Professional Documents
Culture Documents
КРИВИЧНО ПРАВО-
ОПШТИ ДЕО
1
1. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПРАВА
-кривично право заједно са осталим гранама права чини правни систем једне
земље. То подразумева међусобну повезаност појединих грана права
2
а) кривично право и казнено право у ширем смислу. Осим материјалног права
казнено право обухвата и КПП, КИП, право о привредним преступима и
прекршајно право
в) кривично право и друге гране права = пружа заштиту врло хетерогеним добрима,
оно је супсидијарно, последња линија у одбрани друштва (ultima ratio).
Карактерише га и акцесорност (оно не ствара добра)
+код кривичног права нема одговорности без кривице (код грађанског права има)
-однос кривичног права и морала нарочито је изражен код односа кривичног дела,
тј. онога што је кривичним правом забрањено, и моралног преступа.
ТРИ СТАВА:
-морал обавља заштитну функцију, већина моралних норми има свој објект
заштите. Кривично право настоји да буде рационални нормативни систем, што није
циљ и код морала (емотивни и ирационални разлози). Морал много више изражава
унутрашњу, а право спољну страну човековог понашања. Код морала постоји
добровољност, а код права принуда. Специфична санкција због повреде морала =
грижа савести.
3
-Закључак: Ипак се мора поћи од елементарних моралних вредности које прихвата
огромна већина људи, тј. од моралних схватања која осуђују повреде основних
добара човека (живот, слобода, имовина, достојанство…). Ово су два самостална
нормативна система и не треба тежити морализацији кривичног права,
тј.јуридизацији морала.
2)У УЖЕМ СМИСЛУ: она дела за које је судио Међународни војни суд у
Нирнбергу и Токију: ратни злочини, злочини против мира и злочини против
човечности (+злочин геноцида – уведен Конвенцијом о спречавању и кажњавању
злочина геноцида)
-Женевске конвенције из 1949 године + протоколи 1977
-основан у Риму, 1998. године под окриљем УН и усвојен статут. Кључно питање
јесте постојање међународног (материјалног) кривчиног права које ће тај суд
примењивати. Будућност овог суда је још увек неизвесна, могло би се очекивати да
ће се он бавити само кривичним делима која страни држављанин изврши на штету
државе уговорнице, односно њеног држављанина.
4
-У којој мери је реално очекивати да државе испуњавају своје обавезе из
међународних аката? Код кривичних дела против мир, човечности и геноцида
уочава се да државе нису заинтересоване да против својих држављана воде
кривичне поступке (зато што се та дела често врше уз прећутни пристанак државе)
Закључак: МКС треба бити ослобођен политичких утицаја, и треба имати исти
однос према грађанима било које земље (неке земље не само да игноришу суд, већ
предвиђају и војну акцију, уколико неки њен држављанин буде изручен – САД,
„Hague Invasion Act“
7. НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ
-чл.1 КЗ: NULLUM CRIMEN NULLA POENA SINE LEGE (Фојербах). Нико не
може бити кажњен за неко понашање, односно неће се предузети кривична
санкција, ако дело пре него што је предузето није било предвиђено као кривично
дело и није била запрећена казна.
ЧЕТИРИ СЕГМЕНТА:
8. НАЧЕЛО ЛЕГИТИМНОСТИ
5
-кривично право је ultima ratio, последње средство у заштити одређених вредности
А)неко може одговарати за своје поступке само ако је крив, ако постоји
субјективни однос учиниоца према делу (субјективна одговорност)
-свако одговара само за своје поступке према којима има одређени психички однос
и због којих му се може упутити друштвено етички прекор.
-чл.2 Нема казне без кривице „NULLA POENA SINE CULPA“ – казна се може
изрећи само учиниоцу који је крив за кривично дело
Закључак: као кривична дела треба предвидети само она понашања која су погодна
да буду основ за индивидуалну субјективну одговорност
ДВА АСПЕКТА:
6
12. ПОЈАВА И РАЗВОЈ КРИВИЧНОГ ПРАВА
-једна од најстаријих грана права (казна је постојала и пре настанка државе), али
своју афирмацију стиче тек настанком државе која обезбеђује принуду). Прво је
држава делила право кажњавања са појединцима, а потом сама преузела примат
7
В)КРИВИЧНО ПРАВО ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1941
-6 правних подручја у области кривичног права (изузетак-војно кривично
законодавство) 1901.
-Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави (1921)
-27.јануара 1929. године КЗКЈ, модерни кривични законик (рађен под утицајем
немачких пројеката и неокласичне школе)
2)НАЦИОНАЛНИ ИЗВОРИ
8
А) УСТАВ: НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ (подиже одређене кривичноправне
принципе на ранг уставних) или прописује одређене инкриминације, посредан
извор
Ђ) ОБИЧАЈ – није извор, због начела законитости, али се могу узети у обзир
одређена схватања која владају у одређеној средини
МЕТОДИ ТУМАЧЕЊА:
9
6)ЛОГИЧКО – користи правила логике: путем аргумената (2
облика:ARGUMENTUM A MAIORI AD MINUS и ARGUMENTUM A MINORI AD
MAIUS)
-ARGUMENTUM A CONTRARIO – тумачење путем разлога супротности
-ARGUMENTUM A COHERENTIA - уколико постоји сукоб норми
10
-неопходно је познавање општег дела, да би се изучавао посебни део
>бипартиција:кривично дело и кривичне санкције
>трипартиција(раније): кривично дело + санкција + кривац (Т.Живановић)
-у односу са науком КПП разликује се по предмету изучавања, јер она изучава КПП
као позитивну грану права, изучава кривични поступак са правног аспекта. КПП
служи остваривању кривичног права
-наука се појавила знатно касније од самог кривичног права (пре отприлике 2 века)-
правци-кривичноправне школе
11
-утицај филозофа Монтескјеа, Волтера, а прекретницу је учинио Ђезапе Бекараја са
делом „ О злочинима и казнама“ 1764. године
12
НЕОКЛАСИЦИЗАМ: реакција на третман и ресоцијализацију – окреће се
генералној превенцији и казна треба бити сразмерна кривичном делу и степену
кривице
2)ПОЗИТИВАН СТАВ
-кривичним правом и казном се штите оне вредности у погледу којих постоји мин.
