KAKO SE MOLITI ZA OBOLELE SADR@AJ: DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I O UZROCIMA BOLESTI KAKO SE MOLITI ZA BOLESNE SVETI TEOFAN

ZATVORNIK O molitvi za bolesnika Nije greh le~iti se MOLITVA ZA BOLESNU DECU Uzroci bolesti dece Kako se moliti u bolesti dece

DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I Eto postao si zdrav, vi{e ne grije{i, da ti se {to gore ne dogodi. (Jn. 5, 14) Zato sam dobre voqe u nemo}ima... jer kad sam slab onda sam silan. (2 Kor. 12, 10) U toku svoga `ivota, ~ovek je prinu|en da mnogo dana provede u bolesti ili telesnoj nemo}i. Kako govori prorok David: Dana godina na{ih svega ima do sedamdeset godina, a u ja~ega do osamdeset godina: i sam je cvijet wihov muka i nevoqa... (Ps. 89, 10)
1| SVETIJAKOV.org

Kao ni celom qudskom rodu, tako ni hri{}anima nisu strani bolesti i nemo}i. U su{tini, nesre}u za ~ove~anstvo ne predstavqa bolest, ve} wen uzrok - bolest du{e - strasti i gresi, koji le`e u osnovi bolesti tela. Kako pi{e sv. Jovan Kron{tatski: Sve na{e bolesti su u su{tini kazne Bo`ije za grehe; one nas o~i{}uju, izmiruju nas s Bogom, i uvode ponovo u qubav s Wim. Zato je bolest podse}awe od Gospoda na u`asno zlo - da je na{a du{a ve} obolela od greha. Otuda je za izle~ewe od bolesti potrebno pre svega pokajawe. Gospod je, pre nego {to }e isceliti raslabqenoga, oprostio mu grehe (Mk. 2, 3 - 12). A kada je u ov~joj bawi iscelio ~oveka koji je bolovao 38 godina rekao mu je: Eto sad si zdrav; idi i ne gre{i vi{e da ti se {to gore ne dogodi (Jn. 5, 14). Otuda mo`emo razumeti da isceqewe od bolesti po molitvama Crkve ili pravednika ukqu~uje u sebe i opro{tewe grehova (Jak, 5, 16), i kao rezultat toga sledi ozdravqewe. Treba znati da bolesti i nemo}i ne snalaze samo velike gre{nike. Gospod je rekao apostolu Pavlu: Sila se moja u nemo}i pokazuje, i apostol Pavle govori o sebi: Zato sam dobre voqe u nemo}ima, u porugama, u nevoqama, u gowewima, u tjeskobama za Hrista; jer kad sam slab onda sam silan. (2 Kor. 12, 9 - 10) Sveti oci smatraju da je op{ta gojaznost tela i nedostatak u wemu fizi~ke snage najve}a prepreka za duhovni `ivot; na tome se zasniva neophodnost surovih asketskih podviga za sve one koji `ele da `ive duhovnim `ivotom i da imaju veoma zdravo telo. Zdravqe je dar Bo`ji - govorio je prepodobni Serafim. No taj dar ne biva uvek na korist. Kao i svako stradawe, bolest ima silu da nas ~isti od du{evne prqav{tine, da zagla|uje na{e grehe, da smiruje i omek{ava na{u du{u, da nas tera na razmi{qawe, da spoznajemo svoju nemo} i da se obra}amo Bogu. Prepodobni Marko Podvi`nik je pisao: Kada vidi{ ~oveka koji gre{i, koji se nikada ne kaje i ni od ~ega ne boluje, znaj, ~eka ga nemilosrdni sud. O tim blagim stranama bolesti pisao je i mitropolit Filaret Moskovski: Korisno je u bolesti iskusiti ose}awe osloba|awa od svega svetskog, da bi se i posle bolesti dr`ali tog ose}awa. Nije neobi~no ako to ose}awe posle bolesti ne dolazi tako lako kao u vreme bolesti; u bolesti ga Bog daruje jer je nemo}nom ono potrebno, a zdrav treba da ga kroz podvig zadobije. Eto za{to su svetiteqi i pravednici sa blagodarno{}u trpeli i podnosili svoje nemo}i i bolesti. Mnogi od wih ~ak nisu smatrali da je potrebno da se le~e od bolesti. Obja{wewe
2| SVETIJAKOV.org

