UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA

SEMINARSKI RAD

Kartografija (karte, mape i projekcije)

Prof.Dr.Mr. Boris Vakanjac Asistent: Vojkan Dimitrijevi

Studenti: Paunovi Branka 55/2007

Sanela Zivkovi 64/2007 Nemanja Stajkovi 13/2006 Aleksandar Popovi 11/2006

Sadrzaj
1. Apstrakt...........................................................................................................................................3. 1.1. Uvod u kartografiju......................................................................................................................3. 1. 2. Kartografske projekcije...............................................................................................................4. 1.2.1. Podela projekcije.......................................................................................................................4. 2.1. Karta (mapa)................................................................................................................................5. 2.1.1. Istorija.......................................................................................................................................7. 2.2.1. Orijentacija karata.....................................................................................................................8. 2.3.1. Razmera i pouzdanost...............................................................................................................9. 2.3.2. Podela kartografije vrste karata............................................................................................10. 2.3.3. Topografska karta kao osnova OGK.......................................................................................12. 2.3.4. Geoloska karta.........................................................................................................................12. 2.3.5. Geoloska interpretacija geoloskog profila...............................................................................13. 2.3.6. Podela geoloskih karata...........................................................................................................15. 2.3.7. Priprema za kartiranje..............................................................................................................15. 2.3.8. Dokumentacija osmatranja.......................................................................................................15. 2.3.9. Karte Sveta i projekcije............................................................................................................16. 2.3.10. Karte u elektronskom obliku (elektronske karte)...................................................................17. 2.3.11. Hidrogeoloska karta...............................................................................................................18. 2.3.12. Strukturne karte......................................................................................................................18. 2.3.13. Inzenjersko geoloska karta.....................................................................................................19. 2.3.14. Buducnost kartografije............................................................................................................19. 3. Zakljucak.........................................................................................................................................20.

4. Literatura..........................................................................................................................................21.

1. APSTRAKT
Kartografija je delatnost koja se bavi prikupljanjem, preradom i upotrebom prostornih informacija, te posebno njihovom vizualizacijom kartografskim prikazom. Pri tome se prostornom informacijom smatra svaki navod, kojem uz iskaz o znaenju objekta pripada i poloajna odreenost u datom sastavu. Kartografija je disciplina koja se bavi zasnivanjem, izradom, promicanjem, i prouavanjem karata.
Kljune rijei: kartografija, kartografske projekcije, karte, mape.

1.1. UVOD U KARTOGRAFIJU

Kartografija je staro umee, vetina, struka, ali re kartografija prvi se put pojavljuje uz rei geografija i horografija izgravirana na jednom geodetskom instrumentu iz 1576. godine. Kao pojam za znanstvenu delatnost prvi ju je upotrebio istoriar geografije M. F. Desantarem 1839. godine. Kartografija je sve do 19. veka bila gotovo iskljuivo u okviru geografije, jer su geografska otkria bila poticaji za razvoj. Od 15. veka pravi poticaj dolazi od matematike, za teoriju kartografskih projekcija. Sledeci poticaj je od strane geodezije kao primenjene matematike discipline, kao geodetska osnova teorije izohipsi. U geodeziji je kartografski prikaz krajnji rezultat rada. Kartografija se od geografije i geodezije razlikuje po objektu istraivanja. Objekat istraivanja geografije je izgled, sadraj i znaenje pojedinih delova povrine Zemlje. Objekat istraivanja geodezije je merenje Zemlje. Objekat istraivanja kartografije je pretvaranje prostorne stvarnosti u grafiki prikaz u ravnini. To znai da su objekat istraivanja kartografije pronalaenje najprikladnije kartografike i vrste kartografskog prikaza, kako bi taj prikaz ili znakovni model odreenih vanskih i unutranjih obeleja prostorno vezanih i poloajno odreenih objekata bio takav da kod korisnika moe izazvati to bolju predstavu prostorne stvarnosti. Na razvoj kartografije u Srbiji uticali su istorijski, ekonomski i politiki uslovi pa se njen razvoj mora pratiti kao refleksija razvoja kartografije u njenom okruenju. Do XIX veka Srbija u geografskom pogledu je bila skoro nepoznata zemlja, iako je imala veoma vaan poloaj. Najpouzdanije podatke o srpskim zemljama imale su austrijske vlasti, ali nisu bili dostupni za korienje. Borba za oslobaanje i ujedinjenje teritorija zahtevala je izradu topografskih karata, ime poinje razvoj primenjene kartografije. Za srpsku kartografiju znaajna je karta iz 1806. godine Save Popovia Tekelije. Razvoj srpske drave, privrede, nauke, kolstva i odbrambene potrebe zemlje zahtevale su izradu karata razliitog teritorijalnog zahvata, sadraja, razmera, namene. Zbog toga se kartografija, vie primenjena nego teorijska, prevashodno razvijala u vojnim ustanovama. Ali postepeno, razvojem nauno-nastavnih institucija, kartografija se razvija i na visokokolskim ustanovama. Jovan Cviji je vie nego i jedan drugi srpski geograf, koristio mogunosti grafikog prikaza rezultata svojih istraivanja. Razvojem univerzitetske nastave geografije i uvianjem znaaja prostornog sagledavanja i prikaza, kartografija postaje fundament svih prostornih nauka. Vremenom, ona postaje obavezan predmet na svim smerovima Geografskog fakulteta, osniva se Katedra za kartografiju, Laboratorija za kartografiju i postdiplomske studije - Geografska kartografija. Kartografija se prvobitno razvijala u okviru geografije i geodezije, pruajui grafike oblike izraavanja za reprodukovanje prikazane sadrine. Poetkom XX veka svrstala se u sistem nauka jer njeno

