1.

ULOGA I ZNAČAJ INTERKULTURNOG MENADŽMENTA

 poslovanje van matične zemlje postalo je uobičajen oblik razvoja

 za sve veći broj kompanija međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo poslovanja
 uspešno poslovanje je moguće ukoliko se razumeju kulturne razlike i pravila učesnika
iz različitih krajeva sveta
 naivno je ući u međunarodne pregovore verujući da su “na kraju krajeva ljudi prilično
isti ma gde bili i ponašaju se slično nama”
 uspešno poslovanje van matične zemlje znači potpuno razumeti druge, koristeći to za
ostvarenje onoga što svaka strana želi od pregovora – UGOVOREN POSAO
 realizacija poslovnih aktivnosti van zemlje zahteva pregovaranje, nakon kojih se
zaključuje ugovor
 poznavanje intekulturnog menadžmenta pomaže da se razume poslovanje na drugom
tržištu, da se u zavisnosti od druge kulture kršenje obećanja toleriše, očekuje ili čak i
priželjkuje
 retko je lakše primeniti ugovor u stranoj zemlji nego u svojoj
 SAD – ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora unapred predvideti i
razraditi. Najviše pažnje se polaže na detalje kako ne bi došlo do dvosmislenog
razumevanja
 u anglosaksonskim kulturama potpisivanje simbolizuje nameru da se ispune navedeni
uslovi
 kod Kineza ugovor uglavnom predstavlja početak a ne kraj. Kineski pristup je da se
pregovori baziraju na ljudskim odnosima i glavna briga im je da stvore vezu
prijateljstva. U slučaju da ne mogu da ispune uslove iz ugovora pomoć traže od
partnera
 za Japance cilj je odnos a ne ugovor. Potpisivanjem ugovora započinju odnos. Veruju
da je partnerstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristi
nepravednu prednost srećnih događaja
 Nemci se strikno pridržavaju ugovora. Ugovor razjašnjavaju do najsitnijih detalja pa
čak i ono što se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa
 Rusi se striktno drže ugovora, a sve neodređene stvari protumačiće ih što je više
moguće u svoju korist. Spremni su da naprave dvosmislene ugovore i bez važnih
detalja koje mogu da kasnije iskoriste
 Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kostur
ugovora. Ne idu u detalje
 u arapskom poslovnom svetu REČ više obavezuje od pisanih ugovora. Insistiranje na
istim može da bude uvredljivo
 Meksikanci ne očekuju da ugovor bude doslovce primenjen u praksi, po njima ugovor
predstavlja umetničko vežbanje ideja
 KLJUČ USPEHA U POSLOVANJU NA DRUGIM TRŽIŠTIMA JE RAZUMETI,
PRIHVATITI I POŠTOVATI KULTURU DRUGE STRANE.

1
 2. KULTURA I MENADŽMENT

 u savremenim uslovima poslovanja ne može se zanemariti činjenica da se uglavnom

posluje van granica matične zemlje tako da je neminovan susret sa različitim
kulturama
 zanemarivanje uticaja kulture na polovanje kompanije u drugoj zemlji danas
definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora a što se odražava na nepovoljan
poslovni rezultat
 menadžeri novog doba moraju da se uče kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj
posluju
 kulturna determinanta menadžmenta podrazumeva da se organizacija i upravljanje
kompanijama u jednoj državi potčinjava dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne
kulture u toj državi
 samo one kompanije tj. menadžeri koji budu razumeli i poštovali kulturnu različitost
prave prvi korak uspešnog poslovanja
 primer: poslovanje Koka kole na srpskom tržištu

3. POJAM KULTURE U MENADŽEMNTU

 u cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, potrebno je definisati

pojam kulture
 postoji veliki broj definicija pojma kulture
 različitost tumačenja pojma kulture je uslovljenost od zemlje i pojedinaca ili autora
koji se njome bavi
 da bi se dao odgovor na pitanje šta je kultura mora se dati odgovor na još dva pitanja:
koji su ciljevi kulture? i kojim sredstvima se ona ostvaruje?
 pojmu kulture moguće je dodeliti i tri značenja:
1. intelektualno – viši oblik kolektivnog izražavanja i odnosi se na jednu oblast,
jednu zemlju, jedan kontinent (evropska, američka kultura)
2. ekonomsko – odnosi se na plodno zemljište, biljke, drveće . . .
3. mikrobiološko – u ovom smislu ima marginalan značaj za interkulturni
menadžment
 kultura je deo samog čoveka i kada se kaže “kulturan čovek” misli se pre svega na
kulturne navike i potrebe, znanja koja čovek stiče i prihvata u toku svog života u
društvenoj zajednici
 kultura se često shvata kao sektor društvenog života: muzeji, pozorišta, obrazovne
ustanove . . .
 na međunarodnoj sceni postoje različite definicije kulture: stara Grčka, Rimsko doba,
srednji vek

 definicija kulture:

KULTURA PREDSTAVLJA SVE ONO ŠTO LJUDI IMAJU, MISLE I RADE KAO
PRIPADNICI JEDNOG PREPOZNATLJIVOG DRUŠTVA

2
 4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KULTURE

 karakteristike kulture su:

1. načelnost – opšti okvir prihvatljivog ponašanja, zasnovanog na nenormiranim

načelima
2. deljivost – kultura je društvena a ne pojedinačna kategorija i kao takva
“razliva” se i deli na pojedine članove društva
3. komunikativnost – olakšava sporazumevanje, doprinosi većoj bliskosti između
poznavalaca jedne kulture
4. stečenost – predstavlja stečenu kategoriju a ne urođenu kategoriju (npr. ne
iznosi se smeće noću i sl.)
5. diferenciranost – pripadnici različitih kultura često imaju različite predstave o
istoj stvari (npr. u Indiji je krava sveta životinja)
6. trajnost – trajna kategorija koja se prenosi sa generacije na generaciju
7. kumulativnost – kultura je okvirnog i otvorenog karaktera i nalazi se u stalnom
procesu uobličavanja, svaka generacija nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj
kulturi (npr. svadbeni običaji u Srbiji)
8. dinamičnost kultura je podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom
vremena

5. POJAM INTERKULTURNI VS INTERNACIONALNI MENADŽMENT

 kultura predstavlja način življenja neke grupe, odnosno zajednički sistem vrednosti,
normi ponašanja, način mišljenja i delanja, koje je čovek naučio i prihvatio u jednom
kolektivu
 na kulturu utiču i određuju je brojni faktori jednog društva: od istorije i religije,
geografski uslovi življenja, jezik, običaji, način mišljenja i verovanja
 prostorna udaljenost ne predstavlja otežavajući faktor u poslovanju, sve više je firmi
koje posluju van matične zemlje
 na uspešnost poslovanja utiču brojni faktori, a naročito je značajan faktor kulture, tj.
uticaj kulture na menadžment
 upoznavanje sa kulturom date zemlje sa kojom se ostvaruje poslovna saradnja tek je
posla završenog posla
 greške u govoru se daleko više tolerišu nego greške u ponašanju
 interkultura – ukrštanje i mešanje znanja i iskustva ljudi iz različitih kulturnih
zajednica širom sveta
 INTERKULTURNI MENADŽMENT – proces nametanja, mešanja, prihvatanja i
uzajamnog očuvanja kulturnih vrednosti između različitih civilizacija, a u cilju
globalizacije poslovanja
 u savremenoj teoriji menadžmenta govori se o Internacionalnom menadžmentu
 umesto Internac. menadžmenta bolje je koristiti naziv Interkulturni menadžment jer je
njegov sadržaj primereniji tokovima u globalnoj ekonomiji
 nacionalno gubi značaj u odnosu na kulturno, odnosno svet budućnosti pokretaće
sukobi kultura, a ne sukobi nacija

3
 6. SAVREMENI TOKOVI POSLOVANJA

 novo doba je doba promena i izazova u kojem uspevaju najodlučniji i najspremniji

 ekonomija prelazi granice matične zemlje stvarajući svet globalne ekonomije
 u globalnoj ekonomiji nastaju i nove prepreke za usklađivanje različitih poslovnih
praksi u različitim kulturama
 sve kulture su vođene svojim ekonomijama, a vrednosti svake kulture su način
poslovanja njihovih ljudi
 prosec poslovnja u uslovima globalizacije postavlja i neka nova pravila poslovanja:
1. visok stepen poslovne komunikacije
2. razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja
3. usklađivanje poslovnih standarda
 uspešno poslovanje podrazumeva i poznavanje savremenih tokova koji su povezani sa:
1. smanjenjem troškova
2. povećanjem efikasnosti
3. upravljanjem odnosa sa strankama, obukom zaposlenih
4. poznavanjem poslovnih protokola koji olakšavaju komunikaciju
5. nastupom u ime organizacije
6. kako se pravilno predstaviti
7. kako ovladati poslovnom komunikacijom na međunarodnoj polsovnoj sceni
8. kako se određuje raspored sedenja bilo za pregovaračkim stolom, bilo za
obrokom . . .
 međunarodna poslovna scena podrazumeva poznavanje različitih kultura
 spremnost da se prihvate i razumeju razlike stvara veće šanse za uspeh