консензус у друштву (односи једнакости!!!!)
13
25. Временско важење кривичног закона(чл.5)
-Кривични закон ступа на снагу оног дана када је то њиме изричито прописано(то
може бити дуже или краће време од његовог доношења). Чешће ј едуже, јер је
потребно да се грађани упознају са новом кривичнопр.материјом. Могуће је
прописати да неке одредбе касније ступају на снагу.
-Уколико није изричито прописано важи опште правило да закон ступа на снагу
осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику.
-На учиниоца крив.дела се примењује закон који је важио у време извршења дела,
изузетак постоји уколико је нови закон блажи за учиниоца, тада је
ретроактивност обавезна!(чл.5 КЗ)
Критеријуми ретроактивности:
• Декриминализација-нови закон уопште не предвиђа то крив.дело
• Основ искључења крив.дела
• Основ за ослобођење од казне
• Ублажавање казне
• Друга могућност за изрицање казне
14
• Универзални принцип: КЗ РС важи и за странца који према страној држави
или према странцу у иностранству учини крив.дело за које се у тој земљи
може изрећи казна од 5.год или тежа. Услови су: да се странац затекао на
нашој територији, а није екстрадиран, и да је то дело кажњиво и по закону
земље у којој је учињено.
-Крив.дело се одређује у:
1) формалном смислу-то су његови правни елементи
2) материјалном смислу-то је његова суштина, садржина
15
29. Одређивање општег појма кривичног дела и међусобни однос елемента у
том појму
-Стојановић: Крив дело је радња која је у закону предвиђена као кривидно дело,
која је противправна и која је скривљена(4 елемента: радња, предвиђеност у закону,
противравност и кривица)
-КЗ, чл.14: Крив дело је оно дело које је законом....
Теорије радње:
1) Објективно-субјективна(каузална) теорија или натуралистички појам радње:
она је вољни телесни покрет, или вољно пропуштање да се предузме
телесни покрет. Садржина воље је ирелевантна је за постојање радње!
2) Финална теорија: усмереност радње на остваривање неког циља
3) Социјална теорија: радња мора имати одр.друштвени значај
4) Персонална: радња је испољавање личности
5) Негативни појам радње: радња је неизбегавање оног што се могло избећи
16
31. Врсте радње кривичног дела
32. Последица
Владајуће схватање код нас сматра да свако дело има последицу(Листово учење).
Али, има крив.дела која немају последицу као конститутивни елеменат бића
крив.дела, где довршетак радње извршења значи и довршење крив.дела(то су
делатносна крив.дела). Дела која имају последицу у зак.опису су последична.
-Наша судска пракса примењује теорију Condicio sine qua non и разликује две фазе
за утврђивање узрочности:
• Примена теорије Condicio sine qua non и преко ње утврђујемо
фактичку везу између радње и последице.
• Примена теорије објективног урачунавања и преко ње утврђујемо
нормативну везу (узимамо у обзир чињенично стање, да ли се цео ток
догађаја може свести на учиниоца као главног актера). Учинилац,
дакле мора да испуни 2 услова:
-да је он својим понашањем створио правно-релевантну опасност
-да је пр.рел.опасност довела до наступања последице која представља обележје
бића крив.дела.
-Обележја бића:
1-објективна: радња извршења(обавезно обележје!), последица, предмет радње,
средство, лично својство, место и време извршења рив.дела
2-субјективна: умишљај, нехат, намера, побуда
2-стука ф-ја умишљаја и нехата, они су битни елементи у бићу крив.дела, али су и
облици кривице. Намера подразумева постојање умишљаја, и она појачава вољни
елеменат. Нехатна крив.дела су лакши облик кривице, и она немају своје
самостално биће(али се могу изрећи посебном нормом, уколико жели законодавац)
18
35. Квалификовани и привилеговани облици бића кривичног дела
-Наш законодавац се служи изразом ,,ко,, субјект крив.дела је свако оно лице које
предузима радњу крив.дела
-човек, као физичко биће које предузима радњу извршења(извршилац) или радњу
саучесништва(саучесник). Извршилац је оно лице које предузима радњу извршења
и остварује битне обележје бића крив.дела, а саучесник је лице које предузима
радњу саучесништва...
-може се послужити и животињомм механичком или природном силом, а може се
послужити и другим лицем(код посредног извршилаштва)
-правно лице не одговора крив.правно, већ само за привредне преступе
19
38. Објект кривичног дела
Може бити:
1. Заштитни објект(објект заштите), везан је за заштитну ф-ју крив.права, и увек је
апстрактан. Заш.објект чине добра којима се крив.правом пружа заштита. Он може
бити:
• Општи заш.објект-објекат заштите целокупног крив.права(добро, интерес,
вредност у друштву). Носилац заш.објекта су и појединац и друштво
(дуалистичко схватање). Општи заш.објект чине основна добра(права) човека и
она друш.добра која су у ф-ји остварења тих права(пр.право на слободу).
• Групни заш.објект-објекат заштите који је заједнички за једну групу
крив.дела(част и углед, имовина, живот и тело).
2.Објект радње-физички предмет на коме се остварује радња крив.дела( пр.туђа
покретна ствар). Уколико се ради о лицу, онда је оно пасивни субјект.
-Сва крив.дела имају зашт.објект, док објект радње имају само нека крив.дела код
којих је то изричито законом предвиђено као њихов битан елеменат.
20
предвиђено у закону, закљућујемо да је противправо (негативна деф-одсуство
неког од основа који би искључили противправност)
ДМЗ: код неког багателног понашања заштитни објект се не повређује у мери која
оправдава кривичноправну реакцију. Арбитрерност је смањена јер је прописано да
то мора бити само лакше крив.дело, за које је прописана казна затвора до 3.год
или новчана казна.
