Roger Zelazny

ON KOJI OBLIKUJE
Roger Zelazny
THE DREAM MASTER
Copvright 1966

Za Dudi iz hrastovog umarka iz koga vuk izlazi neobinima obian. Fidus et audax"

Bilo je divno, bilo je krvi i svega ostalog, ali je Render mogao osetiti da e uskoro okonati. Zato e biti bolje da se svaki mikrosekund pretvori u minut, zakljui on - a temperaturu bi moda trebalo poveati... Negde, na samoj periferiji svega, tama prekide svoje stezanje. Neto nalik na kreendo potmule grmljavine nastavljalo se, zaustavljeno u jednoj besomunoj noti. A ta nota je bila destilat srama, bola i straha. U Forumu je bilo zaguljivo. Cezar ostade zguren izvan frenetinog kruga. Podlakticom je pokrivao oi ali nije mogao prestati da gleda, ne ovoga puta. Senatori nisu imali lica, a toge su im bile ispljuskane krvlju. Njihovi glasovi liili su na krike ptica. Sa neljudskom frenezijom zarivahu svoje bodee u palu figuru. Svi, sem Rendera. Bara krvi u kojoj je stajao irila se dalje. inilo se da se njegova ruka die i sputa sa mehanikom regularnou, a iz grla da izleu ptiji krici, ali on je istovremeno bio i deo te scene, i van nje. Jer on je Render, Oblikovatelj. uei, sav obuzet jadom i zaviu, Cezar je jeao, bunio se.

Ubiste ga! Oduzeste ivot Markusu Antoniusu - oveku bez mane, a beskorisnom!" Render se okrete ka njemu, drei u ruci bode ogroman i krvav. Jesmo", ree. Otrica se njihala levo-desno. Cezar se, fasciniran zaotrenim elikom, njihao u istom ritmu. Zato?" povika on. Zato?" Zato", odvrati Render, ,,to je bio daleko plemcnitiji Rimljanin nego ti!" Lae! Nije tako!" Render slegnu ramenima i vrati se bodenju. Nije istina!" vritao je Cezar. Nije!" Render se opet okrete ka njemu i zamaha nocm. Kao marioneta, Cezar je imitirao pokrete noa sline njihanju klatna. Nije istina?" nasmei se Render. ,,A ko si ti da dovodi u pitanje jedno ovakvo ubistvo? Nisi niko! Umanjuje uzvienost ove prilike! Nestani!" Isprekidanim pokretima ovek ruiastog lica se die na noge, kose napola razbaruene a napola slepljene od tenosti, nalik na neurednu grudvu vate. Okrete se, poe da se udaljuje; a dok je hodao, gledao je nazad preko ramena. Ode daleko od kruga atentatora, ali se zbog toga dimenzije scene ne smanjie, niti se umanji njena elektrina jasnoa. Zato se on oseti jo udaljenijim, usamljenijim i izdvojenijim. Render zaokrete za jedan dotad neprimeeni ugao i stade pred njega - slepi prosjak. Cezar ga zgrabi za prednji deo odee. Ima li zli znak za mene danas?"

uvaj se!" rugao se Render. ,,Da! Da!" povika Cezar. ,,'uvaj se!' To je dobro! ega da se uvam?" Ida..." ,,Da? Kojih ida?" Oktemberskih." Cezar pusti njegovu odeu. ta kae? ta je oktember?" Mesec." Lae! Ne postoji mesec oktember!" ,,I to je datum koga uzvieni Cezar treba da se plai nepostojee vreme, prilika koja nikad nee biti kalendarisana." Render ieze iza jo jednog iznenadnog ugla. ,,ekaj!Vrati se!" Render se nasmeja, a Forum sa njim. Ptiji krici se pretvorie u hor neljudskih podrugljivih povika. Rugate mi se!" jecao je Cezar. Forum postade kao pe; znoj se pojavi kao staklasta maska na Cezarovom uskom elu, otrom nosu, vilici bez prednjeg donjeg isturenog dela. ,,Pa hou i da budem ubijen!" jecao je. Nije poteno!" A Render pocepa i Forum i senatore i iscereni le Antonijev na komade i potrpa sve to u crnu vreu - neprimeenim pokretom samo jednog prsta - a poslednji od svih ode Cezar. arls Render je sedeo ispred devedeset belih dugmadi i dva crvena, ne gledajui stvarno nijedno od njih. Njegova desna ruka se kretala u svom neujnom povezu, preko povrine konzole koja se nalazila na nivou njegovog krila - pritiskao je neku dugmad,

drugu preskakao, iao dalje, ruka se vraala preenom putanjom da bi pritiskala sledeu dugmad u seriji Priseanje". Oseaji ugueni, emocije potpuno eliminisane. Zaborav poslanika Eriksona je zaborav materice. Neto je tiho kljocnulo. Renderova ruka je dospela do najnieg reda dugmadi. Bila mu je potrebna svesna namera - voljni in, ako hoete - da bi pritisnuo crveno dugme. Render oslobodi ruku iz poveza i podie sa glave svoju krunu od kablova slinih Meduzinoj kosi i od mikrominijaturnih provodnika. Iskliznu iz svog radnog leaja i podie poklopac. Ode do prozora i otvori ga, a pritiskom prsta dozva cigaretu. Jedan minut u ro-materici, odlui on. Ne vie. Ovo je odluujue... Nadam se da nee ba odmah poeti da pada sneg a oni oblaci gadno izgledaju... Glatke ute reetke i visoke kule, staklaste i sive, i sve to uzdignuto u veernji prostor, kao prigueni dim pod nebom boje kriljca; i jo neto je grad bio, zbir uglaslih vulkanskih ostrva koja sijaju sutonskim sjajem stvarajui tutnjavu duboko dole ispod zemlje; i jo neto: debele neprekidne brze reke saobraaja. Render se okrete od prozora i prie velikom jajetu koje je lealo pokraj njegovog prozora, glatko i svetlucavo. Dobacivalo mu je refleksiju koja je razbijala sve ono orlovsko u njegovom nosu, pretvarala njegove oi u sive tanjire, transformisala njegovu kosu u svetlou proetu liniju horizonta; njegova crvenkasta kravata postade iroki jezik aveti. Nasmeio se i pruio ruku preko radnog stola. Pritisnuo je drugo crveno dugme. Sa uzdahom, jaje izgubi svoju zasenjujuu neprovidnost, a du

njegove sredine pojavi se horizontalna pukotina. Kroz ljusku, sad providnu, Render je mogao videti Eriksona kako se krevelji, oiju vrsto stisnutih, borei se protiv povratka svesti i onog to se u svesti nalazi. Gornja polovina jajeta se uzdie u poloaj vertikalan u odnosu na bazu, izlaui pogledu Eriksona, kvrgavog i ruiastog na polovini ljuske, kao u koljki. Kad mu se oi otvorie, ne pogleda Rendera. Ustade i poe da se oblai. To vreme Render iskoristi da proveri stanje ro-materice. Nae se nazad, nadnosei se nad sto, i poe da pritiska dugmad: kontrola temperature, puni raspon, ispravno; egzotini zvuci - podie slualicu do uva - ispravno, i zvona, i zujanja, violinske note i zviduci, cike i mukanja, zvuci saobraaja i talasi koji se kre o obalu; ispravan i provodnik povratne sprege - koji sadri glas samog pacijenta, uhvaen u zamke tokom ranijih psihoanaliza; ispravni i zvuna pokrivka, sprej-trcaljka za vodu, i arsenal raznih mirisa; ispravni i drma leaja i obojena svetla, i stimulanti ula ukusa... Render zatvori jaje i iskljui ga. Odgura ga u orman i dodirom dlana zabravi vrata ormana. Trake su registrovale vaeu priu. Sedite", uputi Eriksona. Ovaj sede, petljajui neto oko svog okovratnika. Zapamtili ste sve", ree Render, ,,pa zato nije potrebno da vam prepriavam ta se dogodilo. Od mene se ne moe nita sakriti. Bio sam tamo." Erikson klimnu glavom. Znaaj ove epizode trebalo bi da vam je oigledan." Erikson jo jednom klimnu glavom, i najzad pronae svoj glas. Ali da li je to bilo vaee?" upita on. Mislim, san ste vi konstruisali i kontrolisali, od poetka do kraja. Nisam ja to

stvarno sanjao - ne onako kako bih normalno sanjao. Vaa mogunost da izazivate dogaaje nameta povoljnu okolnost za sve to nameravate da kaete - zar ne?" Render polako odmahnu glavom, otrese pepeo u ju-nu hemisferu svoje globus-pepeljare i pogleda Eriksona u oi. Istina je da sam obezbedio format i modifikovao for-me. Meutim, vi ste ih ispunjavali emocionalnim znae-njem, unapreivali ih u status simbola koji korespondiraju sa vaim problemom. Da taj san nije bio validni analog, ne bi izazvao ove reakcije koje jeste izazvao. Bio bi lien onih obrazaca brinosti koji su zabeleeni na trakama. ,,Na analizi ste ve mnogo meseci", nastavi Render, ,,i sve to sam dosad saznao uverava me da je va strah od atentata lien ma kakve zasnovanosti u stvarnosti." Erikson je ljutito zurio. Onda zato kog vraga oseam taj strah?" Zato", ree Render, ,,to biste veoma voleli da budete rtva atentata." Erikson se tad nasmei; poinjalo je da mu se vraa pouzdanje. Uveravam vas, doktore, nikad nisam razmiljao o samoubistvu, niti imam ikakvu elju da prestanem da ivim." Izvue cigaretu i dotae je plamenom. Ruka mu se tresla. Kad ste doli kod mene letos", ree Render, izjavili ste da ivite u strahu da e neko pokuati da vas ubije. Veoma ste nejasno odgovarali na pitanja zato bi iko eleo da vas ubije..." Zbog mog poloaja! Ne moete biti poslanik ovoliko dugo kao ja, a ne stei i neprijatelje!" Ipak", uzvrati Render, izgleda da je vama polo za rukom. Kad ste mi dozvolili da o ovome prodiskutujem sa vaim

detektivima, saopteno mi je da nisu uspeli da iskopaju nita to bi indiciralo da bi vaa strahovanja mogla imati ikakve realne temelje. Nita." Nisu gledali dovoljno daleko - ili ne na prava mesta. Nai e ve neto." Bojim se da nee." Zato?" Ponavljam, zato to vaim oseanjima nedostaje svaka objektivna osnova. Budite iskreni sa mnom. Imate li ma kakvu informaciju koja bi nagovetavala da vas neko mrzi u dovoljnoj meri da bi poeleo da vas ubije?" Primam mnoga pretea pisma..." Kao i svi skuptinski poslanici - i sva koja su vam bila upuena tokom protekle godine istraena su i utvrdeno je da su ih pisali aknuti ljudi. Moete li mi ponuditi bar jedan dokaz koji bi podrao vae tvrdnje?" Erikson je prouavao vrh svoje cigarete. Doao sam kod vas zato to mi je tako savetovao jedan kolega", ree on, doao sam da biste vi akali po mom umu i nali neto tako, da bi moji detektivi imali polaznu taku za rad. Moda neko kome sam naneo veliko zlo - ili neka tetna zakonska mera sa kojom sam imao veze..." ,,...a ja nita nisam naao", ree Render, naime nita sem uzroka vaeg nezadovoljstva. E, sada se vi, naravno, plaite da ga ujete, i da pokuate da me skrenete s puta da ne bih mogao da objasnim svoju dijagnozu..." Ne pokuavam!" Onda sluajte. Komentarisati moete kasnije, ako elite, ali ovde se ve mesecima poteete i petljate, nevoljni da prihvatite

ono to sam vam prezentirao u desetak razliitih formi. Sada u vam rei direktno o emu se radi, a vi onda sa time inite ta god hoete." Fino." Prvo", ree on, veoma biste voleli da imate neprijatelja ili neprijatelje..." Smeno!" ...jer je to jedina alternativa imanju prijatelja..." ,,Ja imam mnogo prijatelja!" ,,...jer niko ne eli da bude potpuno ignorisan, da bude objekat prema kome niko ne gaji instinski jaka oseanja. Ljubav i mrnja su krajnje forme ljudskog obraanja panje. Poto vam jedno od ta dva nedostaje i ne moete ga stei, vi traite ono drugo. Toliko estoko tragate za tim drugim, da ste uspeli da ubedite sebe da ono postoji. Ali uz takve stvari uvek postoji i psihika kartica sa ispisanom cenom. Ako se istinska emocionalna potreba zadovoljava gomilom surogata, ne nastaje istinska satisfakcija, nego zabrinutost i nelagodnost - jer u tim stvarima psiha treba da bude otvoren sistem. Ljudsko obraanje panje na vas vi niste traili izvan sebe. Zatvorili ste se. Ono to vam je bilo potrebno stvorili ste od materije svog sopstvenog bia. Vi ste ovek kome su potrebni jaki odnosi sa drugim ljudima." Sranje!" Uzmite ili ostavite", ree Render. Preporuujem da uzmete." Pola godine vas plaam da pomognete da nademo ko to eli da me ubije. A sad sedite tu i govorite mi da sam celu stvar izmislio da bih zadovoljio elju da me neko mrzi." Ili mrzi, ili voli. To je istina." Apsurd! Sreem toliko ljudi da nosim depni rekorder i

kameru na reveru samo da bih se mogao setiti svih njih..." Nikako nisam govorio o susretanju sa velikim, koliinski velikim, gomilama. Recite mi, da li je ona sekvenca snova imala jako znaenje za vas?" Erikson je utao tokom nekoliko otkucaja ogromnog zidnog sata. Da", priznade najzad, imala je. Ali vaa interpretacija toga je ipak apsurdna. Medutim, ako prihvatimo, isto diskusije radi, da je to to govorite istinito - ta bih ja radio da se izvuem iz tog kripca?" Render se zavali u svoju fotelju. Nanovo kanaliite energije koje su izazvale tu pojavu. Susretnite se sa nekim ljudima kao Doe Erikson, a ne kao poslanik Erikson. Ponite da se bavite neim to moete da radite zajedno sa drugim ljudima - neim nepolitikim, i moda do neke mere takmiarskim - pa steknite neke istinske prijatelje i neprijatelje, ako je mogue ono prvo. Sve vreme vas ohrabrujem da to uinite." Onda mi recite jo neto." ,,Sa zadovoljstvom." Pod predpostavkom da vi jeste u pravu, otkud to da me niko ne voli niti mrzi, niti se to ikad ranije deavalo? Imam odgovornu poziciju u zakonodavnom telu, susreem se sa ljudima sve vreme. Zato sam tako neutralna ... stvar?" Sada ve detaljno upoznat sa Eriksonovom karijerom, Render je mogao da ostavi po strani svoje istinsko miljenje o tome, jer nije bilo od operativne koristi. Rado bi citirao Eriksonu Danteove misli o prevrtljivcima - o onim duama koje, spreene da uu u raj zato to nemaju dovoljno vrlina, ne dobijaju dozvolu ni da udu

u pakao jer nemaju znaajnih grehova - ukratko, o onima koji podeavaju svoja jedra da bi plovili niz svaki novi vetar koji dune, o ljudima koji nemaju smer, koji nisu stvarno zainteresovani ka kojim lukama e biti odgurani. Takva je bila Eriksonova duga, bezbojna karijera nestalih lojalnosti i politikih izmena smera. Render ree: Sve vie i vie ljudi zapada u takve situacije danas. Uzrok je, velikim delom, kompleksnost drutva; takode, depersonalizacija individue koja postaje sociometrijska jedinica. Kao rezultat toga ak i in katenizacije prema drugim osobama postaje nategnutiji. Nastupila su vremena kad nas ima tako mnogo." Erikson klimnu glavom, a Render se, samo u sebi, osmehnu. Ponekad gruba reenica, a onda lekcija... Imam oseanje da biste mogli biti u pravu", ree Erikson. Stvarno se ponekad oseam tako kako opisujete -kao jedinica, kao neto bez linosti..." Render baci pogled na asovnik. Naravno, sami ete odluivati ta od sad da radite. Mislim da bi za vas svako dalje podvrgavanje psihoanalizi bilo gubljenje vremena. Sad smo obojica svesni uzroka vae nevolje. Ne mogu vas drati za ruku i pokazivati vam kako da vodite svoj ivot. Mogu da ukazujem, da saoseam - ali dosta je bilo dubokog sondiranja. Zakaite dolazak ovamo im osetite potrebu da diskutujete o svojim aktivnostima i da ih povezujete sa mojom dijagnozom." Hou." Erikson klimnu glavom. ,,I proklet nek bude taj san! Zakaio me. Nametate ih da budu ivopisni kao budno stanje - i ivopisniji... Moda ovaj jedan neu jo dugo i dugo moi da zaboravim."