7. USPEŠNA KOMUNIKACIJA

 pored poznavanja kulture date zemlje potrebno je poznavati i sam prosec

komunikacije, kako verbalni tako i neverbalni
 u toku poslovne saradnje uglavnom se nastoji stvoriti poverenje osobe sa kojom će se
poslovati
 90% ispitanih muškaraca ima poverenje u osobu: uspravnog držanja, podignutog
pogleda i prijatnog izgleda lica
 takođe obraća pažnju na pokrete koji označavaju govor tela:
- dodirivanje lica i glave može označavati nesigurnost
- ruke prekrštene na grudima mogu govoriti o neslaganju i označavati
odbrambeni stav
 uspešna komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznošenja činjenica,
informacija i razmišljanja ili u međunarodnom žargonu – KISS
 KISS – Keep It Short & Simple
 značaj poruke nije u tome šta ste stvarno rekli, niti u tome šta ste stvarno mislili, nego
na kakav odnos ste naišli
 prilikom poslovanja van matične zemlje kao poslovni jezik koristi se engleski jezik,
ali to ne umanjuje značaj drugih jezika
 važnije je poznavanje kulture nego jezika
 poznavanje rada na računaru
 u poslovnoj korespodenciji potrebno je poštovati neka pravila: na mejl se odgovara u
roku od 24 sata (odgovor može i kasnije ukoliko postoji sprečenost), mobilni telefon
se ne koristi na poslovnim sastancima i ručkovima . . .

4
 u toku poslovnog sporazumevanja pregovori su najbitnija stvar koja zahteva
odgovarajuća znanja i veštine komuniciranja
 novo doba zahteva poznavanje pregovaračkih veština tj. pregovaračkih tehnika i
strategija
 može se reći da pregovaračku veštinu poseduju oni koji imaju sposobnost:
1. da postave ciljeve
2. da postave veći izbor načina koji omogućavaju dostizanje ciljeva
3. da se temeljno pripreme
4. da ocene šta druga strana želi
5. da postave prioritete
6. da prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznaju oblast poklanjanja
(pokloni su važan deo menadžerskih odnosa)

8. PREGOVARANJE I UVAŽAVANJE KULTURE

 za uspešnu poslovnu saradnju sa inopartnerom neophodno je poznavati njihovu

kulturu
 iako postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku, razlike i u odnosu na Aziju i u
samoj Evropi postoji različitost
 početne razlike mogu se uočiti na osnovu uvida u kulturne poglede na vreme:
- Vreme je novac (SAD)
- Oni koji žure prvi stižu na groblje (Španija)
- Nije sat izmislio čoveka (Nigerija)
 veliki broj istraživanja se sprovodio sve u cilju da se poslovanje učini što uspešnijim i
ukazala su da u zavisnosti od kulture kojoj pripadaju menadžeri imaju drugačije
poslovne ciljeve, odnos prema kompaniji i drugim kolegama
 poznavanje i poštovanje različitosti utiče na naklonost poslovnih partnera, što je i prvi
korak poslovne saradnje
 poznavanje činjenica date zemlje sa kojom se posluje bitno je i uglavnom se odnosi
na: pun naziv države, glavni grad države, ime predsednika države, korisno je
poznavati veru i verske običaje, državne i verske praznike, kulturne razlike u
prehrani . . .
 osnova neuspešnog pregovaranja je u:
- nerazumevanju da postoje različiti načini razmišljanja
- nedovoljnom poznavanju i poštovanju zemlje sa kojom se posluje
- nedovoljnom poznavanju procesa donošenja odluka i međuljudskih odnosa
- nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje
 interkulturno nerazumevanje – jezik i kulturne razlike utiču na različito interpretiranje
prilikom prevoda nekih slogana (primeri):
 TAJVAN – Pepsijev slogan: Dođite i oživite (osvežite se) sa Pepsi generacijom,
prevedeno je: Pepsi će vam dići pretke iz groba
 JAPAN – slogan Salem cigareta: Salem – osećam se slobodno. Kada pušite Salem
osećate se tako osveženi da će Vam izgledati da Vam je mozak slobodan i prazan
 Kada je automobil Chevrolet Nova predstavljen u Južnoj Americi, nije postojala svest
da na španskom NOVA znači NEĆE IĆI
 kada je Parker plasirao novu hemijsku u Meksiku slogan je bio: neće procureti u
vašem džepu i osramotiti vas. Isti slogan je preveden kao: neće procureti u vašem
džepu i ostaviti vas u drugom stanju

5
 9. SLIČNOSTI I RAZLIKE MEĐU KULTURAMA

 pored razlika u kulturama postoje i sličnosti, koje se odnose na uspešnost

 na ovo su ukazala istraživanja sprovedena kod menadžera u SAD, Australiji, Japanu i
Indiji:
 slični stavovi vezani za poslovni uspeh
 slični razlozi za donošenje odluka o izboru i naimenovanju
 ustaljen odnos između visine uspeha koji menadžeri ostvare i njihovih ličnih
vrednosti
 u skladu sa ličnošću pojedinca menadžeri favorizuju i odgovarajuće vrednosti:
 uspešniji menadžeri favorizuju pragmatične i dinamične vrednosti, podržavaju
usmerenost ka uspehu i aktivnu ulogu u odnosu sa pojedincima koji su potrebni za
ostvarenje poslovnih ciljeva
 manje uspešni menadžeri favorizuju statične i pasivne vrednosti, odnosno sve one
vrednosti koje se odnose na statično i zaštićeno okruženje
 može se zaključiti da je osnova svake kulture u stavovima ugrađenih na osnovu
pitanja:
 Šta bi trebalo?
 Šta se mora u životu?
 pri susretu sa drugačijim kulturama, samim tim i sa drugačijim sistemom vrednosti,
preispituju se sopstvene vrednosti ili se tuđe odbacuju kao “čudne”
 pri proučavanju različitosti koje postoje među kulturama, identifikovano je nekoliko
stavki po kojima ih možemo klasifikovati:
 odnos prema prirodi
 vremenska orijentacija
 prostorna orijentacija
 verovanja o osnovnoj ljudskoj prirodi
 međuljudski odnosi
 orijentacija aktivnosti
 ne znači da su svi pripadnici jedne kulture istomišljenici, dominantan je uticaj većine
pripadnika

10. ODNOS LJUDI PREMA PRIRODI KAO RAZLIČITOST KULTURE

 odnos prema prirodi podrazumeva:

 podređenost prirodi
 harmoniju sa prirodom
 vlast nad prirodom
 u skladu sa odnosom prema prirodi, pripadnici odgovarajuće kulture imaju i
odgovarajuću menadžersku praksu koja se ogleda na:
 postavljanju ciljeva
 budžetnom sistemu
 postavljanje ciljeva kod kultura koje su podređene prirodi je neodređeno i nejasno,
odnosno pripadnici date kulture smatraju da je život unapred određen, tako da se
prepuštaju na milost i nemilost višim silama
 budžetni sistem kod ovaih kultura je uzaludan, sa unapred određenim rezultatima
 kulture koje smatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a
budžetni sistem je promenljiv
 kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodom postavljaju direktne i pouzdane
ciljeve, a budžetni sistem je realan, relevantan i koristan

6
 11. VREMENSKA ORIJENTACIJA KAO RAZLIČITOST KULTURE

 stavka vremenske orijentacije podrazumeva pitanje: Kako ljudi generalno gledaju na

nove događaje?
 u skladu sa ovim pitanjem, pravi se razlika između kultura koje su okrenute prema:
 prošlosti,
 sadašnjosti i
 budućnosti
 u skladu sa njihovom orijentacijom je i uticaj na menadžment u sferi planiranja,
odlučivanja i sistema nagrađivanja
 kod kultura koje su okrenute ka prošlosti planiranje je produženje ponašanja iz
prošlosti, odlučivanje je po određenim stavkama a sistemi nagrađivanja su istorijski
određeni
 okrenutost ka sadašnjosti usmerava proces planiranja na kratkoročne planove,
odlučivanje na postizanje trenutnih efekata a sistem nagrađivanja po aktuelnom
dogovoru
 okrenutost ka budućnosti usmerava pripadnike određene kulture na postavljanje
dugoročnih planova, odlučivanje je usmereno na postizane željenih ciljeva a sistem
nagrađivanja je uslovljen izvođenjem
 poslovanje usmereno na sadašnjost ima prednost – FLEKSIBILNOST, dok ponašanje
orijentisano na budućnost ili prošlost ima prednost – PREDVIDLJIVOST.
 primer: razlika u ponašanju taksi vozila i autobuskih prevoznika. Taksi vozila nemaju
red vožnje dok autobusi imaju.
 na Bahamima usluge autobusa su sprovedene slično taksi prevozu dok u urbanim
sredinama (Pariz, London i dr.) postoji red vožnje

