a 2diredbe ovog zakona i propisa donesenih na snows ovog zakona koje se odnose na tn list, servis, obezbedenje rezervnih delova i drugih proizvoda i obavezno atestiranje romologaciju) ne primenjuju se na robu carinskog potekla, proizvode amaterske ‘mogradnc, upotrebljavane, popravijane i prepravjane proizvode, kao na profzvode koji ‘= pojedinaino uvoze na zahtev i potrebe gradana. 16. Scandrarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osniowu ovog =skona dune su da primenjyju organizacije udruzenog rada: £1 u proizvodnji, preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova odnosno vrsenju -sluga; pri projektovaniu, gradenju, upottebi, odrZavanju, popravkama, prepravksma i estanku rada, odnesno koriséenja objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih edstava tad pri pakovanju, oznagavanju, obeleZavanju, delarisaniy, rekovanju, transportu, prenosu, evozu, skladistenju i Eavanju proizvoda ceuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, onganizacija udruzenog rata moze, w obavijanju Sse delatnosti, odstupiti od pojedinih uslova i zahteva odredenih jugoslovenskim ‘andardima Gia je primena obavezna, odnosno od norm Kvaliteta, u slutajevima i pod “slovima odredenim ovim zakonima anizacija udruzenog rada dulna je da pri obavijanju svoje delatnosti, u toku provesa 2, obezbeduje ispunjavanjc uslova i zhteva odredenih standradima ja je primena “avezna i propisiima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta enja kontrole Kvaliteta proizvods, radova odnosno usluga. izacija udradenog rada dina je da pre stavfjanja proizvoda u promet na slovenskom triiStu proveri da li proizvod odgovara uslovima # zahtevima odredenim ‘ardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i dat wert izusi pod uslovima i na naéin koji su odredeni tim standardima, odnosno, Sina, proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1, ovog dana viii proizvodaé ii acija udruZenog rada, odnosne druge struéna instilucia koja obavija odgovarajucy st u Socijalistitko) Federativnoj Republic! Jugoslavii. za. + sspitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1, ovog tana ne moze _ Sovialisitkoj Federativno} Republici Jugoslaviji zbog nedostatka opreme za © ri drugih uslova za pouzdanost rezultata ispitivania, ispitivanje proizvoda moze + 2a organizacija koja obavija odgovarajuéu delatnost u inostranstvu, © emu © ispitivanju, sa podacima o ispitanim Karakteristikama, metodama -ezultatima ispitivanja, . udruzenog rada koja proizvod stavija u promet na jugoslovenskom tistu dleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, stavi na uvid izvestaj o pcp ie) 72 zvods radi proveravanja u smislu stava 1, ovog lana.8 19. Standardii drugitehni¢ki uslovi, zahtevii postupei odredeni medunarodaim ugovorom koji obavezuje Socijalisticku Federativnu Republik Jugoslaviju primenjuju se u skladu sa ‘odredbama tog ugovora, odnosno propise donesenih za njegavo izvrSavanic. Na proizvode koji se proimode, radove koji se izvode i usluge koje se viSe na osnovu uugovora © dugorotno} poslovno-tehnigkoj saradnji ii proizvodnoj kooperac! inostranstvom, ugovora o ustupanju izgradnje investicionog objekta stranom izvodacu ugovora o ulaganjima stranog lica u orgonizaciju udruzenog rada primenjuju se medunarodnii strani standardi odrecteni tim ugovorom pod uslovom da nisu u suprotnosti sa standardima éija je primena obavezna i propisima donesepim na osnovu ovo zakona, 20. ‘Ako za odredene proizvode, radove, odnoano usluge niou doneseni standard &ija je primena obavezna ili propisi predvideni ovim zakonom, u proizvodnii proizvoda, izvodenju radova i vrSenju usluga mogu se do donosenja tik standards, adnosno propisa primenjivati medunarodni i strani standardi ju je primenu reSenjem odobsio funkcioner koji rukovodi saveznom omganizacijom nadlezaom za poslove standardizacije. Pri sprovodenju medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezuliata ispitivanja ii Grugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u koje je ukljugena savezna orginizacija_nadlezna za poslove standardizacije mogu se u Socijalisti¢koj Federativanj ‘Republici Jugoslaviji primenjivati medunarodni istrani standardi predvideni pravilima th sistema. 21. Savezna organizacija nadledna za poslove standardizacije moze donositi tehnitke preporuke koje sadrée podatke 0 novim tehnologijama i nagiau njihove primene, radi brfeg prenogcaja tchnoloskog znanja i usmeravanja na koriSéenje novih tehnologija w oblastima su intezivnim tehmolokim razvojem, 2. Ouredbe ovog zakons koje se edaose na oxpanizaciie udrufenog rada odnose se ina drage proizvodate, izvodage radova, viSioce usluga i ugesnike u promelu robe i usluge. H, STANDARDI 1, JUGOSLOVENSKI STANDARDI 23. Jagoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, éiji su uslovi i natin primene odredeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona, Propisom o jugosiovenskom standardu moze s¢ odrediti da je primena juyostovenskog standarda obavezna w celini ili delimi&no.9 CObavezna primena jugoslovenskog standarda move se, u smislu stava 2, ovog dana, ropisati radi tipizacijc i uniftkacije deiova i sktopova tehniéki sloZenih proizvoda, tehniéke konstrukcione sigurnosti, bezbednost: pri upotrebi proizvoda, zaktite Govckove sredine, Serbcdenja kvaliteta i zadove: poireba narodne odbrane i becbednosti zemlje, 4. slovenskim standard: cord se marodito: fnamena, svojsh 2. <2rsxte-utike i kvalitet proizvoda i radova, odnosno usluga; zabtevi e pos _anifikacije delova i sklopova tehnigki slozenih proiavoda; tefinigkc sa njima povezani uslovi, zahtevi i postupei za proizvodnju nwo =e srdenje usluga; rises: :metode, ukljucujuéi metode i postupke obezbedenia, kontrole rela, radowa { ustugas =, uo=ri. definiije, simboli, znakovi, oznake, kodovi, Sifre, boje, velitine © e:cste u proizvodnji proizvoda, izvodenju radova i vrsenju usluga, _ 25 Sezunodnjom proizvoda, iavodenjem radova i venjem usluga, kao iu nie. obyadu, prenoSenje i saopStavanje informacija. sdardima mogu se utvedivati i drugi tehnigki etementi koji se ednose amu, pakovanje, nanogenje, odnosno postavijanje oznaka, znakova i exansanje, obradu, doradu i preradu i opremanje proizvoda za prodaju «cre standardi mogu sadréavati napomenc i priloge informativnog karaktera, v «came = 24 blita objainjenja pojedinih odredaba standards. ‘ug cr-osima © jugoslovenskim standardima nije drugatije odtedeno or se ne 22 proizvode za litnu upotrebu pojedinca koji je narutio njihowu izradu ; na umetnitka dela, proizvode domace radinosti, primenjene umetnosti i umetnigkih Srat2, kao ina proizvode za liga upotrebu koji se stavijaju u promet kao unikati, za donokenje jugoslovenskog standarda da mogu podaeti zainteresovane sganizacije udrwenog rada, druge samoupravne organizacije i zajednice, privredne somore, druStvene organizacije i organi uprave, 'edlagaé je duzan da uz predlog za donoSenje jugoslovenslog standarda dostavi savezno} ganizaeiji nadlenoj za poslove standardizacije obrazlozenje i podatke na osnovu kojih se mode occniti osnovanost predloga, a po prihvatanju predloga duzan je da dostavi prednacrt odgovarajuéeg standarda, 26. Raul izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standards, u saveznoj oxganizaciji nadleZnoj 7a poslove standardizacije obrazuju se komisije za standarde, a radi koordinacije struénog, rads ih komisija - koordinacione komisije a odgovarajucu oblast standardizaci Komisi iz stava 1, ovog dlana su struéna sadna tela saverne ongunizacije madleZne xa10 poslove standardizacije, éije Glanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizaciiom nadleznom za poslove standardizacije, na predlog zainteresovanih organizacija, zajednica i organa Komisije za standarde utvrduju nacrte jugoslovenskih standarda, razmatraju niSljenje, primedbe i predloge u vezi s tim naertima i utvrduju predloge jugoslovenskih standards. Koordinacine komisije staraju se 0 struénom uskladivanju planiranja i rada komisije za standarde i uskladivanju rada tih komisija sa radom radnih tela struénih medunarodnih ‘organizacija za standardizaciju i daju misljenje w vezi s uskladivanjem jugostovenskih standarda s medunarodnim standardima, Komisije iz stava 1. ovog @lana mogu funkeioneru koji rukovodi saveznom orgenizacijom nadleZnom za poslove standardizacije davati struéna milljenja i predloge radi ‘unapredivanja standardizacie, ukljucujud i predioge tehnickih preporuka predvidenih ovim zakonom. Za élanove komisij iz stavel. ovog élana mogu se imenovat stakmuti steuénjaci za odgovarajuca podrutja, odnosno grane proizvodnje i usluznih delatnosti 21. Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na natin kojisvim zainteresovanim subjektima omoguéava da 0 njemu daju svoje misljenje, primedbe i predloge. Rok za razmatranje naerta jugoslovenskog standarda i za davanje misljenja, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavljivanja infirmacije o davanju nacrla jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreden du2i rok. 28. Propisi o jugoslovenskim standardima objavljuju se u "Sluzbenom listu SERJ", a jugoslovenski standardi u poscbnom izdanju savezne organizacije nadledne 2a poslove standandizacije. Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavijuju se kao dodatitk uz posebno indanje jugoslovenskih standarda. Com posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovodi savemom organizacijom nadleznom 7a poslove standardizacije, w sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za poslove finansija, 29. ‘Metodoloskim uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom zaposlove standardizacije ureduju se: natin rada radnih tela savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije, postupe i struéna pravila procesa standardizacije, kao i nagin oznagavanja jugoslovenskih standarde i njihove usaglaSenosti_s medunarodnim standardima, 2, INTERNI I GRANSKI STANDARDI 30. Organizacije udruzenog rada i zajednice organizacija udrutenog rada mogu donositi interne i granske standarde:u 52 reosiutle, radove i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi dja je soma: ‘havezna, odnosno propisi predvideni ovim zakonom; 2 23 s.zzente koji nisu utvrdeni jugoslovenskim standardom éija je primena obavezna. ctx, Mnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi stroZi od zahteva koji x urerdent jugoslovenskim standardom djaje primena obavezna ili propisom donescnim = ssoowu ovog zakona, da bi se postigao vidi nivo kvaliteta proizvoda od propisanog, Rac: upizacij, internim, odnosno granskim standardom mote se utvrditi ui izbor delova se.:pova proizveda utvrdenih jugostovenskim stancardom éija je primena obavezna, ili sr-oom donesenim na osnovi ovog zakona. ‘zvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti oznaéeni “sakom odgovarajuéeg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji su utvrdeni standardom. emi i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati radi stvaranja prepreka u ssymetu robe i usluge, i. Oryaznizacije udruzenog tada udruzene u zajednice na osnovu saveznog zakona radi Sezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odredenih delatnosti kao woloSki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju, utvrduju svoje programe rspisima iz stava 1. ovog Gana mote se odrediti i natin deklarisanja, oznatavanja, -cnosno obelezavanja proizvoda i radova, odnosno usluga, postupak sa proizvodima ji ‘¢ zok upotrebe istekao kao i uslovi i zahtevi u pogledu namene, trajnosti, funkeionalnosti Sezhednosti pri upotrebi proizvoda, x Ako za odredene proizvode i radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi dja je rimena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizvodaékoj specifikaciji Sogu se odrediti: proizvodi za koje je donofenje protavodaéke specifikacije obavezno; 2+ elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadrBavati; + natin vodenja evidencije o donesenim proizvodaékim specifikacijama u organizaciji _druzenog rada Prolzvodaéka specifikacija iz stav 1. ovog élana je sastavni deo proizvodne dokumentacije sanizacije udruienog rada, koja je duzna da tu specifikaciju donese pre povetka ssoizvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre potetka izvodenja Fadova ili vréenja usluga prema takvoj specifikacii Na zahtev nadleinog organs inspekcije, organizacija udrukenog rada duzna je da tom sganu stavi na uvid proizvodatku specifikaciju iz stav 1, ovog Clana. Iv. ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA 1 NORMI KVALITETA %. D:ganizacija udruzenog rada mode, u proizvodnji proizvoda za izvoz, kao i pri izvodenju ssdova j vrSenju usluga za stranog naruéioca, odstupiti od jugoslovenskih standarda tija ‘© primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim :peem, odnosno narugiocem. S-zanizacija udrufenog rada moze w proizyodnji proizvoda, osim u proiavodnji semena sadnog material poljoprivrednog i Sumskng bilja, pri izvodenju radova i viSenju usluga ‘cstupiti od jugoslovenskih standarda dja je primena obavezna i propisanih normi {tcta proizvoda i usluga po prethodno pribavijenom odobrenju savezne organizacije sacleine za poslove standardizacije, zbog supstitucije deficitarnih sirovina i materijala, sesiene nove tehnologie ili Kori8éenja sekundarnih sirovina,4 37. Odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta u smislu dana 36. stav 2. ovog zakona daje so na obrazlozeni zahtev proizvodata, izvodaéa radova, odnosno vrSioca usluga, za odredenu koliginu proizvoda, za odredeni period proizvodnije ili 22 izvodenje odredenih radova. Ako su u pitanju proizvodi ili radovi na objektima, postrojenjima, uredajima, opremi homologaciji proizvada Atest 0 saobramostii izvestaj o isptivanju proizvoda, odnosno saopstenje o homologaciji proizvods izdaje organizacije i zajednica koja, u skladu s odredbama avog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, viSi atestiranje, odnosno obavezno atestiranje ‘homologaciju) proizvoda, na obrascu &ji oblik i sadr2aj utvrduje savezna organizacija aadleZna za poslove standardizacije. 2 Proiwodi koji podlezu obaveznom atestiranju (homologacijt) moreju se cenaditi sropisanim atestnim znakom, odnosno homologacionom oznakom, Proizvodi koji ne podlez obaveznom atestiranju (homologaciji), za koje je izdat atest braznosti u skladu s pravilima sistema atestiranja, oznadavaju se znakom saobraznosti ssi je uturden tim pravilima, pod uslovima i na nagin koji su odredeni tim pravilima B. Xcestiranje proizvoda vsli se na zahtev onganizacije udruzenog rada koja proizvodi ili anizacije udnezenog rada koja proiavod stavlja w promet. sgnizacija udewzenog rada duina je da pribavi atest 0 saobraznosti za proizvad koji a-clefe obaveznom atestiranju (homologacii). <= sskove atestiranja proizvoda snosi podnosilae zahteva za atestiranja proizvods. 4. Atestiranje proizvoda vi8i se na jedan od stedecih nadia:16 1) ispitivanjem tipa; 2) ispitivanjem tipa, uz naknadnu provera kontrolnim ispitivanjem uzoraka uzetih sa wiita; 3) ispitivanje tipa, uz naknadmu proveru kontrolnim ispitivanjem woraka uzetih iz organizacije udruzenog rada - podnosioea zahteva za atestiranjem; 4) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem uzoraka uzetih sa trita i iz organizacije udruzenog rada - podnosioca zahtova za atestiranjem; 5) _ispitivanjem tipa, uz ocenu i pribvatanje sistema kontrole kvaliteta u organizaciji udnuzenog rada, uz naknadnu proveru kontrole kvaliteta u organizaciji udrezenog rada i ispitivanjem uzoraka uzetih sa tr2ista iz organizacije udrukenog rada - podnosioca zahteva za atestiranje proizvoda; 6) acenjivanjem konteole kvaliteta w organizaciji udrtenog rada i njenim prihuatanjem; 7). ispitivanjem proizvoda po serijama, grupama, Saréama ili na drugi odgovarajuGi natin; 8) ispitivanjem svih (100%) proizvoda. 45. Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se veliti nikakve izmene u pogledu materijala, konstrukcije ii cruge izmene koje mogu uticati na promenu svojstave, kkarakteristika ili kvaliteta proizvoda. Za proizvod na kome su izwrfene izmene u smislu stay 1, ovog dlana nakon iadavanja atesta o seobraznosti ne moze se koristiti taj atest o saobraznosti, niti se proizvod moze canatavati atestnim znakom, homologacionom oznekom ili drugim znakom saobraznosti. 46. Ako atestiranje proizvoda vr8i savezna organizacija nadieZna za poslove standardizacije, ispitivanja koja se vrSe u obviru postupka atestiranja mogu se obavljati kod proizvodata. Nadzor nad ispitivanjem proizvoda kod proizvodata visi olaiéeni strudni radnikilistrugna komisija savezne organizacije nadle#ne za postove standardizacije. 47, Savezna onganizacija nadicina za poslove standardizacije mote ovlastiti za atestiranje ii za ispitivanje proizvoda i obavijanje strugnih i tehnickih poslova neposredno povezanih sa tim ispitivanjem organizaciiu udruenog rada ili drugu stratnu instituciju koja obavija ‘odgovarajucu delatnost u Socijalistitkoj Federativno} Republici Jugoslavjiikojaispunjava propisane uslove za pouzdanost rezultata ispitivanja i prizmavanje rezultata ispitivanja. Refenje kojim se organizacija udruzenog rada ili druga struéna institucija ovlaséuje u smislu stava 1, ovog Gana donosi funkeioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadletnom za poslove standardizacije. 48. Propisom o uslovima koje mora ispunjavati ovlaiGena organizacija odreduju se uslovi i zahtevi za pouzdanost i priznavanje rezultata ispitivanja, a naroéit 1) uslovi i zahtevi u pogledu organizacije rada i obezbedenja kvalifeta usluga, struéniheg ‘easrova, opreme za ispitivanje i merenje i njeno odréavanje u ispravnom stanju; postupei za davanje ovlaSéenja i viSenje nadzora, kao i postupei i metode koji se ‘emenjuju pri proveravanju pouzdanosti rezultata ispitivanja; zahtevi u pogledu objektivnostiispitivanja. 49. Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije vrli nadzor nad ovla’éenim organizacijama u pogledu trejnog ispunjavanja propisanih uslova i obavijanja posiova za ‘aoje su te organizacije ovlaSéene i daje im uputstva za obavljanje tih poslova. Ovlaiéena organizacija duiina je da obezbedi trajnost podateka 0 atestiranim, odnosno sspitivanim proizvodima. 50. Ovlaiéena. organizacija duina je da saveznoj organizaciji nadicénoj za postove standardizacije omoguéi nesmetano vrenje nadzora iz Gana 49. ovog zakona. Ako saveana organizacija nadleZna za posiove standardizacije u viSenju nadzora iz lana 49. ovog zakona utvrdi da ovladéena onganizacija ne ispunjava neki od propisanih uslova za obavljanje poslova za koje je oviaséena, resenjem éc ulvrditi nedostatke i odrediti rok tu kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. ‘Ako ovlatéena organizacija u odredenom roku ne postupi po reSenju iz stava 2, ovog alana ili ako savezna organizacija nadieZna za poslove standardizacije u visenju nadzora iz élana 49, ovog zakona utvrdi da ovlaiéena organizacija ne obavija poslove 2a koje je ovlaiéena u skladv s odredbama ovog zakona i propisa doresenih na osnov ovog zakona i ‘uputstvima savezne organizacije nadicéne za poslove standardizacije, oduzeée rebenjem toj organizaciji dato ovlaSéenje, 51. Organizacija udruzenog rada koja proizvodi, odnosno koja stavlja u promet atestirane proizvode duna je da saveznoj organizaciji nadle2noj za postove standardizacije, odiosno ‘ovla8éenoj organizaciji omogusi nesmetenu kontrolu szobraznosti proizvoda koji podleze ‘obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propisana. Ako se kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, ‘odnosno uzorku, savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije, odnosno ovlagéena organizacija re’enjem utvrduje u demu i u Kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranim tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti ‘Ako organizacija udrufenog rada iz stava 1. ovog lana ne postupi po reSenju iz stava 2, ‘ovog lana, savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije, odnosno ovlaséena organizacija refenjem ée poniktiti atest o saobraznosti tog proizvoda, Kontrola saobraznosti proizvoda kojine podleze obaveznom atestiranju (homologaciji) vrSi se pod uslovima i na nagin koji su odredeni pravilima odgovarajuceg sistema atestiranja, 52. Spisak ovlaséenih organinzacija i organizacija kojima je oduzeto ovlaienje objavijuje se 1u "Sluzbenom glasniku SRI", do 2018 Resenja iz Gana 47, Gana 50. stav 3, i dana 51. stav 3. ovog zakona objavijuju se w informativnim glasilima savezne organizacije nadleéne za poslove standardizacije. 53. Zabranjeno je Kori8tenje atesta o saobraznosti i oznatavanje proizvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovag zakona 2, PRIZNAVANJE ISPRAVA O SAOBRAZNOSTL I KVALITETU PROIZVODA I USLUGA IZDATIH U INOSTRANSTVU 54. Atest o saobraznosti, iveitaj o ispitivanju proizvoda, saopStenje 0 homologaciji i druge odgovarajuéc isprave 0 saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalisticko} Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledetim sluéajevima i pod sledegim uslovima: 1) ako je medunarodnim ugovorom koji cbavezuje Socijalistigku Federativaa Republiku Jugoslaviju predvidena obaveza zemalja ugovornica da medusobno priznaju te isprave izdate u bilo kojoj od zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora; 2) ako su ove isprave iadate u okviru medunarodnih sistema atestiranja, prizmavanja rezultata ispitivanja ii drugih medunarodnih sistema obezbedenia kvaliteta u skladu s pravilima tih medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije élanica tih sistema; 3), Ako je izveitajo ispitivanju proizvoda, u smistu odredaba @lan 18. stav 3. avog zakona, izdala strana organizacija koja obavlja odgovarajucu delinost u inostranstvu, koja ispunjava uslove za priznavanje reaultata isptivanja w prometa robe i usluga. 