Циљ: искључење крив.дела ког багателних понашања
Услови:
• Степен кривице учиниоца је низак(суб.услов-пр.хехат, чл.54, заблуде, битно
смањена урачунљивост)
• Штетне последице су одсутне(крив.дело без последице-делатносно) или
незнатне-последице постоје, али су незнатне(обј.услов)
• Општа сврха крив.санкција не захтава изрицање крив.санкције
21
Услови напада:
1.понашање човека
2.уперен против неког правом заштићеног добра
3.противправан(противан нормама, процењује се објективно)
4.истовремен(неопходно циљно тумачење-док напад траје и уколико предстоји)
5.стваран(у противном: путативна нужна одбрана-решава се преко стварне заблуде)
Услови одбране:
1.кроз радњу одбране остварено је биће неког крив.дела
2.управљена је према неком нападачевом добру
3.неопходно потребна за одбијање напада(мора да изазове најмању повреду
нападачевог добра, врло је битна сразмера! Требају се штедети нападачева добра.
Нападнути није дужан да се бексвом спасава од напада, али га увек ако може
треба избећи. Спопрно је да ли треба постојати свест о нападу и воља да се одбије
напад-код нас, треба(одбрамбена воља).
Услови опасности:
1.да се њоме угрожава било које правом заштићено добро
2.да је нескивљена
3.да је истовремена
4.да је стварна
22
44. Основи искључења противправности који нису предвиђени КЗ
Остали услови:
1-дозвољени ризик, постоји само ако је учинилац учинио све што је потребно и
уобичајено да опасност сведе на најмању могућу меру (пр.постављање делековода)
2-право на дисциплинско кажњавање малолетне деце-закључа га у соби због учења
3-обављање лекарске дужности(медиц.захвати)-морају се вршити по правилима
службе(lege artis), уз пристанак пацијента и у намери лечења(а не експеримента)
-За одређивање појма кривице битне су 2ствари: прво одредити њен однос са
појмом кривичне одговорности, а потом теорију коју ћемо прихватити.
23
2-умишљај или нехат,
3-свест о противправности,
испуњењем ова 3 елемента може се додати и 4-суд о невредности дела
Психолошке теорије: ове теорије су настале крајем 19.века у Немачкој, и код нас су
биле заступане све до доношења КЗ. По њима се кривица схвата као психички
однос учиниоца према свом делу, и 2 неопходна елемента су: свест и воља!
24
1) остваривање бића крив.дела је једини, прави циљ предузимања радње (није
потребно да учинилац буде сигуран да ће последица насупити) пр. покушаће
силовање, иако не зна да ли ће успети да савлада отпор лица
2) остваривање бића крив.дела служи само за постизање неког другог циља-пр.
тешко телесно повреди обезбеђење, да би опљачкао банку
3) учинилац хоће једно дело, али је извесно да ће извршити и друго (могуће је да га
уопште не жели)-пр. хоће да убије једно лице, па постави бомбу у авион, а сви
погину или убије мајку детета, а дете умре од глади
-Постоје 2 врсте нехата, али законодавац не прави ту разлику, већ само теорија. Ова
2 облика нехата се по тежини не могу степеновати.
1) СВЕСНИ НЕХАТ-учинилац је био свестан да својом радњом може учинити
дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи да спречи, што
значи да не пристаје на последицу (код евен.умишљаја пристаје).
2) НЕСВЕСНИ НЕХАТ-учинилац није био свестан да својом радњом може
учинити дело, иако је према околностима под којима је оно учињено и према
својим личним својствима БИО ДУЖАН и МОГАО бити свестан те могућности.
Дакле, не постоји психичка веза између учиниоца и дела, одстутни су и елементи
свести и воље. Кривица се заснива на дужности да се предвиди дата последица, тј.
заснива се искључиво на нормативним обележјима, а не психолошким= овде се
кажњава људска непажња.
25
1-објективни: да је учинилац био дужан да предвиди последицу
2-субјективни: да је могао да је предвиди
Дужност представља правни стандард, и утврђује се на основу тога да ли би
просечан грађанин могао да предвиди последицу и зависно од конкретне ситуације.
Постојање једног од услова није довољно за несвесни нехат и кривицу. Уколико су
способности учиниоца изнад-испод просека прос.грађанина нема несв.нехата.
26
-Учиниоцу се могу изрећи СВЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ које се изричу и
урачунљивом учиниоцу, али се казна може ублажити. БСУ мора постојати у
тренутку извршења дела, у односу на дато дело!
Мере безбедности:
1-м.б. обавезно псих.лечење и чување у здрав.установи(уз казну!)
2-м.б. обавезно псих.лечење на слободи(уз условну осуду!)
Кривичноправни значај:
• Неотклоњива стварна заблуда-учинилац није био дужан и није могао да
избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља
обележје кр.дела или у погледу неке стварне околности, која би, да је
заиста постојала, чинила дело дозвољеним. ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ!
• Отклоњива стварна заблуда-учинилац је могао и био дужан...
-Ако је учинилац био у ств.заблуди услед нехата постојаће крив.дело(нехатно) ако
га закон предвиђа!
-Заблуда о предмету и заблуда о лицу нису кр.пр.релевантни, али заблуда о
узрочној вези(кад учинилац проузрокује последицу на другом објекту радње крив.
дела, а не на оном које је хтео) решава се преко стицаја кр.дела (стицај кр.дела у
покушају и нехатног кр.дела)!
27
-За постојање правне заблуде довољно је одсуство свести о забрањености дела, није
потребно да учинилац сматра да је дело дозвољено.
-Код понашања које су зло сама по себи(mala in se) искључено је постојање правне
заблуде(пр.убиство), док је код понашања која су крив.дела само зато што их закон
забрањује(mala prohibita) правна заблуда могућа(пр. против привреде).
Кривичноправни значај:
• Неотклоњива правна заблуда=учинилац није био дужан и није могао да
зна да је његово дело забрањено. ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ! Зато што
недостаје кривица, односно свест о противправности дела.
