Meunarodna nauna konferencija

International Scientific Conference

Kruevac, Srbija, 17-18. mart 2010 Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010

M ENADMENT 2010

MANAGEMENT 2010

KRIZNI MENADMENT U POSLOVNO PROIZVODNIM SISTEMIMA CRISIS MANAGEMENT IN BUSINESS AND MANUFACTURING SYSTEMS
dr edomir Avakumovi1 Jelena Avakumovi2 Svetlana Milinkovi Rezime: Menadment kao vetina postizanja ciljeva koje ostvaruju druge osobe, prvenstveno zaposleni u proizvodno poslovnim sistemima, podrazumeva obavljanje etri osnovne funkcije: planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu poslovanja. Krizni menadment je skup funkcija ili procesa koji imaju za cilj identifikaciju, izue I predvide mogue krizne situacije i nau reenja i naine koji e poslovno proizvodnom sistemu omoguiti da sprei krizu ili da se sa njom izbori minimiziranje njenih posledica. U radu e biti rei o kriznom menadmentu i njegovim aktivnostima koje su usmerene na upravljanje sistemom u stanju poremeaja o preduzimanju mera da do krize ne doe, a ako doe kako se pripremiti, ublaiti i oporaviti se od krize. Kljune rei: kriza, krizni menadment, proces, organizacija, resurs, poslovno proizvodni sistem Abstract: Management skills as well as achieving other goals that achieve people, primarily employed in manufacturing business systems, involves performing four basic functions: planning, organizing, management and control operations. Crisis management is a set of functions or processes that aim to identify, investigate and predict the possible crisis situation and find the solutions and the ways that business and manufacturing system allow to prevent the crisis or to deal with minimize consequences. In this paper will be discussed crisis management and its activities that are aimed at the management system in a state of disorder to take measures that crisis comes, and if there is to be prepared, mitigate and recover from crisis. Key words: crisis management, process, organization, resource, business and manufacturing systems

UVOD Krizni menadment obuhvata organizaciju, pripremu, mere i rasporeivanje resursa za savladavanje krize. Pod pojmom krize podrazumevamo odstupanje od normalnog poredka stvari. Ona je dugo shvtana kao proizvod vie sile ili rezultat boije volje, pa su se ljudske aktivnosti u sluajevima krize svodile na magijske rituale ili religijske obrede ( rtva ili molitva ) i sl. Razvojem nauke, ljudi nastoje da opiu, klasifikuju, razumeju i objasne krize i uspostave to bolji istem za upravljanjem krizom. Krizni menadment kao nauno teorijska disciplina i racionalno osmiljena praksa pojavilo se u drugoj polovini XX veka, i to u sferi politike (na primer Kubanska kriza 1962 god.). Krizni menadment nastaje, odnosno formiraju se novi PPS-I za zadatkom da se bave upravljanjem krizom.

1 2

Fakultet za industrijski menadment, Kruevac Fakultet za industrijski menadment, Kruevac 382

I danas i u budue krize za svaki PPS su neizbene, ali menaderi su svesni da trajanje krize moe biti znatno krae, a posledice neuporedivo manje ukoliko je PPS pripremljen za krizu. Na osnovu ovoga je i nastao zadatak kriznog menadmenta. Krizni menadment i reavanje zadataka kriznog menadmenta su ustvari specifini deo opteg menadmenta. Ima vie definicija kriznog menadmenta, a po naem miljenju moda je sledea jedna od prihvatljivijih a ona glasi krizni menadment je sposobnost PPS-a da postupa brzo, efikasno i efektivno u moguim aktivnostima koje imaju za cilj smanjivanje pretnji ljudskom zdravlju i bezbednosti, umanjenju tete na sredstvima PPS i smanjenju negativnog uticaja na nastavak normalnog poslovanja PPS-a 1. PROCESI KRIZNOG MENADMENTA U PPS-u Menadment je proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrolisanja posla lanova organizacije i korienja svih raspoloivih sredstava organizacije da se postignu naznaeni ciljevi. [1] u funkcionalnom znaenju on obuhvata zadatke i procese vezane za tekue aktivnosti PPS-a. Pojedinano, obuhvata planiranje, organizovanje, implementaciju i kontrolu. Krizni menadment, zbog karakteristika same krize, ima brojne specifinosti, jer krizna situacija nastaje neoekivano. Mere za reavanje krize moraju hitno biti donete a neka reenja u hodu doneta. Pojavljuju se novi zadaci uz istovremeno stizanje veeg obima informacijama koje treba obraditi i analizirati. Najvaniji zadatak je da se obuzda panika, koja moe nastati kod menadera srednjeg i nieg nivoa, jer oni naavi se u neoekivanoj situaciji i ako nemaju direktive od vieg menadmenta i celu sliku situacije, mogu da podlegnu toj panici. U narednoj tabeli su date uporedne karakteristike sistema rukovoenja, odnosno istaknute su specifinosti procesa kriznog menadmenta u odnosu na tradicionalan.[2] Uporedne karakteristike sistema rukovoenja
TRADICIONALNI SISTEM RUKOVOENJA Stalni reim funkcionisanja vrsta struktura i jasna podela funkcija u drugom vremenskom periodu Uska funkcionalna usmerenost Monostruktrua Propisani dotok informacija Precizne informacije Prekomerne informacije Predvidljivost situacije Princip jedinstva ovlaenja i odgovornosti Funkcionalni potencijal Dominatnost socijalno ekonomskih ciljeva I kriterijuma funkcionisanja SISTEMI RUKOVOENJA U VANDREDNIM SITUACIJAMA Razliiti reimi funkcionisanja Nepostojanje vrste struktrue i jasne podele funkcija u drugom vremenskom periodu, fleksibilnost, agresivnost iroka i delimino nepredvidljiva oblast aktivnosti Polistruktura Zavisnost dotoka informacija od konkretne situacije Nepouzdane informacije Nedovoljne informacije Nepredvidljivost situacije; orjentisanost na prethodno iskustvo, po pravilu, nema efekta Kombinacija principa nedeljivosti rukovoenja I podele ovlaenja I odgovornosti Organizacionalni potencijal Ciljevi efikasnost, uspenost u otklanjanju uzoraka vandrednih situacije I njihovih posledica: kriterijumi minimizacija vremena za postizanje ciljeva I minimum gubitaka (rtava) pri otklanjanju vandrednih situacija.