3. TEHNICKI NADZOR 55. Tehnigki nadzor nad postrojenjima, uredajima, opremom i drugim sredstvima za rad u objektima i prostorima ugrozenim cksplozivnim i zapaljivim smeama gasova, pare i praSine ifistctnim zraéenjima i dragim slignim opasnostima, kao i ugradenim instalacijarna 7a ta postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva rada (u daljem tekstu: specifiéna oprema) obuhvata: 1) odobravanje tchnigke dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifiéna oprema i materijal, delovi i sklopovi za njenu izradu, odnosno na osnovu koje se izvode ugradenc instalacije; 2) odobravanje irade specifiéne opreme na osnovn ispitivanja tipa; 3) nadzor nad proizvodnjom specifigar opreme i materijala, délova i sklopova za njent: intadu; 4) nadzor nad ispitivanjem specifiéne opreme i materijala, delova i sklopova za tu opremu;5) nadzor nad izvodenjom radova na postavijanju instalacija i ugradnjom, odnosno ‘montazom specifidne opreme na mestu kori8éenja; 6) pregled postojede specifiéne opreme u upotrebi kod korisnika; 7) nadzor nad odrZavanjem specifigne opreme u upotrebi;, 8) nadzor nad izvodenjem popravki, prepravki i nad obnavljanjem specifigne opreme. 56. Specifigna oprema w upotrebi kod korisnika podle#s osnovnom, redownom, Kontrolnom i vanrednom pregledu, Osnovni pregled se vrSi ako tip specifiéne opreme nije bio atestiran, odnosno ispitan i odobren za upotrebuy ako nije vi8en tehnigki nadzor; ako se menja namena ii se prosiruju kapaciteti ugroZenih objekata ili prostora ili ako se vie veée popravke i prilagodavanja specifigne opreme kojima se menjaju konstrukcine osobine, svojstva i karakteristike te opreme. Redovnim pregledom se utvrduje da li stanje specifine opreme odgovara uslovima i zahtevima odredenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledista tehnitke i konstrukcione sigurnosti i obezbedenja kvaliteta Koatrolnim pregledom se proverava pravilno odrZavanje specifiéne opreme u ispravnom stanjui za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima njenog koriSenia. Vanredni pregled se viSi: posle pretrpljene havarije; na zahtev nadieznog organa ingpekeije; poste vecih popravki i prepravki za koje se ne zahteva osnovni pregled i na zahtev korisnika specifiéne opreme, 57. Tehnitki nadzor obavija savezna organizacija nadleina 2a poslove standardizacije ili struéna institueija koju ona ovlast, Na ovlaééivanje, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaséene strune institucije Shocino se primenjuju odredbe ai. 47. do $0, i Zlana 52. ovog zakona. Trokkovi rada struGnjaka koji vrSi tehnidi nadzor padaju na teret saveene organizacije cailedne za poslove stndardizacije, kovi ix stava 3, ovog élana 7 denim ugovorom. naknaduju se ovlaéenoj strudnoj instituciji u iznosima U viienju tehnigkog nadzora savezna organizacija nadleéna za poslove standardizacije, ‘dnosno ovlaééena struéna institucija ima pravo i dwinost: 1) da zahteva izmene u tehnitkoj dokumentacji radi usaglaSavanja te dokumentacije sa ropisima donesenim na osnovu ovog zakona sa glediéta tehnitke i konstrukcione sigumosti i obezbedenja kvaliteta; 2) da zabteva dopunt nepotpune tehnitke dokumentacije; da vi8i nadzor iz. Elana 55. ovog zakona i preglede iz élana 56. ovog zakona; +) da proiwodata, izvodata radova, vrsioea usluga i korisnika specifiéne opreme _avrorava na nedostatke koje zapazi pri vréenju tehnitkog nadzora i izdaje strutna20 uputstva za otllanjanje tih nedostataka, polazedi od zahteva tehnitke i konstrukcione sigurnosti obezhedenja kvaliteta; 5) da prema konkretnim uslovima koriééenja specifitne opreme u odredenom objektu, odnosno prostoru izdaje struéna uputstva za reéim upotrebe, natin odrZavanja i vréenja tehnicke kontrole te opreme; 6) da saraduje s nadlednim organima tehnitkih i drugih inspekejja-u vezi sa tehnigkog nadzora, 59. Proizvodaé specifigne opreme, izvodat radova, vrilac usluga, organizacija. koja. vei ispitivanje, wvoznik ili investitor duzni su da podnesu prijava 0 proizvodnji specilitne opreme, izvodenju radova, odnosno prozanju usluga u vezi sa specifinom opremom, ispitivani specifiéne opreme, odnosno o uvo7u specifitne opreme za koju je propisom donesenim na osnovu evog zakona propisan tehnigki nadzor: Podnosilac prijave iz stava 1, ovog lana, a korisnik speciligne opreme ako se tehnitki nadzor vrSi po zahtevu nadleknog organa inspekcije, duzan je da ovlaiéenom radniku savezne organizacije nadlezne za posiove standardizacije, odnosno ovlaséene strutne institucije omoguzi nesmetano viSenje tehnigkog nadzora 60. Propisima o tehniékom nadzoru odteduje se narocito: specificna oprema nad kojom se wri tehnigki nadzor, postupak i natin vréenja tehnickog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehnigkog nadzora; obim tehniékog nadzora, zavisno od viste specifiéne opreme i uslova pod Kojima sc ona koristi; rokovi u Kojima se vrSe pojedini postovi tehnitkog nadzora; sadinjavanje i dostavljanje zapisnika o iavréenom tehni¢korn nadzorw i podaei koje zapisnik mora sadréavati Propisima iz stava 1. ovog élana mote se odrediti i nadin vodenja evidencije { obsvijanje strani i tehnitkih poslova u vezi s vrienjem tehnigkog nadzora 4. UPOREDNA ISPITIVANJA 61. Uporedna ispitivana proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi ocenjivanja kvaliteta + saopétavanja javmosti rezultata ispitivanja ili rada javnog nagradivanja proizvodaca, odnosno proiavoda koji je na oxnavu takvog ispitivanja ocenjen kao najkvalitetnfi, v8i se na inicijativa organizacija udrvzenog vada, druStvenih organizacija, organizacija potrosaéa ili dugih samoupravnih organizacija i zajednica, pod uslovima i na natin koji su jugoslovenskim standardima di propisima donesenim na osnovu ovog zakona odredeni za: ‘gpitivanye odgovarajuzih proizvoda, Uporedna ispitivanja poljoprivednih i prehrambenih proizvoda, kao i industrijskih proizvoda opite upotrebe visi se pod uslovima i na nacin koji su 2a ispitivanje tih proizvoda adredeni jugosiovenskim standardima, propisima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima 0 zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.§, TEHNICKO UPUTSTVO, UPUTSTVO ZA UPOTREBU, SERVIS I REZERVNI DELOVI 2. Tehnicki sloZeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehnitkim uputstvom, a proizvodi Gija “Mredena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost za korisnika, druge lica li Covekovu sredinu moraju biti snadbeveni uputstvom za upotrebu, Upntstvom iz stava 1. ovog dana moraju biti snabdeven’ i drugi proizvodi za koje je to adredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona, Zavisno od viste i mamene proizvoda, tehnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotscbu sadrZi: tehnitke i druge podatke znatajne za ispravno montiranje, prikljuéivanje, pustanje rad, upotrebu i odrZavanje proiavoda; uputstva za otklanjanje smetnji i kvarova; ertede Seme; upozorenja na opasnosti pri upotrebi proizvoda i nugin otklaajanja tih opaenoets ‘upozorenja na opasna svojstva proizvoda (zapaljivost, eksplozivnost, korozivnost, otrovni sastojci i dr.) iuputstva za bezbednu upotrebu i Guvanje proizvoda, uputstva 2a odrZavanje proizwoda i podatke znagajne za nabavku rezervnih delova. Tehniéko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sastavjeno tako da je lako ranumiljivo Korisniku. Propisom donesenim na osnovu avog zakona moze se, za odredtene proizvode, odrediti “Iii sadréaj tehnitkog uputstva, odnosno uputstva za upotrebu. 63. Za tchnitki slozene proizvode, proizvodae, uwoznik, odnosno zastupnik strane firme, pri prudaji robe sa Konsignacionog skladista, cu%an je da utvrdi i w tehnigkom uputsive ili ‘JeKlaraciji navede rok obezbedenog servisiranja i snabdevanja trZista rezcrynim delovima, zriborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moze koristiti prema svojoj Ako propisom donescnim na osnove ovog zakona nije druktije odredeno, rok iz stava 1 ovog Elana ne mode da bude kraéi od tri godine za aparate za domaéinstvo, odinosno pet gadina 2a dnige tehnigki slogene penizvode. \ko proizvodaé, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni servis u Socijalistigkoj Federativno} Republici Jugostavi, duzZan je da tehnitki slo¥ene proizvode snabde i spiskom organizacija udruzenog rada koje je ovlastio za vréenje tih ustuga u Socijalistitkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: oviaséeni scrviseri) Proimvodaé, uvoznik odnosno zastupnik stranc firme duzan je da svoje servisere, odnosno MlaiGene servisere i tte redovno snabdeva potrebnom vrstom i koligiaom rezervnih Java, pribora i druigih proizvoda bez kojih se tehniki sloZeni proizvod ne moze koristiti prema svojoj nameni, Propisom donesenim na osnov ovog zakona mogn se za odredene poizvode odrediti ‘kovi obezbedenog servisiranja i snabdevanja rezervnim delovima, priborom i drugim ievodima bez kojih sc oni ne mogu koristti prema svojoj nameni, rokovi u kojima se vis, odnosno ovlaSéeni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda 2a usluge avanja, ednosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge moraju ievrit22. 6, GARANTNI LIST 64, Prozvodi odredeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju biti snabdeveni garantaim listom, koji mora da sadréava sledeée elemente i podatke: 1) firma, odnosno naziv i sediste davaoca garancijc; 2) podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod; 3). izjava o garanejji i ustovima garancije; 4) trajanje garantnog roka; 5) firmu, odnosno naziv i sediste organizacije udruZenog rada koja je proizvod prodala za malo, datum prodaje, peéat i potpis ovlaséenog radnika, a ako su u pitanju postrojenja, ‘ucedaji, oprema i druga srcdsiva rada - firmu odnosno naziv i sediste isporudioca, datum puStanja u pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis ovlasenog radnika. Propisom iz stava 1. ovog élana odreduju se proizvodi za koje proizvodaé, uvoznik, ‘odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za ispravno funkeionisanje proizvda, obezbediti servis 7 odrtavanje i popravke i sabdevanje rezervnim delovima u garantnom roku, najmanje trajanje garantiog roka i rok u kome je davalac gerancije duzZan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke proizvoda, ili da neispravan proizvod zameni istim takvim novim i ispravnim proizvador, ‘TroSkovi materijala, rezervnih detova, rade, prenosa i prevoza proizvoda koji nastaju pri otklanjanju kvarova, odnostio zasmeni proizvoda novim proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoes garancije. 7, DEKLARISANJE, OZNACAVANJE, OBELEZAVANJE, I PAKOVANJE PROIZVODA 65. Pod deklarisanjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se navodenje podataka kojima se identifikuju proizvodi, njihova usaglakenost sa standardima i propisima, karaktcristike i proizvoda’, odnosno organizacija udnuzenog rada koji proizvod stavja u promet na traigty, ito: na ambalazu, nx originalnom pakovanju, ni proizvodu, na nalepnici iina privesnici na proizvodu ili wz proizvod. Pod. oznafavanjem, odnosno obelezavanjem proizoda, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se nanoenje na proizvode, ambala’u, pakovanje, nalepnice, privesnice ili anofenje na drugi odgovarajuci natin znakova saobraznost ili drugih znakova i oznaka odredenih ovim zekonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odredenih tehnigkih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obcleZja isimbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbola zi nagin rukovanja posiljkama pri transportu, prenosu ili prevozu i rukovanja proizvodima pri skladistenju i uvanju, kao i snabdevanje proizvoda tablicama sa saopstenjima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na ‘opasnost i postupku u slugaju nezgode, ‘B 6. Propisom o deklarisanju, cznatavanju, odnosno obelezavanju proizvoda iti drugim srapisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se, za odredene proizvode radove ili luge, odrediti nagin deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno natin oznaéavanja ili stelezavanja, kao i tebnitki uslovi i zahtevi u pogledu nanoenja tih oznaka ili obeleZja 23 proizvode, ambalazu, pakovanje i dr. i nagin njihovog nano8enja. 67. Propisom o pakovanju proizvoda ili drugiom propisom donesenim na osnovu ovog zakona reduja se proizvodi koji moraju biti na odreden natin upakovani, uslovi i zahtevi w sogledu natina pakovanja koliéina proizvoda u pojedinatnom ili zbimom pakovanju, terijala za pakovanje i njihovih karaktristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za ici sredstava za pakovanje, ambalazu i za originalna pakovanja. oizvodi u originalnom pakovanju, u smistu ovog zakona, jest proizvodi koji su pre cavijanja u promet na tr7i8tu upakovani na nadin koji osigurava da se sadrZaj pakovanja se moze izmeniti, utrofiti, odnosno upotrebiti bez otvaranja ili oftecivanja pakovanja, a + cllfu da se tako upakovan proizvod ponudi neposrednom potrosatu, odnosno korisniku. VI. STANDARDIZACIJA U ORUZANIM SNAGAMA SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE ZASTITE I ZA POTREBE ORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA Zs specifigne potrebe oruzanih snaga Socijalistitke Federativne Republike Jugoslavi ~esebnim propisima ureduju sc: delatnost standardizacije i postupak pri donoSenju i objaviivanju standarda narodne inc i drugih akata standardizacije u oruZanim snagama za sredstva naoruZanja i vojne seme, kao Iza material, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskjigivo potrebe onwanih snagay testiranje proizvoda koji sluze iskljutivo za potrebe oruéanih snaga; sr¥enje tehnitkog nadzora u pogledu specifiéne opreme u ugroZenim objektima i svsiarina za proizvodnju sredstava naorwéanja i vojne opreme i drugim objektima i oe s+ srima iskljutivo za potrebe oruZanih snaga. ser tdi narodne odbrane obavezno se primenjuju, -ecifiéne potrebe civilne zaitite i sistema osmatranja i obavestavanja posebnim serosa ureduju sez dardi, tehnigki normativi i norme kvaliteta za materijal, objekte, postrojenja, Ss2. 5 opremu i druga sredstva civilne zastite i sredstva osmatranja i obaveStavan;a;24 Bn 2) atestiranje proizvoda za potrebe civilne zaitte i sredstva osmatranja i obavestavanja. 70. Za specifiéne potrebe organa i su2bi unutrasnjih posiova, posebnim propisima ureduju se standardi, tehnicki normativi,norme kvaliteta i atestiranje materijala, objekata, postrojenja, uredaja, opreme, aparaia i drugih sredstava iskljudivo za potrebe organa i sluZbi unutrainjih poslove VII. MEDUNARODNA SARADNJA I INFORMISANJE U OBLASTI STANDARDIZACIJE Ths Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje s medunarodnim ‘organizacijama u oblasti standardizacije i u svorn delokrugu viSi poslove koji se odnose na pripremanje, zakljudivanje i zvrSavanje medunarodnih ugovora. Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije saraduje _medunarodnim strufnim organizacijama za standardizaciju i ucestvuje u radu organa i radnih tela th organizacija dija je Elanica, ukljuéuje se u medunarodne sisteme atestiranja, prizmavanja reaultata ispitivanja i obezdedenja kvaliteta i sprovodi ih u skiadu s odredbama ovog zakona, pri emu saraduje sa zainteresovanim organizacijama udruzenog rada, Zajednica organizaciia udruzenog rada, privredaim komorama, struénim drustvenim organnizacijama { organima uprave, 2 Savczna organiacija nadleZnaza poslove standatdizacije abezbeduje informisanje v oblasti standardizacie: 1) uéeSem u medunarodnom sistemu informisanja 0 standardizaciji (ISONET). 2) informativnim glasilima i kataloskim i drugim publikacijama koje izdaje; 3). izdavanjem tehnitkih preporuka; 4) prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisaika informacia; 5) dostavljanjem radnih i drugih materijala u okviru postupka programiranja standardizacije, planiranja, izrade i donodenja jugoslovenskih standards i propisa predvidenih ovim zakonom, medunarodnih standarda i pravila standarda medunarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja i obezbedenja kvalitcta, kao i radni { drugih materijala uw okviru drugih oblike medunarodne struéne saradnje u blasti standardizacije. Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog lana osim korisnika Kojima savezna organizaciia nadlefna za poslove standardizacije takve informacie { materijale dostavlja po sluzbenoj duznosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnigkih preporuka, plagaju za te informacje i materijale odredenu naknadu.5 Visinu naknade iz stava 2. ovog élana odreduje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadieZnim za poslove finansija. VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE 73. Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz &. 68. i 70. ovog zakona, vr8e nadlezni organi inspekeije t republikama, odnosno autonomnim pokrajinama i Savezni tZiéni inspektorat saglasno saveznom zakonu, Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona kojima se ureduju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe Jugoslovenske narodne armijje, odnasno narodne ocbrane visi Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnm odbranu vr&i nadzor i nad primenjivanjem propisa iz Elana 68. ovog zakona i tehnigki nadzor iz Clana 68, stav 1. tatka 3. ovog zakona, Inspekeijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz élana 70. ovog zakona vs8i savezni organ uprave nadlezan za unutrainje poslove. 7”. Ako pri veéenju nadzora nadleéni organ inspekeije utvrdi da nisu primenjeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredi¢e reSenjem organizaciji udruzenog rada koja nije primenila te propise da u odredenom roku obavijanje svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima, Ako pri vigenju inspekeijskog nadzora nadleZni organ utvrdi da proizvodi, radowi ili usluge rne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usled toga postoji opasnost po Zivot i zdravije judi i govekovu sredinu ili moguénost nastanka znatne materijalne Stete, doneée rcfenjc kojim 6¢ zabraniti proizvodnju takeih proizvoda, odnosno dalje izvodenje radova ili venje usluga, 15. Ako pri videnju inspekeijskog nadzora nadleZni organ utvedi: da proizvodi koji su stavijeni 1 promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnov ovog zakons, odnosno internim standardima, granskim standardima ili proizvodackoj specifikaciji po kojoj su proizvedeni; da nisu na propisani natin upakovani, deklarisani, oznageni, odnosno obelezeni; da nisu snabdeveni propisanim ispravama; da za njih, suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbedeni servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehnicki slozeni proizvodi ne mogu korisiti prema svojoj nameni da nisu snabdeveni tehniékim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, jli da su snabdeveni netaénim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnowu ovog zakona, donese resenje kojim ¢e zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne otklone.ML SPRAVE O OVLASCENJU ZA VRSENJE NADZORA 2 savezne organizacije nadleZne 2a poslove standardizacije, Slanovima struéne ssverne organizacije nadlezne za poslove standardizacije i radnicima ovladzene sxuacije koji vrde nadzor iz &l. 46, 49, 51, 55. i 56, ovog zakona; izdaje se sluzbena -macija za vréenje tog nadzora, ae Siuubenu legitimaciju ig tava 1. ovog Elana izdaje savezna organizacija nadleZna 2a postove standardizacije. Propisom o stuzbenoj legitimaciii iz stava 1. odreduju se sadréina, obrazac, izdavanje i koriléenje te legitimacije i vodenje evidencije 0 njoj. X. KAZNENE ODREDBE 7. Novéanom kaznom od 500,000 do 4,000,000 dinara kazniée se za privredni prestup organizaeija udruzenog rada ili drugo prayno pravno lice: 1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu ovog zakona u proizvodnji preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova, odaosno viSenju usluga; pri projektovanju, gradenju, upotrebi, odrzavanju, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno kori8éenja objekata, postrojenja, ‘uredaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovanju, oznafavanju, obelezavanju, dcklarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, prevozu, skladiStenju i Guvanju. proizvoda (@lant6. stavi.); 2) ako pri obavijanju svoje delatnosti, u toku proces rada, ne obezbedi ispunjavanje uslova i zahteva odredenih standardima dia je primena obavezna i propisima donescnim rma osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvabiteta 1 viserja kontrole kvaliteta ptoizvoda, radova i usluga (Glan 17); 3) ako pre stavijanja proizvoda w promet na jugoslovenskom trai8tu ne proveri da li proizvod odgovara wslovima i zahtevima odtedenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako tu proveru ne izvrdi pod uslovima i na nadia koji su odredeni tim standardima, odnosno propisima (an 18. stav 1}; 4) ako za proizvode i radove, odnosno usluge za koje je to odredeno propisom 0 obaveznoj proizvodaékoj specifikaciji ne donese takvu specitikaciju (lan 35. st. 1. i 2}; 5) ako ne pribavi atest o saobraznosti 2a proizvod koji podleze obaveznom atestiranju (homotogaciji) - (lan 43. stav 2); 6), ako koristi atest 0 saobraznosti i venatava proizvode znacima saobraznosti suprotno odredbma ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan $3); 7) ako ne podnese prijavu o proizvodnji specifiéne opreme, izvodenju radova, ddinosno pruZanju usluga u vezi sa specifignom opremom, ispitivanju ili uvozu specifigne opremea koju je propisom donesenim ne osnovu ovog zakona propisan tebnitki nadzor (alan 59, av 1); ako tchniéki slozen proizvod ne snabde tehnickim uputsivom, ili ako peoizvod dija sdzedena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili éovekovu sredinu ne saabde uputstvom za upotrebu (Gan 62. stay 1); ako za tebnidki slozene proizvode ne utvrdi i u tehnigkom uputstvu ili deklaraciji ne sede rok obezbedenog servisiranja ili rok snabdevanja trZita ili ako svoje servise, >siadGene servisere i tr2i8te ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koliginom rezervnih 2lova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tchnitki sloZeni proizvod ne moze koristiti >eema svojoj nasneni (élan 63. st. 1. 