sagledavanje prostora je specifinije nego drugih nauka. Ali ni do danas nije postignut jedinstven stav o predmetu i metodu istraivanja. Kartografija (grc. - karta i graphein - pisati) je nauka koja se bavi izucavanjem i izradi karata i globusa.

1.2. KARTOGRAFSKE PROJEKCIJE

Kartografska projekcija je matematiki nain prikazivanja Zemljine povrine, tj. njenog elipsoida na ravan. Prenos se vri na osnovu zavisnosti izmeu koordinatnih taaka na obema povrinama. Budui da je Zemljinu povrinu nemogue preneti na ravnu povrinu bez odreenih raskidanja, nabiranja i nepravilnosti, neizbene su odreene deformacije geometrijskih svojstava figure na ravan. Kartografska projekcija esto se naziva matematikom kartografijom. Danas, meutim, kad matematika sve vie prodire i u ostale grane kartografije, naziv matematika kartografija moe imati vrlo iroko znaenje pa ga prema Franuli ne bi trebalo porediti sa teorijom kartografskih projekcija. Cilj izuavanja kartografskih projekcija je stvaranje matematike osnove za izradu karata i reavanje teorijskih i praktinih zadataka u kartografiji, geodeziji, geografiji, astronomiji, navigaciji i ostalim srodnim znanostima.

Bonova projekcija

Merkatorova projekcija

1.2.1. PODELA PROJEKCIJA

Kartografske projekcije mogu se podeliti na nekoliko naina:

prema karakteru defromacija o Konformne (ugloverne, ravnougaone) o Ekvivalentne o Proizvoljne (ekvidistantna) prema nainu konstruisanja kartografske mree o Azimutne o Cilindrine o Konusne prema nekom posebno postavljenom uslovu o Pseudocilindrine

o o o o o

Pseudokonusne Proizvoljne (konvencionalne) Polikonusne Projekcija meunarodne karte Izvedene

projekcije krupnorazmernih karata o Poliedarska projekcija o Gaus-Krigerova projekcija

2.1. KARTA (MAPA)

Karta ili mapa (grcki list papira; na srednjovekovnom latinskom, mapa; na engleskom, map), umanjena slika Zemljine povrsine, nekog dela Zemljine povrsine ili neba. Zemljina povrsina, zbogg zakrivljenosti, ne moze se prikazati u ravni bez deformacija, a ne mogu se prikazati ni sve pojedinosti i svi objekti na Zemljinoj povrsini. Prema tome karte su deformisane i pojednostavljene slike Zemljine povrsine sa unapred odredjenom svrhom. Upotrebljavaju se za razlicite naucne, tehnicke, ekonomske, vojne i kulturne potrebe, pa se i dele prema razmeri, sadrzaju i svrsi.

Karta Mediterana iz 14. veka Karta kao pojednostavljen prikaz prostora i navigacijske pomoci istice odnose medju objektima unutar prostora. Karta je dvodimenzionalni, geometrijski pouzdan prikaz trodimenzionalnog prostora. Nauka i umece izrade karata naziva se kartografija. Karte su se tradicionalno izradjivale pomocu olovke i papira, ali napredak i rasprostranjenost racunara je revolucionalizovao kartografiju Izrada karata potice jos iz kamenog doba i pomera datum otkrica pisanog jezika unazad nekoliko hiljada godina. Jedna od najstarijih sacuvanih karata naslikana je na zidu Catal Hejuka u srednjoj Andoliji (danasnja Turska), a nastala je oko 6200. p. n. e. Dok se o kartama misli kao o proizvodima razumnog, naucnog pogleda na svet, karte imaju i svoj mitski kvalitet. Predmoderne karte i tradicije kartiranja van zapadnjake tradicije esto su spajali geografiju s nenaunom kosmografijom pokazujui odnos posmatraa prema svemiru. Srednjovekovne "T-O" karte, na primer, pokazuju Jerusalim u sreditu sveta, a u nekim sluajevima i odnos Zemljinog "tela" prema 5

