Ambrozija (lat.

Ambrosia artemisiofolia)
je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U
narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija,
amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m. Koren je
vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako
izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. U prirodi je niko ne jede
zbog gorkog ukusa. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana,
žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih
jesenjih mrazeva.

Štetnost
Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergija polen ambrozije je
uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha
može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje 1-8 milijardi
polenovih zrna.

U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno

opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano
disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u
astmatične napade. Sve češće se u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom
alergijskom reakcijom na ambroziju.

Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja.

Istorija
Ambrozija nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova
krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi
nego u Americi. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć
vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost
i do 40 godina. Ambrozija prvenstveno nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište.
Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena, ali i negovanje niskog rastinja utiče na
zatiranje. U slučaju većih površina primenjuje se i redovno košenje do 5 cm iznad zemlje, a
samo ponekad i tretman totalnim herbicidima. Ako se ne kosi nisko izrasta ponovo u roku od
20 dana.

Podaci u Srbiji
Ambrozija je prvi put je u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine. Po
podacima iz 2006. godine u Beogradu je pojedinih dana izmereno i do 400 polenovih zrna po
m3, a prema podacima INEP u Beogradu ima 700 izdanaka po m2. Od 2006. godine se posebno
vodi računa i pokrenuta je široka akcija za nadgledanje površina i uklanjanje ovog korova.

Ambrozija "napada" od 20.avgusta

Polen ambrozije, jedan od najopasnijih i najagresivnijih alergena koji ugrožava zdravlje sve
više ljudi, oko 20. avgusta postići će visoke koncentracije u vazduhu. Zbog toga će se kod
pacijenata ponovo javiti simptomi kao što su zapušen nos, otežano disanje, pojačana
sekrecija iz nosa koja izgleda kao da ne može da se zaustavi.

Koncentracije polena ambrozije u vazduhu ove godine se mere na deset mernih mesta u Srbiji.
Trenutno iznose oko deset polenovih zrna po kubnom metru vazduha u toku jednog dana, što
su, prema rečima Mirjane Mitrović, koordinatorke programa za polen u Agenciji za zaštitu
životne sredine, relativno niske koncentracije. Najviše se očekuju od 20. avgusta do sredine
septembra.

"Važno je ovu biljku suzbiti pre cvetanja i emitovanja polena, jer kasnije dolazi do većeg
rasprašivanja polena i ugrožavanja stanovništva koji imaju problema zbog ove biljke.
Agrotehničke, mehaničke i hemijske mere uništavanja moraju biti sistematske i kontinuirane u
celoj zemlji, s obzirom na to da je ova korovska biljka rasprostranjena na čitavoj teritoriji.
Mogu da kažem da ima pomaka na tom polju. Trenutno je u toku velika akcija uništavanja ove
biljke u Novom Beogradu", rekla je za "Blic" Mirjana Mitrović.

Da bi se sprečile burne alergijske reakcije, lekari upozoravaju da svi alergični treba da se jave
lekaru na vreme i da u dogovoru sa njim počnu da uzimaju neki od lekova na vreme.

Dr Zorica Plavšić, alergolog u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, napominje

da pacijenti ne treba da paniče ako ima se jave problemi kao što su zapušen nos, otežano
disanje, pojačana sekrecija iz nosa, rafalno kijanje, svrab u nosu, očima i u grlu, kašalj, otežano
disanje i napad gušenja. Treba opušteno i polako da udišu na nos, a izdišu na usta i obavezno
da se jave lekaru.

"Osobe alergične na ambroziju bi trebalo što manje vremena da provode u prirodi, da

zatvaraju prozore ujutro i uveče kada je koncentracija polena ambrozije najviša", objasnila je
dr Plavšić.
Saveti lekara:
- skloniti se od okruženja u kome raste uzročnik alergije
- ne gajiti biljke kao što su breze ili ukrasne trave
- ne kositi travu u bašti
- ne izlaziti u prirodu u sezoni cvetanja
- ići u prirodu samo kišnim danima
- ne provetravati stanove do 23 časa
- lekove uzimati redovno
- 10-15 dana pre povećanja koncentracije alergena u vazduhu početi terapiju
- ne uzimati lekove bez saveta lekara