toga mi nalazimo kod prepodobnog Makarija Velikog koji pi{e jednom monahu slede}e: Ako bi ti zaista verovao da se ve~ne i neizle~ive rane besmrtne du{e i grehovne bolesti le~e Hristom, ti bi verovao i to da je On mo}an da izle~i i privremene telesne nemo}i i bolesti, i k Wemu Jedinom pribegao bi, odbaciv{i lekarsku pomo} i usluge... Naravno, ti mi odgovara{ slede}e: Bog je za le~ewe tela dao zemaqsko biqe i lekovita sredstva (materije) i za telesne nemo}i pripremio lekarsku pomo}... I ja se sla`em, zaista je to tako... ali Gospod je lekove i lekarske ve{tine dao radi utehe i le~ewa tela, kada je to neophodno, qudima u svemu svetovnim; dozvolio im je da se koriste svim sredstvima zato {to oni nisu u stawu da celoga sebe predaju Bogu. A ti si monah, do{ao si ka Hristu sa `eqom da bude{ sin Bo`ji i rodio si se svi{e od Duha... du`an si da stekne{ takvu veru, i razumevawe, i `ivot koji su retki kod mirskih qudi. Neki svetiteqi ne samo da nisu pribegavali medicinskim sredstvima, nego se ~ak nisu usu|ivali da mole Boga da ih isceli od bolesti. Tako je jednom k prepodobnom Pahomiju do{ao wegov u~enik Teodor, mu~en `estokom glavoboqom i molio prepodobnog da on svojom molitvom umine silnu glavoboqu. Ali, prepodobni mu je odgovorio: Da li ti misli{, da ta bolest ili druga sli~na nevoqa nastaje bez voqe i dopu{tewa Bo`ijeg? Trpi, i kada Bog blagoizvoli pomo}i }e ti i isceli}e te. Starci, prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan tako|e su savetovali svojim u~enicima koji su bili dovoqno jaki u veri, da se pri bolesti ne le~e kod zemaqskih lekara, ve} da predaju celoga sebe Gospodu - Lekaru du{a i tela na{ih. Tako prepodobni Varsanufije Veliki pi{e: Za ozdravqewe sina moga (duhovnog) mogli bi se pomoliti Bogu neki od svetih koji se ovde nalaze, da on ne bude bolestan ni jedan dan, - i to bi se ispunilo, no tada on ne bi dobio plodove trpqewa. Me|utim, u drugom slu~aju prepodobni Varsanufije Veliki je molio Boga za umawewe telesnih stradawa jednog svog u~enika. Ali, tada je ~uo slede}i odgovor Boga: Pusti da ga ispitamo na korist wegove du{e, i da se kroz telesno stradawe otkrije, kakvo je wegovo trpqewe i {ta }e on da zadobije za trud i molitve. Evo za{to se tako|e nije le~io ni prepodobni Serafim Sarovski. On je oko tri godine stradao od vodene bolesti i polovinu tog vremena je proveo u posteqi. Kada je do{lo do krajweg pogor{awa bolesti nastojateq Sarovske pustiwe predlo`io je prepodobnom da pozovu lekara. Prepodobni mu je odgovorio: Ja sam, o~e sveti, predao sebe istinitom Lekaru du{a i tela, Gospodu na{em Isusu Hristu i Pre~istoj Wegovoj Materi; ako va{a qubav rasu|uje dajte meni ubogom, Gospoda radi, nebeske
3| SVETIJAKOV.org

lekove (t. j. pri~e{}e Svetim Tajnama). Po pri~e{}u Svetim Tajnama prepodobnom se javila Bogomater i iscelila ga dodirom ruke. Drugi put, kad je prepodobni le`ao potpuno iznemogao po{to su ga razbojnici pretukli, bio je tako|e udostojen javqawa Presvete Bogorodice. Pri tom je Bogomater pogledav{i ka lekarima kazala: Za{to se vi trudite? Prenuv{i se iz dreme`a, prepodobni je ponovo odbio pomo} lekara, i posle tog vi|ewa wegovo stawe se po~elo brzo popravqati. Prepodobni Varsanufije Veliki govori: Kad god sam bio bolestan, nikada nisam legao i nisam ostavqao svoje rukodjeqe, mada su me i te{ke bolesti snalazile. Ali ubrzo posle toga, kako sam se zatvorio u keliju, pojavila se ta{tina i nije mi dopu{tala bolesti: `alim sada `ele}i trpqewe, a {ta trpeti - ne znam. Tako pak starac, pri bolesti ne savetuje usiqene molitve za isceqewe. On govori: Nije dobro usiqeno se moliti za to da dobijemo isceqewe jer ne zna{ {ta je za tebe korisno. Prepusti to Onome koji je rekao: zna Otac va{ {ta je vama potrebno i pre va{ega moqewa (Mat. 6, 8). Pomoli se Bogu, govore}i ovako: Vladiko, u Tvojim sam rukama, pomiluj me po voqi Tvojoj i, ako mi je to na korist, daruj mi brzo isceqewe. Moli se i svetiteqima Bo`jim i ~vrsto veruj da }e ti Bog podariti ono {to ti je na spasewe i blagodari Mu na svemu se}aju}i se re~i Pisma: Za sve blagodarite (1 Efes. 5, 18), i dobi}e{ ono {to ti je na korist i du{e i tela. I tako, u bolesti treba da se uzdamo, ne toliko u pomo} zemaqskih lekara, koliko, pre svega u milost Bo`iju i zato treba prinositi suze pokajawa i tra`iti isceqewe u tajnama ispovesti, pri~e{}a i jeleosve}ewa. Treba uvek imati na umu, bez obzira le~i li se hri{}anin kod lekara ili ne smatra da je to potrebno - najva`nije u svakom slu~aju je sa smirewem se nadati na opro{tewe grehova i milosr|e Bo`je. O tome ovako govore starci Varsanufije i Jovan: Oni koji pribegavaju lekarima i oni koji ne pribegavaju treba da ~ine to sa nadom u Boga. Oni koji se obra}aju lekarima govore: U ime Gospodwe predajem sebe lekarima, da nam kroz wih podari Bog isceqewe. A oni koji se ne obra}aju, sa nadom u ime Bo`je ne obra}aju im se i On ih le~i. I tako, ako si upotrebio lekove nisi pogre{io, a kada ne upotrebi{ ne gordi se. Znaj da, ako i lekarima ode{ to }e biti samo zato {to je tako Bogu ugodno. A sveti Siluan Atonski je govorio slede}e: Du{a, koja se predala voqi Bo`joj, lako podnosi svako stradawe i svaku bolest, zato {to se ona i u bolesti moli i sozercava Boga:
4| SVETIJAKOV.org