12. PROSTORNA ORIJENTACIJA KAO RAZLIČITOST KULTURE

 svaka prostorna orijentacija objašnjava kako se ljudi orijentišu u prostoru koji ih

okružuje i kako doživljavaju njgovu upotrebu a naročito kako se shvata smisao
vlasništva nad prostorom
 privatno vlasništvo podrazumeva da su naglašene barijere a šema komunikacije je sa
izraženom tajanstvenošću
 mešovito vlasništvo podrazumeva selektivnu šemu komunikacija, kancelarije su tako
uređene da se kombinuje “neformalan” nameštaj uz “formalan” sto
 javno vlasništvo nameće široke, otvorene šeme komunikacije, raspored kancelarija je
otvorenog koncepta tj. nema barijera i svi mogu biti u jednoj prostoriji bez obrzira na
hijerarhiju

7
 13. Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture

 osnovno pitanje je: Da li su ljudi u osnovi zli, dobri ili neutralni, ili mešoviti
(kombinacija dobra i zla)?

 bitno je uočiti uticaj religije na ovo pitanje:

 hrišćanska religija smatra da se čovek rađa kao zao, ali ako prati put Gospoda
postaće dobar
 muslimanska i šintu religija imaju viđenje ljudi kao dobrih
 fundamentalisti ljude vide kao zle

 u zavisnosti od kulturne orijentacije postavljaju se i sistemi kontrole. Ako je postavka

da su ljudi zli u pitanju je direktna kontrola – nema izmene sistema kontrole, iako sve
posluje kako je predviđeno jer se dati uspeh pripisuje tom sistemu kontrole

14. Međuljudski odnosi kao različitost kulture

 podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude. Postoje 3 vrste odnosa:

 individualizam
 grupna orijentacija
 hijerarhijska varijanta

 individualizam – podrazumeva brigu za samog sebe, pri čemu veliku važnost ima
najuža porodica ali samo do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam sebi
obezbeđuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa članovima porodice smatra se da
nije ispunio obavezu da ostvari snažnu individualnost

 grupna orijentacija – suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske i azijske

kulture, gde se prema rođacima odnose sa pažnjom i ljubavlju. Ponašanje stranaca
mora biti pažljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugačiji pristup doveo do
nesporazuma

 hijerarhijska varijanta – društvo definiše odnos prema drugima kao grupno orijentisan,
ali sa dva obeležja:

- grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih društvenih grupa

- pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna

 ova varijanta je odlika aristrokatskog društva pri čemu čovek treba da se brine o
sopstvenoj grupi, ali dobro zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanje između
grupa nije moguće

8
 15. Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture

 ova kulturna orijentacija ukazuje na to kako ljudi pristupaju radu i slobodnom

vremenu

 orijentacija aktivnosti se odnosi na željeni fokus aktivnosti, tako da razlikujemo

 orijentaciju prema postojanju,

 orijentaciju prema delovanju
 orijentaciju prema obuzdavanju i kontroli

 ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odlučivanja je vođen

emocijama, kao i sistem nagrađivanja. Postavljanje ciljeva je spontano, a sistem
informisanja nejasan i zasnovan na intuiciji

 ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odlučivanja je racionalan,

nagrađivanje je zasnovano na logici, postavljaju se balansirani ciljevi i sistem
informisanja je dosta složen

 kulturna orijentacija prema obuzdavanju i kontroli postavlja pragmatične kriterijume u

procesu odlučivanja, sistem nagrađivanja zasnovan je na rezultatima, ciljevi se
postavljaju nagonski, dok je sistem informisanja jednostavan i operativan

 Šta je neophodno poštovati prilikom poslovanja sa zemljama druge kulture?

 biti eksplicitan u vezi sa svojom kulturom

 objediniti ono što je poznato u drugoj kulturi
 sprovesti sistematsko poređenje dominantnih vrednosti
 uočiti razlike u vrednostima i predvideti moguće probleme
 voditi računa da je kulturni koncept grupno zasnovan koncept

 Razlog je:

 postojanje supkultura – najviše izraženo u Švajcarskoj

 kulture su dinamične, vremenom se menjaju
 posledica površnog posmatranja

9
 16. Kulturne dimenzije

 po Hofstedu, kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objašnjavaju načini ponašanja

ljudi i zašto se ponašaju po određenim pravilima:

 distanca moći
 izbegavanje nesigurnosti
 individualizam
 muškost/ženskost

 distanca moći – predstavlja stepen do kog članovi date organizacije imaju manju ili
veću moć. Ukazuje na prihvatanje spoznaja da je raspodela moći nejednaka. Ukoliko
je distanca moći velika, prisutno je slepo slušanje nadređenih od strane podređenih.
Ukoliko je distanca moći mala, prisutna je participacija zaposlenih u odlučivanju

 izbegavanje nesigurnosti – predstavlja stepen do kog se ljudi osećaju ugroženima u

dvosmislenim situacijama. Pripadnici ove kulturne dimezije veruju u eksperte i
njihovo znanje jer ne vole nesigurnost. U kulturama koje ne prihvataju rizik
(Nemačka, Japan, Španija) zbog postojanja pisanih pravila na nižim hijerarhijskim
pozicijama službenici su neambiciozni. U kulturama koje prihvataju rizik (Francuska,
Danska, Velika Britanija) postavljeno je manje zakona i pravila, a ukoliko su
postavljeni uglavnom su opšti

 individualizam – ukazuje na tendencije ljudi da se sami brinu o sebi i svojoj porodici.

Zaposleni u kompanijama nastoje da sami rešavaju svoje zadatke ne očekujući pomoć,
ali ni sa željom da je sami pruže. Nasuprot individualizmu, kolektivizam ukazuje na
tendenciju pripadanja grupama ljudi ili kolektivima. Izražena je briga ljudi jednih za
druge u zamenu za lojalnost

 muškost i ženskost – muškost je takva kulturna dimezija u kojoj su dominantne

vrednosti: uspeh, novac i materijalna dobra (Japan). Ženskost je suprotna dimenzija u
kojoj su dominantne društvene vrednosti, briga za bližnje i kvalitet života (Norveška)

 primer nerazumevanja:

 nikada ne dodirivati teme glave Malajca, tu mu je duša

 Arapima nikada ne pokazivati donji deo obuće jer je prljava i prezentuje dno
tela i nikada ne koristiti levu ruku u kulturi muslimana jer je nečista
 dotaći nos u Italiji je znak nepoverenja
 uvek treba gledati pravo u oči francuskog partnera kada se donosi značajna
odluka
 kada Japanci uvuku vazduh kroz zube to je znak ozbiljnihi problema
 u Meksiku je običaj da se zagrle poslovni partneri kada se dugi pregovori
završe uspešno
 u Americi je duže rukovanje u odnosu na običaj u Evropi

10
 17. Interkulturni aspekti globalne utakmice

 sredinom devedesetih godina prošloga veka Evropa afirmiše princip tzv. priznavanja
različitosti, kao vodeći princip stvaranja evropske ek. i pol. moći

 različitost se smatra glavnim katalizatorom naučnog, tehnološkog i inovativnog

razvoja

 nove forme obrazovanja i obuke kadrova smatraju se strategijskim ciljevima u procesu

razvoja, koje treba da odgovore na mnoštvo potreba i aspiracija naroda različitog
porekla i različitih kultura koje žive u Evropi

 na drugom kraju sveta, Japan se suočava sa problemom održavanja sopstvene

industrijske snage i ekonomske konkurentnosti

 ovo prvo pokušava da održi visokokvalitetnom proizvodnjom a ovo drugo razvojem

strategijske naučne kulture

 dok je Evropa fascinirana japanskom kulturom grupe, dotle se u Japanu sve više cene
tradicionalne vrednosti zapada (individualnost, ravnopravnost žena, demokratska
participacija, kvalitet života)

 dosadašnja saradnja Japana sa Evropom bila je u sferi tehnološkog transfera i međ. fin.
transakcija, ali bez aktivnosti u transferu kulture

 Stara Evropa kreće ka Novoj Evropi koja je mnogo više od ek. konkurencije – sazdana
je na socijalnoj demokratiji, ženskom pravu, ravnopravnosti i podjednakim
mogućnostima svih stanovnika, na multilingvinizmu, multirasnom konceptu,
multikulturalizmu . . .

 stvaranje Nove Evrope zavisiće od uspešnosti transnacionalnog i transkulturnog

ukrštanja znanja i kultura

 s`pogledom na tu situaciju postavlja se pitanje: kako će se homogena japanska kultura

susretati sa novom, multikulturnom Evropom?

