1) objekat je krut, tj, pomeranja su moguéa usled obrtanja w novici i temenu i usled paraleinih pokreta; 2) povrfina klizanja je ravna; 3) temeljno tlo je homogeno; 4) komponenta pritiska od uticaja kohezije uzima se u obzir samo ako se dokaze da je‘ realan unutraénji otpor tl prisutan u svim uslovima cksploatacije objekta. Eah,ph = 0,5-y- h?-- Kagh,pgh + h» C'- Kach,pch Eavpy = Eahyph -tg@ap - @) api cos (@! 0) cose hi -« sin (o’ = aap) sin (@ “oT cos (a= dap) cos (a+ Kac,poh = 2-280" - os (1 — igo WB) + cos(as - dap) = on @ = mp aT = _Eah ph Fa» ra sy Fo = Eoh = 0,5: by: (1 sing’) ade je: Eagh - horinzontalna komponenta aktivnog pritiske, Epgh - horinzontalna komponenta pasivnog pritiska, Kagh - koeficijent aktivnog pritiska, Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska, Kach,peh - koeticijent ude8éa koherije, Eoh - horizontalna komponenta mirnog pritiska, raéonska vrednost specifigne ‘eZine tla, ragunska vrednost ugla unutranjeg trenja dreniranog tla, 1h visina zida na koji deluje pritisak zemlje, a - ugao trenja izmedu vida i tla, o.- ugao nagiba zida, B - ugao nagiba povsdine terena, ¢'- raéunska vrednost kobezije dreniranog tla, Ako je teren horizontalsn, povrSine zida vertikalne i ugao trenja 0 zid da = 0 velitine sila su: Eah = 05: hy: te'45 -05-9)-2-h-€- te45 -05-) Eph = 05h. X45 +05 9) + 2-h-e- tg(45 +05. 93) Bob = 05h. y- (I~ sing’) ade se uéciée kohezije uzima u obzir samo u slugajevima iz stava 1. ovog élana. (Obrasci iz ovog élana primenjuju se samo: 1) ako suza aktivno optereéenje od pritiska zemlje primenljvi pri uglovima trenja 0 zid88 a 2 0 za ugao nagiba zida: HOP Sas +20 0 0sBS 6 +omin 0 = 2a @ bez ogranienja. U sluéajevima koji nisu navedeni u ovom @lanu mora se racunati sa zakrivijenim ili prelomijenim Kiznim ravnima. tgomin = — @'¥EAO HATHEA sa BYIAO HACHEA, TOBPUINHE TEPEHA 8 YTAO TPEFA 0 32. Stika 2 - Pravila predanaka uglova za proraéun aktivnog i pasimnog pritiska zemlje 4) STALNI PRITISAK VODE 123. Pritisak mime vode smatra se mirnim optere¢enjem, a u proratun se uzima samo onda kada svojim delovanjem povetava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se wzima89 njegova najveéa vrednost. Ako deluje rastereéujuce, move se uzeti u proraéun ako postoji dokaz da je 10 delovanje stalno. Pritisak tekuée vode uzima se uw proragun kao mima horizontalna sila koja se raguna iz obrasca: P=0515-k-V? ade je: P - pritisak uw kNim#, k - konstanta koja zavisi od oblika éela stuba mosta i iznosi: 3/8 2a kvadratni oblik; 1/2 za ugaoni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3 za kruzni oblik; V- brzina vode u mis. Pritisak tekuée vode uzima se u proraéun u kombinaciji sa pritiskom mime vode. Za utiea} zgoma, 1 proragun se poscbno uzima veli8ing wegona uz naj | naj vode, ili podzemne vode. 5) SILE OD VOZNIH VODOVA 14, Za vouni vod koji je prigvriéen na konstrukciju mosta ili stub kontaktne mreze na mosty pri proragunu se uzima u obzir sila od 20kN u pravcu voda. 2. OPTERECENJE OD PREDNAPREZANJA. 15. Sile prednaprezanja usled projektnih uslova oslanjanja ili prethodnog opteresenja uzimaju se u proraéunu prema propisu o tebnigkim merama i uslovima za prednapzehnuti beton. 3. UTICAJT SKUPLJANJA I TECENJA BETONA 16. Uticaji skupljanja i teéenja betona kod armiranobetonskih mostova wrimaju se u proragun prema propisu o tehniékim normativima za beton # armirani beton. Za mostove od precnapregnutog betona i spregnute mostove ovi uticaji se uzimaju prema odgovarajucim propisima za proraéun tih konstrukeij. 