Gospode, Ti vidi{ moju bolest, Ti zna{ da sam ja gre{an i nemo}an, pomozi mi da trpim i da Ti na svemu blagodarim. Treba znati da i odluka hri{}anina da ne tra`i lekarsku pomo} mo`e biti pogre{na; i u tom poslu kao i u bilo kom drugom potrebno je hri{}ansko rasu|ivawe. Kao primer toga mo`emo navesti slu~aj duhovne k}eri poznatog moskovskog pastira o. Valentina Amfiteatrova. Wu su jako bolele o~i, ali ona nije htela da se le~i i uporno je molila o. Valentina da joj on svojom molitvom isceli o~i. Vide}i u toj wenoj `eqi ~udotvornog iscelewa odsustvo smirewa i projavu gordosti, o. Valentin je odbio da se moli za wu i predlo`io joj je da se obrati lekarima, t. j. da ide onim putem kojim idu svi qudi. Starac o. Nektarije Optinski je ukazivao da se i u priru~niku za ispovest nalazi pitawe: Ne prenebregava{ li ti le~ewe?, i dodavao je I doktor je od Boga i lekovi tako|e. Evo jo{ nekoliko primera, kako su se starci odnosili prema bolestima. U svojim spisima starac Siluan Atonski pi{e: Onome ko se potpuno preda voqi Bo`joj, `ivot je mnogo lak{i, zato {to i u bolesti i u nevoqi i u gowewu on misli: Takva je voqa Bo`ja, i zbog mojih grehova treba da trpim. Eto, mene ve} mnogo godina boli glava, i nije mi lako trpeti, ali je korisno, zato {to se kroz bolest smiruje du{a. Du{a moja vatreno `eli da se moli i svr{ava bdenija, no bolest mi smeta, jer bolesnom telu treba pokoja i odmora: i ja sam mnogo molio Gospoda da me isceli, ali me Gospod nije usli{io, zna~i, nije mi na korist (iscelewe). Evo i drugog slu~aja koji mi se dogodio, kada me je Gospod brzo usli{io i spasao. Jednom na praznik, na trpezi je bila riba. Kada sam jeo, jedna kost mi je u{la u grlo, duboko prema grudima. Ja sam prizvao u molitvi svetog velikomu~enika Pantelejmona mole}i ga da me isceli zato {to lekar ne mo`e da izvadi kost iz grudi. Kada sam rekao: Isceli, dobio sam odgovor u du{i: Iza|i iz trpezarije, udahni i iska{qi i kost }e izleteti sa krvqu. Ja sam tako i uradio: iza{ao sam, udahnuo, naka{qao se, i velika kost je sa krvqu isko~ila. Razumeo sam da ako Gospod ne}e da izle~i moju glavu zna~i da je tako korisno za du{u. Prou~avaju}i tu korist du{e od bolesti, optinski starci su savetovali mnogima da zale~uju svoje bolesti a ne izle~e, t. j. da tra`e samo da im se povrati radna sposobnost a ne potpuno izle~ewe od bolesti. Evo kako se prema bolesti odnosio pravednik i veliki molitvenik o. Jovan Kron{tatski: Ti moli{ Gospoda da te qubi Svojom qubavqu kao smrt krepkom ili sve do smrti. I odjednom,
5| SVETIJAKOV.org

Gospod ti {aqe te{ku unutra{wu bolest, koja te pribli`ava ivici smrti. Nemoj da rop}e{ na Gospoda, ve} hrabro trpi, blagodare}i Gospodu za Wegovu o~insku posetu. To ne zna~i ni{ta drugo ve} ono {to ti naziva{ qubavqu Bo`jom jakom kao smrt. I pri nezadr`ivom napredovawu bolesti ~vrsto se nadaj da je Bog, ne samo od bolesti ve} i od same smrti mo}an da te izbavi samo ako je to po Wegovoj svetoj voqi... ^ak i ako vidi{ da se u bolesti telo raspada, govori: Gospod je dao, Gospod i uzeo... neka je blagosloveno ime Gospodwe (Jov. 1, 21). Ti si navikao da posmatra{ svoje telo kao ne{to {to samo tebi li~no pripada, no to je krajwe nepravilno zato {to je tvoje telo - Bo`ja tvorevina... Iz qubavi prema Wemu nemoj da {tedi{ svoje trule`no telo, ve} ga dobrovoqno i svecelo predaj Gospodu i neizrecivoj voqi Gospodwoj kao {to je Avraam sina svoga Isaka prineo da spali na `rtvu; ne gubi veru u milost Bo`iju, ne kloni duhom, neka iz usta tvojih ne izlazi bezumqe upu}eno Bogu, tobo`e u~iwena ti je nepravda {to se silno mu~i{, - i ti }e{ prineti Bogu veliku `rtvu, poput Avraama ili poput svetih mu~enika. I tako, trpi velikodu{no svoju bolest i ne samo ne tuguj, naprotiv, ako mo`e{, raduj se svojoj bolesti... Raduj se tome, {to ti je Gospod poslao privremeno stradawe, da o~isti{ du{u svoju od greha. Raduj se, {to se ne predaje{ (prepu{ta{) onim strastima, kojima bi se predavao da si zdrav. Raduj se {to nosi{ krst bolesti i zna~i, ide{ uskim i te{kim putem, koji vodi ka Carstvu Nebeskom. A evo {ta o bolesti pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: Bolest nije nesre}a ve} pouka i Bo`ja poseta. Bolesnog prepodobnog Serafima posetila je Majka Bo`ija, i nas, ako mi sa smirewem podnosimo bolest, pose}uju nebeske sile... Bolest - to je najpogodnije vreme za povratak svoga srca k Bogu. Sa ozdravqewem ta mogu}nost opet postaje beskona~no udaqena (daleka)... Koliko je samo pro{lo pred mojim o~ima slu~ajeva kada su se beznade`no telesni (plotski) qudi pod uticajem bolesti preobrazili u tanane, duhonosne, umilne. O UZROCIMA BOLESTI Mudrac je rekao, da ako ko sagre{i pred Tvorcem svojim.... pada u ruke lekara (Sir. 38, 15). Uzroci bolesti mogu biti razli~iti. Oni mogu biti ~isto plotski, o~igledni, kao, naprimer, pijanstvo - uzrok ciroze jetre ili neumerenost u hrani kao izvor poreme}aja mnogih sistema
6| SVETIJAKOV.org