-не захтева се познавање КЗ-а, већ учинилац треба бити на један лаички начин
свестан да чини неправо. Прихватање псих-нор.теорије кривице афирмисало је и
правну заблуду, одбацено је начело:Ignoratio iuris nocet!
• Отклоњива правна заблуда=учиниоцу који није знао да је дело забрањено,
али је то био дужан и могао да зна казна се може ублажити.
-Компулзивна сила: употреба физичке силе према неком лицу с циљем да се оно
принуди да изврши одређено крив.дело(вољна радња није искључена).
-Претња: стављање у изглед неког зла лицу које се принуђава. Потребно је да буде
озбољна и могућа. Може искључити противправост(и крив.дело) преко инситута
крајње нужде.
Кривичноправни значај:
• Компулзивна сила и претња су факултативни основ за ублажавање казне!
• Апсолутна сила искључује радњу, а компулзивна сила и претња могу
искључити постојање крив.дела(преко крајње нужде).
• Може постојати БСУ или неурачунљивост
• Може бити искључен умишљај(ретко), јер нема његовог вољног елемента
-Лице само себе доведе у стање неурачунљивости употребом дрога, алкохола или
на другу начин(није могло да схвати значај свог дела или да управља поступцима).
Утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање(једини
изузетак од правила да се кривица утврђује у време извршења дела, сад се тај
моменат помера уназад!)
Закључак: 2 услова:
1-сам себе довео у стање неурачунљивости, 2-у том стању извршио
кр.дело+умишљај или нехат
29
-уколико је уредник био у неотклоњивој заблуди кривица је искључена!
-тренутком утврђивања аутора искључује се одговорност уредника
2)Одговорност издавача и произвођача-исти услови гоњења као код уредника, а
уместо издавача може одговарати штампар (уколико нема издавача, или су
постојале стварне или правне сметње а штампар је то знао).
-Да ли правно лице може бити субјект крив.дела? Код нас не може јер се то коси са
начелом индивидуалне субјективне одговорности! Међутим није свуда тако:
А) пр.лице не одговара ни кривично, ни казнено
Б) пр.лице не одговара кривично, али одговара казнено(за привредне преступе)
В) пр.лице одговара кривично
-Генерална превенција делује слабије него код физичких лица, јер је правно лице
неодређени скуп физ.лица, а кажњавање мора бити праведно. Ретрибуција може
бити остварена код пр.лица. Новчана казна значи мању казну него код физ.лица.
Условна осуда-ограничена је само на индивидуалну, субјективну одговорност
-Постоје ситуације када крив.дело остаје некомплетно, када учинилац оствари само
један део радње извршења, те се због тога поставља питање где је граница
криминалне зоне? Разликујемо 4 стадијума(фазе) у остварењу крив.дела: доношење
одлуке, припремне радње, покушај и довршено крив.дело.
30
његовог угрожавања. Мора се поставити доња граница испод које не би била
оправдана кривичноправна интервенција. Ту доњу границу чини приватна сфера
појединца, која обухвата више права (право на слободу мишљења, писмено или
усмено изражавање мисли...).
-Припремне радње:
• Набављање или оспособљавање средстава за извршење крив.дела
• Отклањање препрека за извршење крив.дела
• Договарање, планирање, организовање са другима извршења крив.дела
• Друге радње којима се стварају услови за непосредно извршење крив.дела, а
које не представљају радњу извршења (повређује се начело одређености!)
Врсте:
1) несвршени покушај: учинилац је предузео само део радње извршења, али је није
довршио, те нема ни последице
2) свршени покушај: предузео је комплетну радњу извршења, али из неког разлога
последица није наступила (страни закони: свршен покушај постоји и ако је
учинилац мислио да је предузео све што ј епотребно за довршење дела).
31
-НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИСКЉУЧУЈЕ ПОКУШАЈ! (код делатносних кр.дела
нема последице, тј.предузимањем радње дело је настало)
3) квалификовани покушај: кроз покушај неког тежег крив.дела довршено је неко
лакше кр.дело (узима се да постоји само покушај тежег дела, а лакше дело је
отежавајућа околност).
-Ову поделу треба само условно прихватити, пошто наш КЗ не прави ову разлику.
Заштићено добро код апс.неп.покушаја је мање угрожено него код релативног.
32
-код несвршеног покушаја он мора дефинитивно да одустане од дела, а код
свршеног мора спречити наступање последице(нема одустанка уколико је
покушао да спречи последицу, а није успео, то се третира као олакшавајућа
околност).
-Кажњавање: фак.основ за ослобођење од казне(неограничено ублажавање)
-да ли је време извршења дела онда кад је предузета радња извршења (теорија
делатности) или време кад је последица наступила (теорија последице). Битно је
одредити време и због темпоралних деликата, код којих се радња и последица не
поклапају.
-КЗ: Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио(чињење) или био
дужан да ради(нечињење), без обзира кад је последица дела наступила. Значи КЗ се
одлучио за теорију делатности, и моменат наступања последице није битан за
време.
-Код продуженог кр.дела: моменат предузимања последње радње која улази у
састав продуженог дела.
-Саучесник: време кад је предузета радња саучесништва(а не извршења!).
33
и тела, против имовине, здравља људи...; традициона подела по тежини:
злочинства, преступи и иступи.
-стицај кривичних дела постоји онда када један учинилац једном радњом(идеални
стицај) или са више радњи(реални стицај) учини више кр.дела за која му се
истовремено суди. Код реалног стицаја у стварности постоји више кр.дела, док
идеални стицај постоји само као представа, као идеја, јер у стварности постоји само
једна радња којом је остварено биће 2 или више кр.дела
(пр.фалсификовање+крађа=реални, бацање бомбе у масу=идеални)
-ако су учињена иста или истоврсна кр.дела ради се о хомогеном стицају, а ако се
ради о различитим делима, о хетерогеном.
