1.

U V O D Posle kratkog pregleda istorijskog razvoja Otpornosti materijala, u Uvodu se definiu neki osnovni pojmovi, neophodni za dalje izlaganje: kruta i vrsta tela, spoljanje i unutranje sile tela, napon, vrste optereenja i deformacije. Najzad, ukratko se utvruje zadatak Otpornosti materijala. 1.1. Osnovni pojmovi U Statici smo govorili o ravnotei apsolutno krutih tela. Pri tom smo zanemarivali deformacije tela, tj. promenu oblika i zapremine pod dejstvom sila. U Otpornosti materijala tela emo napraviti vrstim, tj. deformabilnim. U Otpornosti materijala interesuju nas, pre svega, sile ijem dejstvu je izloen materijal koji ini telo. Sile koje optereuju posmatrani element materijala delimo na spoljanje i unutranje. Spoljanje sile su one koje potiu od drugih tela. One mogu biti povrinske i zapreminske. Povrinske sile se prenose preko povrine tela. One mogu biti koncentrisane, ili kontinualno rasporeene, kao to je pokazano na sl. 1.1a. Zapreminske sile deluju na svaki deli tela, tj. rasporeene su po celoj zapremini tela. Na primer, sila tee elementarne

Sl. 1.1 zapremine V je

G = V

(1.1),

gde je =dG/dV specifina teina. Zapreminske sile mogu biti i inercionog karaktera. Na primer, pri obrtanju osovine OA oko ose 0, zapreminska inercijalna sila na elementu zaprenine dV je
dFn = dVx 2
in

(1.2),

gde su: -gustina, x- rastojanje ose obrtanja, a -ugaona brzina. Unutranje sile su meumolekularne sile unutar tela. One uvek postoje i zahvaljujui njima telo ima odreeni oblik. Meutim, u Otpornosti materijala polazimo od neutralnog naponskog stanja tela, koje predstavlja stanje kada nema spoljanjih uticaja (sila, temperaturskog polja i slino) na telo. Smatramo, naime, da u sluaju neutralnog stanja nema unutranjih sila. Pri delovanju spoljanjih sila (ostale spoljanje uticaje neemo navoditi) dolazi do promene oblika i zapremine tela i pojave unutranjih sila. Deformisanje traje sve do trenutka izjednaavanja dejstva spoljanjih i unutranjih sila, tj. do uspostavljanja ravnotee sila za svaki element tela. Unutranje sile tee da telo vrate u prvobitno, nedeformisano stanje. Ako su deformacije male, posle prestanka dejstva spoljanjih optereenja doi e do vraanja tela u prvobitni oblik; tada kaemo da je telo deformisano elastino. Posle odreene granice deformisanja u nekom elementu materijala dolazi do trajne, plastine deformacije. Definiimo, u cilju jasnoe u daljem izlaganju, element materijala i elementarnu zapreminu tela. Elementarna zapremina dV je upravo ona ije su dimenzije zanemarljivo male u odnosu na dimenzije tela, ali su daleko vee od mikro duina koje definiu dimenzije molekula, kristala, meuatomska rastojanja i slino. Materijal koji zauzima u okolini posmatrane take tela zapreminu dV je element materijala u toj taki tela. Tela kod kojih je granica elastinih deformacija vea kaemo, u irem smislu, da su elastina (elik, guma, mnogi metali itd.). Krta su tela koja gotovo da nemaju elastinih deformacija (sivi liv, kamen, beton, staklo itd.). Pri prouavanju naponskog stanja i deformacija tela, koristiemo, u okviru ovih izlaganja, izvesne idealizacije u pogledu mehanikih osobina tela. Tako, smatraemo da su tela homogena, tj. da imaju iste mehanike osobine u svim takama. Dalje, smatraemo da su tela izotropna u svim takama, tj. da imaju iste mehanike osobine u svim pravcima.

1.2. Napon Napon u nekoj taki materijala definie se na sledei nain. Posmatrajmo taku A materijala i uoimo elementarnu zapreminu V oko te take (sl. 1.2). Zamislimo da smo izdvojili elemenat zapremine V koji je u ravnotei. Uticaj materijala van zapremine V na posmatrani element materijala moemo, prema Koijevom principu, prikazati povrinskim silama koje se prenose preko povrine A koja obuhvata elementarnu zapreminu V. Ako sada uoimo elementarnu povrsinu A, ija je normala n , onda je ukupna povrinska sila, koja na nju deluje, F . Napon na povrini A je, po definiciji,

[t ]

n sr

F A

(1.3).

Sl. 1.2

Sl. 1.3

Ako dalje smanjujemo povrinu A, smanjie se i sila F , a kolinik e teiti vektoru napona u taki, tn : F (1.4). A0 A Kao to se vidi, vektor napona t n ima dimenziju [sila/povrinu], i meri se najee u N/m2 ili Pa, ili kN/cm2. U svakoj taki materijala, moemo, na osnovu gornje definicije, da utvrdimo skup vektora t n koji odgovaraju razliitim pravcima normala n . Vektor t n moemo razloiti na normalni i tangencijalni pravac i tako dobiti normalni napon n i tangencijalni n , pri emu vai relacija:

t n = lim

tn = n + n

(1.5),

kako je ve na sl. 1.2 pokazano. Iz prethodnog izlaganja sledi da je napon ustvari sila po jedinici povrine koja se u posmatranoj taki materijala prenosi preko elementarne povrine odreenog pravca. Svaka povrina ima svoju pozitivnu i negativnu stranu, pa se smatra da je napon t n sila (po jedinici povrine) kojom materijal sa pozitivne strane povrine deluje na materijal sa negativne strane. Na kraju, moe se iz uslova ravnotee elementa materijala prikazanog na sl. 1.3 videti da je napon sa jedne strane povrine jednak negativnom naponu sa druge strane, tj.

t n = t n

(1.6).

Naprezanje materijala, ili optereenje mehanikim silama, u posmatranoj taki definisano je skupom vektora napona t n za sve mogue pravce n . Naponsko stanje tela definisano je vektorskim poljem (skupom vektora t n ) u svim takama tela. Odavde se moe stei utisak da je odreivanje naponskog stanja tela vrlo sloen zadatak. Meutim, kasnije emo videti, da se, uz definisanje vektora napona za utvrene ravni kroz sve take tj. za koordinantne ravni, mogu potpuno utvrditi naponi za sve mogue ravni kroz sve take tela. 1.3. Osnovne vrste optereenja i naponskih stanja Na primeru tapa, najee primenjenom elementu konstrukcija, definisaemo osnovne vrste optereenja i odgovarajuih naponskih stanja. U zavisnosti od poloaja delovanja spoljnih sila prema osi tapa, razlikujemo etiri osnovna vida optereenja: - aksijalno optereenje (sl. 1.4a i b), - optereenje na smicanje (sl. 1.4c), - optereenje na uvijanje (sl. 1.4d) i - optereenje na savijanje (isto - sl. 1.4e i savijanje silama - sl. 1.4f). Poseban sluaj aksijalnog optereenja na pritisak, sl. 1.4g, kada je duina tapa prema poprenom preseku velika, je izvijanje,pri emu se javlja napon na izvijanje. Ovaj oblik naprezanja bie posebno obraen. U skaldu sa izloenom podelom optereenja smatraemo da postoje odgovarajua etiri osnovna naponska stanja, i to: - aksijalno naponsko stanje (sl. 1.4a - zatezanje i sl. 1.4b - pritisak), - napon pri smicanju (sl. 1.4c),

Sl. 1.4
- napon pri uvijanju (sl. 1.4d) i - napon pri savijanju (sl. 1.4e i f). U praksi se vrlo esto sreu sluajevi sloenih optereenja, koji predstavljaju istovremeno dejstvo osnovnih, tako da se javlja i sloeno naponsko stanje. 1.4. Deformacija Kao mera deformisanosti tela (u odnosu na neutralno stanje) uvodi se pojam deformacije. Isto kao kod napona, definiemo pojam deformacije u posmatranoj taki materijala. Pri tom se razlikuju dve vrste deformacije: longitudinalna (deformacija promene duine) i smicanja (deformacija promene oblika).

Sl. 1.5

Srednja longitudinalna, ili normalna deformacija (x)sr u pravcu ose x u taki A elementa L, predstavlja relativnu promenu duine linijskog elementa u AB = L ,

( x )sr = d (L )
L

(1.7),

to znai da ona predstavlja promenu jedinice duine u pravcu ose x, sl. 1.5a. Logino je, dalje, da e longitudinalna deformacija u samoj taki A u pravcu ose x biti:

x = lim

d (L ) L 0 L

(1.8).

Pri deformisanju se menja relativni poloaj izmeu taaka tela. Promena rastojanja ismeu dve take tela u okolini posmatrane take zavisna je od poloaja take tela i od pravca u kome utvrujemo promenu duine. Pri deformisanju se i pravac linijskog elementa L (sl. 1.5a), menja, ali ako govorimo o linijskoj ili longitudinalnoj deformaciji onda promena pravca nema znaaja. Zato je na sl. 1.5a predpostavljeno da pravac AB ostaje nepromenjen. Dakle, x predstavlja promenu jedinine duine elementa koji je pre deformacije imao pravac ose x. Pri definiciji jednaine (1.7) jasno je da se radi o elementu male duine, jer, ako bi se uzeo element konane duine - on pri deformisanju postaje kriv tako da, u optem sluaju, nema smisla govoriti o longitudinalnoj deformaciji kao karakteristici promene rastojanja izmeu dveju taaka na velikom meusobnom rastojanju.

Sl. 1.6 Ima, meutim, primera deformisanja tela kada se moe definisati i longitudinalna deformacija za konane duine, kao to je sluaj istezanja tapa prikazanog na sl. 1.6, kada je L (1.9). x = L

Moe se aproksimativno smatrati da je deformacija x ovde konstantna du ose tapa. Meutim, na sl. 1.6b ematski je prikazan uraj pomou koga se ostvaruje istezanje, odakle se moe videti (a to se i eksperimentalno moe utvrditi) da promene duina nisu iste na svakom mestu, pa ima smisla, pri tanijem prouavanju, govoriti o raspodeli longitudinalne deformacije du ose tapa. Smicajna deformacija je karakteristika promene oblika tela u posmatranoj taki. Ona se definie kao promena pravog ugla izmeu elemenata koji su pre deformisanja materijala bili meusobno upravni. Tako, ako su linijski elementi pre deformisanja materijala imali pravce osa x i y, (sl. 1.5b), a posle deformisanja pravce x i y, onda je smicajna deformacija u toj taki, a koja se odnosi na ose x i y, veliina xy, definisana kao

xy = +

(1.10).

U posmatranoj taki A moe se definisati smicajna deformacija za bilo koja dva meusobno upravna pravca. Na primer, prema sl. 1.5c imamo da je

uv =

(1.11).

Ovako definisane deformacije odnose se samo na sluajeve malih promena duina i oblika tela, kakvi se inae u Otpornosti materijala prouavaju. Razlog da se ovako definiu deformacije lei ne samo u tome to se time utvruje promena zapremine i oblika tela kao celine i pojedinih njegovih delova, ve i u injenici da se mogu uspostaviti direktne zavisnosti izmeu deformacije i napona, kao izraz karakteristika materijala. Pomenute zavisnosti utvruju se eksperimentalno. Moemo rei da znamo stanje deformisanosti tela ako znamo deformacije u svim takama tela, tj. ako znamo polje deformacije.
1.5. Zadatak Otpornosti materijala

U Otpornosti materijala izuavaju se prvenstveno problemi dimenzionisanja nosaa. Dimenzionisanje podrazumeva odreivanje takvih dimenzija nosaa tako da on sa dovoljnom sigurnou moe da nosi pri tom dato optereenje. U tom sluaju se tei uvek da materijal bude to bolje iskorien, tj. da se koristi onoliko materijala koliko je upravo neophodno da se zadovolje eljeni kriterijumi sigurnosti. Osim navedenog problema, na osnovu Otpornosti materijala mogu se reavati i obrnuti problemi, to podrazumeva proveravanje napona, deformacija ili stabilnost usvojenih konstrukcija.

U Otpornosti materijala, u najveem broju sluajeva, radi se o statikim optereenjima, pa se s toga ona esto zove "statika deformabilnih vrstih tela". U sluaju optereenja dinamikog karaktera, kao i pri pojavi oscilacija, moraju se posmatrati naponi i deformacije pri dinamikom optereenju, to je daleko sloeniji problem od statikih.
1.6. Osnovne predpostavke (hipoteze) Otpornosti materijala

Na kraju Uvoda naveemo neke osnovne pretpostavke (hipoteze) Otpornosti materijala. U stvarnosti, prema optoj teoriji neprekidnih sredina, naponsko stanje i stanje deformacije deformabilnih (vrstih) tela je u direktnoj vezi sa strukturom materijala - rasporedom atoma u kristalnoj reetki. Utvrivanje ponaanja materijala u makrorazmerama, polazei od mikrostrukturnih relacija, je zadatak fizike metala, koji je, inae, vrlo sloen i do danas nije reen tako da bi dao odgovore na sva pitanja interesantna za proraune konstrukcija. Zato se formulisanje matematikih relacija koje dovoljno tano opisuju ponaanje deformabilnog tela, u Otpornosti materijala, zasniva na eksperimentalno utvrenim mehanikim karakteristikama (u makro razmerama). Za jednostavne, praktino iroko primenjene proraune konstrukcija, uvodimo idealizacije u pogledu ponaanja vrstih tela. Naime, najee (a u ovom kratkom kursu uvek) smatramo da je vrsto telo idealno elastino (Hukovo). Ovo znai da postoji idealna linearna zavisnost izmeu napona i deformacije i da se pri uklanjanju napona deformacije potpuno gube. Zatim, smatramo da je materijal koji ini vrsto telo kontinualno rasporeen u delu prostora koga telo zauzima. Naponska stanja tela u sluaju kada se pojavljuju pukotine su posebno sloena i daleko prevazilaze zadatke postavljene u ovom kratkom kursu. U Otpornosti materijala mi emo prouiti problem ravnotee elastinih tela. Pri tom moramo imati u vidu da ravnotea spoljanjih i unutranjih sila tela nastupa tek poto deformacije u svim takama tela dostignu odgovarajue veliine. Smatraemo, kako je ve reeno, da su deformacije male, to upravo znai da emo postavljati uslove ravnotee za telo (ili tela) nepromenjenog oblika. Dakle, uslovi ravnotee ostaju onakvi kakvi bi bili da je telo apsolutno kruto. Ovde, meutim, treba dodati da se uslovi ravnotee mogu postaviti i za svaki element tela, a da, pored statikih uslova ravnotee na raspolaganju stoje i dopunski uslovi. Ti dopunski uslovi predstavljaju veze izmeu napona i deformacija, koje su, kako je reeno, linearnog oblika.

U okviru take 1.3 ve je reeno da emo u Otpornosti materijala smatrati da je materijal izotropan, tj. da ima iste mehanike osobine u svim pravcima, i da je homogen - ima iste mehanike ooobine u svim takama. Najzad, pomenimo jo Sen-Venanov princip ekvivalentnosti optereenja. On se, ukratko, sastoji u sledeem. Telo izloeno mehanikom dejstvu drugih tela optereeno je na odreenim delovima povrine. Raspored napona u materijalu u okolini povrine gde deluju spoljanje sile logino je da zavisi od rasporeda povrinskih sila. Meutim, prema Sen-Venanovom principu, ako se povrinske sile na posmatranom delu povrine zamene statikim ekvivalentnim sistemom, ova zamena ima samo lokalno dejstvo, tj. izaziva promenu napona samo u okolini dejstva sila, dok e naponi u takama na dovoljnom udaljenju (udaljenju velikom u odnosu na dimenzije povrine gde sile deluju) ostati praktino nepromenjeni. Ovaj princip je veoma znaajan i olakava reavanje praktinih problema.

2. GEOMETRIJSKE KARAKTEKISTIKE RAVNIH PRESEKA

Pre nego to preemo na prouavanje pojedinih vrsta problema u Otpornosti materijala izloiemo neke osnovne pojmove u vezi karakteristika ravnih preseka (povrina) - momenata inercije. Kao to e se iz daljih izlaganja videti (u vezi, savijanja, uvijanja greda itd.), naprezanja i deformacije nosaa, prouzrokovane dejstvom sila, zavise od geometrijskih karakteristika preseka. 0ve su upravo izraene povrinama i momentima inercije preseka. Dalje e se, najpre, definisati momenti inercije ravnih preseka, a zatim teoreme o promenama momenata inercije pri promeni koordinantnog sistema. Zatim slede definicije glavnih osa inercije i elipsa inercije. Ukratko se objanjavaju standardni profili i izlae problem odreivanja geometrijskih karakteristika sloenih preseka. Na kraju se izloena materija ilustruje sa nekoliko primera.
2.1. Vrste momenata inercije 2.1.1. Statiki moment povrine. Neka je data povrina veliine A, sl. 2.1. Moemo, kako je u Statici izloeno, utvrditi statike momente - momente prvog reda, Sx i Sy, u odnosu na ose usvojenog koordinaiitnog sistema x i y:

S x = ydA
A

S y = xdA
A

(2.1).

Poznato je iz Statike da se ovi momenti mogu izraziti preko relacija:

S x = ydA = A y c
A

S y = xdA = A xc
A

(2.2),

gde su xc i yc koordinate teita C povrine A.

2.1.2. Aksijalni moment inercije elementarne povrine dA za osu x, dIx, predstavlja proizvod kvadrata udaljenja elementarne povrine od ose x i veliine te povrine dA, tj.

Sl. 2.1

dI x = y 2 dA

(2.3).

Moment inercije povrine A za osu x je zbir elementarnih momenata inercije dIx, koji se izraava integralom:
I x = dI x = y 2 dA
A A

(2.4).

Analogna je definicija momenta inercije za osu y:

I y = x 2 dA
A

(2.5).

Ove veliine, kao to se vidi iz (2.4) i (2.5), uvek su pozitivne, imaju dimenziju L4, a predstavljaju karakteristiku poloaja povrine u odnosu na osu. To su tzv. aksijalni momenti inercije.
2.1.3. Polarni moment inercije elementarne povrine u odnosu na neku taku 0 je,

dI o = r 2 dA
a polarni moment inercije povrine A je dat relacijom:
I o = r 2 dA
A

(2.6),

(2.7).

On karakterie poloaj povrine u odnosu na posmatranu taku 0 i takoe je uvek pozitivan. Korienjem izraza (2.4) i (2.5) i kao i izraza (2.7), lako se dokazuje da vai sledea relacija,
I o = x 2 + y 2 dA = x 2 dA + y 2 dA = I x + I y
A A A

(2.8),

jer je, na osnovu sl. 2.1 oigledno da je

r 2 = x2 + y2 .
Relacija (2.8) vai za bilo koje dve meusobno upravne ose i taku u kojoj se one seku.
2.1.4. Centrifugalni moment za ose x i y elementarne povrine dA se definie kao

dI xy = x y dA
odakle je centrifugalni moment povrine A,
I xy = x y dA
A

(2.9),

(2.10).

Poto su koordinate x i y na prvom stepenu, sledi da moment inercije Ixy moe biti pozitivna ili negativna veliina, a i jednaka nuli. Na primer, ako je osa y osa simetrije (sl. 2.2), onda, poto svakoj povrini veliine dA i koordinati x odgovara ista tolika povrina dA=dA=dA, ija je koordinata x= -x, a ista koordinata y, sledi da je odreeni integral (2.10) jednak nuli, tj.,

x y dA = x y dA + x y dA =
A A A

= x y dA + ( x ) y dA = 0
A A

Dalje emo navesti primere odreivanja momenata inercije za najee koriene poprene preseke u praksi.

Sl. 2.2
2.1.5. Momenti inercije pravougaonika. Elementarnu povrinu dA, pri odreivanju aksijalnog momenta inercije za osu x uzimamo oblika kao na sl. 2.3a, jer je za sve take povrine ista koordinata x. Tako, zamenom u jednaini (2.4) dobijamo da se dvostruki integral svodi na jednostruki:
1 1 I x = y 2 dA = y 2 a dy = a b3 = b 2 A 3 3 A o Koristei sl. 2.3b dobijamo da je
b

(2.11).

1 1 I y = x dA = x 2 b dx = b a 3 = a 2 A 3 3 A o
2

(2.12).

Sl. 2.3
Iz jednaine (2.8) dobijamo polarni moment inercije,

1 1 Io = I x + I y = a b b2 + a 2 = a 2 + b2 A 3 3 Jednostavno je izraunavanje centrifugalnog momenta za osu x i y:

I xy = x y dA = x dx y dy =
A o o a b

(2.13).

1 2 2 A2 a b = 4 4

(2.14).

pri emu je uzeto da je dA=dxdy, a dvostruki integral je sveden na proizvod jednostrukih. Momente inercije za teine ose dobijamo slinim postupkom, s tim to se menjaju granice integrala, pa je, 1 1 a b3 , I = a 3 b , 12 12 1 Ic = a b a 2 + b2 12
I = I = 0

i (2.15).

2.1.6. Momenti inercije kruga. Izraunajmo, prvo, polarni moment inercije za sredite 0 kruga. Ako, uzmemo elementarnu povrinu oblika krunog prstena elementarne debljine d, tako da je (sl. 2.4)

dA = 2 d ,
onda, poto je udaljenje svakog delia elementarne povrine dA od take 0-, sledi da je
Io = Io =
2 2 3 dA = 2 d = 2 d = A o o R R

2R 4 4

R D 1 = = A R2 2 32 2
4 4

(2 .16 ).

Ose x i y su ose simetrije i jasno je da su momenti inercije za ove ose isti, tj. IX=IY. Na osnovu jednaine (2.8) i (2.16) imamo da je 1 R4 D4 1 I x = I y = I0 = = = A R2 2 4 64 2 (2.17).

Ose x i y su ose simetrije pa je centrifugalni moment jednak nuli, tj. IXY=0.

S1. 2.4 Momenti inercije povrine oblika krunog prstena, poluprenika r i R, (sl. 2.4b), mogu se odrediti integraljenjem kako je ve pokazano, uzimajui da se menja izmeu r i R. Ili, jednostavnije, primenom jednaina (2.16) i (2.17) i uzimanjem da je povrina unutar kruga poluprenika r negativna, tj. oduzimanjem odgovarajuih momenata inercije. Tako imamo da su: D4 1 4 1 1 R r 4 = R4 1 4 = 1 4 2 2 2 32 D4 1 1 4 4 4 4 I x = I y = R r = R 1 = 1 4 4 4 64 Io =

) )
(2.18),

gde je =r/R. Ukoliko se radi o prstenu veoma male debljine , onda je moment inercije Io = 1 4 1 4 R (R ) R 4 R 4 + 4 R 3 = 2 R 3 2 2

pri emu su vii stepeni zanemareni. Dakle, imamo da je I o = 2 R3 = 1 3 D 4 (2.19).

Primenom jednaine (2.8) dobijamo veliine aksijalnih momenata inercije

1 I x = I y = R3 = D3 (2.20). 8 Postoje izraunate vrednosti momenata inercije i za niz drugih karakteristinih poprenih preseka, a daju se u tablicama koje idu uz udbenike iz Otpornosti materijala.
2.2. Promena momenata inercije pri translaciji koordinantnog sistema (tajnerova teorema)

Iz definicija momenata inercije sledi, da e se, u optem sluaju, moment inercije povrine u odnosu na osu promeniti ukoliko se povrina pomeri u odnosu na osu, ili ukoliko osa promeni poloaj u odnosu na povrinu. Isti zakljuak vai i za polarni moment inercije, kao i za centrifugalni moment. Mi emo ovde, prvo, utvrditi promenu momenata inercije pri translatornom pomeranju (bez obrtanja) koordinantnih osa.

Sl. 2.5 Posmatrajmo povrinu A i koordinantne sisteme x,y i x,y (sl. 2.5). Veze izmeu jedne iste take povrine u dva posmatrana koordinantna sistema su:
x = x, + a y = y, + b

(2.21).

Zamenom u jednainu (2.4) dobijamo da je:

I x = ( y + b ) dA = y 2 dA + 2 b y dA + b 2 dA =
2 A A A A 2

(2.22),

= I x + 2 b S x + b A pri emu su Ix i Sx moment inercije i statiki moment za osu x. Na analogan nain moemo izraziti moment inercije Iy.
I y = x 2 dA = ( x + a ) dA = I y + 2 a S y + a 2 A
2 A A

(2.23).

Primenom jednaine (2.8) dolazimo do veze izmeu momenta inercije za take 0 i 0: I c = I x + I y = I x + I y + 2 (b S x + a S y ) + a 2 + b 2 A =

2

= I o + 2 (b S x + a + S y ) + ro A

(2.24). Veza izmeu centrifugalnih momenata za ose x, y i x', y' se odreuje prema sledeem:
I xy = x y dA = ( x + a ) ( y + b ) dA = x y dA +
A A A

+ a y dA + b x dA + a b dA = I xy +
A A A

(2.25).

+ a S x + b S y + a b A

Jednaine (2.22), (2.23), (2.24) i (2.25) definiu promenu momenta inercije pri translaciji koordinantnog sistema. 0ve jednaine moemo reiti po Ix, Iy, Io i Ixy , pri emu je rezultat isti kao da smo pretpostavili da od koordinantnog sistema x', y' prelazimo na x, y, uzimajui da su pomeranja izvrena za -a i -b. U sluaju da su ose x, y paralelno pomerene u sredite (teite) C povrine, onda, poto su statiki momenti u odnosu na teine ose jednaki nuli, tj., S = Ac = 0 , S = A c = 0

gde su c=0 i c=0 koordinate teita u odnosu na teine ose i , sledi da e jednaine (2.22) do (2.25) prei u oblik:

I x = I + b2 A ,

I y = I + a 2 A

(2.26), (2.27), (2.28).