organizma i t. d. Bolesti, koje poti~u od nemarnosti i neurednosti u `ivotu, prirodno za wima slede, - pi{e prepodobni Varsanufije Veliki. Ali postoje i nevidqivi uzroci bolesti. Da Sveto Pismo nije otkrilo, ko bi znao da ka`e: za{to je obolela od gube Marija, sestra Mojsijeva; za{to je od iste bolesti oboleo Gijezije, u~enik proroka Jeliseja; za{to su bolesni bili i ~ak umirali mnogi od Korin}ana, kojima je pisao apostol Pavle? Pismo nam otkriva uzroke tih bolesti. Marija je uzroptala na Mojsija, i Bog ju je kaznio gubom (4 Moj. 12, 10). Gijezije, odav{i se srebroqubqu, slagao je svome u~itequ proroku i za to je bio ka`wen od Boga istom bole{}u, od koje se po molitvi proroka ~udesno iscelio sirijski velmo`a Neman (2 Car. 5, 27). Izme|u Korin}ana, po svedo~ewu apostola, mnogi su bili slabi i bolesni zbog toga, {to su se nedostojno pri~e{}ivali Svetim Tajnama (1 Kor. 11, 30). Obi~no smo mi malo pa`qivi prema sebi i prema svojim gresima, kojima vre|amo Boga i navla~imo Wegov pravedni gnev na sebe. Bolestima tela Bog ho}e ili da nas o~isti ili da nas sa~uva od bolesti du{e. Zbog toga, podvrgavaju}i se bolesti korisno je razmisliti zbog kakvih greha nam je poslata ta bolest. (Razume se, ovaj savet primeni}emo u slu~aju bolesti, koja se de{ava li~no nama, a ne na{im bli`wima, po{to u posledwem slu~aju mi lako mo`emo pasti u te`ak greh osu|ivawa.) Evo ose}a tugu i jadikuje moje srce: nije li zbog toga {to je ono bilo izvor greha i hranilo se gresima? Evo strada moja glava, i bolest mi ne da mira: nije li zbog toga {to je ona bila smesti{te r|avih misli i namera a tako se malo bavila blago~estivim razmi{qawem o Bogu i o mojim obavezama prema Wemu? Evo slabe i sklapaju se moje o~i: nije li zbog toga {to su se one tako ~esto zatvarale tamo, gde je trebalo da budu otvorene, i otvarale se tamo gde su trebale da budu zatvorene. Nije li zbog toga {to su se one sablaznile i zaslepele bleskom sujete, gledale gordo, prezirale uboge i smerne, malo gledale na veli~anstvenost i lepotu dela Bo`ijih da bi videli u wima nestvorenu lepotu Stvoriteqa i beskrajnu veli~inu Svevi{weg Boga? Evo boli i slabo ~uje organ sluha: nije li zbog toga {to su moje u{i tako ~esto bile nezainteresovane za re~ Bo`ju koja me je sa svih strana prizivala na put spasewa, ve}, naprotiv bile su otvorene za re~i prelesti i obmana, bile su zanete ~arima sujetnog sveta? Evo, oslabile su i drhte moje ruke: nije li zbog toga {to su retko ~inile dobro, a ~esto se pru`ale ka nepravednim delima.