14); 29) ako za proizvode za koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu avog zakona ne izda garantni list, ii ako u garantnom roku ne obeabedi za te proizvode servis snabvdevanje rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne xkloni kvarove i nedostatke proiavoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim ovim i ispravnim proizvodom (tan 64). Za radnju iz stava 1, ovog Sana kaznige se za privredni prestup novéanom kaznom od 50.000 do 1,000,000 dinara i odgovorno live uw organnizaciji udruzenog rada ili drugom ‘pravnom fica, 78. Novéanom kaznom od 250,000 do 1,500,000 dinara kazniée se za prekriaj organizacija -ddruzenog rada ili drugo pravno lice: 21 ako nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi ne vvid izvestaje o sspitivanju praizvoda radi proveravanja da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima sdredenim standardima éija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 18. stav 4); 2) ako saveznoj organizaciji nadleénoj za poslove standardizacije ne dostavi podatke © Sojim prograrmima standardizacije i njihovom faveéavanju (an 32); ako nadlcznom organu inspekeije, na njegev zahtev, ne stavi na uvid obaveznu proizvodadia specifikaciju (Elan 35. stav 3); +) ako odstupi od jugoslovenskog standarda éija je primena obavezna ili od prpisanih orm kvaliteta bez prethodno pribavijenog odobrenja savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije (San 36. stav 2); £) ako a proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta ne ->znati broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstuplieno od tog standarda, odnosno sori kvaliteta lan 37. stav 4); 5) ako saveznoj organizaciji nadle2noj za poslove standardizacije ne omoguéi nesmetano srSenje nadzora iz Glana 49, ovog zakona (lan 50, stav 1); 7) ako saveznoj organizaciji nadleinoj za postove standardizacije, odnosno ovlaiéenoj oganizaciji_ ne omoguéi nesmetanu kontrol saobraznasti proizvoda Koji, podleZe ‘obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propisana (Han 51. stav 1); 8) ako ovlaiéenom radniku savezne organizacije nadle%ne za poslove standardizacije, -sxinosno ovlaséenom radniku struéne institucije ne omoguei nesmetano vr8enje tehnitkog28 nadzora (Elan 59. stav 2), Za radnju iz stava 1. ovog Elana kaznie se za prekrfaj novtanom kaznom od $.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u organizacii udruienog rada ili drugom pravnom licu, 79. Za radnju i lana 77. ovog zakona kaznie se za prekr¥aj pojedinac koji samostalno obavija delatnost lignim radom sredstvima w svojini gradana, novéanom kaznom od 50.000 do 100,000 dinara. Za radnju iz Gana 78. ovog zakona kazniée se za prekriaj pojedinac koji samostalno obavija delatnost liénim radom sredstvima u svojini gradana, novEanom kaznom do 45.000 dinara. XI. OVLASCENJA ZA DONOSENJE PROPISA. 80. Ovla8éuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleinom za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (lan 23); obavezno} proizvodatkoj specifikaciji (Can 35); atestiranju proizvoda (San 39); obaveznom atestiranjtt {homologacij) proi~voda (Gan 40); uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruzenog rada, odnosno druge struéne institucije ovlaSéene za atestizanje, odnosno ispitivanje proizvoda (Elan 48); tehnigkom nadzoru (élan 60); bliZem sadr2aju tehnitkog uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (Glan 62); obezbedenom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim proizvodima (lan 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (Glan 64); deklarisanju, oznaéavaniu, odnosno obelezavanju. proizvoda (Gan 66); pakovanju proivoda (Gan 67) i sluzbenim legitimacijama lica koja vrSe nadzor (81an 76). 81. Oviaseuje se tunkeioner koyt rukovodt saveznom organtzacyom nadleznom za poslove standardizacije da, uz prethodno pribavijeno misljenje zainteresovanih saveznih organa uprave, donese propise o tehnigkim normativima (Glan 33) i propise o kvalitet proizvoda, radova i usluga (élan 34). Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, propise 0 tehnitkim normativima (Elan 33), u delu koji se odnosi na tebnitke normative koji mogu biti od uticaja na bezbednost Zivota i zdravlja radnika na radu i propise o kvalitetu Zivotnit namirnica (Zan 34), u delu koji na biologkm vrednost namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleznom za poslove standardizacie, u sporanunm: sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleénim za poslove zdravstva. 82, OvlaSéuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave, nadlcnim za poslove poljoprivrede da donese propise o kvalitetu semen i sadnog materijala poljoprivrednog29 3 Sumskog bilja (San 34), 83. Ovlaséuje se savezni sckrotar za narodnu odbranu da donese propise 0 delatnosti standardizacije i postupku donoSenja i objevijivanja standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u orwzanim snagama za stedstva naoruzanja i vojne opreme, kao i za matcrjal, objekte, postrojenja, opremu, aparate i druga sredsiva iskljuéivo za potrebe oruéanih snaga i vréenju tehnivkog nadzora u pogiedu specifiéae opreme u objektima i prostorima koji sluze iskliucivo za potrebe oruzanih snaga (élan 68) 84. Ovlaisuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije da, » sporanurm sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehnitkim normativima i normama kvaliteta, kao i 0 obaveznom atestiranju (homologacij) za material, objekte, postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva za specifiéne potrebe civilne zaftite {sistema osmatranja i obavestavanja (lan 69). 85. ‘OvlaScuje se funkcioner koji rkovodi sayeznim organom uprave nadle#nim za unutradinje poslove da donese propise o standardima, tehnitkim normativima, normama kvaliteta i alestiranju proizvoda, odnosno sredstava i opreme a rad organa i sluzbi unutragnjilh poslova (éan 70). XII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE 86. ‘Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vazi Zakon o standardizaciji ('Sluzbeni list SFRU, br. 38/77 i 11/80). Propisi doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladide se s odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, 87. ‘Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "Sluzbenom listu SRI".ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJE 1. ‘U zakonu 0 standardizaciji (‘Shudbeni list SFRJ", posle redi: "proizvoda’ dodaju se zatez i red: "robe’ U stava 2. taka 2. reé: "radova” zamenjuje se reéju: "robe". U tatki 3. reti: "Sovekove sredine, biljnog i Zivotinjskog sveta" zamenjuje se retima: 37-38) Han 1. stav 1. na oba mesta, U taki 5. reé: "proizvoda" zamenjuje se redju: "robe". U tatki 6. red: *radovat" zamenjuje se redju: "robe". U tai 7, na kraju, tatka se zamenjuje taékom i zarezom i dodaje nova tavka 8. koja glasi: "8, ulljudivanje u medunarodnu saradnju, narotito tehnigko-tebnologku podelu rada." 2 U dlamu 2, stav 1. posle redi: "Proizvodima" dodaju se zarez i reti: 'odnosno robom’. Stav 2. brige se. Dosadainji st. 3. 14, Koji postaju st. 2. 1 3, menjaju se i glase: “Uslugama, u smislu ovog zikona, podrazumevaju se usluge koje u okvins usluznih delatnosti vile preduzeza i druga pravna lica, kao i odredeni radovi. COdredenim radovima, u smistu stava 2. ovog Slana, podrazumevaju se radni postupei pri montazi, tehnigkoj zaltiti, odrEavanju, popravkama, prepravkama i tehnitkoj 2aititi odriavanju, popravkama, prepravkama i tchnitkoj kontroli, radni postupei u gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, saobra¢aju, vezama i telekomunikacijama, kao i adovi koji se izvode radi zastite Zivotne sredine i racionalnog koriéenja prirodnih dobara i energie’. 3. Clan 7, menja se i glasi: "Pod atestiranjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestiranje proizvoda, ‘ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporudioea, ocenjivanje sposobnosti laboratorija za visenje ispitivanja i osposobljevanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca. Pod deklaracijom 0 saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se izjava proizvodata, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi Koji nisu obubvaceni sistemom atestiranja saobrazni odredenim jugoslovenskim standardima, tebni¢kim specifikacijamaat i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.". 4 U anu 9. dodaje se stav 2, koji glasi: ‘Isprave iz stava 1. ovog alana i tehnitko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i podaci 1a proizvodu, odnosno na deklaraciji a originalnom pakovanju - na jednom od jezika i pisamia naroda Jugoslavije.". oy ‘U dlanu 12, stay 3. menja se glasi: “Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose preduzeéa udruzena uv zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog ‘funkcionisanja oderdenih delamosti kao tehnoloski edinstvenih sistema od interesa za celU zemlju, kao i standardi koje donose preduze¢a i druga pravna lica udruzeni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje.", Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: “Granski standard: moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima donesenim na ‘osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.”". 6. U dlanu 13, stav 2. redi: "i skladu sa politikom i cilevima utvedenim dustvenim planom Jugoslavije” brigu se. U stavu 3, redi: "sa zainteresovanim organizacijama udrufenog rada, privrednim komorama, drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama, organima uprave i druStvenim organizacijama’ zamenjuje se retima: ‘sa zainteresovanim preduzecima i drugim pravnim licima, privrednim komorama, organima uprave i struénim ‘organizacijama’. . 1. U dam 14. stay 1, roti: "Sovekove credine" zamenjyje ee rodima: "Zivotne sredine’ 8. U Glanu 15, stav 2. red: “Chomogolaciju)" bride se. % U dlanu 16. stay 1. tatka 1, menja se i gl '1) u proizvodnji i prometu, preradi i doradi proizvoda i vi¥enju ustuga;”. 10. U Glanu 18, pose stava 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi: “Proveravanje uvezenih proizvoda v smislu stava 1. ovog @lana duénost wvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog skladista.” Dosadatinji st. 3.54. postaju st. 4. 15.2 i U Glanu 19, stav 2. menja se i glasi: "Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vr¥e na osnova ugovora 0 pribavijanju i _ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva (KNOW-HOW) izmedu preduzeéa, odnosno drugih pravnih lica j stranih fica ili ugovora 0 ustupanju izvodenja investicionih radova u Jugoslaviji stranom izvodagu, primenjuju se medunarodni i strani standardi ‘odredeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnost sa jugoslovenskim standardima Gija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona." 2. U Ganu 20. stav 1. re “radove" zamenjuje se re’ju: *robu", a re obavezna” bri8u se, Stav 2, brige se. "Bja je primena 2B. ‘U anu 23, stav 3. redi: “ovekove sredine” zamenjuju se regime: "Zivotne sredine’, Poste stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi “Jugoslovenski standard 2a koji nije propisano obavezno primenjivanje obavezan je 2a proizvodaéa proizvoda i udesnik je u prometu robe i viSenju usluga, ako na natin uobigajen u prometu deklariéu da je njihov proizvod, odnosno usluga izvzena po tom standardu.", 14. 'U dlanu 25, stav 1, ret: "samoupravne” bribe se. 15. U Alanu 26. stav 1, poste reti: "oblast standardizacije’ dodaju se, i revi: "odnosno atestiranja’ Stav 2. menja se i glasi: "Komisije iz stava J. ovog Gana su strucna radna tela savezne organizacije nalezne poslove standarizacije Sje lanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije iz reda strutnjaka koje predlazu zainteresovana preduzeéa i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz. red istaknutih struénjaka iz odgovarajuée oblasti, odnosno grane proizvodnje i ustuénih delatnosti U stavu 5. poslednja regenica bride se. Posle stava 5. dodaju se st. 6. 17, koji glase: “Komisije iz stava 1. ovog élana sastoje se, po pravilu, od po 15 elanova. U anu 28. poste stava 3. dodaje se stav 4, koji slasi: "Zabranjeno je preStampavanje jugoslovenskih standarda i propisa koji se objavljuju upesebnom izdanju savezne organizacije nadleine za poslove standardizacije."" 4 17. ‘San 29. menja se i glas: ‘Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom orgenizacijom nadicinom za poslove standardizacije ureduju se: nacin rada radnih tela savezne organizacije nadledne za poslove standardizacije; naéin oznaéavanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglagenosti sa sedunarodnim standardima; natin rada pri izradi nacria i predloga jugoslovenskih standarda i propisa predvidenih ovim zakonom; natin rada pri sprovodenju sistema atestiranja, odnosno tehnitkog nadzora; natin. rada pri programiranju, planiranju i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije; natin rada pri obavljanju drugih poslovai zadataka iz delokruge savezne organizacije nadleZne 2a poslove standardizacije.". 18. U @anw 31. stav 1. posle reti: "od intcresa za celu zemlju" brie se zarez i dodaju regi : "i preduzeéa i druga pravna lica udruzeni u druige oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje". U taéki 4, re6i : Wovekove sredine” zamenjuju se redima : “Zivotne sredine”. 19. U @anu 32. reéi: "él. 30. i 31," zamenjuju se regima: "Gana 31”, a posle revi: “izvsSavanju* tekst do kraja brite se, 20. U Glanu 34, posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase: "Propisima iz st. 1. 1 2. ovog lana, kojima se ureduje kvalitet semena i sadnog materijala poljoprivrednog i gumskog bilja, ble se ureduju i uslovi koje moraju ispunjavati leboratorije, ispitne stanice i druge strugne institueije koje izdaju certifikate 0 kvalitetu semena i sadnog materijala, a narodito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, dokumentacije i evidencije, Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivtednog i Sumskog bilja ne Primenjuju se na seme i sadni materijal koji je namenjen za potrebe nauénoistrazivadkih ccksperimenata, oplemenjivanje biljaka i banke biljnih gena.". 21. U elanu 36, stav 2, menja se i glasi: “‘Preduzeée i drugo pravno lice moze u proizvodnji proizvoda i prometu robe, osim u proizvodnji semena i sadnog materijala poljoprivrednog i umskog bilja, pri izvodenju radova i viSenju usluga odstupiti od jugoslovenskog standarda éija je primena obavezna i propisanih normi kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavijenom odobrenju savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije.” 22. U @lanu 37, stav 3. redi: "Sovekova sredina’ zamenjuju se retima: "Zivotna sredinaA. 23. U poglaviju V. naziv odeljka 1. i él. 39. do 41. menjaju se i glase: "1. Atestiranje Gan 39. Pod atestiranjem proizvoda, u smisht ovog zakona, podrazumeva se: 1) _postupak potvrdivanja sacbraznosti proizvoda odredenim standardima, propisima ili tebnickim specifikacijama, atestom o saobraznosti i znakom saobraznosti; 2) postupak potvrdivanja saobraznosti proizvoda zahlevima koji proiglaze iz ‘medunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistitku Federativnu Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvidenim tim medunarodnim ugovorima Tewzetno od odredbe stava 1. ovog Yana, proizvodat mole da izda deklaraciju_o saobraznosti proiavoda koji. nisu obuhvaseni sistemom atestiranja odredenim {jugostovenskim standardima, tehnitkim specifikacijama i propisima donesenim na osnovu (ovog zakona ako obezbedi dokar da sprovodi mere za obezbedenje kvaliteta koje se prema jugoslovenskim standardima odnose ma taj proizvod. Gian 40. Atest 0 saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izveStaja o ispitivanju proizvoda, potvrduje da je proizvod na propisan nagin ispitan i da ispunjava zahteve odredene odgovarajucim standardima, propisima ili tchnigkim specifikaejjama, —odnosno medunarodnim ugovorom kojiobavezuje Socijalistitku Federativau Republiku Jugosiaviju, Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadieina za poslove standardizacie i organizacija koju ona ovlasti, ‘Izvestaj 0 ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta 0 saobraznosti. Atest o saobraznosti 1 izvestaj o ispitivanju proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije. Atestirani proizvodi oznagavaju se znacima saobraznosti (atestni znak, homolagaciona coznaka, ekoloaki zak, znak bezbednosti, energetski znak, zak o elektromagnetskoj ompatibilnosti i dr.), kojima se na proizvedu oznaava da je proizvod ma propisani wai, ispitan i da ispunjava zahteva odredene odgovarajuéim standardime, propisima ili tehnitkim specifikacijama, odaosno medunarodnim vgovorima koji obavezuju Socijalistitku Federativau Republiku Jugostaviju, Izgled i upotrebu znaka saobraznosti ureduje propisom funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. Odobrenje za koriSéenje znaka saobraznosti izdaje savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije ili onganizacija koju ona ovlast. Gan 41, Atestiranje proizvoda vrli se pod uslovima i na natin propisanim ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ii tehnickim specifikacijama i uputstvima funkeionera koji rukevodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizecije, ili pravilima medunarodni sistema atestiranja i standardima koji se primenjaju u tim sistemima, ili medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiéku Federativnu Republiku Jugoslaviju35 ‘miu Za njegovo sprovodenje ili propisima © obaveznom atestiranju odredenih ‘oda, odnosno grupa proizvoda.” se dlana 41, dodaje se novi flan 41a, koji glasi an Hla. Dpaveznom atestiranju podlez prozvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je atestiranje ‘redeno medunarodnim ugovorima koji abavezuju Socijalisticka Federativny Republiku -s-siaviju Obaveznom stestiranju podlezs i proizvodi, odnosno grupe proiaoda 2a koje je to ‘xiredeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona Obaverno atestiranje proizvoda mote se propisati radiz 2) zaitite Zivotne sredine; 2) vaitite Zivota i zdravlja judi, odnosno bezbednosti pri upotrebi proizvoda; 3) otklanjanje tehnigiih preproka u medunarodnom prometu robe i usluge; 4) zadtite potrasaca; 5) narodne odbrane, civitne zaitte i bezbednosti zemlje, 25, Gi, 42, do 52. menjaju se i glase: ‘Glan 42. Jugoslovenskim standardima za sisteme atestiranja koji sc odnose na odredene proizyode (Geme atestiranja) utvrduju se narotito: 1)_proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju injihova svojstva i karakteristike 2 koje se u okviru odgovarajuce seme atestiranja ispituje 1 potvrduje saobraznost; 2) tipovi atestiranje koji se primenjuju w sisters; 3). metode ispitivanja; 4)_uslovi koji treba da ispunjavaju organizacije koje vide ispitivanje prolevoda u okviru Seme atestiranja, a narotito u pogledu kadtova i njihove struéne osposobljenostii telani¢ke opremljenosti: 5) oznatavanie atestirannih proizvoda, Clan 43. Propisom 0 obaveznom atestiranju odreduju se proizvodi koji podlezu obaveznom atestiranju, jugoslovenski standardi koji se primenjuju pri atestiranju tih proizvoda, kao 1 specifigni uslovi za obaveano atestiranje odredenih proizvoda. an 44. Atestiranje domagih proizvoda viii se na zahtey proizvodata, proizvoda iz wvoza - aa zahtev uvozaika, odnosno zastupnita strane firme ili stranog proizvodaca. Proizvodaé, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duzan je da pribavi atest o stobraznosti za proizvode koji podlefu obaveznom atestiranju prema odredbama ovog36 zakona, Clan 45. Na proizvodima za koje je iadat atest o saobraznosti ne smeju se vrsiti nikakve izmene materijala i konstrukeije ili druge izmenc koje mogu uticati na promenu svojstva, Karakteristika ili kvaliteta proizvoda, Za proizvod na kome su posle izdavanja atesta 0 saobraznosti izvrSene izmene u smistu ‘tava 1. ovog élana ne moze se koristiti taj atest 0 saobraznosti niti se proizvod mode ‘eznatavati‘makom saobraznosti. Glan 46. Niko ne mote da atestira proizvode koje sam proizvodi ili wvozi. Gian 47. Atestiranje proizvoda, u smistu ovog zakona, vrai savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti Savemna organizacija nadleZna za poslove standardizacije mote za atestiranje proizvoda ovlastti organizaciu: 1) _ koja ima svojstvo pravnog fica; 2) koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova i njihove strugne osposobljenosti i tehnitke opremljenosti, prema jugoslovenskim standardima, Refenje kojim se odredena organizacija ovlaicuje v smisiu stava 2. ovog élana donosi finkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije. Na osnow reienja iz stav 3. ovog élana, organizacija site naziv "ovlaiéena organizacija za atestiranje proizvoda". Savezna otganizacija nadleZna za poslove standardizacije mo¥e za ispitivanje odredenih proizvoda ili za odredene vrste ispitivanja proizvoda za koje sama izdaje atest saobraznosti i za obavijanie tchnigkih i administrativaih posiova u vezi s tim ispitivanjima ovlastiti { labaratorije, ispitne stanice i druge struéne institucije koje nemaju svojstvo pravnog lica ako ispunjavaju ostale uslove iz Alana 53. ovog zakona, ‘Ako atestiranje proizvoda visi savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije, {spitivanja u okvira postupka atestiranja mogu se izvtliti kod proizvodata, pri emu nadzor ‘nad tim ispitivanjima vr8i ovlagéeni strugni radnik ii struéna komisija savezne organizacije nadlezne za poslove standardizacije. Gian 48. Savezna organizacija nadle#na za posiove standardizacije vrSi nadzor nad ovlaséenim organizacijama iz lana 47, ovog zakona w pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova za obavijanje poslova 2a koje su te organizacie ovlaSéene i daju im uputstva za obavljanje tih postova, OvlaSéena organizacija za alestiranje proizvoda dudna je da obezbedi tajnost podataka o atestiranim, odnosno ispitanim proizvodima, Cian 49. Ovlakécna omanizacija iz Gana 47. ovog zakona dulna je da saveznoj organizacii7 nadleznoj za poslove standardizacije omoguéi nesmetano vréenje nadzora iz Jana 48. ovog zakona Ako savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije u videnju nadzora iz Sana 48. ovog zakona utvrdi da oviaSéena organizacija ne ispunjava neke od propisanih uslova za obavljanje poslova za koje je ovlaSéena, reSenjem ce utviditi nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. Ako odredena organizacija u nekom roku ne postupi po reSenju iz stava 2. ovog Gana ili ako savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije u visenju nadzore iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovlaiéona organizacija ne obavija poslove za koje je ovlaSéena u skladu sa odredbama zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakons ili uputstvima savezne organizacije nadle?ne za posiove standardizacije, refenjem e oduzeti toj organizaciji dato ovla¥écnje. Gan 50. Proizvodaé, odnosno organizacija koja stavija u promet atestirane proizvode duina je da savezno} organizaciji nadieZnoj za poslove standardizacije, odnosno ovlaiGeno} organizaciji omoguéi nesmetani nadzor i kontrolu saobraznosti proizvoda koji podieZe atestiranju. ‘Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipa, odnosno uzorku, savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije, odnosno ovlaicena organizacija, reSenjem o povlaéenju atesta, utvrduje u Gemu i u kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostact moraju otkdoniti, ‘Ako proizvodaé, odnosno organizacija koja stavlja u promet atestirane proivode iz stava 1. ovog lana ne postupi po refenju iz stava 2, ovog élana, savezna organizacija nadleina za poslove standardizacije, odmosno ovlaScena organizacija reSenjem ée ponistiti atest © saobraznosti tog proizvoda. Clan 51, Spisak ovlaSGenih organizacija za obavemo atestiranje proizvoda i organizacijama kojima je oduzeto ovlaSéenje objavljuje se u "Sluzbenom listu SFR" evod iz reSenja, odnosno polvrda, sa njihovim bitnim elementima iz Sana 47. sav 3, apis 49. stay 3, lana 50. st. 2. 