Nadam se da neete." ,,O.K, doktore." Digao se na noge i pruio ruku. ,,Verovatno u se vratiti kroz nekoliko nedelja. Pokuau svojski sa tom socijalizacijom." Iscerio se upotrebivi tu re koja je ranije esto izazivala njegovo mrtenje. Zapravo, poeu ovog asa. Mogu li vam platiti pie na jednom mestu dole, odmah iza ugla?" Render doeka vlani dlan koji je bio, inilo se, umoran od ove predstave kao glavni glumac u preterano uspeloj drami. Malo je nedostajalo pa da oseti aljenje dok je odgovarao: Hvala, ali imam jednu obavezu sada." Render mu onda pomoe da obue kaput, dodade mu eir, i isprati ga do vrata. ,,Pa, laku no." Laku no." Kad su se vrata neujno zatvorila, Render opet pree preko tamnog astraganskog tepiha do svoje mahagonijske tvrave i lakim pokretom ubaci svoju cigaretu u junu hemisferu. Zavali se u fotelju, sastavi ake iza glave i sklopi oi. Dabome da je bilo realnije od realnosti", ree ne obraajui se nikome. ,,Ja sam to oblikovao." Smeei se, pregledao je tu sekvencu snevanja od poetka, korak po korak. Poeleo je da neki od njegovih ranijih instruktora mogu da budu oevici. Bila je to dobro konstruisana i mono izvedena sekvenca, precizno prilagodena pacijentu. Ali to nije nikakvo udo, jer on je Render, Oblikovatelj - jedan od priblino dve stotine psihoanalitiara-specijalaca iji je sastav psihe takav da im omoguuje da zau u neurotiarske psihoobrasce i da izadu iz te mimeze aberacije nosei samo estetsko zadovoljstvo i nita

vie - ukratko: Normalni eirdija. Render uzmuti svoje uspomene. I njega su podvrgli analizi, svojevremeno, i zakljuili da ima granitnu volju, ultrastabilnost, i sklonost da ostaje izvan; da e, prema tome, moi da odoli bazilisknom zurenju fiksacije, da se eta neokrznut izmedu himera perverzije, da e uspeti da prisili mranu Majku Meduzu da sklopi oi pred kaduceusom njegove umetnosti. Nije bilo teko analizirati njega. Pre devet godina (inilo se da je prolo mnogo vie vremena) voljno je primio injekciju novokaina u najbolniju zonu svog duha. Posle automobilske nesree, posle smrti ene Rut i Mirande, njihove keri, poeo je da osea odvojenost. Moda nije eleo da ponovo stekne izvesne empatije; moda je sada njegov sopstveni svet zasnovan na izvesnoj krutosti oseanja. Ako je tako, on je bio dovoljno upoznat sa putevima uma da to shvati, pa je moda zakljuio da takav svet ima i svoje kompenzacije. Njegovom sinu Piteru sad je deset godina. Taj deak ide u kvalitetnu kolu, a svom ocu napie po jedno pismo svake nedelje. Pisma su tokom vremena postajala postupno sve pismenija, a pokazivala su i znake prerane zrelosti, to Render nije mogao da ne odobri. Ve je doneo odluku da letos povede sina u Evropu. A to se tie Dil - Dil De Vil (koje slasno, komino ime! oduevljavala ga je time) - ona mu je postajala sve interesantnija. (Pitao se nije li ovo indikacija poetka sredovenosti.) Silno su mu se dopadali i njen nemuzikalni nazalni glas, i njeno iznenadno interesovanje za arhitekturu, i njena zabrinutost zbog

neuklonjivog mladea na desnoj strani njenog inae dobro konstruisanog nosa. Stvarno bi trebalo odmah da je pozove, pa da

podu u potragu za nekim novim restoranom. Medutim, iz nekog razloga, nije mu se dalo da to uini. Ve nekoliko nedelja je prolo od kad je poslednji put bio u svom klubu Jarebica i skalpel; obuze ga jaka elja da opet jede sa hrastovog stola, sam, u trpezariji sa vie nivoa i tri kamina, ispod vetakih buktinja i glava divljih veprova koje nalikuju na reklame za din. Zato gurnu svoju perforisanu lansku kartu u telefonski prorez na svom radnom stolu. Usledie dva zujanja iza tonekrana. Halo, ovde Jarebica i skalpel", ree glas. Mogu li vam pomoi?" arls Render", ree on. eleo bih sto kroz otprilike pola sata." Koliko e biti osoba?" Samo ja." Vrlo dobro, gospodine. Dakle, kroz pola sata. Rekoste 'Render'? - R-e-n-d-e-r?" Tako je." Hvala." Prekinuo je vezu i ustao. Napolju je dan ve bio iezao. Monoliti i kule sad su sijali sopstvenom svetlou. Meki sneg slian eeru prosejavao se nadole kroz senke i transformisao se u zrnca na prozorskom oknu. Render slegnu ramenima tako da mu se kaput slegnu preko ramena, iskljui svetla, zakljua unutranji deo kancelarije. Na upijau gospodice Hedis vide cedulju. Zvala gospoica De Vil, pisalo je. Zguvao ju je i hitnuo u cev za otpad. Zvae Devilku sutra i kazae da je do kasno u no radio na svom predavanju.

Iskljui i finalno svetlo, nabi eir sebi na glavu, proe i kroz spoljanja vrata i zakljua ih. Spust ga odnese u najnii nivo podruma, gde mu je bio parkiran auto. Ledeno bejae dole, a njegovi koraci glasni na betonu dok je prolazio izmedu parkiranih vozila. Pod obiljem dreave svetlosti golih sijalica, njegov Spiner S-7 je bio glatka siva aura iz koje bi, inilo se, svakog trena mogla izai turbulentna krila. Tom oseaju doprinosio je dupli red antena koje su se irile u obliku lepeze napred iz nagiba haube. Pritiskom palca Render otvori vrata. Dotae starter, i zau se zvuk pele koja se, samo ona jedna, budi u velikoj konici. Dok je dizao volan i zabravljivao ga u upotrebnu poziciju, vrata zamahnue i neujno se zatvorie. On ode spiralnom rampom gore i zaustavi se postupnim

usporavanjem ispred velikog natpisa visoko gore. Dok se kapija uz zveket dizala, on ukljui svoj odredini ekran i okrete veliko dugme kojim se pomerala emisiona mapa. Pomerao je mapu horizontalno i vertikalno, deo po deo, dok nije naao eljeni deo avenije Karnegi. Otkucao je odgovarajue koordinate i spustio volan. Kola predoe na automatsku vonju i izaoe na marginalnu stazu autoputa. Render zapali cigaretu. Odgurnuo je svoje sedite nazad u sredinji prostor kola, a sve prozore je ostavio providne. Prijalo mu je da gleda, iz poluleeeg poloaja, kako drugi automobili jure ka njemu i mimo njega poput jata svitaca. Odgura eir na zadnji deo glave i zapilji se uvis. Mogao se setiti doba kad je voleo sneg, i kad ga je sneg podseao na romane Tomasa Mana i na muziku skandinavskih kompozitora. Sad je, meutim, u njegovom umu bio prisutan jo jedan element, koji se od snega nikad nee moi sasvim

dislocirati. Mogao je tako jasno da vizuelizuje vrtloge mlenobele hladnoe koji se komeaju oko njegovog starog auta sa runim upravljanjem, teku u ugljenisanu unutranjost da bi obelili ono to je pocrnelo; tako jasno - kao da je hodao u tom pravcu preko kredastog dna jezera - u pravcu potonule olupine, on, ronilac nemoan, zbog straha od davljenja, da otvori usta i progovori; kad god ugleda sneg on je svestan da, negde, postoje lobanje koje postaju sve belje. Meutim, tokom devet godina vreme je spralo veliki deo tog bola, a sem toga, bio je svestan da je ova no divna. Maina ga je brzo nosila irokim, prostranim drumovima, u sevu prebacivala preko visokih mostova ije su glatke povrine svetlucale pod njegovim farovima, uplitala u frenetine detelinaste petlje na raskrima, sjurila u jedan tunel iji su zidovi mutnog sjaja vrtoglavo jurili mimo njega kao prikaze. Najzad, on pritiskom na dugme uini prozore neprovidnim, i sklopi oi. Nije se mogao setiti da li je koji tren prodremao, to je znailo da verovatno jeste. Osetio je da kola usporavaju, pomakao je sedite napred i uklonio koprenu sa prozora. Skoro istovremeno zazuja upozorenje o iskljuenju. Podie volan i uvede auto u parking pod kupolom, iskorai na rampu i prepusti kola parkingjedinici, a potvrdu dobi od onog robota kockaste glave koji svoju sveanu osvetu oveanstvu vri tako to isplazi kartonski jezik svakom koga usluuje. Kao i uvek, zvuci su bili isto tako prigueni kao i svetla. inilo se da ovo mesto apsorbuje zvuk i pretvara ga u toplinu, i takoe da uspavljuje jezik mirisima tako jakim da ih moe okusiti, i da hipnotie uvo ivopisnim pucketanjem trojnog ognjita. Render sa zadovoljstvom uvide da su za njega rezervisali njegov omiljen sto, onaj u udaljenom uglu desno od manjeg

kamina. Znao je jelovnik napamet, ali ga je ipak, otpijajui jedan menhetn", pomno prouavao, a onda smislio narudbinu ravnu svom apetitu. Posle seansi oblikovanja bio je uvek silno gladan. ,,Dr Render?..." Da?" Die pogled. ,,Dr alot izraava elju da razgovara sa vama", ree kelner. Nijednog alota ne poznajem", ree on. Sigurni ste da ne trai Bendera? To je jedan hirurg iz Metroa koji ponekad jede ovde..." Kelner odmahnu glavom. Ne, gospodine... 'Render'. Vidite ovo?" Kelner mu prui karticu osam-sa-trinaest santimetara veliku, na kojoj je krupnim slovima bilo otkucano Renderovo puno ime. ,,Dr alot veera ovde skoro svako vee ve dve sedmice", objasni kelner, ,,i svaki put zatrai da dobije obavetenje ako vi dodete." ,,Hm?" mozgao je Render. udno. Zato me nije prosto pozvao preko kancelarije?" Kelner se nasmei i neodredeno odmahnu. ,,Pa, recite vi njemu da dode ovamo", ree on gutajui svoj menhetn, ,,a meni donesite jo jedno ovo." ,,Na alost, dr alot ne raspolae onim vidom", objasni konobar. Bilo bi lake da vi..." ,,U redu, svakako." Render ustade i napusti svoj omiljeni sto, sa jakim predoseanjem da se veeras nee za njega vratiti. Vodite me." Provlaili su se izmeu gostiju, i otili na sledei gornji nivo restorana. Jedno poznato lice ree zdravo sa jednog stola u udubini, pokraj samog zida, i Render klimanjem glave uzvrati pozdrav toj osobi, nekom svom bivem seminarskom aku koji se

zvao, valjda, Jurgens ili Jirkans ili tako nekako. Poao je dalje, u drugu, manju salu za ruavanje, u kojoj su samo dva stola bila zauzeta. Ne, tri. Jedan od ta tri bio je na udaljenom kraju, u uglu, pokraj zamraenog bara, delimino sakriven jednim drevnim vitekim oklopom. Kelner ga je vodio tamo. Pred tim stolom stadoe i Render se zagleda dole, u crne naoare koje su se okrenule nagore dok su se pribliavali. ena dr alot je bila ena, negde u ranim tridesetim. ike bronzane boje, ipak nisu u potpunosti sakrivale srebrnu taku utisnutu na elo kao kastinski znak. Render uvue vazduh kroz cigaretu iji vrh se razgore, a na to se glava dr alot malo tre. inilo se da mu ona gleda ukoeno pravo u oi. Bilo je to nelagodno oseanje, iako je znao da ona moe razaznati, kad gleda u njega, samo ono to njena minijaturna foto-elektrina elija prenosi do vizuelnog dela njenog korteksa putem kao vlas finih implantiranih ica prikljuenih na taj oscilator-konverter: ukratko, moe da vidi samo sjaj njegove cigarete. ,,Dr alot, ovo je dr Render", rekao je konobar. Dobro vee", ree Render. Dobro vee", ree ona. Zovem se Ajlin i mnogo sam elela da vas sretnem." Uini mu se da u njenom glasu nasluuje minimalno podrhtavanje. ,,Da li biste veerali sa mnom?" Bie mi zadovoljstvo", potvrdi on, i kelner izvue stolicu za njega. Render sede, primeujui da ta ena naspram njega ve ima pie pred sobom. Podseti kelnera na svoj drugi menhetn. Jeste li vi ve naruili?" upita je. ,,Ne."

...I dva menija..." zausti on, ali se ugrize za jezik. Samo jedan." Smeila se. Bolje nijedan", popravi on i narui napamet, kao da recituje. Naruie. ,,Da li vi uvek to inite?" ta?" Nosite menije u glavi." Samo nekoliko menija", ree on, ,,za nezgodne prilike. Radi ega ste to eleli da me vidi... da razgovarate sa mnom?" ,,Vi ste neuroparticipantni terapeut", izjavi ona. ,,Oblikovatelj." A vi ste?..." ...internatska studenkinja na psihijatriji u Dravnoj

psihoklinici. Ostala mi je jo jedna godina." Znai da ste poznavali Sema Riskomba." ,,Da, on mi je pomogao da dobijem mesto. Bio mi je savetnik." ,,On je meni bio veoma dobar prijatalj. Zajedno smo studirali kod Meningera." Klimnula je glavom. esto sam sluala kako govori o vama - i to je jedan od razloga to sam elela da se sretnem sa vama. On je na sebe preuzeo tu odgovornost da me ohrabri da idem napred, u ostvarenje mojih planova, uprkos ovom mom hendikepu." Render je zurio u nju. Na sebi je imala tamnozelenu haljinu koja kao da je bila nainjena od somota. Dekolte je otkrivao tesnu bluzu, a nekih osam santimetara levo odatle bila je igla koja je mogla biti i zlatna. Za nju je bio privren crveni kamen koji je, moda, pravi rubin, a oko njega je bila izlivena forma koja podsea na vr za pie. Moda ne vr, moda su to dva profila

okrenuta jedan ka drugom, tako da se kroz kamen gledaju? Imao je utisak da mu je ovo na neki nain poznato, ali nije u tom asu mogao da se seti odakle. U polumraku je taj ukras svetlucao skupoceno. Render prihvati pie od kelnera. elim da postanem neuroparticipantna psihoterapeutkinja", ree mu ona. Da je imala oni vid, tj. da nije bila slepa, Render bi pomislio da zuri u njega u nadi da u njegovom izrazu lica proita neki odgovor. Nije mogao jasno da iskalkulie ta ona oekuje da on sad kae. Pohvaljujem va izbor", ree on, ,,i potujem vau ambiciju." Pokua da unese osmeh u svoj glas. Nije to laka stvar, dakako; nisu svi zahtevi, koji se tu postavljaju, akademske prirode." Znam", ree ona. Medutim, slepa sam od roenja, i nije mi bilo lako ni dovde da doem." ,,Od roenja?" ponovi on. ,,Pa mislio sam da ste moda izgubili vid nedavno. Znai uili ste, a zatim studirali medicinu, bez oiju... To je... prilino impresivno." Hvala", ree ona, ,,ali, nije. Nije stvarno. ula sam o prvim neuroparticipantima - Bartelmecu i ostalima - kad sam bila dete, i tad sam odluila da je to ono to elim da budem. Jo od tad, moj ivot je voen tom eljom." ta ste radili u laboratorijama?" upita on. ,,A ako ne moete da vidite uzorak, ni da pogledate kroz mikroskop?... Asve ono itanje?" Plaala sam ljudima da itaju tekstove za mene. Sve sam snimala na traku. kola je uvidela da elim da idem na psihijatriju, pa je dopustila specijalne aranmane za laboratorije.

Pri seciranju leeva vodili su me laboratorijski asistenti, a sve mi je bilo opisivano. U stanju sam da razaznajem stvari dodirom... a memorija mi je kao vaa sa menijem." Nasmeila se. ,, Kvalitet psihoparticipacionih fenomena moe ocenjivati jedino terapeut sam, u onom trenutku kad je izvan i vremena i prostora u normalnom smislu tih rei, kad stoji usred sveta izgradenog od materijala snova nekog drugog oveka, sagledava prisutnost neeuklidovske arhitekture poremeenosti, a onda dohvati svog pacijenta za ruku i poe u obilazak pejzaa... Ako uspe da ga vrati na obinu zemlju, to je znak da su njegove procene bile zdrave a akcije validne." Iz knjige Zato ovde nema psihometrike", ree Render zamiljeno. Od arlsa Rendera, doktora medicine." Naa veera se pribliava", primeti on dohvatajui au sa svojim piem. Hranu, spremljenu brzinskim kuvanjem, ve su gurali ka njima, naslaganu na kuhinjska kolica. ,,To je jedan od razloga to sam elela da se sretnem sa vama", nastavi ona, diui svoju au dok su tanjiri zveckali ispred nje. elim da mi pomognete da postanem Oblikovatelj." Njene zaklonjene oi, prazne kao oi statue, opet ga potraie. Vaa situacija je sasvim jedinstvena", prokomentarisa on. Jo nikad se nije pojavio nijedan kongenitalno slep neuroparticipant iz oiglednih razloga. Pre nego to bih vam mogao dati savet, morao bih da razmotrim sve aspekte te situacije. Ali, hajde sad da jedemo. Umirem od gladi." ,,U redu. Ali moje slepilo ne znai da nikad nisam gledala." Nije joj postavio pitanje ta time hoe da kae, jer su pred njim bila najbolja rebarca, a uz njegov lakat flaa ambertina.

Meutim, zastao je dovoljno dugo da primeti, u asu kad je izvukla levu ruku ispod stola, da ona ne nosi prstenje. Pitam se da li jo snei", ree on dok su pili kafu. Padalo je ba jako kad sam ulazio pod kupolu." Nadam se da snei", ree ona, mada sneg rasipa svetlost tako da ba nita ne mogu da 'vidim' kroz njega. Volim da osetim kako pada oko mene i ulee mi u lice." Kako idete ulicom?" Moj pas, Sigmund... dala sam mu slobodno vee" nasmeila se, moe svuda da me odvede. On je ovar - mutant. Mutko." ,,Je l'?" Renderova radoznalost se probudi. Moe li mnogo da pria?" Klimnula je glavom. Meutim ta operacija kod njega nije bila tako uspena kao kod nekih od njih. Ima renik od oko etristo rei, ali mislim da je za njega govor bolan posao. Veoma je inteligentan. Moraete jednom da se upoznate s njim." Render se odmah upusti u nagadanja. Na nedavnim medicinskim konferencijama imao je prilike da razgovara sa takvim ivotinjama, i tad ga je zaprepastila njihova kombinacija sposobnosti rezonovanja i odanosti gospodaru. Da bi pas stekao kapacitet mozga vei od impanzinog, bilo je potrebno mnogo petljanja sa hromozomima, a zatim delikatna embrio - hirirgija. Potom, nekoliko operacija da bi se obezbedila i sposobnost izgovaranja rei. Mnogi takvi eksperimenti okonavali su se neuspehom, a onih desetak uspenih tenadi, koliko se godinje pojavljaivalo, prodavano je za oko sto hiljada dolara komad. Shvatio je tada, dok je palila cigaretu i jedan tren zadravala

plamen upaljaa, da je taj kamen u medaljonu gospodice Salot istinski rubin. Poe da podozreva da su je u medicinsku kolu primili moda ne samo zbog njenih uspeha u uenju , nego i zbog velikog novanog poklona koledu koji je izabrala. Ali moda nije fer to tako razmilja, prekori on sebe. Da", ree on, mogli bismo napisati jedan rad o pseim neurozama. Da li on ikad opisuje svog oca kao 'onog sina ovarkinje'?" Nikad on svog oca nije sreo", ree ona sasvim trezno. Odgajan je bez dodira sa drugim psima. Teko da bi njegovi stavovi mogli biti tipini. Ne verujem da ete od Mutka ikad saznati kakva je funkcionalna psihologija psa." Pretpostavljam da ste u pravu", ree on otpisujui tu temu. Jo kafe?" Ne hvala." Zakljuivi da je vreme da se diskusija nastavi, on ree: Znai elite oblikovatelj da postanete..." ,,Da." Mrzim neophodnost da unitavam neije visoke ambicije", ree joj on. Mrzim to kao otrov. Sem u sluaju kad te ambicije nemaju ba nikakvu utemeljenost u realnosti. Onda mogu da budem bezobziran. I zato - poteno, iskreno, sasvim estito govorei, ne vidim kako bi se ovo ikad moglo ostvariti. Moda ste dobar psihijatar - ali, po mom miljenju, fiziki i mentalno je nemogue da ikad postanete neuroparticipantkinja. A moji argumenti za ovo su..." ekajte", ree ona. ,,Ne ovde, molim vas. Izadite mi u susret. Zamorilo me je ovo zaguljivo mesto - vodite me da priamo negde drugde. Mislim da u moda moi da vas uverim da nain