7| SVETIJAKOV.org

Evo nesigurne su i klecaju moje noge, ne mogu me nositi: nije li zbog toga {to sam se tako ~esto udaqavao od puta zapovesti Hristovih i hodao po bespu}ima greha? Ne strada li, celo moje telo zbog toga {to je u wemu carovao greh koji ga je porobio svojim pohotama? Kakvi god da su uzroci na{ih bolesti, oni nas uvek podse}aju na na{a sagre{ewa pred Bogom podsti~u}i nas na razmi{qawe da se Wemu obratimo sa iskrenim pokajawem. Od tebe zavisi da li }e{ biti lew i `iveti ne~isto i padati u bolesti dok ne dovede{ sebe u zakonito stawe. Naprotiv, pokajawem mo`e{ izbaviti sebe od ka`wavawa bole{}u - pi{e prepodobni Varsanufije Veliki. Do{av{i na smrt bolesnom caru Jezekiji, prorok Isaija mu je rekao: Ovako govori Gospod: uvedi red u ku}u svoju jer }e{ umrijeti i ne}e{ ostati `iv. (Is. 38, 1). ^uv{i ovaj strogi ukor proroka, car se obra}a Bogu sa molitvom: I mole}i se Bogu... plaka Jezekija veoma. Tada do|e rije~ Gospodwa Isaiji govore}i: Idi i reci Jezekiji: ovako veli Gospod, Bog Davida, oca tvojega: ~uo sam molitvu tvoju, i vidio sam suze tvoje, evo doda}u ti vijeku petnaest godina (Is. 38, 2 - 5). Tako milosrdni Gospod prima molitve upu}ene od srca ispuwenog smirewem i skru{enog zbog grehova, jer Mnogo nevoqe ima pravednik, ali ga od svijeh izbavqa Gospod (Ps 33, 19). Evo jo{ jednog slu~aja kada ~vrsta re{enost da se prekine sa grehom dovodi do iscelewa od bolesti. U vreme svetog Jovana Zlatousta, jedna `ena je veoma dugo stradala od neizle~ive bolesti i lekari joj nisu mogli pomo}i. Tada je ona zamolila mu`a da je odvede svetitequ, veruju}i da }e je on isceliti. Mu` je ispunio molbu `ene, odveo je u manastir i ostavio je pred kapijom, a sam je po{ao svetitequ. Na molbu mu`a za isceqewe sveti Jovan Zlatoust je odgovorio: Idi i ka`i svojoj `eni neka ona ostavi svoju zlu narav, i deli milostiwu ubogima, da se usrdno moli, da ~uva sebe u uzdr`awu i postu na praznike i radnim danima, i tada }e joj Bog podariti iscelewe. Mu` je preneo `eni re~i svetiteqa i ona je uskliknula: Sve zapove|eno }u ispuwavati do kraja ovozemaqskog `ivota! Mu` se vratio natrag i rekao svetitequ weno obe}awe. Idite s mirom, Bog je ve} iscelio tvoju `enu, - rekao mu je Jovan Zlatousti. I zaista, mu` je iza{ao i video svoju `enu potpuno zdravu. U Novgorodu kada je tamo bio arhiepiskop Jona, pojavila se kuga, narod je masovno umirao, a arhiepiskop je svima objavio, da je Bog poslao tu stra{nu bolest zbog nepokajanih grehova. Narod je na to uskliknuo da }e se pokajati, odslu`en je moleban, svi su
8| SVETIJAKOV.org

se zavetovali Bogu da }e se truditi da ne gre{e vi{e i kuga je odjednom nestala, vi{e niko nije umirao a oboleli su ozdravili. KAKO SE MOLITI ZA BOLESNE Molite se Bogu jedni za druge da ozdravite (Jak. 5, 16). Nekada sam mislio, - pi{e prepodobni Siluan Atonski, - da Gospod tvori ~udesa samo po molitvama svetih, no sada znam da }e i na molitvu gre{nika Gospod u~initi ~udo samo ako se du{a wegova smiri, jer, kada se ~ovek nau~i smirewu, tada Gospod slu{a wegove molitve. Jo{ je starac Siluan u~io, da se za bli`we treba tako vatreno moliti, kao da krv prolivamo. Ovo je potvr|eno i u molitvenom opitu svetog pravednog Jovana Kron{tatskog, koga navodimo. Devet puta sam i{ao da ~itam molitvu smrtno obolelom mladi}u, sa nepokolebqivom nadom i uporno{}u... da }e Bog pogledati na moj trud, na moje odlaske, na molitve i kle~awa, na upornost moju, na nadawe moje... Kada sam do{ao deseti put mladi} je ozdravio. Sveti Jovan Kron{tatski je govorio: Ako ti `ivi{ verom i dobrodeteqno, naro~ito ako si kroto{}u, smirewem i milosr|em sjediwen s Bogom, to moli od Wega {ta god ho}e{ - {ta i kako da moli{ ve} }e te nau~iti Duh Sveti: i molitva }e ti se ispuniti ili uskoro, u magnovewu istoga ~asa, ili kroz izvesno vreme, po promisli premudrosti Bo`je. Jedan hri{}anin koji je posmatrao kako se otac Jovan moli kraj posteqe beznade`no obolelog, opisuje to ovako: On je molio sa neodoqivom silom qubavi prema bli`wemu. On je udarao sve ja~e i ja~e u zavetna, obe}ana vrata. Sav se preobrazio, crte wegovog lica su zasijale, o~i tajanstveno svetlucale, trepet je pro`imao wegovo telo, kapqice znoja su klizile sa ~ela. Na kraju, molitva je bila usli{ena. On je osetio kako se sjediwuje s wim, svetla, divna, svemogu}a sila. Wemu je ve} odavno bilo poznato to ose}awe. Pridigao se s kolena i pri{ao krevetu... i polo`io svoju ruku na glavu bolesnika. - Ustani da se zajedno pomolimo, - tiho je rekao. - Ne mogu ni da se pokrenem. Otac Jovan je jo{ jedanput polo`io ruku na bolesnika i ponovio: Ustani i pomolimo se zajedno. I bolesnik je ustao iz kreveta. Evo jo{ jednog slu~aja isceqewa na molitve oca Jovana, o kome on sam pi{e slede}e: Jedna osoba je na smrt bolovala od
9| SVETIJAKOV.org