1, Gana $2a, stav 4, lana 52b. st. 1.1 5., Hana $3. st. 3.16. i @ana 53a. st. 4. i 7. ovog zakona objavijuje se u informativnim glasilima savezne organizacije nadle2ne za poslove standardizacie, Clan 52. Zabranjeno je koriséenje atesta o sacbraznosti i oznatuvanje” proizvoda znacima ssobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donescnih na osnova o¥og zakona." 26. Posle lana $2. dodaju se novi dl. 52a. 1 52b, koji glase: "Clan S2a. Pod ocenjivanjem i priznavanjem sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvedivanja saobraznosti sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporuioca sa jugoslovenskim standardima za obezbedenie kvatiteta,38 Ocenjivanje i priznavanje sistema kavliteta proizvodaéa, odnosno isporuéioca na zahtev proizvodaca, odnosno isponitioca, vidi savezna organizacija nadiezna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije mode za ocenjivanje ipriznavanje sistema kvalliteta proizvodaéa, odnosno isporudioca ovlastiti organizaciju: 1) koja ima svojstvo pravnog lica; 2) koja ispunjava uslove utvrdene jugostovenskim standardima. Refenje kojim se odredena organizacija oviaiéuje u smishu stava 2. ovog élana donosi funkeioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadletnom za poslove standardizacije, Na osnovu regenja iz stava 3. ovog lana, organizacija stide naziv “ovia’éena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta" Saverna organizacyja nadiezna za poslove standardizacyje visi madzor nad oviascenim organizecijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova 2a obavljanje poslova za koje su fe organizacije ovlaséene, daje im uputstva za obavijanjc tih poslova i vodi evidenciju ‘ih organizacija. Na nadzor nad ovlaSéenim organizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta, preduzimanjc mera za otkanjanje nedostataka i oduzimanje ovlaiéenja iz stava 3. ovog @lana shodno se primenjuju odredbe dlana 49, ovog zakona. Ako je oviaiéenoj organizaciji za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca refenjem oduzeto ovlaséenje za cbavijanje tih poslova, tim rekenjem é se narediti i brisanje te organizacije iz evidencije o ovlaSéenim organizacijama za ‘ocenjivanje i prizmavanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporovioca. (Ovlaséena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta duZna je da obezbedi tgjnost podataka 0 ocenjenim i priznatim sistemima kvaliteta proizvodaéa, odnosno isponutioca. Chan 52b, Proizvodaéu, odnosne ieporudioeu za koga utvrdi da ispunjava propisane zahteve za sistem kvaliteta, savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacife izdaje potvrdu o priznavanju sistema kvalitet [Na osnowu potvrde iz stava 1. ovog élana, proizvodaé, odnosno isporudilae sti naziv “priznati proinvodae’, odnosno "priznati isponuéilac’. Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacie ili organizacija koju ona ovlasti vi nadzor nad priznatim proizvodatima, odnosno priznatim isporuciocima pogledu trajnog ispunjavanja zahteva za sistem kvliteta ivodi evidenciju o priznatim proizvodadima, ‘odnosno priznatim isporugicioma. ‘Ako savezna organizacija nadlena za posliove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti, u vi8enju nadzora iz stava 3. ovog dana , utvrdi da priznati proizvodaé, odnosno priznati isporucitac ne ispunjava propisane. zahteve, funkcioner koji rukovod saveznom ‘organizacijom nadieznom za posiove standardizacije donese resenje kojim ce utvrditi nedostatke u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvoduéa, odnosno priznatog isporudioca i odrediti rok v kome se ti nedostaci motaju otkloniti, pravo na39 34: Domai proizvodaé, ocinosno priznatiisponutilae, u rok odredenom reenjem iz stav «cg rin.enjlju u tin sistemima i vodi evidenciju akreditovanih laboratorija, Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimanje mera 2a otklenjanje 2edostataka utvrdenih pri visenju nadzora, ponistavanje potvrde iz stava 2. ovog “lana i Srisanje iz evidencije akreditovanih Iaboratorija shodno se primenjuju odredbe @lana 52b, st. 4, 15. ovog zakona, Alseditovana Iaboratorija duiua je da obezbedi tajnost podataka 0 ispitanim oizvodima.’ 28. Posle lana 53. dodaju se novi dl. 53a, 53b. i 53y, koji glase: “Clan 53a, Pod osposobljavanjem kadrova za ocenjivanjci proveravanje sistema kvaliteta protevodaéa, ‘odnosno isporugioca, u smislu ovog zakona, podrazumevaa se postupak osposobljavanja Kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodaéa, odnosno isporutioca pod uslovima ina natin utvedenim jugoslovenskim standardima za obezbed'-njc kvaliteta Osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, ‘ochosno isporutioca viii savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije ill ‘onganizacija koju ona ovlast Savezna organizacija nadlezna za poslove standardizacije mote za osposobljavanje kadrova ovlastiti organizaciju:40 1). koja ima svojstvo pravnog lica, 2) koja ispunjava uslove utvrdene jugoslovenskim standardima. Refenje kojim se odredena organizacija ovlaSéuje u smistu 2, ovog élana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlctnom za poslove standardizacije. Na osnove refenja iz stava 3, ovog @lana, organizacija stite naziv YovlaSéena organizacija za osposobliavanje kadrova 2a ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta’, Saverna organizacija nadleéna za poslove standardizecije vréi nadzor nad ovlaééenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvodata, odnosno isporutioca u pogled trajnog ispunjavanja uslova za osposobljavanje adrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obavijanje tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija Na nadzor nad ovlaSéenim organizacijama za osposobljevanje kadrova za ocemvanje 1 proveravanje sistema kvaliteta proizodata, odnosno isporuéioca, preduzimanje mera 7a btldanjanje nedostatka, oduzimanje ovlaiéenja iz stava 3. ovog élana i brisanje iz evidencije tih organizacija shodno se primenjuju odredbe élana 522, ovog zakona. ‘Ovlaiéena organizacija za osposobljavanje kadrova za ovenjivanje i proveravanje sistema ‘kvaliteta duzna je da obezbedi tajnost podataka dobijenih w toku postupka osposobljavanja kadrova, Gian 53b. Rekenje 0 ovla8éenju organizacifa iz 1.47, 52a, i53a, odnosno potvrde iz i. $2b. 153. vale najduze tri godine. Glan 53v. ‘Trotkove postupka iz tl. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, $3. i 53a. ovog zakona snose podnosioc! ahteva Pod trotkovima iz stava 1. ovog dlana podrazumevaju se savezne administrativne takse, roékowi ispitivanja proizvoda i obavijanja radnji u postupku, kao i trofkovi za potreban bheoj uzoraka, Pod radnjama u postupku, u smislu stava 2. ovog élana, podrazumeva se: 1) obrada zahteva za atestiranje proizvoda (an 44,), zahteva za dobijanje ovlaséenja (8. 47, 52a, i 53a), odnosno potwrda (@, $2b. i 53); 2) provera podataka navedenih u zahtevima iz taéke 1. ovog Sana kod podnosioca zahteva; 3) nadzor nad radom ovlaséenih organizacija (@. 49, $2a. i 53a), prignatih protzvodata (Glan 526), odnosno akreditovannih laboratorija (@lan $3). “Trokoui ispitivanja proizvoda i obavijanja radaji uw postupku naknadujs se prema tarifi koju utvrduje funkeioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom zt poslove standardizacije u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za poslove finansija." 29. Naziv odeljka 2. i Glan 54, menjaju se i slase:41 ‘L Prznsvanje isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u inostranstvu, se 4 22st © saobraznosti, izvettaj o ispitivanju proizvoda, saopitenjc 0 homologacij i druge segovarajuée isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju ‘= 2 Socijalistitko} Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledecim sluéajevima i pod cedecim uslovima: ako je medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistigkn Federativau Republiku Z4goslaviju predvidena obaveza zemalja ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora; ako su te isprave izdate u okviru medunarodnih sistema alestiranja, priznavanja ‘ezultata ispitivanja ili drugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u skladu sa sravilima tih medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadleZna 2a poslove standardizacije élanica tih sistema: 3) ako se uzajamno priznavanje atesta 0 saobraznosti ili dokumenata o ispitivanju zroizvoda sprovodi na osnovu medumarodnih ugovora koje zakljuduje Socijalistitke Federativna Republika Jugostavija sa drugim dr¥avama, Prizmavanje isprava iz stava 1. ovog alana vili savezna organizacija nadleéna za poslove standardizacje Prignavanje isprava iz stava 1. ovog dana ne iskijutuje kontrolu saobraznosti i ispitivanje proizvoda u Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. 30, U Glanu 57. stav 2, red "él. 47, do $0. i dlana 52. ovog zakona" zamenjuje se regima: "Cl 47. do 49. i Gama 51. ovog zakona’. Stav 3. taka mienja se i gl “Troskove rada struénjaka koji vrée tehniki nadzor snosi proizvodaé, uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme." Stav 4 31. 'U anu 62, stav 1, reéi: "tovekovu sredinu* zamenjuju se retima: “Zivotnu sredinu, 32. Posle élana 64. dodaje se novi &lan 64a, koji gl “Clan 64a. Propisims o jugoslovenskim standardima, tehniékim normativima, odnosno normama kvaliteta ili drugim propisom donesenim na osnova ovog zakona odreduju se proizvodi koji se mogu stavijati u promet samo ako su snabdeveni odredenim ispravama, koje nisu navedene v élanu 64. ovog zakona, odnosno ushuge 2a koje se mora pribavitiisprava kojom se potviduje da ispunjavaju propisane uslove.” 33. Poste élana 64a, dodaju se novi odeljak 6a, i lan 64b, koji glase: “6a. Centfikat o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bili42 Clan 64b, Seme i sadni materijal poljoprivrednog i Sumskog bilja koji se irvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje preduzoée, odnosno drugo pravno lice koje Odredi funkcioner koji rukovodi saveznim organom ‘uprave nadleznim za poslove poljoprivrede. Seme i sadni materijal poljoprivrednog i Sumskog bilja koji sc wvoze moraju biti snabdeveni certifiketom o kvalitetu koji izdaje nadleéni organ zemlje izvoznice.". 34, ‘U Slanu 66. redi: "radove ili usluge” brigu se. 38. U anu 72, stav 1. taéka 5, posle redi: ‘obezbedenja kvaliteta’ dodaje se re&: “obrazaca’, 36. U Glamu 76. stav 1: redi: “8. 46, 49; 51, 58, 156° zamenjuju se retima : 52b, 53, 53a, 55. 156" 37. U Aanu 77. stay 1. broj: "500.000" zamenjuje se brojem: *45.000", a broj: "4,000,000" - brojem: "450.000". U tat 1. poste redi: *proizvodnji" dodaje se red: "promett,”. U tadki 3. roti: "(élan 18, stav 1)" zamenjuju se reéima: "(lan 18, st 1.13)! Pose tacke 3. dodaje se nova tatka 4, koja glasi: “¥4) ako preftampava jugoslovenske standard i propise koji se objavijuju u posebnom izdanju savezne organizacije nadledne za poslove standardizacije (lan 28. stav 4)". Poste dosadainje tatke 4, koje postaje tatka 5, dodaje se nova tatka 6, Koja glasi: 8) ako izda deklaraciju o saobraznosti proivoda suprotno odredbama ovog 2skona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (San 39, stav 2)", U dosadaénjoj tad 5, koja postaje tacka 7, ret: "(homologaciji)" brite se, a ree: "(Elan 43. stay 2)" zamenjuju se redima: "(lan 44, sav 2)', Posle take 5, koja postaje tadka 7, dodgje se nova (abka 8, koja glas 8) ako atestirani proizvod ne oznaéi zuakom sacbraznosti (Glan 40. stav 4); U dosadainjojtatki 6, koja postaje tadka 9, revi: "(lan $3)" zamenjuje se redima: Glan 52", Dosadatinje tad. 7. do 9. postaju tad, 10, do 12. Posle take 10, koja postaje tatka 13, dodaje se nova tatka 14, koja gl "14) ako se proizvod kojt stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvt8i ne obezbedi isprave utvrdene propisima donesenim na osnovu ovog zakons (Elan 642)" U stavu 2. broj: "50.000" zamenjuje se brojem: "2.500, a broj: "1,000.00" - brojem: "25.000", |. 47, 48, 49, 52a,8 78, stav 1. broj: "250.000" zamenjuje se broje 45,000", 2 5.2 uvodne regenice dodaju se nove taé. 1.12, koje glase "sk0 propisane isprave, tehnigko uputstvo ili uputstvo za upotrebu proizvoda ne ispise ) trenje na pokretnim lezistima; 2). sile Kogenja kod motornit vovits, 4) utieaj promene temperature; 2) uticaj skupljanja betona. Bil Prilikom statickog proracunavanja ne sme se uzeti u obsir kombinacija dejstva stalnog, korisnog i svih dopunskih optereéenja, ako je verovatnost jednovremenog pojavijivanja svih navedenih opterecenja neznatna. U ovom sluaju dovoljno je ako se pored stalnog i verovatnog korisnog opterecenja uzmu u obzir samo najizrazitija dopunska optercéenja. 31 Kada se uzimaju u obzir dopunska optereéenja mogu sew pojedinim shiajevima prekoragiti normalno dozvoljeni naponi, shodno odredbama tehnigkih prapisa za pojedine materiale az Za iaratunavanje dejstva dopunskog optereéenja vetrom dovoljna je statiéka kontrola stabiliteta, shodno taé. 2325 i 23251 313 Trenje na pokretnim lezistima od éclika raduna se po sledeéem obrascu: 2 20 Tr =6000 5 22 u kome 2nati: ‘Tr- sily trenja kod pokretnog lediita (u Vem") ‘Qo « pritisak na Jetiste, neuveéan dinamickim koeficijentom ( u tfem') d= pregnik leaista, valjka ili klatna (Pendel) w em Br- Brinelovu tvrdoéa le#ista u kg/mm? Za priblizne proratune moze se uzeti Brinell-ova tvrdoéa ( u kg/mm®) prema obrascu:48 Br = 28 Bz ade je Bz - Gvrsto€a na zatezanje (kidanje) cliénog materijala u Yom? 3131 Kod Idizajucih ledista treba raéunati Tr sa barem 20% od neuveéanog pritiska na ledidte 314 Sila kofenja motornih vorila dobiva se mnoZenjem zbira svih vertikalnih pritisaka koji Aejstvuju na konstrukciju sa kocficijentom. 1 ‘eT gile je 1-raspon konstrukeije w metrim, ‘Maksimaina vrednost ovoga koeficijenta moze iznositi 1/7. Ow dopunsku situ treba uzeti u obzir prilikom proraéunavanja protaza ili, dragih konstrukeija prcko kojih se vozila normalno krecu sa veéom brzinom. 315 Prilikom proragunavanja noseéib konstrukeija izloZenih uw punoj meri temperaturnim promenama treba, po pravilu, uzeti u obzir siedeée oscilacije temperature, iznad i ispod srednje mesne temperature, kkod éelignih konstrukeija + 30°C kod betonskih i armirano betonskih konstrukcija ++ 15°C 3151 Ako se izvodenje radova vrli pri temperaturi koja se znalno razlikuje od sredaje mesne temperature, treha o toj razlici voditi raéuna, u koliko su u pitanju konsteukeije koje se ine mogu slobodno siriti. 3182 ‘Ako nose¢e konstrukcife koje se nalaze u unutraénjosti objekata nisu trajno zaéticene od Luticeja spoljne temperature (otvorene hale i sl.) treba prlikom proraéunavanja uticaja temperature uzeti u obzir polovinu vrednosti iz ta8, 315 3153 ‘Treba urimati u obzir uticaje vanredno visokih ili niskih temperatura w pojediniz prostorijama objekia (kotlarnice, hladnjate itd). 316 Skupljanje kod armiranog betona treba raGunati u vidu smanjenja temperature za 15°C. ‘Kod nearmiranog betona treba veliginu skupljanja raGunati sa smanjenjem temperature 2a 25°C. 3161 Kod armirano-betonskih skeleta duzine do 70 m, moze se smanjitiutieaj skupljanja time, Sto se objekat gradi u kraéim otsecima, najvece duzine do 20 m, koji se medusobno9 ee) ski povezuju najmanje mesee dana doenije, posto je izvrien veci deo process aectenia, znatnih objekata mogu se uticaji temepratumih promena i skupljanja ragunati sa im vrednostima od onih po st. 315 1316 u koliko se opravdanost ovakvog smanjivanja ale naroditim proragunima ili drugim tebnickim postupcima na priznatoj nautnoj saovi, ‘a veliinu skupljanja kod armiranog betona move se planski uticati i uvodenjem sstematizovanih: deformacija mekanigkim putem; na pr. hidrauligkim presama (uporedi S. 20 Uputstva za primenu privremenih tehnigkih propisa 2a beton i armirani beton, od ~ juna 1948, godine).PRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA OPTERECENJA NOSECIH GRADEVINSKIH KONSTRUKCIJA Hi. OMMTE OJPEABE 4 Ovim pravilnikom propisujuse tehnitki normativi koji moraju biti ispunjeni pri odredivanju velifina delovanja na koja moraju da se provere svi nose¢i detovi gradevinskih onstrukeija u pogledu sigurnosti, trajnosti i upottebljivasti. 2 Odredbe ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju, izgradnji i odrZavanju svih gradevinskih konstrukeija, bez obzira na vrstu materijala od koga su izgradene i bez obzira na to da li su privremene, pomoéne ili stalne, kao i pri adaptacili, r-konstrukeiji i sanacifi postojecih konstrukeija i promeni namene koriséenja noscéih delove tih konstrukeija. Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na delovanja nastala usled zemljotresa, poZara, ceksplozija, promena temperature i poveéanja zapremine vode pri prelasku u led, kao ni na peti, reaktore i druge gradevinske konstrukcije kod kojih se razvijaju izrazito visoke temperature. a Pod pojmom delovanja, u smistu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) neposredna delovanja (koncentrisani ili rspodeljeni tereti sie); 2) postedna delovanja (sistemske i prisilne deformacij). 4 Pri izboru veligina delovanja_merodavnih za proveravanje noseéin_gradevinskih konstrukeija moraju se anlizirati sva moguca stanja u kojima se moze naci pojedini deo noseée konstrukcije ili konstrukcija u cclini pri proizvodnji, prenosenju, montafi i ispitivanja svib njenih detova. a; U proraéun konstrukeija uzimaju se i pojedinagna delovanja koja smanjuju ukupan uticaj na konstrukeifu, samo ako su ta delovanja stains. 