postoji." Zato ne?" Slegnuo je ramenima. Imam pregrt vremena. Vai... vi kaite gde. Dakle?" Vonja na slepo?" Suzbio je svoj nehotini poetak smeha zbog takvog izbora rei, ali ona se nasmeja glasno. Sjajno", ree on, ali ja sam i dalje edan." Kelneri izraunae cenu jedne flae ampanjca, a on potpisa ek iako je ona protestvovala. Flaa je stigla u arenoj korpi tipa Pijte dok vozite, a onda njih dvoje ustadoe, ona visoka skoro kao on. Vonja na slepo. Tim izrazom bilo je obuhvaeno mnogo postupaka vezanih za mogunosti automobila koji vozi sam. Kad seva preko zemlje u sigurnim rukama nevidljivog ofera, dok su prozori sasvim neprozirni, crni kao no, visoki kao nebo, i dok gume juriaju na drum ispod tebe kao etiri fantomske cirkularne testere- pa kad zna da si poao sa jedne take i na istu taku se vratio, a nikad nee saznati kuda si krenuo, gde si sve bio - to je neto to moe, za tren, da upali bar malo oseanja individualnosti i u najhladnijem mozgu, da izazove momentalnu svest o sebi zahvaljujui tome to si izdvojen od svega i to ti je ostalo samo oseanje kretanja. Ovo, zbog toga to je kretanje kroz tamu konana apstrakcija za ivot sam - bar prema reima jednog od vital - komiara, koje su izazvale opti smeh. A zapravo je fenomen poznat kao slepa vonja" prvo postao rairen (kao to se moglo i pretpostaviti) medu izvesnim mlaim lanovima drutva, kad su im dirigovani autoputevi oduzeli mogunost da koriste svoje automobile na neke od onih

individualistikih naina koji su izazivali mrtenje Nacionalnog ministarstva za kontolu saobraaja. Neto se moralo uiniti. I neto je uinjeno. Prva, katastrofalna reakcija sastojala se u tome da se izvri jedna mala tehnika promena, naime da se, odmah posle ulaska na nadzirani autoput, iskljui emisiona kontrolna jedinica. Posledica ovoga je da kola nestaju iz svesti elektronskog monitora, a kontrolu nad njima preuzimaju oni koji su u njima. Ljubomoran kao boanstvo, monitor nee tolerisati ono to dovodi u pitanje njegovo programirano sveznalatvo; u najblioj stanici za kontrolu autoputeva izazvae pravu grmljavinsku oluju protesta, a onda e ka taki gde je kontakt izgubljen poleteti krilati serafimi da trae izgubljena kola. Medutim, ova reakcija je esto stizala prekasno, jer drumova je mnogo i dobro su poploani. U prvo vreme bilo je relativno lako izmai delekciji. Ali druga vozila se, neizbeno, ponaaju kao da buntovnik ne postoji. Za prisustvo takvih kola ne moe se ostaviti nimalo rezervisanog mesta. Na prometnim sekcijama autoputa prekrilac moe biti ve sledeeg trena uniten ako se dogodi ma kakvo opte ubrzanje ili promena u obrascu kretanja zbog koje neko treba da prode kroz mesto, teorijski prazno, gde se prekrilac zadesio. Ovo je u ranim danima monitorskog nadziravanja izazvalo brze serije sudara. Kasnije su nadzorni uredaji znatno usavreni, pa je automatsko koenje smanjilo broj sudara koji su nastajali zbog prekraja te vrste. Medutim, u onim sudarima koji su se ipak deavali, pulpiranje i kontuzovanje nije izgubilo nita od svojih do-

tadanjih karakteristika. Sledea reakcija bila je zasnovana na neemu to su svi predvideli jer je bilo oigledno. Monitor vodi ljude tamo gde oni hoe da idu samo zato to mu oni kau da hoe tamo da idu. Osoba koja pone nasumino da otkucava koordinate, ne gledajui ni u kakvu mapu, mora ili ostati u zakoenom automobilu sa upaljenim ili biti znakom odjednom PROVERITE strelovito SVOJE u

KOORDINATE,

poneta

proizvoljnom pravcu. Ovo drugo ima izvesnu romantinu privlanost zato to nudi brzinu, neoekivane prizore i - slobodne ruke. Sem toga, savreno je legalno; mogue je na ovaj nain krstariti irom oba amerika kontinenta, ako ovek ima dovoljno para i dovoljno izdrljivu zadnjicu. Kao to se ve deava kod svih takvih stvari, ova praksase difuzno proirila nagore, kroz sve starosne grupe. Nastavnici koji voze samo nedeljom izgubie ugled kao prodajne take za polovna kola. Na takav nain se jedan svet zavrava, rekao je zabavlja. Bez obzira da li je to kraj ili nije kraj sveta, injenica je da kola konstruisana za monitorisane autoputeve predstavljaju kompaktne i efikasne jedinice za boravak ljudi, snabdevene i ormanom, i WC-om, i friiderom, i stolom za igre. U takvim kolima dvoje mogu udobno spavati, a uz malo guranja, ak i etvoro. Ima sluajeva kad su troje istinski gomila. Render izvede auto iz kupole na marginalnu traku puta. I tu stade. Hoete li da nabockate neke koordinate?" upita je. ,,Vi to uradite. Moji prsti ih znaju previe."

Render nasumice ispritiska dugmad. Spiner pode na autoput. Render onda zatrai od vozila brzinu, i kola predoe na bru traku. Svetla spinera su izgarala rupe u tami. Grad brzo ustuknu od njih; ostade iza automobila kao lomaa koja se sa obe strane autoputa jo pomalo dimi, uskomean iznenadnim naletima vetra, skriven belim kovitlacima, zaklonjen postojanim padanjem sivog pepela. Render je znao da je ova sadanja brzina samo oko ezdeset procenata od one koja bi bila razvijena po vedroj i suvoj noi. Nije zamraio prozore, nego se zavalio unazad i zurio kroz njih. Ajrin je gledala" pravo napred, u svetlo koje je ostalo na raspolaganju. Nekih deset ili petnaest minuta ne progovorie ni re. Jurili su dalje, a grad se smanjio u mutnu mrlju. Posle nekog vremena poee da se pojavljuju kratki segmenti puta otvorenog ka pejzau. Recite mi kako izgleda napolju", ree ona. Zato niste od mene zatraili da opiem vau veeru ili onaj ratniki oklop pokraj vaeg stola?" Zato to sam ono prvo okusila, a drugo opipala. A ovo je drugaije." Napolju pada sneg. Oduzmite sneg i ostaje vam samo crnina." I ta jo?" ,,Na drumu je kaa od umuljanog snega. Kad to pone da se zamrzava, saobraaj e se usporiti do brzine pua, sem ako ne uspemo da izmaknemo ovoj meavi. Kaa izgleda poput starog, tamnog sirupa koji kao da upravo dobija malo eera kojim ga neko zasipa odozgo."

Ima li ieg vie?" ,,To je sve, ledi." Da li snei jae ili slabije nego kad smo napustili klub?" ,,Pa, rekao bih jae." ,,Da li biste mi sipali jedno pie?" zamoli ga ona. Svakako." Obrnue svoja sedita ka unutra, a Render izdie sto. Iz ormana uze dve ae. ,,U vae zdravlje", ree joj kad je zavrio sa sipanjem. ,,A i vas srea da pogleda." On ispi svoju au. Ona je iz svoje samo pijuckala. ekao je njen sledei komentar. Znao je da ove sokratovske igre ne mogu igrati dvoje, pa je oekivao da uje jo njenih pitanja a potom da ona kae ono to eli da kae. Ona ree: ta je najlepa stvar koju ste ikad videli?" Da, zakljui on, pogodio je. Odgovorio je bez oklevanja: Potonue Atlantide." Mislim ozbiljno." I ja." ,,Da li biste to malo objasnili?" Potopio sam Antlantidu", ree on. Lino ja... Bilo je to pre oko tri godine... I, boe! Da l' je bilo divno! Sve same kule od slonovae i zlatni minareti i srebrni balkoni. Mostovi od opala, grimizne zastave, reka bela kao mleko izmeu obala boje limuna. iljasti krovovi od ada, drvee staro kao svet, svojim granama golica oblake po trbuhu, a u velikoj morskoj luci Ksanadua brodovi, konstruisani delikatno kao muziki instrumenti, svi zaljuljani kretanjima plima. Dvanaest prineva carstva

predsedavaju u dvanaestostubnom Koloseumu zodijaka, i tamo

sluaju kako grki tenor-saksofon svira pri zalasku sunca. Taj Grk, saksofonista, bio je, naravno, moj pacijent -paranoik. Etiologija te stvari bila je prilino komplikovana, ali eto u ta sam zalutao u njegovom umu. Neko vreme sam ga putao da ini ta hoe, ali na kraju sam morao da razvalim Atlantidu nadvojenatroje i da je potopim 'u talasa dubine plave'. On, ovek, opet svira, i nema sumnje da ste uli njegove zvuke, ako takve zvuke uopte volite. Dobar je. Jo i sad ga povremeno vidam, ali on sad vie nije poslednji potomak najveeg minstrela Atlantisa. Sad je samo prosean saksofonista dvadeset prvog veka. Medutim, ponekad, dok se priseam apokalipse koju sam napravio unutar njegove vizije velianstvenosti, doivim

neuhvatljivo, kratkotrajno oseanje izgubljene lepote - jer su, samo u jednom momentu, njegova oseanja, abnormalno intenzivna, bila moja oseanja, a on je imao oseanje da je njegov san najdivnija stvar na ovom svetu." Ponovo je napunio obe ae. Nisam ba na to mislila", ree ona. Znam." Mislila sam na neto realno." Bilo je realnije od realnog, uveravam vas." U to ne sumnjam, ali..." ... ali sam unitio temelj koji ste vi polagali radi svoje kasnije argumentacije. O.K, izvinjavam se. Vratiu vam vae temelje. Evo neeg to bi moglo biti realno..." Kreemo se ivicom velike peane doline", ree on dalje. ,,U nju neno provejava sneg. U prolee, sneg e se otopiti, vode e se sjuriti u zemlju ili e ispariti zbog vreline sunca. Onda e ostati samo pesak. U tom pesku ne raste nita sem ponekog kaktusa.

Nijedne ivotinje tu nema, sem zmija, nekoliko ptica, neto insekata, stvorova koji riju, i po kojeg lutajueg kojota. Popodne ta bia trae senku. Gde god se naao kakav direk od stare ograde, ili stena, ili lobanja, ili kaktus, ma ta to moe zaustaviti sunev sjaj, tu moe gledati kako se ivot ponizno sklanja od elementarnih sila. Ali boje su neverovatne, a elementarne sile su, maltene, lepe od tog ivota koji zbog njih gine." Nema takvog mesta u blizini", ree ona. Ako kaem sve to, onda ima. Kako nema? Pa video sam." Da... U pravu ste." ,,I nije vano da li je to slika jedne slikarke po imenu O'Kif, ili neto ispred samog mog prozora, je l' tako? Ako sam video?" Priznajem istinitost ove dijagnoze", ree ona. elite li da je iskaete umesto mene?" ,,Ne, vi je kaite." Jo jednom je napunio male ae. Oteenje je u mojim oima", ree mu ona. ,,A ne u mom mozgu." Pripalio joj je cigaretu. Ako mogu da ulazim u druge mozgove, onda mogu i da gledam kroz druge oi." Pripalio je cigaretu i sebi. Neuroparlicipacija se zasniva na faktu da dva nervna sistema mogu delili iste impulse, iste fantazije..." "Kontrolisane fantazije." Mogla bih da obavljam terapiju, a u isti mah da doivljavam istinske vizuelne impresije." ,,Ne", ree Render.

,,Ne znate kako to izgleda, biti odseen od cele jedne zone stimulusa! Znati da i mongoloidni idiot moe da iskusi neto to e tebi zauvek biti neznano - ali da on to ne moe da ceni jer je, kao i ti, jo pre rodenja bio osuden pred sudom bioloke sluajnosti, na mestu gde ne postoji pravda nego iskljuivo sticaj srenih ili nesrenih okolnosti." Univerzum nije izmislio pravdu, nego ovek. Na alost, ovek je prinuden da stanuje u univerzumu." Ne traim ja od univerzuma da mi pomogne... nego od vas." ao mi je", ree Render. Zato neete da mi pomognete?" Upravo u ovom asu demonstrirate moj glavni razlog." A taj je?..." Emocije. Ova stvar vam znai previe. Kad se terapeut ukljui u istu fazu sa pacijentom, narkoelektrinim putem mu se ukine glavnina oseanja koji dopiru iz njegovog sopstvenog tela. To je potrebno - jer, njegov um mora biti kompletno apsorbovan zadatkom koji je pred njim. Takode je potrebno da i njegove emocije budu na slian nain suspendovane. Ovo je, naravno, nemogue, u jednom i samo jednom smislu: naime, ljudsko bie uvek ima neku meru emocija. Ali terapeutove emocije se sublimiraju u generalizovano oseanje oduevljenja - ili, kao u mom sluaju, artistike zanesenosti. Kod vas bi, medutim, 'gledanje' donelo prejake reakcije. Bili biste u konstantnoj opasnosti da izgubite kontrolu nad tim snom." ,,Ne slaem se s vama." Dabome da se ne slaete. Ali ostaje injenica da biste imali posla, neprestano, sa abnormalnim. Za devedeset devet koma devet itd. itd. procenata populacije, mo neuroza je nezamisliva,

zato to nikad ne moemo adekvatno da procenimo intenzitet naih sopstvenih - a kamoli tudih neuroza koje moemo samo spolja videti. Zato nijedan neuroparticipant nikad nee pristati da lei pacijenta totalno utonulog u psihozu. Bilo je u toj oblasti nekoliko pionira, i svi su sad na leenju. To je kao da uplovi u tornado. Ako, u intenzivnoj sesiji, terapeut izgubi vlast, postaje onaj oblikovani, a ne onaj koji oblikuje. Kad se nervni impulsi vetaki pojaavaju, sinapse reaguju kao u lananoj reakciji. Efekat transfera je praktino trenutan... Dosta vremena sam proveo na skijanju pre pet godina. To je bilo zato to sam postao klaustrofobian. Morao sam da beim, i tek posle est meseci sam potukao tu nevolju - a sve zbog jedne majune greke koja se dogodila u nemerljivo malom deliu sekunde. Pacijenta sam morao uputiti drugom terapeutu. A to je bila samo mala posledica. Ako ti, devojko, postane 'ga-ga' kad vidi pejzae, mogla bi ostati u ludnici doivotno." Dovrila je svoje pie i Render joj ponovo napuni au. No je vodila svoju trku pokraj njih. Grad su ostavili daleko za sobom, drum je bio na otvorenom prostoru i ist. Izmedu padajuih pahuljica prolivalo se sve vie tame. Spiner ubrza. ,,U redu", priznade ona, moda si u pravu. Medutim, mislim da mi ipak moe pomoi." Kako?" upita on. Navikni me na gledanje, tako da te slike vie ne budu nove, da se emocije istroe. Primi me kao pacijenta i oslobodi me te uznemirenosti u vezi sa gledanjem. Onda e prestati da vai ovo to si maloas rekao. Biu, tada, sposobna da ponem obuku i da posvetim punu panju terapiji. Biu u stanju da sublimiram vizuelno zadovoljstvo u neto drugo."

Render je bio u dilemi. Moda bi se to moglo uraditi. Medutim, bio bi to teak poduhvat. Moglo bi to ui u istoriju terapeutike. Niko nije istinski kvalifikovan da pokua tako neto, jer niko dosad i nije pokuao. Ali Ajlin alot je retkost - ne, nego unikat - jer je, po svoj prilici, jedina osoba na svetu koja ima i taj jedinstveni problem, i potrebnu tehniku pripremljenost. Ispio je au, napunio je, napunio i njenu. Jo uvek je razmatrao ovaj problem, kad se znak REKOORDNIRAJTE upali, a kola sioe na bono proirenje i tu stadoe. Iskljuio je zujalicu i ostao dugo u seditu, zanet u razmiljanja. Nije se esto deavalo da neko uje ta Render stvarno misli o svojoj vetini. Kolege su ga smatrale skromnim. Medutim, trebalo je znati, isto onako uzgred, da e onog dana kad se u struci pojavi bolji neuroparticipant, jedan uznemireni Homo Sapiens morati da zatrai utehu od nekih bia koja su neuporedivo nia od andela. Ostade jo samo za dve ae. On nasu, a praznu flau hitnu pozadi, u ko za smee. Zna ta?" ree konano. ta?" Moda bi vredelo pokuati." Okrete se tada napred da rekoordinira, ali ona je prva stigla tamo. Dok je pritiskao dugmad i dok se S-7 jednim zamahom okretao, ona ga poljubi. Ispod crnih naoara njeni obrazi bejahu vlani.

To samoubistvo ga je uznemirilo vie nego to bi trebalo, a gospoa Lambert je jue zvala i otkazala svoj dolazak. Zato Render odlui da ovo jutro provede u sumornom raspoloenju. Ue u kancelariju namrten i sa cigarom u zubima. Da li ste videli?..." upita gospoda Hediz. Jesam." Zbacio je kaput na onaj sto koji se nalazio u udaljenom uglu sobe. Priao je prozoru i zapiljio se nadole. Jesam", ponovi on. Vozio sam sa providnim prozorima. Jo uvek su istili, kad sam naiao." ,,Da li ste ga poznavali?" ,,Ne znam jo ni kako se zvao. Kako bih mogao znati?" Ba sad me je zvala Pris Tali - ona je recepcionerka inenjering preduzee gore na osamdeset estom. Kae da je to bio Dejms Irizari, kreator oglasa, koji je imao kancelariju na drugom mestu u istom hodniku gde su oni. Imalo je tu dugo da se pada. Mora biti da je bio bez svesti kad je tresnuo, a? Udario je u fasadu zgrade pa se odbio. Ako otvorite prozor i nagnete se napolje moete da vidite - tamo levo - mesto gde je..." Nije bitno, Beni. Da li vaa prijateljica ima ikakvu ideju zbog ega je on to uinio?" ,,Pa ne stvarno. Njegova sekretarica je dojurila kroz hodnik vritei. Izgleda da je ula u njegovu kancelariju da ga pita neto u vezi sa nekim crteima, a on je ba u tom asu prelazio preko prozorskog okvira. Na njegovoj crtaoj tabli ostala je cedulja sa natpisom: 'Sve to sam hteo imao sam. Zato ekati?' Malkice smeno, zar ne? Ovaj, ne mislim smeno..." Jeste... Znate li ta o njegovom linom ivoru?"