11
 18. Industrijska kultura Japana

 japanska industrijska kultura usmerena je prema uslužnim delatnostima, kvalitetu i

održavanju

 japanski industrijski i ekonomski uspeh leži na homogenoj kulturi i visokim

standardima u obrazovanju

 japanski istraživači i analitičari Satoši kamata i Keniči Ome tvrde da je ovakvo

objašnjenje previše jednostavno

 u suštini japanska industrijska kultura leži na mikroelektronici i automobilskoj

industriji, dok se japanska industrija karakteriše fleksibilnošću, adaptivnošću i
timskim radom

 japanska proizvodnja se zasniva na asembliranju komponenti, gde se spajaju koncepr

just in time, podela rada među timovima i optimalan razmeštaj raspoloživih resursa

 japanska kultura se razlikuje od zapadnjacke, koja je usmerena isključivo na

funkcionalni učinak pojedinca

 u Japanu se međuljudski odnosi razvijaju i posle radnog vremena, npr. tzv

nomunikacija (nommu – ispijanje sakea) vezano za večernja okupljanja kolega posle
završenog posla. Ova muška okupljanja predstavljaju svojevrsnu kulturnu
manifestaciju, koja ugrožavaju porodične odnose u Japanu. “Muška solidarnost” čini
da su žene odvojene od muških kolega na poslu, daju im se jednostavniji poslovi i
skraćeno radno vreme

 visok standard života stvorio je mnoge mogućnosti putovanja što je japankama

približilo evropski stil života. Ovo je naročito prisutno kod mlađih generacija

19. Japanska industrijska kultura i Zapad

 jedna od naprodavanijih knjiga krajem 80-tih godina u Japanu bila je - The Japan That
Can Say No - koja je bila odgovor na pritužbe zapada, naročito SAD, na navodnu
nelojalnu konkurenciju japanske privrede na svetskom tržištu. Poruka je bila da Zapad
treba da uči od Japana a ne da jadikuje. Prvi put je neko posle II sv. rata javno rekao
da Vašington i Tokio treba da razgovaraju ravnopravno. Knjiga je insistirala da je
trenutak da se Japan opredeli: ili će snažno krenuti napred ili se tiho povući. Knjiga je
bila zabranjena u SAD.

 američki i zapadnoevropski privrednici i ekonomisti sa mnogih univerziteta stvorili su

pokret “učenje iz Japana” – Learning from Japan - sa namerom da japanske faktore
uspeha prenesu u svoje organizacije. Rezultati nikada nisu bili postignuti, pokret se
ugasio. Razlog je bio jer su Evropljani i amerikanci pokušali da primene egzaktne
elemente japanske proizvodne prakse kao just-in-time i TQM. Međutim suština
japanskog uspeha bila je mnogo dublja i ogledala se u japanskoj industrijskoj kulturi,
koja je stvarana vekovima, i koja se bitno razlikuje od kulture Zapada i koju je
naravno teško primeniti bilo gde drugde

12
 okosnica japanske kulture je u konfučijanizmu - koji je pre filozofija života nego
religija jer govori o ovozemaljskom životu. Osnove ove filozofije date su kroz četiri
osnovna odnosa: oca prema sinu, učitelja prema učeniku, muža prema ženi i
vladara prema podanicima. Na prvi pogled otac, učitelj, muž i vladar su u
nadređenoj poziciji, ali konfučijanizam kaže da su oni u velikoj obavezi da prividnu
podređenost nagrade: otac brigom za sina, učitelj brigom za učenika, muž pažnjom,
zaštitom i ljubavlju prema ženi a vladar prosperitetom koji će obezbediti za svoje
podanike. Tako podređeni u ovom odnosu više dobijaju od nadređenih

 drugi značajan faktor japanske kulture, koji se vezuje za uspeh japanske privrede je
šintoizam – učenje koje govori da je japanski car oličenje japanske države, a da je sa
druge strane – božiji sin. Cela japanska nacija odana je božijem sinu, odnosno caru,
odnosno Japanu

 Sprega ova dva najznačajnija faktora japanske kulture dala je izvanredne rezultate u
korist Japana u globalnoj ekonomskoj utakmici

20. Japanska industrijska kultura i svet

 ekonomski razvoj Japana otpočeo je samo par godina posle II sv. rata, ali je Zapad
ovaj razvoj kao opasnost za svoju prisutnost na svetskom tržištu uočio tek početkom
70 – tih godina XX veka

 jedna od početnih snaga Japana ogledala se u sposobnosti adaptacije zapadnih i

naučnih tehnoloških dostignuća za potrebe vlastite privrede. Npr. krugovi kvaliteta i
TQM mnogo su primereniji japanskom socijalnom i kulturnom kontekstu nego
angloameričkom. Japan kvalitet stavlja u kontekst celokupne organizacije dok Zapad
težište u procesu proizvodnje usmerava ka upravljanju i kontroli kvaliteta

 religiozna tradicija Istočne Azije oličena u konfučijanizmu, budizmu i šintoizmu bila

je izvanredna osnova za prihvatanje zapadnjačkih naučnih i tehničkih dostignuća, jer
se zasnivala na visokom stepenu obrazovanja ljudi u Japanu

 koncept elite je takođe jedan od faktora uspešnosti japanske privrede . Ovaj koncept se
ne zasniva na klasnoj podeljenosti društva već na učinku i savršenstvu kojem se teži.
U tom smislu svakom pojedincu se daje mogućnost da se pridruži eliti.

13
 21. Japanska industrijska kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka

 na pragu trećeg milenijuma kada je došlo do zastoja u razvoju japanske privrede,

postavlja se pitanje prilagođavanja Japana Evropskoj uniji. U tom smislu EU tražiće
ispunjenje sledećih socijalnih i kulturnih preduslova:

 interkulturnu tolerantnost
 žensku ravnopravnost i jednakost u zapošljavanju
 demokratizaciju radnog života
 smanjenje broja radnih sati tj. povećanje kvaliteta radnog života

Japan se suočio sa mnogim problemima u procesu prilagođavanja standardima EU:

 prvo. napuštanje tradicionalne prakse neformalne solidarnosti na radnom mestu –
Zapad traži visoku efikasnost svakog pojedinca što podrazumeva eliminaciju
solidarnosti među zaposlenim
 drugo. mlađe generacije Japana teže modernijem konceptu porodičnog života, koji je
bliži evropskim standardima, u smislu – kvalitetnijeg vanradnog života, jednakosti
među polovima
 treće. japanska kulturna tradicija ne dopušta da porodica prisustvuje poslovnim
sastancima – sve je veći uticaj Zapada da porodica učestuve u poslovnim aktivnostima
 četvrto. socijalne razlike sve više utiču i na obrazovanje u Japanu – razlike u
prihodima roditelja direktno se odražavaju na izbor obrazovne institucije za njihovu
decu
 peto. javlja se problem konkurentnosti Japana na svetskom tržištu, koji se vezuje za
japansku inferiornost u odnosu na Zapad kada je transfer zapadnjačke industrijske
kulture u pitanju – Zapad dosta uspešno transferiše japansku industrijsku kulturu sa
ciljem dostizanja japanske industrijske konkurentnosti ali obrnut proces ide mnogo
sporije
 šesto. suština kulture međuljudskih odnosa u japanskim kompanijama je homogenost
grupe, postavlja se pitanje kako će se ova grupa prilagoditi zapadnoj kulturi
eksplicitnih međuljudskih odnosa
 sedmo. okosnice proizvode kulture Japana (krugovi kvaliteta – Quality Cirkles i Just
in time) biće poražene finansijskom kulturom Zapada. Na početku trećeg milenijuma
ek. konkurentnost meri se profitom koji je proizvod fluktuacije valuta, a ne redukcije
troškova proizvodnje preko QC ili JiT
 osmo. u Japanu se javlja novi slogan vezan za industrijsku kulturu: interna
internacionalizacija – podrazumeva uvođenje inokompanija u japansku privredu. Ako
bi i uspeo interkulturni mix, dobri rezultati se ne mogu očekivati na dugi rok
 deveto. slogan japanskih kompanija za XXI vek glasio bi: nova diverzifikacija – žene
se sve više zapošljavaju, tradicionalno u Japanu su bile zauzete kućnim poslovima
 deseto. sve su prisutnija saznanja da ni pojedinačna kompanija, ni multinacionalna –
ne mogu da kreiraju nove forme radne kulture. To je problem koji zahteva
angažovanje šire društvene zajednice, a u smislu kulturnog adaptiranja i prihvatanja
promena od strane svih privrednih subjekata

14
 22. Uloga obrazovanja u japanskoj industrijskoj kulturi

 suština japanske industrijske moći ogleda se u obrzovnom sistemu. Obrazovanjem se u

Japanu postiže visok nivo homogenosti i discipline u društvu. Na ovaj način podstiče
se konkurencija u takmičarskom duhu među omladinom dajući mladima mogućnost da
dosegnu društvenu elitu. Ova elita se gradi na principima visokog učinka i doprinosa
razvoju društva

 široko je prihvaćeno da japanski obrazovni sistem proizvodi mnoštvo malih učećih

mašina. Ovaj sistem smatra se najuspešnijim modelom kontrole kvaliteta

 osim pohvala na obrazovni sistem, postoje i kritike koje se ogledaju u sledećem:

 ovakav sistem obrazovanja stvara jednobrazni način razmišljanja

 on ruši individualnost i kreativnost
 ovakvim obrazovanjem stvara se “linearna pamet”, gde se alternative smatraju
najvećim zlom
 prolazeći kroz ovakav način školovanja japanci ostaju bez isticanja sopstvenog
mišljenja. Ono je podređeno kolektivnom stavu

 ovako postavljen japanski sistem školovanja teško će stvarati konkurentne kadrove za