Isusovom telu. Suprotno tome, pomorske karte (ili "portolani") iz istog doba s prikazom Sredozemlja izvanredno su pouzdane. ak i danas ispod svoje isto upotrebne vrednosti, karte mogu biti snana retorika orua, pa je to bio izvor jako plodnog kriticizma karata tokom poslednjih dvadeset godina, znaajno u delima J. B. Harlija, Marka Monmoniera i Denisa Vuda. Putne karte su danas moda najire koriene karte pa formiraju podskup navigacijskih karata, koje takoe ukljuuju i pomorske karte, karte eleznike mree ali i planinarske i biciklistike karte. Drutvenim kartama, ukljuujui GreenMaps, sve vie raste vanost. U terminima kvantiteta, najvei broj nacrtanih listova karata verovatno su napravili mesni geodeti u slubi optina, sakupljanja poreza, hitnih slubi i ostalih lokalnih agencija. Mnoge nacionalne geodetske projekte izvrila je vojska poput Britanskog Ordnans Surveja (sada graanska vladina agencija svetski poznata po svom detaljnom radu). Vecina karata komercijalnog kvaliteta se danas prave pomocu nekog od programa za izradu mapa koji spada u jednu od ovih osnovnih tipova: SAD, GIS, ili specijalizovani programi za ilustraciju mapa.

Keplerova karta sveta Karte predstavljaju pomoc u sagledavanju prostornih podataka. Prostorni podatak se prikuplja merenjem i moze biti cuvan u bazi podataka, iz koje se moze lako izvuci za razlicite potrebe. Trenutna stremljenja u ovoj oblasti se udaljavaju od analognih metoda izrade mapa, aprema kreiranju sve dinamicnije, interaktivne karte kojom se moze digitalno manipulisati. Kartografija kombinuje i umetnost i nauku, obuhvatajuci upotrebu simbola kao predstavnike odredjenih geografskih fenomena i sposobnost sagledavanja sveta u apstraktnom proporcionalno umanjenom obliku. Kartografska premisa se zasniva na tome da je svet moguce meriti i da je na osnovu toga moguce napraviti pouzdanu predstavu ili model te stvarnosti.

2.1.1. ISTORIJA
Karte predstavljaju sastavni deo ljudske istorije. Nije poznato kada je nastala prva (mozda pre 8.000 godina ali svakako pre pisane reci). Poznato je da su postojale u Evropskim kulturama, na Srednjem istoku, Kini, Indiji i drugim delovima sveta.

Karta sveta arapskog kartografa Al-Idrizija iz 1154. godine. Na ovoj karti jug se nalazi gore. Najstarija sacuvana mapa se trenutno nalazi kao zidna slika drevnog turskog grada Katal Hudzuka koja je datirana kao nastala krajem 7. milenijuma p. n. e. Mapa Mundi je generalni naziv kojim se imenuju evropske karte sveta iz Srednjeg veka, Poznato je za oko 1.100 ovakvih karata da postoje i dan danas. Od njih, oko 900 je pronadjeno kao ilustracija u rukopisima a preostale su napravljene kao pojedinacni dokumenti. U dobu velikih geografskih otkrica od 15. veka do 17. veka, kartografi su precrtavali ranije karte (od kojih neke nisu menjane vekovima) i crtali svoje bazirane na opazanjima istrazivaca i novim tehnikama geometarskog merenja.

Ptolomejeva karta iz 15. veka

2.2.1.ORIJENTACIJA KARATA
Konvencionalno veina geometrijski pouzdanih karata sadri tekst na vrhu kada je karta okrenuta severom prema gore, dakle sever se nalazi na vrhu lista.

Herefordska karta sveta, oko 1300g., Herefordska katedrala, Engleska. Klasina "T-O" karta sa Jerusalimom u centru, istok je gore, Evropa dole levo i Afrika desno.

Karte na kojima se sever ne nalazi na vrhu: 1. polarne karte 2. dimaksionske karte 3. Neke pravougaone karte napravljene u Australiji pokazuju juni pol na svom vrhu. Nekima ovakva karta moe izgledati okrenuta naopake. One su prvenstveno namenjene za novosti i turistike karte. 4. Stare karte Eda pokazuju japansku carsku palatu na "vrhu", ali takoe i u sredini, karte. Oznake na karti okrenute su na takav nain, da se ne mogu ispravno proitati sve dok se carska palata ne postavi iznad glave.

5. Evropske srednjovekovne T i O karte poput Herefordske karte sveta imaju sredite u Jerusalimu, a istok na vrhu. Ako se osoba nalazi na nekoj lociranoj taki unutar podruja karte, tada se karta moe orijentisati na takav nain da svaka taka na karti lei u istom smeru kao odgovarajue take u stvarnosti. Primena navigacije na taj nain naziva se orijentisanje.