Oenjen. Dvoje - troje dece. Dobra profesionalna reputacija. Veoma traen u biznisu. Trezan kao najuporniji trezvenjaci. Para je imao dovoljno da sebi priuti prostorije u ovoj zgradi." Blagi boe!" Render se okrete. Pa vi to kao da imate dosije o njegovom sluaju, ili tako neto?" Znate ta", ree ona sleui svojim debelim ramenima. Ja irom ove konice imam prijatelje. Priamo svaki put kad posla nema. Prisi mi je ionako roaka..." Mislite, ako ja sada proletim ovako kroz ovaj prozor tu, moja biografija, ukljuujui i nove podatke, bie poznata svima u roku od pet minuta?" Verovatno" - ona izvi svoje blistave usne u osmeh -,,ili moda za minut-dva vie ili manje. Ali ne skaite ba danas, vai? Bio bi to prilian antiklimaks, a prostor u medijima bi bio manji nego to ga dobije skaka samac." Sem toga", nastavi ona, ,,vi ste mea umova. Ne bi ste vi to uinili." Kladite se protiv statistike", primeti on. Medicinari i advokati imaju u proseku tri puta vie samoubistava nego veina drugih profesija." Hej!" Nainila je zabrinuto lice. Dalje od mog prozora!" Onda dodade: Onda bih morala da se zaposlim kod dr Hansona, a on je mokljan." On se primae njenom stolu. Nikad ne znam kad treba da vas shvatim ozbiljno", zakljui ona. Cenim to se brinete" - klimnu on glavom - zaista cenim. Zapravo, nikad nisam pokazivao podlonost statistici... po kojoj je trebalo jo pre etiri godine da ispadnem iz neuropart-igre,

zbog trpljenja posledica." Opet, bili biste u naslovima", razmiljala je ona. Svi ti reporteri koji bi me pitali o vama... Hej, a zato ovek to uini, a?" Koji ovek?" Bilo koji." Kako bih ja to znao, Beni? Ja sam samo ponizni mukaro psihe. Kad bih mogao da ukaem na generalni pozadinski uzrok - a onda moda i da smislim nain da se taj uzrok otklanja - pa, to bi mi donelo moda i vee naslove nego skok kroz prozor. Ali ne mogu, jer - ini mi se - ne postoji jedan jedini, jednostavni razlog." "A?" Pre nekih trideset pet godina samoubistvo je bilo deveti po redu meu vodeim uzrocima smrti u Sjedinjenim Dravama. Sad je na estom mestu u Severnoj i Junoj Americi zajedno. Mislim da je u Evropi na sedmom." ,,I niko nikad nee stvarno znati zato je Iritari skoio?" Render okrete jednu od stolica natrake i sede na nju. Otrese neto pepela u sekretariinu malenu, sjajnu pepeljaru, a ona je urno istrese u cev za otpad i znaajno se nakalja. ,,Pa uvek moemo spekulisati", ree on, ,,a onaj ko se bavi mojom profesijom uvek i hoe. Prvo bi trebalo razmotriti crte linosti koje bi mogle predisponirati oveka da pada u periode depresije. Ljudi koji svoje emocije dre pod krutom kontrolom, ljudi koji su savesni i moda kompulsivno zainteresovani da dovode sitnice u red..." Otrese jo malo pepela u njenu pepeljaru i zagleda se u sekretaricu, koja posegnu rukom da odmah to ukloni, a onda brzo povue ruku. On se zlobno isceri. Ukratko", dovri on, neke od karakteristika ljudi koji se bave profesijama gde

mora postizati uspehe individualno, a ne grupno - medicina, pravne nauke, umetnosti." Posmatrala ga je spekulativno. Meutim, ne brinite" - ree i zahihota se. Prokleto sam zadovoljan ivotom." Jutros su vam usta neto oputena." Zvao me Piter. Jue je na asu gimnastike slomio noni zglob. Trebalo bi paljivije da nadziru takve stvari. Razrailjam o mogunosti da ga poaljem u neku drugu kolu." Opet bi da menja kolu?" Moda. Videu. Razredni stareina e me zvati popodne. Ne volim da ga stalno seljakam, ali svakako bih eleo da kolu zavri u jednom komadu." Ne moe dete da odraste bez ikakvih nezgoda. To vam je... statistika." Statistika nije isto to i sudbina, Beni. Svako svoju stvara." Statistiku ili sudbinu?" Obe, rekao bih." Mislim da, ako e se neto desiti, onda e se desiti." Ali ja to ne mislim. Nekim sluajem, eto, mislim da ljudska volja, osnaena zdravim umom, moe do neke mere da kontrolie dogadaje. Kad ne bih tako mislio, ne bih bio pripadnik ove psihoterapeutiarske mafije." Svet je maina... znate, uzrok, posledica. Statistika stvarno nagovetava probabili..." Ljudski um nije maina, a uzroke i posledice ne poznajem. Niko ih ne zna." Koliko se seam diplomirali ste iz hemije. Vi ste naunik doktore."

Jest, ali sam, eto, trocistiki devijacionist", nasmei se on, proteui se. ,,A vi ste svojevremeno bili nastavnica baleta." Ustade i uze svoj kaput. Uzgred reeno, zvala je gospodica De Vil, ostavila je poruku: Je l' moe Sent Moris?" Suvie snobovski", saopti on svoju reakciju glasno. Bie Davos." Poto ga je to samoubistvo uznemiravalo vie nego to bi trebalo, Render zatvori vrata svoje kancelarije, iskljui prozore a ukljui gramofon. Upali samo svetiljku na radnom stolu. Na koji nain je kvalitet ljudskog uma izmenjen, napisa on, od poetka industrijske revolucije do danas? Podie hartiju i ponovo proita tu reenicu. Od njega se oekivalo da predstojeu subotu diskutuje o toj temi. Kao to je ve bilo tipino za njega u takvim sluajevima, nije znao ta bi kazao zato to je znao suvie toga to bi trebalo da kae a vreme mu je bilo ogranieno na samo jedan sat. Ustade i poe da se eta po kancelariji, koju je sad ispunjavala Betovenova osma simfonija. Mo da povredite nekoga", ree on prikainjui mikrofon tipaljkom za svoj rever i aktivirajui magnetofon, evoluirala je u direktnoj sprezi sa tehnolokim napretkom." Njegova imaginarna publika se utia. Nasmeio se. ovekova

potencijalna sposobnost da pravi, prosto reeno, dumbus, multiplicirana je mas - produkcijom; njegova sposobnost, da povreuje psihu drugim putem linog kontaktiranja irila se direktno proporcionalno poboljanju sredstava komunikacije. Ali sve su to optepoznate stvari, te ja ne elim da ih razmatram veeras. Radije bih diskutovao o pojavi koju elim da nazivam

autopsihomimezom - a to su kompleksi anksioznosti koje ovek sam stvara i koji se pri prvom pregledu ine sasvim klasinim obrascima, ali koji zapravo predstavljaju radikalnu disperziju psihike energije. To je pojava jedinstvena za nae vreme..." Zastao je da se oslobodi cigare i da formulie sledeu reenicu. Autopsihomimeza", nastavi on da razmilja glasno, ,,je samonastavljajui imitativni kompleks - maltene vrsta trika za privlaenje panje. Primer: dez - svira koji je polovinu vremena provodio kao da se ufiksao, iako zapravo nikad nije upotrebio nijedan aditivni narkotik, i samo mutno se seao nekoga ko je to uinio - zato to su svi stimulanti i trankvilajzeri dananjice sasvim bezazleni. Kao Kihot, udeo je da dotakne legendu iako je trebalo da muzika, sama, bude dovoljan ventil za oslobaanje njegovih napetosti. Ili moje 'siroe korejskog rata' koje je danas ivo zahvaljujui Crvenom krstu i Unicefu i roditeljima-usvojiteljima koje nikad nije sreo. Toliko jako je eleo porodicu, da ju je izmislio. A ta onda? - Poeo je da mrzi svog imaginarnog oca, a svoju imaginarnu majku je silno voleo - jer to je veoma inteligentan momak, koji takode ezne za poluistinitim kompleksima tradicije. Zato? Danas je svako dovoljno osposobljen da shvati tradicijom potvrene obrasce psihikih poremeaja. Danas su uklonjeni mnogi od razloga za te poremeaje - ne radikalno, kao u sluaju mog sada odraslog ratnog siroeta, ali, ipak, sa efektom vrednim panje. ivimo u neurotinoj prolosti. Opet, zato? Zato to su ova naa sadanja vremena prilagodena potrebama fizikog zdravlja, bezbednosti i blagoslanja. Ukinuli smo glad, mada bi siroe iz zaostalih krajeva i danas radije primalo paketie koncen-

trata hrane od ljudskog bia, kome je do njega stalo, nego topla jela iz automatske maine usred dungle. Fizika dobrobit je sad pravo svakog oveka, ak preobilje fizikih pogodnosti. Reakcija na ovo dogodila se u oblasti mentalnog zdravlja. Zahvaljujui tehnologiji, nestali su razlozi za mnoge stare socijalne probleme, a sa njima i mnogi od razloga za psihike nevolje. Ali izmeu crne jueranjice i bele sutranjice lei veliko sivilo dananjice, ispunjeno nostalgijom i strahom od budunosti, sivilo koje se ne moe izraziti na isto materijalnom planu, i koje se sad pokazuje kao hotimino zavlaenje u istorijske modalitete anksioznosti..." Telefonska kutija kratko zazuja. Osma je nadjaa, tako da Render nita ne primeti.Bojimo se onog to ne poznajemo", nastavi on, ,,a sutranjica je veoma velika nepoznanica. Oblast psihijatrije za koju sam specijalista nije ni postojala pre trideset godina. Nauka je u stanju da unapreuje samu sebe tako rapidno da u javnosti postoji istinska nelagodnost - mogao bih ak rei 'patnja' - zbog logine posledice toga. A logina posledica je: totalna mehanizacija svega na svetu..." Proe blizu radnog stola, a telefon opet zazuja. On iskljui mikrofon i utia Osmu. Halo?" Sent Moris?" ree ona. Davos", uzvrati on vrsto. arli, ti grozomorno ume da naljuti oveka!" Dil, draga - i ti." ,,Da prodiskutijemo to veeras?" Nema se o emu diskutovati!" Ali ipak e me povesti u pet?"

Oklevao je pa je rekao: ,,Da, u pet. A to je ekran prazan?" Dala sam da mi nameste kosu. Opet u te iznenaditi." Suzbio je idiotsko kikotanje koje je pretilo da ga obuzme i rekao: Prijatno, nadam se. O. K, vidim te tada", saekao je njeno ao" i prekinuo vezu. Uinio je prozore providnim, ugasio svetiljku na svom radnom stolu i pogledao napolje. Opet sivo iznad glave, i mnotvo sporih pahulja snega - koje lutaju, jer nisu izloene nekom jakom vetru - kreu se nadole a onda se gube u komeanju drugih... Takode je video, kad je otvorio prozor i nagnuo se napolje, mesto na ulici, levo, gde je Irizari ostavio svoj pretposlednji trag u ovom svetu. Zatvorio je prozor i dosluao simfoniju do kraja. Ve je sedam dana prolo od one njegove vonje naslepo sa Ajlin. Seansa sa njom zakazana je za danas u jedan. Setio se kako su njeni prsti prelazili preko njegovog lica, kao lie ili tela insekata, dok je na drevni nain slepih saznavala kako njegovo lice izgleda. Ta uspomena nu nije bila ba sasvim prijatna. Pitao se zato. Daleko u dubini, jedino mesto na ploniku, iibano vodom iz mrkova, opet je bilo prazno; pod tankim, sveim pokrovom beline bilo je klizavo poput stakla. Nastojnik pohita napolje da pospe to mesto solju, da se ne bi neko okliznuo i povredio. Sigmund je bio mit o Fernisu, oivljen. Kad je Render dao gospoi Hediz uputstvo: Uvedite ih", vrata su poela da se otvaraju, onda ih je neko iznenada gurnuo jae, i ve je par utih

oiju zurio u njega. Te su oi bile usaene u udnovato deformisanu pseu lobanju. Sigmundovo elo nije bilo ono nisko, psee, koje se, idui od njuke, samo malo podie; bila je to jedna visoka upava lobanja, takvog oblika da se inilo da su oi usaene jo dublje nego to su stvarno bile. Rendera prode blaga jeza dok je odmeravao veliinu iznad te glave. Svi kutkosi koje je dosad viao bili su tenad. Ovaj mutant, Sigmund, bio je sasvim odrastao, a njegovo sivocrno krzno pokazivalo je sklonost da se kostrei, tako da je izgledao i krupniji nego normalan ovar. Piljio je taj u Rendera na veoma nepsei nain, a onda ispustio jedan reei zvuk koji je odve nalikovao na rei Zdravo doktore" da bi to mogla biti samo sluajnost. Render klimnu glavom i ustade. Zdravo Sigmund", ree. Ui, ui." Pas okrete glavu levo-desno, njuei vazduh u sobi -kao da hoe da odredi da li treba ili ne treba da poveri tom zatvorenom prostoru enu koja mu je data na uvanje. Onda opet prenese svoj uporni pogled na Rendera, klimnu glavom nadole, potvrdno, i pleima gurnu vrata tako da se sasvim otvorie. itavo to suoenje je moda trajalo tek jedan uznemirujui sekund. Ajlin ue za psom, ovla pridravajui udvojeni kai. Kucov je neujno tapkao preko debelog tepiha glave sputene, kao da njui trag nekog stvorenja. A njegove oi ni za tren nisu skretale sa Renderovih. Znai ovo je Sigmund?... Kako si, Ajlin?" Lepo... Da, mnogo je eleo da poe i on, a ja sam elela da ga ti uopzna." Render je povede do stolice i smesti je. Otkopala je dupli kai

sa Sigmundovog okovratnika i spustila kai na pod. Sigmund sede pored, zurei i dalje u Rendera. Kako idu stvari u Dravnoj?" Kao i uvek. Mogu li da dobijem cigaretu, doktore? Zaboravila sam svoje." Stavio je jednu cigaretu izmeu njenih prstiju a onda prineo upalja. Na sebi je imala tamnoplavo odelo, a naoare su joj bile vatrenoplave. Srebrna taka na njenom elu reflektovala je sjaj njegovog upaljaa; nastavila je da zuri u tu taku u prostoru ak i kad je Render sklonio ruku. Kosa joj je padala do ramena i inilo se da je malice laka nego one noi kad su se sreli; danas je imala boju svee iskovanog bakarnog novia. Render sede na ugao svog stola; planetarnu pepeljaru privue nonim prstom. Ranije si mi rekla da to to si slepa ne znai da nikad nisi gledala. Tada nisam zatraio da to objasni. Ali eleo bih da to zatraim sada." Imala sam jednu neuroparcipativnu seansu sa dr Riskombom", ree mu ona, ,,pre nego to mu se dogodila ona nesrea. eleo je da navikne moju svest na vizuelne impresije. Na alost, do druge seanse nikad nije dolo." Vidim. A ta ste na toj sesiji radili?" Prekrstila je nogu preko noge, pribliavajui zglavke, i Render vide da su zgodno oblikovani. Uglavnom boje. To iskustvo je bilo zapanjujue snano." Koliko dobro ih se sea? Pre koliko vremena je to bilo?" Pre oko est meseci - a zaboraviti ih neu nikad. ak sam, od tad, sanjala u kolornim obrascima." Koliko esto?"

Nekoliko puta nedeljno." Kakve asocijacije dobija uz te boje?" Nista specijalno. Boje sad jednostavno ulaze u moj um zajedno sa drugim stimulansima - na prilino haotian nain." Kako?" Pa, na primer, kad mi postavlja pitanje ja 'vidim' nekakav ukasto - narandasti obrazac. A sad kad sedi tako i slua me, nita ne govorei, asociram te sa dubokim, skoro ljubiastim, plavetnilom." Sigmund prenese pogled na radni sto, i zapilji se u jedan od bonih panela stola. Moe li on da uje kako se magnetofon okree unutra ? pitao se Rendcr. A ako moe, da li je sposoban da pogodi ta je to i emu slui? Ako i to moe, pas e nesumnjivo saoptiti tu stvar Ajlini - ona, dodue, zna da je to sada prihvaena praksa u terapiji, ali moda joj se nee dopasti da je neko na taj nain podsea da njen sluaj smatra terapijom a ne obinim mehanikim procesom adaptacije. Kad bi verovao da e od toga biti ikakve koristi (u sebi se Render nasmei na tu pomisao), porazgovarao bi sa psom o ovoj temi privatno. Opet u sebi, on slegnu ramenima. Onda u konstruisati jedan prilino elementarni fantazijski svet", ree on konano, ,,i uveu te danas u neke bazine forme." Nasmeila se, a Render pogleda dole u taj mit koji je uao pokraj nje plazei jezik slian komadu govee nicle okaenom o drvenu ogradu. Je l' se to i on osmehuje? Hvala", ree ona.

Sigmund mahnu repom. ,,E, pa onda" - Renderova cigareta zavri negde blizu Madagaskara - izvui u sada 'jaje' i testirau ga. U meduvremenu" - on pritisnu jedno neupadljivo dugme -moda bi malo muzike pomoglo da se relaksiramo." Zaustila je da odgovori, ali Vagnerova uvertira zaglui njene rei. Render odmah zabi prst u to isto dugme, i u momentu tiine koji nastade, ree: ,,A-hm-hm. Mislio sam da je Respigi na redu." Tek posle dva nova pritiskanja dugmeta pronaao je Rimske borove. Mogao si i da ga ostavi", primeti ona. Vagnera veoma volim." Neka, hvala", ree on otvarajui orman. Neprestano bi mi cipele upadale u te gomilice lajtmotiva." Veliko jaje uplovi u sobu, neujno kao oblak. Dok ga je pribliavao svom stolu, Render zau tiho reanje iza sebe, i brzo se okrete. Kao ptija senka Sigmund se digao na noge, preao preko sobe, i ve je uveliko kruio oko te maine i njukao je - repa napeto ispravljenog, uiju poravnatih uz glavu, zuba iskeenih. Polako, Sig", ree Render. Ovo ti je omnikanalna nervna T/R jedinica. Nee ni da ugrize, ni ma ta slino. Ovo je samo maina, kao kola, TV, ili pera sudova. Ovo emo danas upotrebiti da pokaemo Ajlini kako neke stvari izgledaju." ,,Ne svia to", zamumla pas kao iz bave. Zato?" Nemajui odgovor, Sigmund kruto ode nazad do Ajlin i poloi joj glavu u krilo.