XXI vek

 treba ga promeniti na sledeći način:

 generalni koncept treba da se zasniva na činjenici da će obrazovanje u XXI

veku značiti “transmisiju kulture”

 usmerenje na kulturu grupe treba biti dopunjeno jačanjem kreativnosti

 cilj obrazovanja treba da bude kreiranje celovite ličnosti čoveka i kultivisanje

njegovog karaktera

 obrazovanje u Japanu treba da objedini emocionalni i fizički razvoj ličnosti

23. Uloga i značaj konfučijanizma u privredama Japana i Azijsko – Pacifičkog regiona

 u poslednjoj dekadi XX veka došlo je do snažnog ekonomskog rasta mnogih istočnih i

jugoistočno – azijskih zemalja. Ostvarila su se predviđanja mnogih futurista da će
zemlje tzv. Azijsko – pacifičkog regiona postati vodeće ekonomske sile. Silovit
progres ovih zemalja počeo je sa Japanom, koga je sledila Južna Koreja, zatim Tajvan,
Hongkong, Singapur, Indonezija . . .
 mnogi faktori su uticali na snažan razvoj ovih zemalja, a naročito socio – ekonomski i
naučno – tehnološki.
 angažovanjem državnog kapitala, direktnim investicijama stranih kompanija u
inostranstvu, izvozom gotovih proizvoda i sl. došlo je do ekonomskog rasta

15
 stimulativni zakoni, naučno – tehnološki razvoj i želja za napretkom, ujedinili su
kreativne snage ovih zemalja u procesu proizvodnje sa izuzetno visokom
produktivnošću i efikasnošću kada je kvalitet u pitanju
 mnogi istorijsko – civilizacijski faktori, pre svega faktori kulture, uticali su na ovaj
ekonomski “bum” zemalja Azijsko – pacifičkog regiona. Glavna komponenta ovih
faktora je konfučijanizam
 stvoren u staroj Kini veoma brzo se proširio po čitavoj istočnoj Aziji. Tokom
vremena, ovo učenje, se menjalo ali zadržali su se osnovni postulati
 srž konfučijanizma je u učenju o ljudskom biću, njegovoj unapred određenoj sudbini i
shvatanju života
 osnovi konfučijanske humane nauke i suština njegove moralne osnove ogleda se u
sledećim principima:
 kolektivizam i saradnja
 želja za učenjem i spoznajom, čije su okosnice:
 humanizam (zen)
 osećanje dužnosti i obaveza (ji)
 poštovanje starijih ljudi (xiao)
 odanost (čung)
 osećaj za zajednički i prodični život (li)
 šireći se po azijskim zemljama, konfučijanizam je dolazio u dodir sa različitim
kulturama – hindu, islam, itd.
 u periodu pre II sv. rata u Japanu se razvijala veoma nehumana verzija odnosa “čovek
– zajednica“, gde su interesi pojedinca biti potpuno podređeni interesima zajednice, tj.
nisu postojali. Japan je u potpunosti bio izolovan od uticaja kulture zapadne
civilizacije
 najveći uticaj na konfučijanizam imala je zapadna kultura, najveći uticaj je izvršen
nakon II sv. rata. Sprega ove dve kulture dovela je do razvoja najznačajnijeg elementa
savremene industrijske civilizacije poznatog kao “humani faktor”, koji je Japan i
ostale istočnoazijske zemlje stavio u nadređeni položaj svetskog ek. progresa
 u periodu nakon II sv. rata starije i srednje generacije iznele su posleratnu obnovu. ek.
rast merio se isključivo kvantitativnim rezultatima
 80 – tih godina XX veka u Japanu se pojavljuje nova grupa ljudi čiji se život odvija u
uslovima ek. prosperiteta i rasta nacionalnog bogatstva. Uticaj konfučijanizma slabi,
princip bezuslovnog potčinjavanja starijima slabi, postepeno nestaju porodice
paternalističkog tipa. Japan ulazi u period postindustrijskog društva, ek. napredk meri
se kvalitativnim dimenzijama. Ističe se značaj obrazovanja i kulture radnika, veći
značaj se daje individualnom, kreativnom radu . . .
 početkom 80 – tih godina, japanska vlada usvaja dokument koji je trebalo da spoji
konfučijanstvo i zapadnjački koncept ličnosti. Na prvi pogled ovo je trebalo da oslabi
konfučijanizam, ali ispalo je obratno. Shvatilo se da je snaga kolektivnog ne u prostom
zbiru izjednačenih pojedinaca već u mnoštvu mladih, talentovanih, obrazovanih i
nezavisnih lišnosti

16
 24. Konfučijanska filozofija pragmatizma (iskustvo Južne Koreje)

 Koreja je bila pod japanskom kolonijom u periodu od 1910. – 1945. godine. Otpor
inostranom prisustvu na korejskoj teritoriji je uvek postojao

 Koreja je uvek predstavljala najjače uporište konfučijanizma

 čisto konfučijanstvo zasnovano na dobrim međiljudskim odnosima i kolektivizmu,

učinilo je da se formiraju uspešni poslovni sistemi, kao što je fin. – ind. grupa Ševol,
koja je zauzimala ključno mesto u južnokorejskoj privredi u 60 – tim i 70 – tim
godinama

 nakon II sv. rata došlo je do evolucije konfučijanizma i u Južnoj Koreji. Isti faktori su
uticali na evoluciju kao i u Japanu

 J. Koreja je efikasno spojila konfučijanizam i elemente zapadnjačke kulture

 Početkom 80 – tih godina (1982. god.) južnokorejska vlada usvojila je prvi

petogodišnji plan. Stvoren je jedinstven i efikasan ekonomski sistem – administrativne
strukture prihvatile su modernizaciju u ekonomiji, ali su i dalje zadržale visok politički
autoritet i uticaj. U proizvodnji je došlo do modernizacije a birokratsko –
administrativna struktura pomagala ih je kroz planiranje, finansiranje, tehnologiju i
sirovine

 proces ek. razvoja J. Koreje nametnuo je i nova kadrovska rešenja – stari,

konzervativni službenici zamenjeni su mladim, sposobnim ljudima, koji su se u svom
radu uglavnom oslanjali na znanja stečena na američkim univerzitetima

 Iako su mnogi privredni i akademski krugovi u Japanu, J. Koreji i drugim

novoindustrijalizovanim zemljama i dalje pokušavali da ekonomski uspeh ovih
zemalja pripišu striktnom poštovanju konfučijanizma, ostaje činjenica da je
ekonomski rast posledica mešanja konfučijanske i zapadnjačke kulture, odnosno
sinteza ove dve kulture

25. Japanski menadžment

 Da li postoji japanski menadžment?

 Niko od autora nije definisao model japanskog menadžmenta, iako se mnogi slažu da
postoji nekoliko principa
 Većina autora se slaže da je suština japanskog menadžmenta u industrijskim odnosima
čiji su glavni činioci:
 doživotno zaposlenje
 sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta
 organizacija sindikata na nivou kompanije
 doživotno zaposlenje – kompanije vrše odabir svojih radnika i službenika odmah po
završetku škole ili univerziteta i zapošljavaju ih do penzionisanja
 sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta – visina plate i
napredovanje u poslu određuju se na osnovu dužine zaposlenosti u kompaniji

17
  organizacija sindikata na nivou kompanije – zaposleni svake kompanije imaju svoj
nezavisni sindikat, tj. koliko kompanija toliko sindikata
 Kako je u stvarnosti? Doživotno zaposlenje je garantovano samo za 30% zaposlenih,
samo vrhunski stručnjaci. Zaposleni u pratećim sektorima rade po osnovu ugovora o
skračenom radnom vremenu, drugi način je pozajmljivanje od drugh kompanija, treći
angažovanje radnika preko specijalizovanih agencija i četvrti rad kod kuće
 pricip senioriteta se sve manje uvažava kada se određuje visina plata zaposlenih i
njihovo napredovanje u službi, sposobnosti i učinak postaju prioritetni faktori
 kompanijski sindikati nisu dominantna karakteristika japanskog menadžmenta, jer je
manje od 30% uključeno u njih. Objašnjenje toga leži u činjenici da su na različitim
nivoima kompanije zaposleni uključeni u donošenje određenih odluka, industrijski
konflikti rešavaju se u neformalnim razgovorima a sve to nije formalno definisano
ugovorima o zapošljavanju. Na ovaj način omogućava se da se informacije kreću u
svim pravcima i smerovima i na svim nivoim u kompaniji, što zaposlenima stvar
osećaj važnosti i odgovornosti. posle II sv. rata veliki broj japanskih poslodavaca
angažovao je japansku mafiju JAKUZA na poslovima umanjenja svih aktivnosti
sindikata

primeri poslovne kulture u Japanu:

 osnova poslovne kulture japana je poštovanje, ovo se ogleda u činjenici da se

prilokom ugovaranja poslova sastaju ljudi istog ranga
 zakazivanje sastanka je neophodno, uz odgovarajuću ličnu preporuku – ako je nema
potrebno je pismeno predstavljanje. Prvi susret zahveta tačnost. Podrazumeva se
razmena vizitkarti, bilo bi poželjno da sa jedne strane piše na japanskom. Prvi sastanak
služi samo za osmatranje sagovornika, nije poželjno požurivanje donošenja odluke.
Ugovor ne mora biti potpisan
 na zvaničnim okupljanjima zahteva se poštovanje starijih
 nije uobičajen poslovni ručak, druženja posle posla su uobičajena
 pokloni se podrazumevanju, nikako upakovani u belu boju i nikako brojevi 4 i 14, kao
i paran broj poklona