I o = I c + rc2 A I xy = I + a b A

Jednaine (2.26) izraavaju tajnerovu teoremu o aksijalnim momentima inercije: moment inercije povrine za neku osu jednak je zbiru momenta inercije za teinu osu paralelnu posmatranoj (to je tzv. sopstveni moment inercije) i proizvoda kvadrata udaljenja tih osa i veliine povrine (ploajni moment inercije). Jednaina (2.27) izraava tajnerovu teoremu za polarni moment inercije, a (2.28) za centrifugalni moment paralelnih osa. Treba primetiti da je moment inercije najmanji za teinu osu u poreenju sa momentima inercije svih drugih osa paralelnih posmatranoj. Ovo sledi iz injenice da je poloajni moment inercije uvek pozitivan, a jednak nuli za teinu osu. Na isti nain dolazimo do zakljuka da je najmanji polarni moment inercije za teite. Moemo napisati i izraze za momente inercije teinih osa: (2.29), I = I x b 2 A , I = I y a 2 A I c = I o rc2 A I = I xy a b A koji slede iz jednaina (2.26) do (2.28).
2.3. Promena momenta inercije pri rotaciji koordinantnog sistema

(2.30), (2.31),

Prouimo sada promenu momenta inercije koja nastaje pri obrtanju koordinantnog sistema. Veza izmeu koordinata iste take u dva koordinantna sistema x, y i u, v data je koordinantnom transformacijom:

x = u cos v sin y = u sin + v cos

(2.32).

Sl. 2.6 Koristei ove jednaine moemo dobiti za moment inercije,

I x = y 2 dA = (u sin + v cos ) dA =
2 A A

= sin u dA + cos 2 v 2 dA + 2 sin cos u v dA =

2 2 A A A

= I u cos + I v sin + 2 I uv sin cos

2 2

(2.33),

pri emu su Iu, Iv i Iuv momenti inercije za ose u i v. Analognim postupkom odreujemo moment inercije za osu y, kao i centrifugalni moment Ixy:

I y = x 2 dA = (u cos v sin ) dA =
2 A A

= cos u dA + sin 2 v 2 dA 2 sin cos u v dA =

2 2 A 2 2 A A

= I v cos + I u sin 2I uv sin cos I xy = x y dA = (u cos v sin )(u sin + v cos )dA =
A 2 A

(2.34),

= sin cos u dA v 2 dA + cos2 u v dA sin 2 u v dA = = (I v I u )sin cos + I uv cos 2

A A A A

(2.35).

Rezultate (2.33) do (2.35) moemo, uz korienje trigonometrijskih funkcija dvostrukog ugla napisati u obliku:
1 (I u + I v ) + 1 (I u I v )cos 2 + I uv sin 2 2 2 1 1 I y = (I u + I v ) + (I u I v )cos 2 I uv sin 2 2 2 1 I xy = I uv cos 2 (I u I v )sin 2 2 Ix =

(2.36).

Momente inercije za ose u, v moemo odrediti polazei od osa x, y i korienjem jednaina (2.36), u kojima treba umesto staviti -. Dakle, imamo:
1 (I x + I y ) + 1 (I x I y )cos 2 I xy sin 2 2 2 1 1 I v = (I x + I y ) (I x I y )cos 2 + I xy sin 2 2 2 1 I uv = I xy cos 2 + (I x I y )sin 2 2 Iu =

(2.37).

Na osnovu ovih jednaina lako je zakljuiti da postoje sledee jednakosti:

I u + I v = I x + I y = J1 = I 0 I u I v I 2uv = I x I y I 2 xy = J 2

(2.38),

pri emu, dakle, J1 i J2 za odreenu taku predstavljaju konstante nezavisno od izbora koordinantnog sistema; one se zovu prva i druga invarijanta momenata inercije. Druga invarijanta moe se napisati i pomou determinante:
J2 = Ix I xy I xy Iy = Iu I uv I uv Iv

(2.39).

2.4 Glavni momenti inercije

Momenti inercije posmatrane povrine za ose u, v pravouglog sistema zavise od ugla izmeu tih osa i osa sistema x, y, postavljenih kroz istu taku 0..

Utvrdimo ugao pri kome e momenti inerciie Iu i Iv imati ekstremne vrednosti. Izjednaavanjem sa nulom prvih izvoda funkcija Iu () i Iv () dolazimo do jednaina:
dI u = (I x I y )sin 2 2 I xy cos 2 = 0 d dI v = (I x I y )sin 2 + 2 I xy cos 2 = 0 d

Ove dve jednaine su identine i njihovo reenje = odreuje pravac osa u i v pri kome momenti inercije Iu i Iv imaju ekstremne vrednosti: 2 I xy (2.40). tg 2 = Ix I y Ako naemo druge izvode funkcija Iu () i Iv () pri = , videemo da je d2Iu/d2 < 0, a d2Iv/d2 > 0, tj.:
d 2 Iu = 2(I x I y )cos 2 + 4 I xy sin 2 = d 2 = = 2(I x I y )
2

(I

= 2(I x I y ) + 4 I xy < 0
2

I y ) + 4 I 2 xy
2

Ix I y

4 I xy

(I

I y ) + 4 I xy
2

2 I xy

(2.41),

d 2 Iv 2 = 2(I x I y )cos 2 4 I xy sin 2 = d = =2

(I

= 2(I x I y ) + 4 I xy > 0
2 2

I y ) + 4 I xy
2

(I

Iy )

+ 4 I xy

(I

I y ) + 4 I 2 xy
2

2 I xy

(2.42),

pri emu su koriene relacije veze sin2 i cos2 preko tg2.

sin 2 = cos 2 =

tg 2 1 + tg 2 2 1 1 + tg 2 2

= =

(I (I
x

I y ) + 4 I xy
2

2 I xy

I y ) + 4 I 2 xy
2

Ix I y

(2.43).

Ose u i v, koje u odnosu na ose x i y zaklapaju ugao odreen jednainom (2.40), zovu se glavne ose inercije povrine za datu taku 0. Na osnovu (2.41) i (2.42) zakljuujemo da moment inercije Iu ima maksimum, a Iv minimum. Dakle, od svih osa koje prolaze kroz posmatranu taku 0 osa u (odreena uglom ) ima najvei, a osa v najmanji moment inercije. Osa u tako odreena zove se prva glavna osa, osa v druga glavna osa, a odgovarajui momenti inercije se oznaavaju sa I1 i I2 i zovu se glavni momenti inercije. Zamenom vrednosti za sin2 i cos2 na osnovu jednaina (2.43) u (2.37) dobijamo da su: 1 (I x + I y ) + 1 2 2 1 1 I 2 = (I x + I y ) 2 2 I12 = 0 I1 =

(I

I y ) + 4 I 2 xy
2

(I

I y ) + 4 I 2 xy
2

(2.44).

Iz jednaina (2.44) sledi da su glavne ose inercije povrine u posmatranoj taki one za koji je centrifugalni moment jednak nuli. Utvrivanje poloaja glavne ose [1] vri se na osnovu analize jednaina (2.40) i (2.43), pri emu se uoava da je (0,2). Detaljna anaiiza intervala ugla data je prema tabeli 2.1. Glavna osa [2] je pomerena za /2,u odnosu na osu [1], u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Za praktino korienje jednaine (2.40) potrebno je napomenuti da je dobijeni ugao 2 ugao u odnosu na pravac x ose. Za razne sluajeve vrednosti Ix,Iy i Ixy ucrtani su pravci osa [1] i [2]. Dakle, iz trigonometrijskih tablica treba odrediti apsolutnu vrednost ugla 2, a zatim se koristiti tabelom 2.1 u kojoj su uzeti u obzir odnosi izmeu Ix i Iy, kao i znak Ixy.

Tabela 2.1
Ix Iy
I xy 0

3 2 2 2 3 4

Ix Iy I xy 0

0 2 0

Ix Iy
I xy 0

Ix Iy I xy 0

3 2 3 2 4 2

Glavne ose inercije u teitu C povrine zovu se glavne centralne ose inercije. Glavni centralni momenti inercije I1,2 mogu se izraziti pomou momenata inercije za teine ose i , primenom jednaine (2.44) u obliku: I12=0, I 1, 2 = 1 (I I ) 1 2 2

(I

I ) + 4 I
2

(2.45).

Ukoliko elimo da odredimo pravac osa ekstremnog centrifugalnog momenta, onda treba da izvod Ixy(), jednaine (2.36), izjednaimo sa nulom, tj.,

dI uv = 2 I xy sin 2 + (I x I y )cos 2 = 0 d

Sl. 2.7 odakle je, pri =, tg 2 = Ix Iy 2 I xy = 1 tg 2 (2.46).

Odavde vidimo da je:

= + 4

(2.47),

to znai da pravci ekstremnog centrifugalnog momenta polove prav ugao izmeu glavnih osa inercije, to je prikazano na sl. 2.7. Maksimalni i minimalni centrifugalni momenti su:
I I , II = (I xy )max,min = 1 = (I 1 I 2 ) 2 1 2

(I

2 I y ) + 4 I xy = 2

(2.48).

pri emu, (Ixy)max odgovara jednom smeru osa I i II, a (Ixy)min suprotnom smeru istih osa. esto se momenti inercije za neke ose u i v izraavaju preko glavnih momenata inercije i ugla izmeu tih osa i glavnih osa (sl. 2.7). Tada jednaine (2.37) imaju jednostavniji oblik:
1 (I1 + I 2 ) + 1 (I1 I 2 )cos 2 2 2 1 1 I v = (I1 + I 2 ) (I1 I 2 )cos 2 2 2 1 I uv = (I1 I 2 )sin 2 2

Iu =

(2.49).

2.5. Elipsa inercije

Momenti inercije u posmatranoj taki mogu se grafiki odrediti i predstaviti pomou kruga inercije i elipse inercije. Meutim, zbog kratkoe izlaganja, ovde e biti izloeno samo grafiko predstavljanje pomou elipse inercije, kao korisnije i ilustrativnije. Definiimo, najpre, poluprenik inercije za neku osu u. On je odreen relacijom:
iu = Iu A

(2.50),

odakle je
I u = iu A
2

(2.51).

Sl. 2.8

Sl. 2.9

Iz poslednje jednaine se moe sagledati i geometrijsko tumaenje poluprenika inercije. Kao to je i na sl. 2.8 pokazano, poluprenik inercije iu za neku osu u je ono rastojanje na kome treba postaviti celokupnu povrinu A da moment inercije ostane nepromenjen. Pretpostavimo da smo ose x i y izabrali tako da se poklapaju sa glavnim osama u taki 0, sl. 2.9. Dalje, uzmimo na osi u takvo rastojanje r od koordinantnog poetka da bude obrnuto proporcionalno kvadratnom korenu momenta inercije Iu, tj., k (2.52). r= Iu Koeficijent proporcionalnosti (k) bie kasnije odreen. Koristei jednaine (2.37), od kojih se prva moe napisati u obliku I u = I1 cos 2 + I 2 sin 2

i sl. 2.9 sa koje je

x = r cos , y = r sin

dobijamo da je x2 y2 I u = I1 2 + I 2 2 r r Korienjem relacije (2.52) dalje sledi,

k 2 = I1 x 2 + I 2 y 2

(2.53).

(2.54).

Odavde vidimo da je skup taaka u ravni x, y, koje su na udaljenjima r od take 0, odreenim jednainom (2.53), ustvari kriva drugog reda - elipsa. Ako uvedemo poluprenike inercije i1 i i2, saglasno jednaini (2.51), dalje dobijamo:
k2 2 2 = i1 x 2 + i2 y 2 , odnosno A k2 x2 y2 = 2+ 2 2 2 i1 i2 i2 i1

(2.55),

pri emu smo dobili bezdimenzioni oblik jednaine deljenjem sa i1i2. Uobiajeni kanonski oblik jednaine elipse,

x2 y2 + 2 =1 2 i2 i2

(2.56),

dobiemo izjednaavanjem leve strane jednaine (2.55) sa jedinicom, tj.,

k2 =1 2 2 i1 i2 A

odakle odreujemo koeficijent proporcionalnosti k,

k = i1 i2 A

(2.57).

Uporeenjem jednaina (2.58) i (2.53), moemo zakljuiti da je moment inercije za neku osu u obrnuto proporcionalan kvadratu rastojanja take preseka M (sl. 2.9) ose i elipse od centra elipse 0, tj.,
k 2 i1 i2 A (2.58). = r2 r2 Moe se, dalje, pokazati da je poluprenik inercije za osu u upravo odreen kao rastojanje izneu ose u povuene kroz taku 0 i ose u povuene paralelno osi u, ali tako da tangira elipsu. Ovo je pokazano na sl. 2.9. Dokaz je radi kratkoe izlaganja izostavljen. Elipsa inercije ima vrlo korisno geometrijsko znaenje. Njen oblik i poloaj u posmatranoj taki upravo odraava raspored, odnosno poloaj povrine u odnosu na posmatranu taku. Primetimo da se pravac ose najmanjeg momenta inercije poklapa sa prvom (veom) poluosom elipse. Dakle, vidi se da osi [1] odgovara najvei poluprenik inercije (upravno se nanosi na nju) a osi [2] najmanji poluprenik inercije. Iu =
2.6. Sloeni preseci (povrine)
2 2

U praksi se najee sreemo sa takvim oblicima preseka (povrina) za koje nije mogue odrediti momente inercije neposredno integraljenjem, ili je takav postupak sloen. Radi toga, ove povrine delimo na vie prostijih preseka za koje moemo odrediti momente inercije neposredno integraljenjem, ili korienjem tablica. U ovim sluajevima radi se o sloenim presecima (povrinama). Sloeni

preseci se esto javljaju i u sluaju kombinacija vie standardnih profila. Postupak odreivanja geometrijskih karakteristika sloenog preseka sastoji se u sledeem: 1) Sloeni presek se izdeli na vie prostijih preseka ije se geometrijske karakteristike znaju. U sluaju sloenog preseka sa vie profila svaki presek standardnih profila predstavlja elementarni presek. Odrede se, u odnosu na teita elementarnih preseka i usvojene teine ose xi, yi veliine momenta inercije I x ,
i

I zi i I xi yi . 2) Zatim se odredi teite sloenog preseka, u odnosu na prizvoljno usvojene ose x, y, preko izraza:
xc = Sy A =

A x ,y A
i i i

Sx = A

A y A
i i

(2.59).

3) Poto se odrede poloaji teita pojedinih preseka - koordinate i, i u odnosu na teine ose , , odreuju se teini momenti inercije, koristei tajnerovu teoremu, jednaine (2.26) do (2.28), koje sada prelaze u:
I = I xi + i Ai
2 2

I = I xi y i + i i Ai

I = I y i + i Ai

(2.60).

4) Odreuju se glavni momenti inercije korienjem jednaina (2.44). 5) Poloaj glavne ose inercije [1] odreuje se preko tg2, jednaina (2.40), kao i na osnovu analize izvedene u tabeli 2.1. 6) Poluprenici inercije izraunavaju se korienjem jednaine (2.60), koja prelazi u oblik:
i1 = I1 A I2 = I2 A

(2.62).

Na osnovu i1 i i2 crta se elipsa inercije. 7) Momenti inerciie Iu, I v i Iuv za ose zaokrenute u odnosu na glavne ose za ugao , raunaju se prema jednaini (2.49). Ceo postupak se obino, iz praktinih razloga, izvodi tabelarno, to e biti pokazano kroz primere.

2.7. Primeri

Na nekoliko primera, elementarnih i sloenih preseka (povrina), ilustrovae se izloena materija u vezi geometrijskih karakteristika ravnih preseka.
P r i m e r 2.1. Za pravougaonik ije su stranice a=4 cm i b=2 cm, odrediti aksijalne momente inercije i centrifugalni moment za teine ose i , i polarni moment inercije za teite IC . Nai momente inercije za ose x , y, koje su pomerene prema sl. 2.10, za o=3 cm i o= 2 cm. Odrediti pravac glavnih centralnih osa inercije i vrednosti glavnih momenata inercije. Nacrtati elipsu inercije. Nai momente inercije za zaokrenute ose u, v za ugao =40. Proveriti vanost invarijanti. Reenje: Povrina poprenog preseka je:
A = a b = 4 2 = 8cm 2 .

Vrednosti centralnih momenata inercije za teine ose i teite dobijamo korienjem jednaina (2.15), pa je:
1 1 a b 3 = 4 23 = 2,667cm 4 , 12 12 1 1 I = a 3 b = 43 2 = 10,667cm 4 , 12 12 I = 0, I = Ic = 1 1 a b a 2 + b 2 = 4 2 4 2 + 2 2 = 13,333cm 4 . 12 12

Momente inercije za pomerene ose x, y odreujemo korienjem tajnerove teoreme, jednaine (2.26) do (2.28), pa je:
I x = I + o 2 A = 2,667 + 2 2 8 = 34,667cm 4 , I y = I + o 2 A = 10,667 + 32 8 = 82,667cm 4 , I xy = I + o o A = 0 + 3 2 8 = 48cm 4
2

I o = I c + ro A = 13,333 + 3,606 2 8 = 117,359cm 4 .

S obzirom da je centrifugalni moment I=0, to se moe zakljuiti da su ose i glavne. Utvrivanje pravca ose[1] vri se prema jednaini (2.40), pri emu je:
tg 2 = = +0 2 I I I = 20 = 2.667 10.667

Koristei dobijeno reenje konstatujemo da je ugao, prema tabeli 2.1, gde je I<I i I=0 u intervalu 2(/2,) - sluaj 3, odnosno prema tg2=0,
2 = ,

a =

Prema tome glavna osa [1] poklapa se sa teinom osom , a glavna osa [2] sa - osom. Glavni momenti inercije su, prema jednaini (2.45),
I1 = I = 10.667cm 4 I 2 = I = 2.667cm 4 .
i

Sl. 2.10

Poluprenici inercije su, prema jednaini (2.50),

i1 = i2 = I1 10,667 = = 1,155cm A 8 I2 = A 2,667 = 0,557cm. 8

na osnovu kojih je, na sl. 2.10, nacrtana elipsa inercije. Momenti inercije za zaokrenute ose u i v, prema jednainama (2.49), su:
1 1 (I1 + I 2 ) + (I1 I 2 ) cos 2 = 2 2 1 1 = (10,667 + 2,667 ) + (10,667 2,667 ) cos 80 o = 2 2 4 = 7,361cm , Iu =
1 1 I1 + I 2 I1 I 2 cos 2 = 2 2 1 1 = (10,667 + 2,667 ) (10,667 2,667 ) cos 80o = 2 2 4 = 5,973cm i Iv = 1 1 I I sin 2 = (10,667 2,667 ) sin 80o = 2 1 2 2 4. = 3,939cm I uv =

Invarijante proveravamo prema relacijama (2.38):

J1 = I1 + I 2 = 10,667 + 2,667 = I + I = = I u + I v = 7,361 + 5,973 = 13,334cm 4 J 2 = I1 I 2 I12 = 10,667 2,667 0 = I I I 2 = I u I v I uv 2 = 7,361 5,973 3,939 2 = 28,45
2 2

to znai da su prva i druga invarijanta zadovoljene. P r i m e r 2.2. Za elini standardni raznokraki ugaonik L 40x80x6 (JUS C. B3. 111) odrediti glavne momente inercije i nacrtati elipsu inercije. Reenje: S obzirom da se radi o esto primenjivanom profilu, sve potrebne veliine geometrijskih karakteristika preseka su uneene u standard. Tako iz tablica standarda (tablica iz Otpornosti materijala) imamo sve traene veliine:
I1 = 47,6cm 4 , I 2 = 4,9cm 4 ,

Sl. 2.11
i1 = 2,63cm, i2 = 0,84cm
tg 2 , = 0,259 ,

odakle je pa je = 104o31,

= 14 31 ,
o

c = 2,85cm, c = 0,88cm
b = 4cm, h = 8cm, d = 0,6cm

kao i druge dimenzione karakteristike. Naravno da je oznake iz tablica za profil neophodno prevesti u pogodne oznake prema slici. Profil i i elipsa inercije prikazani su na sl. 2.11. P r i m e r 2.3. Za presek prema sl. 2.12 odrediti glavne momente inercije i nacrtati elipsu inercije, ako je a = 1m. Proveriti vanost invarijanti. R e e n j e: Zadati presek je sloen i ne postoje tablina reenja za geometrijske karakteristike preseka. Radi toga zadati presek delimo na dve povrine, pravougaonik (A1) i kvadrat (A2) prema sl. 2.12, ije su povrine
A1 = 2 a 2 = 2m 2

A2 = a 2 = 1m 2 ,

a ukupna povrina je,

A = A1 + A2 = 3m 2 .

Teite C zadate povrine odreujemo prema relaciji (2.59), pa je,

A = 0,167m, A = 0,167 m. yc =

xc =

A x
i i

A1 x1 + A2 x2 = a = 6 A A1 y1 + A2 y 2 a = = 6 A

A y

Sl. 2.12 Momente inercije za i osu raunamo prema jednainama (2.60),

I = =

I +
xi

2 i

Ai = I x1 + I x 2 + 12 A1 + 2 2 A2 =
2 2

1 1 2 2 (2a ) a 3 + a 4 + a 2 a 2 + a a 2 = 12 12 6 3 11 4 = a = 0,917 m 4 12

Slino se dobijaju:
I =

I +
yi

2 i

Ai =

11 4 a = 0.917 m 4 12
i x1 y1

I =

xi y i

A = I
i i

+ I x 2 y 2 + 1 1 A1 +

1 2 2 2 + 2 2 A2 = 0 + 0 + a a 2 a 2 + a a a 2 = 6 6 6 3 1 = a 4 = 0,111m 4 . 9

Glavne momente inercije odreujemo prema jednaini (2.45), pa je:

I1, 2 = = 1 1 I + I 2 2

(I I )2 + 4 I 2 =

1 1 (0,917 0,917 )2 + 4 0,1112 (0,917 + 0,917 ) 2 2 I1 = 1,028m 4 , I 2 = 0,806m 4 .

Poloaj glavne ose [1] je, prema jednaini (2.40),

tg 2 =

2 I I I

2 0,111 = , 0,917 0,917

na osnovu ega je, uzimajui u obzir uporeenje I=I i I>0, prema analizi u tabeli 2.1,
3 2 ,2 , tj., 2 2 = 270o , = 135o.

Poluprenici inercije su, prema jednaini (2.50),

i1 = i2 =

1,028 I1 = = 0,585m, 3 A
I2 = A

0,806 = 0,518m, 3

na osnovu kojih je, na sl. 2.13, nacrtana elipsa inercije. Prema jednainama (2.38) proveriemo vanost invarijanti:
J1 = I1 + I 2 = 1,028 + 0,806 =

= I + I = 0,917 + 0,917 = 1,834m 4 ,

J 2 = I1 I 2 I12 2 = 1,028 0,806 0 2 =

= I I I 2 = 0,917 0,917 0,1112 = 0,829m 4 ,

ime su ujedno i provoreni dobijeni rezultati za momente inercije.

P r i m e r 2.4. Za dati sloeni presek, sl. 2.13, sastavljen od standardnih pofila, [10 i Z10 (JUS C.B3), nai poloaj glavnih teinih osa inercije i glavnih teinih momenata inercije. Nacrtati elipsu inercije. Izraunati monente inercije za u i v osu koje su zaokrenute za ugao =15 u odnosu na glavne teine ose. Dobijena reenja proveriti preko invarijanti. R e e n j e: U ovim sluajevima se, radi preglednosti, ceo postupak izvodi tabelarno, tabela 2.2, a grafiki prikaz dat je na sl. 2.13. Teite date povrine odreuje se prema jednaini (2.59), to je tabelarno sreeno u kolonama od 1 - 6. Dobija se:

Sl. 2.13
xc = 1,842cm, yc = 2,579cm,

u odnosu na postavljeni koordinantni sistem x, y prema sl. 2.13. Teini momenti inercije celog preseka odreuju se prema jednainama (2.60), to je tabelarno sreeno u kolonama od 7 17, pri emu su dobijene vrednosti:
I = 431,299cm 4 , I = 551,239cm 4 , I = 311,273cm 4 .

Glavni teini momenti inercije odreuju se prema jednainama (2.45), pa je:

I1 = 808,266cm 4 , I 2 = 174,272cm 4 .

Poloaj glavne ose [1] odreuje se relacijom (2.40), pa se dobija da je

tg 2 = 5,190.

Kako je I< I i I>0, to se radi o sluaju 4, tabela 2.1, pa je

3 2 , . 2

Dalje reavamo,
arctg 5,187 = 79o10, ,

to predstavlja ugao prema osi, pa je,

2 = 1800 + 79o10, = 259o10, , odnosno traeni ugao je:

= 129o35,.
Poluprenike inercije
i1 = 5,373cm i i2 = 2,495cm,

odreujemo preko relacija (2.62), a elipsa inercije je ucrtana na sl. 2.13. Momenti inercije za zaokrenute ose u, v za ugao =15, dobijamo preko jednaina (2.49), pa je:
I u = 765,796cm 4 , I v = 216,742cm 4 , I uv = 158,498cm 4 .

Provera dobijenih vrednosti preko invarijanti, vri se korienjem jednaina (2.38).