,,Ne svida to", ponovi on gledajui gore, ka njoj. Zato?" Nema rei", ree pas. ,,Mi kui sad idemo?" Ne", odgovori mu ona. Ti e da legne tamo u oak i da odspava, a ja u da legnem tamo u mainu i da odspavam slino tome." Ne dobro", ree on; rep mu klonu. Sad idi" - gurala ga je - lezi dole i budi dobar pas." Pristao je, ali je skiao kad je Render zamraio prozore i dotakao dugme koje je transformisalo njegov radni sto u leaj operatora. I opet je zaskiao - kad je jaje, sad ukljueno u struju, ispoljilo svoju sposobnost da prsne po sredini obima i da itavu gornju polovinu glatko podigne i uspravi, otkrivajui svoju unutranjost. Render sede. Njegova fotelja postade konturni kau i napola se zavue pod konzolu. On se pridie u sedei poloaj i kau se odmah prilagodi tome, postajui opet fotelja. On dotae jedno mesto na stolu i pola tavanice se otkai, preoblikova, i polako spusti, ostajui da lebdi iznad njihovih glava poput ogromnog zvona. On ustade i prie ivici ro-materinog jajeta. Respigi je govorio o borovima i slinim stvarima, a Render otkopa slualicu do tog asa privrenu ispod jajeta, pa se nae prvo nad jaje a zatim nad sto. Ramenom je blokirao jedno uvo, a rukom pritiskao slualicu na drugo uvo, i istovremeno slobodnom rukom pritiskao dugmad. Kilometri surfa potopie tonsku poemu; milje saobraajne buke je nadjaae, a traka ree: ... A sad kad sedi tamo i slua me, nita ne govorei, asociram te dubokim, skoro ljubiastim plavetnilom..." Onda dohvati masku za disanje i proveri, jedan - cimet, dva -

budenje lia, tri - duboki reptilski mous... pa redom nadole, kroz oseaj edi, pa kroz ukuse meda i sireta i soli, zatim opet gore kroz ljiljane i mokri beton, kroz daak ozona pred oluju, i kroz sve osnovne olfaktorne i gustatorne elemente za

doivljavanje prepodneva, popodneva i veeri. Kau je normalno plovio u svom jezercetu ive, magnetski stabilizovan zidovima jajeta. On namesti trake. Ro-materica je bila u perfektnom stanju. O.K." ree Render okreui se. Sve ispravno." Upravo je stavljala svoje naoare preko odee naslagane na gomilicu. Bila se svukla dok je Render testirao mainu. Uznemirie ga njen uzani struk, velike dojke tamnih vrhova, duge noge. Isuvie je dobro formirana za enu toliko visoku, zakljui on. Medutim, shvatio je, dok je buljio u nju, da je glavni razlog njegovog nezadovoljstva, naravno, taj to je ona samo pacijent. ,,Na ovoj strani je sve spremno", ree ona, a on joj pride. Poveo ju je do maine. Njeni prsti su istraivali prostor. Dok joj je pomagao da ue u unutranjost jajeta, video je boju njenih oiju: ivopisna morska zelena boja. Ni ovo mu nije bilo po volji. Udobno?" Da." ,,O.K, spremni smo. Zatvoriu ga. Sanjaj slatko." Gornja polovina jajeta poe polako da se sputa. Kad se sklopilo, jaje postade neprozirno, onda zasenjujue sjajno, i ve je gledao nadole u svoj izoblieni odraz. Pode nazad ka stolu. Sigmund je bio na nogama i zapreavao mu put. Render posegnu rukom dole da potape psa po glavi, ali ovaj se

izmae. Mene vodi, sa", zarea on. Bojim se da to nije mogue, drue stari", ree Render. Sem toga, mi i ne polazimo nikud. Samo emo da dremamo, evo ba ovde, u ovoj sobi." Pas kao da ovim nije bio umiren. Zato?" Render uzdahnu. Raspravljanje sa psom - bila je to otprilike najsmenija stvar koju bi on (u treznom stanju) mogao da zamisli. Sig", ree on, pokuavam da joj pomognem da naui kako stvari izgledaju. Nema sumnje da ti nju vodi ba fino kroz ovaj svet koji ona ne moe da vidi - ali ona eli da zna kako svet u ovom trenutku izgleda, a ja u joj to pokazati." Onda ona, bude, ne treba, mene." Naravno da e joj i dalje biti potreban." Render zamalo da se nasmeje. Ovde je tragino bilo tako prepleteno sa apsurdnim da se jedva uzdrao. ,,Ja ne mogu da joj vratim vid", objasni. Samo u joj preneti neke apstrakcije vida - kao, pozajmiu joj oi na kratko vreme. Kapira?" ,,Ne", ree pas. Uzmi moje." Render ugasi muziku. Ovaj odnos mutant-gospodar, uzet u celosti, trebalo bi obraditi u est knjiga, zakljui on, i to na nemakomjeziku. Pokaza prstom ka udaljenom uglu. Lezi tamo kako ti je Ajlin rekla. Ovo nee dugo da traje, a kad bude gotovo, vas dvoje ete otii onako kako ste i doli - ti e voditi. O.K?" Sigmund ne odgovori, ali se okrete i odgega u oak, repa opet klonulog.

Render sede i spusti kapuljau, modifikovanu operatorsku verziju ro-materice. Ostade sam pred devedeset belih i dva crvena dugmeta. Svet se okonavao tamom onostran konzole. On olabavi kravatu i raskopa kragnu. Skinuo je lem sa draa i proverio kablove. Zatim stavi lem sebi na glavu, pomae polovinu maske na donji deo svog lica a onda spusti tamnu plou koja se sa donjom polovinom uklopi. Desnu ruku poloi u povoj nalik na onaj koji se okainje o vrat kad neko slomi ruku. Jednim jedinim dodirom prsta on iskljui svest svog pacijenta. Oblikovatelj ne pritiska belu dugmad svesno. On zaeli neko odredeno stanje. Tada duboko usaeni muskularni refleksi izvre skoro neosetan pritisak na povoj, koji je osetljiv i koji sklizne na odgovarajue mesto i pomakne isprueni prst napred. Dugme biva pritisnuto. Povoj ide dalje. Render oseti peckanje u bazi lobanje i miris svee pokoene trave. Odjednom se nade u pokretu, u velikoj sivoj aleji izmeu svetova... Posle vremena koje mu se uinilo dugim, Render oseti da nogama stoji na nekoj udnovatoj Zemlji. Nita nije mogao videti; injenica da je stigao bila mu je poznata samo zahvaljujui izvesnom oseanju prisutnosti. Bejae to najtamnija od svih mranih noi koje je u ivotu video. Zaeleo je da se taj mrak razbije. Nita se nije dogodilo. Jedan deo njegove svesti opet prede u budno stanje, deo za koji do maloas nije znao da, uspavan, eka; on se priseti u iji je to svet uao. Oslukivao je traei njenu prisutnost. Zau strah i iekivanje.

Htede boju. Prvo, crvenu... Oseti podudaranje. Onda nastade eho. Sve postade crveno; on je sad iveo u centru beskonanog rubina. Oran. uta... Uhvaen u komadu ilibara. Sad zeleno, i on dodade mirise zlovoljnog mora. Plavo, plus sveina veeri. Onda on rairi svoj um, proizvodei sve boje odjednom. Nailazile su u velikim vrtlonim perjanicama. Onda ih razdera na komade i nametnu im oblik. Plamtea duga izdui se preko crnog neba. Borio se sa braon i sivim bojama ispod sebe. Svetlei same iz sebe, pojavljivale su se - u treperavim, pominim zakrpama. Negde, oseaj strahopotovanja. Meutim, od histerije ni traga; zato on nastavi da oblikuje. Uspeo je da naini horizont, iza koga crnilo polako poe da otie u daljine. Nebo postade nejasno plavo, i on se odvai da doda krdo oblaka, tamnih. Njegovi napori da stvori distancu i dubinu nailazili su na otpor; zato je ojaao ovu sliku veoma slabim zvucima surfa. Onda poe spori transfer ideje udaljenosti iz te zvune forme u vizuelnu. Ganjao je oblake tamo-amo. Brzo nabaci visoku umu da bi zaustavio nadirui talas akrofobije. Panika nestade. Onda se Render koncentrisao na to visoko drvee -hrastove i borove, topole i javore. Izbacivao ih je na sve strane kao koplja, stvarajui nazubljene nizove zelenih, smedih i utih podruja, onda je odmotao debeli sag trave sa jutamjom rosom, nabacao niz sivih stena i zelenih balvana u nejednakim razmacima a onda

preplitao i uplitao grane iznad glave, bacajui na itavu umsku kosinu ujednaenu nijansu zelenog. Efekat ovoga bio je zapanjujui. inilo se da se itav svet potresa jecajima, a onda ostaje zanemeo. Osetio je, kroz tu utianost, njeno prisustvo. Zakljuio je da bi bilo najbolje da brzo poloi temelje, da izgradi opipljiv tab i pripremi polje za dejstvo. Kasnije moe da se vraa na razne etape tog procesa, da ih doteruje, da popravlja tete nastale zbog traume - sve to se moe uraditi u buuim seansama; ali, da bi se uopte moglo poeti, mora se obezbediti bar ova polazna osnova. Trgnuvi se, shvatio je da ova tiina nije povlaenje. Ajlin je odluila da postane imanentni deo drvea i trave, stena i bunja; personalizovala je njihove forme, povezivala ih sa poznatim taktilnim oseajima, zvucima, temperaturama, aromama. Blagim povetarcem zatalasao je granje. Odmah iza granice vidljivosti stvorio je pljuskave zvuke potoka. Pojavi se oseaj radosti, i on se u njega ukljui. Podnosila je ovo izuzetno dobro, te on zato odlui da proiri obim ove vebe. Pustio je da njegov um luta izmeu drvea; u jednom trenutku osetio je udvajanje vizije, i tad je ugledao jednu ogromnu aku kako se vozi u aluminijumskim koijama prema krugu beline. Sad se naao pokraj potoka, i odatle je krenuo, obazrivo, u potragu za njom. Plovio je vodom. Jo nije uzeo nikakvu formu za sebe. Pljuskanje se pretvaralo u grgotanje kad je potiskivao potok kroz tesna mesta, suteske, preko stena. Na njegovo insistiranje, vode progovorie razgovetnije. Gde si?" pitao je potok.

Ovde! Ovde! Ovde! ... i ovde! odazvalo se drvee, bunje, kamenje, trava. Odaberi jedno", ree potok, irei se da zaobide ma-sivnu stenu, zatim se savijajui niz nagib, jurei ka plavom jezercetu. Ne mogu, stizao je odgovor iz vetra. Mora." Potok se rairio i spljusnuo u jezerce, zakomeao se njegovom povrinom, onda umirio, reflektujui granje i mrke oblake. Sad!" Vrlo dobro, dopre eho iz ume, evo odmah. Izmaglica se die nad jezero i zaplovi ka obali. Sad", kao da su zvonca zvonila negde u izmaglici. E, evo... Odabrala je malenu vrbu. Njihala se na vetru, vukui grane po vodi. Ajlin alot", ree on, posmatraj jezero." Povetarci se promenie; vrba se sagnu. Nije mu bilo teko da se seti njenog lica i tela. Drvo se zavrte kao da korena nema. Ajlin je stajala usred tihe eksplozije lia; zurila je, zaplaena, u duboko plavo ogledalo Renderovog uma, u to jezero. Pokrila je lice rukama, ali time nije mogla zaustaviti gledanje. Sagledaj sebe", ree Render. Spustila je ruke i zagledala se dole. Onda poe da se okree u svim pravcima, polako; studirala je samu sebe. Imam oseanje da sam ba divna", ree ona najzad. ,,Da li se tako oseam zato to ti eli da tako bude, ili zato to je to istina?" Dok je govorila, osvrtala se na sve strane, traei ga. Istina je", ree Render odasvud.

Hvala ti." Naie kovitlac beline, i ona ostade odevena u haljinu od damaska sa opasaem. Svetlost se u daljinama skoro neosetno pojaavala. Na dnu najnie gomile oblaka pojavi se najneniji doticaj ruiastog. ta se deava tamo?" upita ona okreui lice na tu stranu. Pokazau ti izlazak sunca", ree Render, ,,i verovatno u ga do neke mere zabrljati - ali, vidi, to je moja prva profesionalna zora pod ovakvim okolnostima." ,,A gde si ti?' upita ona. Svuda", odgovori on. Molim te uzmi neki oblik da bih te mogla gledati." Uredu." Svoj prirodni." Htede da se nade pokraj nje na obali, i to se ostvari. Tre se zbog nekakvih metalnih odsjaja i spusti pogled. U toku jednog trenutka svet poe da bei u daljinu, a onda se opet ustali. On se nasmeja ali od sledee misli mu smeh prestade i on uuta. Bio je obuen u onaj srednjevekovni oklop koji je sta-jao pokraj njihovog stola u Jarebici i skalpelu one noi kad su se sreli. Ona isprui ruku i dotae oklop. Onaj oklop pokraj naeg stola", potvrdi ona. Prelazila je vrhovima prstiju preko ploa i spojeva. ,,Te noi sam te asocijativno povezala sa njim." ... A sad si me strpala direktno u njega", prokomentarisa on. ,,Ti si ena jake volje." Oklop ieze i na njemu ostade njegovo sivobraon odelo sa labavo nametenom kravatom boje krvi i sa profesionalnim

izrazom lica uz to. Sagledaj pravog mene." Nasmeio se bledo. ,,A sad, taj izlazak sunca. Upotrebie sve boje. Gledaj!" Sedoe na jednu zelenu parkovsku klupu koja se pojavila iza njih, i Render pokaza rukom u pravcu koji je odabrao za istok. Sunce poe polako da prolazi kroz svoje jutarnje poloaje. Po prvi put u ovom jednom svetu zasijalo je odozgo kao bog, stvorilo odsjaje na jezeru, razbilo oblake, nateralo pejza da pone da se pui pod izmaglicom koja se dizala iz vlane ume. Gledala je, gledala je koncentrisano, zurila je u centar tog raspaljenog poara koji se uzdizao, dugo se nije micala niti govorila. Render je oseao njenu fascinaciju. Zurila je u izvor sve svetlosti, a svetlost se odbijala od usamljenog sjajnog novia na elu njenom, kao od kakve kapi krvi. Render ree: ,,To je sunce, a ono su oblaci" - i pljesnu rukama i oblaci pokrie sunce a iznad njihovih glava poe tiho razleganje grmljavine - ,,a to je grmljavina", dovri on. Onda padae kia umno, po liu, razbijajui jezero na delie, golicajui ih po licu, pa poee i tapkavi zvuci teih kapi sa grana iznad njih, natopie se njihova odela i slepie kose; curilo im je u vrat, kapalo u oi, a oko njih zakrpe smee zemlje poee da se pretvaraju u blato. Pljusnu munja s kraja na kraj nebesa, sledee sekunde grunu siloviti grom. ,,...A ovo je letnja oluja", nastavljao je on predavanje. Vidi kako kia utie na lie, i na nas. Ono to si videla na nebu pre udara groma bila je munja." ... Previe", ree ona. Molim te da malo smanji ovo."

Kia istog asa prestade, a sunce se probi kroz oblake. Imam najprokletiju elju za cigaretom", ree ona, ,,ali svoje cigarete sam ostavila u drugom svetu." I dok je to govorila cigareta, ve pripaljena, se pojavi meu njenim prstima. Imae prilino ravan ukus", ree Render udnim glasom. Gledao je Ajlin jedan trenutak, pa rekao: ,,Tu cigaretu ti ja nisam dao. Izvadila si je iz mog uma." Dim se uspinjao stepenasto i spiralno, a onda ga je vetar raznosio. ... to znai da sam, po drugi put danas, potcenio vunu silu tog vakuuma u tvom umu - onog na mestu gde bi trebalo da bude ulo vida. Ove nove impresije asimilira veoma rapidno. ak ide tako daleko da grabi nove. Budi obazriva. Pokuaj da suzbije taj impuls." ,,To je kao glad", ree ona. Moda bi bilo najbolje da sad okonamo ovu sesiju." Njihova odea je opet bila suva. Jedna ptica poe svoj poj. ,,Ne, ekaj! Molim te! Biu obazriva. Zelim da vidim jo stvari." Uvek postoji sledea poseta", ree Render. Ali, valjda mogu jo neto da izvedem sad. Ima li neeg to ba jako eli da vidi?" Da. Zimu. Sneg." O.K." - Oblikovatelj se nasmei - onda se umotaj u ovu bundu..." Posle odlaska njegove pacijentkinje, popodne poe brzo da mu izmie. Bio je dobro raspoloen. Oseao se ispranjenim i ponovo

napunjenim. Proao je kroz ovu prvu probu bez ikakvih tetnih reperkusija. Uspee, zakljui on. Njegovo zadovoljenje bilo je vee od njegovog straha. Oduevljeno se vrati radu na pripremanju govora. ... A u emu se sastoji mo povreivanja?" postavi on pitanje mikrofonu. Zivimo uz zadovoljstvo i ivimo uz bol", odgovori samome sebi. Obe te pojave nas mogu frustrirati i obe nas mogu ohrabriti. Medutim, iako imaju bioloki koren, zadovoljstvo i bol su socijalno uslovljeni; tako se izvode vrednosti. Poto postoje ogromne mase ljudi, koji svakog dana grozniavo menjaju mesta irom svetskih gradova, nastala je, zato to je morala nastati, serija totalno nehumanih mehanizama za kontrolu tog kretanja. Svakog dana ti mehanizmi gricnu jo jedan deli neke nove oblasti - voze naa kola, pilotiraju naim avionima, intervjuiu nas, dijagnosticiraju nae bolesti - a ja ne mogu ak ni da iskaem neki moralni sud o tim zadiranjima. Postala su potrebna. Na kraju e se moda pokazati da su bila poeljna. Poenta koju elim da istaknem, meutim, sastoji se u tome da mi svojih vrednosti esto nismo svesni. Ne moe-mo poteno kazati ta nam jedna stvar znai sve dok ona ne bude uklonjena iz nae ivotne okoline. Ako jedan objekat od vrednosti prestane da egzistira, oslobode se psihike energije koje su bile vezane za njega. Onda traimo nove objekte vrednosti u koje bismo investirali te energije - manu, ako vam se to svida, ili libido, ako vam se ne svida. Tokom poslednje tri, etiri, ili poslednjih pet decenija nestale su izvesne stvari od kojih nijedna nije bila, sama po sebi, veoma znaajna; tokom istog perioda pojavile su se izvesne nove stvari od kojih nijedna nije izrazito zla prema

ljudima koje zamenjuje ili na neki nain kontrolie. Meutim, drutvo je sainjeno od mnogo stvari, pa, ako se preveliki broj stvari prebrzo menja, rezultati mogu biti nepredvidljivi. Intenzivnim prouavanjem mentalnih bolesti esto se moe mnogo saznati o prirodi stresova u onom drutvu gde je pacijent oboleo. Ako se obrasci anksioznosti mogu svrstati u grupe ili klase, iz njih se moe saznati neto o nezadovoljstvima u drutvu. Karl Jung je pokazao da e se svest, ako je suvie esto frustrirana u svom traganju za vrednostima, okrenuti ka podsvesti i tamo nastaviti traganje; ako ni tu ne postigne uspeh, produie dublje, i kopae sebi prolaz ka hipotetinom kolektivnom nesvesnom. U posleratnoj analizi bivih nacista zapazio je da su oni, tragajui za neim lo bi mogli podii iz ruevina svojih ivota - poto su proiveli period klasinog ikonoklazma, a onda videli kako se i ti njihovi ideali rue - posezali ka kolektivnom nesvesnom svog naroda; to due su tragali za prvim, to dublje su posezali u drugo. ak su i sami njihovi snovi poprimili obrasce iz tevtonskih mitova. Ovo se, u daleko manje dramatinom obliku, deava danas. Postoje istorijski periodi kad je tendencija kolektivnog uma jedne nacije da se okree ka sebi, ka svojoj prolosti, vea nego u drugim periodima. ivimo u jednom takvom periodu, koji je, u klasinom smislu tog termina, donkihotovski. Uzrok ovome lei u injenici da je u naoj epohi mo povreivanja zapravo mo da druge ljude ignorie ili zbunjuje - a tu mo sada imaju ne samo ljudi, nago i..." Tad ga prekide zujalica. Iskljui magnetofon i ukljui, jednim dodirom, telefon. Ovde arls Render", ree on telefonu.