Znaajno je za menadera da odri ravnoteu izmeu potrebe da znaju da ono to im je neophodno i potreba da dre stvari pod kontrolom, jer krize karakterie mnogo informacija i komunikacije koje mogu biti i nepouzdane. I pored veeg broja informacija ne moe se smanjiti neizvesnost koju na kraju donosi kriza. PPS posluje na tritu i uzorci krize mogu biti razliiti. Te situacije krize u PPS-u nastaju kada normalan proces u datom momentu bude poremeen. To moe nastati usled dejstva spoljnih i unutranjih faktora.

383

1.1. Faktori koji izazivaju krizu u PPS-u Faktore koji mogu biti uzronici krize delimo na: - spoljanje - unutranje Spoljani faktori koji mogu biti uzronici krize u PPS-u nastaju u okruenju PPS-a. Na spoljane uzorke krize koji nastaju u okruenju PPS-a. On ne moe imati znaajniji uticaj. Ti faktori mogu nastati zbog: - opte promene na tritu, - promene u grani u kojoj PPs posluje, - globalne ekonomske krize, - politikih promena, - promena pravno-finasijske - prirodnih promena. Veoma se esto uzroci krize nalaze u samom PPS-u. Meu tim uzrocima, mogu biti: - nedovoljna osposobenost i nestrunost rukovodstva, - potcenjivanje miljenja javnosti, - sklonost rukovodstva ili pojedinih rukovodilaca ka nemoralnim i krivinim radnjama, - neefikasno delovanje menadment funkcija - nerealni ciljevi sindikata, - neefikasan komunikacijski sistem, - nezadovoljstvo zaposlenih, - nemotivnost zaposlenih - loa organizacija rada i dr. Veina kriza nastaje iz upravljakih i organizacijskih krugova. U osnovi krize nalazi se ljudska greka. Ljudi gree i to na mnogo naina, pa je potrebno izuiti ljudkse greke i iste spreiti. Organizacioni faktori i procesi mogu imati ulogu u uzrokovanju krize. Podeljena su miljenja oko toga da li je organizacija u mogunosti da sprei ljudkse greke ili ublai posledice ljudksog propusta. 1.2. Uloga menadera u krizama Kriza u PPS-u je situacija nastala prirodnim ili ljudskim uzrocima koji mogu prouzrokovati ozbiljne nepovoljne posledice po PPS. Bilo bi idealno da se PPS pripremi za sve vrste moguih kriza, to je u praksi neizvodljivo. Zato je prvi korak u preventivnim aktivnostima da se utvrdi koji su to potecijalni inioci koji mogu da pogode PPS. Cilj je da se identifikuju mogui inioci koji predtsvljaju najvee pretnje i koji treba da imaju prioritet u preventivnim naporima i planovima PPS-a. cilj je da se identifikuju mogui inioci koji predstavljaju najvee pretnje i koji treba da imaju prioritet u preventivnim naporima i planovima PPS-a. Uloga menadera je kljuna jer on motivie, kordinira i nadgleda. On mora biti upozoren i upoznat sa razliitim kombinacijama inilaca koji mogu prouzrokovati krizu u PPS-u. On treba stalno da trai prilike i mogunosti da smanji i eliminie rizik ovih inilaca. Potrebno je krizni menadment prevesti u praktine, smislene i razumljive programe. Postavlja se pitanje kako to menader moe da uradi? Jedan od naina je da motivie druge da se angauju u preventivnim aktivnostima i da pomogne u kordinaciji raspoloivih resursa i to: - Primenom zakona, pravila i propisa, - Strukturne mere (primena standardnih materijala i proizvoda), - Saradnja sa medijima, inspekcijama, posedovanje informacije (korienje interneta, publikacija, seminari I dr.). Za menadere je korisno da naprave popis na primer deset najgorih stvari koje bi mogle da se dogode i predloe ta treba uraditi u tim situacijama. Potrebno je proceniti koliko je kriza verovatna i koliko tete moe da nanaese PPS-u. Odgovori na oba ova pitanja mogu se rangirati na sledei nain:[3]