2.3.1. RAZMERA I POUZDANOST

Razmera (iznos proporcionalnog smanjenja) ini odnos dui na karti i u prirodi. Na karti je ona predstavljena kao grafiki razmernik ili u vidu brojanog odnosa. Sadraj topografske karte ine reljef obeleen smeom bojom (izohipse i rafe), hidrografija obeleena plavom bojom, vetaki objekti obeleeni crnom i crvenom bojom. Izohipse su linije koje spajaju take sa istim nadmorskim visinama. Njihovo vertikalno odstojanje se naziva ekvidistanca.

Primer topografske karte Mnoge, ali ipak ne sve karte napravljene su u razmeri, doputajui itaocu da shvati stvarne veliine i udaljenosti meu nacrtanim objektima. Vea razmera pokazuje vie detalja, pa trai veu podlogu (papir) za prikazivanje istog podruja. Na primer, karte namenjene planinarima esto su razmere 1:24,000, to znai da 1 bilo koje jedinice merenja na mapi odgovara 24,000 istih jedinica u prirodi; dok su auto karte esto razmere 1:250,000. Karte koje koriste neki kvalitet osim fizikog podruja za odreivanje relativne veliine nazivaju se kartogrami.

Poznati primer karte bez razmere je karta Londonske podzemne eleznice koja najbolje ispunjava svoju namenu tako to je fiziki manje pouzdana, a vie vizuelno komunikativna prema uurbanom pogledu radnika. To nije kartogram (poto ne postoji nikakvo dosledno merenje udaljenosti) nego topoloka karta koja takoe oslikava pribline pravce. Jednostavne karte prikazane na nekim putnim znakovima pravaca sledei su primeri takve vrste. Zapravo veina komercijalnih navigacijskih karata kao to su putne karate i planovi gradova, rtvuju odreenu koliinu pouzdanosti u razmeri kako bi doprinele veoj vizuelnoj korisnosti (na primer preterivanje u irini puteva). Slinog miljenja kao i krajnji korisnik, kartografi e cenzurisati sadraj prostora predstavljenog kartom kako bi omoguili korisnije orue tom korisniku. Na primer, putna karta moe i ne mora prikazivati eleznike pruge, ili ih moe prikazati manje jasnije nego autoputeve.

2.3.2. PODELA KARTOGRAFIJE VRSTE KARATA

Prema razmeri karte se dele na karte krupne, srednje i sitne razmere. Karte krupne razmere (do 1:100 000) dobijaju se neposredno reprodukcijom originalnih terenskih snimaka. Karte srednje razmere (od 1:100 000 do 1:500 000) izrauju se od karata krupne razmere. Karte sitne razmere (od 1:500 000 i dalje) izrauju se od karata srednje razmere.

Geografska karta sveta (fizika) S obzirom na karakter delatnosti kojom se bavi postoje: 1. Naucna kartografija (kartografska nauka) u koju spadaju 1) Teoretska 2) Eksperimentalna, i 2. Proizvodna kartografija (kartografska tehnika) Moguce su i druge podele kartografije. Tako npr. Prema vrsti sadrzaja koji je bio predmet istrazivanja, moguce je kartografiju podeliti na: - Geografsku - Opstegeografsku (topografska, horografska itd.) - Tematsku (geoloska, ekonomska, istorijska itd.), i

10

- Kosmicku Podela karata po sadraju i svrsi karte: Sadraj topografske karte podrazumeva prirodne i vetake objekte prikazane na karti. U zavisnosti od razliite svrhe istraivanja, izrauju se karte razliitog sadraja, koje se, prema ovom kriterijumu, mogu podeliti u sledee kategorije:

geografske karte, na kojima su prikazani vei ili manji delovi nekog podruja Zemlje (mogu biti krupne, srednje i sitne razmere); geoloke karte, prikazuju geoloke podatke na Zemljinoj povrini i ispod nje; pomorske karte konstruisane su specijalno za pomorski saobraaj; sadre sve elemente za navigaciju, reljef morskog dna (dubine), poloaje hridina i podvodnih grebena, morsku obalu i objekte na obali koji su vani za navigaciju; topografske karte prikazuju u odreenoj razmeri deo Zemljine povrine u poloajnom i visinskom (Nadmorska visina) smislu; na orografskim kartama predstavljene su planine nekog kraja ili itave drave; hidrografske (hidroloke) karte prikazuju vode nekog kraja, a etnografske prebivalite i rasprostranjenost nacionalnosti nekog kraja. potpune karte - sadre sve prirodne i vetake objekte, koji se u datoj razmeri mogu prikazati. Uz objekte su dati i podaci o njima, kao to su kote, nazivi reka, planina, naseljenih mesta; neme karte - sadre sve objekte koje sadre i potpune karte, sa tom razlikom, to su njihovi nazivi izostavljeni; slepe karte - sadre samo prirodne objekte, tj. izohipse terena sa oznaenim vrednostima nadmorskih visina. Takoe, na ovim kartama oznaeni su i svi vodotokovi koji se u datoj razmeri mogu prikazati, kao i njihovi nazivi. Ova vrsta karata je uvek dvobojna - izohipse su prikazane u standardnoj, smeoj, boji, dok su vodotokovi plavi.