upale `eludca ve} devet dana i nije bilo nikakvog poboq{awa od medicinske pomo}i, - samo {to se devetog dana izjutra pri~estila `ivotvornim Tajnama, do uve~e je ozdravila i ustala sa bolesni~ke posteqe. Ona je se pri~estila sa ~vrstom verom. Molio sam se za wu Gospodu da je isceli. Gospode! - govorio sam: - isceli raba Tvoga od bolesti wegove. Zaslu`uje da mu se ovo da jer voli sve{tenike Tvoje i darove Tvoje {aqe im. Molio sam se i u crkvi pred prestolom Bo`jim na Liturgiji, za vreme molitve: Ti Si nam darovao ove zajedni~ke i slo`ne molitve (za vreme tre}eg antifona), i pred samim Tajnama. Molio sam se, izme|u ostalog i ovako: Gospode! @ivote na{! Kako je meni lako da pomislim na isceqewe, tako je Tebi lako da izle~i{ svaku bolest; kako je meni lako da pomislim na vaskrsewe iz mrtvih, tako je Tebi lako da vaskrsne{ svakog mrtvaca. Isceli raba Tvoga Vasilija od wegove opake bolesti i ne dozvoli da umre, da ne padnu u pla~ i ridawe `ena i deca wegova, - i blagoposlu{ni Vladika je pomilovao. Za{to se ne ostvaruju (ispuwavaju) sve molitve za bli`we koji boluju i kakvi sve uslovi treba da postoje da bi mogli da se nadamo u blagoprijatno dejstvo molitve? Na to pitawe starac Siluan odgovara ovako: Kada Gospod ho}e da se smiluje nekome, to kod drugih izaziva `equ da se mole za wega i poma`e im u toj molitvi. Zato smo du`ni da znamo, da uvek kada osetimo `equ da se za nekoga pomolimo, to zna~i da Sam Gospod ho}e da pomiluje tu du{u i milostivo slu{a tvoje molitve. No potrebno je da pravi{ razliku izme|u `eqe da se moli{ koju ti {aqe Gospod, od `eqe koja se ra|a u tebi po pristrasnosti prema onome za koga se moli{. O~igledno, da u posledwem slu~aju Gospod ne ispuwava uvek molitvu, kao u prvom slu~aju kada se molimo po sugestiji koja dolazi od Gospoda. Jedan monah je pitao prepodobnog Varsanufija Velikog: Da li je mogu}e samo molitvama svetih izmoliti opro{taj grehova bez pokajawa samog gre{nika? Prepodobni je odgovorio: Ako se ~ovek sam ne potrudi po svojoj sili i ne prisajedini sopstveni trud molitvama svetih, on nikakve koristi ne}e imati od toga {to se sveti za wega mole. Kada oni poste i mole se za wega, a on se predaje slastoqubqu i `ivi u nemaru, kakve onda koristi mo`e imati od wihovih molitava? Upravo se ovde zbiva ono {to je re~eno u Pismu: Kada jedan gradi a drugi ru{i, {ta oni dobijaju za sebe, osim iznurenosti? (Sir. 34, 23).

10 | S V E T I J A K O V . o r g

Ako bi bilo mogu}e da se ~ovek spase na molitve svetih ne ula`u}i nikakav trud, to {ta bi spre~avalo svete da na isti takav na~in spasu sve gre{nike celoga sveta? Zato i sveti Teofan Zatvornik govori: Molitve drugih za nas bivaju mo}ne samo onda kada postoji i na{a sopstvena molitva. Me|utim, treba re}i i to da op{ta pravila imaju i izuzetke. Ti izuzeci se doga|aju tada kada su vatrenost qubavi bli`wega i wegova neodstupnost u molitvi veoma silni. Sveti pravedni Jovan Kron{tatski , tim povodom pi{e: Otkuda na{a iskrena molitva jednih za druge ima veliku mo} na druge? Otuda {to se ja za vreme molitve prisajedinim Bogu, postajem jedan duh sa Wim, a one za koje se molim sjediwujem sa sobom verom i qubavqu, zato {to Duh Bo`ji, dejstvuju}i u meni, dejstvuje u isto vreme i u wima, kao i Onaj koji sve ispuwava isto kao jer je jedan hqeb, jedno smo tijelo mnogi po{to se svi od jednoga hqeba pri~e{}ujemo (1. Kor. 10, 17; Ef. 4, 4). Kao {to vidimo iz re~i oca Jovana, molitva za druge, za bli`we koji stradaju ima bezuslovno prednost u odnosu na molitvu za sebe i svoje potrebe. Zato, od mnogih na~ina pomo}i nije li najdostupnija, ona koja daje najvi{e nade i najmudrija molitvena pomo}?! SVETI TEOFAN ZATVORNIK O molitvi za bolesnika Molite se, ~ekajte `eqeno, - pi{e svetiteq u jednom od pisama, - no ne predodre|ujte unapred, ono {to }e odlu~iti Gospod, ve} predajite celoga sebe voqi Wegovoj, s potpunom pokorno{}u da primite od Gospoda ono {to On blagoizvoli da vam po{aqe. Nedostatak takve pokornosti iskrivquje molitvu i li{ava je sile, bez toga molitva dobija ovakav smisao: hteo - ne hteo Gospode, - podaj. Poslu{awe koje ste mi nalo`ili - da se molim za NN ispuwavam. Samo, ne molim se: Uzmi ovo i daj ono, ve} ovako: U~ini s wim , Gospode, kako je najboqe za wegovo spasewe. A ta molitva koja li~i na nare|ewe Bogu, sasvim je nepodesna. Neko je imao obi~aj da upita: da li se ti moli{ da bi dobio penziju, ili da isprosi{ milostiwu? Veoma umesno pitawe! U svojim pismima, sveti Teofan je ~esto pisao o zna~ewu, da ih tako nazovemo naru~enih molitava za bolesnike. U velikom broju slu~ajeva te se molitve izvr{avaju ovako: rodbina bolesnika - bilo li~no, ili putem pisma - moli sve{tenika da se pomoli pri ~emu naj~e{}e prila`u i novac za molitveni trud. Tom materijalnom stranom ovoga dela, naj~e{}e se i zavr{ava sva
11 | S V E T I J A K O V . o r g