J1 = I1 + I 2 = 808,266 + 174,272 =

= I + I = 431,299 + 551,239 = 982,538cm 4 ,

J 2 = I1 I 2 I12 2 = 808,266 174,272 02 = = I I I 2 = 231,299 551,239 311,2732 140858cm 4 , odakle proizlazi da su izraunate vrednosti tane. Tabela 2.2

P r i m e r 2.5. Odrediti aksijalni moment inercije za horizontalnu teinu osu preseka datog na sl. 2.14, u zavisnosti od duine C. R e e n j e: Vrlo esto je, u sluajevima dimenzionisanja sloenih preseka, potrebno odrediti aksijalni moment inercije za neku osu. Najee je to jedna od teinih osa. To su najee sloene povrine, pri emu se mogu primeniti dva postupka za izraunavanje momenata inercije za osu: primenom tajnerove teoreme prelaskom sa sopstvenih teinih osa na teinu osu cele povrine, (primer 2.3 i 2.4); ili, vri se odreivanje momenta inercije za neku pomonu osu x, a onda se sa te ose, preko tajnerove teoreme,prelazi na teinu osu. Drugi nain, radi ilustracije, koristiemo u ovom zadatku. Povrina poprenog preseka je:
A = 3c c + c 3c = 6c 2 .

Sl. 2.14 Koristei pomonu koordinantnu osu x odreujemo poloaj teita, jednaina (2.59),
1 1 Ai yi = ( A1 y1 + A2 y2 ) = A A c 1 2c 3 3c + 3c 2 c = . 2 2 2 6c 2 yc =

Moment inercije za osu x je,

I x = (I x )1 + (I x )2 =

1 1 (3c ) c 3 + c (3c )3 = 10c 4 , 3 3

pri emu se za odreivanje momenta inercije (Ix)1 za osu x povrine A1 i (Ix)2 za osu x - povrine A2, koriste jednaine (2.11). Primenom tajnerove teoreme, prema jednaini (2.60), dobijamo:
17 c I = I1 = I x yc 2 A = 10 c 4 6 c 2 = c 4 2 2 s obzirom da je I=0, posmatrana povrina je simetrina, to je, moment inercije za osu glavni moment inercije I1.
2

3. AKSIJALNO NAPREZANJE

Ako na telo deluju kolinearne sile, onda kaemo da je telo napregnuto aksijalno du ose. Mi emo posmatrati aksijalno napregnuti tap, koji predstavlja aksijalno optereeno telo kod koga je jedna dimenzija znatno vea od preostale dve. Najpre emo definisati napone i deformacije za ovaj sluaj naprezanja, a materija e biti upotpunjena eksperimentalno utvrenom zavisnou izmeu napona i deformacije i matematikom obradom te veze u podruju elastinosti. Zatim e se ukazati na neke uticaje na izdrljivost materijala, kao to su: vreme, prornena temperature, vrste optereenja, poetno stanje i drugi. Pored aksijalno optereenog tapa, kao poseban primer aksijalnog naponskog stanja obrauje se kruni prsten izloen ravnomernom pritisku na povrinu. Zatim se utvruju osnovne vrste zadataka pri aksijalnom optereenju tela kao to su: odreivanje napona i deformacija date konstrukcije, dimenzionisanje, utvrivanje sila koje konstrukcija moe nositi i pitanje reavanja statiki neodreenih problema. Na kraju, izlaganje se ilustruje sa nekoliko primera.
3.1. Napon u poprenom preseku

Neka je telo, oblika prizmatinog tapa (sl. 3.1), poprenog preseka A optereeno aksijalnom silom F. Telo e se deformisati i dostii neko ravnoteno stanje. Da bismo odredili napon u preseku tapa upravnom na uzdunu osu, zamisliemo da smo tap presekli sa ravni p-p upravnom na tu osu. Povrinske sile u raznim takama preseka imaju u stvarnosti razliite veliine, pa dijagram normalnog napona ima oblik dat na sl. 3.1b. Dakle, elementarna normalna sila dF na povini dA je:
dF = x ( x, y )dA

gde z(x,y) predsavlja funkciju kordinata x i y. Aproksimiranjem stvarnog naponskog stanja idealnim, tj. uzimajui da je

z const.

moemo doi do srednjeg normalnog napona u poprenom preseku. Naime, iz uslova ravnotee dela tapa levo od preseka p-p, (sl. 3.1e), sledi

Sl. 3.1

 F + z dA = 0
A

F + z dA = 0
A

(3.1).

F +zA = 0

z =

F A

Pri ovom izvoenju uzeto je, oigledno, da je

dA = A - veliina
A

poprenog

preseka. Normalni napon istezanja smatramo pozitivnim, dok se pritisak smatra negativnim. Ako, u optem sluaju aksijalno optereene grede, odredimo dijagram aksijalne sile Fa (takav dijagram je prikazan za primer na sl. 3.1c, onda je u nekom poprenom preseku nornalni napon

z =

Fa A

(3.2).

Ovde treba napomenuti da se aksijalna sila Fa odreuje na nain kako je uobiajeno u Statici, deo II tj.
Fa = Fa = Fa
l
+ +

(3.3).

Ovde su naznaeni pozitivni smerovi pri odreivanju aksijalne sile sa leve strane, Fa1 , i sa desne - Fad . Analiza napona na ravnima kosim u odnosu na osu tapa bie izloena u odeljku 4.1, poto ona za potrebe dimenzionisanja tapova pri aksijalnom optereenju nije neophodna.
3.2. Deformacije

Pri delovanju aksijalnih sila javljaju se uzdune i poprene deformacije. Pod predpostavkom da su ravnomerne deforrnacije du tapa, apsolutno izduenje (skraenje) raunamo preko izraza:

l = l lo

(3.4).

Specifino izduenje (skrenje) z, koje predstavlja izduenje (skrenje) jedinice duine, dobijamo prema jednaini (1.9),

z =

l lo

(3.5).

Ovako odreena dilatacija se esto zove relativna i predstavlja bezdimenzionu veliinu. Ponekad se izraava u procentima, tj.

z [%] =

l 100 lo

(3.6).

Napomenimo, to je reeno i kod jednaine (1.9), da z definisano gornjom jednainom predstavlja srednju deformaciju tapa. U stvarnosti z nije isto za razne take poprenog preseka i za razne preseke, tj. imamo da je

z = z ( x, y, z ).
Eksperimentalno se utvruje da pri aksijalnom naprezanju nastaju i deformacije u poprenom pravcu, pri emu je deformacija u poprenom pravcu p proporcionalna uzdunoj deformaciji z, tj.

p = x = y = z

(3.7).

Ovde je - Poasonov koeficijent kao karakteristika materijala, koji je za razne materijale odreen eksperiraentalnim putem. Za metale priblino je =1/3. Znak minus u jednaini (3.7) pokazuje da je poprena deformacija suprotnog znaka od uzdune, to znai da se pri istezanju popreni presek smanjuje, a pri pritisku poveava. Naravno i ovde treba imati u vidu da su deformacije odreene jednainom (3.7) u stvari srednje deformacije svih taaka preseka i svih posmatranih preseka. Odredimo promenu zapremine prizmatinog tapa strana a,b i duine l, (sl. 3.1d), pri istezanju. Pri uzdunoj deformaciji z javie se poprene,

x = y = p = z =

pa su strane a, b i l posle deformacije: b, = b (1 y ) = b (1 ) l , = l (1 z ) = l (1 ) tako da je zapremina V posle deformacije,

V , = a , b , l = a (1 x ) b (1 y ) l (1 z ) = = abl [1 + (1 2 ) ] = V [1 + (1 2 ) ]

a , = a (1 x ) = a (1 ) i

(3.8),

pri emu su zanemarene velicine 2 i 3 kao male veliine vieg reda. Prema tome relativni prirataj zapremine je: V = (1 2 ) V (3.9).

Uzimajui za metale da je =0,3 iz jednaine (3.9) vidimo da se pri istezanju poveava zapremina. Naravno da pri dejstvu pritiskajuih sila dolazi do smanjenja zapremine jer je <0. Do promene zapremine pri elastinoj deformaciji nee doi pri =0,5. Osnovna mehanika karakteristika ponaanja materijala, koja se najvie koristi u Otpornosti materijala jeste zavisnost izmeu napona i deformacije pri jednoosnom istezanju. Zato se ovde posebna panja posveuje ovoj karakteristici materijala.
3.3. Ispitivanje materijala na zatezanje

Ispitivanje materijala na zatezanje vri se po tano utvrenim propisima JUS-a, sa tano utvrenim standardnim epruvetama (sl. 3.2), na specijalnim mainama - kidalicama. Epruveta se uvrsti svojim krajevima u eljusti maine, a zatim se postepeno zatee, pri emu se, na posebnom dijagramu registruje zavisnost izmeu napona i deformacije. Pri tom se mogu odrediti dijagrami nominalnog ili stvarnog napona, to e u daljem biti objanjeno.

3.3.1. Dijagram nominalnog napona i deformacije (6n-).

Sl. 3.2 Svoenjem promenljive sile zatezanja Fi na jedinicu povrine prvobitnog poprenog presekaAo, preko jednaine (3.1), i dobijamo raunski, ili nominalni, napon n, tj.,

n = ( z )n =

Fi Ao

(3.10).

Grafiki predstavljena zavisnost izmeu nominalnog napona n, jednaina (3.10), i deformacije z=, jednaina (3.5), dobijena ispitivanjem mekog elika, ima oblik dat na sl. 3.3a. Na dobijenom dijagramu razlikujemo sledee karakteristine take, odnosno nominalne napone: Taka P predstavlja granicu proporcionalnosti, tj. granicu do koje vai linearna zavisnost izmeu napona i deformacije; deo OP dijgrama je prava linija. Napon u taki P, p, zove se napon na granici proporcionalnosti. Taka E predstavlja granicu elastinosti. Ukoliko napon nije preao veliinu E, (napon na granici elastinosti), onda pri rastereenju, deformacije materijala potpuno nestaju. Taka R predstavlja poetak veikih razvlaenja, kada naglo dolazi do deformacije bez poveanja napona; odgovarajui napon R zove se napon poetka razvlaenja. Taka F predstavlja kraj velikih deformacija, a odgovarajui napon je F. Taka M je taka najveeg nominalnog napona M. esto se ovaj napon zove jaina materijala.

Sl. 3.3 Taka K definie taku kidanja materijala, a odgovarajui napon K je napon kidanja. Ove take se mogu uoiti samo kod mekog elika i slinih materijala, dok je kod drugih materijala karakteristika n - drugaija. Na sl. 3.3b prikazana je zavisnost n - za meki elik (kriva 1), sivi liv (kriva 2), ugljenini elik (kriva 3) i legirani elik (kriva 4). U Otpornosti materijala, kako je ve reeno, optereenja materijala su takva da se ne prelazi granica elastinosti.
3.3.2. Dijagram stvarnog napona i deformacije ( - ).

Kako pri ispitivanju epruvete na zatezanje dolazi do promene poprenog preseka, javlja se kontrakcija, to se stvarni napon moe raunati preko izraza

F A

(3.11),

gde je A stvarni presek. U tom sluaju dobija se dijagram napona dat na sl. 3.4. Oigledno da se dijagram stvarnih ( - ) i nominalnih napona (n - ) poklapaju do take proporcionalnosti. Pored toga to dijagram stvarnog napona i deformacije predstavlja stvarnu zavisnost napona od deformacije, ipak se, kao mehanika karakteristika izdrljivosti materijala, koristi maksimalni napon M (definisan na bazi nominalnog napona) koji se lako moe odrediti, i koji se daje u tablicama karakteristika materijala.

Sl. 3.4 Slini dijagrami zavisnosti napona i deformacije mogu se dobiti pri naprezanju materijala na pritisak, savijanje, uvijanje i smicanje. Svi ovi podaci se daju u tablicama mehanikih karakteristika materijala, a odnose se na statika optereenja. Promenljivost optereenja u toku vremena ima uticaja na izdrljivost materijala; o tome e biti rei u odeljku 3.5.
3.4. Hukov zakon

Ovde emo napisati u analitikom obliku vezu izmeu napona i deformacije pri aksijalnom naprezanju. Iz dijagrama (sl. 3.3a) vidi se da je u oblasti malih deformacija, do take P, odnosno E, jer su u neposrednoj blizini, veza izmeu napona i deformacije linearna; ona se moe izraziti u obliku (3.12), gde je E Jangov modul elastinosti. On ima dimenziju napona [F/L ], i predstavlja napon pri kome je =1. Za veinu elika je E=2,1104 kN/cm2. Jednaina (3.12) predstavlja Hukov zakon. Korienjem jednaine (3.12) moe se izraziti deformacija u obliku
2

z = E

z
E

(3.13).

Reavanjem sistema jednaina (3.1), (3.5) i (3.12) moe se odrediti apsolutno izduenje tapa:

l =

F l A E

(3.14).

Uvodei oznaku U=AE, koja se zove krutost pri istezanju, dobiemo l = F l U (3.15).

Dakle, ukupna duina tapa posle deformisanja je F l , = l + l = l l + U

3.5. Uticajni faktori na izdrljivost materijala

(3.16).

U dosadanjem izlaganju o aksijalnom naprezanju smatrali smo da je epruveta standardnog oblika i optereena statiki. U stvarnosti se pri aksijalnom optereenju javljaju i drugi faktori koji utiu na naponsko stanje i stanje deformacije. Ovde emo se zadrati na analizi samo nekih uticaja kao to su: uticaj vrste optereenja, vremena optereenja, poetnog naponskog stanja, uticaj zareza i uticaj temperature.
3.5.1. Uticaj vrste optereenja. Ovde emo govoriti o uticaju vrste optereenja na ponaanje materijala u pogledu izdrljivosti, i to pri aksijalnom optereenju. Promena aksijalnog optereenja (sile) u toku vremena stvara napone u materijalu koji se menjaju u toku vremena. U ovom smislu razlikujemo sledee vrste optereenja i napona, koji su prikazani na sl. 3.5: a - statiko (z), b,c - jednosmerno promenljivo (zDj) i d - naizmenino promenljivo (zDn).

Do sada je govoreno samo o statikom naprezanju z . Meutim, ako se sila u toku vremena menja, menja se i naprezanje materijala. Takvu vrstu naprezanja zovemo dinamiko naprezanje (zbog ega se u indeksu pridodaje oznaka "D", dok indeks "j" znai jednosmerno, a "n" - naizmenino naprezanje). Dalje emo definisati dinamiku izdrljivost materijala. Pri statikom optereenju izdrljivost (jaina) materijala odreena je naponom M (sl. 3.3).

Meutim, u sluaju promenljivog optereenja eksperimentalno se moe utvrditi da dolazi do slabljenja materijala.

Sl. 3.5 Eksperimentalno je utvreno da izmeu broja promena optereenja i napona pri kidanju postoji zavisnost izraena Velerovom krivom, (sl. 3.7). Na apscisnu osu nanosi se broj promena optereenja n, a na ordinatu napon kidanja za odreen broj promena.

Sl.3.6 Vidi se da materijal posle izvesnog broja promena nG ima graninu vrednost napona kidanja, tj. pri daljem optereenju materijala ne dolazi do promene napona na kidanje, pa materijal dalje praktino moe da izdri bilo koji broj

promena optereenja. Taj napon zD predstavlja dinamiku izdrljivost materijala, koja je vrlo bitna karakteristika materijala neophodna pri konstruisanju dinamiko optereenih elemenata. Za razne vrste materijala, na osnovu statikih i dinamikih ispitivanja, date su tabline vrednosti pojedinih napona, kao to su: M - zatezna vrstoa (jaina materijala pri zatezanju), zDj - dinamiki napon (D) pri zatezanju (z) pri jednosmerno promenljivom optereenju (j), zDn - dinamiki napon (D) pri zatezanju (z) u sluaju naizmenino promenljivog optereenja (n).

Sl. 3.7 Eksperimentalno, je utvreno da dinamka izdrljivost materijala zavisi od veliine srednjeg napona. Zato se kao neophodne karakteristike materijala dinamiki optereenih, koriste tzv. Smitovi dijagrami, koji su za neke elike dati na sl. 3.6. Iz njih se za svaku vrednost sr - srednjeg napona, moe odrediti odgovarajua dinamika izdrljivost. Primetimo da tablina vrednost zDn odgovara vrednosti zD na Smitovom dijagramu pri sr=0. U vezi uticaja vrste optereenja ovde emo ukratko izloiti fenomen ovravanja materijala. On se sastoji u sledeem: Ako materijal, optereen iznad granice elastinosti (sl. 3.8a), rasteretimo - rastereenje do naponskog stanja = 0 ide du prave linije AB, paralelne sa OE'. Pritom u materijalu ostaje trajna, plastina deformacija o. Pri ponovnom istezanju, koje ide du prave BE" - vrlo bliske sa AB, dalje poveanje trajnih deformacija, to znai i granica elastinosti, nastaje pri naponu E. Kako je E > E kaemo da materijal ojaava. Dalje emo objasniti ponaanje materijala pri optereenju iznad granice elastinosti u jednom smeru, a zatim - optereenju u suprotnom smeru. Naime, ako materijal opteretimo do napona E, (sl. 3.8b), pa zatim ga rasteretimo i

promenimo smer optereenja - dijagramski emo dobiti liniju EE, a granica elastinosti E bie po veliini manja od E. Ova pojava se zove Bauingerov efekat. Na slici je dat i dijagram optereenja E-E.

Sl. 3.8
3.5.2. Uticaj zareza na napone u materijalu je, posebno u sluaju dinamikih optereenja, vrlo znaajan. Ako je tap optereen promenljivom (dinamikom) silom F, na mestu zareza, otvora, naglih promena dimenzija i slino, (sl. 3.9), znatno e se naruiti ravnomeran raspored napona po celom preseku. U ovom sluaju e se poveati naponi u nekim kritinim vlaknima, koji znatno odstupaju od nominalnih (raunskih) napona, pa se maksimalni napon rauna preko jednaine:

max = n k

(3.17),

Sl. 3.9

pri emu k predstavlja faktor koncentracije napona, a koji uzima u obzir geometriju (veliine poluprenika zaobljenja, odnos prenika vratila izmeu kojih postoji promena preseka itd.) kao i osetljivost materijala. Za razne vrste materijala i zareza ovaj faktor se moe odrediti na osnovu tabelarno datih eksperimentalnih podataka. Ova pojava lokalnih poveanja napona naziva se koncentracija napona i mora se uzeti u obzir pri konstruisanju.
3.5.3. Uticaj poetnog stanja. esto se prilikom izvoenja konstrukcija javlja potreba prethodnog optereenja pojedinih delova da bi se uopte izvrilo sklapanje konstrukcije. Time se u pojedinim elementima konstrukcije javljaju naponi koje zovemo prednaponi. Oni nisu izazvani optereenjem koje stvarno konstrukcija treba da nosi, ali se, kako emo u daljem videti, moraju uzeti u obzir pri raunanju optereenja pojedinih elemenata, ilustrujmo ovaj problem na jednom primeru.

Sl. 3.10

Posmatrajmo konstrukciju, sastavljenu od dva tapa iste duine, AB=BC=l1, preseka A1=A1 i materijala E1=E1, koji su vezani pod uglom za horizontalni zid, i vertiknlnog tapa BD=l2 iji je presek A2, a materijal je modula elastinosti E2. Posmatrana konstrukcija je simetrina. Pre sklapanja konstrukcije, zbog nemogunosti apsolutno tane izrade i drugih uticaja, veliine tapova mogu biti takve da tap BsD bude krai za veliinu f ' od potrebne duine, (sl. 3.l0b). U tom sluaju, da bi sva tri tapa bila vezana u vornu taku B, to zahteva konstrukcija,

neophodno je tap BsD istegnuti za l2, a istovremeno tapove AB i BC sabiti za l1, kako je prikazano na (sl. 3.l0c). Zbog izazvanih prethodnih deformacija, radi montae, u tapovima e se javiti sile zatezanja S1 i pritiska S2 i njima odgovarajui naponi 01 i 02. Poto su ovi naponi posledica uslova pre optereenja, poetnog stanja, to se ovi naponi zovu prednaponi. Kada se konstrukcija optereti silom F, (sl. 3.l0a), doi e do novog pomeranja vorne take B (l2), a optereenjem izazvae se sile u tapovima S1 i S2, odnosno njima odgovarajui radni naponi Z1 i Z2. Pri tom e doi do slaganja ovih napona sa prednaponima pa emo imati da je ukupan napon, u optem sluaju,

= z +o

(3.18),

gde je z - radni napon, a o - prednapon. Uticaj poetnog stanja tela na naprezanje bie ilustrovan u primerima 3.4 i 3.6. Pored prednapona u materijalu se, zbog prethodnog uticja optereenja, mogu pojaviti prethodne ili zaostale deformacije, to je takoe ilustrovano u navedenim primerima. Prednapon u materijalu moe biti i namerno izazvan, iz konstruktivnih razloga, ili - posledica termike obrade materijala i drugih uzroka. Kako poetni napon i deformacija mogu biti od znaaja za konstrukciju, to se moraju uzeti u obzir pri konstruisanju, kako je ve navedeno u jednaini (3.18).
3.5.4. Uticaj temperature. Temperatura utie na promenu zapremine materijala, jer se sva tela pri poveanju temperature ire, a pri smanjenju - skupljaju. Tako se, pri promeni temperature za t C, javlja poveanje duine tela za
l = z l = l t

(3.19),

pri emu je - koeficijent linearnog irenja i predstavlja poveanje jedinice duine pri promeni temperature za 1C. On je, na primer, za - elik = 12,5 10-6 C-1 - beton = (10 - 14) l0-6 C-1 i - drvo = (2 - 5) 10-6 C-1. Prema tome linearna deformacija z je:

z = t

(3.20),

to znai da je longitudinalna deformacija srazmerna promeni temperature. Promena temperature u materijalu moe da izazove i napone, koje zovemo termiki naponi, to emo pokazati na jednom primeru. Posmatrajmo nenapregnut tap duine l, koji se nalazi izmeu krutih zidova A i B, bez zazora, na teraperaturi t (sl. 3.11). Pri promeni temperature za t javlja se uzduna deformacija , koja, prema jednaini (3.20), iznosi

= t
Da bi duina l ostala nepromenjena moraju postojati pritiskujue sile F u takama A i B, koje su tolike da skrauju tap za l=lt, odnosno izazivaju normalne napone t veliine

t =

F = E = E t , A

(3.21).

Odavde dobijamo pritiskujue sile:

F = A E t

(3.21).

U sluaju da je t<0, tj. kada se temperatura smanjuje, potrebne su zateue sile u takama A i B da bi se zadrala duina l.

Sl. 3.11 Na kraju treba istai da se navedena analiza pojedinih uticaja na ponaanje materijala odnosi na niske (sobne) temperature. Pri visokim temperaturama (znatno veim od sobnih) dolazi do znaajnih promena strukture materijala, a time i mehanikih osobina i izdrljivosti materijala.

3.6. Stvarna izdrljivost i stvarni naponi i deformacije

U prethodnom izlaganju objanjeni su neki znaajniji faktori koji se moraju imati u vidu pri analizi napona i deformacija aksijalno optereenih elemenata. Meutim, pri prouavanju ponaanja stvarne konstrukcije, moraju se uzeti u obzir i uslovi u kojima se konstrukcija nalazi. Zato emo ovde istai jo neke probleme koji se javljaju pri analizi stvarne konstrukcije. Moe se rei da postoje dve vrste zadataka kod problema aksijalno optereenih elemenata; za druge vrste optereenja (savijanje, uvijanje itd.) analiza je slina ovde izloenoj. 1. Izraunavanje stvarne izdrljivosti materijala od koga je telo izraeno. Stvarna izdrljivost se u optem sluaju moe izraziti relacijom: - za statika optereenja

[ zM ] = zM 1 2 .....i

(3.23),

gde su i popravni faktori koji uzimaju u obzir razliku izmeu uslova ispitivanja epruvete (zM) i stvanih uslova u kojima se konstrukcija u eksploataciji nalazi; - za dinamika optereenja

[ zD ] = zD 1 2 .....i

(3.24),

gde su i, takoe, popravni faktori. Faktori 1...i uzimaju u obzir: kvalitet obraene povrine elementa, veliinu elementa, temperaturu u kojoj se element nalazi itd. Vrednosti popravnih faktora se utvruju eksperimentalno i daju se za upotrebu u obliku tabela i dijagrama. Vrednosti faktora 1...i imaju razliite vrednosti za statika i dinamika optereenja. 2. Drugi zadatak se sastoji u izraunavanju stvarnog napona i stvarne deformacije uzimajui u obzir sve uticaje. Pritom se pre svega, primenjuje princip algebarskog sabiranja napona i deformacije. Tako, ukupni stvarni maksimalni napon pri statikom optereenju je

( z )s = z k
a pri dinamikom

(3.25),

( zD )s = zD k

(3.26),

gde znak znai sabiranje pojedinih raunskih (nominalnih) napona - od aksijalne sile, temperature itd; koeficijent k uzima u obzir koncentraciju napona i osetljivost materijala (stvarni faktor koncentracije materijala). Mogu se uzeti u obzir i drugi popravni faktori. Ukupna, stvarna deformacija s se odreuje takoe primenom principa slaganja deformacija:

s = z
gde su z deformacije od pojedinih uticaja.
3.7. Stepen sigurnosti

(3.27),

Naponi u materijalu tela u konstrukcijama ne smeju biti toliki da izazovu trajne deformacije. Zbog toga stvarni naponi (z)s moraju biti manji od napona elastinosti E, to znai - moraju biti znatno manji od napona na kidanje zM . Iz izloenog sledi da se konstrukcije izvode sa odreenim stepenom sigurnosti. Pokazatelj sigurnosti konstrukcije je tzv. stepen sigurnosti koji predstavlja odnos izmeu stvarne izdrljivosti materijala [zM], odnosno [zD], jednaine (3.23) i (3.24), i stvarnih napona konstrukcije (z)s i (zD)s, jednaine (3.25) i (3.26); on je

[ zM ] ( z )s
[ zD ] ( zD )s

(3.28),

za statiko optereenje i

D =

(3.29),

za dinamiko optereenje. Vrednosti koeficijenta i D se kreu u granicama od 3 do 12, to zavisi od namene konstrukcije, poznavanja stvarnih osobina materijala i sigurnosti u obuhvatanju svih uticaja koji se mogu javiti u toku korienja konstrukcije.