4. POKRETNO OPTRECENJE OD VOZA 7. Za proratun i kategorizaciju objekta na prugama normalnog koloseka koriste se sledeéa optereéenja: 1) 2a projektovanje novih objekata: - Sema optereéenja UICTI (prema élamu 18. ovog pravilnika);90. - Sema SW/O (prema élans 20. ovog pravilnika); - Klasfikovana Sema optere¢enje UIC71 (prema élanu 19. ovog pravilnika); «= Some te&kih vorila SW/1 i SW/2 (prema élanu 21, i 22. ovog pravilnika); 2) 2a kategorizaciju postojedih objekata = feme vozila za Kategorizaciju objekta (prema Elanu 22. ovog pravilnika); + feme tedkih vozila (prema lan 21. ovog pravilnika). Uticaji dobijeni od Sema optereéenja utvrdeni ovim pravilnikom mnode se: dinami¢kim koeficijentom koji je dat u Sanu 25. ovog pravilnika, SEMA OPTERECENIA UIC 71 18. Sema optereéenja UICTI koristi se kao idealizovano projektno opteredenje na ‘magistralnim i ostalim prugama I reda (stika 3). Sema se postavija na most ili na delove mosta tako da trazeni uticaji (momenti savijanja, popreéne sile, normalne si costoncima itd.) dostignu svoje najveée pozitivne ili negativne vrednosti (slike 4). U to svrhu, broj Koncentrisanih sila Seme sc, po potrcbi, smanjuje, a jednako podeljeno opterecenje rastavija, pri Gemu se izostevijaju optereénja koja za traZene uticaje deluju rastereCujuée (3. 5 do 8). Kod jednokoloseénih mostova sa zastorom, pri proragunu noseéih elemenata mora se uzeti 1u obzir odstupanje od projektovane ose Koloseka 2a + 10 cm, ‘Stika 3. soy 24000 Slika 4. Usemi optereéenja, koncentrisane sile se a glavne nosage konstrukcija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim optereéenjem (slka 9), pod uslovom da pripadajuca uticajna povrsina ima isti predanak u duZini od maimanie 10m.a1 Kod nosedih konstrukcija sa pragovima, a bez zastora, koncentrisane sile se smejut ‘asporeditisvaka nati oslonaéke tatke Sina (na ti susedn pragn), po dato} Semi (A. 10). 104W/n 6 BONN Sopa paso : s0407 Slik 8. Sika 7. Fiicimenzionisanje kolovoene konstrukeje sa zastorom, ema optereécnja u gornjoj ivici felovozne Koastrukelje zamenjuje se stedecim povrsinskim raspodelfenin opterecenjem Sitine 30 m: 2) S2.KNim* na dudini 6,40 m umesto koncentrisanih sita 2) 26,7 kN/in? umesto jednako podeljenog optereéenja Zaproraéun mostova sa dva koloseka, kao saobracajo optereéenje za svak kolosek uzima S© puno optcreéenje feme optereéenja, Za profucun mostova sa vile od dva koloseka, kao saobraCajno optereéenje uzima se nepovoljniji od stedeéih sludajeva:92. 1) puno optereéenje po dva koloscka u najnepovoljnijoj kombinaciji, bez opteresenja ostalit koloseka, ili 2) 75% od punog optereénja na svim koloseciima u najnepovolinijem poloZaju, KLASIFIKOVANA SEMA UIC7L 19. Opteredenje UIC 71 dato na slici 3 mode se smanjiti ili poveéati po shodno odobrenoj redukeij, sa slede¢im faktorima: 1,19. 0,75; 0,83; 0,915 1,00; 1,10; 1,215 1,33... 1,1 ade je "a prirodni broj. Za proratun sa redukovanom Semom UIC 71 primenjuju se odredbe alana 18. ovog pravilnika. 62500 _ 801m siika 8, sani on tie Toe proizvoting éuting ian Siku 9. ‘Ako se primeni Klasifikovana fema, sva optere¢enja koja su u funkeiji od Seme UIC 71,8 ili su iz nje izvedena (ccntrifugalna sila, boEni udar, sila koéenja, udar Belezniékih vozita, sila. iskliznuéa Zeleznickih vozila, postedni uticaji preko tla na objekat), mnode se primenjenim faktorom klasifikaci ozsp_ 0s0P_ o75P_ fff lon Sika 10. 