6. Ako se pti ptojektovanju ili pri zvodenju gradievinske konstrukeije oceni da u odredenom31 er sree sais velitine delovania sa Kojima je igviena ragunska provera konstrukeije ne {SE *raju stvarnom stanjur konstrukeije, tagne vrednosti moraju se odrediti iz podataka seccenth merenjem, a rafunska provera konstrukcije mora se ponoviti, NACIN VREDNOVANJA DELOVANJA. Proraéun Konstrukeija unose se propisana opterecenja dije vrednosti mogu da se saalikuju od sivarnih ili reprezentativnih vrednosti pojedinih delovanja, 3. Delovanja na noseée delove gradevinske konstrukeije u celini moraju se kombinovati tako 4a ta kombinacija odrazava najnepovoljnije moguée stanje, s tim da delovania koja su slugajna ne ulaze istovremeno u kombinacija Odgovarajuée kombinacije propisanih optere¢enja i njihovih uticaja odreduju se zavisno od materijala od kog je izradena konstrukcija, poscbno za svaki deo konstrukeije i 2a gradevinu u eelini, i zavisno od stanja napona, stanja ugrozenih mesta, naéina gubljenja stabilnosti i dostizanja loma, odnosno od oblika i veligine deformacija, % Prilikom proveravanja gradcvinske konstrukeije i njenih nosegih delova na nekoliko realigitih istovremenih detovanja pravilo superpozicije delovanja primenjuje se sumo kad {to odgovara ponaganju konstrukeje koja se proverava i njenom statitkom sistemu. Po prauily, to je dowvoljeno kad je stanje napona i deformacija u konstrukeif ispod granica opustenih napona materijala i dopuitcnih deformacija u redovnoj upotrebi Konstrukeije, Ako se pri pojedinom optereéenju ili kombinaciji opteresenja znatno menjaju osnovne Proporcije 1 dimenzije statickog sistema, ta pojava se mora uzeti u proraéun za roveravanie, Kad stanje napona i deformacija prckoratuje granice dopustenih napone | Geformacija, primena pravila superpozicije delovanja dozvoliena je samo ako se dokeze da su ova delovanja stalna, 10. U proveravanju noseéih delova konstrukeije kao celina primenjuju se ogranitenja definisana pojmom graniéna stanja U1. Delovanja sc Klasifikuju zavisno od promena njthovih vrednosti w vremenu, odnosno prostoru i od nagina ponaSanja konstrukeije na to delovanje. Prema promeni u vremenu i prostoru, delovanja mogu biti: 1) stab 2) promentjiva (dugotrajna i kratkotrajna, pokretna i nepokretna); 3) udesna (trenutna),52. Prema nagina ponakanja konstrukeije na delovanje, delovanja mogu biti 1) statiska; 2) dinamigka, 12 Stalna delovanja (G) su delovanja kod kojih je promena vrednosti u odnosu na srednju vrednost, zavisno od vremena, zancmarijivo mala. U tu grupu delovanja spadaju: 1)_ sopstvena tozina konstrukcije (osim u izuzetnim sluéajevima kad je deo konstrukeije Prisutan samo u toku gradenja); 2) teZina nenosivih elemenata konstrukei 3) deformacije nastale kao posledica nana gradenja; 4) pritisak tla: 5) uticaji nastali od sleganja ostonca; 6) sile koje nastaju od prednaprezanja; 7) deformacije nastale usled zavarivanja; 8) skupljanje i tedenje betona. Promenljiva delovanja su delovanja koja, po pravilu, ne traju sve vreme postojanja konstrukcije ili Gije promene vrednosti u vremenu znatno odstupaju od njihove stednje vrednosti, U tu grupu delovanja spadaju: 1) korisno opteredenje; 2) sopstvena tedina delova konstrukeije prisutnih samo u toku gradenja; 3) sile izazvane promenama temperature; 4) svi pokrotni tereti i sporedna delovanja izazvana njihovim uticajem; 5) vetar, 6) sneg; 7) led; 8) udarci vodenit talasa. Za konstrukeije izvedene od odredenih materifala neophodno je utvrditi dali su u pitanja ‘kratkotrajna ili dugotrajna promenijiva delovanja. 13. Prema karakteru pojedinih delovanja, utveduju se, po pravily, tri grupe delovanja: 1) osnovna; 2), dopunskas 3) izuzetna, Prema kombinacijama u kojima se ta delovanja javijaju, utveduju se tri karaklcristigne grupe delovania: 1) osnovna; 2) osnovna i dopunska;33, osnovna i izuzetna. Po iuhoru grupe kombinacija delovanja moraju se wzeti u obzir sve moguénosti koje w credenom slu¢aju na nekom mestu i delu noseée konstrukeije mogu da posioje, =aijucujuéi i delovanja koja se javljaju kao postedica postupaka izvodenja i posebnih stanje pei gradenju (npr. konzerviranje konstrukeije pri duZem prekidu gradenja). 14. Veliging, istovremenost i westalost delovanja, kao i njihova kombinacija moraju se utvrditi ‘>rema datin: uslovima, a njihov izbor dokazati proracuoom. Pri utvrdivanju kombinacija delovanja mogu se koristti kocficijenti uz pojedina delovanja. 1s, 7a pojedine delove konsirukeije, da bi se ulvrdila adreiena grupa delovanja, mora se uutvrdili da li svako pojedinaéno delovanje uv odnosu na pojedini doo Gini osnovno, dopunsko ili izuzetno opterecenje, odnosno koje su njihove merodavne kombinacije. UL, NORMATIVNA OPTERECENJA. 16, ‘Vrednost normativnog opteresenja je ona vrednost delovanja za koju postoji verovatnost ula neée biti prekoratena u nekom odgovarajuéem vremenskom periodu ako je u pitanju karakter i vek konstrukcije i njenih nosecih elemenata, kao i trajanje pojave usted koje nastaje detovanje, Normativaa optere¢enja su ponekad data s dve vrednosti (donja i gornja granica). U proraéun se uvodi ona vrednost koja daje nepovoljnije rezultale, Unutar navedenih granica iabor se moze iavr8iti i prema drugim kriterijumima ako se to postoji pouzdan dokaz, 1, STALNA DELOVANJA i. Vrednost stalnog delovanja uslovljena je geometrijskim oblikom i dimenzijama delova Konstrukeije, kao i zapreminskom masom materijala od kog su odredeni delovi konstrukcije izgradeni Ako se tokom gradenja ili rekonstrukeije pojedini detovi Konstrukeije dodaju ili uklone, stanje konstrukeije mora se proveriti i s tim delovima, odnosno bez njih. 18, Velitine stalnog delovanja utvrdyja se u proratunu, zavisno od materijala od kog je konstrukeija izgradena. 19, Ako se kontrolnim merenjem utvrde tolike raztike izmedu proracunskih i stvarnih veligina54 stalnog delovanja da su graniéne vrednosti dopustenih napona prekoragene za vite.od 3%, proraéun s¢ mora ponoviti, 20. Ako optereéenje od stalnih delovanja nije izrazito koncentrisano, proratun se moze izvsiti s ekvivalentnim jednako podeljenim optereéenjem. 2, ‘Ako se u proratunima koriste vrednosti (npr. ugao unulrainjeg trenja), a u eksploataciji konstrukeije se o¥ckuju dinamigka delovanja, mora se uzeti u obzir moguénost smanjenja tin vrednosti 22. U stalna delovanja mora se uvestiti pritisak ili tediua vode ako je u pitanju sas voda, UTICAJI NACINA GRADENJA 23. Pri proveravanju noseéih konstrukcija moraju se ispitivati sva stanja kroz koja konstrukeija prolazi pri izgradnji i mora se ustanoviti veligina zaostalin napona i deformacija koje ulaze u definitivno stanje dovriene gradevine. Prikaz postupka izvodenja i odgovarajuéi proratun konstrukeija mora se uraditi detalino uw svakom sluéaju kad takvi postupei utigu na konaéno stanje, a ako takvih uticaja nema, to se mors navesti u proratunu, m4. ‘Ako se u toku postupaks izvodenja konstrukcije pojave i opteresenja vota od onih koja su utvrdena propisima o jugoslovenskim standardima za optereéenja, posebnim proraéunom moraju se obubvatiti i ta optereéenja, a konstrukeija se mora proveriti, DELOVANJE PRITISKA TLA 25, Delovanje pritiska tla na gradevinske konstrukeije, kao i ostali odnosi tlo ~ gradevina luzimaju se u obzir prema propisima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata. Pasivni otpor tla wzima se u proraéun samo ako primenom posebnih postupaka taj otpor stalno deluje, 26. ‘Ako se ne primenjuju posebni postupci gradenja, opteresenja od tla se uvode u proraéun samgjyo nepovoline delovanja> PROMENLJIVA DELOVANJA POKRETNO KORISNO OPTERECENJE a. Zasisno od karaktera objekta, v proratunima konstrukeija pokretna korisna optereéenja ‘sogu se smatrati mimim. Kad je potrebno, velifine pokzetnog korisnog opteresenja =+e¢avaju se dinamiékim faktorom, odnosno Konstrukeija se proverava prema principima amitke anatize. Xao pokreina optere¢enja, u proraéunima se moraju smatrati i svi tereti koji se javijaju aglo ili utestalo, 23. Za koncentrisane terete dopusteno je ratunai s profirenjem povriine optereenja kroz 3aasipne slojeve, konstrukcije podova i sl, pod uglom od 45°, Rasprostiranje optereéenja ‘nofe se ratunati do stedine dela konstrukoije koji se proverava. Sa rasprostiranjem iz. stava 1. ovog lana ne sme se ragunati kad je to za konstrukeiju povoljzo (npr. kroz slojeve koji u eksploataciji mogu biti istroseni ili uklonjeni). 29. Sez obaira na ostala delovanja usled kojih se javijuju sile horizontalnog smera, 20g siguranja uzduane i popreéne povezanosti noseée konstrukeije, u proraéun mora da se wede proveravanje Konstrukcije na odredene horizontalne sile (npr. vuine sile i sile koSenja vozila u pokretu i impulsi kretanja veée grupe ljudi na tribinama), Upproraéunima skela za irgradnju objekata i dlitnih nosecih Konstrukcija mora se ragunsti s borizontalnom silom, dija vrednost, ako se ne visi taénija analiza, iznosi 2% od ukupnog vertikalnog tereta, 30. Delovi gradevina u kojima se nalaze predtmeti na koje deluje vetar moraju se promaéunati na delovanjc mine horizontalne sie, jednake 2% ukupne tedine tog predmeta s 1,00 ade je: L- raspon dela koji se ra¢una, Kod nosata koji idu proko vige otvora sa zglobovima ili bez 2globova to je raspon u kome se nalazitipsko vozilo. Kod prenosa sile u dva smera ii vite smerova to je najmanji raspon, Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,7 najveéeg raspona, za L se sme uzeti aritmetitka sredina svih raspona, 28. Korisno optereéenje za pedatke mostove uzima so kao ravnomerno raspodcljeno opterecenje p = 5,00 kN/m* i ne mnodi se dinami¢kim koeficijentom. Ako je raspon noseéih clemenata mosta veti od 10m, dozvoljeno je smanjenje korisnog opteresenja na p = 5,5 - 0,05 |, gde je | raspon, u metrima, U tom sluéaju, za smanjena optereéenja se ne moze uzeti vrednost manje od 4 KN/m?. 29. Mostovi meovite namene s vise koloseka i odvojenim saobraéajnim povrsinama za rumski i Sinski saobragaj moraju se proveriti za istovremeno opterecenje korisnim teretom za drumske mostove i za mostove za Sinska vozila Korisno optereéenje za gradski Sinski saobra¢aj definige Korisnik optereéenja. 30. ‘Mostovi mefovite namene na zajedniéko| kolovoznoj povrsini proveravaju se za sluzaj optereéenja Sinskim vorilima prema Glanu 29, ovog pravilnika, s tim Sto se ostala povrsina mosta optereéuje raenomerno rasporedenim opteresenjem p; (prema tabcli 3). Drumski most se proverava tako Sto se optereCuje odgovarajucim korisnim opteresenjem. 3. Delovi meSovitih mostova koji su izloZeni uticaju samo jedne vrste saobraéaja proraéunavaju se za (u odgovarajuu vistu opterecenja.67 Cf 2. Korisno opterecenje na tly uz most uvodi se u proragun obalnih stubova injegovih delova S20 ravnomerno raspodeljeno opteredenje (prema tabeli 3), bez dinami&kog koeficjenta, Pri tom se uzima da se optereéenje protiruje nadole pod uglom 6(° prema horizontali, Ako se saobraéajno optereéenje na mostu moze naci na horizontalnom rastojanju od vrha konstrukcije u granicama 1/2 njegove visine, konstrukcija treba opteretiti dodatnim opteresenjem od 10 kN/m?. 3. SILE KOJE NASTAJU OD PREDNAPREZANJA 33. Sie koje nastaju od prednaprezanja i sve pratose pojave ucimaju se u obzir pel proracun. prema visti i naginu prednaprezanja, kao i materijalu od koga se konstrukeija ievodi, 4. DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TECENJA MATERIJALA. 34. \Velitine delovanje 2bog skupfjanja betona utvrdene su u propisu o tehni’kim normativima za beton i armirani beton, Pri razmatranju ekupljanja betona moraju se uzeti u obzir njegove nsimanje i najvece \wednosti, zavisno od vremena izgradnje mosta, Velitine delovanja zbog tetenja betona utvrdene su u propisu o tehniékim normativima za beton i armirani beton. U reéenju betona moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i najvese vrednosti, zavisno od veemena izgradnje mosta, Za mostove od ammiranog betona ova delovanja se smatraju dopunskim. 5. OPTERECENJE VODOVIMA 35. PoloZaj vodova i njihova teZina uzimaju se u proraéun za svaki pojedinagni sludej, kao i opterecenja od skreine sile kod cevovoda, od temperatunih dilatacja, trenja na le2istima isl 6. PRITISAK TLA 36, Potporne konstrukcije mosta moraju se dimenzionisati na pritisak tle Koji nije manji od U2 ekvivalentnog hidrostatickog pritiska, 37. Za krute ramove naivite 1/2 momenta saviiania izazvanog pritiskom zemlie. 2avisne na68 slutaja, moze bit iskori8éeno za redukeiju pozitivnog momenta u gredi u gornjoj plodi ili 1 gomjoj i donjoj plogi mosta. Pasivni pritisak tla ne uzima se u obzir ako mu je delovanje povoljno, osim ako je njegovo delovanje osigurano. 7. PRITISAK VODE 38. Prilisuk mirne vode smatra se mirnim opterecenjem, a pri proraéunu sc uzima w obzir samo kad svojim delovanjem poveéava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se ueima njegova najveéa vrednost. Ako deluje rasteredujuce, moze se wzeli u proraéun ako postoji dokez da je to delovanje stalno, 39. Pritisak tekuée vode uvodi se ut protagun kao mina horinzontalna sila. Velitina te sile izraéunava se prema sledeéoj formuli: P=0515-k-V? ade je: P - pritisak u KN/m?; k-- konstanta koja zavisi od oblika dela stuba mosta i iznosi: 13/8 za kvadratni oblik, 1/2 za ugaoni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3 za kruzni oblik, V.- brzina vode u misec. Pritisak tekuée vode uzima se u obzir pri proragunu u kombinaciji sa pritiskom mirne vode. 8 UZGON 40. Za utica uzpona pri proraguna s© poschno urima u obzir veligina uzgona, wr najviBh i najnizi nivo vode ili podzemne vode. 9, OPTERECENJE NA OGRADU 41. Opteresenje na ogradu pe¥aékih staza ili peSatkih inostova uzima se u obzir pri proraguntt kao mirno linijsko optereéenje koje deluje u visini gore ivice ograde, u vertiklanom di horinzotalnom smeru, Veligina optereéenja na ogradu u vertikalnom smeru je py = 1,00 kN/m, @ u horinzotalnom smeru p, = 1,00 kN/m, 42. Ako se na ogradu masta postavijgiu uredaji za zaStitu saobraéaja od delovanja vetra, ograda se proraéunava za veliginu delovania vetra na neoptereseni mast.0 U iauzetnim sluéajevima, veligina delovanja vetra odreduje se posebnim ispitivanjima i nerenjima (na licu mesta), 8. U proradun se unose i sva posebna optereéenja na ogradu mosta, ako postoje, na primer of rasvetnih tela ili stubova, zatitinih mreta, kolica za pregled i dr. 4 Udar vozila u odbojmu ogradu uzima se u obzir pri proragunu kao mirna horizontalna sila na 60 cm iznad povr8ine kolovoza uz ivitnjak. Velidina te sile je H = 100 kN za i IT kategoriju mosta, odnosno H = 50 kN za III kategoriju mosta. 45. Ograda za pefake na koju je prigvriéena i odbojna ograda mora da se proverl za oba sludaja delovanja iz lana 44, ovog pravilnika, ali ne istovremeno. 10. DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NACINA IZGRADNJE 46. Mostovi u celini, kao i njihovi delovi moraju se proveriti u tok svih faza izgradnje. WB. WOMYHCKA JIEIOBAHIJA, 1, DELOVANJE PRIRODNE PROMENE TEMPERATURE 47. Delovanje promene temperature zavisi od veligine same promene, od osobina materijala ‘od koga se most gradi i od specifignosti svakog pojedinaénog mosta. 48. t Promenc temperature, u smislu ovog pravilnika, dele se na: 1) ravnomernu promenu temperature; 2) neravnomernu promenu temperature u jednom posmatranom preseku mosta; 3)_neravnomernu promenu temperature u pojédinim konstrukcionim delovima mosta koji nemaju nikakvo kontinuirano povezivanje. 49. Velitina delovanja od ravnomeme promene temperature izra¢unava se prema sledecoj formuli: AL = kote L ade je: k,- koeficijent temperaturne promene (tabela 4);0 1+ promena temperature (tabela 5); L.- dudina posmatranog dela; 4L- promena dutine posmatranog dela. Delovanja od promene temeprature na drvene mosiove su zanemarljiva. 50. Koeficijenti temperature promene za materijale koji nisu navedeni u tabeli 4. dobijaju se ispitivanjem. 51. Neravnomerna promena temperature pojedinimi presecima mosta ili u pojedinim delovima mosta uzima se u proragunu iz tabele 6 ovog pravilnika, Tabela 4 - Kocticijent emperaturne promene za I" C Maton Kamen raza vale Tone icton Toate Zid od ping tare Tanto Zid a wpe apron Cae ommnT Ten grat oon Tegan aes aaonna Tabela 5 - Ravunske granine temperature ‘Dssrmi mater Naya ‘Referens Taine | ost temperators | temperature | temporatura | erperatura c wee +s 0 3 zs sual prednspecgnst) — 73 Tw = =a ‘Tabela 6 ~ Neravnomerna promena temperature Mout 5 Kamen 3 ‘Bion, acmiran bon, prodnapregnul Beto 7 Sprepmate Rooakae 3n 2. DELOVANJE VETRA ¢ delovanja vetra na mostove izratunavaju se prema sledeéoj formuli lovin Ge» Cys Aw [NI] su karakteristigni nivots O- kota srednje vode ili najniza kota doline iznad koje je most, wm; H.- kota nivelete mosta = gornja ivica kolovoza kod drumskih i peSaékih mostova, sno gornja ivica Sine kod 2eleznigkin mostova, u m; son 7 ostednjeni aerodinamitki pritisak vetra, za visinu iznad terena z = H - kota “Selete -(kota koja adgovara z = O), u kNim?; ~ dinamitii koeticijent, za nivo z= H i za krute konstrukeije; ‘> stvama efektivna povrdina mostnih konstrukcionih delova i saobraéajnih traka, um’; + koeficijent sile mosne konstrukcije, 2savac delovanja optereéenja vetrom je horizontalan. Za vitke mostove (langane sa kosim categama ili izrazito uske), kao i za poscbna stanja u montadi treba posebnim ispitivanjem “ide odrediti moguée delovanje vetra. Delovanje vetra na stubove proratunava se sa promenijivim, po visini osrednjim, aerodinamiékim prtiskom vetra qa. Prilikom proraéuna osrednjenog aerodinamigkog pritiska vetra gay,» OdNO5N0 Gary, posebno se vodi rauna o topogratskim osobinama terena na kome se gradi most (gue j¢ sopografski faktor 8, > 1). Takode se preporucuje da se sprovedu lokalna anemografsia merenja i odgovarajuée analize brzine vetra svuda gcle se oekeyje da je opteresenje vetrom Poscbno znaéajno za nosivost i upotrebljivost mosta, bilo zato éto se na lokaciji oBekuju velike brzine vetra bilo zato Sto je statitki sistem mosia osetljiv na to delovanjc. Mesto delovanja opterecenja vetrom je u tediitu odgovarajuée efektivne povrline mostoyne konstrukcije, odnosno saobragajne (rake, Efektivna povrsina saobragajne trake je: Agcy = by = ly fm] ade je: hy - visina suobracajne trake, wm + za drumske mostove ga Sinskim vozilima ili bez Sinskih vozila hy = 3,50 m; + za pebatke i biciklistiéke mostove hy = 1,80 m; + za 2eleznitke mostove hy = 3,80 m; | dudina saobraajne trake jednaka duZini (vertikalnih) saobraéajnit optereéenja u ‘odgovarajuéoj kombinaciji optereéenja za proratun gla’ > nosata mosta, um. Ako je glavni noseéi sistem mosta vitka konstrukeija, mora se voditi ratuna o acrodinamizkoj stabilnosti mosta i udobnosti korisnika (ubrzanja mosne konstrukcije i njihov odnos sa doputtenim ubrzanjima).n 3. DEEQVANJE SNEGA . Ber ‘Delovanje snega uzima se pri proraéunu u obcir kao mirno opterecenje Gija velitina zavisi cod mesta na kome se most nalazi. Velifina delovanja snega, zavisno od nadmorske visine mesta na kome se most nalazi, date stu tabeli 7. ‘Tabela 7 - Velitina optereGenja sncgom Mesto ‘Opreredenio snegom Kin ‘Ohaina podrukje do 200 w nadmonse Visine 00 ‘Drala pore anal 200m nadmorske vine | Koninentaino| podrusje 1.00 Kontineniaina podrudje od 200 60 800 = wadmorske wie [Rontineaaino poarate nad 500 m wadmorske vine COpteresenje snegom se ne uzima u obzir pri proratunu u kombinaciji sa saobra¢ajnim optereéenjem. 4, Delovanje leda 4. Delovanje leda je opteresenje dja veli¢ina zavisi od mesta na kome se most nalazi. COpteresenje ledom se odreduje tako Sto se uzimaju u obzir postojedi uslovi i ofekivani nadin dejstva leda. Moguéa dejstva leda su: 1) dinami&ko dejstvo Jeda koje nastaje od pokretnih ploéa leda ili plivajuéih komada leda nodenih vodenom strujom ili vetrom; 2) statitko dejsivo leda usted toplotaih kretanja velikih stacionarnih ledenih porting; 3) statisko dejstvo leda koje je prouzrokovano zastojem leda; 4) poveéanje vertikalnog optereéenja stubova od prianjajuéeg leda na rekama sa promenjivim nivoom Za dinami&ko dejstvo leda horizontalna sila pritiska leda na stubove izraéunava se prema sledeéoj formuli: FLaG pt BG ade je: F,- sila pritiska teda, w kN; C.,- kocticijent koji zavisi od ugla koji elo stuba zaklapa s vertikalom (tabela 8); p™ efektivna tvrstoéa, p - 750 kN/m?; t= debljina ledenog sloja na kontakt sa stubom, 0 m B- Birina stuba ili precnik ela stuba (ako je elo kruénog oblika) na mestu dejstva leda, um;C. - korektivni koeficijent koji zavisi od odnosa Bit, prema tabeli 9 55, Ako su stubovi mosta postavljeni tako da je njihova uzduena osa paralclna sa praveem dejstva led, sila koja se dobije prema formuli iz lana 54. ovog pravilnika uzima se u tom praveu. Pri tom se ratuna da Zajedno sa njom deluje i sita upravna na taj pravac, koja ne sme iznositi manje od 15% poduzne sile. Ako poduzna osa stuba ne moze da se postavi v praveu dejstva leds ili ako je pravac teda promenijiv, totalna sila izracunava se prema formuli iz lana 54. ovog pravilnika, a poste se razlaze na vektorske komponente. Sila upravna na paduZnu osu stuba ne sme biti manja od 20% od totalne sile, ‘Tabelu 8 - Velitine koeficiienta C, ‘Ugao dela ua v odnow na vetikale GQ eae Te Tanad 15 do 3 Ws Tad 0 a ae 1st ‘Tabeta 9 - Korektivni koeticijent G, Br Rostm 7 1B ut 3 as a 20 to +30 og 5 veee a8 alee Bia il praia sub | dsbjina soja os 5. ZAUSTAVLJANJE I POKRETANJE VOZILA As 56, Delovanje zaustavijanja vozila smatra se mirnim optereéenjem i pri proragunu se uzima 1 obzir kao horizontalna sila koja deluje u visini povrtine kolovoza u praveu paralelnom sa osom mosta, St, Veligina sile od zaustavlanja vozila jednaka je 1/20 ravnomerno raspodeljenog korisnog optereéenja veliéine p; = 3,0 kN/m? na celoj poveSini kolovoza mosta (izmedu ivitnjaka), Kolovoz se opterecuje na dutint izmedu dva susedina prekida rasponskog sklopa. Najveéa dudina kolovoza koja se opteresuje izmosi 200 m. Ako je sila veéa od sile uterdene u stavu 1. ovog élana, u proratun se uzima sila jednakam 0,3 mase tipskog vozila bez dinamitkog koeficijenta. 58. Most meSovite namene mora se proveriti ina silu zaustavijanja koja nastaje od dinskih ‘voila, sa silom il bez sile od zaustavljanja drumskib vozila, zavisno od stvarnog stanja na most, 6. OTPORI U LEZISTIMA 59. Delovanja koja nastaju usled otpora u le#iitima protiv pomeranja smatraju se mienim opterecenjem i u proraéun se uzimaju kao horizontalne sile u smeru ose mosta, a deluju ua visini donje iviee lett, 60. ‘Veligina sile od otpora u Icéistima izratunava se prema slede¢oj formuli Tak-R ade je: T.