Radi prorauna konstrukcija uvodi se pojam dozvoenog napona, koji je definisan izrazom: - kod statikog optereenja,

zd =

[ zM ]

(3.30) i

- kod dinamikog optereenja

zDd =

[ zD ]
D

(3.31).

Celokupno izlaganje u vezi ispitivanja materijala i stepena sigurnosti odnosi se na aksijalno naprezanje, a slina analiza vai i za druge vrste naprezanja, pa je zbog toga ova materija, ovde detaljnije izloena. Na kraju ovog odeljka posveenog problemu utvrivanja stvarnih napona, stvarnih deformacija i stvarne izdrljivosti, istaknimo sledee: 1. Dalji i osnovni zadatak u okviru ovog kursa Otpornosti materijala jeste utvrivanje jednaina kojima se mogu definisati naponi i deformacije pri datim uslovima optereenog tela. 2. U Otpornosti materijala odreivaemo samo nominalne, statike napone. 3. Na osnovu relacija izvedenih u Otpornosti materijala moe se stei jasna slika o ponaanju konstrukcije, a dimenzionisanje nosaa u stvarnim uslovima rada vri se u drugim disciplinama kojima je Otpornont msterijala polazna osnova. Pritom se uzimaju u obzir korekcioni faktori na nain kako je ukratko ovde izloeno (ili slino).
3.8. Osnovne vrste zadataka aksijalno napregnutih tela

Postoje razne vrste zadataka u oblasti aksijalnih naprezanja tela. Ovde emo sve zadatke podeliti uglavnom u nekoliko karakteristinih grupa, onakvih kakve se mogu pojaviti i kod drugih vrsta optereenja (savijanja, uvijanja itd.). Proveravanje napona u izvedenoj konstrukciji - vri se polazei od jednaina (3.25) radi uporeenja sa dozvoljenim naponom odreenim jednainom (3.29). Ako je zadovoljena relacija:

( z )s zd

(3.32),

onda naponi u konstrukciji su u granicama dozvoljenih. Izraunavanje deformacija se vri korienjem relacija (3.27), (3.5) i (3.14). Na osnovu njih se moe odrediti pomeranje bilo koje take tela. Dimenzionisanje aksijalno optereenih preseka vri se na osnovu uslova (3.32), odakle je: A Fa (3.33).

zd

Odavde se odreuje popreni presek A. Nosivost poznatog elementa konstrukcije Fa moemo odrediti na osnovu jednaine (3.33), odakle je Fa = A zd (3.34).

Reavanje statiki neodreenih problema. Ima sluajeva kada se aksijalne sile u tapovima konstrukcije ne mogu odrediti samo iz jednaina Statike, pa se moraju uzeti u obzir defomacije elemenata konstrukcije. Takve konstrukcije se zovu statiki neodreene. U principu ovakav zadatak se reava tako to se osim statikih uslova ravnotee postavljaju dopunske jednaine koje proizilaze iz uslova da pre i posle deformacije veze elernenata ostaju nerazdvojene (uslov kompatibilnosti deformacija). Pri tome postoje uglavnom dve mogunosti za postavljanje dopunskih jednaina: 1. Ukupni zbir deformacija jednak je nekoj zadatoj vrednosti lo (esto lo=0),tj.

= lo

(3.35),

pri emu se apsolutne deformacije pojedinih delova elemenata raunaju prema jednaini (3.14). Ovakav zadatak se sree uglavnom kod aksijalno optereenog sistema tela ije se uzdune ose poklapaju, a ilustrovan je primerom 3.4. 2. Druga mogunost je sluaj kada se mogu uspostaviti neke funkcionalne veze izmeu promena duina pojedinih tela, oblika f i (l1 ,....., ln ) = 0 , i = 1,2... (3.36).

3.10. Primeri

Na nekoliko primera ilustrovae se izloena materija osnovnih zadataka aksijalnog naprezanja.

P r i m e r 3.1. Stepenasti tap AB, duina l1=2m, l2=1m, poprenih preseka A1=2cm2, A2=1.5A1=3cm2 i A3=3A1=6cm2, optereen je aksijalnim silama, F1=F2=20kN, prema sl. 3.12. Odrediti napone u presecima a - a , b - b i c - c i ukupno skraenje tapa ako je modul elastinosti E=2,1104 kN/cm2: Dobijene napone uporediti sa dozvoljenim naponom zd=12kN/cm2. R e e n j e: Pod predpostavkom da su aktivne sile ravnomerno rasporeene po povrinama na koje deluju, iz uslova ravnotee aksijalnih sila

Y = F
i

F1 F2 = 0 ,

dobijamo otpor oslonca B,

FB = F1 + F2 = 40kN
,

na osnovu ega crtamo dijagram aksijalne sile, sl. 3.12, koristei jednainu (3.3). S obzirom da se radi o statikom optereenju, napone u naznaenim presecima raunamo koristei jednainu (3.1.), i to: - presek a - a,

z =

20 F1 = = 10kN / cm 2 , A1 2

- presek b b,

z, =

FB 40 = = 13,33kN / cm 2 , i A2 3

Sl. 3.12

- presek c - c,

z ,, =

FB 40 = = 6,67 kN / cm 2 , A3 6

pri emu znak " - " znai da je naprezanje na pritisak.

Posmatranjem dobijenih vrednosti uoava se da je najoptereeniji deo tapa CD gde je prekoraen dozvoljeni napon, tj.,

z , = 13,33 > zd = 12kN / cm2 .

Najmanje je optereen deo stapa BD gde je

z ,, = 6,67 < zd = 12kN / cm2 .

Oigledno da je konstrukcija, u pogledu utroka materijala, mogla biti racionalnija. Apsolutno izduenje raunamo korienjem jednaine (3.14), odakle dobijamo:
l = l1 + l2 + l3 = = 20 200 2,110 4 2 F1 l1 FB l2 FB l3 = E A1 E A2 E A3 40 100 2,110 4 6 = 0,1905cm.

40 100 2,1104 3

P r i m e r 3.2. Na kraju tapa AB krunog poprenog preseka prenika d, obeen je teret Q=50 kN, (sl. 3.13). Dimenzionisati tap ako je dozvoeni napon na zatezanje materijala tapa zd=12kN/cm2. Na osnovu usvojenog preseka odrediti pomeranje take B, ako je modul elastinosti E=2,1104 kN/cm2, a duina l=2 m. R e e n j e: Iz jednaine uslova ravnotee,

Y = F
i

Q = 0 ,

odreujemo spoljanje sile:

FA = Q = 50kN ,

na osnovu ega, korienjem jednaine (3.3), crtamo dijagram unutranjih aksijalnih sila Sl. 3.13 (sl. 3.l3). Dimenzionisanje vrimo na osnovu jednaine (3.33), koja prelazi u oblik:
d 2 Q zd 4

odakle je:

4Q = zd

4 50 = 2,3cm , 3,14 12

Usvajamo standardni prenik tapa

d = 24mm , pa je presek tapa

A= d 2 2,4 2 3,14 = = 4,524cm 2 . 4 4

Pomeranje take B raunamo prema jednaini (3.14),

l = Q l 50 200 = = 0,1053cm . E A 2,1104 4,524

P r i m e r 3.3. Klipna pumpa data na sl. 3.14, potiskuje fluid sa promenljivim nadpritiskom p. Ako je klipna poluga preseka A=3cm2, povrine klipa Ak=50 cm2, dozvoljeni dinamiki napon (zDn)d=5 kN/cm2, odrediti maksimalno doputemi nadpritisak. Ostale uticaje zanemariti.

Sl. 3.14 R e e n j e: Poluga AB je optereena maksimalnom silom u poloaju krivaje kada je =0, pa se, koristei statike uslove ravnotee, dobija dijagram aksijalne sile dat na sl. 3.14b. Koristei jednainu (3.34) dobijamo maksimalnu silu koju moe prenositi poluga,
Fmax = A ( zDn )n = 3 5 = 15kN

Maksimalni nadpritisak dobijamo iz relacije:

Pmax = Fmax 15 = = 0,3kN / cm 2 . Ak 50

P r i m e r 3.4. Stepenasti tap preseka A1=A3=2A2=A, i duina l1=l2=l3=l=1 m optereen je silama F1=20 kN, F2=10 kN prema sl. 3.15. Preseci A i B su kruti. a) Odrediti sile veze, a zatim dimenzionisati tap, ako je dozvoljeni napon zd=10 kN/cm2, a modul elastinosti materijala E=2,1104 kN/cm2. Koliko se pomera presek C u odnosu na presek A? b) Odrediti sile veze u sluaju ako je, zbog lake montae, tap AB krai za veliinu l0=0,002 cm, uzimajui prethodno dobijene dimenzije tapa. Uporediti sile veze u ova dva sluaja (sa i bez prethodnog zazora lo). R e e n j e: a) Najpre se oslobodimo veza, a onda koristimo statike uslove ravnotee,

= FA F1 + F2 FB = 0

(a)

Kako imamo dve nepoznate spoljne sile veze FA i FB, a imamo jednu statiku jednainu, znai da je zadatak jedanput statiki neodreen. Radi toga dopunsku jednainu dobijamo na osnovu uslova da je zbir deformaclja du celog tapa AB jednak nuli (krajevi su nepomini), tj.
l AB = l1 + l2 + l3 = = +

(F1 FA FB ) l3
E A3

FA l1 (F1 FA ) l2 + + E A1 E A2
=0

Sl. 3.15

(b) odnosno uvodei meusobne zavisnosti povrina i duina, dobijamo dopunsku jednainu u obliku:
FA + 2 (F1 FA ) + (F1 FA F2 ) = 0

odakle je,
FA = 12,5kN

Iz jednaine (a) dobijamo

FB = 2,5kN

Na osnovu dobijenih vrednosti sila crtamo dijagram aksijalne sile (sl. 3.15). Obino se praktikuje da se za postavljanje dopunske jednaine (b) pretpostavi dijagram aksijalne sile, pa zatim rezultati pokazuju ispravnost pretpostavke (u navedenom primeru pretpostavljeni dijagram je bio dobar). Dimenzionisanje vrimo na osnovu maksimalno optereenih preseka. Kako je:

A1 A2

zd

FA

12,50 = 1,25cm 2 , 10 = 7,5 = 0,75cm 2 , 10

F1 FA

zd

i s obzirom na zadanu relaciju odnosa preseka

A1 = 2 A2 = 2 0,75 = 1,5cm 2 ,

to su, za dalji proraun, merodavni preseci A1=1,5 cm2 i A2=0,75 cm2, to znai da je presek A2 kritini presek. Prenike raunamo preko relacija:
d1 = d2 = 4 A1 = = 4 1,5 = 1,38cm, 3,14 4 0,75 = 0,977cm, 3,14

4 A2

na osnovu ega usvajamo standardne prenike

d1, = 14mm

d 2, = 10mm

tako da su preseci:
A1, d , = 1 = 1,54cm 2 4
2

d , A2 = 2 = 0,785cm2 4
,

Prema tome stvarni naponi su

1 = 2 =

Fa1 A1, Fa 2 A2
,

12,50 = 8,12kN / cm 2 , 1,54 7,50 = 9,55kN / cm 2 . 0,785

Pomeranje take C odreujemo prema jednaini (3.14),

lc =

FA l1 E A1,

12,5 100 2,1 104 1,54

= 0,0387cm

b) Dalje emo analizirati drugi zadati sluaj tapa kada je, zbog montae, tap krai za lo. Tada jednaina (b) prelazi u relaciju
l AB = l1 + l 2 + l3 = + F A , l1 F FA , l2 + 1 + E A1 E A2

(F F
1

F2 l3 = lo E A3
A

(c ).

Uvodei meusobne zavisnosti povrina i duina dobijamo dopunsku jednainu u obliku:

1 4 FA, + 3 F1 F2 = lo E A , l

odakle je,
FA, = 11,18kN .

I u ovom sluaju vai jednaina (a) odakle dobijamo

FB , = 1,18kN

Uporeujui dobijene vrednosti u ova dva sluaja imamo razlike u silama,

FA = FA FA, = 1,32kN , FB = FB FB , = 1,32kN .

to je posledica poetnog stanja - zazora krutih zidova i tapa lo. Ovom promenom sila menjaju se i naponi tapa pri emu, na osnovu dijgrama aksijlnih sila (sl. 3.15b), odreujemo napone F 11.18 1 = a1 = = 7.26kN / cm 2 1.54 A1 8.82 F 2 = a 2 = = 11.24kN / cm 2 0.785 A2 Kako je napon 2=11,2 >10=zd to znai da je u delu tapa BC, u ovom sluaju, prekoraen dozvoljeni nanon, pa usvojeni presek ne zadovoljava. Iz navedene analize moe se zakljuiti da poetno stanje konstrukcije moe znaajno uticati na dimenzionisanje konstrukcije.

P r i m e r 3.5. Kruta greda AB vezana je deformabilnim tapovima M1N1, M2N2 i M3N3 duina prema sl. 3.16, koji su od istog materijala modula elastinosti E=2.1104 kN/cm2, a poprenih preseka A1, A2 i A3. Greda AB je teine G=20 kN, kontinualno optereena celom duinom sa q=10 kN/m, a na kraju A koncentrisanom silom F=40 kN. Dimenzionisati tapove ako je dozvoljeni napon na aksijalna naprezanje zd =12 kN/cm2, a preseci su takvi da je A=A1/2=A2=A3. R e e n j e: Da bi smo odredili sile u tapovima oslobodimo veza krutu gredu AB, sl. 3.16a, tako da moemo postaviti sledee statike jednaine ravnotee:

Y = F + S + S + S G 4 q a = 0 M = F 4a + G 2a + 4q 2a S 2a S
i

2 a

=0

(a).

Kako imamo tri nepoznate sile veze (S1, S2 i S3), a dve statike jednaine ravnotee (a), znai da je zadatak jedanput statiki neodreen, tj. data konstrukcija na sl. 3.16 je jedanput statiki neodreena, pa je potrebno postaviti dopunsku jednainu. Dopunsku jednainu postavljamo iz uslova deformacija. Pretpostavimo da e se deformisanje tapova izvesti prema sl. 3.16b, tj. da e se svi tapovi izduiti, iz ega, posmatrajui sline trouglove DCEKHC, na osnovu proporcionalnosti strana dobijamo,
l1 l3 2a odnosno, = , a l2 l3 l1 + l3 2l2 = 0

(b).

Dopunska jednaina (b), korienjem jednaine (3.14), prelazi u

S1 l1 S l S l + 3 3 2 2 2 = 0 , E1 A1 E3 A3 E2 A2

a uvodei vezu izmeu duina, povrina i modula elastinosti tapova, dobijamo

S1 + S3 4 S 2 = 0

(c).

Iz jednaina (a) i (c) odreujemo sile u tapovima:

S1 = 130kN , S 2 = 20kN , S3 = 50kN

Dobijena sila S3 u tapu M3N3 ima negativan predznak to znai da je suprotnog smera od pretpostavljenog (smer ispravljen na sl. 3.10a), tj. ovaj tap je optereen na pritisak. S obzirom

Sl. 3.16 na ovu izmenu i plan pomeranja je drukiji, a prikazan je na sl. 3.16c. Napomenimo da ove izmene smera sile i plana pomeranja ne utiu na vrednost sila. Oigledno da je presek A1 najoptereeniji, ije dimenziije odreujemo prema jednaini (3.33),

A1

zd

S1

130 = 10,83cm 2 . 12

Prenik tapa je
d1 4 A1 = 3,71cm ,

pa usvajamo standardni prenik tapa M1N1

d1, = 38mm , sa A1, = 11,34cm 2

Ostala dva preseka raunamo na osnovu zadate veze

A2 = A3 = A1 = 5,415cm2 , 2

pa su prenici tapova M2N2 i M3N3,

d 2 = d3 = 4 A2 = 2,63cm .

Usvajamo standardne prenike tapova

d 2, = d 3, = 28mm , sa A2, = A3, = 6,15cm 2

4. SMICANJE

U Uvodu smo videli da je u sluaju delovanja spoljnih sila na malom meusobnom rastojanju (sl. 4.1a) greda napregnuta na isto smicanje. Takvo naprezanje javlja se u stablu zakivka pri delovanju poprenih sila F (sl. 4.1c), kao i pri uvijanju tankozidne cevi prikazane na sl. 4.1d. U sluaju optereenja grede poprenim silama, mogue je sile redukovati na neku silu FS (sl. 4.1b) koja izaziva smicanje grede; ovde se javlja i naprezanje na savijanje o emu e biti detaljno izlagano u poglavlju 7. Pod specijalnim uslovima ravanskog naprezanja, kada je z=y=, (sl. 4.1e), ravni pod uglom od /4 napregnute su samo na smicanje (isto smicanje). U poglavlju 5 ovaj sluaj ravanskog naprezanja bie posebno analiziran. U daljem izlaganju razmotriemo malo detaljnije napone i deformacije u sluaju istog smicanja. Ukazae se na neke eksperimentalne rezultate ispitivanja materijala na smicanje. Dalje e se uoiti neki osnovni problemi smicanja materijala, a na kraju e se dati upustvo o primeni navedene teorije smicanja, to e se ilustrovati na nekoliko primera.
4.l. Naponi pri istom smicanju

Posmatrajmo deo grede I (sl. 4.1a), posebno izdvojen, u ijem preseku su normalni naponi jednaki nuli (n=0), (sl. 4.2). Tada presek AS optereuje napadna sila FS, a ravnotea se odrava unutranjim poprenim silama, pri emu je sila dF na elementarnoj povrini dF = dAS Prema tome, za posmatrani deo grede, statiki uslov ravnotee je: (4.1).

Y =
i As

dAs Fs = 0

(4.2).

Ako je tangencijalni napon po celom preseku ravnomeran, tj. s(x, y)=s=const., jednaina (4.2) prelazi u oblik:

Sl. 4.1

s As Fs = 0
pri emu je usvojena aproksimacija da je smicajni napon isti u svim takama preseka. Odavde je smicajni napon s:

s =

Fs As

(4.3).

Sl. 4.2

4.2. Deformacije pri smicanju

Razmotrimo, dalje, deformacije koje se javljaju pri smicanju. Radi toga posmatrajmo pravouglu prizmu ABCDEFGH, na ijim stranama deluju ravnomeno raspodeljene sile, tj. naponi na smicanje (sl. 4.3a), pri emu se ta prizma nalazi u ravnotei. Njena deformacija, prirodno, svodi se na to da se ona iz pravougaone pretvara u kosu usled malog obrtanja i pomeranja svake od njenih strana u pravcu naznaenih napona, prema sl. 4.3b. Pri tome svaki popreni presek prizme prelazi iz pravougaonika u paralelogram, (sl. 4.3c) - gde su, radi uoavanja, izvrena pokolapanja stranica AB i AB.

Sl. 4.3 Oigledno je sa sl. 4.3c da je pomeranje stranice DC izvreno za veliinu

DD = CC klizanjem strane DC paralelno strani AB. Ovako opisana deformacija zove se deformacija smicanja, a odseak DD apsolutno smicanje ravni DCGF u

odnosu na ravan ABCD, koje emo oznaiti sa ms,

ms = DD = CC [cm]
, ,

(4.5).

S obzirom da veliina apsolutnog smicanja (ms) zavisi od rastojanja izmeu ravni smicanja (h), to je podesnije da se za karakteristiku deformacije smicanja koristi relativno smicanje, tj. odnos

ms DD = h AD

Sa slike se vidi da je

DD ms = tg = h AD

pa kako je pri malim deformacijama mala veliina to je tg, tj.

ms [rad ] h

(4.6),

gde je ugao smicanja. Oigledno da e pravi uglovi pre deformacije, BAD i BCD, posle deformacije biti jednaki /2 - , odnosno /2 + , pri emu je dolo do promene za ugao smicajne deformacije , definisane jednainom (1.11) u odeljku 1.6.

4.3. Ispitivanje materijala na smicanje

Ako elimo da dimenzioniemo neki element, ili odredimo nosivost gotove konstrukcije, neophodno je poznavanje izdrljivosti materijala pri naprezanju na smicanje u razliitim uslovima korienja konstrukcije. Radi pravilnog sagledavanja navedenih problema izloiemo neke, eksperimentima utvrene, karakteristike materijala pri naprezanju na smicanje. Slino dijagramu - (sl. 3.3) moe se eksperimentalnim putem dobiti, u sluaju istog smicanja, zavisnost izmeu smicajnog napona i smicajne deformacije, koja je grafiki prikazana na sl. 4.4. Dijagram je vrlo slian dijagramu dobijenom pri zatezanju (sl. 3.3), ali eksperimenti pokazuju da je granica razvlaenja R znatno nia i da iznosi oko 80% od granice razvlaenja istog materijala pri zatezanju. Radi ovog neslaganja, u novije vreme se posebno ispituje izdrljivost materijala na smicanje. Ovo je posebno znaajno kod konstrukcija koje su dinamiki optereene. I pri odreivanju stvarne izdrljivosti materijala na smicanje mora se uzeti u obzir niz uticaja na izdrljivost materijala kao to su: vrsta optereenja, koncentracija napona, uticaj temperature, poetnog stanja konstrukcije i drugi, na slian nain kako je navedeno u odeljcima 3.5 i 3.6 pri aksijalnom naprezanju materijala. Radi prorauna konstrukcija koristi se dozvoljeni napon na smicanje, koji je definisan izrazima:

Sl. 4.4
- kod statikog optereenja,

sd =

SM

(4.7),

gde je sM -stvarna maksimalna vrstoa materijala pri smicanju a, -stepen sigurnosti, - kod dinamikog optereenja

sDd =

sD D

(4.8),

gde je sD stvarna dinamika vrstoa materijala (sDj jednosmerna, ili sDn naizmenina), a D dinamiki stepen sigurnosti. Propisima JUS-a tano je utvren nain ispitivanja izdrljivosti materijala na smicanje, a u tablicama, kao karakteristike materijala, daju se podaci o izdrljivosti materijala na smicanje. Uobiajeno je da se u praksi dozvoljeni napon na smicanje rauna na osnovu dozvoljenog napona na zatezanje korienjem pribline veze

sd = (0,75 + 0,80) zd

(4.9),

4.4. Hukov zakon pri smicanju

Sa sl. 4.4 vidi se da je na delu OP dijagram prava linija, pa se moe uspostaviti linearna zavisnost izmeu smicajnog napona i smicajne deformacije , tj. (4.10), = G gde je G - modul klizanja i za veinu elika iznosi G=0,81104 kN/cm2. Jednaina (4.10) predstavlja Hukov zakon pri smicanju. Kasnije emo u odeljku 5.2.5 na drugi nain pokazati da vai jednaina (4.10), pri emu emo uspostaviti vezu izmeu modula klizanja G, modula elastinosti E i Poasonovog broja .
4.5. Osnovne vrste zadataka pri smicanju

U praksi postoji vie vrsta zadataka u oblasti naprezanja na smicanje. Ovde emo sve zadatke podeliti u nekoliko karakteristinih grupa. Proveravanje napona u izvedenoj konstrukciji vri se prema jednaini (4.3) radi uporeenja sa dozvoljenim naponom, jednaina (4.7). Ako je zadovoljena relacija F (4.11), s = S sd AS onda su naponi u konstrukciji u granicama dozvoljenih. Odreivanje smicajne deformacije vri se korienjem relacija (4.5) i (4.6) na osnovu kojih se moe odrediti pomeranje bilo koje take tela pri naprezanju na smicanje. Dimenzionisanje elemenata optereenih na smicanje vri se iz uslova (4.11), odakle je

As

sd

FS

(4.12).

Nosivost poznatog elementa konstrukcije napregnutog na smicanje odreujemo iz jednaine (4.11), odakle je:

FS = AS sd

(4.13).

4.6. Primena teorije istog smicanja

Veliki broj praktinih zadataka moe se reiti primenom teorije istog smicanja, smatrajui da su nosai ili delovi nosaa optereeni na isto smicanje. Inae se u stvarnost vrlo retko pojavljuje samo isto smicanje. Ovde emo ilustrovati primenu ove teorije kod zakivaka i vijaka. Pri tome emo smatrati da se pojavljuje samo naprezanje na smicanje (isto smicanje), zanemarujui ostala naprezanja (na savijanje i drugo). Kako je, kod prorauna zakivaka i vijaka, od bitnog znaaja i povrinski pritisak, to emo navesti kratku analizu raspodele povrinskog pritiska.
4.6.1. Smicanje zakivnka i vijaka. U praksi su esti sluajevi zakovanih i vijaanih spojeva (sl. 4.7 i sl. 4.8). Ovde emo posmatrati podeene vijke (nema zazora izmeu stabla vijka i otvora). Na sl. 4.5a sa Fsl, oznaena je sila smicanja stabla vijka, odnosno zakivka, na jednoj povrini smicanja As. Oigledno je sa slike da je stablo optereeno i na savijanje spregom koga ine sile Fsl.

Sl. 4.5
Kako su spojeni elementi relativno male debljine (limovi), to se spreg koji izaziva savijanje (Ms =Fsl ) moe zanemariti. Smicajna sila Fsl, koja deluje na jednoj povrini smicanja As, moe se, u optem sluaju raunati preko izraza:

FS 1 =

F N X Y

(4.14),

gde je: F - sila koja optereuje ceo sastavak, N - broj zakivaka (vijaka) sastavka, X - broj ravni smicanja jednog vijka i Y - faktor ravnomernosti noenja sile (kod zakivaka se uzima Y=1, a kod vijaka Y=1/2). Prema tome, srednji napon na smicanje rauna se i proverava prema jednaini (4.11),

S =

FS1 sd AS

(4.15).

Dimenzionisanje poprenog preseka vri se, saglasno jednaini (4.12), odakle dobijamo

AS =

d 2 FS 1 odnosno , 4 sd
4 Fs1 sd

(4.16).