Prema svrsi, karte mogu biti jo: istorijske, statistike, turistike, saobraajne (autokarte), meteoroloke i druge. Podela karata prema nainu izrade: Topografske karte mogu se izraivati na dva razliita naina. Klasian nain izrade karata je geodetsko snimanje koordinata karakteristinih taaka reljefa, i njihovo kasnije povezivanje na karti. Savremeni nain izrade topografskih karata podrazumeva merenja obavljena na stereomodelima, dobijenim aero ili terestrikim stereosnimanjem. Po nainu izrade, karte mogu biti:

klasine topografske karte, bazirane na podacima neposredno merenim na terenu; fotogrametrijske topografske karte, uraene na osnovu aero ili terestrikih stereosnimaka, uz neophodne kontrolne take merene na terenu.

Podela geoloskih karata: Po sadrzaju mogu biti opste i specijalne. Prema razmeri se dele na;

11

- Male razmere (1:100000 i manje) - Sredne razmer (razmere vece od 1:100000, a manje od 1:10000) - Velike razmere (razmere 1:10000 i vece)

2.3.3. TOPOGRAFSKA KARTA KAO OSNOVA OGK

Topografska karta je proporcionalno umanjen crtez nekog dela zemljine povrsine, ortogonalno projektovan na horizontalnu ravan, na kome su utvrdjeni, znacima predstavljeni najvazniji postojeci i vestacki objekti. Izrada topografskih karata izuava se u topografiji. Karte se dele prema razmeri, jer razmera odredjuje detaljnost karte i kolicinu detalja koju karta prikazuje, prema tome, karte delimo na: - Geografske karte (1:200000 za vece povrsine) - Topografske karte (1:200000 1:25000 osnova za izradu) - Geoloski planovi (1:10000 - 1:5000 1:2500 1:1000) Prva topografska karta u vie listova jedne cele zemlje, zavrena je od strane Carte gomtrique de la France, 1789. Topografska istraivanja su bila sprovedena kako bi pomogla vojsci u planiranju bitki i rasporeivanju snaga za odbranu. Za ovo su od vitalnog znaaja bili podaci o elevaciji terena. Karte sadrze: prirodne objekte, vestacke objekte, koji se prikazuju u cetiri boje (smedjoj, plavoj, zelenoj i crnoj)

2.3.4. GEOLOKA KARTA

Geoloka karta je grafiki prikaz geoloke grae nekog terena na topografskoj ili nekoj drugoj osnovi. Proces njene izrade, od prikupljanja podataka ranijih istraivanja, analize postojee dokumentacije, terenskog rada, analize prikupljenih podataka, izrade geoloke karte, profila i pratee tehnike dokumentacije naziva se geoloko kartiranje. Pod tim pojmom podrazumijevaju se svi postupci izrada karata, blio runo, bilo raunalom. U dananje vreme kartiranje, posebno veih skupova podataka, uglavnom se izodi upotrebom matematikih algoritama koji su delovi grafikih raunarnih programa. Za prikaz geologije terena koriste se oznake (geolokih jedinica, mesta gde su pronaeni fosilni ostaci i dr.), linije (rasedi, geoloke granice) i poligoni (geoloke jedinice).

12

Geoloka karta Velike Britanije List geoloke karte sadri: kartu, legendu kartiranih jedinica, legendu standardnih oznaka, tumac, geoloki stub i geoloki profil (presek terena). Ovu vrstu karata izrauju geolozi. Tumac svaki list geoloske karte pracen odgovarajucim opisom, naziva se tumac. Moze biti razlicitog obima i stampan na razlicite nacine. Tumac osnovne geoloske karte pisan je za jedan list, tumac mora da sadrzi: uvod, geografski pregled, pregled ranijih istrazivanja, prikaz gradje terena, opis kartiranih jedinica, tektoniku, spisak literature. Geoloski stub prikazuje redosled stvaranja svih jedinica sa karte. Za irazdu osnovne geoloske karte uzima se generalni stub koji se satoji od 4 kolone: starost, graficki prikaz, debljina i tekstualni prikaz tvorevina. Kolona za starost se satoji od dve potkolone (za krupniju i sitniju podelu). Kolona za graficki prikaz sadrzi boju, simbol i litolosku srafuru na karti. Kolonu o debljini jedinice i kolona koja sadrzi kratak opis ovake jedinice. Razmera stuba se prilagodjava duzini karte. Geoloski profil predstavlja presek kroz teren, na kome je prikazana gradja terena do odredjene dubine. Moze biti, nedokumentovani, kada se izradjuje samo prema podacima sa povrsine terena i dokumentovani sa podacima iz podzemnih radova ili dubinskim busenjem. Horizontalna i vertikalna razmera profila moraju uvek biti iste, Izrada geoloskog profila vrsi se izborom profilske linije, izradom topografskog profila, nanosenjem geoloskih podataka na profil.