-смисао и сврха: установљавање посебних правила која важе за одмеравање казне
(кр.дела учињена у стицају)
-Понекад, иако је предузето више радњи или остварено више бића кр.дела стицај
неће постојати:
1-природно јединство радње: сви појединачни акти заједно чине радњу
извршења(па нема стицаја)
2-привидни стицај: правна конструкција, узима се да уколико су испуњени
одређени услови не постоји стицај кр.дела, већ само једно кр.дело. Може бити
идеални и реални.
-Постоји онда када једном радњом буде остварено биће више крив.дела али се, и
поред тога, сматра да је учињено само једно кр.дело. Коме делу дати предност?
1)специјалитет-неко кр.дело се појављује само као посебан облик неког другог,
општег кр.дела, и постоји само то друго, посебно кр.дело(проневера искључује
утају)
2)супсидијаритет-биће једног кр.дела је супсидијарно у односу на друго, те се
примењује само ако не дође до примене примарног бића. Може бити формални, кад
закон упућује(ретко, злоупотреба права на штрајк) и материјални(учествовање у
тучи)
3)консумпција-биће једног кр.дела редовно у потпуности обухвата биће неког
другог кр.дела(лака и тешка телесна=тешка). Извршење једног дела нужно, или по
правилу, доводи до остваривања бића још неког дела.
4)инклузија-једно дело багателно у односу на теже
5)алтернативитет-2 бића су равноправна у потпуности
34
67. Сложено и колективно кривично дело
-Колекривно кр.дело постоји само ако је законом прописано. Нема више дела из
заната и навике, а код занимања то су дела у чијем се законском опису захтева
бављење одр.делатношћу(к.д. Надрилекарство)
-Кр.дело се не може другачије извршити осим понављањем одр.радњи
-Кр.дело се мора извршити најмање 2 пута(чврста готовост да се кр.дело понови
није довољна).
35
3-коришћење исте ситуације или истог трајног односа
4-јединство места или простора извршења дела
5-јединствени умишљај
-Крив.дела уперена против личности могу ући у састав продуженог кр.дела само
ако постоји истоветност оштећеног!
-Јединствени умишљај мора постојати у ситуацији када прод.кр.дело добија тежу
квалификацију у односу на поједина дела која су њиме обухваћена.
-Уколико се после правоснажне пресуде открије да је учинилац извршио још неко
дело које може ући у зак.опис продуженог дела, за њега ће му се засебно судити!
36
саучесника не тражи да је остварено к.дело у објективно-субјективном смислу,
односно не тражи кривицу извршиоца. Посредни извршилац је лице које:
1-употреби апсолутну силу, 2-доведе неког у неоклоњиву ств.заблуду, 3-има одр.
својство које се тражи за кр.дело, и које је натерало друго лице без својства да
изврши кр.дело.
• Двострука акцесорност:
1)квантитативна: постојање саучесништва зависи од тога у који ј стадијум
извршилац доспео, докле је дошао и својој крим.активности. Ако је дело довршено
квантитативна акцесорност без сумње постоји!
2)квалитаитвна: постојање саучесништва зависи и од тога шта је извршилац
остварио, тј.да ли је остварио све елементе кр.дела или само неке. У вези са тим
постоје:
71. Саизвршилаштво(чл.33)
КЗ: Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата
заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом
радњом са умишљајем битно допринесу извршењу крив.дела, свако од њих казниће
се казном прописаном за то дело. Нехатно помагање је кр.пр.ирелевантно. Закон
дакле захтева 3 услова за постојање саизвршилаштва у случају да ни делимично
није предузета радња извршења: умишљај, заједничку одлуку, битан допринос
извршењу крив.дела
37
остварењу крив.дела има важнију улогу од извршиоца и није га оправдано сводити
на ранг помагача.(Фојрбахова теорија)
2)субјективна теорија: постоји саизвршилаштво када неко дело хоће као своје, кад
поступа са извршилачком вољом. Ова теорија занемарује нечији допринос делу,
уколико не постоји суб.критеријум(лични интерес) учесник се своди на помагача:
случај каде и КГБ агента.
3)теорија власти над делом: (материјално-објективна теорија) реакција на
субјективну. Саизвршилац је онај који ју у свакој фази извршења крив.дела имао
пресудну улогу у смислу да је могао битно утицати на ток извршења кр.дела
4)теорија о подели рада: лице се договорила како да осваре кр.дело, поделили
улоге, смислили план...често је користе судови.
5)објективно-субјективна(мешовита): неопходно је да буду остварене и обј и сун
компонента крив.дела(КЗ)
-Код деликта где је посебно својство учиниоца обележје кр.дела саизвршилац може
бити само оно лице које може бити и самосталан извршилац.
Врсте:
1-сукцесивно саизв: кад се неко придружи другоме у току извршења кр.дела
2-привидно саизв: кад 2 или више лица проузрокују последицу, без постојања
свести о заједничком деловању
3-нужно саизв: у опис бића кр.дела улази као обавезан елемент да могу бити
остварена само од стране 2 или више лица(оружана побуна)
72. Подстрекавање(чл.34)
38
одлука да се изврши кр.дело може се створити и н аједан суптилан, рафиниран
начин (ипак мора постојати одр.психички утицај подстрекача на извршиоца)
73. Помагање(чл.35)
39
-може постојати само пре или у току извршења кр.дела (после: помоћ учиниоцу
после извршеног кр.дела-чл.333).
-Одређени лични односи, својства и околности узимају се у обзир само код оног
учесника код којег постоје, и они утичу на кривицу или на одмеравање казне.
40
75. Појам и врсте кривичних санкција
Врсте:
1)казне
2)мере упозорења (условна осуда и судска опомена)
3)мере безбедности
4)васпитне мере
(дуалистички систем кривичних санкција- казна+мере упозорења и мере
безбедности+васпитне мере)
Врсте:
1)затвор (главна) > смртна казна = затвор у трајању од 40. год.