Ukupnu nosivost sastavka moemo raunati, koristei jednaine (4.14) i (4.16), preko izraza:

F = N X Y AS sd

(4.17).

4.6.2. Povrinski pritisak zakivaka i vijaka. Na stablu zakivaka (vijaka) javlja se povrinski pritisak, kao posledica dejstva povrinske sile Fsl. U daljem izlaganju naveemo neke osnovne relacije za odreivanje povrinskog pritiska. Najpre emo definisati povrinski pritisak na ravnim povrinama. Ako se dva tela, (sl. 4.6a), dodiruju po idealno ravnoj povrini Ap, optereena normalnom silom Fp, svaka taka dodirne povrine bie izloena dejstvu odreene povrinske sile; ova sila svedena na jedinicu povrine zove se povrinski pritisak (p). Srednji povrinski pritisak je Fp (4.18), p= Ap

ija je dimenzija [F/L2], a obino se izraava u kN/cm2. U stvarnosti pritisci u svim takama povrina nisu isti, ali ovde neemo ulaziti u dalju analizu rasporeda pritisaka, ve emo koristiti srednji pritisak p. Za sluaj dodirivanja dvaju tela po cilindrinoj povrini (kod zakivaka i vijaka, cilindrinih leita i slino) postoji nekoliko hipoteza o zakonu raspodele povrinskog pritiska, od kojih navodimo dve najee primenjivane: hipoteza ravnomerne raspodele i hipoteza raspodele po sinusnom zakonu. U praksi se najee primenjuje hipoteza po kojoj je raspodela pnovrinskog pritiska ravnomerna po dodirnoj povrini (sl. 4.6b). Na elementarnu povrinu dA koja je

dA =

d d , 2

deluje normalna sila

dFN = p dA =

1 p d d . 2

Jednaine ravnotee sila koje deluju na cilindrino telo su:

/2
i

= Fsl 2
/2
i

1 p d sin d = 0 2

=2

1 p d cos d = 0, 2

odakle je srednji povrinski pritisak:

p= FS1 F = S1 d Ap

(4.19).

Ovde je Ap=d - projekcija dodirne povrine na ravan upravnu na pravac napadne linije spoljne pritisne sile Fsl. Po drugoj hipotezi raspodela povrinskog pritiska je po sinusnom zakonu (sl. 4.6c), tako da je najvei pritisak na sredini dodirne povrine dok je na krajevima jednak nuli. Postavljanjem uslova ravnotee sila, kao i kod prethodne hipoteze,

Sl. 4.6 moe se doi do maksimalnog pritiska. On iznosi 1,27 p, gde je p - srednji pritisak odreen jednainom (4.19). Detaljnija analiza rasporeda pritisaka je potrebna pri proraunu mainskih elemenata (u disciplinama kao to su: Mainski eleraenti i sl.). Kod prorauna zakivaka i vijaka se primenjuje jednaina (4.19), na osnovu koje se moe odrediti potrebna povrina Ap:
p= FS 1 Pd Ap

(4.20),

gde je pd - dozvoljeni napon na povrinski pritisak. Veliina pd se, za razne vrste materijala, odreuje relacijom pd = pM (4.21),

gde je pM - povrinska vrstoa slabijeg materijala (jer se, u optem sluaju, radi o dodiru razliitih materijala) koja se odreuje eksperimentalno, a - stepen sigurnosti. Na osnovu jednaine (4.20) moe se, dakle, proveriti povrinski pritisak, dimenzionisati ili odrediti nosivost po ve uobiajenom postupku.

4.7. Primeri

Ovde se navode primeri dimenzionisanja zakivaka i vijaka, odreivanja smicajnog napona i povrinskog pritiska, a u jednom primeru se odreuje maksimalna sila smicanja.
P r i m e r 4.1. Dvoredni zakovani sastavak na preklop izveden je prema sl. 4.7. Odrediti prenike zakivaka iz uslova smicanja ako sva etiri (N=4) zakivka ravnomerno prenose popreno optereenje F=20 kN, a dozvoljeni napon materijala zakivaka je sd=8 kN/cm2. Ako je debljina lima =12 mm proveriti smicajne napone lima u opasnom preseku, pri emu uzeti da je dozvoljeni napnon na smicanje lima sd=6 kN/cm2. Proveriti povrinski pritisak izmeu lima i zakivka, ako je dozvoljeni povrinski pritisak lima pd=5 kN/cm2 (lim je slabiji materijal), a prepust e=15 mm. Proveriti napon na zatezanje u limu, ako je zd=8 kN/cm2 i b=60 mm. R e e n j e: Usvaja se pretpostavka da svi zakivci ravnomerno prenose optereenje (Y=1), koja je kod zakivaka realna. Prema sl. 4.7 vidi se da su zakivci jednoseni pa je X=1. Dakle, prema jednaini (4.14), raunamo smicajnu silu Fsl koja deluje na jednu povrinu smicanja As, Fsl = F 20 = = 5kN N X Y 4 1 1

Sl. 4.7

Prenik zakivka raunamo koristei jednainu (4.16), odakle dobijamo:

d 4 FS1 45 = = 0,89cm . sd 3,14 8

Usvajamo standardni prenik zakivaka d=10 mm. Lim je maksimalno optereen na smicanje u preseku Asl (prikazano isprekidanim linijana pp), pa je napon (svi indeksi "" odnose se na lim)

S1, =

FS1 2 AS1,

FS1 5 = = 1,39kN / cm 2 . 2 e 2 1,2 1,5

Kako je sl =1,39<6=sd to izabrani lim i zakivak zadovoljavaju s obzirom na napon u preseku Asl. Proveru povrinskog pritiska izmeu stabla zakivka i lima vrimo korienjem jednaine (4.19), odakle dobijamo:
p = Fsl 5 = = 4.17 < 5 = pd kN / cm 2 , to zadovoljava. d 1 1.25

Napon na zatezanje lima proveravamo u oslabljenom preseku q-q, prema jednaini (3.1), pa je
F F 20 = = = 4,16 < 8 = , zd kN / cm 2 A (b 2d ) 1,2 (6 2 1)

z, =

to, takoe, zadovoljava. P r i m e r 4.2. Poluge A i B vezane su vijanom vezom (podeenim vijkom) prema sl. 4.8, a prenose zateuu silu F=40 kN. Odrediti prenik stabla vijka, izraenog od materijala iji je sd= 8 kN/cm2. Proveriti smicajni napon poluga ako je dozvoljeni napon na smicanje materijala poluga sd=8 kN/cm2, a ostale dimenzije: =32 mm, 1=20 mm, 2=2 mm, b=32 mm i e=26 mm. Proveriti povrinski pritisak izmeu stabla vijka i poluga, ako je pd=7 kN/cm2 slabijeg materijala. Na kraju proveriti napone na zatezanje poluga, pri emu uzeti da je zD=10 kN/cm2 materijala poluga. R e e n j e: Iz sl. 4.8 vidimo da je vijak dvoseni (X=2), a kako je jedan, to se celokupno optereenje preko njega prenosi (Y=1). Sila koja deluje u jednom smicajnom preseku, prema jednaini (4.14), je
FS1 = F 40 = = 20kN N X Y 1 2 1
.

Sl. 4.8 Prenik vijka, zanemarujui savijanje stabla, raunamo prema jednaini (4.16), odakle je:
d 4 FS1 = sd 4 20 = 1,78cm . 3,14 8

Usvajamo prenik stabla vijka d = 18 cm. Proveru smicajnog napona po povrinama As1 i As2 vrirmo korienjem jednaine (4.3), pri emu dobijamo: - za polugu A

,s =

F F 40 = = = 2,4 < 8 = , sd kN / cm 2 2 AS 2 2 e 2 2,6 3,2

- za polugu B F F 40 s = = = = 1.92 < 8 = sd kN / cm 2 4 AS1 4 e 1 4 2.6 2

Vidi se da su naponi u dozvoljenim granicama. Proveru povrinskog pritiska poluga i stabla vijka vrimo korienjem jednaine (4.19), odakle dobijamo: - za polugu A
p, = F

40 = 6,94 < 7 = Pd , = kN / cm 2 3,2 1,8

- za polugu B (uzimajui manju povrinu dodira Ap = (1 2)d F 40 2 p = = = 6.17 < 7 = pd kN / cm 2 (1 2 )d 2(2.0 0.2)1.8

Dakle, naponi su manji od dozvoljenih. Napone na zatezanje poluga proveravano raunajui ih za oslabljene preseke prema jednaini (3.1), odakle dobijamo: - za polugu A

z, =

F 40 = = 8,93 < 10 = zd , kN / cm 2 (b d ) 3,2 (3,2 1,8)

- za polugu B

z, =

40 F = = 7,14 < 10 = zd 2 1 (b d ) 2 2 (3,2 1,8)

to zadovoljava postavljene kriterijume. P r i m e r 4.3. Odrediti silu F prese koja je potrebna za seenje lima debljine =12 mm, ako vrstoa na smicanje sM=34 kN/cm2. Oblik konture seenja dat je na sl. 4.9, pri emu je r = 8 mm. R e e n j e: Kako je sila smicanja jednaka sili prese, to, prema jednaini (4.13), dobijamo
= 2 0,8 1,2 (2 + 3,14) 34 = 335,5kN .
F = FS = AS SM = 2 r d (2 + ) SM =

Povrina smicanja As odreena je proizvodom duine konture i debljine lima.

Sl. 4.9

5. UVIJANJE GREDA KRUNOG POPRENOG PRESEEKA

U sluaju kada je greda optereena samo spregovima u ravnima upravnim na osu, kaemo da je napregnuta na uvijanje. Ovde emo izloiti probleme uvijanja samo krunih i kruno - prstenostih greda (vratila). Najpre emo definisati napone i deformacije, a izloiemo, ukratko, i rezultate ispitivanja materijala na uvijanje. Zatim emo definisati neke vrste zadataka kod greda optereenih na uvijanje i ukazati na nain njihovog reavanja, a zatim izloiti nain dimenzionisanja transmisionih vratila. Na kraju, sa nekoliko primera, ilustrovaemo izloenu materiju.
5.1. Optereenje na uvijanje

Ako na neku gredu AB (sl. 5.1) deluju takva spoljanja optereenja (sile i spregovi) da se njihovo ukupno dejstvo svodi na spregove u ravnima upravnim na osu, onda kaemo da je greda optereena na isto uvijanje. U sluaju kada, osim

Sl. 5.1 spregova, imamo i delovanje poprenih sila, to je ei sluaj u praksi, onda bi se osim uvijanja u gredi javilo i savijanje, o emu e biti rei u odeljku 10; ovde emo govoriti samo o istom uvijanju. U sluaju da se greda AB, optereena samo spregovima m1, m2, ... mn, nalazi u statikoj ravnotei (ili se obre ravnomerno - kada nema inercijalnih momenata), vai jednaina ravnotee oblika:

= mi = m1 + m2 + ... + mn = 0

(5.1),

odakle se moe odrediti jedan nepoznati spreg; to je, na primer, spreg ukljetenja sl. 5.2.

Sl. 5.2 Spregovi se u ovom sluaju obino zovu obrtni momenti, ili momenti uvijanja. Radi preglednog sagledavanja optereenja pojedinih preseka na uvijanje, obino se prvo crta dijagram momenta uvijanja (sl. 5.3). Pritom, moment uvijanja Mu u preseku z grede odreuje se iz uslova ravnotee levog ili desnog dela grede, prema jednaini:

(5.2). Dakle, moment uvijanja u preseku z grede jednak je algebarskom zbiru momenata uvijanja levo od posmatranog preseka, uzimajui za pozitivan smer suprotan od kretanja kazaljke na satu ( + ), ili zbiru momenata uvijanja desno od posmatranog preseka - uzimajui suprotan smer za pozitivan ( + ). Smerovi su uslovno (dogovorno) uzeti, inae nemaju nikakvog uticaja na reenje. isto uvijanje se dosta retko sree. Ovde navodimo primer alata za izradu navoja, optereenog silama F kojima se alat obre i momentom otpora mA materijala u kome se navoj izrauje (sl. 5.4).
5.2. Naponi i deformacija pri uvijanju

Osnovne jednaine uvijanja naveemo posmatrajui gredu krunog poprenog preseka ukljetenu jednim krajem, a optereenu momentom uvijanja m, prema sl. 5.5. Pritom polazimo od sledee dve pretpostavke (hipoteze) o nainu deformisanja materijala.

Sl. 5.3 1. Svaki popreni presek i posle deformacije ostaje ravan, to znai da nema vitoperenja preseka. Ova pretpostavka je i eksperimentalno proverena kod krunog i kruno-prstenastog preseka pri malim deformacijama. Napomenimo da kod drugih preseka ova pretpostavka ne vai. Dakle, pri uvijanju sve take se pomeraju u ravnima preseka (paralelno x, y ravni).

Sl. 5.4 2. Pomeranje taaka se vri po krunim lukovima iji su centri u teitu preseka (na uzdunoj osi simetrije z). Ovo znai da taka A prelazi u poloaj A, a B u B, (sl. 5.5). Pri tome je ugao uvijanja preseka u odnosu na nepomini - isti za sve take posmatranog preseka. Na osnovu ovoga sledi da uzduna vlakna pri uvijanju dobijaju zavojni (helikoidalni) oblik.

Sl. 5.5 Da bismo doli do napona pri uvijanju prvo emo uspostaviti neke neophodne geometrijske relacije koje slede iz usvojenih pretpostavki o nainu deformisanja materijala. Na osnovu sl. 5.5 moe se uspostaviti veza izmju ugla uvijanja preseka na udaljenju i ugla smicnnja uzdunih vlakana:
l 1 = R = AA , l = r = BB , tj .
, ,

1 =

R l r = l

(5 .3 ), (5 .4 ),

gde je l - ugao smicanja perifernog vlakna AC na udaljenju R, a - ugao smicanja vlakna BD na udaljenju r. Iz jednaine (5.3) i (5.4), eliminacijom , dobijamo izraz za ugao smicanja

r 1 R

(5.5).

Oigledno je da je ugao smicanja maksimalan kod perifernih vlakana - na rastojanju R (l) , a minimalan za r =0 - gde je =0. Ovo znai da se osa vratila z ne uvija, tj. ona je neutralna osa.

Sl. 5.6 Posmatrajmo, dalje, element vratila ABCDEFGH (sl. 5.6), pribiino prizmatinog oblika koji se deformie kako je na slici pokazano. Prema definiciji datoj u ranijim analizama u odeljku 1.4 (sl. 1.5) i jednaine (1.10), vidimo da je to upravo smicajna deformacija. Odavde dalje sledi da je, poto nema uzdunih deformacija, materijal vratila napregnut na isto smicanje; to znai da su normalni naponi jednaki nuli. Sada, primenjujui jednainu (4.10), moemo utvrditi napon smicanja na elementarnoj povrini EFGH poprenog preseka:

= G
Prema jednaini (5.6) napon 1 u perifernom vlaknu je

(5.6).

1 = G 1 = max
Deljenjem jednaine ( 5.6) sa (5.7) dobijamo:

(5.7).

= , 1 1
pa, kada u jednaini (5.5) zamenimo ovaj odnos /1, dobijamo izraz za napon u bilo kom vlaknu:

r 1 R

(5.8).

Dobijena linearna zavisnost napona od rastojanja r od ose z prikazana je na sl. 5.7. Na istoj slici je naznaeno da su naponi upravni na rastojanja r taaka; ovo direktno sledi iz sl. 5.6 gde prikazan nain deformisanja materijala. Na kraju uspostavimo vezu izmeu spoljanjih optereenja - momonata uvijanja, napona i karakteristika poprenog presaka. Radi toga posmatrajmo ravnoteu elementa grede prikazanog na sl. 5.7b, pri emu dobijamo

= M u + r dA = 0 .
A

Zamenom iz jednaine (5.8) sledi Mu +

max
R

r 2 dA = 0 .
A

Na osnovu izloenog u poglavlju 2, jednaina (2.7) imamo da je

r
A

dA = I o ,

Sl. 5.7 polarni moment inercije I o , pa dalje dobijamo

 max =
gde je Wo =

Mu M R = u Io Wo

(5.9),

Io R

(5.10)

polarni otporni moment. Uvrtavajui polarni mornent inercije I o za kruni presek, jednaina (2.16), u prethodnu jednainu, dobijamo R4

(5.11).

Wo =

2 = 1 R3 = 1 d 3 1 d 3 R 2 16 5

Ovo je polarni otporni moment za kruni popreni presek. Na slian nain, koristei jednaine (2.18) i (5.10), odreujemo polarni otporni moment krunog prstena, Wo = 1 3 1 1 R 1 4 = D3 1 4 D3 1 4 2 16 5

)
(5.12),

pri emu su upotrebljene oznake prema sl. 2.4. Istim postupkom moe se odrediti polarni otporni moment za bilo koji presek, pri emu u jednaini (5.10) umesto R treba uzeti najvee udaljenje od ose z. Jednaina (5.9) predstavlja prvu glavnu jednainu uvijanja i njome se moe odrediti maksimalni napon uvijanja. Napon uvijanja vlakna na udaljenju r odreuje se iz jednaina (5.8) i (5.9), odakle se dobija

Mu r Io

(5.13).

Sl. 5.8 Osnovne pretpostavke i izvedene relacije kod punog krunog preseka vae, takoe, i kod krunog prstenastog preseka. Raspored napona je odreen jednainom (5.13), iji je grafiki prikaz dat na sl. 5.8. Koristei jednaine za maksimalni napon (5.9) i polarni moment za kruno-prstenasti popreni presek (5.12), maksimalni napon je

max =

2M u R 1 4
3

(5.14).

5.3. Ugao uvijanja preseka

Odredimo sada ugao uvijanja poprenog preseka. On predstavlja ugao uvijanja preseka, na udaljenju , u odnosu na nepomini presek (sl. 5.5). Iz jednaine (5.3) imamo

1 ,

a iz jednaine (5.7),

1 =

max
G

pa je dalje ugao uvijanja

l max . R G

Uvrenjem u prethodnu jednainu max, prema relaciji (5.9), dobijamo izraz za odreivanje ugla uvijanja

Mu l [rad ] G Io

(5.15).

Ovom jednainom odreen je, uopte, i relativni ugao uvijanja dva preseka vratila na meusobnom udaljenju l (AB - preseci A i B). Dakle, ugao uvijanja (ugao meusobnog zaokretanja) dva preseka srazmeran je momentu uvijanja (Mu) i rastojanja izmeu preseka (l), a obrnuto srazmeran modulu klizanja (G) - kojim su uzete u obzir karakteristike materijala, i polarnom momentu inercije preseka (Io) karakteristici poprenog preseka. Ugao uvijanja u stepenima je

180 M u l G Io

[ ]
o

(5.16).

Jednaina (5.15), odnosno (5.16), predstavlja drugu glavnu jednainu uvijanja. Veliina GIo=T zove se krutost pri uvijanju. Odreivanje ugla uvijanja ima znaaja za postavljanje dopunskih jednaina kod statiki neodreenih greda izloenih uvijanju, zatim za dimenzionisanje na osnovu dozvoljenog ugla uvijanja i za proveru krutosti, to e biti ilustrovano primerima.
5.4. Ispitivanje materijala na uvijanje

Pri dimenzionisanju nekog elementa napregnutog na uvijanje, pri proceni napona, krutosti ili nosivosti gotove konstrukcije, neophodno je poznavanje izdrljivosti materijala pri naprezanju na uvijanje u razliitim uslovima eksploatacije. Zato se ovde, posle kratkog opisa ispitivanja materijala na uvijanje, izlau neophodni elementi koji se moraju uzeti u obzir pri analizi konstrukcije izloene uvijanju. Optereivanjem krunog vratila momentom uvijanja Mu moe se dobiti dijagram Mu - , oblika prikazanog na sl. 5.9, koji slui kao karakteristika ponaanja

materijala izloenog uvijanju. Sa je oznaen ugao uvijanja po jedinici duine vratila. Kako je maksimalni napon srazmeran momentu uvijanja, jednaina (5.9), a maksimalni ugao smicanja - uglu , jednaina (5.3), sledi da dijagram Mu - predstavlja istovremeno dijagram u , samo u drugoj razmeri; na sl. 5.9 u zagradi naznaene su veiiine u i . Pri odreivanju stvarne izdrljivosti materijala na uvijanje mora se uzeti u obzir niz uticaja na izdrljivost, kao to su: vrste optereenja, koncentracija napona, uticaji temperature, poetnog stanja konstrukcije i drugi, na slian nain kako je ve izloeno u odeljcima 3.5 i 3.6 pri aksijalnom naprezanju materijala.

Sl.5.9 U proraunima konstrukcija koristi se dozvoljeni napon na uvijanje, koji je definisan u izrazima: - kod statikog optereenja,

ud =

uM

(5.17),

gde je uM - stvarna vrstoa materijala na uvijanje, a - stepen sigurnosti; - kod dinamikog optereenja,

uDd =

uD D

(5.18),

gde je uD - stvarna dinamika vrstoa materijala (uDj - jednosmerna, uDn naizmenino promenljiva), a D dinamiki stepen sigurnosti. I u ovom sluaju naprezanja materijala propisima JUS-a tano je utvren nain ispitivanja izdrljivosti materijala na uvijanje, a dobijene vrednosti za pojedine materijale daju se tabelarno. U nedostatku tanih podataka mogu se koristiti vrednosti vrstoe na zatezanje, priblino prema:

uM = (0,84 0,87 ) zM
za veinu elika.
5.5. Osnovne vrste zadataka greda optereenih na uvijanje

(5.19),

Praktine probleme u vezi sa naprezanjem materijala na uvijanje podeliemo na nekoliko karakteristinih grupa. Pritom emo posmatrati samo statika naprezanja, dok, analogno, sve relacje vae i za dinamika optereenja. Proveravanje napona u izvedenoj konstrukciji vri se prema jednaini (5.9). Ako je u svim presecima zadovoljena relacija

u =

Mt ud Wo

(5.20),

onda su naponi u konstrukciji u granicama dozvoljenih. Odreivanje i proveravanje ugla uvijanja vri se korienjem jednaina (5.15), odnosno (5.16). Tako, ukupnu ugaonu deformaciju izmeu preseka A i B, stepenaste grede sa razliitim poprenim presecima (sl. 5.10), odreujemo preko izraza

AB = i =
= M ui li Gi I oi

M u1 l1 M u 2 l2 M l + + ... + un n = G1 I o1 G2 I o 2 Gn I on

(5.21).

gde su i - uglovi relativnog obrtanja preseka. Najee je greda izraena od jednog materijala pa je Gi=G=const. Veliine Mui, li i Ioi su nepromenljive u "i" - tom polju grede. Ako je greda optereena samo na

krajevima sa (Mu), istog poprenog preseka (Io) i materijala (sl. 5.5), onda se ugao uvijanja moe proveriti, korienjem jednaine (5.16),

180

Mu d G Io

(5.22),

gde je dozvoljeni ugao uvijanja za veinu elika d = 1 [o m] .

4

D i m e n z i o n i s a n j e greda optereenih na uvijanje vri se na dva naina. 1) Prema dozvoljenom naponu ud, korienjem relacije (5.20), odakle dobijamo

Wo

ud

Mt

(5.23),

pri emu je Mt =Mu max- apsolutna vrednost maksimalnog momenta uvljanja. Zamenjujui vrednosti za polarni otporni moment Wo za pojedine preseke dobijamo: - za kruni presek
d 3 16 M t 5 Mt M 3 = 1,723 t [cm] ud ud ud

(5.24),

- za kruno-prstenasti presek D3 16 M t 5 Mt = 3 4 ud 1 ud 1 4

= 1,72 3

ud

Mt 1 4

) [cm]

(5.25 ).

2) Prema dozvoljenom uglu uvijanja d - korienjem relacije (5.22), odakle dobijamo

Io

180

Mt G d

(5.26).

Zamenjujui vrednosti za polarni moment inercije za pojedine 1 preseke i uzimajui da je d = o , a G=8,1103 kN/cm2, dobijamo: 4 m - za kruni presek
d4 32 180 M t = 2,324 4 M t [cm] 2 G d

(5.27),

za kruno-prstenasti presek
32 180 M t Mt = 2,324 4 4 1 4 G d 1
2

D4

[cm]

(5.28),

pri emu je Mt u kNcm, a ud u kN/cm2. Nosivost poznatog elementa konstrukcije napregnutog na uvijanje odreujemo iz jednaine (5.20), odnosno (5.26), odakle je:
M t = Wo ud Mt =

180

Io G d

(5.29).

Reavanje statiki neodreenih zadataka. Razmotrimo sluaj kada za odreivanje momenata uvijanja nema dovoljno jednaina ravnotee. Kao primer, posmatrajmo gredu AB promenljivog preseka, koja je na krajevima ukljetena i u preseku C optereena na uvijanje spregom m, (sl. 5.10). Zbog delovanja sprega m nastaje uvijanje delova AC i CB, to izaziva reakcije spregove mA i mB. Za ovaj sluaj optereenja moemo napisati jednainu (5.1), koja ima oblik

= mA + m mB = 0

(5.30).

Vidimo da u jednaini (5.30) imamo dve nepoznate spregove mA i mB, to znai da nedostaje jedna jednaina, pa je zadatak jedanput statiki neodreen i potrebno je postaviti dopunsku jednainu.

Dopunsku jednainu postavljamo iz uslova deformacija. Kako su krajevi A i B grede nepomini, ne dolazi do meusobnog zaokretanja poprenih preseka A i B, onda je zbir svih uglova uvijanja du grede jednak nuli. Koristei jednainu (5.21) dobijamo dopunsku jednainu

AB =

M ui li m l (m mA ) l2 = A 1 + =0 Gi I oi G I o1 G Io2

(5.31).