2.3.5.GEOLOKA INTERPRETACIJA GEOLOSKOG PROFILA

Interpretacija pocinje analizom cele karte i utvrdjivanjem odnosa tvorevina u terenu. Profil se interpretira do dubine do koje je to realno prema postojecim podacima. Ako su neke jedinice suvise tanke da bi se mogle prikazati na profilu, moze se nekoliko jedinica sa karte spojiti u jednu na profilu.

13

14

2.3.6. PODELA GEOLOSKIH KARATA

Podela je izvrena na osnovu razmere i prema sadraju karti. Prema razmeri postoje: krupne (vee od 1:25000), srednje (od 1:25000 do 1:100000 ) i male razmere (razmere manje od 1:100000). Prema sadraju, geoloke karte se dele na:

Opte - obuhvataju karte koje sadre sastav, starost i sklop, i Specijalne geoloke karte - pored optih geolokih podataka prikazuju i elemente relevantne za neku geoloku disciplinu (inenjerskogeoloka karta, hidrogeoloka, tektonska, strukturna, facijalna, geofizika itd).

2.3.7. PRIPREMA ZA KARTIRANJE

Obuhvataju pisanje programa i opremanje ekipe. Program sadrzi: 1. 2. 3. 4. 5. Opsti podaci o kartiranju i listu ( polozaj i povrsina, kategorizacija, naselja itd.) Geologija podrucja lista (uz tekst se daje i geoloska karta) Opsti plan organizacije rada (sastav tima, detaljni program radova) Predracun troskova Spisak literature

Opremanje ekipe: Planira se prema tezini obrade terena. Tezina zavisi od geoloske slozenosti, pokrivenosti i prohodnosti terena. Oprema moze biti licna i ekipna. Ekipna je pre svega strucna oprema koja obuhvata: topografske karte, aerosnimke...Licna oprema obuhvata cekic, kompas, svesku za zapsinik ili magnetofon, pribor za primerke, anerbid, lupu...

2.3.8. DOKUMENTACIJA OSMATRANJA

Moze biti: 1. Tekstualna sve sto se zapise na terenu u zapisnik ili snimi na magnetofonu, po povratku u bazu prekucava se u obliku terenskog dnevnika. Dnevnik mora da sadrzi: datum i ime geologa, opis marsute, tekst za svaku stajnu tacku. 2. Graficka zapazene pojave graficki dokumentujemo skicranjem ili snimanjem. Karta na kojoj su obelezene tacke osmatranja naziva se dokumentaciona karta. 3. Materijalna predstavljaju je prikupljeni uzorci stena i minerala, fosila.

15

2.3.9. KARTE SVETA I PROJEKCIJE

Karte sveta ili velikih podruja esto su 'politike' ili 'fizike'. Najvanija namena politike karte je prikazivanje teritorijalnih granica; namena fizike je prikazivanje geografskih obeleja poput planina, vrste tla ili upotrebe zemljita. Geoloke karte prikazuju ne samo fiziku povrinu, ve i daju i podpovrinsku predstavu o rasprostranjenosti i karakteristikama stena, rasednih struktura i dr.

Geoloska karta leziste lignite Gacko Karte koje oslikavaju povrinu Zemlje takoe koriste projekciju, tj. nain prenoenja trodimenzionalne stvarne povrine geoida na dvodimenzionalni list papira. Moda najpoznatija projekcija karte sveta je Merkatorova projekcija, prvobitno namenjena kao oblik pomorske karte.

16

2.3.10. KARTE U ELEKTRONSKOM OBLIKU (ELEKTRONSKE KARTE)

Od poslednje etvrtine 20. veka, nezamenljiv alat kartografa je raunar. Vei deo kartografije, posebno kod geodetskog prikupljanja podataka, obuhvaen je geografskim informacionim sistemom (GIS). ak i kada se ne radi o GIS, veina kartografa sada koristi razliite raunarske grafike programe za stvaranje novih karata. Interaktivne, raunarski obraene karte komercijalno su dostupne i dozvoljavaju korisnicima zumiranje (uveliavanje), ponekad i mogunostima zamene jedne karte s drugom razliite razmere sa sreditem u istoj taki. Satelitski navigaconi sistemi u automobilu su raunarski obraene karte s planiranom rutom i obavetajnim ureajima koje posmatraju poloaj korisnika putem satelita.