2)новчана казна (главна и споредна)
3)рад у јавном интересу (главна)
4)одузимање возачке дозволе (главна и споредна)
Сврха: (3 теорије)
1)апсолутна (враћање зла за учињено зло, сама себи циљ) – учење Канта и Хегела
(негација негације права = казна),
41
2)релативна (циљ: сузбијање вршења кривичног дела = превенција – генерална и
специјална)
-везано тек за почетак 20. века, раније је била само као мера за обезбеђење
присутности окривљеног пре суђења и у односу на кога су биле примењиване неке
друге казне (пр. телесна или смртна). Ова казна настала је са стварањем јаког
државног апарата и органа, она је скупа кривична санкција
42
годину живота. Ова казна (30-40) представља посебан случај казне затвора која је
уведена као замена за смртну казну (изриче се само на пуне године).
-само фаза у извршењу казне затвора, он суспендује казну, слично као условна
осуда. Суштина је у томе да се део казне не извршава, односно да до извршења
преосталог дела казне долази само изузетно, тј. у случају опозива условног отпуста,
а ако до њега не дође казна се гаси. Време проведено на условном отпусту у
случају опозива не урачунава се у издржану казну.
-раније је постојала посебна комисија, која је могла да суспендује 1/2, па чак и 1/3
казне!
43
еквивалент једног дана, те да се простим множењем дође до новчане казне која се
изриче
44
-може се изрећи само као главна казна (замена казни лишења слободе)
-може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или
новчана казна. Рад у јавном интересу је онај који је користан за друштво, који не
вређа људско достојанство и који се не врши са циљем стицања добити.
-мин (60 сати), макс.(360 сати), време – 1 – 6 месеци (60 сати месечно)
+пристанак учиниоца! Важан услов за изрицање због разних међународних
конвенција које забрањују присилан рад)
-ако не обави часове рада, замењује му се са казном затвора (сваких започетих 8
сати рада – 1 дан затвора)
+уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд
му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за четвртину (1/4).
Нема опозива!!!
-казна може бити изречена као главна или као споредна уз затвор или новчану
казну. Као главна – само за кривична дела за које је прописана казна до две године
или новчана
-трајање: 1 – 3 године. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава
се у трајање ове казне
-може бити изречена лицу које нема положени возачки испит. Њему се забрањује, а
у случају да положи возачки, издавање возачке дозволе.
-ако је учинилац прекрши биће замењена затвором (1 год. без дозволе = 1 месец
затвора)
45
-одмеравање може бити у оквиру казне прописане за крив.дело (редовно
одмеравање), ублажавање (блаже од прописане) и пооштравање (теже од
прописане). Општи минимум и општи максимум не могу се прекорачити код
ублажавања (пооштравање не постоји)
-постоји и ослобођење од казне.
ТРИ МЕТОДА:
46
2СИНТЕТИЧКИ – суд мора да цени кривично дело и учиниоца као једну целину и
да на основу једног општег утиска и уверења одмери казну (наша судска пракса)
3.АНАЛИТИЧКО-СИНТЕТИЧКИ МЕТОД
-Суд под одређеним условима може изрећи казну која је блажа од прописане за
кривична дела за које се одмерава казна.
47
88. Ослобођење од казне
-Неограничено ублажавање казне! Кривично дело ће постојати, док код основа који
искључују кривично дело (пр. прав. и кривицу) неће постојати. Пресуда се уписује
у казнену евиденцију, а брише се наступањем законске рехабилитације ако осуђени
у року од једне године од дана правноснажности не учини ново кривично дело.
1.Ако постоји кривично дело учињено у нехату, где тешке последице погађају
учиниоца (кривична дела против безбедности јавног саобраћаја)
2.Поравнање учиниоца и оштећеног (само ако је прописана казна од 3 године или
новчана казна)
3.Стварно кајање – услови:
а)да учинилац отклони последице дела или надокнади штету
б)да то учини пре него што је сазнао да је откривен
в)прописана казна за то кривично дело је затвор до 5 година)
89. Поврат
-Учинилац који је осуђиван поново учини кривично дело. Код реалног стицаја ради
се о неефикасности државе у погледу примене кр.права на учиниоца кр.дела, док
код поврата учинилац на примену санкције уместо да она на њега делује
превентивно, реагује поновним вршењем кр.дела.
-Раније постојао обичан и вишеструки поврат, а у теорији генерални (ново кр.дело
није сродно са прошлим) и специјални (истоврсно к.д) поврат.
48
-доноси се једна пресуда и изриче једна јединствена казна на основу утврђених
казни, које су законом прописане
3 ПРИНЦИПА:
1)АПСОРПЦИЈА (код најтежих кривичних дела где се може изрећи казна затвора у
трајању од 30 – 40 година или више од 20 година, односно случај нужне апсорпције
6 месеци > 30 дана). Највећа казна апсорбује остале (нпр.35 и 10 и 5 = 35 година
затвора)
+суд ће изрећи јединствену казну затвора за сва кривична дела применом одредаба
за одмеравање казне у стицају. Казна или део казне коју је осуђени издржао
урачунаће се у изречену казну затвора. КЗ изједначава случај кад је крив. дело
учињено пре неог што је осуђено лице запоечло издржавање казне по ранијој осуди
са случајем у коме је дошло до издржавања казне затвора или малол.затвора када
лице на издржавању казне учини ново кривично дело.
-2 изузетка:
1)изрицање казне независно од раније изречене, под условом да се не би могла
остварити сврха кажњавања с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део
раније изречене казне
2)осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора
учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до
једне године, казниће се дисциплински
49
92. Појам и сврха мера упозорења
-условна осуда и судска опомена чине мере упозорења. Сврха условне осуде и
судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна
кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само
упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши
кривична дела
-казна је увек ultima ratio, крајње средство и уколико ју је могуће избећи било би
добро
-елементи који одређују сврху и суштину условне осуде и судске опомене су:
Сврха: да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна, ако се може
очекивати да ће упозорење уз претњу казном довољно утицати на учиниоца да
више не врши кривична дела
50
Док траје време проверавања осуђени не сме извршити ново дело.
Време проверавања: у годинама и месецима.