Ovde Pol arter", zauka kutija. Razredni stareina u koli Diling." Da?" Slika se izbistri. Render ugleda oveka visokog ela, oiju jako primaknutih. elo je bilo silno naborano, a usta su se trzala dok su govorila. ,,Pa, eleo bih da se ponovo izvinim za ono to se desilo. Udes se dogodio zbog neispravnog komada opreme koji..." Zar ne moete kupiti ispravnu opremu? kolarina koju uzimate dovoljno je visoka za to." Bio je to nov komad opreme. Fabriki defekt..." Zar niko nije rukovodio radom u tom asu?" Jeste, ali..." Pa zato taj nije izvrio pregled te nove opreme? Zato nije bio u blizini, da sprei pad?" Bio je u blizini, ali stvar se dogodila prebrzo da bi ita mogao da uini. A to se tie pregleda opreme radi utvrivanja fabrikih defekata, to nije njegov posao. ujte, veoma mi je ao. Zaista mi se svida va deko. Mogu vas uveriti da se nita takvo nee vie nikad dogoditi." ,,To ste tano rekli. Nee, zato to ja njega vodim sutra ujutru i upisujem ga u kolu koja sprovodi propisne mere bezbednosti." Pokretom prsta Render okona taj razgovor. Posle nekoliko minuta on ustade i pree do jednog spremita koje je bilo delimino zaklonjeno, ali ne stvarno maskirano, policom sa knjigama. Za tren otvori spremite i izvue kutiju ukraenu dragim kamenjem; u kutiji su leali jedna jeftina ogrlica i jedna uramljena fotografija oveka koji je liio na njega mada neto mlai, u drutvu sa enom tamne, nagore pomaknute kose i

male vilice. Izmeu tog oveka i te ene bila je devojica koja je u naruju drala jednu bebu i osmehivala se prema kameri osmehom blistavim ali pomalo usiljenim, sa tragovima dosade. U ovakvim prilikama Render je svaki put zurio samo po nekoliko se-kundi, milujui ogrlicu, a onda zatvarao kutiju, vraao je u spremite i zakljuavao ga za mnogo sledeih meseci. Bummmp! Bummmp! razlegao se bas. aga-aka, h-ga-hka, hga-a, odjek. Oko zapanjujuih metalnih plesaa, elatini izukrtani crvenim, zelenim, plavim i groznim utim tonovima. Ulina reklama je pitala: LJUDSKA BIA? Roboti? (to, odmah ispod). DOITE PA SE SAMI UVERITE! (To na dnu reklame, kriptino.) Doli su i uverili se. Render i Dil su sedeli za mikroskopskim stolom, koji je sreom bio primaknut sasvim uz zid, ispod grafitom crtanih karikatura linosti uglavnom nepoznatih (jer toliko linosti ima medu podkulturama etrnaestmilionskog grada). Nosa naboranog od zadovoljstva, Dil je zurila u sadanju fokusnu taku ove pojedinane subkulture, ponekad diui ramena sve do uiju da bi dodala naglasak nekom neujnom smehu ili malom pocikivanju, sve zato to su ovi roboti na pozornici igrali na nain i previe ljudski - kako samo robot-mukarac boje ebonovine prelazi prstima preko podlaktice srebrne robotkinje dok se mimoilaze i rastaju... Render je naizmenino posveivao panju Dil, pa ple-saima, pa prokuvanoj tenosti opakog izgleda koja je po-najvie

podseala na burence sa meavinom kiselog viskija i morske trave (kroz koju bi se svakog trena mogao uzdii Kraken da bi odvukao neki bespomoni brod u dubinu). arli, ja mislim da su ovo u stvari ljudi!" Render razmrsi svoj pogled dotad upleten u njenu ko-su i razigrane mindue. Osmotrio je te plesae dole na podijumu, ispod pros-tora sa stolovima, opkoljene muzikom. Stvarno bi mogla postojati ljudska bia u tim metalnim koljkama. U tom sluaju radilo se o krajnje vetim ljudskim biima. Iako proizvodnja dovoljno lakih legura nije problem, plesau nije lako da se odrava u tako slobodnom kretanju - i tako dugotrajnom, i sa takvom prividno beznapornom lakoom - dok nosi na sebi oklop koji ga pokriva od glave do pete, a da pri tom ne izazove nijedan zveket, kripu, niti grebanje. Neujno... Klizili su kao dvoje galebova; vei plesa u boji poliranog antracita a manji u boji meseevog zraka koji kroz otvoreni prozor pada na krojaku lutku omotanu svilom. ak i kad su se dodirivali, zvuka nije bilo - ili je, ako ga je ipak bilo, ostao nadjaan ritmovima orkestra. Bummmp - bummmp! Chga-hga! Render uze jo jedno pie. Ples je polako prerastao u apaku igru. Render pogleda na sat. Predugo za ive zabavljae, zakljui on. Ovo moraju biti androidi. Kad je ponovo digao pogled, crni robot je bacio srebrnu robotkinju moda tri metra daleko i okrenuo joj lea. Nije se zauo zvuk sudaranja metala. Pitam se koliko kota ovakav komplet? razmiljao je.

arli! Nita se nije ulo! Kako oni to mogu?" Stvarno?" upita Render. elatini opet postadoe uti, zatim crveni, plavi, pa zeleni. ovek bi pomislio da e im se od ovoga otetiti mehanizmi, zar ne?" Beli robot je dopuzao nazad, a crni poe da rotira svojim anim zglobom, u krug, u krug, drei upaljenu cigaretu rneu prstima. Izazva smeh pritiskajui cigaretu mehaniki na svoje lice lieno i usana i izraza. Srebrna robotkinja se suoi sa njim. On se opet okrete na drugu stranu, odbaci cigaretu, zgazi je gnjeenjem sporim i neujnim, onda se iznenada opet okrete ka partnerki. Da li e je opet baciti? Ne... Onda, polako, kao dugonoge ptice Istoka, oni nastavie da se kreu zajedniki, polako, uz mnogo okretanja na drugu stranu. Neto se zabavljalo duboko u Renderu, ali on je ve toliko daleko otiao da vie nije imao snage da pita to neto ta mu je smeno. Zato poe u poteru za Krakenom na dnu ae. I ve ga je Dil grabila za biceps, ukazujui mu ponovo na podijum. Dok su reflektori muili spektar, crni robot je digao srebrnog visoko iznad glave, sporo, sporo, a onda poe da se okree zadravajui ga tom poloaju - ruke su mu bile ispruene, lea izvijena, noge ukrtene kao makaze - u prvi mah vrlo sporo. Onda, bre. Iznenada se njih dvoje zavrtee neverovatnom brzinom, a elatini poee da se smenjuju sve bre. Render otrese glavom da je razbistri. Rotirali su tako munjevito da su prosto morali pasti -bez obzira jesu li ljudi ili roboti. Ali, ne padoe. Bili su mandala. Bili su siva

uniformnost. Render obori pogled. Onda usporavanje, pa sporije, sporije. Stadoe. Prestade muzika. Nastupi tama. Aplauz se uli u nju. Kad se svetla ponovo upalie, dvoje robota su tu bili statue, okrenute licima ka publici. Vrlo, vrlo sporo se poklonie. Aplauz se pojaa. Onda se okrenue i nestadoe. Poe muzika, a svetlost je opet bila ista. Zau se opti amor. Render ubi Krakena. Kako ti se to inilo?" upita ona. Render naini, namerno, ozbiljno lice i ree: Jesam li ja ovek koji sanja da je robot, ili robot koji sanja da je ovek?" Isceri se i dodade: ,,Ne znam." Na to ga je veselo lupila po ramenu, a on zapazi da je pijana. Nisam pijana", bunila se ona. ,,Ili bar ne mnogo. Ne koliko ti." Ipak, mislim da ti je zbog toga potrebna pomo doktora. Ovakvog kao ja. Kao, na primer, sad odmah. Aj' ispadnemo napolje i provozamo se." Jo ne, arli. Hou jo jednom da ih vidim, a? Molim te?" ,,Ja, ako jo jednu au popijem, neu moi da gledam tako dugo." Onda narui olju kafe." Bljak!" Onda pivo." Radije u patiti bez njega." Sad su na podijumu za ples bili mnogi ljudi, ali Renderove noge kao da su bile od olova.

On upali cigaretu. I tako, pas s tobom priao danas?" ,,Da. Neto u tome ba uznemiri..." ,,Je l' to bila neka lepotica?" Bio je to dukac, ne kuka. I to, ovee, koja runa dukela!" Kretenu!. Mislim na gospodaricu." Zna da o pacijentima nikad ne razgovaram, Dil." Priao si mi o njenom slepilu i njenom psu. Samo elim da znam da li je lepa." ,,Pa... i da i ne." unuo ju je ispod stola i nainio neodreen pokret. ,,Pa, zna..." Sve isto, reeedom", ree ona kelneru koji se iznenada pojavio iz oblinjeg oblaka tame, klimnuo glavom i isto tako naglo nestao. Eto kako propadoe moje dobre namere", uzdahnu Render. Videe koliko e ti se dopasti da te pregleda natopljeni suner, eto to je sve to mogu da izjavim." Otreznie se ti brzo, uvek se otrezni. Ono Hipokratovo i tati-ja-znam." Smrknuo se i bacio pogled na svoj asovnik. Moram da budem u Konektikatu sutra. Da izvuem Pita iz te proklete koletine..." Uzdahnula je ve umorna od te teme. Mislim da suvie brine o njemu. Svakom klincu se moe desiti da slomi skoni zglob. To je deo odrastanja. Ja sam u sedmoj godini slomila ani zglob. Nesrean sluaj. Nije kola kriva to se te stvari ponekad deavaju." Slegnula je ramenima. Vraga nije kriva", ree Render primajui tamno pie sa

tamnog posluavnika u rukama tamnog oveka. Ako ne mogu da rade kako valja, nai u nekog ko moe." ,,Ti si gazda. Ja znam samo ono to itam u novinama." Ona odmah dodade: ,,A za Davos si jo uvek reen, iako zna da u Sent Morisu sree bolju klasu ljudi?" ,,Mi radi skijanja idemo, ako nisi zaboravila. Vie mi se svidaju spustovi na Davosu." ,,Ja veeras ba ni u emu ne mogu da uspem, je l' tako?" On stisnu njenu aku. Kod mene uvek postie gol, medena." Pa su pili svoja pia i puili svoje cigarete i drali se za ruke sve dok ljudi nisu sili sa plesnog podijuma i razili se u kolonama do svojih mikroskopskih stolova, i dok se opet nisu zavrteli elatini dajui oblacima dima nijanse od zore do pakla i natrag, i dok bas ne uini Bummmml hga - aka! O, arli! Evo ih opet!" Nebo bejae isto kao kristal. Drumovi prazni. Sneg stao. Dilino disanje bejae disanje spavaa. S-7 je luno hujao preko mostova grada. Sedei veoma mirno, Render bi moda i mogao da ubedi sebe da mu je telo pijano; ali pri svakom pokuaju micanja glavom univerzum je poi-njao da plee oko njega. Onda mu se poinjalo initi da je unutar nekog sna, i da je Oblikovatelj svega ovoga okolo. U jednom sevu to postade istina. Veliki asovnik na nebu okrenuo se, Renderovom voljom, unazad, dok je on dremao i smekao se. U sledeam sevu bejae opet budan i nimalo nasmeen. Univerzum je poeo da mu se sveti za njegovu drskost. On se

bio prepustio, za tren, slatkoj bespomonosli kojoj nije mogao odoleti, a onda je platio cenu koja se sastojala u suoavanju sa vizijom dna jezera; i dok je gnjurac, nemoan da progovori - jo jednom nastupao prema olupini automobila na dnu sveta, uo je zvuk koji je potekao iz visina daleko iznad zemlje, zvuk koji se do njega filtrirao kroz sve vode koje su Zemlju potopile, urlik vuka Fernisa koji se sprema da prodere mesec; i dok mu se ovo deavalo, znao je da taj zvuk nalikuje nadiranju sudbine isto onoliko koliko dremljiva dama pokraj njega ne nalikuje Mesecu. Ba isto toliko. U svakom smislu. Strah se zae u njemu.

On je bio pas. Ali ne obian pas. Vozio je svoja kola u prirodu. Izgledom veliki nemaki ovar - izuzimajui izgled glave sedeo je na prednjem seditu, na zadnjim nogama, i zurio kroz prozor u druga kola i na okolne pejzae. Prestizao je druge automobile zato to se kretao najbrom trakom. Bee hladno popodne, sneg polegao po poljima, drvee ogrnuto kaputima od leda, a sve ptice na nebu i zemlji izuzetno tamne boje. Pas otvori usta i svojim dugim jezikom dotae vetrobran, maglei ga dahom. Glava mu bee vea nego u ijednog psa, sa izuzetkom, moda, irskog vujaka. Oi mu behu duboko usaene i tamne, a usta je otvorio zato to se smejao. Jurio je dalje.

Kola najzad pooe ukoso preko autoputa, usporavajui, udoe u krajnju desnu traku, i posle nekog vremena skretoe na silazni put. Pooe seoskim putem, pa posle nekoliko kilometara kretoe u uzanu stazu i zaustavie se ispod jednog drveta. Sledeeg trenutka motor stade a vrata se otvorie. Pas izade iz kola i ramenom gurnu vrata tako da se skoro sasvim zatvorie. Kad vide da se svetlo unutra uga silo, okrete se i odeta u polje, prema umi. Sape je dizao paljivo. Osmotri sopstvene tragove Kad je uao u umu, nekoliko puta je duboko udahnuo. Onda se sav zavrte, stresajui se kao mokar. Zalaja udnim, nekueim laveom i potra. Izmeu stabala je jurio i izmeu stena, zaleene barice preskakao, leteo uz bregove i niz kosine, hujao pored staklastih bunova sa takicama duge, prolazio du ledenog korita nekog potoka. Stade, dahui. Onjui vazduh. Zinu i nasmeja se, a to je od ljudi nauio. Onda, uzimajui veoma dubok dah, zabaci glavu unazad i poe da zavija - a to nije od ljudi nauio. Njegovo zavijanje se razlegalo preko bregova, jealo meu njima kao nota nekog velikog roga. Ui mu se ispravie dok je oslukivao da uje odjeke. Onda zau zavijanje koje je znailo odgovor, zavijanje slino, ali i razliito, njegovom. Nije ni moglo biti zavijanja sasvim slinog njegovom, jer njegov glas nije bio u celosti psei glas. Oslunuo je, mrknuo, opet poeo da zavija. Opet se razlee odgovor. Ovoga puta blie...

ekao je, kuajui povetarce da bi iz njih izdvojio poruke. Pas doe ka njemu uz breg, prvo trkom, zatim usporavajui do hoda. Stao je petnaestak metara daleko i zagledao se u njega. Onda je spustio glavu. Bio je to nekakav lovaki pas klempavih uiju - krupan meanac... On opet onjui i naini neki mali zvuk u svom grlu. Onaj pas iskezi zube. On poe ka njemu; pridolica se nije micao sve dok mu se pasvoza nije primakao na tri metra. Onda se okrenuo i poeo da uzmie. Pas-voza stade. Pridolica ga paljivo osmotri i poe da krui oko njega. Stade niz vetar od njega, da bi bolje onjuio. Najzad pas-voza uputi pridolici zvuk formiran duboko u grlu, udno slian rei Zdravo". Pridolica zarea na njega. Pas-voza koraknu ka pridolici. Dobra kuca", ree on pridolici najzad. Pridolica nagnu glavu na jednu stranu. Dobra kuca", ree on ponovo. Naini jo jedan korak ka pridolici, a ovaj ga celog onjui. Njuenje postade uzajamno. Pridolica je mahao repom, kruio i kruio oko psa-vozaa, onda zabacio glavu i dvaput lanuo. Kretao se u sve irem krugu, ponekad sputajui glavu do tla. Onda pojuri u umu, glave jo sputene. Pas-voza pride mestu gde je maloas stajao pridolica, onjui tlo, okrete se i pode du traga, kroz umu. Posle nekoliko sekundi sustie pridolicu. Trali su naporedo. Onda pas-voza izmae daleko, pa poe u krug, tako da se

njegov trag namotavao i udvajao i uplitao, postajui najzad veoma jak. Jedan zec, do tog asa skriven u malom bunu, navali da bei. Pas-voza ga sustie i zgrabi svojim ogromnim vilicama. Zeka se otimao i dalje, zato pas zamahnu glavom unazad. ulo se kako je kima krcnula i otpor prestade. Drao je zeca jo trenutak i osvrtao se. Pas-pridolica dojuri do njega, sav se tresui. On ispusti zeca pridolici pred noge. Ovaj, kao da neto iekuje, die pogled ka njemu. Posmatrao je pridolicu. Pridolica sae glavu i poe da razdire maleni le. Krvse dimila u hladnom vazduhu. Zalutale pahuljice sletale su na smeu glavu tog psa. Grizao je pa je gutao, grizao pa gutao... Najzad i pas-voza sae glavu i poe da razdire taj plen. Meso bejae toplo, sirovo i divlje. Pridolica uzmae; u grlu mu zamre reanje. On, medutim, nije bio osobito gladan, zato je ispustio zeca i odmakao se. Pridolica jo jednom skoi da jede. Posle toga, nekoliko sati su lovili zajedno. On je uvek uspevao prvi da zgrabi i usmrti plen, ali je uvek ostavljao plen pridolici da ga pojede. Sve u svemu, ulovie sedam zeeva. Poslednja dva ostavie netaknuta. Pridolica sede i zapilji se u njega. Dobar pas", ree mu pas-voza. Onaj zamaha repom. Lo pas", ree mu.