193.KN/m’ * T3Z.KN/m Inm© Mm SEMA OPTERECENIA SW/0 ‘Objekti sistema, kontinualnih nosaéa sa poljimma raspona od 5 do 35 m, koji se projektuju za Semu optereéenja UIC 71, moraju se proveritii za demu SW/), a prema st. 2.13. élana 21, ovog pravilnika. SEME TESKIH VOZILA a. Za projektovanje i kategorizacijo Zeleznigkih mostova koriste se Seme teSkih vozila SW/-2, SW/0, SA i SW/2 (slika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-os0vinska vozila 2a prevoz specijalnih terets, Pri projektovanju novih objekata iz élana 1, ovog pravilnika, na magistralnim i svim novim: prugama koriste se Seme SW/l i SW/2.94 Za kategorizaciju objekata iz Gana 4. ovog pravilnika Koriste se Seme teskih voila Seme teskih vozila koje se koriste pri proratunu ne smeju se skra¢ivati ni deliti, a sama Sema se ne kombinyje istovremeno sa vugnim vozilom i ostalim teretnim kolima, Pri tom se v proratun istovremeno uzimaju uticaji samo od jedne Seme teskog vozila, Dinamitki koeficijent w Semi tc3kog vozila je isti kao za Semu UIC Tt Pri projektovanju viekoloscénog masta, potrebno je proveriti jedan kolosek sa gemom {eikog vozila, jedan kolosek sa Semom UIC 71, a ostali koloseci su neoptereéeni. ‘Uticaj dobijen od Seme tefkog vozila uporeduje se sa ulieajem od Seme UIC 71 i za pproracun se uzima merodavna vrednost. Specijaina kola data u odredbi UIC 702, kao i Kategorije mosta S, i S; ig tabele 16, potpuno su obubvaéeni Semom optere¢enja UIC 71. SEME VOZILA ZA KATEGORIZACUU OBJEKATA 22, Pri proratunu postojecihobjeknta koriste se Seme optereéenja vozova sastavljene od ‘merodavnih vuénih vozila i teretnih kola za odgovarajucu kateporiju objekata, pomnozene dinamitkim koeficijentom iz lana 26. ovog pravilnika. Sema optereéenja realnog vozila sastoji se od dve lokomotive i *n* vagona. Kao merodavna vutno vozilo.uzima se najteza Jokomotiva koja saobraéa na prugama odgovarajuée kategorije (A ~ D4). Seme merodavnih vuénih vozila i teretnih kola date su na sl. 13. i 14, Seme merodavnih vuénih vozila date su na osnovu serija lokomotiva 1 primeni na jugoslovenskim Zeleznicama (slika 15). Opteresenja iz Some postavijaju se tako da izazivaju najvece uticaje, pri Gemu se, po polrebi, broj Koneetrisanih sila vagona smanjuje, jediako podeljeno optereéenje vagona se rastavlja, 2 broj vuénih vorila mode se, po potrebi smanjivati Pri tom se jeclan deo uticajne linije moze ostaviti neoptereéen ako to izaziva najveée uticaje ii st ~ saiiiia__stiin se og aa aad unite ooiifima ~» em ae} ite Slike 12 - Seme tetkih vozila MERODAVNA VUCNA VOZILA PO KATEGORUAMA MOSTOVA. 23. Pokretno optereéenje za nasute noseée konstrukeije i potporne zidove preruspodeljuje se na sledeéi natin:95 2) saabraéajno optereéenje za nasute konstrukcije smatra se povrSinskim optereéenjem u zomnjoj ivict konstrukeije. Veligina poviSinskog optereénja zavisi od visine nasipanja by. ising nusipanja h, je odstojanje od gomje ivice praga do gornje ivice noseée konstrukcij, § tim Sto se nasutim nosecim konstrukeijama smatraju konstrukeije kod kojih je h,>0,50m, Sa izuzetkom nosecih konstrukeija od prefabrikovanih profilisanih dlignih elemenata, ‘eligina povrSinskog optereéenja uzima se iz tabele 3, no ne Jeve}sae |e | ba slow lee] ATi he ., j= Eanes ot Pee fe | te =e | 8, freee fous |} bedi | Salada Ld Heil oT Stika 13. SERUE LOKOMOTIVA TATEGORUA PROGE Na ROTOT SERIETOROWOTIVA Moz SAOBRACAT aD, Fi mao TORT aD ono, oa aE 3 x20 a 4: so ts 66 pms t,t 38 1340, i, Fae oO, atone et: oyaon sox, 78610 mo SMT TE Can a OORT a 3 4 Slika 14,