-суд узима у обзир личност учиниоца, ранији живот, његово понашање после
извршеног дел.а, степен кривице… (чл.54)
-условна осуда може се изрећи само уз казну затвора (ако је учинио и кривично
дело – новчана казна)
До опозива долази:
1)због новог кривичног дела које је обавезно ако је за њега изречена казна затвора у
трајњу од две године или строжа казна. Факултативно ако је казна мања од две
године или новчана. Суд изриче јединствену казну (изречену казну суд узима као
утврђену)
Ако суд не опозове условну осуду могуће су две ситуације:
а-ако суд сматра да за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, он изриче
јединствену условну осуду и ново време проверавања
б-ако суд одлучи да за ново кривично дело изрекне затвор постојаће паралелно и
затвор и условна осуда (време на издржавању казне затвора не урачунава се у
време проверавања)
2)због раније учињеног кривичног дела, које је учинио пре него што је условно
осуђен (да се знало не би се изрекла условна осуда) = јединствена
3)због неиспуњења одређених обавеза (нпр. накнада штете). Суд може продужити
време за испуњење (морају да постоје оправдани разлози) обавезе или опозвати
условну осуду
51
Рокови за опозивање условне осуде:
+опозив: само у току времена проверавања, а изузетно у року од једне године од
дана протека времена проверавања
-при одлучивању о судској опомени суд узима у обзир личност учиниоца, ранији
живот, степен кривице… (чл.54)
52
-може се изрећи за кривична дела у стицају ако за свако од тих дела постоје услови
за изрицање судске опомене
-не може се изрећи малолетном лицу, ни војним лицима за кривична дела против
Војске РС
-изриче се РЕШЕЊЕМ!!! (зато што представља најблажу санкцију)
-уз судску опомену могу се изрећи и већина мера безбедности (обавезно лечење
наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, дел.дуж.,
забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета, јавно објављивање
пресуде
-законска рехабилитација: 1 год.
-Сврха: отклањање стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац
убудуће врши кривична дела (стања – псих.стања учиниоца, тражи се постојање
узрочне везе између његовог стања и учињеног дела; услови – повезаност личности
учиниоца и његове средине и прилика)
Врсте:
1-обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи
2-обавезно психијатријско лечење на слободи
3-обавезно лечење наркомана
4-обавезно лечење алкохоличара
5-забрана вршења позива, делатности и дужности
6-забрана управљања моторним возилом
53
7-одузимање предмета
8-протеривање странца из земље
9-јавно објављивање пресуде
+мере медицинског карактера и остале мере безбедности, са и без лишења слободе
+трајање:одређено код сваке посебно, једина неодређено трајање код мере
безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи
-већина мера безбедности се може изрећи уз казну, условну осуду, судску
опомену…
-неурачунљивом учиниоцу: прва и друга мера самостално
-битно смањено урачунљивом учиниоцу:прве две мере, уз казну или условну осуду
Коме?
Неурачунљивом и битно смањено урачунљивом учиниоцу
Услови: постојање озбиљне опасности да ће учинилац учинити теже кривично
дело, као и да је за отклањање опасности потребно његово лечење и чување у
здравственој установи. КЗ захтева да та опасност буде озбиљна, тј. да постоји
висок степен вероватноће да ће учинилац поновити кривично дело)
-у односу на неурачунљиве ова мера безбедности изриче се као самостална
санкција, ако постоји опасност да ће учинити противправно дело, у закону
предвиђено као кривично дело.
-битно смањено урачунљивом се изриче уз казну или условну осуду и извршава се
пре казне (викаријски систем). Време проведено на лечењу урачунава се у казну.
Ако је то време краће од казне, суд ће га упутити или на издржавање остатка казне
или ће га пустити на условни отпуст (зависно од успеха лечења, здравственог
стања осуђеног, време проведеног у здравственој установи)
-траје неодређено време(главни недостатак)! Одлучује суд! На предлог
психијатријске установе или органа (посебан поступак) чл.82
Услов:
1-да је кривично дело учинио услед зависности од опојних дрога (не тражи се да је
био под утицајем дроге).Најчешће се ова кривична дела врше у свесном стању да
би се дошло до дроге и то су првенствено кривична дела против имовине
54
2-мора да постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље вршити
кривична дела
-може се изрећи уз казну затвора, новчану казну, условну осуду, судску опомену,
ослобођење од казне
-Уз затвор:може дуже од затворске казне, али максимум: 3 год. Када је изречена уз
казну затвора извршава се у заводу за извршење казне затвора или специјалној
установи (време се урачунава!)
-уз остале кривичне санкције максимум 3 године + извршава се на слободи (ако се
не подвргне лечењу на слободи принудно се извршава у здравственој установи
Услов:
1-да је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола
2-да постоји озбиљна опасност да ће услед зависности и даље вршити кривична
дела
Повремено узимање алкохола је друштвено прихватљиво, алкохоличари врше
кривчна дела под непосредним утицајем алкохола, за разлику од наркомана (иако
су дошли у неурачунљивост > actiones liberae in causa
Услови (алтернативно):
1)да је злоупотребио свој положај, делатност или дужност ради извршења
кривичног дела или 2) да се оправдано може сматрати да би његово даље вршење
такве делатности било опасно
+условна осуда се може опозвати ако прекрши забрану…
+трајање: 1-10 година, рачунајући од дана правоснажности одлуке, време
проведено у затвору – здравственој установи НЕ УРАЧУНАВА се у време трајања
мере (мера се може скратити ако су протекле три године)
55
104. Забрана управљања моторним возилом
-суд може странца који учини кривично дело протерати са територије РС за време
од 1 до 10 година.
Услов: непожељност боравка странца у Србији, суд узима у обзир природу и
тежину кривичног дела, побуде, начин извршења (нарочито ако постоји поврат).
Дилеме око правне природе > има породицу у Србји
-треба водити рачуна о принципу сразмерности
-не може се изрећи док странц ужива право азила
-помиловањем се може укинути или одредити краће трајање ове мере безбедности
-уколико је у затвору, време се не урачунава!