Rep prestade da mae. Vrrrrlo lo pas." Onome glava klonu. Iz takvog poloaja pridolica die pogled ka njemu. On se okrete i poe da se udaljava. Pas-pridolica ga je pratio, podvijena repa. On stade i pogleda preko ramena. Pridolica se uplaeno skupi. On onda lanu pet puta, pa poe da zavija. Ui i rep se opet digoe. Pridolica mu opet pride i poe celog da ga njui. On naini zvuk smeha. Dobar pas", ree. Rep mahnu. On se opet nasmeja. ,,Mik-ro, cef, al-ni, i-di-ote", ree pas-voza. Rep je i dalje mahao. On se nasmeja. Dobar kucov, dobar kucov, dobar kucov, dobar ku-cov, dobar kucov." Pridolica poe da trka u malim krugovima, onda poloi glavu izmedu prednjih apa i die pogled ka njemu. Pas-voza iskezi onjake i zarea. Onda skoi i ugrize pridolicu za rame. Ovaj skviknu i pobee. Glupi" zarea pas-voza. Glupi, glupi, glupi, glupi, glupi!" Odgovora nije bilo. Arlauknu opet: zvuk razliit od krika svake druge ivotinje na Zemlji.

Onda se vrati svojim kolima, nosem otvori vrata, pope se unutra. Nasloni se na jedno dugme na instrument tabli i motor se upali. Vrata se sama irom otvorie a onda zalupie. On apom pritisnu potrebne koordinate. Kola unazad uzmakoe od drveta, onda krenue stazom prema seoskom drumu. S-7 urno ode do autoputa, a onda nestade. Negde je jedan ovek hodao. Mogao je u ovo hladno jutro da obue i tei kaput, ali mu se dopadao ba ovaj sa krzncnim okovratnikom. Setao je sa rukama u depovima, du zatitne ograde. Sa druge strane ograde kola su urlajui proletala. On glavu nije okretao. Mogao je sad biti na ma kom od mnogo raznih mesta, ali je ba ovo odabrao. Odabrao je da se eta po ovakvom ledenom jutru. Odabrao je da da ne mari ni za ta sem za etnju. Kola su hujala, a on je hodao polagano, ali postojano. Nije sreo nijednog drugog peaka. Okovratnik je podigao da bi se zatitio od vetra, ali to nije zaustavilo svu hladnou. Hodao je dalje, a jutro ga je ugrizalo i potezalo njegovu odeu. Dan je njega, etaa, zadravao u svojoj galeriji, beskonanoj, nepotpisanog i neprimeenog. Badnje vee. ... Suprotno je Novim godinama: Ono je, u godini dana, trenutak za okupljanje porodice, za boine cepanice na loitu, upaljena drvca - za poklone, za

uzimanje specijalne hrane i ispijanje specijalnih pia. To je lino, a ne drutveno vreme; to je vreme kad su u fokusu pojedinac i njegova porodica, a ne celo drutvo; vreme mraznih prozora, anela u zvezdanim kaputiima, zapaljenih bunova, uhvaenih duga, debelih Deda Mrazeva sa po dva para pantalona (jer junior koji bude podi-gnut u krilo Deda Mrazu lako moe podlei impresioniranosti); i vreme katedralskih prozora, meava, boinih pesama, zvona, prizora iz tenare, prigodnih pozdrava od onih koji ive daleko (ak i ako je ta daljina zapravo mala), vreme za emitovanje Dikensovih pria, za zimzelen, svee, evergrin, grudvanje, za jele, borove, smreku, za Bibliju i srednjovekovnu Englesku, za Koje je ovo dete?" i O Vitejleme, grade mali", za roenje i obeanje, za svetlost u tami; pravo vreme, i vreme kada treba biti pravi; oseanje pre ostvarenja, ostvarenje pre dogadaja, smenjivanje crvenog i zelenog, vreme kad godina obavlja smenu strae, vreme tradicije, usamljenosti, saoseanja, empatije, sentimentalnosti, pevanja, vere, nade, milosrda, ljubavi, elje, tenje, straha, ispunjenja, ostvarenja, i opet vere, opet nade, i smrti; vreme kad se sakuplja kamenje i odbacuje kamenje, kad se grli, dobija, gubi, smeje, plee, ali, ostvaruje, uti, govori, umire, i ne govori. To je vreme kad se treba sruiti i kad treba izgraditi, vreme da sadi i vreme da uzbere ono to je, zasaeno, donelo plodove. arls Render, Piter Render i Dil De Vil poee jedno mirno Badnje vee zajedno. Renderov apartman nalazio se na vrhu kule od elikai stakla. Imao je u sebi neku atmosferu tajnosti. Du zidova, police sa knjigama i ponegde po kojom statuom; na praznim mestima, primitivne slike izraene primarnim bojama. Ponegde je bilo

okaeno krivo ogledalce, konkavno ili konveksno. Sad su takva ogledalca bila ukraena veniima od zimzelena. Na kaminu su stalaje estitke. Biljke u saksijama (dve u dnevnoj sobi, jedna u radnoj, dve u kuhinji, i jedan buni u spavaoj sobi) bile su iskiene trakama aluminijumske folije i zvezdama. Muzika je potapala itav apartman. inija sa punom bila je ruiasti dragulj u dijamantskom okruenju. Kraljevala je na niskom kafe - stoiu od vonog drveta, a njene ae - pratilje svetlucale su u difuznom svetlu. Dolo je vreme da se otvaraju boini pokloni... Dil poe da se okree unutar svog poklona, razmaha ga tako da se okretao kao mekozuba cirkularna testera. Hermelin!" uzviknu ona. Grandiozno! Sjajno! O, hvala ti, Oblikovatelju dragi!" Render se osmehnu i izduva venac dima. Svetlost zahvati njen kaput. Sneg, ali topao! Led, ali mek..." ree ona. Koe mrtvih ivotinja", primeti on, predstavljaju veoma moan dokaz o sposobnosti lovca. Ulovio sam ove koe za tebe, idui irom Zemlje, pa ak i tamo-amo kroz Zemlju. Naiao sam na najfinije bele stvorove i rekao: 'Koe svoje mi dajte', i dadoe mi. Moan lovac je to, taj Render." Imam neto za tebe", ree ona. Je l'?" Evo. Ovo je tvoj poklon." On sljuti omote. Dugmad za manetne na rukama koulje", ree on, totemska. Tri lica, jedno iznad drugog - zlatna. Id, ego isuperego - tako u ih imenovati, s tim to je najvie od tih lica ujedno i najuzvienije

po vrednosti." ,,A najnie lice se osmehuje", ree Piter. Render sinu odgovori klimanjem glave. Nisam precizirao koje lice je najvie", ree mu, ,,a taj tu se smei zato to ima svoja sopstvena zadovoljstva koja vulgarno krdo nikad nee shvatiti." Bodler?" ree Piter. ,,Hm", ree Render. ,,Da, Bodler." ... citiran oajno netano", ree njegov sin. Okolnosti su", ree Render, stvar vremena i ansi. Bodler na Boi, to je stvar neeg novog i neeg starog." Zvui kao venanje", ree Piter. Dil iznad svog krznenog snenog prostranstva pocrvene, ali Render to kao da ne primeti. ,,A sad je vreme da ti otvori svoje poklone", ree on. ,,U redu." Piter pocepa omote. Komplet opreme za alhemiju", ree on, upravo ono to sam oduvek eleo - sa retortama, pretakaom, plitkim 'balneum Marie' za zagrevanje, i zalihom eliksira ivota. Super! Hvala gospodice De Vil." Molim te, zovi me Dil. Hvala." Otvori i drugo." O.K." On pocepa belo sa zvoncima i zimzelenom. udesno!" ree on. Razne druge stvari koje sam oduvek eleo - neto pozajmljeno i neto plavo: porodini album u plavim koricama, i primerak Renderovog izvetaja senatskom

podkomitetu prilikom istrage o sociopatskim neprilagoenostima

meu vladinim nametenicima. Takode, kompletna dela Loftinga, Grejema, i Tolkina. Hvala, tata. - O-pa! Ima jo! Talis, Moreli, Mocart, i dobri mrtvi Bah. Fini zvuci, koji e moju sobu ispuniti! Hvala vam, hvala vam! ta bih vam mogao dati za uzvrat? Da vid'mo..." Recimo.ovo?" nastavi on. Dodade jedan paket ocu a drugi Dil. Render otvori svoj, Dil svoj. ah" - Render. Kompakt" - Dil. Hvala" - Render. Hvala" - Dil. Nema na emu, oboje." Kako napreduje sa rekorderom?" upita Render. Sluni ga malo", ree Piter. Sastavi svoj rekorder i zasvira njime. Svirao je o Boiu i svetlosti, o veernjem nebu sa blistavom zvezdom, o toplom ognjitu, zdravicama uz pie, pastirima, kraljevima, svetlosti, i o glasovima anela. Kad je zavrio, remontirao je i sklonio rekorder. Vrlo dobro", ree Render. ,,Da - dobro", ree Dil. Vrlo ..." Hvalijanovi." Kako je bilo u koli?" upita Dil. Fino", ree Piter. ,,Da l' e ti promena mnogo smetati?" ,,Ne stvarno." Zato ne?" Zato to sam dobar. Dobro uim. Tata me je dobro istrenirao -

vrlo dobro." Ali bie drugi nastavnici..." Piter slegnu ramenima. Ako poznaje jednog nastavnika, onda poznaje samo jednog nastavnika", ree on. Ali ako zna predmet. zna predmet. Ja mnoge predmete znam." Zna li ita o arhitekturi?" upita on iznenada. ta te zanima?" Ona uzmae i uzvrati pogled na drugu stranu. injenica da si na takav nain postavio pitanje indicira da zna neto o arhitekturi." ,,Da", saglasi se Piter. Znam. Prouavao sam je nedavno." To je sve to sam elela da znam - stvarno..." Hvala. Drago mi je to smatra da neto znam." Ali zato ui o arhitekturi? Sigurna sam da to nije deo normalnog kolskog programa." Nihil hominum." Piter slegnu ramenima. O.K. - samo sam se pitala." Hitro je bacila pogled ka svojoj tanici. A ta misli o njoj?" ree pruajui ruku da uzme cigarete. Deak se nasmei. ta ovek moe da misli o arhitekturi? Ona je kao sunce: velika, blistava, i prisutna. To je otprilike sve - sem ako eli da pree na konkretnosti." Opet je pocrvenela. Render joj pripali cigaretu. Mislim, voli li je?" Bez izuzetaka, ako je stara i daleka - i ako je nova, a ja sam u njoj kad je napolju hladno. Ja sam utilitarista u pitanjima fizikog

zadovoljstva, a romantiar u pitanjima senzibiliteta", ree Piter. Gospode boe!" ree Dil i pogleda Rendera. emu si to uio svog sina?" emu god sam mogao", uzvrati on, najbre to sam mogao." Zato?" Ne elim da jednog dana na njega nagazi neto veliko kao oblakoder, krcato injenicama i modernom fizikom." Nije otmeno govoriti o prisutnima kao da su odsutni", ree Piter. Tano", ree Render, ,,ali nije otmeno biti uvek otmen." ,,Ti to postavlja kao da neko nekome duguje izvinjenje", ree Piter. To je pitanje o kome pojedinac mora odluivati sam, inae ono gubi vrednost", ree on. ,,U tom sluaju", primeti Piter, zakljuio sam, evo ba sad, da ne dugujem izvinjenje nikom. Medutim, ako neko duguje izvinjenje meni, primiu ga dentlmenski i otmeno." Render ustade i zagleda se dole, u svog sina. Piter..." poe on. Mogu li dobiti jo puna?" upita Dil. Ba je dobar, ve sam popila ovo dosadanje." Render posegnu rukom ka vru. ,,Ja u", ree Piter. Uze vr, pomea pun kristalnom kutlaom. Onda se pridie na noge, oslanjajui se jednim laktom na naslon fotelje. Piter!" Deko se okliznu. Vr i sadrina vra uletee Dil u krilo. Ta sadrina procure jagodastim krivudavim potoiima kroz belo krzno njenog

kaputa. Vr se otkotrlja na sofu i umiri u centru mrlje koja se irila. Piter jauknu i uhvati se za noni zglob, sedajui na pod. Zujalica ulaznih vrata se oglasi. Render pomenu jedan dui medicinski termin, na latinskom. Onda se sae i dohvati stopalo svog sina jednom akom, a skoni sglob drugom. ,,Da li ovo boli?" ,,Da!" A ovo?" ,,Da! Cela noga boli!" A ovo?" ,,Sa strane... Tako!" Render mu pomoe da stane na noge, zapravo da odrava ravnoteu na onoj zdravoj nozi, i posegnu da mu doda take. Hajdemo. Ide sa mnom. Dr Hejdel ima hobi - lab u svom apartmanu, na niem spratu. Taj brzosteui gips poputa. Hou da snimimo tu nogu u rendgenu ponovo." ,,Ne!Nije..." A moj kaput?" ree Dil. Zujalica se ponovo oglasi. Nek' ide sve do vraga!" izjavi Render i pritisnu taku interkoma. Da! Ko je?" Zau se neije disanje. Onda: Ovaj, ja sam, gazda. Da li sam izabrala lo trenutak?" Beni! Ne, ujte - nisam mislio da poviem na vas, medutim, ovde se sam pakao otvorio. Popnite se. Dok vi stignete ovde gore, stvari e opet biti normalne i nehisterine."

O.K. Naime, O.K. je ako ste sigurni da je to u redu. Samo sam htela da svratim na minut. Pola sam negde drugde." Sigurno, evo otvaram vrata". Prstom dotae drugi krui. ,,Ti, Dil, ostani ovde i pusti je unutra. Mi se vraamo za nekoliko minuta." ,,A moj kaput? A sofa?..." Sve u svoje vreme. Ne brini se. Aj'dmo Pit." Izvede sina napolje, u hodnik. Udoe u lift, i on ga uputi na esti sprat. Dok su ponirali, nihov lift proe mimo Beninog koji se uzdizao. Vrata kljocnue. Medutim, pre nego to su se mogla otvoriti, Render pritisnu dugme ekanje. Piter", ree on, zato se ponaa kao adolescent podignutog nosa?" Piter obrisa oi. ,,Do vraga, nisam jo ni u pubertetu", ree on, ,,a to se tie nosa?..." On izduva nos u maramicu. Render poe da die ruku, ali mu ruka pade. Uzdahnu. Diskutovaemo o ovome kasnije." Pustio je dugme ekanje i vrata kliznue u stranu. Apartman doktora Hejdela nalazio se na kraju hodnika. Veliki lanac od zimzelena i iarki visio je na vratima, okruujui veliki bronzani zvekir. Render podie zvekir i pusti ga da padne. Iznutra su doprli slabi zvuci boine muzike. Sledeeg trenutka zau se neiji korak sa druge strane vrata, a onda se ona orvorie.

Pred njima je stajao dr Hejdel i gledao ih kroz debele naoare. ,,Pa, boini pevai", ree on dubokim glasom. Udite, arls i?..." ,,I moj sin, Piter", ree Render. Drago mi je da te upoznam, Piter", ree Hejdel. Udite, pridruite se zabavi." On irom otvori vrata i izmae se u stranu. Udoe u galamu Boia, a Render objasni: Imali smo malu nezgodu gore. Pre kratkog vremena Piter je slomio skoni zglob, a pre nekoliko trenutaka je opet pao na njega. eleo bih da upotrebim va rendgen da to proverim." Naravno", ree maleni doktor. Ovamo, izvolite. ao mi je to to ujem." Poveo ih je kroz svoju dnevnu sobu u kojoj se nalazilo sedmoro ili osmoro ljudi, u raznim poloajima. Srean Boi!" ,,Ej, ao, arli!" Srean Boi, doktore!" Kako ide mozgoistaki biznis?" Render automatski die jednu ruku, a glavom klimnu na etiri razliite strane. Ovo je arls Render, bavi se neuroparticipacijom", objasni Hejdel ostalima, ,,a ovo mu je sin, Piter. Vraamo se za neki minut, moramo do laba." Izaoe iz sobe i popee se dva stepenika, ulazei u predvorje laboratorije. Hejdel otvori izolovana vrata svoje izolovane laboratorije, koja je kotala mnogo para i mnogo vremena. Za njeno postavljanje morao je dobiti dozvolu ovdanjih graanskih vlasti; morala je biti izolovana bolje nego to se zahteva

propisima o punoj bolnikoj izolaciji; najzad, bila je potrebna i saglasnost direktora apartmanske slube, koja je, medutim, zavisila od dobijanja pismene saglasnosti svih ostalih stanara. Nekima od ovih poslednjih bilo je potrebno i ekonomsko ubedivanje, shvatio je Render. Uoe u laboratoriju i Hejdel pokrete svoju maineriju. Napravi potrebne slike i propusti ih kroz proces brzog razvijanja i brzog suenja. Dobro", oglasi on prouavajui ih. Nema dalje tete, fraktura lepo zarauje." Render se osmehnu. Uoi da su mu se ruke dotad tresle. Hejdel ga pljesnu po ramenu. Prema tome, izaite i probajte na pun." Hvala, Hejdel. Verujem da hou." Uvek je Hejdela oslovljavao prezimenom jer su se obojca zvali arls. Ugasie opremu i izaoe iz laba. Vrativi se u dnevnu sobu, Render protrese nekoliko aka i sede, sa Piterom, na sofu. Otpio je pun, a jedan od ljudi sa kojima se tek upoznao, neki dr Minton, poe da razgovara sa njim. Znai vi ste Oblikovatelj, a?" Tako je." Uvek sam imao svoje sumnje o toj oblasti. Prole nedelje smo u bolnici imali diskusionu sednicu..." Da?" Psihijatar koji kod nas radi pomenuo je da neuropatna leenja nisu ni uspenija ni manje uspena od obinih kurseva terapije." Pa, ne bih rekao da je on u poloaju da prosuduje -naroito

ako govorite o Majku Mismajeru, a mislim da upravo o njemu govorite." Dr Minton rairi ruke, dlanovima nagore. Rekao je da je sakupljao cifre." Promene koje nastaju kod neuroparticipativnog pacijenta su kvalitativne. Ne znam ta on podrazumeva pod onim 'uspena'. Leenje je uspeno ako ste eliminisali pacijentov problem. Postoje razliiti naini da se to uini - naime, koliko terapeuta toliko i naina - ali je neuro-participacija kvalitativno superiorna u odnosu na neto kao to je psihoanaliza zato to izaziva merljive, organske promene. Deluje direktno na nervni sistem, ispod patine stvarnih i simuliranih aferentnih impulsa. Izaziva eljena stanja samosvesti i prilagodava neuroloke osnove da bi one posluile kao podrka tim stanjima. Psihoanaliza i njoj pridruene oblasti su isto funkcionalne. Manje je verovatno da e se problem ponoviti ako reenje postignemo neuropartno." Onda zato to ne koristite za leenje psihotika?" ,,To je par puta izvedeno. Ali, to je, u normalnim okolnostima, suvie rizian poduhvat. Imajte na umu da je ovde kljuna re 'participacija'. Ukljuena su dva nervna sistema, dva uma. To se moe izokrenuti u seansu reverzirane terapije - antineuropartnu ako je obrazac aberacije tako jak da ga operator ne moe kontrolisati. Onda se izmeni njegovo stanje samosvesti, dogodi se novo, drugaije podeavanje njegove neuroloke osnove. On postaje i sam psihotik, pretrpi konkretnu organsku tetu u mozgu." ,,Pa ovek bi mogao pomisliti da bi se mogao nai neki nain da se ta povratna sprega suzbije", ree Minton. Zasad ne", objasni Render. Jo uvek ne postoji - ne moemo to izvesti bez rtvovanja jednog dela efikasnostioperatora. U