Reavanjem jednaina (5.30) i (5.31) odreujemo nepoznate otpore mA i mB. Dalje se dimenzionisanje vri korienjem jednaina (5.23), odnosno (5.26), a crtanje dijagrama ugla uvijanja "" vrimo korienjem jednaine (5.15) uvrujui Mu sa znakom utvrenim jednainom (5.2).

Sl. 5.10 U optem sluaju, ukupni ugao uvijanja grede moe biti unapred zadat (veliine o). Tada dopunska jednaina (5.31) prelazi u oblik

AB =

M ui li = o Gi I oi

(5.32).

5.6. Primeri

Ovde se ilustruje primena postupaka dimenzionisanja, provere napona i ugla uvijanja, nosivosti vratila, kao i reavanje statiki neodreenih problema pri uvijanju.
P r i m e r 5.1. Stepenasto vratilo AB krunog poprenog preseka optereeno je, na slobodnom kraju, spregom m =10 kN m, prema sl. 5.11. a) Dimenzionisati vratilo na osnovu maksimalnog optoreenja na uvijanje, ako je dozvoljeni napon materijala ud=2 kN/cm2. Odnos prenika je =d2/d1=0,8. b) Koristei usvojene dimenzije, odrediti ugao uvijanja poprenog preseka B u odnosu na presek A, (AB), kao i relativni ugao zaokretanja preseka B i C (BC), ako je modul klizanja G= 8 103 kN/cm2, a duine l1=1 m i l2=2 m. c) Proveriti napone na delu vratila AC prema usvojenim dimenzijama. d) Koliki bi dopunski moment uvijanja m mogao da nosi deo vratila AC da maksimalni napon bude isti za sve preseke vratila. R e e n j e: a) Iz statike jednaine ravnotee (5.1),

= m A + m = 0

odreujemo moment ukljetenja.

m A = m = 10kNm ,

na osnovu ega crtamo dijagram momenta uvijanja, a u skladu sa jednainom (5.2), sl. 5.11a. Sa dijagrama se vidi da je du celog vratila isto optereenje. Prema tome manji presek grede (deo BC) je merodavan za dimenzionisanje, a to inimo na osnovu dozvoljenog napona. Dakle, merodavan za dimenzionisanje je moment uvijanja
M t = m = 10 = 10kNm = 1000kNcm .

Sl. 5.11

Vratilo je krunog preseka pa prema jednaini (5.24), odreujemo prenik: M 1000 , d 2 1,72 3 t = 1,72 3 = 13,65 cm . ud 2 Usvajamo prenik vratila d2 =140 mm. Dalje, iz zadatih odnosa dobijamo

, d1

d2

13,65 = 17,06 cm . 0,8

Usvajamo prenik d1=172 mm. b) Odredimo sada traene uglove uvijanja. Najpre emo, radi toga, odrediti polarne momente inercije koje raunamo prema jednaini (2.16):
I o1 = Io2 1 4 1 d1 = 17,2 4 3,14 = 8588,0 cm 4 , 32 32 1 4 1 = d2 = 14 4 3,14 = 3769,6 cm 4 , 32 32

Ugao uvijanja preseka B u odnosu na presek A raunamo prema jednaini (5.21), odakle dobijamo:

AB =
=

103 100 m A l1 m l2 = = G I o1 G I o 2 8 103 8588 = 0,008087 rad

103 200 8 103 3769,6

BC =

m l2 103 200 = = 0,006632 rad G Io2 8 103 3769,6

Na sl. 5.11c prikazan je dijagram ugla uvijanja grede. Oigledno je iz dijagrama da su vee deformacije na delu CB. Specifini ugao uvijanja na tom delu je:
180 BC 180 0,006632 = = 0,19 l2 3,14 2

BC =

[ m] .
o

Dakle, zadovoljen je uslov u pogledu ugla uvijanja, prema jednaini (5.22):

( )max = 0,19 < 0,25 = d [o m]

je

c) Maksimalni napon uvijanja na delu grede AC raunamo prema jednaini (5.9), odakle
Mu 1000 = = 1 kN / cm 2 . Wo 998,6

max =

gde je polarni otporni moment

Wo1 =

1 3 1 d1 = 17,23 3,14 = 998,6 cm3 . 16 16

Raspored napona je prema sl. 5.7a. d) Posmatrajmo sada sluaj kada u taki C deluje momont uvijanja m. Tada je dijagram momenta uvijanja prema sl. 5.11b, pa je moment uvijanja na delu grede AC (po apsolutnoj vrednosti):
M t = m + m,

(a ).

Sa druge strane, na osnovu jednaine (5.29) odreujemo nosivost u delu grede AC:
M t = Wo1 ud = 998,6 2 = 1997,2 kNcm

(b).

Izjednaenjem nosivosti Mt iz jednaina (a) i (b) dobijamo dopunski moment uvijanja.

m, = 997,2 kNcm .

P r i m e r 5.2. Odrediti prenik d stabla cevastog kljua ako je Fmax=250 N (najvea runa sila), duina ruice 2r=20 cm, duina stabla l=50 cm, dozvoljeni napon na uvijanje ud=2 kN/cm2, a d =0,25 [/m]. R e e n j e: Moment uvijanja na delu AB je:
m = F 2 r = 250 20 = 5000 Ncm = 5 kNcm .

Moment otpora obrtanja kljua mA jednak je momentu m, sa smerom prema sl. 5.12. Dijagram momenta uvijanja je dat na slici, pa je:
M t = M u max = 5 kNcm .

Prenik stabla kljua odreujemo na osnovu ud, prema jednaini (5.24), odakle dobijamo:
d 1,72 3 Mt = 1,72 3 5 = 2,32 cm . 2

ud

Sl. 5.12 Prema dozvoljenom uglu uvijanja jednaina (5.27), dobijamo: d 2,324 4 M t = 2,324 4 5 = 3,48 cm . Dakle, merodavan je dobijeni prenik prema dozvoljenom uglu uvijanja, pa usvajamo prenik vretena:
d = 35mm,

sa I o = 14,73cm 4 .

Raspodela tangencijalnih napona po preseku data je jednainom (5.13) koja prelazi u oblik:
Mu 5 r = r = 0,34 r Io 14,73

[kN / cm ] ,
2

na osnovu ega dobijamo rezultate u tabeli 5.1. (sl. 5.13) Tabela 5.1
Vlakno broj r cm

u kN / cm 2
0,595 0

1,2,3,4 5

1,75 0

Sl. 5.13 P r i m e r 5.3. uplje cilindrino vratilo spoljnjeg prenika D=300 mm i unutranjeg d=150 mm obre se sa n=100 o/min. Koliku snagu vratilo moe da prenese ako je ud=6 kN/cm2 (sl. 5.14). R e e n j e: Na osnovu jednaine (5.12) raunamo polarni otporni momont zadatog upljeg vratila:
Wo =

( ) 1 = 30 3,14 (1 0,5 ) = 4967,6 cm 16

1 D 3 1 4 = 16
3 4

gde je =

d 150 = = 0,5 . D 300

Dakle, prema jednaini (5.29) raunamo nosivost:

M t = Wo ud = 4967,6 6 = 29805,6 kNcm .

Sl. 5.14 Moment uvijanja m moemo izraziti, prema jednaini (5.36),

m = 702,35 odakle je:

P=

P[KS ] , n

mn 29805,6 100 = = 4243,7 KS = 3120,4 kW . 702,35 702,35

P r i m e r 5.4. Stepenasto vratilo AB ukljeeteno je u nepomine oslonce A i B (sl. 5.10). U taki C optereeno je momentom m=8 kNm. Dimenzionisati vratilo ako je ud=3 kN/cm2 d =0,25 /m; =d2/d1 =0,6; l=l1=2l2=2 m. Nacrtati dijagrame momenata uvijanja, maksimalnih napona i uglova uvijanja du grede, ako je G=8103 kN/cm2. R e e n j e: Najpre oslobodimo vratilo veza, tj. ucrtajmo reakcije mA i mB, sl. 5.10. Jednaina ravnotee (5.1), u ovom sluaju, ima oblik

= m A + m mB = 0

(a ) .

Vidimo da u jednaini (a) imamo dve nepoznate spregove mA i mB, a jednu jednainu ravnotee - to znai da nedostaje jedna jednaina, pa je zadatak jedanput statiki neodreen. Zato je potrebno, iz uslova deformacija, postaviti jednu dopunsku jednainu. Kako su krajevi grede nepomini, to emo koristiti dopunsku jednainu (5.31), odakle imamo:

AB =

m A 1 (m m A ) 2 + =0 G I 01 G I 02

(b )

Kada u jednaini (b) smenimo zadate odnose l1=2l2=l, I02/ I01=4 i pomnoimo jednainu sa G I02/l, dobijamo
m A 1 + 2 4 + m = 0 , odakle je: mA = m 1 + 2
4

800 1 + 2 0,6 4

= 635,3 kNcm .

Iz jednaine (a) dobijamo:

mB = m m A = 164,7 kNcm.

Pozitivne vrednosti mA i mB znae da su njihovi smerovi dobro predpostavljeni.

Dimenzionisanje vrimo na osnovu dva kriterijuma: 1) Prema dozvoljenom naponu ud, korienjem jednaine (5.24), odakle je:

d1, 1,72 3 d 2, = 1,72 3

ud

M t1 Mt2

= 1,72 3 = 1,72 3

635,3 = 10,25 cm , 3 164,7 = 6,54 cm . 3

ud

2) Prema dozvoljenom uglu uvijanja d , korienjem jednaine (5.27) i pri emu dobijamo:
d1, 2,324 4 M t1 = 2,324 4 635,3 = 11,67 cm , d 2, = 2,324 4 M t 2 = 2,324 4 164,7 = 8,33 cm .

Uporeujui dobijene rezultate na osnovu ova dva kriterijuma, vidimo da su za dalji proraun merodavni prenici odreeni po drugom kriterijumu. Odredimo prenike pod uslovom da zadati odnos bude zadovoljen. Tako dobijamo
d1,, =
,,

d 2,

8,33 = 13,88 cm , 0,6

d 2 = d1, = 11,67 0,6 = 7,00 cm .

Poto je d2<d2, a d1>d1 sledi da se moraju uzeti prenici d1=13,88 cm i d2=8,33 cm. Prema tome usvajamo prenike vratila:
d1 = 140 mm i d 2 = 84 mm , sa I o1 = 3769,57 cm 4 i I o 2 = 488,54 cm 4 .

Ugao uvijanja dela grede AC, prema jednaini (5.21), je

AC =

m A l1 635,3 200 = = G I o1 8 103 3769,57

= 0,0042 = 0,42 10 2 rad .

Na isti nain odreujemo ugao uvijanja dela BC grede:

 BC =

mB l2 164,7 100 = = G I o 2 8 103 488,54

= 0,042 = 0,42 10 2 rad .

Vidi se da je AC + BC =0, to je bio uslov dopunske jednaine. Ugao uvijanja du grede dat je, dijagramski, na sl. 5.10. Maksimalne tangencijalne napone u pojedinim presecima raspona grede odreujemo prema jednaini (5.13), pri emu dobijamo:

AC = BC =

M u1 d1 635,3 14 = = 1,18 kN / cm 2 , I 01 2 3769,57 2 M u 2 d2 164,7 8,4 = = 1,42 kN / cm 2 . I 02 2 488,54 2

Ovi naponi se javljaju na perifernim vlaknima (sl. 5.7). Raspored maksimalnih tangencijalnih napona du grede dat je dijagramski na sl. 5.10.

6. PRAVO ISTO SAVIJANJE

Za nosa kaemo da je optereen na savijanje ukoliko na njega deluju sile koje lee u ravni koja sadri uzdunu osu nosaa (izuzimajui sile koje deluju du ose) i (ili) spregovi u ijim ravnima dejstva lei uzduna osa. Nosae izloene savijanju zovemo obino grede. Optereenje na savijanje se veoma esto sree u konstrukcijama. Naponsko stanje u nosau izloenom savijanju je neto sloenije u odnosu na do sada prouene sluajeve, pa e se ovome problemu posvetiti vea panja. Radi lakeg izlaganja, savijanje emo prouiti kroz sledea poglavlja: - Pravo isto savijanje - Pravo savijanje silama - Elastine linije - Koso savijanje. Redosled poglavlja je takav da se materija jednog oslanja na materiju izloenu u predhodnim. Objasnimo sada gore navedenu klasifikaciju savijanja. Za savijanje kaemo da je pravo ukoliko sile i spregovi deluju samo u jednoj od glavnih ravni grede. Pritom, kako emo kasnije utvrditi, glavnih ravni grede ima dve, a njih ine svaka od glavnih osa inercije poprenog preseka i uzduna osa grede (ravni x,z i y,z na sl.6.1). Ravan u kojoj deluju sile i spregovi je u stvari ravan u kojoj se vri savijanje i zove se ravan savijanja (sl. 6.1). U sluaju kada je deo grede izloen samo dejstvu konstantnog momenta savijanja, za savijanje tog dela kaemo da je isto. Ako je momont savijanja (napadni moment) promenljiv du grede, savijanje zovemo savijanje silama. Najzad, savijanje je koso ukoliko se ravni savijanja sila ili spregova ne poklapaju ni sa jednom od glavnih ravni greda, ili, to je isto, ako se savijanje vri istovremeno u obe glavne ravni. U ovom poglavlju se izlae problem pravog istog savijanja, tj. savijanje spregovima u jednoj od glavnih ravni. Pritom se, polazei od osnovne hipoteze (Bernulijeve) savijanja, utvruju deformacije i naponi u poprenom preseku grede, a zatim se ukratko izlae ispitivanje materijala na

savijanje. Najzad, posle navoenja vrsta zadataka iz ove oblasti, reeno je nekoliko primera.
6.1. Naponi i deformacije

Utvrdimo prvo, na nain kako se to ini u Statici, napadni moment i transverzalnu silu u preseku grede. U optem sluaju napadni moment se odreuje relacijom: M = M (z ) = M 1 = M d (6.1).

Sl. 6.1 Dakle, napadni moment u bilo kom preseku grede (z) jednak je algebarskom zbiru svih momenata (od spregova i sila) levo od posmatranog preseka grede Ml, ili zbiru svih momenata desno od posmatranog preseka grede Md. Na osnovu jednaine (6.1), ispitivanjem polja ili pojedinih taaka grede, crta se dijagram napadnog momenta, a u skladu sa naznaenim smerovima. Napadni moment predstavlja moment savijanja odgovarajueg preseka grede, a pozitivan znak se nanosi u dijagramu u smeru ose y (sl. 6.2). Transverzalna, poprena sila u preseku odreuje se na osnovu izraza: FT = FT (z ) = + FT = + FT
1 d

(6.2).

Transverzalna sila u bilo kom preseku (z) jednaka je algebarskom zbiru svih popronih sila levo od posmatranog preseka grede (dobijamo FTl), ili zbiru svih

poprenih sila desno od posmatranog preseka (dobijamo FTd). Prema ovoj jednaini crtamo dijagram transverzalne sile, kako je uobiajeno u Statici. Pozitivne vrednosti FT nanosimo u smeru - y ose (sl. 6.2). Pri prouavanju savijanja koristiemo koordinantni sitem x, y, z prema sl. 6.l i 6.2.

Sl. 6.2 Posmatrajmo, dalje, grede optereene prema sl. 6.2. Na osnovu dijagrama, dobijenih saglasno gornjim definicijama, zakljuujemo da su rasponi greda AB u oba sluaja optereeni samo momentima savijanja (FT=0). To znai da je taj raspon grede optereen na isto savijanje oko ose x, tj. u ravni savijanja y, z. Da bi se dolo do napona u materijalu grede izloene istom savijanju, mora se analizirati prvo nain deformisanja grede i pritom izvesti odreeni zakljuci. Prvo, posmatranjem grede optereene prema sl. 6.3, moe se zakljuiti, a i eksperimentalno dokazati, da se uzduna vlakna u blizini gornje povrine skrauju a u blizini donje - izduuju. Izduenja, odnosno skrnenja se smanjuju idui prema sredinjem delu, tako da postoje i v1akna ija se duina ne menja pri savijanju (neutralna vlakna, na sl. 6.3b - vlakno AB). Dalje, eksperimentalno se moe proveriti da take materijala koje su se pre deformacije nalazile u ravni poprenog preseka, upravnog na osu grede, ostaju u ravni. Pritom se ravan poprenog preseka usled savijanja obre oko ose upravne na ravan savijanja; ovo se moe videti uporeivanjem poloaja ravni i pre i posle deformacije (sl. 6.3a i 6.3b). Pretpostavka ili hipoteza o nekrivljenju poprenih preseka, koja se zove Bernulijeva, jeste osnovna u teoriji savijanja greda i na njoj se zasnivaju sva dalja izvoenja. Na sl. 6.3e nacrtan je element grede izloene istom savijanju, pri dejstvu spregova u smeru suprotnom od naznaenog na sl. 6.3a. Na sl. 6.3d nacrtana je

neutralna povr koju ini skup uzdunih vlakana ija se duina pri savijanju ne menja; ona je upravna na ravan savijanja. Presek neutralne povri i ravni savijanja predstavlja neutralnu osu koju emo u budue vrlo esto koristiti. Sada emo izvesti osnovne jednaine savijanja. Posmatrajmo vlakno b-b koje se nalazi na udaljenju y od neutralne ose, (sl. 6.3b). Preseci I i II posle deformacije zaklapaju ugao d. Iz slinosti trouglova (ABO ACBD ) dobijamo CD CB = , odnosno AB AO (dz ) y = (6.3), dz Rk gde je Rk - poluprenik krivine, a dz elementarna duina grede. Na osnovu definicije uzdune deformacije, jednaina (3.5), imamo:

=
tako da je

(dz ) dz

(6.4),

y Rk

(6.5).

Sl. 6.3 Sa druge strane, iz Hukovog zakona, jednaina (3.12), imamo

(6.6),

gde je z - normalni napon. Izjednaavajui desne strane jednaina (6.5) i (6.6), dobijamo konano

z =

E y Rk

(6.7).

Dakle, normalni napon u taki poprenog preseka je proporcionalan udaljenju y od neutralne ose. Kako je za posmatrani element dz, Rk=const., sledi da je raspored napona linearan, kao na sl. 6.4. Jednaina (6.7) predstavlja prvu glavnu jednainu savijanja. Poto u poprenom preseku grede (sl. 6.4), nema sila u ravni preseka, zakljuujemo da nema ni tangencijalnih napona, pa je normalni napon z i ukupni napon u svakoj taki poprenog preseka.

Sl. 6.4 Za uspostavljanje veze izmedju normalnih napona, optereenja i karakteristika poprenog preseka, posmatrajmo statiku ravnoteu dela grede prema sl. 6.4. Optereenja moraju zadovoljiti sledee jednaine: X i = 0, Yi = 0
Z i = z dA = 0
A

(6.8)

 M x = m z dA y = 0
A

(6.9). (6.10).

M y= z dA x = 0
A

Mz = 0

Analizirajmo dalje navedeni sistem jednaina. Prve dve i poslednja jednaina sistema identiki su zadovoljene, a smenom izraza (6.7) za z u jednaini (6.8) dobijamo

R
A

E
k

y dA = 0

Kako je E/Rk = const. u odnosu na integraljenje po povrini preseka,dalje dobijamo E Rk

y dA = R
A

E
k

Sx =

E yc A = 0 Rk

(6.11),

pri emu su za statiki moment Sx koriene jednaine (2.1) i (2.2). Iz jednaine (6.11) sledi da je yc=0, to znai da noetralna osa x prolazi kroz teite C preseka. Slinim postupkom iz jednaine (6.10) dobijamo: E Rk x y dA = 0 A E x y dA = 0 , odakle je Rk A

x y dA = I
A

xy

=0

(6.12).

Poslednja jednaina pokazuje da izvedeni izraz za normalni napon z vai ukoliko su ose x i y glavne ose inercije poprenog preseka. Analizirajmo, dalje, jednainu (6.9). Smenom napona z iz jednaine (6.7) dobijamo: E m y 2 dA = 0, R A k E 2 m y dA = 0. Rk A

Kako je prema jednaini (2.4),

y
A

dA = I x ,

moment inercije za x osu, dalje dobijamo m m= E I x = 0 , odnosno Rk E Ix Rk (6.13).

Ova jednaina predstavlja drugu glavnu jednainu savijanja. Iz jednaine (6.13) moemo odrediti poluprenik krivine: E Ix (6.14). m Poto je du raspona grede, u ovom sluaju m=const., E=const. i Ix=const., to je i Rk=const., pa je neutralna osa, koja se kod savijanja zove elastina linija, krunog oblika. esto se odreuje krivina grede K=l/Rk, koja je, prema jednaini (6.14), 1 m K= = (6.15). Rk E I x Na osnovu ove jednaine zakljuujemo da krivina savijene grede (ili poluprenik krivine, jednaina 6.14) zavisi od veliine momenta savijanja, vrste materijala izraene modulom elastinosti E, i od poprenog preseka - preko momenta inercije Ix. Iz jednaina (6.7) i (6.13) dobijamo Rk =

z =

m y Ix

(6.16).

Ovom jednainom odreen je normalni napon u bilo kojoj taki preseka grede. Vidimo da je napon upravo srazmeran momentu m i rastojanju y, a obrnuto srazmeran momentu inercije Ix. Iz jednaine dalje zakljuujemo da napon ne zavisi od vrste materijala; jedino, naravno, podrazumeva se da je materijal elastian. Najudaljenije take preseka bie optereene maksimalnim normalnim naponom, koji je

 z max =
gde je Wx =

Ms Wx

(6.17),

Ix ymax

(6.18),

otporni moment na savijanje, ymax - apsolutna vrednost najveeg udaljenja y od x ose, a Ms = m (6.19), apsolutna vrednost momenta savijanja.
6.2. Otporni momenti

Za dimenzionisanje greda optereenih savijanjem, kao karakteristika preseka javlja se otporni moment na savijanje za osu oko koje se vri savijanje. Ovde emo izvesti izraze za otporni moment nekih preseka. Pod otpornim momentom poprenog preseka grede podrazumevamo kolinik momenta inercije povrine tog preseka za osu savijanja (neutralnu osu) i rastojanja najudaljenijeg vlakna od te ose, tj. I I Wx = x , W y = y (6.20), ymax xmax gde su ymax i xmax ustvari apsolutne vrednosti ovih veliina. On se izraava, uglavnom, u [cm3]. Koristei jednainu (6.20) i odgovarajue jednaine momenata inercije, poglavlje 2 (sl. 2.3 i 2.4) dobijamo: - za pravougaoni presek (Ix, Iy - prema odeljku 2.1.5) ymax=b/2, odnosno xmax=a/2, pa dobijamo Wx = Ix 1 1 = a b2 = a3 k 2 ymax 6 6 Iy xmax = 1 2 1 a b = a3 k 6 6 (6.21),

Wy =

(6.22),

gde je k=b/a - odnos strana pravougaonika (za kvadrat k=a/a=l); - za kruni presek (Ix - prema jednaini (2.17)) ymax=xmax=R, pa dobijamo Wx = W y = Ix 1 1 1 = R3 = d 3 d 3 ymax 4 32 10 (6.23);

- za kruno - prstenasti presek (Ix - prema jednaini (2.18)) ymax=xma =R, pa je Wx = Wy = Ix 1 = R3 1 4 = ymax 4

1 3 1 = D 1 4 D3 1 4 32 10

(6.24),

gde je =d/D. Za razne standardne profile otporni momenti su izraunati i daju se kao karakteristike preseka u tablicama.
6.3. Ispitivanje materijala na savijanje

Da bismo uspeno reavali probleme iz savijanja greda, neophodno je poznavanje izdrljivosti materijala pri naprezanju na savijanje u razliitim uslovima korienja konstrukcije. Radi toga se, a i s obzirom na znatne razlike izmeu rasporeda normalnih napona pri savijanju i zatezanju, utvruju posebno karakteristike materijala na savijanje. Ovde emo navesti neke rezultate ispitivanja. Ispitivanjem epruvete, odreenog oblika, od mekog elika, pri istom savijanju moe se uspostaviti zavisnost izmeu momenta savijanja Ms i ugla zaokretanja preseka , (sl. 6.5a). Ovaj dijagram odgovara dijagramu maksimalnog normalnog napona s i maksimalne uzdune deformaciie max, zbog ega su ove veliine, na pomenutom dijagramu stavljene u zagradu. Vidi se da je dijagram slinog oblika kao pri zatezanju. Eksperimentalno je utvreno da su vrednosti savojne vrstoe sM neto vee od vrstoe pri zatezanju zM. Stvarni raspored normalnih napona i mesta pojava pukotina na eprtuveti prikazani su na sl. 6.5b. Standardom JUS je tano utvren nain ispitivanja izdrljivost materijala pri savijanju. Pritom se vri savijanje silom na sredini epruvete, pri emu se javlja i tangencijalni, smiui napon u preseku. Meutim, za utvrivanje savojne vrstoe merodavan je samo maksimalni normalni napon sM (pri statikom optereenju) odnosno sD (pri dinamikom ispitivanju).

Kao i u drugim sluajevima optoreenja, i pri odreivanju stvarne izdrljivosti materijala na savijanje mora se uzeti u obzir niz uticaja kao to su: vrsta optereenja, koncetracija napona, uticaj temperature, poetnog stanja i drugi; o nainu uzimanja u obzir ovih uticaja detaljno je bilo rei u vezi sa aksijalnim naprezanjem materijala (odeljci 3.5 i 3.6).

Sl. 6.5 U proraunima konstrukcije koristi se dozvoljeni napon na savijanje koji je definisan na sledei nain: - kod statikog optereenja

sd =

sm

(6.25),

gde je sM stvarna savojna vrstoa materijala, a - stepen sigurnosti; - kod dinamikog optereenja

sDd =

sD D

(6.26),

gde je sD - stvarna dinamika savojna vrstoa materijala (sDj -jednosmerna, ili sDn - naizmenina), a D - dinamiki stepen sigurnosti.