56
2-код крив.дела које је проузроковало опасност по живот или здравље људи, под
условом да објављивање пресуде може да допринесе да се отклони или умањи та
опасност
-пресуда се објављује о трошку учиниоца кривичног дела (у целини се објављује,
или у изводу)
-изриче се уз казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне
-факултативно изрицање, али закон може предвидети и обавезно!
-мора се извршити у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде
Три ситуације:
57
-Пр.осуде могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених
права (прва категорија) или забрану стицања одређених права (друга категорија)
-Правне последице осуде не могу наступити када је за кривично дело учиниоцу
изречена новчана казна, условна осуда (ако не буде опозвана), судска опомена, или
када је учинилац ослобођен од казне.
-Могу се предвидети само законом
-Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу
се прописати у трајању до 10 година (општи максимум). Време проведено на
издржавању казне не урачунава се у време трајања правних последица осуде.
-Рехабилитацијом престају све правне последице осуде (уколико нема
рехабилитације одлуку о престанку може донети суд када протекну три године од
дана издржане, застареле или опроштене казне).
58
I ЗАКОНСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА (ex lege) се даје само лицима која пре осуде на
коју се односи рехабилитација нису била осуђивана, или која су се по закону
сматрала неосуђиваним:
-Може се дати лицу које је више пута осуђивано, ако су испуњени услови за
рехабилитацију у погледу сваког кривичног дела за које је осуђен.
-Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о
кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској
опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правној
последици осуде.
-Подаци о брисаној осуди никоме се не могу саопштавати, тј. осуда се стварно
брише из евиденције.
-Суд, јавни тужилац, орган унутрашњих послова, орган ЗИКС, органи коју
учествују у поступку давања амнестије, рехабилитације или одлучивања о
престанку правних последица осуде. Подаци се дају и органу старатељства када је
то потребно, а могу се дати и на захтев државног органа, предузећа…
-Нико нема право да од грађана тражи да поднесе доказе о својој осуђиваности или
неосуђиваности (изузев ради остваривања права у иностранству, на захтев самих
грађана).
111. Амнестија
59
1.Ослобођење од кривичног гоњења (аболиција)
2.Потпуно или делимично ослобођење од извршења казне
3.Замена изречене казне блажом казном
4.Рехабилитација
5.Укидање правних последица осуде
6.Укидање одређених мера безбедности (забрана вршења позива, делатности и
дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље)
-Амнестијом може бити обухваћено било које кривично дело ако се амнестија
везује за висину казне, или пак да се амнестирају лица без обзира на врсту и висину
изречене казне ако се амнестија везује за одређено кривично дело.
-Само за учињена кривична дела, а не и за убудуће (чак иако су иста обележја бића
новог кривичног дела)
112. Помиловање
60
кривична санкција. Држава се сама одриче тог права, јер кажњавање више није
легитимно.
Рокови: зависе од висине изречене казне затвора, а код новчане казне без обзира на
њену висину рок је 2 године
-истеком рокова гаси се право надлежног органа да изврше казну
61
Б)Прекид – сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења
казне (до прекида не долази због извршења новог кривичног дела)
62
4)мал.затвор + васпитна мера = мал.затвор ( казна мал.затвора апсорбује васпитне
мере)
-могућност примене васпитних налога > мере sui generis које немају карактер
кривичне санкције.Основна њихова сврха јесте да се избегне покретање кривичног
поступка и примена кривичних санкција (нпр.поравнање са оштећеним, редовно
погађање школе, укључивање у рад хуманитарних организација….)
2)ПОСЕБНЕ ОБАВЕЗЕ:
А)да се извини оштећеном
Б)да накнади проузроковану штету
В)рада редовно похађа школул или не изостаје са посла
Г)да се без накнаде укључи у рад хуманитарних организација
Д)да се укључи у одређене спортске активности
Ђ)да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности алкохола
и дрога
Е)да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој
установи = саветовалиште
Ж)да похађа одређене курсеве, испите
З)да не може да напусти место пребивалишта без сагласности суда и посебног
одобрења органа старатељства
+све обавезе, осим под а,б,г трају до једне године
Б-накнадити штету малолетник може својим радом, али тако да рад не траје дуже
од 60 сати у току три месеца, док рад у хуманитарној организацији не може бити
дужи од 120 сати у периоду од најдуже 6 месеци.
63
3)ВАСПИТНА МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА:
Ако род-стар.усвојитељ нису у могућности да врше надзор над малолетником, нема
услова за надзор у др.породици. 6 месеци – 2 године. Малолетник и даље живи код
родитеља-стар – усвој., а пој.надзор врши службено лице Органа старатељства.
Основи за обуставу:
А)формални: кад се појаве неке нове околности, кад мал. или његови родитељи не
поступају по налогу
Б)суштински:постигнути успех у васпитању малолетника
+обустава – значи да је постигнута сврха мере
+замена – сврха се не остварује, или се остварује али може боље неком другом
мером
64
+мин.зак.рок:6 месеци од упућивања у васпитну установу, тј. васпитно поправни
дом
Услови:
1) да је малолетник у васпитној установи или дому провео најмање 6 месеци
2) малолетник се може условно отпустити ако с обзиром на успех у васпитању
треба основано очекивати да убудуће неће вршити кривична дела и да ће се
добро владати
-условни отпуст траје, као и код пунолетних лица, онолико времена колико износи
остатак неиздржане казне. О условном отпусту одлучује суд. Уз условни отпуст
може се одредити и нека од мера појачаног надзора, уз могућност примењивања
једне или више пос.обавеза
65
+обавезан опозив=ново кривично дело >изречена казна преко једне године
+факултативан=ако казна не прелази једну годину.
-физичка, душевна зрелост не наступа код свих лица у истом старосном добу
(нпр.18 година), то је индивидуално. Кривично право настоји да ублажи та
варирања увођењем нове категорије учинилаца – млађа пунолетна лица (18-21),
којима се могу изрећи одређене васпитне мере
66