384

Koliko je kriza verovatna? 0 nemogua, u osnovi nema anse da se dogodi, 1 skoro nemogua, 2 mala verovatnoa, 3 mogua, 4 vie nego mogua ( deava se konkurentima, odnosno u slinim kompanijama), 5 veoma mogua (mogue da se ve ranije dogaala u kompaniji; upozoravajui znaci su evidentni) Koliko tete moe da nanese? 0 nema tete ni ozbiljnih posledica, 1 malo oteenje koje se moe lako popraviti, nedovoljno ozbiljno da privue panju medija, 2 izvesna teta, mala ansa za medijsko interesovanje, 3 znaajna teta ali nije glavna tema medija, 4 znaajna teta koja je predmet medija, 5 razarajua teta, na naslovnim stranama i udarnim vestima, moe unititi organizaciju. Prevencija krize i priprema za krizu su vrlo delikatni i nezahvalni poslovi. Ukoliko su uspeno uraeni, to se smatra kao normalan posao menadera, ali ukoliko se kriza dogodi i budu vee posledice za PPS i okolinu onda mneaderi su na tapetu. Bitno je nai sklad izmeu postizanja bezbednosti zaposlenih, ekonomskog rasta i zatite okoline. 2. FAZE KRIZNOG MENADMENTA Faze kriznog menadmenta su: - Spreavanje (preduzimanje preventivnih mera), - Priprema (planiranje), - Odgovor na krizu, - Oporavak, - Zavretak krize, - Uenje (donoenje zakljuaka i predloga mera za budue) iz krize. Ograniavanje (spreavanje) obuhvata aktivnosti koje se odnose na izbegavanje ili smanjenje verovatnoe moguih gubitaka od kriznih dogaaja. Ove aktivnosti preduzimaju se pre krize. Pripreme ukljuuju preciziranje ovlaenja i odgovornosti za postupke u kriznim situacijama i obezbeenje resursa koji to postupanje omoguavaju. Ove aktivnosti podrazumevaju kontinuitet. Objekti i oprema se moraju stalno odravati, maine i ureaji proveravati i testirati. Zaposleni moraju proi obuku. Radi provere funkcionisanja periodino se organizuju vebe, testovi i simulacije. Plan kriznih operacija sadri sve elemente koji su povezani. U planovima su opisane aktivnosti koje su duni da preuzmu pojedini sektori, slube i rukovodioci u sluaju da se kriza predupredi i u vreme krize. Osnovni plan sadri pristup kriznom menadmentu, ukljuujui politiku, planove i procedure.Odgovor na krizu sadri aktivnosti kojima se mora odgovoriti na krizu, jer kriza predstavlja ozbiljnu pretnju, zahteva brzo odluivanje i uvek je skopano sa nesigurnou. esto formalna pravila i procedure ustupaju mesto neformalnim pravilima i improvizaciji. Postoji pet koraka odgovora na krizu; upozorenje i obavetenja, uzbuna, zatita ivota i imovine, obezbeivanje javne dobrobiti i obnova. Oporavak ukljuuje aktivnosti neophodne da se PPS vrati u funkcionisanje kao pre nastupa krize. Potrebno je doneti kratkotrajne i dugotrajne mere oporavka PPS-a. Svaka kriza se pre ili kasnije zavri i PPS prelazi iz kriznog u normalno stanje. PPS-ovi ne smeju propustiti da naue iz krize, kako bi mogli pobiljati budue performane svog poslovanja.

385

ZAKLJUAK Krizni menadment je skup funkcija ili procesa koji imaju za cilj da identifikuju, izue i predvide mogue krizne situacije i ustanove posebne naine koji e PPS-u omoguiti da sprei krizu ili da se sa njom izbori i da je prevazie uz minimiziranje njenih posledica i da se obezbedi to bri povratak PPS-a u normalno stanje. Aktivnosti kriznog menadmenta su one koje se odnose na prevenciju, pripremu, ublaavanje, oporavak i kontrolu, To su aktivnosti koje obuhvataju organizaciju, pripremu i mere i raspodelu resursa za savladavanje krize. Krizni menadment deluje u specifinim uslovima, odnosno veoma esto sa statistikim ishodima. Krizni dogaaji imaju odreene zajednike zakonitosti, ali i velike meusobne razlike. Pa uvaavajui sve te specifinosti i razliitosti krizni menaderi imaju zadatak da brod PPS-a to bezbednije kroz olujno vreme sprovedu u luku radi oporavka i nastavka uspenog putovanja ka buduim ciljevima. LITERATURA [1] Stoner A. F., Friman E., Gilbert D., Menadment prevod, Grme, Beograd, 2002. [2] Arhipova N.I., Kulba B.B., Rukovoenje u kriznim situacijama, RGGU, Moskva, 1994. [3] Kemetovi .,Krizni menadment Slubeni glasnik, beograd, 2008. [4] Seni R., Krizni menadment, Beograd, 1998.

386