USGS digitalni raster Zumiranje u odreenom redu jedne ili kombinacije vie njih: 1. zamenjuje kartu s drugom detaljnijom 2. poveava istu kartu bez poveanja piksela, dakle pokazuje vie detalja 3. poveava istu kartu s poveanjem piksela (zamenjenih pravouglovima piksela); bez dodatno prikazanih detalja, ali zavisno od kvaliteta neijeg pogleda mogue je videti vie detalja; ako raunarski prikaz ne pokazuje susedne piksele stvarno odvojene, nego preklopljene (to ne ukljuuje LCD, ali moe katodnu cev), onda zamenjivanje jednog piksela pravouglim pikselom pokazuje vie detalja. Razlika u ovoj metodi je izvoenje interpolacije. Na primer:

Tipino (2) se primenjuje na datoteku prenosivog formata dokumenta (PDF). Poveanje u detaljima je, naravno, ogranieno na informaciju koju sadri datoteka: poveanjem krive moe na kraju rezultirati u serijama standardnih geometrijskih oblika poput ravnih linija ili okruglih lukova. (2) moe se primeniti na tekst i (3) na skicu obeleja karte poput ume ili zgrada. (1) moe se primeniti na tekst (prikazujui oznake za vie obeleja), dok (2) se primenjuje na ostatak slike. Tekst se ne mora poveavati kada se zumira. Slino, put prikazan dvostrukom linijom moe ali i ne mora postati iri prilikom zumiranja.

17

Karta moe takoe imati slojeve koji su delimino rasterska, a delimino vektorska grafika. Za pojedinanu sliku rasterske grafike (2) primenjuje se sve dok pikseli na slici datoteke ne odgovaraju pikselima na prikazu, prema tome (3) primenjuje se.

2.3.11. HIDROGEOLOKA KARTA

Osnovna hidrogeoloska karta se terenski izradjuje u razmeri 1:25000, 1 :100000, sa tumacem i dopunskim kartama razmere 1:200000 u njemu. To su karte koje imaju uproscenu opstu geolosku osnovu, prilagodjene svojoj nameni. Kartirane jedinice na karti izdvajaju se pre svega prema tipu poroznosti: - Stene sa intergranularnom poroznoscu (peskovi) - Stene sa pukotinskom poroznoscu - Krasifikovane stene (sa kraskim supljinama) Stene sa intergranulanom poroznoscu se prikazuju litoloskom srafurom u tamno do svetlo plavoj boli. Stene sa pukotinskom poroznoscu oznacavaju se litoloskom srafurom u tamno do svetlo zelenoj boji. Stene sa kraskom poroznoscu rasclanjavaju se po stepenu krasifikacije i ispucalosti, oznacavaju se litoloskom srafurom u tamno do svetlo zutoj boji. Uz boje i litoloske srafure, kartirane jedinice imaju i simbole koje pokazuju starost, Pri kartiranju se na odabranim prirodnim ili vestackim objektima uzimaju uzorci vode za ispitivanje fizickih i hemijskih svojstava.

2.3.12. STRUKTURNE KARTE

Strukturna karta oznacava kartu na kojoj je izohipsama prikazan geometrijski oblik neke slojne povrsi. Izohipsama se, kao uostalom i reljef povrsi terena, mogu prikazati i druge geoloske povrsi rasedi, paleoreljef i slicno. Izohipse sloja se nazivaju stratoizohipse. To su linije koje povezuju tacke sa istim kotama na jednoj povrsi. Kljucni horizont (reperni horizont) treba svojim oblikom da najvernije pokazuje strukturu podrucja, da raspoznaje i odredjuje, da je razvijen na celom podrucju i da su u njemu poznate koordinate, Vrlo cesto se za kljucni horizont biraju povrsi ekonomski interesantnih slojeva ili granicne povrsi geoloskih jedinica. Izrada strukturne karte strukturna karta ce biti preciznija ako ima vise tacaka sa poznatim koordinatama. Zbog toga se pri pocetku sistematskog busenja jednog podrucja paralelno sa novim busenjem povremeno izradjuju nove verzije strukturnih karata, da bi se novi rezultati pravovremeno koristili.

18

2.3.13. INZENJERSKO GEOLOKA KARTA

Sve inzenjenjersko geoloske karte sadrze: 1) Podatke o morfoloskim osobinama terena 2) Podatke o litoloskom sastavu terena 3) Podatke o zastupljenosti savremenih inzenjersko geoloskih procesa 4) Hidrogeoloske i hidroloske podatke (podatke o podzemnoj vodi, o hidrogeoloskoj strukturi i funkciji stenskih masa, o minimalnoj i maksimalnoj velicini vode) 5) Podatke o postojecim objektima (u kakvom su stanju i vreme kartiranja terena) 6) Podatke o nalazistima gradjevinskog materijala i druge sadrzaje vezane za lokalitet i namenu izrade inzenjersko geoloske karte. Sklop inzenjersko geoloske karte cini njen graficki i tekstualni deo. Graficki deo inzenjersko geoloske karte obuhvata samu kartu, Tekstualni deo cini tumac karte (daje opsti izvestaj o kartiranim jedinicama tektonskim karakteristikama i svim drugim inzenjersko geoloskim karakteristikama) Za jedan list i. g. obicne se pise od 30 do 50 strana tumaca. U tumacu se jasno izdvaja ono sto je sigurnoutvrdjeno od onoga sto se predpostalja. Da bi tumac bio potpuniji i pregledniji treba ga ispuniti skicama, tabelama, grafikonima...