26. Industrijska kultura Kine

 ZMAJ KOJI SPAVA – drugo ime Kine koje je dao Napoleon – i koji će izazvati
potres kada se probudi
 Kina je zemlja sa najstarijom civilizacijom, koja traje preko 6.000 godina. Sve što je
otkriveno pre XVII veka stiglo je iz Kine: kompas, prva knjiga o dečijoj epilepsiji,
prvi udžbenik o raku dojke, prva knjiga o oftamološkim problemima . . .
 Kina danas je najveća zemlja u razvoju na svetu, glavni grad je Peking, službeni jezik
je kineski, ali većina poslovnih ljudi govori engleski
 Kineska kultura počiva na konfučijanizmu. Mogu se razlikovati 4 etape razvoja
kineske kulture, koje su pomogle da se održi kineski narod zajedno više od 5.000
godina
 I etapa – agrarstvo: 2/3 Kineza bavi se poljoprivredom, od toga živi i njihov opstanak
zavisi od timskog rada i harmonije
 II etapa – moralnost: Kinesko društvo bilo je u haosu, razjedinjeno bez ikakvog reda,
Mao Cedung je došao do zaključka da je sreća u tome u kojoj meri je svaki pojedinac

18
 poslušan i koliko shvata svoju ulogu u poretku stvari: odnos između vladara i
podanika, muža i žene, roditelja i dece, mlađeg i starijeg brata i odnos prijatelj –
prijatelj. Svi navedeni odnosi su strogo hijerarhizovani izuzev poslednjeg
 III etapa – piktografsko pismo: Kineska deca uče da memorišu na hiljade
piktografskih znakova jer u kineskom poimanju stvarnosti slike predstavljaju reči
 IV etapa – strah od stranaca: kako je Kina često bila na meti osvajača, postoji
nepoverenje prema strancima. Može se reći da Kinezi veruju u 2 stvari – u svoju
porodicu i bankarski račun
 Može se reći da je u Kini teško uraditi bilo šta ukoliko se ne poznaju drevni običaji
koji imaju veliki uticaj na poslovanje i korporativnu kulturu
 sam proces pregovaranja ima veći značaj od cilja. Svi neophodni kontakti moraju biti
ostvareni pre dolaska u Kinu i neophodno je poznavati nekoliko sledećih elemenata:
 Lične veze – u Kini je značajno imati grupe prijatelja, rođaka i bliskih prijatelja
 Posrednik – za uspešno pregovaranje neophodno je obezbediti posrednika jer je uvek
prisutno nepoverenje prema strancima
 Socijalni status – bitno je obezbediti da se za pregovaračkim stolom nalaze ljudi istog
socijalnog statusa
 Međusobna saradnja - u poslovnim odnosima nastoji se da se uspostavi harmonija.
Kinezi smatraju da čovek bez osmeha ne treba da otvori radnju
 Holističko razmišljanje – Kinezi pregovaračima postavljajuj veliki broj pitanja i traže
duge opise
 Štedljivost – duga ek. i pol. nestabilnost usmerila je Kineze na štedljivost
 Čuvanje obraza – od presudnog značaja je sačuvati obraz u toku pregovora. Za prestiž
u Kini nije bitan novac jer se on može zaraditi
 Izdržljivost – ključna za uspeh pregovora. Dugo ostajanje za pregovaračkim stolom
donosi im taktičku prednost jer su njihovi pregovarači već iscrpljeni

27.Kinesko – japanski interkulturni odnosi

 Kina i Japan svoje odnose započinju već početkom VII veka

 Japan je slao svoje diplomatske predstavnike u Kinu da izučavaju državnu
organizaciju, kulturu i umetnost. Kasnije novi predstavnici u Japan prenose kinesku
kulturu, pismo, pravo i državni sistem
 Japanska vlada zvanično je prihvatila sve ove tekovine kineske civilizacije, u
svakodnevnom životu japanski narod prihvata kinesko pismo koje koristi za kreiranje
sopstvenog
 u arhitekturi, takođe, japanski graditelji koristili su kineske arhitektonske modele.
Najbolji primer za to je Nara, japanski grad podignut kao kopija stare kineske
prestonice Tang
 u religiji Japanci su mešali svoje sa kineskim konfučijanizmom stvarajući Bušido
kodeks i razvijajući Jamato nacionalizam. Ovo je poslužilo kao osnova za razvoj duha
kolektivizma u japanskim kompanijama i formiranje socijalne psihologije zasnovane
na tradicionalnim etičkim principima

19
 28. Japanska privreda i prva zajednička ulaganja u Kini

 krajem 70 – tih godina XX veka, japanska privreda prevazišla ja odeđene probleme i

napravila značajan napredak, naročito u sledećim područjima:
1. koncept proizvodnog menadžmenta je u potpunosti promenjen. Povešćani prihodi
potrošača doveli su do promena u strukturi potrošnje jer su zahtevali visok kvalitet, ne
pitajući za cenu. Japanska preduzeća su povećala raznovrsnost proizvodnih dobara ali
i kvalitet kako bi izašli u susret zahtevima potrošača
2. sa teške industrije prešlo se na tehničku proizvodnju zasnovanu na elektronici, čime je
sam proizvod bio manji, lakši i tanji. Posle `70 – te godine japanska elektronska
industrija je počela da se rapidno razvija
3. japanske kompanije su 70 – tih godina primenile strategiju tehničke transformacije
odnosno finansiranje istraživačko – razvojnih projekata iz opstvenih izvora. Već 1980.
godine vlada Japana pomaže ovim kompanijama kroz program finansiranja nauke i
tehnologije iz državnog budžeta
4. početkom 80 – tih godina otpočele su snažne investicije japanskih kompanija u
inostranstvu, koje su `89. god. dostigle 66 mld dolara. Suficit u periodu od 1968. –
1989. godine stvorio je izvanrednu osnovu za investicije

 bogati resursi radne snage, velike razvojne mogućnosti, ogromno tržište kao i
izvnredna ekonomska politika kineske vlade glavni su nosioci razvoja kineske
privrede
 socijalizam kao društveno uređenje i tržišna ekonomija zasnovana na principima
kapitalizma čine Kinu izuzetno sigurnom za ino ulaganja
 prvi projekat zajedničkih ulagnja (joint venture) ostvaren je između Kine i Japana
sredinom 80 – tih godina prošlog veka, nešto kasnije između Kine i Hong Konga a
kasnije su usledila ulaganja Kine sa Nemačkom i SAD
 ovakva saradnja bila je izuzetno korisna za Kinu jer je omogućila prodor kineskih
proizvoda na ino tržišta

29. Ekonomska saradnja na relaciji Japan - Kina

 Japan kao ostrvska zemlja oskudeva u prirodnim resursima. Uvozom sirovina,

Japan je značajno redukovao ulaganja u baznu industriju. To je doprinelo
ekonomskom razvoju u nauci i tehnologiji. Posle II sv. rata Japanu su u velikoj
meri pomogle investicije u zemlje u razvoju ali i izvoz u ove zemlje. Japan je
pravio ogromne profite na osnovu stabilnog jena i njegovog potcenjenog kursa
koji je japansku robu činio prividno jeftinom. Japan se u tehničko – tehnološkom
smislu razvio nakon II sv. rata zahvaljujući embargu amerike na izvoz tehnologije
u socijalističke zemlje, te se ta tehnologija izvozila u Japan. Takođe smanjena je i
budžetska potrošnja, posle rata za vojsku se izdvajalo 1% a pre 44,8%
 S`druge strane, Kina otpočinje svoj intenzivni razvoj 1984. godine,
uspostavljanjem statusa “otvoreni grad” za 15 primorskih gradova. Takođe
formiraju se i mnoge slobodne trgovinske zone. Veliki problem Kine je
neravnomerni razvoj, privreda je razvijenija u priobalnom delu, nego u
unutrašnjosti, ali unutrašnjost raspolaže resursima i jeftinom radnom snagom. Na
ovaj način se kineski koncept razvoja bazirao na kombinaciji ekonomskih
mogućnosti priobalja i unutrašnjosti zemlje