- sila otpora u lezi8tu; , - kovficijent otpora u let (tabela 10); - reakeija od sopstvene teZine stalnog optereéenja i od polovine korisnog optereéenja, bez dinamickog koeticijenta. Tabela 10 - Kocticijent otpora u lotiitima Vesta ire ‘Koetiajent orpara ile 1 ai Fa na ‘Valeasia | ai Weta os PondcHeasta ae Teta od vesitih materials - Prema podocima praia Letitia WleTonakien Kian plasma Tare oo Tink 05 61. Za mostove mesovite namene reakeija mora da sadr2i i celokupno opteresenje od Sinskih vouila, Reakcija Sinskih vozila uzima se bez dinamiskog koeficijenta, 62. Koeticijenti otpora u lefiétima (tabela 10) smanjuju se santo uz odredena ispitivanja. 63. Otpori u ledistima uzimaju se u obzir samo pri proracunu levista, kvadera, le2isnih greda i donjeg stroja mosta.B 7. CENTRIFUGALNA SILA 4. Centrifugaina sila se u proragun uzima Keo mira horizontalna sila koja deluje u tezistu sozila u smeru suprotnom sredistu krivine. 65. Kod drumskih. mostova, u uobigajenim uslovima saobraéaja, centrifugalna sila se zanemaruje. Kod mostova mefovite namene pri proragunu za Sinske vozila uzima se u obeit centrifugalna sila. 8, OCEKIVANO POMERANJE TEMELJNOG TLA 66. O&ekivana pomeranja temeljnog tla, tj. oslonca mosta moraju se uzeti u obzir pri proraéunu mosta. 61. Povolino delovanje pomeranja oslonaca ili njihove zakretanje uzima se u obzir pri proragunu samo ako je to delovanje trajno. V. IZUZETNA DELOVANJA 1, UDARI VOZILA I PLOVNIH OBJEKATA 68. Delovanje udara mora se uzeti u obzir pri proraéunu mosta ako pojedini delovi mosta nisu Posebnim urcdajima zasticeni od udara vorila. 69. Udar vozila smatra se mimim optereéenjem i u proragunu se uzima u obzir kao horizontalna sila koja deluje ma 1,20 m izntad povrsine Kolovoza. Veligina sile od wdara vvorila je: i 1) 1000 KN u smeru voInje; 2) £500 KN upravno na smer vodnje, Delovanje u smerti Voznje i delovanje upravno na smer voRnje pri proraéunu se ne uzimaju 1 obzir istovremeno, 70. Ivignjaci i metalne odbojne ograde na mostovima ili ispod njih ne smatraju se zaStitnim ‘uredajima od udara vozila16 1. Udar plovnih objekata u reéne stubove mosta uzima se pri proragunu u obzir kao horizontalna sila koja delve na koti maksimalnog plovnog nivoa vode. Velitina sile od udara plovila je: 1) za Dunav i Savu do Siska 15000 KN; 2) za ostale plovne reke 10000 KN, Navedene sile deluju pod ugiom od 0 do 15° u odnosu na pravae matice. 2, ZEMLJOTRES n. Delovanje zemljotrera Z,, odnosne Z, na mostave i njihave delove nizima se u obzir pri pioraéunu prema propisima o tehnigkim normativima za proraéun inzenjerskih objekata u seizmitki aktivnim podrugjima, 3. VANREDNA OPTERECENJA OD SPECIJALNIH VOZILA B. ‘Vanredina optere¢enja uzimaju se 1 obzit pri proragunu prema njihovoj stvarnoj vel i prema poscbnim uslovima prelaza specijalnih voila preko mosta. 4, PRIVREMENA STANJA PRI GRADENSU 74, ‘Velitine delovanja koje se javljaju pri gradenju objekata uzimaju se pri proraéunu u obzir prema stvarnom stanju. VI. ZAJEDNICKI UTICAJ VISE DELOVANJA 75. ‘Mostovi i njihovi delovi moraju da se provere ma istovremeni uticaj vige radi sdelovanja, i to: 1) osnovnih detovanja; 2) osnovnih i dopunskih delovanja; 3) osnovnih i izuzetnih delovanja. tin Ibor viée delovanja na ij istovrement uticaj mora da se proveri most viSi se uz analiza svih uticaja na most kao celinu ili njegove delove, kao i uticaja nagina izpradnje 1eksploatacije mosta, 77. Mostovi i njihovi delovi proveravaju se na istovremen uticaj vise delovanja, po pravilu, sabiranjem (superpozicija) uticaja, Ako se pri pojedinom delovanju menjaju osnovne proraéunske veligine, mora da se proveri svako delovanje poscbno. U tom slugaju superpozicija uticaja primenjuje se samo ako se drugim ispitivanjima dokaze da je to opravdano. 8. Pri protaéunu ukupnih uticaja izostavijaju se delovanja koja ukupne uticaje smanjuju, osim kad postoje dokazi da su ona stalna. ‘VIL, FUNKCIONALNOST MOSTA D. Ugib glevnog nosaéa drumskog mosta usled dejstwa saobraéajnog opteresenja (bez dinamickog koeficijenta) ogranigen je na 1/200. Sopstvene frekveneije konstrukeije peSatkog mosta bez optereéenja ne smeju se naci u opsegu od 0,8 Hz do 5,5 Hz. 80. Pomeranja na mestima pokretnih lediita i dilatacionih sprava proratunavaju se za sledeéa opterecenja: 1) ravnomerna promena temperature; 2) neravnomema promena temperature po preseku mosta; 3) korisno opteredenje; 4) skupljanje betona; 5) te¥enje betona; 6) deformacija srednjih stubova; 7) pomeranja krajnjih stubova; 8). stalno opterecenje koje se nanosi po zavrSenoj montadi (izgradaji) konstrukeije mosta, ‘odnosno po zavrSenoj montadi dilatacionih sprava. Konstrukeijom pokretnog leZiéta, odnosno dilatacionim spravama mora da se obezbedi realizacija ukupnih ragunskih pomeranja uveéanih za 20%. Vill. SKELE MOSTA 81. Skele mosta i delova mosta moraju se proveriti za sva delovanja koja se javljaju priB izvadenju skele, njenom moguéem pokretanju i izgradoji most ili zbog utieaja okoline. 82. « Sopstvena te¥ina skelc ili njenih dclova, kao i stalni teret na skeli odreduju se zavisno od aterijala od koga je skela izradena. 83. Pri proratunu skele mora se wreti u obzir uticaj delova mase mosta na skelu ili na njene delove, kao i ngjnepovoljniji sluéajs obvirom na nadin izgradnje mosta. 84, Pokretni terct na skeli (\judi ili oprema) mode da iznosi 1,00 kNm?. Ako na skeli postoje: posebni uredaji, pri proragunu se uzimaju u obzir sa stvarnim vrednostima. 85. Horizontalne sile koje mogu da se pojave kao posledica rada pojedinih uredaja na skeli ri proracunu se uzimajut u obzir sa stvarnim vrednostima, Ako nema podataka 0 njihovoj stvamoj velitini, uzimaju se velidine jednake 1% mase uredaja na skeli, Ako uredaji svojim radom prowzrokuju dinamitke uticaje na skelu, njihoyo delovanje se vegava koeficijentom K* = 1,20. 86. Delovanje vetra na skelu pri proraéunu sc uzima u obzir prema propisima za optereéenje vetzom. Vetar deluje na skelu, na neke delove mosta ina sve uredaje na skeli Ako je most posebno iloZen vetru ii se nalazi w podruéju poznatom po jakim vetrovima, u proragun se moraju uzeti stvarne vrednosti delovanja vetra koje se odreduju na osnow merenja. Sva ostala delovanja na skelu uzimaju se pri proragunu u obzir prema odredbama ovog pravilnika. IX. SIGURNOST PROTIV ODIZANJA OD OSLONACA MOSTA I PREOPTERECENJA 87. Ako se na pojedinim mestima oslanjanja mogu pojaviti sile koje odiéu od oslonaca rasponski sklop, mora se raéunski proveriti sigumost sklopa protiv odizanja, 88. Sigurnost protiv odizanja je zadovoljona ako je sila pritiska na osloncu veéa ili jednaika sili odizanja uvecanoj za 50%. 89. Velitina sie odizanja odreduje sc na osnovi najnepovoljnijeg uticaja mogucih optereéenja.vp Sila pritiska izraéunava se iz delovanja sopstvenc tezine, stalnog tereta i odgovarajudih sludajeva prednaprezanja. 90. Sigurnost mosta ii njegovih delova protiv ptevrtanja proverava se tako Sto delovanje sila koje se odupiru prevrianju mora da bude veéa ili jednako delovanju sila prevrtanja uveéanom za 50%, osim u stuéaju zemljottesa, pri Gemu se delovanja sila prevrtanja ‘uzimaju unjthovom najveéem iznosu. X. ZAVRSNE ODREDBE Si. Danom stupanja na snagu ovog, pravilnika prestaju da vaze Privremeni tebnitki propisi za opteresenje mosiova na putevima ("Sluzheni list ENRJ", br. 43/49). 92. ‘Ovaj pravilnik stupa na snagu po istcku trideset dana od dana objavijivanja w "Sluzbenom, lista SPRI". Br, 06-93/19 17. januara 1990, godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, ‘Veroljub Tanaskovié, s.r.PRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ODREDIVANJE VELICINA OPTERECENJA I KATEGORIZACIJU ZELEZNICKIH MOSTOVA, PROPUSTA I OSTALIH OBJEKATA NA ZELEZNICKIM PRUGAMA 1. OPSTE ODREDBE a. vim praviinikom propisuju se tebnitki normativi za odredivanje velitina optereéenja i iju Zcleznitkih mostova, propusta i ostalih objekata na Zelezni¢kim prugama, iskim prugama j kolosecima na kojima saobracaju vorovi, za brzine de 160 Pored objekata navedenih u élanw 1. ovog pravilnika, ovaj pravinik se prinsenjuje § pri proragunu objekata sa kombinovanim Zeleznitko-drumskim saobracajem. & Pod Zclezniékim mostovima, u smisiu ovog pravilnika, podranumevaju se nosece Celiéné, masivne i spregnute konstrukeije, sa ukupnim rasponom glavnih nosaga preko Sm, na legiitima ili zglobovima, Pod propustima, u smishv ovog pravilnika, podrazumevaju se noseée Konstrukelje sa ‘ukuupnim rasponom glavnih: nosaga najvige Sm. ‘Ako most ili propust nema irrazita letiita ili zglobove, granica od $ m se odnosi na olvor. Pod ostalim objektima na Zeleznigkim prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se 1) _noseée konstrukeije sa zemljanom ispunom ispod zastora, kao i sve vrste konstrukeija koje ne prekidaju zemljani trup pruge; 2) druge noseée konstrukelje u vide mostova preko kojih prelaze eleziéka vorita I OPTERECENJA OBJEKTA 1. PODELA OPTERECENJA I UTICAJA 4 Opterecenja i, uticajé dele se na:i 1) osnovne (0); 2). dopunske (D); 3) posebne (P). Pod osnovnim opterecenjem iuticajima podrazumevaju se opteresenja iuticaji koji se uvek javijaju na objektima, i to: 1) stalna opteregenja; 2) optereéenja od prednaprezanja; 3) uticaji skupljanja i tegenja betona; 4) pokretna opteroéenja od voza; 5) dinamigki uticajis ©) centrifugalna sila: 7) optereéenje peSatkih staza (za proraéun staza): 8) optereéenja nastala u toku gradenja, Pod dopunskimn optere¢enjima i uticajima podrazumevaju se optereéenja i uticaji koji se javijaju povremeno ili su od manjeg znagaja, i to: 1) botni udaris 2) sile trenja u letistima; 3) sile kogenja i sile pri pokretanju voza; 4) optereéenje od vetra; 5). uticaji temperature; 6) uticaji moguéih pometanja gradevinskog tha Pod posebnim optereénjima i uticajima podrazumevaju se opteredenja i uticaji koji se javijaju slutajno u toku cksploatacije objekta, i to: 1) dari vozila 0 oslonatke delove mosta; 2) udar i termiéki pritisak leda; 3) uticaj prekida voznih vodova kontaktne mreze; 4). scizmiske sile; 5) uticaji isktiznuéa vorila 2. KOMBINACIJE OPTERECENJA & ‘Objekti iz Jana 1. ovog pravilnika i njihovi konstrukcioni delovi moraju se proveriti na istovremeni uticaj vige razlitih opteresenja, Postoje sledede kombinacije opteresenja: [ ° op oPu Pi ODPs opPr ]82 de je: Q- osnovna opteresenja, OD - osnovna i dopunska optercéenja, OPu - osnovna i posebna opteregenja od udara vozila i prekida voznih vodova kontaktne mreze, Pi - osnovna i posebna opteregenja usied iskliznuéa vozila, ODPs - osnoyna, dopunska i posebna opteresenja od seizmigkih sila, ODPI - osnovna, dopunska i posebna opterecenja od dejstva leda, 6. Ako je u jednom delu objekta napon od jednog dopunskog opterecenja veci od napona od osnovnih optereéenja bez sopstvene teZine i optereéenja od prednaprezanja, to dopunsko opterecenje, zajedno sa sopstvenom teZinom i opterecenjem od prednaprezanija, uuzima se kao osnovno opterosenie, Ako je jedan deo objekta, pored sopstvene teZine, optereéen samo dopunskim opteresenjima, najvece dopunsko optere ach, poh «28080! cos (1 — tye 1g8) «costa = dap) = on @ = wp at Ea,p =—Eahph waste ~ Aap) Fo = Eoh = 0,5: h*-y- (1+ sing) ade je: Eagh - horinzontalna komponenta aktivnog pritiska, Epgh - horinzontalna komponenta pasivnog pritiska, Kagh - koeficijent aktivnog pritiska, Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska, Kach,peh - koeficijent uoe8éa kohezijc, Eoh - horizontalna komponenta mimnog pritiska, ‘y- ratunska vednost specifitne tezine tla, ‘9’ - raéunska vrednost ugla unutrainjeg trenja dreniranog th Ih visina zida na koji deluje pritisak zemlje, a - ugao trenja izmedu rida i tl, &.- ugao nagiba zi i - ugao nagiba povrsine terena, ¢'~ rabunska vrednost kohezije dreniranog tla, Ako je teren horizontalan, povrkine zida vertikalne i ugao trenja o zid da = O veligine sila su: Eah = 05h. y- tg(45-05-0))-2-h-e- te(45- 0,5 +g!) Eph = 05 0 = 2a @ bez ogranigenja, U sluéajevima koji nin navedeni u ovom Sanu mora se raéunati sa zakrivijenim ili prelomljenim Kiiznim ravnima, sgomin =— @ YCAO HATHEA 310A B YAO HATHBA ‘ TOBPUINHE TEPEHA 8 YTAO TFEHLA O32. Sika 2 - Pravila predzmaka uglova za proradun aktivnog i pasivnog pritiska zemlje 4) STALNI PRITISAK VODE 13. Pritisak mime vode smatra se mirnim opterecenjem, a u proratun se uzima samo onda kada svojim delovanjem poveéava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se uzima89 njegova najveéa vrednost. Ako deluje rastereéujuce, moe se uzeti u proraéun ako postoji dokaz da je to delovanje stalno. Pritisak tekuée vode uzima se v proraéun kao mima horizontalna sila koja se raguna iz obrasca: P=0S15-k.v? ade je: P- pritisak uw kN/m*, .- konstanta koja zavisi od oblika dela stuba mosta i iznosi: 38 za kvadzatni oblik; 1/2 za ugaoni oblik (ugao 30° i manje) i 2/3 za krweni oblik; V- brzina vode u mis. Pritisak tekuée vode uzima se u proraéun 1 kombinaciji sa pritiskom mime vode. Za wtieaj wngona, u proraéun se poscbno wsima veligina vegona Uz najviti | najnizi nivo vode, ili podzemne vode. 5) SILE OD VOZNIH VODOVA 14, Za vouni vod koji je pritvriéen na konstrukciju mosta ili stub kontaktne mreze na mostu pri proragunu se wzima w obzir sila od 20kN w pravcu voda. 2. OPTERECENJE OD PREDNAPREZANJA. 15. Sile prednaprezanja usled projektnih uslova ostanjanja ii prethodnog opteresenja uzimaju se u proracunu prema propisu o tebnigkim merama i uslovima za prednaprehnnuti beton. 3. UTICAJI SKUPLJANJA I TECENJA BETONA 16. Uticaji skupljanja i tetenja betona kod armiranobetonskih mostova usimaju se u proraéun prema propisu 0 tehnickim normativima za beton i armairani beton. Za mostove od prednapregnutog betona i spregnute mostove ovi uticaji se uzimaju prema odgovarajucim propisima za proraéun tih konstrukeija. 4. POKRETNO OPTRECENJE OD VOZA 17. 2a proraéun i kategorizaciju objekta na prugama normalnog koloseka Koriste se sledeéa opteresenja 1) za projektovanje novih objekata: ~ Sema optezeéenja UIC71 (prema Elanu 18, ovog pravilnika);90, - Sema SW/O (prema anu 20. ovog pravilnika); - klasifikovana Sema optereéenja UIC71 (prema dlanu 19. ovog pravilnika); + Some teSkih vozila SW/1 i SW/2 (prema dlanu 21. i 22, ovog pravilnika); 2) za kategorizaciju postojecih objekata: = feme vozila za kategorizaciju objekta (prema Sanu 22. ovog pravilnika); + feme teBkih vozila (prema élanv 21. ovog pravilnika). Uticaji dobijeni od Sema optereéenja utvrdeni ovim pravilnikom mnode se dinamigkim kocficijentom Koji je dat u élanu 25. ovog pravilnika. SEMA OPTERECENIA UIC 71 18. Sema optereéenja UICTI koristi se kao idealizovano projelkino opteredenje na ‘magistralnim i ostalim pruganta I reda (slika 3). Sema se postavija na most ili na delove mosta tako da trazeni uticaji (momenti savijanja, popreéne sile, normalne sile, sile na osloncima itd.) dostignu svoje najvece pozitivne ili negativne vrednosti (slika 4). U tu svthu, broj Koncentrisanih sila Seme se, po potrebi, smanjuje, a jednako podeljeno opterecenje rastavija, pri emu se izostavljaju opterecnja koja za traZene uticaje deluju rasterecujuce (31.5 do 8). Kod jednokoloseénih mostova sa zastorom, pri proracunu noseéih elemenata mora se uzeti uw obzit odstupanje od projektovane ose koloseka 2a + 10 cm. Sika 3. tos 42908K Sika 4. U der optereéenja, koncentrisane sile se za glavne nosaée konstrukeija a zastorom smeju zameniti jednako podeljenim opteresenjem (siika 9), pod uslovom da pripadajuéa uticajna povrkina ima isti predanak u duzini od naimanje 10 m.1 Kod nosedih konstrukcija sa pragovima, a bez zastora, Koucentrisane sile se smeju ‘asporeditlsvaka na tr oslonadke tagke fina (nati susedna page), po dato Semi (10) £04 {BONN L0.N/m ise 20_N/o Sika 3. Slika 7, 2: dimenzionisanje kolovozne konsttukcie sa zastorom, Sema optcresenja u gomjoj iviei folovore konstrukeije zamenjuje se sledecim povrinskim respodeljenion opteresenjem Stine 3,0 m: 2) 52 KNim* na duiini 6,40 m umesto koncentrisanih sita 2) 26,7 kNim* umesto jednako podeljenog optereéenja, Za roraéun mostova sa dva koloscka, kao saobra¢ajo opleresenje za svaki kolosek uzima 8e puro opterecenje Seme opterecenja, Za provaéun mostova sa vile od dva koloseka, kao sdobrasejno optcreéenje wzima se nepovoljnij od sledecih slutajeva:92. 1) puno optereéenje po dva koloscka u najnepovotjnijoj kombinaciji, bez opteresenja ostalih koloseka, ili 2) 75% od punog optereénja na svim kolosecime w najnepovoljnijem polozaju. KLASIFIKOVANA SEMA UIC71 19. Optereéenje UIC 71 dato na slici 3 mode ve smanjiti ili poveéati po shodno odobrenoj redukeij, sa slede¢im faktorima: 75; 0,83; 0,91; 1,00; 1,10; 1,21; 1,33 .. 1,1 ade je "n” pritodni broj. Za proratun sa redukovanom Semom UIC 71 primenjuju se odredbe élana 18. ovog praviloika Slika 8. 150 kN/ $0 NII 30 kat proizvotina protzvotina duFing tan dufing Sliku 9. ‘Ako se primeni klasifikovana Sema, sva optereéenja koja su u funkeiji od Seme UIC 71,8 ili su iz nje izvedena (centrifugalna sila, boéni udar, sila kotenja, udar Zeleznickih vozila, sila iskliznuéa Zelezigkih vozila, posredni uticaji preko tla na objekat), mnoze se primenjenim faktorom klasifikacije. o2sp_ OSOP_ 025P_ = Slika 10. 193. KN/m’ * T33.KN/m’ TTT CT ft 150m | sam] rom |. ‘Slike 11, SEMA OPTERECENIA SW/0 ‘Objekti sistema, kontinualnih nosaéa sa poljima raspona od 5 do 35 m, koji se projektuju 2a Semu opterecenja UIC 71, moraju se proveritii za Semu SW/0, a prema st. 2.13, lana 21. ovog pravilnika. SEME TESKIH VOZILA 2. Za projektovanje i kategorizaciju Zeleznitkih mostova koriste se Seme teSkib vozila SW/2, SW/, SW/1 i SW22 (slika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-osovinska vozila za prevor specijalnih tereta. Pri projektovanju novib objekata iz ana 1. ovog pravilnika, na magistralnim i svim novim prugama Koriste se deme SW/1 i SW,94 Za kategorizaciju objekata iz dana 1. ovog pravilnika koriste se Seme toskih vozila Seme teSkih vozila koje se koriste pri proragunu ne smeju se skracivati ni deliti, a sama Sema se ne kombinyje istovremeno sa vuénim vozilom i ostalim teretnim kolima, Pri tom se u proratun istovremeno uzimaju uticaji samo od jedne Seme tekkog vozila, Dinamitki koeficijent u Semi (eSkog vozila je isti kao za Semu UIC 71 Pri projektovanju vilekoloseénog mosta, potrebno je proveriti jedan kolosek sa Semom {eékog vozila, jedan kolosek sa Semom UIC 71, a ostali koloseci su ncoptereéeni, ‘Uticaj dobijen od Seme tetkog vozila uporeduje se sa ulicajem od Seme UIC 71 iw proraéun se urima merodavna vrednost. Specijaina kola data u odredbi UIC 702, kao i kategorije mosta S, i S: iz tabele 16, potpuno su obuhvaéeni Semom optereéenja UIC 71, SEME VOZILA ZA KATEGORIZACUU OBJEKATA, 22, Pri proraéum: postojecih objekata koriste se Seme optereéenja vozova sastavljene od ‘merodavnih vuénih vozila i toretnilh Kola za odgovarajucu kategoriju objekata, pomnoZene dinamitkim koeficijentom iz @lana 26. ovog pravilnika. Sema optere¢enja realnog voila sastoji se od dve lokomotive i'n! vagona. Kao meradavno vudno vorilo uzima se najte7a Iokomotiva koja sacbraéa na pragama odgovarajuée kategorije (A - D4), Seme merodavnih vuénih vorila i teretnih kola date su na si. 13. 114, Seme merodavnih vuénih vozila date su na osnovu serija lokomotiva tt primeni na jugoslovenskim eleznicama (slika 15). Opteresenja iz Seme postavijaju se tako da izszivaju najvece utieaje, pri Gemu se, po polrebi, broj koncetrisanih sila vagona smanjuje, jednako podeljeno optereéenje vagona se rastavlja, a broj wuénih voaila mode se, po potrebi smanjivati. Pri tom se jedan deo uticajne linije moze ostaviti neoptereéen ako to izaviva najvece uticaje. Slika 12 - Seme teSkih vozila MERODAVNA VUCNA VOZILA PO KATEGORUAMA MOSTOVA. 23. Pokretno optereéenje za nasute noseée konstrukeije i potporne zidove preraspodeljuje se na sledeéi natin:95 1) saobraéajno opteregenje za nasute konstrukcije smatra se povrSinskim opteredenjem 1 2omjoj ivic! Konstrukeije, Velitina povrsinskog optereénja zavisi od visine nasipanja hy, ‘ising nusipanjs b, je odstojanje od gorje ivie praga do gornje ivice nosede konstrakeij, § tim Sto se masutim aosecim konstrukeijama smatraju konstrukcije kod kojih je 4, >0,50m, 5a iawzetkom noseéih konstrukcija od prefabrikovanih profilisanih Gelitih elemenata, ‘eligina povr¥inskog optereéenja uzima se iz tabele 3 ae vitro von eo |oao lata | LT bs peel | St sol det eras lwo LTT ie Seeger Sika 13, SERUE LOKOMOTIVA KATEGORWA PRUGE NA ROJO) ‘SERIE LOKOMOTIVA MOZE SAOBRACATI AD, 73i-C00"10G, PAHO IOORDD LE I aD (GHD OID, 62-0300, ‘41-300; 642.100/200; 683; 745; aes, 45; 662; 06400 664-000 (a grejanjem); 666; 16, 738,734.08, BoD 744; 342, 447 QOOMTAONSOD, 661-0n0,400; 688; 661-2007200/300, 864-200, 734-100 BD, ‘2-007 GO, 68, ere 1 SOOO, 432, 657: 36% 461, ae Slika 14,Slika 15 - Merodavna teretna kola po kategorijama mostova Povriinsko.opteregenje u poduznom praveu koloseka tzima se za proratun: a = razmak osovina t obrinom postolju razmak izmedu spoline povrSine odbojnika i najblite osovine ¢ = razmak izmedu unutrasnjih osovina a) na dutini 6,40 m veednosti p1(,) iz kolone 3, odnosno 6 u tabeli 3, b) izvan podrudja 6,40 m vrednosti p2(h,) iz kolone 4, odnosno 7 w tabeli 3. Povrfinsko optereéenje upravno na kolosek uzima se za proraéun: )_ kod cevi prema koloni 3, odnosno 6 iz tabele 3.na Sirini koje se dobija pod nagibom 1: (slika 16); b) kod drugih nasutih noseéih konstrukeija: = na firini b(h,) sa vrednostima tabele 3; + ivan Sirina b(h,) do nagiba 1:1 sa 0,3-strukim vrednostima tabele 3. 2). opterecujuti i rasterecujudi uticaj centrifugatne sile na veliéinu vertikalnog povrsinskog ‘optereéenja kod koloseka u krivini uzima se u obzir samo do visine nasipanja od h,=1,50; 3) pri proraéunu pritiska zemlje na koloseku van mosta kao uticaj na zidove wzimaju se wobvir centrifugalna sila i boéni udar.Slika 16. ‘Tabela 3 - Sirine raspodela b(h,) um i povrsinska optereéenja p(h,), u kN/m? kod nasutih nosedih konstrukeija 7 dra Kolseka 720) bho) wo) | ear] 1 2 3 4 5 é 7 930 300 2 2 3.00, 2 2 130 325 * 25 325 48 2 28 400 328 20 400 38 20 550 7180 2 0 5.90 26 2 ‘wim se prema kolonama 3 1 6. 