briga rodbine za obolelog, pri ~emu oni sami, li~no skoro da i ne smatraju potrebnim da molitvama sve{tenoslu`iteqa prisajedine i svoje molitve, pogotovo kada se naru~ene molitve izvr{avaju u ta~no odre|eno vreme. Takav odnos prema molitvi od strane rodbine bolesnika, priznaje svetiteq, daleko je od pohvalnog. Vi ste dobro osmislili molitveno pravilo za svoju k}er (obolelu), - pi{e on u jednom pismu. - Dva molebna u nedeqi, pomiwawe na proskomidiji. Ka`ete, dovoqno je. No ko }e se tu moliti kao da je i sam bolestan? Bo`ju pa`wu pokre}e molitva koja dolazi od du{e koja i sama pati. Ako ne bude od nekoga uzdaha iz dubine du{e, to naru~eni moleban }e biti ispuwen, ali molitva za obolelog ne}e. Da li vi li~no dolazite na molebne? Ako ne, to je i va{a vera bez molitve... Vi jeste naru~ili (molitve), no dav{i novac da bi se drugi molili, sami ste skinuli brigu sa svojih le|a... Nema nikoga ko bi sastradavao sa bolesnicom. Mogu li to oni koji slu`e za sve obolele? Druga je stvar kada ste vi li~no na molebnima ili u crkvi na Liturgiji. Tada se va{e sastradavawe pridru`uje molitvi Crkve i ona se br`e uznosi ka prestolu Bo`ijem.... time i sama molitva Crkve postaje sastradalna, ako slu`a{~i i ne sau~estvuju... Eto vidite u ~emu je snaga! Dolazite li~no na molebne i sastradavajte du{om sa bolesnicom... I rezultata }e biti. U crkvi, na Liturgiji, sau~estvujte za vreme proskomidije... A naro~ito kada posle Tebe pojem pevaju pesmu Bogorodici Dostojno jest...tu se pomiwu za novozavetnu `rtvu `ivi i preminuli... Liturgije su najja~e, pomiwawem samo na proskomidiji, zato {to to izra`ava na{e najja~e sastradavawe sa obolelom i ujedno s tim najja~u na{u veru i nadu da nas Gospod ne}e ostaviti bez Svoje pomo}i... Gde naru~iti molitve? Tamo gde du{a va{a za`eli, tamo i zaka`ite... Najva`nije je - sau~estvujte sa obolelom. I poma`ite ubogima... ne samo onima koji hodaju... Olak{ajte muke siroma{nim porodicama... Wihova molitva }e olak{ati bol va{ega srca... i sjediniv{i se sa va{om bi}e glas trubni koji }e se uzneti do Gospoda. Nije greh le~iti se Molitva molitvenicima, a lekara lekarima, - govori svetiteq, - i lekare je Bog dao, i wima se obra}ati je po voqi Bo`ijoj. Gospod nam dolazi sa Svojom pomo}i onda kada su nedovoqna prirodna sredstva koja je On stvorio. ... U bolesti se obra}ati lekaru za pomo} nije greh, makar bolest bila poslata i od Boga: jer i ve{tina le~ewa je od Boga, i
12 | S V E T I J A K O V . o r g

lekove je Bog stvorio. Zato, odlaze}i k lekaru i koriste}i lekove mi ne pribegavamo ne~emu {to je van Bo`jih puteva i ustanova. Praznoverica je - to nije Bo`je i tim putem nemoj i}i. ... Mogu}e je da ~ovek ne pristupi le~ewu ve} da se odlu~i za trpqewe, no treba se bojati da se ne pojavi gordost: neka se le~e slabi... a mi smo jaki! Zbog takvog mi{qewa o sebi nailazi roptawe. Boqe je ovako: nai|e bolest - pole~ite se. Pro|e bol od lekova - slava Bogu. Ne pro|e - treba trpeti i blagodariti Bogu. ... Pomozi Gospode, da k}eri va{oj bude le~ewe na korist. Molite se i tra`ite od Gospoda da urazumi lekare da ispravnu dijagnozu postave i potrebne lekove prepi{u. Jer Gospod le~i. Lekari su Wegova oru|a. ... Pitajte iskrene lekare, oni }e vam otvoreno re}i da ne znaju koji }e recepti isceliti. I tako, ako se uzdate u Boga i od Wega o~ekujete pomo} a ne od lekara i lekova primewuju}i prirodna sredstva le~ewa, ni tu nema greha. Jer, kako su sva sredstva data od Boga to smo du`ni i da ih primewujemo.