20
  na početku saradnje ove dve zemlje, japanska preduzeća investirala su u Kinu oko
10 mil. dolara 1984. god, 1987. god. investicije su porasle na 100 mil. dolara a
1999. godine investicije se mere u iznosu od nekoliko desetina mlrd dolara
 zajednička ulaganja ovih zemalja donela su značajne profite obema stranama. Za
Kinu se može reći da je dobila i više: prvo, neophodan novac za razvoj, drugo,
najnoviju tehnologiju koju bi morala da razvija godinama, treće, tržište za svoje
proizvode
 već u prvim godinama saradnje kineski izvoz je dostigao značajan nivo. Recimo iz
provincije Đijangsu, u 1989. godini izvezeno je robe za 550 mil. dolara. Ukupan
kineski izvoz u Japan u toj godini iznosio je 15,5 mlrd dolara
 danas je njihova saradnja na izuzetno visokom nivou. Zahvaljujući kulturološkim
sličnostima saradnja se proširila i na mnoge druge oblasti: ekologiju, školovanje
talentovanih kadrova, stvaranje kvaliteta proizvoda, usluga i kvaliteta života. Ove
dve države predstavljaju moćan ekonomski blok i ukoliko se Japan oslobodi
uticaja SAD, doprineće se stvaranju povoljnijih geoekonomskih odnosa u svetu

30. Vrednosni i obrazovni sistem Francuske

 Francuska pripada grupi razvojenih zemalja sa visokim standardom života. Poslednjih

godina primetan je veliki priliv stranaca koji prouzrokuje socijalne probleme zaoštrene
privrednom recesijom i nezaposlenošću
 u Francuskoj je prisutan veliki uticaj države u određivanju glavnih tokova poslovnih
aktivnosti
 nakon II sv. rata otpočela je obnova Francuske kroz više petogodišnjih planova. Ovim
planovima utvrđivali su se industrijski planovi iza kojih je stojala država. Tzv.
planifikacija zbližila je državu i indusrtijalce u cilju brzog oporavka i razvoja zemlje
 u periodu od 1960. do 1980. godine, država je stvorila znatan broj tzv. nacionalnih
privrednih šampiona, kompanija koje su mogle u svakom smislu da konkurišu
evropskim (naročito nemačkim) kompanijama
 Francuska vlada uvek je bila posvećena EU, od 1953. god. je osnivač EEZ i inicijator
za stvaranje jedinstvenog tržišta (1992 – 1993), bila je od prvih zemalja koja se
učlanila u EMU
 jedan od značajnih načina upliva države u ekonomiju u Francuskoj je državna svojina.
Neka državna vlasništva su istorijska, kao recimo monopol nad duvanskom
industrijom još od XVII veka. Posle II sv. rata vlada je izvršila nacionalizaciju u ovoj
branši kompanija koje su sarađivale sa okupatorom
 nacionalizacija kompanija uzela je maha i početkom 80 – tih godina XX veka za
vreme predsednika Miterana. Vrhunac je dostignut 1984. godine, kada je u javnom
sektoru radilo 16% stanovništva, investicije u istom sektoru bile 36% ukupnih a 91%
depozita pripadao ovom sektoru
 privatizacija je bila logičan odgovor na ovako visok stepen nacionalizacije francuskih
kompanija. Otpočela je u drugoj polovini 80 – tih godina XX veka i u novom
milenijumu bila je još uvek u toku. Vlada odlučuje šta će kada biti prodato, ona
postavlja direktora i odlučuje o strukturi novoprivatizovane kompanije. Specifičnost
francuskog privatnog sektora su male porodične firme, kako Loreal ili Mišelin.
 Francuska ima veću stopu nezaposlenosti od drugih članica EU, tako plaća danak
razvoju izvoznih privrednih grana. Takođe mali broj radnika je učlanjen u sindikat,
recimo 90 – tih godina 9% je bilo učlanjeno u Francuskoj, u Nemačkoj 29% a u
Britaniji 34%

21
 posle II sv. rata gotovo sve francuske kompanije, kao i inostrane koje su imale
predstavništva u Francuskoj, regrutovale su kadrove direktno sa GRANDES
ECOLES. Za mlade ljude koji iza sebe imaju ovu školu kaže se da su na kraljevskom
putu ka uspešnoj karijeri. Danas samo velike kompanije regrutuju kadrove sa ove
škole
 Velike škole se po mnogo čemu razlikuju od univerziteta:
 smatraju se boljim pa okupljaju intelektualnu elitu
 prosečan broj studenata im je oko 400 a na univerzitetima po nekoliko hiljada
 bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave
zapošljavanjem
 veoma su selektivne i teško se upisuju, ali se sigurno izlazi sa diplomom koja
obezbeđuje srećnu i uspešnu karijeru
 u čemu je snaga francuskog sistema obrazovanja:
 kada je u pitanju formalno obrazovanje, francuski menadžeri daleko su ispred
svojih kolega
 naporne godine studiranja razvijaju kod francuza kapaciteta za kontinuirani,
dugotrajni marljivi radi i koncentraciju
 razvija intelektualne kvalitete kao što su memorija, analitičnost, logička
konzistentnost što se u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu
lucidnost i konzistenciju misli
 izuzetna moć elokvencije, tj. komunikacije
 francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti
 francuski kadrovi poseduju najviši stepen opšte kulture
 uspeh na obrazovnom planu im daje samopouzdanje
 svaka grand ecole je deo izvanredne mreže kontakata, putem koje se stvara
jedinstvena elita koja govori istim jezikom

31. Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta

 francuzi menadžment pre svega shvataju kao intelektualni zadatak, koji se sastoji od
analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način.
Francuski menadžment funkcioniše na bazi raščlanjavanja problema na jednostavnije
delove, a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima
 francuski koncept menadžmenta je opšti, tj. važan je izazov biznisa, industrije,
proizvodnje, usluga . . . Više inisistira na odnosima sa državnom administracijom i
vladom
 Radni odnosi, odnosno organizaciono ponašanje zasniva se na formalnim odnosima,
ne previše ličnim i pre sve hijerarhijskim. To se nabolje vidi kroz sledeće
manifestacije ponašanja
 prvo, Francuzi, mnogo više od ostalih evropskih naroda povlače crtu između
radnog i vanradnog vremena, tj. između privatnog i poslovnog života
 drugo, u francuskim kompanijama ima manje humora nego u recimo
britanskim kompanijama. U francuskoj se smatra shvatanje vica kao rešavanje
testa inteligencije
 treće, shvatanje hijerarhije više je stvar svakog pojedinca nego što je
nametnuto. U njima nema nepotrebnog mešanja između službenika različitih
rangova i nivoa

22
  četvrto, sastanci su deo menadžerske formalnosti. Sastanci su vrlo bitan faktor
francuskih kompanija i smatra se da su neophodni za pokretanje i održavanje
aktivnosti kompanije
 peto, radni timovi se formiraju na osnovu zajedničkih interesa koji je proizašao
iz određenih stečenih prava i privilegija. Timovi u svoje redove ne uključuju
pripadnike drugih hijerarhijskih nivoa, a nije uobičajeno ni mešanje ljudi iz
različitih odeljenja kompanije

32. Unikulturni pregled razvoja menadžmenta u SAD

 u poslednjoj dekadi XIX veka osnovane su prve poslovne škole u SAD. Od tog
vremena pa do 70 – tih godina XX veka smatralo se da su stil menadžmenta i
menadžerska praksa isti na svim meridijanima. Da je to tako ukazuju sledeće
činjenice:
 prvo, tzv. pokret naučnog upravljanja (tvorac Frederik Tejlor) uspostavlja
univerzalni motiv zaposlenih – novac. To važi za ceo svet
 drugo, kompanije, ma gde se nalazile u svetu, za svoj glavni cilj (ako ne i
jedini) imaju stvaranje profita
 treće, u poslovanju kompanija na početku XX veka, svakodnevna poslovna
politika bila je efikasnost i smanjenje troškova. Nije bilo mnogo načina da se
to postigne, pa je i to doprinelo homogenizaciji menadžerske prakse
 četvrto, uticaj SAD posle II sv. rata na privrede velikog broja zemalja bio je
izuzetno velik. Literatura o menadžmentu je u 80% slučajeva bila iz SAD, pa
su samim tim amerikanci uspostavili standarde i modele profesionalnog
menadžmenta
 amerikanci su sistematizovali menadžment, pa su u svim segmentima života, nauke i
prakse uspostavili standarde, prema kojima bi menadžment bio:
1. kao aktivnost – nešto što ljudi spontano čine. Prvi put u XIX veku ljudi su počeli da
koordiniraju tu aktivnost, da je osmišljavaju. Kao aktivnost menadžment pripada svim
nacijama, kompanijama
2. kao ideja – svest o toj aktivnosti i analiza iste. Kao ideja menadžment ekskluzivno
pripada Amerikancima. Prvi put se spominje talenat, sposobnost, veština, obrazovanje
za menadžerske funkcije itd.
3. kao predmet istraživanja – misao i nešto čemu se ljudi uče. Amerikanci su prvi počeli
da menadžment izučavaju kao predmet naučnog istraživanja. Prva poslovna škola u
svetu otvorena je u Uortonu u Pensilvaniji između 1880. i 1885. god.
 ukoliko bi kompanija van SAD doživela neuspeh to se smatralo posledicom
nedosledne primene američkog modela menadžmenta