75% po Banu 18, ovog pranks 1) Iamedu ovih iednost sme se vii Hnearna Interpol. 2) Ako ae uzimaja u obzir transport specfalish Koa, i kod raspona 1. > 6,40 m povsfinsko opteresenje 3) Pri proratunu nasutih nosis Konstruelja sa vite Kolosckamaju ae pune Seme opteredenja umesto98 Veliina povrtinskog optereénja kod nose¢ih konstrukeija od prefabrikovanih profilisanih Geliénih elemenata wzima se iz tabele 4. Tabela 4 “Vision nasipanja B) ‘Vrednost raspodslenog aptresonja GN) 150 550 rT) Bot udar se raspodeljuje na duzin od L = 2-a + 40m, gde je "a" slobodno rastojanje iamedu glave praga i rida, Pri proraéumt centrifugalne sile wzima se u obzir samo jednako podeljeno optereéenje Seme opteredenja. Pri proraéunu horizontalnih sila hoénih udara i centrifingalnih sits istewremena se wrima 1 obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnih opterecenja koji deluju na objekat. Princip proraéuna izabran za proratun zemlje koristi se i za ova optercéenja. Oblik raspodele optereéenja prikazan je na sl. 17 i 18 Na slici 17 prikazan je pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i bognih udara superponiranih sa horizontalnim udetom vertikalnog saobraéajnog optereéenja bez nadvisenja krivine, odnosno bez preraspodele vertikalnog saobracajnog optercéenja po p= 3,0 m- p' (Nim) koloseka (45-@ -05) 2+ Evie +e + Shi, 8OENA SILA Dyed ~ p'S82KRimz Eteanlyag ‘Sika 17.Na slici 18 prikazan je pritisak zemlje usted centrifugalnih sila i botnih udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobra¢ajnog optereéenja sa uticajem nadvitenja krivine, odnosno sa preraspodelom vertikalnog saobraéajnog optereénja po Sinama. p = 156 kNim koloseka P= AS -py =p: (@-2-u-hY(2- a’) + py (h + 0,72 (Nim) koloseka Pr L3-ph =p: (@-2-u- h)2- a)-p,: (h + 0,?)/a (kNim) koloseka Pi tg (45-- 9-05) Pa tg (45 - g' 0,5) Emm Pv Pv S) = 2 [Ewin + PY (Py + SPV hy, Sar (Ps Pw 8) = 2 [Epes + Pla (By + SY pV hyo Pojedine velitine na sl. 17 118 ana: P- vertikalno saobraéajno opterecnjc (\inijsko optereénje) po du’nom metru koloscka, Py centrifugalna sila po duznom metru koloscka, u- nadvienje, a irina koloskea 1,50 m, h - teZiste Sinskog vozila od gomje ivice Sime (G18), S' = boéni udar po duznom metru koloseka, @ - efektivni ugao trenja 7a efektivai normalni napon, Py Px optereénja spoljainje { unutragnje supine. 24. Kod 2elezni¢ko-drumskih mostova, pored opterecenja od voza, 2a proraéun se uzimajut i uticajiod drumskih vozila prema propisu o tchnickim normativima za odredivanje veliéina ‘opteredenja mostova, s tim de se optereéenja uzimaju u njihovoj najnepovoljnijoj kombinaciji po konstrukeiju Stika 18,100 Tabela 5 Rea be Dow nonce Ewuice Vedios dati 1 ‘ie moon Taian Gena Tana aT pera aba ara popes BOF I renee a ‘Drona rama popiesah be doo rotate ran +3 3 Propet nat aspon giv Ge era dina GT sa devo rt akin poprtne nsale) popetnh nossa (eet ait wednos) | ai pepe tn a (ber rota) S| Renate poco an a pone nae Rese pope maa ro popete neste Ged io} 2 db §) 7 [eras ete ope opera ao ERT | Reo poet wea pope nesta {aedr brs 2 8; podnor sere oes rezk Yea | paca pope ASAT Tak oath nom 7 Reiorna rare ala Roa Tak put cars, odnoato EE pretreat (avs raves nln) To] acs pote wav pene Konsanops | Drow rayon a san preue male, ne we (erin osaraie) 0 asp evi) neste Tr rae toa OE raabTONTEN | Raapon Kove Foes les Te] nae wares oath oes Tagan Taowane Hale v pripaacom PNET noker : a pa Tena paar rae aT ‘Glave nox Kone a Jednakolosetea noseésKoastukea Greda ra | Rasp nomad 2a) lone 15 | Kootiuane geda nap" pois Lyn (ht tt BE pon gah ota LD Leas PURI S omar (212 18 14 18 Le ee je Ly 2 rats Ly _— Tease Taneren anor 15 ak aba Cantons wee Poa 17] teeta nonce Konaaape Trae wines dibs woe prema ted brojevima od {4 do 16 Dimas Tomnaeie Tan saber DME OW, pow, t,_| Raspan talctey Semana MOSORE loots, ean! ae gece, asin atezute | konsrobeje tee, pital pod eat pital tamed eligi svar, odnoeno gre era iss ROTTS PF BNTPOT PO Th ARS x alapan pon jdong lems Kons rat ssa 60 wea le aoe aka tok ‘ees (op, Jo olor plo i pada aoc, woha th ratunal za sets [Earn nocima, 2 ai woo vali za cea mezodavr eno LO. Oo tga uci Ted ej? Kpopata eas diem rol),$, DINAMICKI UTICAIL Dinamigkim koeficijentom (B) obuhvataju se dinamigki od Heme pokreinog optercéenja (od voza). Ovim koeticijentom mnoze se sviuticaji u presecima ina osloncima koji potitu od staticki delujuéeg pretpostavijenog pokretnog optereéenja koje deluje na ‘most (momeati, presetne sile,sile na osloncima itd.) Sile na osioncima mosta mnoze se dinamigkim koeficijentom kao i kod proratuna ledista, elignih oporaca i Gelignih stbova do gomje ivice temelja, Dinamigki uticaji ne wzimaju sew obeir za 1) stalna optereéenja; 2) opterecenja od contrifugaine sile; 3). saobraéajno optereden 4) dopunska i posebna opteregenja; 5) doksz defoemacije (ugibi, pomeranja, okretanja ist); 6) masivne oporce, masivne stubove, temelje i priliske zemlje; 7) dokiw stabilnosti konstrukeije (odizanje, preturanje). Dinamigki koeficijent se ne primenjuje ni onda kad se njegovom upotrebom dobija vedi koefiejjent sigumosti Dinamigki kooficijent (2) ne zavisi od viste konsirukeije objekta. On je isti za noseée Konstrukeije od armiranog,i prethodno napregnutog betona, za écligne Konstrukeje, za spregnute konstrukeije i za ubetonirane delitne nosaée,s tim Sto se razlika ne pravi ni kod ‘mostova sa zastorom i bez zastora, ‘Veligina dinamitkog koeficijenta (2) zavisi od merodavnih duzina LO za pojedir nosecih Konstrakcija, Duzine LG date su u tabeli 5, ‘Za breine korakom (V = 10 km/h) uzima se @ = 100, ‘Vrednost dinamitkog kocfiejenta za Sem opterogenja UIC TL iSeme teSkih vorila dobija se koriséenjem merodavne dugine i tabvle $ pomodu sledeteg obrasca: 144 e na pekatim starama; e delove B= +082 pri Yemu je © u granicama 1,0. @ < 1.67, Vrednosti dinamitkih kocficijenata mogu se ureti iz abele 6. ‘Tabeta 6 ws[3si? *#fsfe¢l[7y),eys> |e) ) 2 |i [ia [is [iw | im [us | as | on | a | a a a a ee es ee wef e Te Tes [eps ays | @ [se en es ir ios ee ae ae [ar eo102 Za nasute noseée konstrukeije dinamitki koeficijent se odreduje na sledest natin: 1) kod cxvi otpornih na savijanje proizvolinog pretnika i glatkih cevi neotpornih na savijanja preénika < 1,50 m. © = 140-0 (by - 050) 2 1,0 2) kod ostalih cevi i drugih nasutih noseéih konsteukefja , =O -OA (hy - 050) 2 10 Dinamitki koefi sledeéem: Ie { se wzima prema opitoj formuli ii iz tabele 6, #1 1 prema otvor naauts cov ddvostruki otvor kod nosesih konstrukeija slignih syodu raspon nasute noveée konstrukelje Za dimenzionisanje popretne armature kod nose¢ih konstrukeija sa ubetoniranim valjanim nosadem dinumitki Koeficijent je 1,30 Na pruzi za breine (V) ispod 80 kh vaze smanjent dinam By = 1+ (2-1). v0 ade je @ - dinamigki kocficijent koclicijenti po obraseu Dinamidki koe icijenti vate iked provizornih mostova imostova u prikljuénim kolosecima. ‘Vrednostidinamitkih koeficijenata a deme vozova pri Kategorisaciji objekata izracunavaju se prem sledeem: 1-0 405 ade jes KL -K +4) fla +001 + (56 eH + 50 + on, + LayBO = 1) =e i se odnosi na perfektan kolosek, dea koji se odnosi na uticaje nepravilnosti koloseka. a = V/22 mm (za brzine do 80 km/h), ‘L@ - merodavna dudina elementa ili mosta uzcta iz tabele 5, a = 1,0 mot (za brzine preko 80 knvh), V = maksimalna teretnog woza (mis), ny - sopstvena frekvencija neapterecenog clementa ili musta, a odreduje sez 7a glavne nosate sistema proste grede iz iaraza: np = 5.6yln, fede je Up - ugib mosta usled opterecenja, w cm, 7a poduiéne i popretne nosate, ostale delove mosta, kontinualne nosaée itd: nny S€ odreduje zi mostove visoke frekvencije i mostove aiske frckvencije, pa se od odbijenih dinsmitkih koeficijenta uzima veéi Koeficijent kao merodavan za proragun. ng = (438,80/,@)! 133679) = za mostove visoke frekvencije103 1g = 80/2 (LB < 20m) —_~ za mostove niske frekvencije (L2 < 20m) ng = (207,80/L@)" 168897) 6 CENTRIFUGALNA SILA 26. Prilikom proraéuna mostova koji le¥e potptino ili delimiéno w kolose&noj Krivini, uzima se u obzir centrifugaina sila, odstupanje koloseka od ose mosta, Kao i nadvisenje spoljne Sine, Za proragun je merodavna maksimalna breina V(kmvh) na pruzi u podrudju mosta. Horizontaino optereéenje od centrifugaine sile dobija se _mnodenjem vertikulnog opteresenja P (iz Seme opterecenja od voza) koetiejjentom V2/127R, tako da centrifugalna sila iznosi: aide je \V - maksimatna braina, u km/h, na pruzi u podruéju mosta, R- poluprednik krivine, wm. Za ovu vrednost kod promenljivih koloseénih krivina moga se uzeti pogocine srednje vrednosti ‘Ako na mostu ima vie krivina sa razliéitim polupregnicima, za svaku Krivima uzima se poluprenik te krivine. Ako je most u prelaznoj Krivini, za polupreénik krivine se wim srednja vrednost, Ako je cela prelazna krivina na mostu, sredaja vrednost za polupretnik wzima se sa 2 Roy ide je Ro polupreénik kruzne krivine koja se priklinéuje na prelaznt krivinu. Za brzine (V) vese od 120 km/h u proraéun centrilugaine sile od Seme optereéenia UIC 71 uvodi se redukeioni koeficifent f (tabela’ 7). Za raspone i breine koje nisu date u tabeli 7. 22 proradun se wzimaje najblize vece vrednosti iz ove tabele. Delovanje centrifugainih sila uzima se na 1,80 m iznad gornje ivice (GIS) horizontalno ka spoljnoj strani krivine Kod mostova sa kolosekom u krivini nosegi elementi konstrukcije ispituju se 7a sledeca stanja’ 1) 24 Vipgg, > 120 kmih analiziraju se dva stanja: = V = 120 kmh sa punom vrednogiu seme opterecenja UIC 71 i punom vrednoséu centrifugaine sile { = 120 kmh < Vga, < 160 kmh sa redukovanom vrednoséu Seme opteresenja UIC 71 (isti redukeioni koeficijent f kao 7a centrifugainu situ), odnosno redukovanom vrednoscu centrifugalne sile prema tabclé 7; 2) V-= Venax $4 maksimalnom breinom za projektovanu krivinu i nadvisenje: 3) V = 0 (voz u mirovanju) Velitine breina i nadvisenja wzimaju se prema odgovarajucim propisima o gornjem stroj.to4 Kolosek se, po moguéstvu, postavija na most Lako da glavni nosadi budu priblizno jednako optereéeni, Nosati se dimenzioniu prema ve¢em uticaju, a konstruklivno se izvode oba nosaa jednaka kad god je to ekonomski opravdano. Uticaj centrifugalne sile mora se kombinovati sa istovremenim vertikalaim optereéenjem. ‘Tabela 7 - Redukcioni koeficijent f za centrifugalnu silu od Seme opteredenja UIC 71 jako breina V 6 Uh ~ 7. OPTERECENJE PESACKIH STAZA (ZA PRORACUN STAZA) 21. Pri proraéunv noseéih delova peSakih staza za jevan upotrebu uzima se opteredenje od S KNim?. Za proragun glavnih nosaéa mosta, pored operecenja od voza, istovremeno se «wzima i saobraéajno opteregenje pedackih staza 2 kNim?, Pri proraéunu glavnih nosaéa mosta uzima se samo optereéenje od voza, bez saobracajnog, ‘opteroéenja peSaékih staza za sluzbenu upotrebu. Pri proraéunu noseéih delova staza uzima se saobra¢ajno optereéenie 5 kN/m?. Ako je za dimenzionisanje pojedinih delova to nepovoljnije, umesto ovog opterecenja treba uzeti koncentrisann silu 2 KN na najnepovoljnijem mestu, Pri proraéunu glavnih nosaéa mosta pokretna opteredenja peSatkih staza za javnu upotrebu uvode se kao dopunska. Uticaj rastereéenja, npr. popreénog nosaéa usted Konzole za peatku stazu, ne uzima se vu obair, Nosati revizionih staza, revivionih kolica i drugih uredaja proradunavaju se prema105 stvarnom optereéenju koje se predvida, a najmanje sa jednom koncentrisanom silom od 2KN, . Pri proratunu ograde javnih i sluzbenih peSotkih staza uzima s vertikalno optereéenje od 1,0 kN/m u visini prsobrann Seznntalno ili 8. OPTERECENJE U TOKU GRADENJA 28. Ako u toku gradenja nastany optercéenja od uredaja i opreme i od smeitenog gradevinskog materijala i delova konstnukeije i ako se za vreme montaze stati¢ki sistem konstrukeije promeni (na primer pri transportu, podupiranju cele konstrukcije ili nekih njenih delova, odizanju, slobodnoj montali i sl,), ta se optereéenja moraju rugunaki detaljno iskazati. IV. DOPUNSKA OPTERECENJA I UTICAJI 1. BOCNI UDARL 29. ri projcktovanju novih mostova site boSnih udara uvode se u proraéun usvakom koloseku kao horizontalna sila od 100 kN. Za postojeée mostove sile botnih udara tvode se u proracun u svakom Koloseku kao horizontalne sila od: 90 KN za Kategorie D2 - Dé 80 kN za kategorije C2 - C4 T2KN za katcgoriie Bl - B2 64KN 7a kategoriju A Sila botnih udara deluje na najnepovolinijem mestu horizontalno i uspravno na osu koloseka u visini gornje ivice Sine (GIS). Kod koloseka sa zastorom optereéenje od botnog udara raspodeljuje se ravnomerno praveu koloseka na / = 4,0 m. 2, SILE TRENJA U LEZISTIMA 30. Velitina sila trenja u Geliénim lezi8tima koje se wvode u proratun mosta su: za trenje Klizanja 0,5, a za trenje kotrljanja 0,03 od iznosa pritiska na lediste usled sopstvene tezine i statitkog opteresenja od voza. Kocfieijenti iz stava 1. ovog lana vaze 2a dobro odréavana le#i8ta.106 Kod lezista novijih vista, velitina sila trenja u leZi8tima obraéunavaju se prema tehnigkom uputstvu proizvodaéa, Otpori trenja se ne uzimaju u obzir pri proracunu glavnih nosaéa, ve¢ samo pri proracunt leviéta, kvadera, lefignih greda i mostovskih stubova i oporaca. Sile trenja uzimaju se za svaki smet kretanja pokrenutog lezista. Uticaji sila trenja sa pokseinih lezista ne uzimaju se u obzir za smanjenje uticaja na nepokretnim ledistima, ‘Ako je sila trenja posledica temperaturnih promena, ieraéunava se samo od uticaja sopstvene teZine, ‘Ako je konstruktivai element koji se proraéunava na dejstvo trenja znatno napregnut usted sile trenja kottljanja, u posebnim sluéajevima (npr. ako je preénik valjka relativno mali, ako je povrtina leditta u nagibu, ako je tlo ispod temelja lo8e itd.) taj element treba proragunavati i sa kocficijentom trenja kotriianja 0.1. 3. SILE KOCENJA I POKRETANJA VOZA ai, Optcreéenje pri ko8enju i pokretanju kod Zeleznifkih mostova uzimaju se u proratun prema sledeGem obrascu: + optercéonja pri pokretanju Fy = 33,3-L- ys 1000-7 (KN) = opterecenja pri kodenju Fue =fiqL=7 6000 KN za Semu UIC 71 2000 KN za demu tekkog vouila ade jet Fay odnosno F,, - sile kotenja, odnosno pokretanja u praveu ose most, 1 koeficijent ‘redukcije koji zavisi od uredenja koloscka i ukupne dutine nosecih Konstrukeija Ly prema tabeli & L- merodayna duzina optereéenja koja se odreduje iz polotaja opteresenja na uticajnoj iniji koji daje maksimalne vrednosti horizontalne reakeije na posmatranom osloncu. Pri tom, pri proraéunu Sema specijalnih kola wzima se samo duzina blokova opteresenja koji stoje na noseéo} Konstrukeiji, Duzina na kojoj deluje opterecenje od sila pokretanja je ogranitena na 30m; fy.- optereéenje pri kovenju koje se ocnosi ma jedan kolosck i uzima se: - 30 kNim za jednokoloseéne mostove koji se dimenzionisu po Semi opterecenja UIC 71 ili Semama specijalnih kola SW/2, SWI, - 35 kNim za Zelcanitke mostove koji se dimenzioniSu prema Scmama specijalnih kola Swit i SW2, k - krutost donjih strojeva mostova i gradevinskog tla na ncpokretnom leZiétu protiv horizontalnog pomeranja u poduznom praveu mosta (u kNiem), koja mora biti dokazana, Za nosece konstrukeije sa Ly € 30 m nije patreban dokaz krutosti Uticaji podudnih sila iz stava 1. ovog Clana uzimaju se da deluju u gornjoj ivici kolovozne konstrukeije. Ovaj uslov se primenjuje i u slugaju zastora, Kod jednokoloseénih nose¢ih konstrukcija uzima se vege optereéenje od optereéenja pri kodenju ili pokretanju.8 - Koefcijent redukcije 7 im) "Bez oki Kolo = a3 30 om oo a3 m0 1 Tae Ww 72 a am 1 150 075 oF 7 i oa om i 210 - ans 1 ED 5 O9i 0 7 = De To 300 oa 1 ‘Tabela 9 - Krutosti k 1) Medwvredaost! se smejp lecamas nerpolnan 2) Pod prekidom koloscka pudtazuameva se: + sutajkada je Kotovek st sini sastavima + sluts kaua je uradena dilations spr Tebow pos Ona oct pode TRS [ DRTC mse re Tay = © ry t or co Tam a - 7 a 76a am 7 tan Soa a 300 i as an Toth 70 Naporena; Meduvredros se mogn Hnearno interpola108 Kod vigekolosetnih nosedih konstrukeija uzima se da se uvek u najncpovoljnijem polozaju kod samo na jednom koloseku, a na drugom pokreée 1 suprotnom smeru, pri temu se ne ‘uzima opterecenje silama koSenja ili pokretanja na ispunu iza mostoyskih oporace. Optereéenje pri pokretanju je ogranieno na 1000 KN najveéom dozvoljenom silom automatskih kvadila. Slike 19 ‘Najmanje krutosti"k'za jednokolosedne i viekoloseéne konstrukeije, zavisno od uredenja koloseka i ukupne duzZine noseéih konstrukcija Lyq, kao i krutost ky i ky 2a koloseke bez prekida, zavisno od I, (sa kojima 6e se sraunati vrednost krutosti"k’), date su u tabeli 9. Za kolosek bez prekida sa 60'm < Lys $90 m najmanja krutost odreduje se prema izrazu: = Ky FD: Lae La) © Oe = KenL Za kolosek bez prekida sa 90 m $ Ly, $180 m najmanja krutost odreduje se prema izrazu: Be = Key + (2 Tag Lend» Che = Ke V(180 - Lod) pie je: k, i ky krutost (koriste se vrednosti iz tabele 9), Tena WreGnost najveCeg raspona u konstrukcji (m), La- ukupna duzina konstrokeije (sika 19). Fs Pokrete Kosenke fNopomene <0 aS ry | >@ 75 eae ears in 500 = 005-( HL Lig dst eer 035- (Ly.. + Ly St Nepokretms, 1205 esta prema 2. ‘Swvarna krutost donjeg stroja mosta i gradevinskog ta iarafunava se prema iar k= Hie109 ade je: H.- ukupni horinzontalni uticaji koji deluju, Hic - ukupno pomeranje donjeg stroja mosta u visini nepokretnog ledista usled horizontalne sile. Hu poduznom praveu mosta, a sastoji se iz: - deformacije trupa stuba, odnosno zida oporca; = obrtanja temelja oko ivice; = pomeranja temelja Stvarna vrednost krutosti mora biti ve¢a ili jednaka najmanjoj krutosti "k’, prethodno: odredeno}. ‘Optereéenja pri koéenju i pokrctanju kod sistema konstrukeija u nizu odreduju se prema odredbama ovog élana, sa sledecim izuzecima: 1)_vrednostiy kod sistema konstrukelja u nizu sa dugim Sinskim traktom i pojedinagnim rasponime L 35 um urimaju se iz tabele 10; 2) kao merodavna duzina za optereéenja za nepokretna lezista na stubu pojedinaéna duzina noseée konstrukeije "Li" (slike 20); 3) 25% pokretnog vertikalnog optereGenja realnih vozova u slugaju kategorizacije objekta. uzima se uvek Slika 20 4, OPTERECENJE VETROM 32. Proraéun optereéenja vetrom Zeleznitkih mostova zasniva se ma proraéunu opterecenja vetrom gradevinskih konstrukeija prema standardima JUS U.C7.110, JUS U.C7.111, JUS U.CT112 5 JUS U.C7.113. Pod krutim mostovima, u smishr ovog pravilnika, podrazumevaju se mostovi koji delovanjem yetra ne mogu biti pobudeni na rezonantne oscilacije i koji nisu podlozni nastajanju ni jednog od efekata actoclastiéne nestabilnosti, U krute mostove spadaju svi sxedni, luéni i zglobni statigki sistemi110 Pod vitkim mostovima, u smistu ovog pravilnika, podrazumevaju se mostovi koji mogu biti podlo#ni cfektima aeroelastiéne nestabilnosti. Vitki mogu biti mostovi sistema sa kosom ukadi i visedi mostovi. Kod vitkih mostova sprovode se i posebna acrodinamiska ispitivanja na modelu, radi ‘odredivanja koclicijenata sile C i provere aeroelastitne stabilnosti. Optereéenje vetrom vitke mostovske konstrukeie proracunava se prema standardu JUS U.C7.111. Proraéun vitkih Konstrukeija odnosi se ne mostovsku konstrukeiju i stubove, Pri proraéunu, stubovi se moraju proveriti na oba ortogonalna pravea delovanja vetra, a _njihova osetijivost - na neki od efekata acroelastiéne nestabilnosti Elementi spregova protiv vetra ispityju se w pogledu krutosti Stapova ispune, kako u spregu u celini tako i kao pojedinatni clementi konstrukeije, Prilikom proraéana stabilnosti mosta na preturanje, mora se, kao nepovoljnije, uzeti dejstvo vetra na prazne vagone (za tezinu praznih vagona wzima se p = 13 kNim) ili dejstvo votra na vagone koji predstavljaju Semu UIC 71 najinepovoljnijem polozaju 33. A) PRORACUN OPTERECENJA VETROM KRUTIH KONSTRUKCIJA. Optereéenje vetrom Zelezni¢kih mostova uzima se za proracun kao staticko opterecenje 1) za mostovsku konstrukeiju, za pravae delovanja upravno na osu mosta; 2) za stubove, pilone, lefikte i temelje, jos i za pravac paralelnosti mosta. Optereéenje vetrom Zelezni¢kih mostova izragunava se posebno za: 1) stanje gradnje, odnosno eksploatacije mosta, i to: ~ stanje montaze mos = stanje eksploatactjc - most sa saobraéajnim optereéenjem; ~ stanje eksploatacije - most bez saobracajnog optereéenja; 2) clemente objekt “'mostovskeu konstrukeiju, + stubove mosta; = pojedinadne konstrukcione delove - spregove gomjeg, odnosno donjeg pojasa; = temelje mosta. Opsti izra 2a proxatun opteresenja vetrom pojedinih delova mosta je: WH Ore Ci Ay (KN) ili (N/m) Gera = Gare (kNim*) nits = Irn: Ke- Sz, {kNi’) Amro = 05+» Varo 10°, {kN/ra) Veer = Vesera~ kr (exis) de je: g- dinamitki indeks, T - povratni period (god). z~ visina iznad terena (m) (odreduje se prema visi - kotu stednje vode iznad koje je most, ili iz = 0), koja predstavija:- kotis dna doline ili povrSine terena iznad koga se nalazi most, gre (kN/m?) - acrodinamicki pritisek vetra, Gute (KNim?) - ostednjeni aerodnimaigki pritisak vetra, G, - dinamigki koeficijent, ‘Visa osnovna brzina vetra na lokaciji mosta, Koja se uzima iz standarda JUS U.C7.110, u (avs), ey» faktor povratnog, periods: ‘montaza 0,193 «T = 5 god) - eksploatacija sa saobragajnim optereéenjem 0,858 (I = 10 god) = eksploatacija bez saobraéajnog opteresenja 1,000 (= 50 god), ~ gustina vazduha 1p = 1,225 kg/m’ ili prema nadmorskoj visini terena (prema standardu JUS U.C7.110), K, - faktor eksporicije b- (Z/1O}™, gde se koeficijemti hrapavosti terena “b" i “a” odseduju iz standarda JUS U.C7.110, a visina "2" predstavija z= H = nivo gornje ivice Sine za most, odnosno 0