DECU MOLITVA ZA BOLESNU DECU Uzroci bolesti dece O bolesti dece ovako u jednom pismu pi{e starac Amvrosije Optinski: Ne treba zaboraviti ~udnovatost dana{weg vremena u kome i mala deca dobijaju rane du{evne od toga {to vide i od toga {to ~uju i zbog ~ega im je potrebno o~i{}ewe koje ne biva bez stradawa; o~i{}ewe du{e dobrim delom biva kroz telesno stradawe... Pogledajte: zar i ona najmla|a deca ne prelaze u budu}i `ivot uz bolesti i stradawa? Te{ko je videti stradawe dece. No da li znamo da smo ba{ mi u nekim slu~ajevima vinovnici tih stradawa? Jednom je k starcu Amvrosiju do{ao seqak donev{i na rukama ludog de~aka i mole}i starca da ga isceli. Uzimao si tu|e? - strogo je upitao starac. Uzimao sam, gre{io sam ba}u{ka, - odgovorio je seqak. Eto ti kazne, rekao je starac i oti{ao od nesre}nog oca, ostaviv{i ga bez pomo}i u nevoqi. Sli~an slu~aj imamo i u `itiju prepodobnog Amona (slavi se 4. oktobra) gde se govori o de~aku koga je ujeo besan pas kao kazna roditeqima za greh - kra|u vola. Smrt sina cara Davida desila se tako|e kao kazna za krivicu oca (2 Car. 12, 14). Stradawe nevine dece tako obja{wava i sveti Nifont, episkop Kiparski (slavi se 23. decembra): Mnogi koji `ive u svetu.... ne kaju se zbog grehova svojih i ne mare za spasewe du{e.
13 | S V E T I J A K O V . o r g

To su uzroci zbog kojih Gospod ka`wava kako decu tako i same roditeqe raznim nevoqama, kako bi kroz bolest dece o~istio roditeqska bezakowa, probudio u wima ose}awa pokajawa i time ih opravdao na Svome Stra{nom sudu. Znaj da deca bez greha stradaju zato da bi za prevremenu smrt dobila `ivot ve~ni, a roditeqi se, zbog wihovog stradawa udostojili celomudrenosti istinskog pokajawa. Zato pri stradawu dece treba da ispitamo svoju savest: ne ka`wava li Gospod moju decu zbog mojih grehova? ^esto se doga|a da je jedino delotvorno sredstvo za ozdravqewe dece - pokajawe wihovih roditeqa. Kako se moliti u bolesti dece Ako mi ose}amo slabost i rasejanost na{e molitve, to po u~ewu svetih otaca, kvalitet na{e molitve smo du`ni nadomestiti koli~inom. Tako je savetovao sveti Serafim. On je savetovao roditeqima da se u svojoj molitvi ne ograni~avaju ustaqenim pravilima, ve} da, podra`avaju}i monasima, ustaju na molitvu i u pono}nim ~asovima. Primere istrajne molitve za decu mi susre}emo jo{ kod pravednika Staroga Zaveta. Tako Jov, ustaju}i rano prino{a{e `rtve paqenice jer govora{e: Mo`e biti da su se ogrije{ili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako ~iwa{e Jov svaki put. (Jov. 1, 5). Kao i svaka molitva, tako i molitva roditeqa za decu mo`e biti razumna i nerazumna. Apostol Jakov govori: I{tete, i ne primate, jer pogre{no i{tete (Jak. 4, 3). Sveti oci govore: Budite oprezni kada se molite za sudbinu ovozemaqskog `ivota hri{}ana. To se odnosi i na molitve roditeqa ~ak i u tom slu~aju kada se roditeqi mole za ozdravqewe svoje na smrt obolele dece. Doga|a se da Gospod spase roditeqe od jo{ ve}ih nevoqa u budu}nosti time {to uzima od wih decu u ranom uzrastu. Zato je, u takvim slu~ajevima roditeqima potrebna smirena pokornost sveblagom Promislu Bo`jem i takva molitva za obolele koja bi i pored sve plamenosti uvek se zavr{avala re~ima Gospoda u Getsimanskom vrtu: ali ne Moja voqa, ve} Tvoja da bude. (Lk. 22, 42). U ovakvim slu~ajevima treba se setiti pri~e o tome u kakvom se o~ajawu jedna majka molila za ozdravqewe dvojice svojih sinova koji su le`ali u smrtnoj groznici. Kada je na trenutak prispala, Gospod joj je u snu otkrio kakva je budu}nost wenih sinova na zemqi. Videla ih je odrasle na raspusnoj pijanci u
14 | S V E T I J A K O V . o r g

kr~mi. U sva|i, oni se po~iwu tu}i i no`evima nanose jedan drugome smrtne rane. Naravno, pored slu~ajeva kada su po voqi Bo`joj deca umirala i pored moqewa roditeqa, postoji neuporedivo vi{e slu~ajeva kada je usrdna molitva roditeqa ~udesno spasavala na smrt obolelu decu. Treba znati da molitva roditeqa za decu ima pred Bogom naro~itu silu: plamena qubav uznosi i plamenu molitvu. A plamena molitva ne}e ostati neusli{ena od Boga.

, ; ; / 035/267-160; SVETIJAKOV.org

15 | S V E T I J A K O V . o r g