6.4. Osnovne vrste zadataka greda optereenih na savijanje

Postoji vie vrsta zadataka u oblasti naprezanja materijala pri savijanju, a ovde emo izloiti nekoliko karakteristinih grupa. Proveravanje napona (vrstoe) u izvedenoj konstrukciji vri se prema jednaini M s = s sd (6.27). Wx Ako je zadovoljena navedena relacija onda su naponi na savijanje u konstrukciji u granicama dozvoljenih. Deformacije savijene grede izraavaju se funkcijom y=y(z) - ugibom grede. Funkcija y (z) je, kako je ve reeno, elastina linija grede i predstavlja liniju koja spaja teita poprenih preseka savijene grede. Veliine maksimalnih ugiba i oblici elastinih linija pri raznim sluajevima optereenja bie, kasnije, obraeni u poglavlju 8. Dimenzionisanje savijene grede vrimo prema jednaini (6.27), odakle je M Wx s (6.28).

sd

Nosivost poznatog elementa konstrukcije napregnutog na savijanje odreujemo iz jednaine (6.27), odlakle je

M s = Wx sd

(6.29).

Reavanje statiki neodreenih zadataka. Za gredu napregnutu na savijanje u ravni moemo postaviti tri jednaine ravnotee

Zi=0,

Yi=0

M=0

(6.30),

odakle moemo odrediti tri nepoznate veze. U sluaju kada je broj reakcija vei od broja jednaina, zadatak je statiki neodreen. U tom sluaju se postavljaju dopunski uslovi u pogledu deformacija, koji su kod savijanja izraeni kroz uslove vezane za oblik elastine linije y (z). Nain primene ovih uslova bie izloen u odeljku 8.5.

6.5. Primeri

Ovde se obrauju zadaci istorg savijanja, vezani za dimenzionisanje, nosivost i proveru napona, a ostali e biti dati u odeljku 8.6.
P r i m e r 6.1. Greda pravougaonog poprenog preseka sa prepustom AB, optereena je sprgom m=20 kNm prema sl. 6.6. Dimenzionisati gredu ako je: l=2 m, sd=12 kN/cm2, E=2,1104 kN/cm2 i k=b/a=2. Nacrtati dijgram rasporeda napona po poprenom preseku. R e e n j e: Iz statikih jednaina ravnotee (6.30) dobijamo da je FA=FB=0, to znai da nema poprenih sila (FT=0), tj. da je greda na delu CD napregnuta na isto pravo savijanje. Statiki dijagrami su dati na sl. 6.6a, iz kojih vidimo da je najvei moment savijanja MS=m=20 kNm=2000 kNcm. Prema jednaini (6.21) i na osnovu zadate vrednosti k=2, dobijamo otporni moment za osu oko koje se vri savijanje
Wx = 1 3 2 2 3 a k = a 6 3

Dimenzionisanje vrimo prema jednaini (6.28), odakle dobijamo

Wx Ms

sd

Sl. 6.6

2 3 Ms a 3 sd a3

3M s 3 2000 =3 = 6,299cm 2 sd 2 12

Usvajamo a = 64 mm i na osnovu zadatog odnosa b=128 mm, pa je

Ix = 1 1 a b3 = 6,4 12,83 = 1118,48cm 4 12 12

Raspored napona odreen je jednainom (6.16) koja ima oblik

z =

m 2000 y= y = 1.7881 y , Ix 1118.48

to je oigledno linearna jednaina. Vrednosti napona u nekim takama preseka date su u tabeli 6.l. Iste vrednosti dobijaju se u takama na dui 1-1, 2-2 i 3-3. Raspored normalnih napona dat je na sl. 6.7. S obzirom da je greda CD optereena na isto savijanje, to je na celoj duini CD isti raspored napona. Deo grede BD nije napregnut, pa su naponi jednaki nuli. Sl. 6.7. Tabela 6.1
Vlakno broj 1,1 2.2 3.3 y cm
zkN / cm 2

6.4 0 -6.4

11.44 0 -11.44

U primeru 8.1 analiziraemo elastinu liniju za ovoj sluaj . P r i m e r 6.2. Konzola AB krunog poprenog preseka optereena je silama F na ekcentrinim prepustima prema sl. 6.8, gde je h=40 cm. Odrediti koliku maksimalnu silu F moe nositi konzola, ako je sd =10 kN/cm2, l=50 cm, E=2,1104 kN/cm2 i d=50 mm. R e e n j e: Na osnovu statikih uslova ravnotee dobijamo: MA=mA F h=0, odakle je mA=F h. Statiki dijagrami su dati na sl. 6.8a. Iz dijagrama se vidi da je cela konzola optereena samo na isto savijanje. Maksimalni moment savijanja je:
M s = M max = F h = F h

(a).

Sl. 6.8

Otporni moment za presek konzole, jednaina (6.23), je Wx = 1 3 1 3 5 3,14 = 12,27cm3 d = 32 32

Nosivost konzole odreujemo iz jednaine (6.29),

M s = Wx sd = 12,27 10 = 122,70kNcm

(b).

Iz jednaina (a) i (b) odreujemo dozvoljenu silu F: F= Ms = 122,70 / 40 = 3,067kN . h

7. PRAVO SAVIJANJE SILAMA

U ovom poglavlju razmatraemo sluaj pravog savijanja silama sluaj kada sile i spregovi deluju u glavnim ravnima grede (sl. 7.1). Najpre emo odrediti normalne i tangencijalne napono pri ovom naprezanju greda. Posebno emo analizirati raspored tangencijalnog napona u poprenom preseku grede, a zatim emo pokazati kako se grede dimenzioniu u ovom sluaju. Osvrnuemo se i na iskorienje preseka i u vezi s tim utvrdiemo idealni oblik grede i izloiti ideju o ojaanju greda lamelama. Na kraju poglavlja sa nekoliko primera ilustrovaemo izloenu materiju. Deformacije greda - elastine linije i pri ovom naprezanju greda obradiemo ukratko u poglavlju 8.
7.1. Normalni naponi

Za odreivanje normalnih napona pri savijanju silama postupak je slian kao kod istog savijanja. Ipak emo, radi kompletnosti, kratko izloiti ceo postupak. Posmatrajmo gredu AB, koju u ravni savijanja yz optereuju koncentrisane sile F1 i F2, kontinualno optereenje q i spreg m (sl. 7.1a). Optereenja pojedinih preseka grede grafiki se predstavljaju statikim dijagramima na nain utvren u Statici. Pri ovakvom optereenju javljaju se u presecima grede: napadni momont Mz=M(z) - moment savijanja (jednaina 6.1) i transverzalna sila FTz=F(z) (jednaina 6.2), kako je na sl. 7.1 naznaeno. Da bismo doli do normalnih napona u materijalu grede i ovde se mora poi od deformacija grede, pri emu se dolazi do istih zakljiaka kao pri istom savijanju. Naime, element grede e se deformisati prema sl. 7.1b, pri emu se gornja vlakna skrauju, a donja izduuju. Eksperimentalno je pokazano da i u ovom sluaju, u domenu malih deformacija, ne dolazi do krivljenja poprenog preseka, pa se polazi od Bernulijeve hipoteze kao i pri istom savijanju. Izdvojimo, dalje, iz posmatrane grede element dz posle deformisanja (sl. 7.1b). Oigledno je sa slike da e deformisanje elementa grede pri ovom naprezanju

biti identino deformisanju elementa grede pri istom savijanju, pa koristei odnose deformacija i Hukov zakon dobijamo zavisnost izraenu jednainom (6.7),

Sl. 7.1

z =

E y Rk

(7.1).

Ova zavisnost, kao i u poglavlju 6, predstavlja prvu glavnu jednainu pravog savijanja silama. Iz jednaine (7.1) vidi se da je raspored napona po visini poprenog preseka linearan, kako je prikazano na sl. 7.2. Kako u poprenom preseku grede deluju pored momenata savijanja M (z) i transverzalne sile FT (z), zakljuujemo da e se, u svakoj taki preseka javiti pored normalnih z i tangencijalni naponi , (sl. 7.2). Da bismo uspostavili vezu izmeu normalnih napona, optereenja i karakteristika poprenog preseka, posmatrajmo statiku ravnoteu dela grede prema sl. 7.2. Optereenja moraju zadovoljiti sledee jednaine Xi = 0

 Yi = FTz + dA = 0
A

(7.2), (7.3), (7.4), (7.5), (7.6).

Z i = z dA = 0
A

M x = M z z dA y = 0
A

M y = z dA x = 0
A

M z = dA x = 0
A

Analizom navedenog sistema jednaina, slino kao kod ictog savijanja, zakljuujemo da se savijanje silama izvodi tako da su ispunjeni sledei uslovi: 1. Neutralna linija prolazi kroz teita svih poprenih preseka (sledi iz jednaine 7.3).

Sl. 7.2 2. Neutralna osa je glavna centralna osa inercije preseka, jer mora biti Ixy=0 (sledi iz jednaine (7.5)). 3. Poluprenik krivine neutrnlne linije Rk odreujemo iz jednaine (7.4). Smenom z iz jednaine (7.1) dobijamo:

Mz odnosno, Mz

E y 2 dA = 0 , Rk A

E Ix = 0 , Rk E Ix Rk = Mz

(7.7).

Kako je pri pozitivnom momentu Mz, krivina K negativna, s obzirom na smer ose y na sl. 7.1, sledi da se krivina odreuje prema jednaini Mz K = (7.8), E Ix iz prethodnih jednaina vidi se da poluprenik krivine, odnosno krivina grede zavisi od momenta savijanja grede Mz i karakteristike B = E Ix (7.9),

koja se zove savojna krutost. Kako je moment savijanja Mz promenljiv du grede, i krivina se, za razliku od istog savijanja, menja du ose z. Na kraju, iz jednaina (7.1) i (7.2) dobijamo jednainu za normalni napon u bilo kojoj taki preseka grede: M z = z y (7.10). Ix Vidimo da je normalni napon z upravo srazmeran momentu savijanja Mz i rastojanju y, a obrnuto srazmeran momentu inercije Ix. Takoe zakljuujemo da z ne zavisi od vrste materijala (koji je elastian). Maksimalni normalni napon za itavu gredu je

z max = s =

Ms Wx

(7.11),

koji optereuje najudaljeniju taku najoptereenijeg poprenog preseka. Ovde je

M s = M z max

(7.12)

apsolutna vrednost maksimalnog momenta savijanja, a Wx otporni moment pri savijanju definisan jednainom (6.l8).

7.2 Tangencijalni napon

Smicajna sila na elementarnoj povrini poprenog preseka ima, ak i u sluaju postojanja samo transverzalne sile u pravcu ose y (sl. 7.2), komponente i u pravcu ose x i u pravcu ose y. Meutim, prema hipotezi uravskog, smicajne sile, odnosno smicajni naponi, savijene grede u pravcu upravnom na ravan savijanja mogu se zanemariti; ovo znai da se moe smatrati da postoje samo smicajni naponi paralelno sa ravni savijanja, na sl. 7.2. Zato je na povrini dA naznaen samo napon paralelno osi y. Pri analizi smicajnih napona se u Otpornosti materijala uvodi jo jedna aproksimacija, koja takoe pripada uravskom: smicajni naponi u takama preseka na liniji upravnoj na ravan savijanja meusobno su isti. Stvarni raspored je priblino oblika prikazanog na slici 7.3. Odnos maksimalnog i minimalnog smicajnog napona u takama y=0, na primer, je 1:0,125 u sluaju kvadratnog preseka. Na osnovu gornjih pretpostavki smatramo da je pri savijanju grede u ravni y,z smicajni napon u pravcu ose y i da je =(y), to znatno uproava dalju analizu. Radi odreivanja tangencijalnih smicajnih napona , izdvojimo deo grede prema slici 7.3. Na osnovu osobine konjugovanosti smicajnih napona, postojae u ravni DDB upravo smicajni naponi , prema slici. I u ovom sluaju za sile koje deluju na posmatrani element grede moemo postaviti statike jednaine ravnotee (est jednaina). Mi emo posmatrati samo jednainu ravnotee oblika: Z i = z dA/ dz + ( z + d z ) dA/ = 0
A
/

(7.13),

gde je A povrina dela poprenog preseka ispod linije y=const. Normalni napon u preseku z+dz je oznaen sa z+dz, pri emu prirataj dz odgovara prirataju momenta savijanja dM z. Iz jednaine (7.13), dalje imamo
dz + d z dA/ = 0.
A

Iz jednaine (7.10) se diferenciranjem dobija da je d z = dM z y, Ix

tako da smenom u prethodnu jednainu dobijamo:

dz + dM z Ix

y dA
A
/

=0

Ovde je uzeto u obzir da su dM z i Ix konstante u odnosu na integraljenje po povrini A. Deljenjem ove jednaine sa dz, dalje sledi
+ dM z 1 y dA / = 0 dz I x A/

FT / A y dA Ix gde je koriena poznata veza iz Statike

FTz =

dM z . dz

Prema jednaini (2.1) imamo da je

y dA
A

= Sx ,

statiki moment za osu x preseka A, pa dobijamo konani izraz za tangencijalni napon:

Ftz S x Ix

(7.14).

Iz ove jednaine zakljuujemo da smicajni napon u nekoj taki poprenog preseka zavisi od veliine transverzalne sile, geometrijskih karakteristika preseka izraenih kroz moment inercije Ix i od poloaja take u odnosu no neutralnu osu. lan Sx/ je upravo funkcija koordinate y. Smicajni napon u odreenom poprenom preseku je maksimalan u onim takama y=const. za koje (S/)max ima maksimalnu vrednost. Oigledno je, dalje, da je za take y=ymax povrina A=0, to znai i Sx=0, pa je i =0.

Sl. 7.3
Polazei od jednaine (7.14), na primer, za pravougaoni presek prema sl. 7.4, raspored tangencijalnih napona moe se izraziti parabolom oblika

2 3 FTz y 1 4 2a b b

(7.15),

Sl. 7.4

7.3. Dimenzionisanje greda

Pri optereenju greda pravim savijanjem silama moe se javiti vie razliitih problema, kao to su: proveravanje napona gotovih konstrukcija, odreivanje deformacija, dimenzionisanje, odreivanje nosivosti i reavanje statiki neodreenih zadataka. Svi ovi zadaci, izuzev dimenzionisanja, reavaju se na isti nain kao kod greda optereenih istim savijanjem, u odeljku 6.4. Ovde emo ukazati na nain dimenzionisanja. Dimenzionisanje greda optereenih pravim savijanjem silama vri se na osnovu uslova da se ne prekorai dozvoljeni normlni napon, tj. prema uslovu ssd, gde je s odreeno jednainom (7.11). Dakle, veliinu poprenog preseka odreujemo iz uslova:

Wx

Ms

sd

(7.16).

Izrazi za otporne momente nekih preseka dati su u poglavlju 6.2. Dozvoljeni naponi pri savijanju sd odreuju se na nain opisan u poglavlju 6.3, a Ms je maksimalni moment savijanja (po apsolutnoj vrednosti) du grede. Odredimo dimenzije za neke karakteristine preseke. Iz jednaine (7.16), za sluaj savijanja oko ose x, dobijamo: - za pravougaoni presek, prema jednaini (6.21) za Wx,
a3

6 Ms k 2 sd

(7.17),

gde je k = b/a odnos strana pravougaonika; - za kruni presek, prema jednaini (6.23) za Wx,
32 M s 10 M s 3 sd sd

d 3

(7.18) i

- za kruno-prstenasti presek (Wx - jednaina (6.24)),

32 M s 10 M s 3 4 sd (1 ) sd (1 4 )

D3

(7.19),

gde je =d/D. Dimenzije (a, d, D) dobijaju se u [cm] ako se zameni Ms u [kNcm] i sd u [kN/cm2]. S obzirom da se u preseku grede pri ovom naprezanju javljaju i smicajni naponi, to se i oni moraju proveriti relacijom:

max

(F ) S = tz max ( x ) max sd Ix

(7.20),

gde se dozvoljeni napon na smicanje odreuje na nain kako je izloeno u odeljku 4.3. Maksimalna transverzalna sila (FTz)max odreuje se iz dijagrama FT, predstavlja maksimalnu apsolutnu vrednost. Rezimirajmo, na kraju, postupak dimenzionisanja. On je sledei. 1. Raunom ili grafiki odrede se otpori oslonaca. 2. Nacrtaju se statiki dijagrami pa se iz njih odredi najvei napadni moment (moment savijanja) i najvea transverzalna sila, na nain utvren u Statici. 3. Prema izabranom materijalu utvrde se dozvoljeni naponi sd i sd (normalni i tangencijalni) na nain izloen u odeljcima 6.3 i 4.3. 4. Na osnovu jednaine (7.16) odredi se otporni moment poprenog preseka i iz njega dimenzije poprenog preseka. 5. Na kraju, proverava se da li je maksimalni tangencijani napon u granicama dozvoljenih, prema jednaini (7.20).
7.4. Idealni oblik grede

Ukoliko gredu dimenzioniemo prema maksimalnom momentu, jasno je da e samo u kritinom preseku maksimalni normalni napon biti jednak dozvoljenom (s=sd), dok e u ostalim presecima biti s znatno manje od sd. Otuda proizilazi zakljuak da je materijal du grede nepotpuno iskorien. Moe se, meutim, pri datom optereenju grede, odrediti takva promena veliine poprenog preseka du grede da u svakom preseku maksimalni napon s bude upravo sd. Takav oblik grede se zove idealni. Ovde emo odrediti idealni oblik grede (vratila) optereenu na sredini raspona silom F, (sl. 7.5) krunog poprenog preseka. Maksimalni presek, u najoptereenijem preseku - sredini grede, odreujemo na osnovu jednaine (7.18), odakle je
d max = 3

32 M s max F l = 23 sd sd

(7.21),

gde je maksimalni moment savijanja (otpori su FA=FB=F/2) M s max = FA l F l = 2 2 2 .

U preseku na udaljenju z moment savijanja je M sz = M z = FA z = pa je prenik u ovom preseku F z , 2

d =3

32 M sz 2 F z z F l = 23 = 23 2 = sd sd l sd z 2 l

(7.22).

= d max 3

Oigledno je iz ove jednaine da je zavisnost d=d(z) kubna parabola

Sl. 7.5

iji je grafik dat na sl. 7.5, on predstavlja oblik idealnog vratila. Tehnoloki je teko izvesti vratilo iji e se prenici menjati tako da se dobije idealni obiik grede. Zato se vratila izrauju stepenastog oblika, pri emu prenici ne smeju biti manji od idealnih, kako je na sl. 7.5 naznaeno. Na slian nain moe se doi do zavisnosti dimenzija i poloaja preseka z kod drugih vrsta optereenja greda i drugih poprenih preseka.
7.5. Primeri

Na nekoliko primera ilustrovaemo reavanje zadataka savijanja silama, koji obuhvataju: dimenzionisanje greda i raspored normalnih i tangencijalnih napona. Primeri su navedeni za konzolu, gredu sa prepustom i Gerberovu gredu.
P r i m e r 7.1. Konzola standardnog I profila opreteena je prema sl. 7.6 silom F=20 kN, spregom m=20 kN m i kontinualnim optereenjem sa q=10 kN/m, Raspon konzole je a=1 m. Dimenzionisati nosa na osnovu maksimalnog napona na savijanje, ako je sd=16 kN/cm2. Profil je postavljen tako da se savijanje vri oko x ose. Nacrtati raspored napona po visini poprenog preseka u ukljetenju. R e e n j e: Prvo iz statikih uslova ravnotee
Yi = FA F 2 a q = 0 , M A = mA F a 2 a q 2 a + m = 0 ,

odreujemo otpore ukljetenja:

FA = 40kN i m A = 40kN m .

Zatim, crtamo statike dijagrame utvrujui vrednosti u karakteristinim takama, (sl. 7.6). Sa dijagrama zakljuujemo da je maksimalni moment savijanja u ukljetenju koji je:
M s = 40 = 40kN m = 4000kN m .

Sl. 7.6

Korienjem jednaine (7.16) odreujemo potrebni otporni moment konzole:

Wx

sd

Ms

4000 = 250cm3 . 16

Najmanji standardni profil iji je otporni moment vei od dobijenog je I 22, otpornog momenta Wx=278 cm3. Statiki moment ovog profila je (Sx)max=162 cm3, moment inercije za x osu je Ix=3060 cm4 i irina srednjih vlakana je =8,1 cm. Raspored normalnih i tangencijalnih napona utvrujemo koristei jednaine (7.10) i (7.14). Smenjujui vrednosti napadnog momenta i transverzalne sile u ukljetenju, dobijamo:

=
=

Mz 4000 y= y = 1,3 y kN / cm 2 , 3060 Ix S / 40 S x / FTz S x / = = 0,013 x kN / cm 2 . 3060 Ix

Za pojedina karakteristina vlakna veliine napona i date su u tabeli 7.1, a njihov grafiki prikaz na sl. 7.7. Tabela 7.1 2 3 cm Vlakno y cm kN / cm S cm kN / cm 2 x broj 1 11 -14.38 0 9.8 0 2 8.78 -11.41 108.6 9.8 0.14 3 8.78 -11.41 108.6 0.81 1.74 4 0 0 162 0.81 2.61 5 -8.78 11.41 108.6 0.81 1.74 6 -8.78 11.41 108.6 9.8 0.14 7 -11 14.38 0 9.8 0

Napomena: Brojevi na slici predstavljaju take na profilu, to vai i za naredne primere. Na osnovu dobijenih rezultata zakljuujemo da su tangencijalni naponi znatno manji od normalnih. Zatim, tangencijalni naponi na pojasu profila (take 1,2,6 i 7) su zanemarljivi, a parabola na delu 5-3 je bliska pravoj liniji. Takoe, uoavamo da je pojas profila deo koji je maksimalno optereen normalnim naponima. Dakle, kako je ve i reeno u odeljku 7.2, vidimo da moment savijanja optereuje pojaseve, a smicajna sila - rebro profila. Sl. 7.7 P r i m e r 7.2. Greda sa prepustom AB, optereena spregom m=40 kN m i kontinualno sa q=const.=20 kN/m, raspona je a=2 m, prema sl. 7.8. Nacrtati statike dijagrame, a zatim, na osnovu najveeg napadnog momenta, dimenzionisati gredu ako je sd=16,5 kN/cm2 . Popreni presek je dat na sl. 7.9. Nacrtati dijagram i napona u naznaenom preseku grede odreenog sa z=2 m.

R e e n j e: Na osnovu statikih uslova ravnotee

Yi = FA 3 q a + FB = 0 , MA = 1 q a 2 2 q a 2 + m + FB 4 a = 0 , 2

odreujemo otpore oslonaca: FA=110 kN i FB=10 kN. Statike dijagrame crtamo detaljnim ispitivanjem polja sa kontinualnim optereenjem i odreivanjem karakteristinih vrednosti u takama na ostalom delu grede. Tako dobijamo: Polje I, 0 z1 2 m
M z1 = q z12 . 2

FT 1 = q z1 ,

z1

FT1

Mz1

0 2

0 - 40

0 - 40

Sl. 7.8 Polje II, O z2 4 m.

FT 2 = FA q(2 + z2 )

, M z 2 = FA z2 q

(2 + z 2 ) 2 2

Presek sa maksimalnim momentom odreujemo iz uslova:

z2

FT2

Mz2

0 3.5 4

7 0 - 10

- 40 82.5 80

FT 2 = FA q(2 + z2o ) = 0

odakle je z2 o=3,5 m. Statiki dijagrami prikazani su na sl. 7.8. Odavde zakljuujemo da je maksimalni moment savijanja Ms=82,5 kNm =8250 kNcm. Da bismo dimenzionisali gredu, najpre utvrdimo karakteristike poprenog preseka, sl. 7.9, pri emu dobijamo da su: - povrina profila , A=6b2;

- koordinata teita,
yc =

1 ( A1 y1 + 2 A2 y2 ) = 1 b ; A 2

- moment inercije za osu x,

1 1 I x / = (3b) b3 + b (3b)3 = 10b 4 ; 3 3

- moment inercije za teinu osu x,

I x = I x / A yc 2 = 8,5b 4 ;

- otporni moment, I 8,5 b 4 Wx = x = = 3,4 b 3 . ymax 2,5 b Sl. 7.9 Dimenzionisanje vrimo prema jednaini (7.16) pri emu dobijamo: M Wx s ,

sd

3,4 b3

sd

Ms

odakle je:
b3 Ms 8250 =3 = 5,27cm . 3,4 sd 3,4 16,5

Usvajamo b=54 mm sa Ix=7227,6 cm. Raspored i napona u preseku odreenom sa z=2 m (na osloncu A) odreujemo na osnovu napadnog momenta i transverzalne sile koje su: Mz= - 40 kNm= - 4000 kNcm, FTz = 70 kN. Prema jednainama (7.10) i (7.14) dobijamo:

Mz 4000 y= y = 0,553 ykN / cm 2 , Ix 7227,6

S / S / FTz S x / 70 = x = 0,0097 x kN / cm 2 . Ix 7227,6

Za karakteristine take vrednosti i napona date su u tabeli 7.2, a raspored napona grafiki je prikazan na sl. 7.9. Tabela 7.2 2 3 cm Taka y cm kN / cm S cm kN / cm 2 x broj 1 13.5 -7.47 0 5.4 0 2 0 0 492.1 5.4 0.88 3 -2.7 1.49 472.4 5.4 0.85 4 -2.7 1.49 472.4 16.2 0.28 5 -8.1 4.48 0 16.2 0

P r i m e r 7.3. Gerberova greda optereena je silama: F=F=10 kN, spregom m=10 kN m i kontinualnim optereenjem sa q=10 kN/m, prema sl. 7.10. Dimenzionisati gredu ako je poprenog preseka prema sl. 7.11, a dozvoljeni napon materijala grede sd=14 kN/cm2. Za naznaeni presek z=4 m nacrtati dijagram raspodele napona i po visini poprenog preseka. Raspon je a=2 m.