33. Kulturne vrednosti SAD – a

 kulturne vrednosti jednog društva menjaju se tokom vremena i prikazuju šta je u tom
društvu poželjno za pojedinca a šta ne. Vrednosti koje karakterišu američko društvo
(prema socioločkim istraživanjima) su:
 uspeh – u radu, dostignućima i statusu
 materijalizam – vlasništvo, potrošnja i posedovanje
 sloboda – iskazana kroz stil života
 progres – uvek ići napred u tehnologiji, nauci, medicini
 mladost – kao način života i negovanog izgleda

23
  kapitalizam – dominantni društveni sistem koji podstiče konkurenciju i
omogućuje izbor, kvalitet i vrednost
 Kao druge karakteristike SAD – a su:
 pojedinci mogu da utiču na budućnost
 svaka osoba može da izrazi svoje mišljenje
 podaci treba da su tačni
 treba mnogo rada da bi se ostvarili ciljevi
 osnovna obaveza zaposlenog je prema kompaniji
 informacije u kompaniji treba da su svima dostupne unutar kompanije
 postoje osnovne 4 karakteristike američke kulture:
 prva, izraženi lični interesi. Pojedinac stavlja svoje interese iznad interesa kompanije,
ali u meri koja ne šteti kompaniji i njenom poslovanju
 druga, materijalna motivacija iznad moralne. Moralni motivi se mogu nazvati
kolektivnim, a materijlani ličnim. Još jednom se ističe indiviualizam u udnosu na
kolektivizam
 treća, nepostojanje identifikacije sa kompanijom. Često menjanje kompanije u toku
radnog veka pokazuje da se zaposleni retko potpuno integrišu u svoju radnu i
poslovnu sredinu
 četvrta, poštovanje hijerarhije u procesu odlučivanja. Ukazuje na činjenicu da se za
poslovodne pozicije biraju ljudi koji su prošli veoma oštru selekcionu proceduru.
Pretpostavlja se da su oni najbolji i njihovim odlukama se uglavnom bezrezervno
veruje

34. Privid ekonomskog pada SAD – a

 kraj "zlatnog doba" počeo je 1970. godine. Ekonomisti u SAD optuživali su vladu i
USA kompanije za male, nedovoljne investicije. Optužbe su išle i na račun prevelikog
oslanjanja na tržišne zakonitosti, što je dovelo do slabljenja izvoza jer su se obično u
ponudama nalazili proizvodi nepotrebni drugim zemljama
 ipak SAD su i dalje ostale najbogatija zemlja iako su Švajcarska i sve skandinavske
zemlje imale veće nacionalne dohotke po glavi stanovnika. Svi ostali ekonomski
parametri bili su na strani SAD. Naročito kupovna moć stanovništva.
 U čemu se onda ogledao pad? Pre se može pričati o prividu ekonomskom pada iz
sledećih razloga:
 prvo, o ek. padu moglo se govoriti sa aspekta prošlosti, u smislu da se učešće u
svetskoj ind. proizvodnji smanjilo sa nekadašnje 2/3 na 30%. Umesto da dominiraju
celim svetom, na početku 70 – tih godina SAD dominiraju samo većim delom
 drugo, relativni ek. pad može se posmatrati u poređenju sa drugim (konkurentskim)
državama, posebno Japanom i Nemačkom. Iako su obe zemlje izašle kao poražene iz
II sv. rata imale su znatno bolje organizovan izvoz. Tržištu su nudili vrednost, kvalitet
i dizajn.
 treće, SAD ekonomska posrtanja, u današnje vreme imaju i svoja opravdanja. SAD su
prvi transformisali svoju privredu prelazeći iz sektora proizvodnje u sektor usluga.
S`druge strane SAD imaju vojnu i političku moć koje su protivteža povremenim
ekonomskim padovima. SAD su najveći svetski proizvođači hrane, koja je i
najjeftinija na tržištu i predstavlja dobru garanciju sprečavanja mogućih ekonomskih
kriza. To nije slučaj sa Nemačkom i Japanom. Ukoliko bi njihovi proizvodi izgubili
konkurentnost posledice bi bile nemerljive. Osim svega navedenog SAD izvlače i
značajne ekonomske prednosti iz svoje kulture, odnosno prodajom igranih filmova i
TV serija.

24
 35. Američki menadžment na kraju XX veka

 i pored svih evidentnih promena u američkoj ekonomiji i činjenice da se SAD

kmpanije susreću sa ozbiljnom konkurencijom na svetskom tržištu čini se da se
američki menadžment nije promenio od svog "zlatnog doba"
 ako bi evropljanin, recimo englez, dobio posao u SAD, šta bi primetio u prvih
nekoliko dana?
 Prvo, poslodavac bi mu u pisanoj formi dao najneophodnije informacije vezane za
posao koji treba da radi, zatim saznao bi koju platu može da očekuje i moguće
beneficije, dobio bi ključ od ulaznih vrata poslovne zgrade i mesto na parkingu
 drugo, brzo bi shvatio da iako govore istim jezikom, američki engleski je daleko
direktiniji, racionalniji, eksplicitiniji i da se ništa ne ostavlja za nagađanje. Amerikanci
uvek proveravaju da li je ono što su nekome rekli dobro shvaćeno. Tek kada
službenik, koji ima pravo da pita da mu se objasni, dokaže da mu je jasno šta treba da
radi, nastavlja sa poslom.
 treće, u SAD se smatra da je informacija suština svega. Zato se ne treba igrati sa
neozbiljnim informacijama
 četvrto, pripravnici u Evropi dugo čekaju da prisustvuju nekom važnom sastanku, u
SAD to se dešava već u prvim danima. Američki menadžeri sazivaju sastanke samo
ako su svrsishodni. Uvek se zna cilj koji se treba postići i sastanak je posvećen
iznalaženju najbolje solucije za njegovo postizanje

36. Sistematičnost američkog menadžmenta

 za razliku od evropskih kompanija u američkim se sistemski prilazi svim aktivnostima

– od istraživanja tržišta, pa do zap ošljavanja novih ljudi ili razmeštaja već postojećih
radnika i službenika. Američki menadžeri mnogo su posvećeniji ljudskim resursima i
njivovom razvoju, i u tom smislu, pridržavaju se određene procedure.
 recimo kada je reč o zapošljavanju strogo se vodi računa o sledećem:
 ustanovljavanje stvarnih potreba za novim ljudima
 poštovanje saveznih zakona koji daju iste mogućnosti svima
 pažljivo proveravanje biografije svakog kandidata
 detaljna provera analiza zdravlja, uključujući i sklonost ka narkoticima
 provera statusa kandidata na prethodnom radnom mestu i razlozi zbog kojih ga
je napustio
 kada su u pitanju marketing aktivnosti, menadžeri američkih kompanija sistemski rade
na:
 utvrđivanju globalne veličine tržišta za svoje proizvode i usluge
 utvrđivanju učešća vlastite kompanije na tom tržištu
 analizi konkurencije
 analizi potrošača
 prikupljanju podataka o novim tržištima na kojima bi kompanija mogla da
deluje

25
 37. Proaktivnost američkog menadžmenta

 svaka akcija usmerena ka postizanju sreće i uspeha smatra se proaktivnošću.

 predstavlja osnovnu karakteristiku američkih menadžera. Njihov princip je
jednostavan: treba samo postaviti ciljeve, rasporediti reurse i organizovati se za akciju
 za razliku od evropskih, američki menadžeri su uvek spremni za akciju. Smatraju da
uvek postoje raspoloživa sredstva kojima se cilj može postići dok evropljani često nisu
sigurni u to. Za razliku od evropskih, američki menadžeri tražiće rešenje iako na prvi
pogled ono ne postoji. Bitno je da postoji i najmanja mogućnost za uspeh
 proaktivne karakteristike američkog menadžera:
 prvo, permanentan pozitivan stav i odnos prema radu, što se manifestuje ranim
dolaskom, kasnim odlaskom sa posla, radom preko vikenda i sl.
 drugo, jasno isticanje ličnih ambicija, želje za napredovanjem, težnje za prestižnom
platom . . . Skromnost se ne smatra vrlinom
 treće, mobilnost između kompanija u potrazi za uspehom. Veoma često menjaju
kompaniju tražeći bolje uslove za ličnu promociju i brže napredovanje u karijeri
 četvrto, prihvatanje rizika, često u potrazi za uspehom sele porodicu iz mesta u mesto,
menjaju često kompanije. Često čine i stvari na koje i nisu imali pravo kako bi postigli
što veći uspeh

26