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5794)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brene Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1090)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (838)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (599)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1711)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1103)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (890)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (587)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (537)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2099)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (344)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1015)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1839)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (821)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (119)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (440)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (399)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2219)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4609)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1937)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4200)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (265)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (806)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2322)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1891)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (73)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Din 332-2-1983 PDF

  

  Document3 pages

  Din 332-2-1983 PDF

  Marco Cruz

  100% (2)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carre

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• (Iso/tr 17671-5) (Iso/tr 17671-6) (Iso/tr 17671-7) (Iso/tr 17671-8)

  

  Document1 page

  (Iso/tr 17671-5) (Iso/tr 17671-6) (Iso/tr 17671-7) (Iso/tr 17671-8)

  Ivan Briscoe

  100% (7)
• (Iso/tr 17671-5) (Iso/tr 17671-6) (Iso/tr 17671-7) (Iso/tr 17671-8)

  

  Document1 page

  (Iso/tr 17671-5) (Iso/tr 17671-6) (Iso/tr 17671-7) (Iso/tr 17671-8)

  Ivan Briscoe

  100% (7)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• 1234

  

  Document1 page

  1234

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 5 zb5 Jug

  

  Document125 pages

  5 zb5 Jug

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 5

  

  Document1 page

  5

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 12345

  

  Document1 page

  12345

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 3 zb3 Jug PDF

  

  Document140 pages

  3 zb3 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 10 zb10 Jug PDF

  

  Document100 pages

  10 zb10 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 1

  

  Document2 pages

  1

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• BACKUP - Putanje Windows - ACAD - SW

  

  Document1 page

  BACKUP - Putanje Windows - ACAD - SW

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 1234

  

  Document1 page

  1234

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 9 zb9 Jug PDF

  

  Document105 pages

  9 zb9 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 11 zb11 Jug PDF

  

  Document95 pages

  11 zb11 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 2 zb2 Jug PDF

  

  Document150 pages

  2 zb2 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 1234

  

  Document1 page

  1234

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 11 zb11 Jug PDF

  

  Document95 pages

  11 zb11 Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 7 zb7 Jug

  

  Document115 pages

  7 zb7 Jug

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 6 zb6 Jug

  

  Document120 pages

  6 zb6 Jug

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  

  Document28 pages

  KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• ZB Jug PDF

  

  Document191 pages

  ZB Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  

  Document28 pages

  KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• 4 zb4 Jug

  

  Document130 pages

  4 zb4 Jug

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• ZB Jug PDF

  

  Document191 pages

  ZB Jug PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  

  Document28 pages

  KOORDINATOR-doc 135 Ewf 1090 Workshop 2013 Part 2

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• Uporedno15614 288 3 PDF

  

  Document11 pages

  Uporedno15614 288 3 PDF

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• Uporedno15614 288 3

  

  Document11 pages

  Uporedno15614 288 3

  Ivan Dulic

  No ratings yet
• Katalog2008 Erlikon

  

  Document48 pages

  Katalog2008 Erlikon

  Ivan Dulic

  No ratings yet