R e e n j e: Da bismo dimenzionisali gredu, prvo moramo odrediti otpore oslonaca, a onda nacrtati dijagram napadnog momenta i na onovu njega utvrditi opasni presek. Zatim odreujemo karakteristike preseka, jer je presek nestandardni, pa tek onda utvrujomo dimenzije. Otpore oslonaca odreujemo iz uslova ravnotee: Yi =-F+FA+F-Fqa+FB+FC=0, MA=Fa+Fa-6qa5a+FB5a+M+FC8a=0, Mgl=Fa+FA2a-F3a=0, odakle su: FA=10 kN, FB=106 kN, Fc=8,4 kN, a zatim odreujemo statike dijagrame. Ispitaemo samo karakteristina polja grede sa kontinualnim opterecenjem. Polje IV, 0 z4 6 m.
FT 4 = FG q z4 , M Z 4 = FG z4 q z4 2 2

z4

FT4

Mz4

0 1 66+

10 0 -50 51.6

0 5 -120 -130

Polje V, 0 z3 6 m.
FT 5 = FC + q z5 , z5 2 2 Prema tome, maksimalni moment je M 5 = FC z5 q

M s = M z max = 130,4kN m = 13040kN cm .

z5

FT5

Mz5

0 0.84 6

8.4 0 51.6

0 3.5 -130.4

Odreivanje karakteristika poprenog preseka: - povrina, A = 12 b2 ; - koordinata teita, 1 1 2 11 2 2 1 yC = Ai yi = 5b b + 4b 3b + 3b b = 3,41b ; 2 A 2 2 12b

Sl. 7.10

- moment inercije za osu x,

3 3 5b 4 11 b (5b ) 2b b + 5b3 b + + = 194 b 4 , 12 3 3 2 - moment inercije za teinu osu x,

I x = I x / A yc 2 = 194b 4 12b 2 (3,41b )2 = 54,46b 4

- otporni moment,
Wx = Ix 54,46b 4 = = 15,97b 3 ymax 3,41b

Dimenzionisanje vrimo na osnovu dozvoljenog napona na savijanje (u taki B je opasni presek), prema jednaini (7.16):
Wx

sd

Ms

, 15,97b3

13040 14

, odakle je

b3

13040 = 3,88cm 14 15,97

Prema tome usvajamo b = 4 cm, pa je Ix = 1,39 104 cm4. Raspored normalnih i tangencijalnih napona po visini popronog preseka u preseku grede z= 4 m odreujemo prema jednainama (7.10) i (7.14). Jednaina normalnog napona u posmatranom preseku grede je

Mz 2000 y= y= Ix 1,39 10 4 ,

= 0,144 ykN / cm 2

Sl. 7.11 a jednaina tanengecijalnih napona u posmatranom preseku grede je

Ftz S x / S / S / 10 = x = 0,00072 x kN / cm 2 Ix 1,39 10 4

pri emu su koriene vrednosti za moment savijanja u preseku z, a Mz i transverzalnu silu FTz, koje su Mz = - 2000 kN cm, FTz = 10 kN.

Rezultati za i napone za pojedina vlakna u posmatranom preseku dati su tabelarno u tabeli 7.3, a graficki prikazani na sl. 7.11.

Tabela 7.3
Vlakno broj 1 2 3 4 5 6 7 y cm

kN / cm
-1.96 -1.38 -1.38 0 0.91 0.91 1.49

S cm x

cm
12 12 4 4 4 20 20

kN / cm 2
0 0.03 0.10 0.13 0.12 0.02 0

13.64 9.64 9.64 0 -6.36 -6.36 -10.36

0 558.72 558.72 749.70 688.80 668.80 0

8. ELASTINE LINIJE

U poglavljima 6 i 7 utvren je nain deformisanja grede pri savijanju, zasnovan na Bernulijevoj hipotezi o nekrivljenju poprenih preseka, na osnovu koga se zatim dolo do naponskog stanja u materijalu. Ukoliko, meutim, posebno analiziramo pomeranja pojedinih taaka materijala grede izloene savijanju, koja daju potpunu sliku o deformisanju grede, moemo utvrditi da se pri savijanju ne menjaju samo oblik i duina uzdunih vlakana ve i oblik poprenih preseka. Potpuno izuavanje polja pomeranja je predmet Teorije elastinosti. U Otpornosti materijala mi emo prouavati samo pomeranja teita poprenih preseka grede, i to u sluaju pravog savijanja, u ravni savijanja. Oblik neutralne linije (linije koja spaja teita poprenih preseka savijene grede), tj. jednaina y=y(z) (sl. 8.1), jeste osnovni pokazatelj o deformisanosti grede. Utvrivanje funkcije y(z) - pri emu ona definie tzv. elastinu liniju, posebno je korisno i neophodno kada se izuavaju statiki neodreeni problemi savijanja greda. Zato je problem odreivanja elastinih linija izdvojen u posebno poglavlje. U cilju odreivanja elastine linije prvo emo utvrditi diferencijalnu jednainu ove linije, a onda emo je, analitikom metodom, odrediti za nekoliko osnovnih greda i najeih vrsta optereenja. Dalje emo, na jednom primeru, objasniti grafoanalitiku metodu. Na kraju, izloiemo nain slaganja deformacija greda, kao i reavanje statiki neodreenih problema pri savijanju. Sa nekoiiko primera ilustrovaemo navedeno izlaganje.
8.1. Diferencijalna jednaina elastine linije

Izvedimo diferencijalnu jednainu elastine linije definisane funkcijom y=y(z). Na osnovu analize deformacija grede izvedene u odeljku 6.1, odnosno 7.1, pokazali smo da se krivina neutralne linije u navedenom preseku z moe, prema jednaini (7.8), izraziti kao K= Mz 1 = Rk E Ix (8.1),

gde je Mz - napadni moment u preseku z ija je veliina i smer utvren jednainom (6.1). Za sluaj grede optereene prema sl. 8.1 imamo da je Mz >0, pa je K<0.

Iz matematike je poznato da je duina luka krive, ds, (to se vidi na sl. 8.2), jednaka ds = Rk d = 1 d , K

gde je d prirataj ugla nagiba tangente u odnosu na osu z. Odavde je krivina d ds

K=

(8.2).

Izraunajmo, dalje, krivinu definisanu na ovaj nain. Duina luka je: ds = dz 2 + dy 2 = dz 1 + (dy / dx ) = dz 1 + ( y / )
2 2

(8.3),

a nagib tangente T1 y = tg. Diferenciranjem dobijamo y // = odakle je d y // = y // cos 2 = 2 . dz 1+ y/ Uvrtenjem ds, jednaina (8.3), u jednainu krivine (8.2) i smenom d/dz, dobijamo
K= d / dz 1+ y/
2

1 d , 2 cos dz

(1 + y )
/2

y //

(8.4).

Na osnovu izraza za krivinu (8.4) i izraza dobijenog na osnovu deformacije (8.1), dobijamo

(1 + y )

y //

3 /2

Mz E Ix

(8.5).

Ovo je diferencijalna jednaina elastine linije grede. Integraljenje ove diferencijalne jednaine je dosta sloeno, pa se ona uproava.

Sl. 8.1 Kako se u tehnikoj praksi uglavnom ne dozvoljava da ugibi preu vrednost dva promila duine ( ymax0,002l), to su nagibi y=tg male veliine (malo je zaokretanje preseka). Zato se zanemarivanjem male veliine vieg reda ( y20), jednaina (8.5) uproava i prelazi u oblik y // = Mz M = z E Ix B (8.6),

Sl. 8.2

gde se veliina B=EIx - zove savojna krutost grede. Savojna krutost u sebi sadri osobine materijala izraene kroz modul elastinosti i karakteristike poprenog preseka - sadrane u momentu inercije preseka za osu oko koje se vri savijanje. Dakle, krivina elastine linije na nekom mestu grede zavisi od momenta savijanja preseka i savojne krutosti grede. Jednaina (8.6) se u Otpornosti materijala smatra diferencijalnom jednainom grede, mada jo to u sutini priblina jednaina (tana je jednaina (8.5)). Ona je diferencijalna jednaina u kojoj se mogu razdvojiti promenljive, pa se lako integrali. Pritom postoji vie metoda integraljenja: analitika, grafika i grafoanalitika, od kojih emo ovde primeniti samo analitiku.
8.2. Analitika metoda odreivanja elastine linije

Kako je Mz/B=f(z), diferencijalna jednaina elastine linije (8.6) je sa razdvojivim promenljivim, pa se analitika metoda sastoji u direktnom integraljenju dva puta. Pri ovakvom integraljenju se dodaju integracione konstante (C1 i C2) koje se odreuju iz graninih uslova - poznatih ugiba i nagiba na krajevima greda. Dalje emo izvesti jednaine elastinih linija greda koje se najee sreu u praksi. Pritom emo posmatrati samo sluaj kada je B=EIx=const. - kada je greda nepromenljivog preseka. Uz uslov B=EIx=const., imaemo onoliko razliitih jednaina koje odreuju oblik elastine linije grede koliko imamo polja (jednaina) za napadni moment du grede. Naime, svako polje momenta imae svoju jednainu elastine linije. Pritom, jednaine moraju biti takve da na granicama polja budu jednaki nagibi i ugibi elastine linije oba polja; primena ovih uslova kontinualnosti ilustrovae se na primerima.
Konzola optereena koncentrisanom silom. Posmatrajmo, kao primer, konzolu optereenu silom F na slobodnom kraju, sl. 8.3. Iz statikih uslova ravnotee dobijamo otpore u ukljetenju FA=F i mA=Fl,

sa smerovima prema slici. je Napadni moment mz (moment savijanja) u preseku z, prema iednaini (6.1), M= - F (l - z). Prema tome, diferencijalna jednaina elastine linije (8.6), B y= - Mz , dobija oblik

B y"=F (l - z) Integraljenjem dobijamo prvi i drugi integral: z2 B y / = F l z + C1 2

z 2 z3 B y = F l + C1 z + C2 . 2 6

(8.7).

Sl. 8.3 Integracione konstante odreujemo iz uslova na mestu ukljetenja: ugib i nagib elastine linije na mestu ukljetenja jednaki su nuli. S obzirom na sl. 8.3, ovo znai da mora biti za z=0: y=0, y=0. Zamenom ovih uslova u poslednje dve jednaine dobijamo: C1=C2=0. Smenom konstanti u prethodne jednaine i sreivanjem, imamo
F l2 z z y = 2 2 B l l
/

(8.8), (8.9).

y=

F l3 z 6 B l

z l

Jednaina (8.9) je jednaina elastine linije i na osnovu nje je mogue nai ugib grede u bilo kom preseku. Jednaina (8.8) omoguuje da se odredi nagib elastine linije u bilo kojoj taki. Nagib je, s obzirom da su deformacije male, priblino jednak y=tg , tj. jednak je uglu obrtanja preseka. Iz poslednjih jednaina, smenjujui z=l, odreujemo nagib i ugib slobodnog kraja konzole: yB =
/

F l2 , 2 B

ymax = f B = yB =

F l3 3 B

(8.10).

U sluaju da sila F optereuje konzolu u taki C (sl. 8.4), onda za deo AC vai prethodno izvoenje, s tim to umesto (l) treba staviti (a). Napadni moment na delu CB jednak je nuli, pa se zamenom u (8.6) dobija da je y=0, to znai da je za deo CB krivina jednaka nuli (elastina linija je prava). Integraljenjem ove jednaine dobijamo y=C1 y=C1z2+C2 pri emu je sa z2 oznaena kordinata z u granicama az2l. U gornje jednaine moemo zameniti uslove jednakosti nagiba i ugiba elastine linije u taki C, a za polja AC i BC: F a2 F a3 , y = fC = 2 B 3 B tako da su nagib i jednaina elastine linije u polju BC, F a2 / y = 2 B F a3 z2 y= 1 + 3 a 6 B
z2 = a : y / = C =

(8.11), (8.12).

Veliine C i FC su nagib i ugib u taki C dobijeni zamenom z=a u jednainama (8.8) i (8.9), a uz zamenu l=a. Iz jednaina (8.11) i (8.12) se vidi da je na delu CB elastina linija prava nagiba jednakog onome u taki C, to je na sl. 8.4 i naznaeno.

Sl. 8.4 Na slian nain odreuju se ugibi i nagibi za druge vrste optereenja i druge grede. O tome vie u navedenoj literaturi, kao i o drugim metodama koje se ovde mogu koristiti.

9. IZVIJANJE

U dosadanjem izlaganju dimenzije elemenata konstrukcije odreivali smo na osnovu dozvoljenih napona, uzimajui pritom odgovarajui stepen sigurnosti. Meutim u praksi se dogaa da pri odreenim uslovima optereenja doe do loma iako naponi nisu preli dozvoljene vrednosti. Naime, ravnoteni poloaj elemenata konstrukcije moe biti labilan, tj. takav da pri malom poremaaju ravnotee optereenja dovedu do poveavanja deformacija i loma. Problem stabilnosti ravnotee konstrukcije je posebno znaajan. Ovde se nee ii u dublju analizu stabilnosti, ali e se na primeru vitkih tapova optereenih pritiskujuim silama izloiti jedan od problema stabilnosti, sl. 9.1. Izvijanje predstavlja savijanje tapa izazvano aksijalnim pritiskujuim silama. Idealizovan sluaj je kada sila deluje u teitu preseka, kada je tap idealno prav i homogen. Meutim, obino svi uslovi nisu idealno ispunjeni, pa se javlja krivljenje, savijanje - koje se zove izvijanje. To je sluaj kod dugakih tapova malog preseka, a i kod kratkih tapova vee debljine kada sila pree odreenu kritinu veliinu Fk.

Sl. 9.1
9.1. Naponi i deformacije pri izvijanju

Odredimo, najpre, deformacije pri izvijanju tapa. Diferencijalna jednaina elastine linije savijenog tapa je B y ,, = M z = F y (9.1),

jer je moment savijanja Mz=Fy. Dalje se moe pisati y ,, + F y=0 B (9.2.).

Uvedimo oznaku F k2 = B pa diferencijalna jednaina postaje y ,, + k 2 y = 0

(9.3), (9.4).

Ovo je homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima. Reenje ove jednaine je
y = C1 cos kz + C2 sin kz

(9.5).

Iz graninih uslova, koji glase: z = 0, y = 0 z = l, y = 0 se odreuju konstante C1 i C2. Tako se zamenom u (9.5) dobija
0 = C1 0 = C2 sin kl, odakle sledi da je kl = n , n = 1,2,.....

(9.6).

Dakle, jednaina elastine linije, koja zadovoljava granine uslove, glasi: y = C2 sin n z l (9.7).

Jednaina (9.6) slui za odreivanje kritine sile. Zamenom k u (9.3) dobija se

Fk n2 2 = 2 , E Ix Fk =

tj.

E I x n2 2

(9.8).

Najmanja kritina sila pri kojoj nastaje izvijanje (tako da je jednaina (9.4) zadovoljena) dobija se pri n=1, tj. Fk = E Ix 2 l2 (9.9).

Eksperimentalno se utvruje, a to je oigledno i iz (9.9), da izvijanje (savijanje pod dejstvom pritiskujue sile) nastaje oko ose najmanjeg momenta inercije, kao to je naznaeno na sl. 9.2.

Sl. 9.2 Sa C je oznaen poloaj teita preseka C posle izvijanja. Konano, kritina sila se odreuje na osnovu (9.9) u obliku (9.10), 2 lr Ovo je Ojlerova formula za odreivanje kritine sile izvijanja, gde je uzeta redukovana duina lr prema sl. 9.3. Kritini napon je napon pritiska kod izvijene grede (zanemaruje se napon savijanja): F 2 E I min 2 E imin 2 E = = k = k = 2 2 A A lr lr r 2
2

Fk =

2 E I min

(9.11),

gde je korieno

I min = A imin

Veliina imin je minimalni poluprenik inercije. Vitkost tapa r se definie izrazom:

r =

lr imin

(9.12),

i predstavlja osnovnu geometrijsku karakteristiku tapa izloenog izvijanju. Uvoenjem redukovane vitkosti r i redukovane duine lr kritinu silu i kritini napon moemo odrediti korienjem izraza (9.10) i (9.11) i za druge sluajeve izvijanja tapa (sl. 9.3). Navedena analiza moe korisno posluiti za proraune tapova pri izvijanju kada je r<rkr (kritina vitkost, na primer, za elik je rkr=100). Za manje vitkosti razvijeni su drugi postupci prorauna Tetmajer, Omega (vie u navedenoj literaturi).

Sl. 9.3 Tabela 9.1

Sluaj Redukovana duina Kritina sila a l b 2l c 1 l 2
4 2 E I min l2

d
2 l = 0.71l 2 2 2 E I min l2

2 E I min
l2

2 E I min
4l 2

10. SLOENA NAPREZANJA

U prethodnim poglavljima izloena su osnovna naprezanja: jednoosno naprezanje, isto smicanje, ravansko naprezanje, uvijanje, savijanje i izvijanje. U stvarnim konstrukcijama se retko javlja samo jedna vrsta nabrojanih naprezanja, ve su elementi konstrukcija izloeni dejstvu optereenja koja istovremeno izazivaju vie osnovnih naprezanja; tada kaemo da se radi o sloenom naponskom stanju. U sluaju sloenog naprezanja materijala, osnovni problem jeste utvrivanje naponskog polja, tj. veliina napona u svim takama nosaa, na osnovu koga se zatim mogu odrediti pomeranja (ugibi), polje deformacije, izvriti dimenzionisanje itd. Ovde emo obraditi samo savijanje i uvijanje, kao tipian primer, na osnovu kojeg se mogu prouiti i druge vrste sloenog naponskog stanja.
10.1. Savijanje i uvijanje

Problem odreivanja naponskog stanja nosaa izloenog savijanju i uvijanju izloiemo samo u sluaju krunog poprenog preseka. Po analogiji sa ovde izvedenim rezultatima, mogu se prouiti sluajevi drugih poprenih preseka, mada tada treba uzeti u obzir i druge uticaje (npr. krivljenje, vitoperenje preseka pri torziji i sl.). Ovde se detaljno obrauje savijanje u jednoj ravni i uvijanje, pri emu se dolazi do odgovarajuih izraza neophodnih pri dimenzionisanju tekih vratila, a zatim se, kao izvesno uoptenje, izlae problem dimenzionisanja pri savijanju u dve ravni i uvijanju.
Savijanje u jednoj ravni i uvijanje. Posmatrajmo nosa (vratilo) optereeno silama F u takama A i B, prema sl. l0.1. Redukujui sile na uzdunu osu z zakljuujemo da je vratilo izloeno uvijanju i savijanju u ravni y,z. U poprenom preseku p-p imamo moment uvijanja Mu, moment savijanja Mz i transvorznlnu silu FTz (sl. 10.1b). Usled momenta savijanja javlja se u nekoj taki K preseka (sl. 10.1c), normalni napon odreen jednainom (6.16),

z =

Mz 4M 64 M y= 4 z y= 4 z y Ix R D

(10.1).

Moment uvijanja izaziva pojavu tangcncijalnih napona u poprenom preseku, odreenih jednainom (5.13),

u =

u max
R

r =

2M 32M Mu r = 4 u r = 4 u r Io R D

(10.2).

Sl. 10.1 Usled transverzalne sile javljaju se u ravni preseka i smicajni naponi s. U takama na preniku PP ovi naponi imaju pravac ose y, dok u drugim takama imaju komponente i u pravcu ose x. Maksimalni smicajni naponi s su du prenika PP a odreeni su jednainom (5.14), , F S s = Tz x (10.3). Ix

Pravci pojedinih komponenata napona naznaeni su na sl. 10.1c, pri emu je u taki K izostavljen s (ima komponente sy i sx). Na istoj slici prikazani su i dijagrami napona za take na preniku PP. Uporeujui napone na raznim ravnima koje sadre osu x, moe se utvrditi (ovo je izloeno i kod savijanja, poglavlje 6) da su naponi maksimalni na ravni poprenog preseka, pa e samo oni biti dalje razmatrani. Osnovni zadatak kod sloenog naprezanja je, kako je na poetku ovog poglavlja reeno, uglavnom, utvrivanje maksimalnog napona na osnovu koga se moe izvriti dimenzionisanje. Analiziranjem pojedinih taaka poprenog preseka na sl. 10.1c, moemo videti da su maksimalni normalni naponi u takama P i P (u taki P je pritiskajui napon, oznaen sa (z)min) i da iznose

s = z max =

M s 4 M s 32 M s = = 3 Wx R 3 D

(10.4).

Maksimalni smicajni napon u je u takama na obimu r=R,

u = max =

M t 2 M t 16 M t = = 3 Wo R 3 D

(10.5).

Smicajni napon s dostie najveu vrednost u teitu, gde su z i s jednaki nuli. Kako je s obino znatno manji od u, a i inae je male veliine, pri proraunima se zanemaruje, tako se moe zakljuiti da su maksimalni naponi u taki P, odnoano P. Da bi se izvrilo dimenzionisanje vratila pri istovremonom dejstvu normalnog i smicajnog napona, uvodi se pojam idealnog ili uporednog napona i. Ovaj napon predstavlja ekvivalentni napon pri jednoosnom naprezanju, kojim se zamenjuje sloeno naprezanje u posmatranoj taki materijala. Postoji vie hipoteza (pretpostavki) na osnovu kojih se utvruje idealni napon, kao na primer: hipoteza o najveem normalnom naponu, hipoteza o najveem tangencijalnom naponu, hipoteza o najveoj dilataciji itd. U novije vreme se najvie primenjuje, jer se najbolje slae sa eksperimentalnim rezultatima, hipoteza o najveem deformacionom radu promene oblika; njeno izvoenje je neto sloenije prirode, ali, iz razloga njene najee primene, ona e jedino ovde biti i izloena. Odreivanje idealnog napona i zasniva se na hipotezi o jednakosti rada deformisanja oblika pri sloenom naprezanju i jednoosnom zatezanju. Na

osnovu uslova A=Az odreujemo idealni napon iz poslednje dve jednaine, u obliku:
2 2 2 1 ( x y ) + ( y z ) + ( z x ) + i = 2 + 6 xy 2 + yz 2 + zx 2

(10.6).

Uporeujui napone u poprenom preseku grede prema sl. 10.1c, utvrujemo da je maksimalni idealni napon u takama P i P (to je uopte najvei napon u materijalu). Svi naponi u taki P jednaki su nuli osim: 32 M s D3 16 M zx = u = 3 t D

= s =

(10.7),

pri emu su za s i s koriene jednaine (12.13) i (12.14). Zamenom poslednjih izraza za napone u jednainu (12.17) odreujemo maksimalni idealni napon i=max

i = 2 s + 3 2u =
ili

32 3 2 2 Ms + Mt 3 4 D

(10.8),

i =
gde je

Mi Wx
2

(10.9),

Mi = Ms +

3 2 Mt 4

(10.10)

idealni (fiktivni) moment savijanja, a Wx - otporni moment krunog poprenog preseka. Dakle, pri dimenzionisanju vratila treba odrediti idealne momente savijanja Mi i na osnovu dozvoljenog napona na savijanje utvrditi odgovarajue prenike, tj. iz uslova:

 i max =
Wx

Mi sd , Wx ,

sd

Mi

odakle dobijamo prenik vratila

d 3 32 M i 10 M i 3 sd sd

(10.11).

Savijanje u dve ravni i uvijanje. Najee su nosai optereeni silama koje ne lee u istoj ravni. Tada, ako je u pitanju savijanje, sile i momente savijanja razlaemo na dve meusobno upravne ravni i posmatramo ukupno dejstvo kao zbir u ove dve ravni, a zatim vrimo slaganje sa naponima uvijanja na nan analogan ovde izloenom.

11. Literatura Otpornost materijala

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.

Rakovi D.; Otpornost materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1975, Rakovi D.;Zbirka zadataka iz otpornosti materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1975. Rakovi d.; Tablice iz otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1974. Bazjanac D.; Nauka o vrstoi, Tehnika knjiga, Zagreb, 1966. Bri V.; Otpornost materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1975. Koji M.; Teorija elastinosti, Mainski fakultet, Kragujevac, 1975. Timoenko S.; Otpornost materijala I i II, Graevinska knjiga, Beograd, 1972. (prevod). Timoenko S.; Istorija otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1972. (prevod). Mandi J.; Otpornost materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1974. Mandi J. I Tati N.; Zbirka reenih zadataka iz otpornosti materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1974. Gastev A.V.; Kratki kurs otpornosti materijala (prevod), Graevinska knjiga, Beograd, 1966. IT prirunik tom 3 (prevod) Rad, Beograd, 1970. Beljajev M.N.; Zbirka zadataka iz otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1964. (prevod). Beljajev M.N.; Soprotivljenje materijalov, Gosizdat, Moskva, 1956. Bani M., Joji K. i dr.; Tablice iz otpornosti materijala, Mainski fakultet, Beograd, 1972. Bani M.; Predavanje iz otpornosti materijala na Mainskom fakultetu u Kragujevcu (beleke). Kaurin K.V.; Zbornik zada po sprotivljenju materijalov, Nauka, Moskva, 1970. Afanasev M.A. i Marin A.V.; Laboratornij praktikum po sprotivljenju materijalov, Nauka, Moskva, 1975. Popov E.P.; Mechanics of Materials, New York, 1959. Chilver Case; Strehgth of Materials, London, 1959. Den Hartog; Strehgth of Materials, New York, 1949. Levin V.A.; Soprotivljenje materijalov, Moskva, 1961. Rubinin M.V.; Soprotivljenje materijalov, Moskva, 1961.