2.3.14. BUDUCNOST KARTOGRAFIJE

Naa kartografija e se i u budunosti razvijati pod uticajem razvoja kartografije u svetu. Najvanije promene u kartografiji nastale su razvojem raunarske tehnologije, geoinformacionog sistema, animacije, multimedijskih prikaza, Interneta, ime je stavljen naglasak na kartografsku vizuelizaciju. Vizuelni aspekt GIS-a je od izuzetne vanosti u kartografiji. Za kartografe GIS je tehniko-analitiki podsistem kartografije. Karta je istovremeno ulazni podatak i jedan od rezultata svake analize uraene pomou GIS-a. Od kartografskih alata e se sve vie traiti mogunost prikaza karte odmah, u realnom vremenu na ekranu monitora, prilagoeno zahtevima i upotrebi korisnika. vizuelizaciju elementima kartografike, s naglaskom na asocijacije i slinost. Kartografija ne sme ostati posebna disciplina u okviru geografskih nauka, ve se mora povezivati sa drugim geoinformatikim disciplinama i funkcionisati kao katalizator informacija meu geonaukama. Tome bi posebno doprinelo formiranje nacionalne ustanove za obradu, uvanje i distribuiranje geoprostornih podataka u kombinaciji s nacionalnim atlasom, gde bi znaajno mesto imao Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

19

3. ZAKLJUAK
Problemi razvoja kartografije u Srbiji su mala materijalna ulaganja, poetak reforme kolstva u uslovima tranzicije drutva, nepostojanje nacionalnog obrazovanog programa, nepostojanje kola i osnovnih studija iz kartografije. Znanja se stiu u okviru studija geografije i geodezije redovnih, postdiplomskihmaster studija i u budunosti doktorskih studija. Kartografija se danas nalazi u vrlo turbulentnom i izazovnom periodu. Tzv. demokratizacija kartografije otvara mogunosti interaktivnosti, tako da se obrazuju korisnici kartografije a ne samo korisnici karata koje su drugi izradili. Reforma visokog kolstva uslovljava promene u programu kartografskih predmeta (teorijska, tematska i digitalna kartografija), organizaciji i obimu sadraja, profilu strunosti, cilju obrazovanja. Razvoj kartografije na univerzitetu ne zavisi samo od personalnih reenja, obrazovanja, opremljenosti i produkcije. Budunost je u kretanju razvoja kroz nekoliko nivoa. Mora se pratiti razvoj kartografije u svetu iji je moto Mogunosti kartografskog saznanja u menjanju sveta. Kartografija se mora sagledavati multiparalelno, odnosno kroz njen odnos prema internetu, daljinskim istraivanjima, GIS, GPS i LBS, analognim i digitalnim kartama, kartografskim tekstovima.U okviru reforme izboriti se za dobar poloaj kartografije, kao nauke i nastavnog predmeta; za profitabilnost struke to podrazumeva modernu tehnologiju, raunarske resurse; primenu rezultata magistarskih i doktorskih teza. Omoguiti redovno kartografsko edukovanje nastavnika, uee na domaim i meunarodnim skupovima. Povezati se sa meunarodnim i nacionalnim kartografskim udruenjima i sa srodnim institucijama.

20

4. LITERATURA
- Bollmann J. (1996). Kartographische M odellierung. Kaartographische Publikationsreiche 14, Schweizerische Gesellschaft fur Kartographie. - ivkovi D. (2000). Filosofske osnove kartografije. Glasnik SGD, sveska LXXX, broj 1, Beograd. - ivkovi D. (2001). Kartografski metod u modelovanju demografskih pokazatelja. U Zbornik radova Ekoloka istina. Donji Milanovac. - Kraak M.J., Ormeling F.J. (1996). Cartography- Vizualization of spatial data. London: Addison Wesley Longman Limited - Ljeevi M. (1996). Geografija, geografi i geografski informacioni sistem. U GIS-stanje i perspektive, Zbornik radova. Beograd. - Ljeevi M. (2005). Savremeni pravci razvoja i budunost geografije. Nauni simpozijum Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu. Beograd-Tara. - Sretenovi LJ. (1989). Kartografski metod u istraivanju geoprostora. Beograd: Jugoslovenski geoprostor, CMU - www.univie.ac.at/geographie/
- Frankich, K. (1980): Mathematical Cartography, Part one, Geographic Map Projections. Division of Surveying Engineering, The University of Calgary. - M. Peterca, N. Radoevi, S. Milisavljevi, F. Racetin: Kartografija, Vojnogeografski institut, Beograd, 1974.

- www.google.com

21

22