Beu upravo rade na tom problemu, ali zasad je odgovor, ini se, daleko." Ako budete nali taj odgovor, verovatno ete moi da zadete u znaajnije oblasti mentalnih poremeaja", ree Minton. Render otpi svoj pun. Nije mu se dopao naglasak koji je Minton stavio na re znaajnije". ,,U meduvremenu", ree Render sledeeg trenutka, leimo ono to moemo na najbolji nama dostupan nain. Postoje i oni koji kau da vi neuroze ne leite stvarno, ve da im samo izlazite u susret - zadovoljavate pacijente dajui im male svetove kojima mogu raspolagati i u kojima mogu biti neurotini godinje odmore od realnosti, mesta gde je pacijent, po svom stupnju moi, odmah iza boga." Nije tako", ree Render. ,,U tim malim svetovima ne deavaju se uvek stvari koje ih zadovoljavaju. to se tie moi komandovanja, pacijent je nema; mo je u rukama Oblikovatelja ili, kako rekoste, boga. To je proces uenja. ovek ui bolom i ui zadovoljstvom. U tim doivljajima, generalno uzev, ima vie bola nego zadovoljstva." On pripali cigaretu, prihvati jo jedan vr puna. I zavri: ,,Iz tog razloga ne smatram da je takva kritika opravdana." ... A sem toga veoma je skupo", ree Minton. Render slegnu ramenima. ,,Da li ste ikad pokuali da utvrdite cenu jedne maine za omnikanalnu nervnu transmisiju i recepciju?" Nisam." Pokuajte jednog dana", ree Render. Odsluao je jo jednu boinu pesmu, ugasio svoju cigaretu pa

ustao. Mnogo hvala, Hejdel", ree on. Moram da idem." ,,U emu je problem?" upita Hejdel. Ostanite malo due." Rado bih", ree Render, ,,ali moram se vratiti izvesnim ljudima na gornjem spratu." ,,Je l'? U pitanju je veliki broj njih?" Dvoje." Dovedite ih ovamo dole. Upravo sam spremio da postavim bife, ima hrane i pia vie nego dovoljno. Nakljukau ih i opiu ih." ,,Pa..." ree Render. Sjajno!" ree Hejdel. Zato ih jednostavno ne pozovete odavde?" Uinio je to. Piterov zglavak je u redu", ree on. Super. A sad, ta emo sa mojim kaputom?" upita Dil. Zaboravi ga zasad. Srediu ga kasnije." Pokuala sam sa malo mlake vode, ali jo je pomalo ruiasto..." Vrati kaput u kutiju, i ne petljaj vie oko njega! Rekao sam da u ga srediti." ,,O.K, O.K. Silazimo za minut. Beni je donela poklon za Pitera i neto za tebe. Krenula je kod svoje sestre, ali kae da ne uri." Odlino. Dovuci je dole. Ona poznaje Hejdela." Sjajno." Dil prekide vezu. Badnje vee. ... Suprotno je Novim godinama: To je lino, a ne drutveno vreme; vreme kad su u fokusu

pojedinac i njegova porodica, a ne celo drutvo. To je vreme za mnoge stvari: vreme da se dobija, i vreme da se gubi; vreme da se neto uva, i vreme da se neto odbaci. To je vreme da se sadi i vreme da se bere... Jeli su sa tog bifea. Pili su, veina njih topli ronriko i cimet i detelinu i voni koktel i pun umbirskog ukusa. Priali su o plasti - vreama u pluima, o filtrima za krv, o kompjuterskoj dijagnostici, i o beskorisnosti penicilina. Piter je sedeo drei ruke skrtene u krilu; sluao, gledao. Pokraj njegovih nogu leale su njegove take. Muzika je natapala sobu. Dil je takode sedela i sluala. Kad je Render govorio, svi su sluali. Beni se nasmei i uze sledee pie. Moda je to doktor - plejboj, moda i nije, ali kad govori, Render govori glasom disk-dokeja a logikom jezuite. Njen gazda je poznat. Ko zna za ovog Mintona? Ko za Hejdela? To su prosto jo dvojica doktora i nita vie. Slava pripada Oblikovateljima, a ona je ovom sekretarica. Svako zna ko su Oblikovatelji. Nieg kontroverznog nema u poslu kardiologa ili osteologa, anesteziologa, ili interniste. Za nju je njen gazda mera slave. Druge devojke je uvek zapitkuju o njemu, i o njego-voj maginoj maini... Elektronski Svengaliji", tako ih je nazvao Time, a u svom lanku tri pasusa posvetio Renderu, vie nego ijednom drugom Oblikovatelju izuzimajui, dakako,

Bartelmeca. Muzika se promenila u laku klasicnu, pa u balet. Beni oseti nostalgiju zavretka godine, i poele opet da igra kao nekad, davno. Ovo doba godine, pa ovo drutvo, uz to i ova muzika i pun i dekoracije, sve to natera njeno stopalo da pone da tapka, polako, a njen um da se okrene uspomenama na reflektor, i na

pozornicu ispunjenu bojom, pokretom i njenom prisutnou. Beni oslunu razgovore. ... ako ih moete transmitovati i primati, onda ih moete i snimati, zar ne?" pitao je Minton. ,,Da", ree Render. Tako sam i mislio. Zato ne piu vie o tom aspektu problema?" Pisae - kroz pet ili deset godina, moda i pre. Meutim, u ovom trenutku korienje snimljenih snova dozvoljeno je samo kvalifikovanom osoblju." Zato?" ,,Pa" - Render zastade da pripali sledeu cigaretu - ,,da budemo potpuno iskreni, razlog je taj to elimo da zadrimo celu tu oblast pod kontrolom dok o njoj ne saznamo vie. Moglo bi doi do komercijalne eksploatacije ove stvari - sa moda, katastrofalnim posledicama - ako sve bude dostupno svima." ,,Na koje posledice mislite?" Mislim na to da bih mogao uzeti jednog manje - vie stabilnog oveka i u njegovom umu konstruisati san svake vrste koju uopte moete imenovati, i mnogo koje vrste koju ne moete imenovati snovi bi mogli ii od seksa i nasilja do sadizma i perverzije mogli bi to biti snovi sa dramskom radnjom, neto nalik na prie sa totalnom participacijom, ili snovi na granici samog ludila: eljnoispu-njavajui snovi o svakoj temi izvedeni u ma kom maniru. Mogao bih ak da se opredelim za neki slikarski stil, od ekspresionizma do nadrealizma, ako biste to eleli. San o nasilju u kubistikom ambijentu? Svia vam se? Odlino! Mogli biste ak biti onaj konj Gernike. Mogao bih to da namestim. itav taj san mogao bih snimiti pa ga ponovo putati vama, ili ma kome

drugome, koliko god puta je potrebno." Boe!" A, da, bog. Mogu od vas nainiti i boga, ako bi vam se dopalo - i mogao bih urediti da stvaranje sveta traje punih sedam dana. Kontroliem i oseanje vremena, interni asovnik, tako da mogu istinske minute da rastegnem u subjektivne sate." Pre ili kasnije to e se dogoditi, zar ne?" ,,Da." Kakvi e biti rezultati?" Niko to ne zna stvarno." Gazda", ree Beni tiho, ,,da li biste mogli vratiti neku uspomenu u ivot? Da li vi moete da vaskrsnete neto iz prolosti, tako da neto opet zaivi u umu jedne osobe, tako da ta osoba to doivljava iznova i iznova kao da je u pitanju realnost?" Render se ugrize za usnu i udno se zagleda u nju. ,,Da", ree on posle duge pauze, ,,ali to ne bi bilo stvarno dobro. Time bismo ohrabrili ivljenje u prolosti, a prolost je sada nepostojee vreme. Bilo bi to tetno po mentalno zdravlje. Pospeilo bi regresiju, reverziju, postalo bi novi put neurotinog bekstva u prolost." Zavrila se Svita krckalice za orahe, a zvuci Labudovog jezera ispunie sobu. Ipak", ree ona, tako bih volela da opet budem labud..." Ustala je i polako izvela nekoliko nespretnih koraka debeljuni, pripiti labud u rioj haljini. Onda je pocrvenela i brzo sela. Pa se nasmeja; svi joj se pridruie. ,,A gde biste vi eleli da budete?" upita Minton Hejdela. Mali doktor se nasmei.

,,Da se vratim u izvesni vikend tokom leta posle moje tree godine u medicinskoj koli", ree on. ,,Da, tu traku bih pohabao za nedelju dana. A ti, sinko?" upita on Pitera. Jo sam suvie mlad da bih imao ikakve dobre uspomene", uzvrati Piter. ,,A ti, Dil?" Ne znam... Moda bih volela da opet budem devojica", ree ona, ,,i da mi tatica - mislim, moj otac - ita u nedeljno zimsko popodne." Ona tad pogleda Rendera. ,,A ti, arli?" upita ona. Kad bi se za momenat postavio neprofesionalno, koji bi tvoj momenat bio?" Ovaj", ree on smeei se. Srean sam upravo ovde gde sam, u sadanjosti, gde pripadam." Jesi li stvarno srean?" ,,Da!" ree on i uze sledei vr puna. Onda se nasmeja. ,,Da, stvarno jesam." Tiho hrkanje se zau pokraj njega. Beni je zadremala. I muzika je ila u krug, u krug, a Dil je gledala od oca ka sinu i opet natrag. Render je zamenio brzovezujui gips na Piterovom zglavku. Deko je sad zevao. Prouavala ga je. ta e biti od njega za deset godina? Ili za petnaest? Izgoreli genijalac? Majstor za neke jo neiskoriene stvari? Prouavala je Pitera koji je prouavao svog oca. ... Ali to bi mogla biti autentina forma umetnosti", govorio je Minton, ,,pa prema tome na vidim kako bi se cenzura..." Prouavala je Rendera. ... ovek nema pravo da bude lud", govorio je Render, ,,ba kao to nema pravo da poini samoubistvo..."

Dotakla je njegovu ruku i on poskoi, kao da se trgao iz dremea, i naglo skloni ruku. Hvata me umor", ree ona. ,,Da li bi me sad odveo kui?" Uskoro emo", odvrati on klimajui glavom. ,,Meutim, hajde da prvo pustimo Beni da jo malo odrema." On se opet okrete Mintonu. Piter joj se okrete i osmehnu. Iznenada ju je zahvatio istinski veliki umor. U prolosti je uvek volela Boi. Na drugoj strani od nje, Beni je nastavljala da spava; njenim licem je ponekad preletao slabi osmeh. Beni, negde, igra. Negde ovek po imenu Pjer vriti, moda zato to vie nije ovek po imenu Pjer. Ja? Ja sam Vital, kako se to kae u Tajmu, vaem nedeljniku. Prii za kadar izbliza, arli. Ravan kadar. Ne treba ti da ispadne ravan nego kadar. Vidi? Eto tako. ovek ije je ime na omotau nedeljnog asopisa uvek dobije takav izraz lica kad proita ono unutra. Samo, tad je prekasno. Naime, novinari imaju dobre namere, ali... zna. Poaljite jednog oveka da mi donese bokal vode i lavor, vai? Dakle, smrt dobre take, eto kako su to nazvali. Govorilo se da ovek moe istu dobru taku da izvodi godinama, da se kree kroz ogromnu i kompleksnu socijalnu strukturu zvanu krugovi, i da puta da njegovu dobru taku svaki put sluaju nove ui, koje je ranije nisu ule. O, iva smrti! Svetske telekomunikacije su tu invalidsku stolicu gurnule niz brdo jo pre bezbroj izbornih perioda. Sad se ona tumba medu stenama limboa. Uosmo mi u novu, slavnu i vitalnu eru... Dakle,

svi vi ljudi u Helsinkiju i Ognjenoj zemlji, recite mi da li ste uli ovu provalu: radi se o jednom staromodnom komiaru koji je imao tu takozvanu dobru taku. Jedne noi pojavi se on na televiziji, i, kao to je navikao, izvede svoju dobru taku. Bila je to stvarno dobra taka, solidna, tano na svom mestu, uravnoteena, sa jakom antitezom i poentom. Na alost, posle toga on ostade bez posla, jer tad su svi znali njegovu taku. Oajan, on se natovari nekakvim crepovima i pope se na ogradu najblieg mosta. Upravo se pripremao da se baci u mrani, teni simbol smrti dole, kad ga zaustavi iznenadni glas. ,,Ne bacaj se u taj mrani, teni simbol smrti dole", ree taj glas. Baci te crepove i sii sa ograde." Okrenuvi se, on ugleda udno bie - a to znai, rugobu - bie odeveno u belo, koje ga je gledalo sa osmehom skoro bezubim. ,,Ko si ti, o udno, nasmeeno bie svo u belom?" upita on. ,,Ja andeo svetlosti sam", odgovori ona, ,,i dooh evo da te spreim samoubistvo da poini ti." On odmahnu glavom. Avaj", ree, ubiti se moram, jer je moja taka sasvim iskoriena." A ona die dlan, ovako... i ree: Oajanje od sebe otisni, otisni, jer mi aneli svetlosti uda initi moemo. Mogu ti dati vie dobrih taaka nego to je mogue ispriati publici tokom jednog kratkog i zamornog ljudskog ivota na ovom svetu." Onda: Molim te", ree on, ,,ta moram da uradim da bi se to udesno dejstvo obavilo?" - Spavaj sa mnom", odgovori anelka svetlosti. Da nije to moebit malice nepropisno i neaneoski?" upita on. ,,Ma ni najmanje", odvrati ona. Proitaj Stari Zavet paljivo, pa e te iznenaditi ono to e saznati o meuaneoskim odnosima." Vrlo dobro", saglasi se on i baci onaj kr u reku. I odoe oni i on izvede onu svoju drugu taku, onu leeu, uprkos injenici da ona nikako nije bila najzgodnija medu Kerima

svetlosti. Sledeeg jutra on ustade oduevljeno, dotae kou koju je ranije u ljubavi doticao, i povika: Budi se! Vreme je da mi da neiscrpnu zalihu dobrih taaka!" Ona otvori jedno oko i zagleda se gore, u njega. ,,A kol'ko godina si izvodio onu jednu dobru taku?" upita ga. Tri'es", ree on. ,,I ta, kol'ko si ukupno star?" raspitivala se ona dalje. ,,Pa - et'res pet", odgovori on. Na to ona poe da se protee i smeka. Pa zar treba tako mator verovati u Anele svetlosti?" upita ona. Posle toga on je, naravno, otiao i izveo svoju preostalu taku... A sad, mogu li dobiti malo umirujue muzike, a? E to valja. Stvarno se ovek od ove muzike trgne, a, zar ne - zna zato? - gde danas ovek uopte moe uti umirujuu muziku? - pa, u zubarskim ekaonicama, i u onim bankama, prodavnicama i slinim mestima gde se na uslugu mora stvarno dugo ekati. Slua umirujuu muziku i lepo trpi sve te masivne traume. Rezultat? Danas ti je umirujua muzika otprilike najvie uznemiravajua stvar na svetu. Sem toga, od nje uvek i ogladnim. Putaju takvu muziku u svim onim restoranima gde dugo eka da te uslue. Ti im plaa da bi ih ekao -i sluao prokletu umirujuu muziku. Pa... A gde je uopte taj deak sa bokalom i lavorom? 'Ou d' operem ruke... uli ste za onog tipa iz ratnog vazduhoplovstva koji je stigao do Centaura? Otkrio je on tamo rasu humanoidnih bia i navalio da ui o njihovim obiajima, tradicijama, manirima i folkloru. Najzad je dotakao pitanje razmnoavanja. Tad ga je jedna delikatna mlada enka dohvatila za ruku i povela u veliku fabriku gde se Centauroni montiraju. Jeste ba montiraju - pokretne trake su nosile tela, pa se na tela narafe jaja, u lobanju se bune ceo mozak, u prste se uguraju nokti, ostali organi se uukaju u telo, i tako dalje. Videi ovo, on dade glasa svom zaprepaenju, a ona ree: Zato? Kako

vi to radite na Zemlji?" Onda on dohvati njenu delikatnu ruku i ree: Aj' mi odemo iza onog brda, pa u da demonstriram." Kad je demonstracija bila ve u toku, ona poe histerino da se smeje. ta ti je?" upita on. to mi se smeje?" - Ovako", odgovori ona, ovako mi pravimo automobile."... E, cicamacoskinje, aj' me ugasite i kao prodajte malo neku pastu za zube tamo! ... ajoooj! Zar mene, Orfeja, da pocepaju na parie takve kao to ste vi! Ali moda u nekom smislu to i jeste prikladno. E pa onda, Koribantkinje, inite sa pevaem tavam je volja" Mrak. Vrisak. Tiina... Aplauz! Uvek je dolazila rano i ulazila sama; i uvek sedala u isto sedite. Njeno mesto je bilo u desetom redu, na desnoj strani sale. Njen jedini stvarni problem nastajao je tokom pauze: nikad nije znala da li je naiao neko ko eli da proe mimo nje. Stizala je rano, a ostajala sve dok u pozoritu ne bi zavladala tiina. Volela je zvuk kolovanog glasa; zato su joj se vie dopadali britanski glumci nego ameriki. Volela je mjuzikle, ne toliko muziku u njima koliko oseanje treperavih glasova. Zato je volela i stihovane pozorine komade. Elizabetinske autore je volela, ali Kralja Lira ne. Stimulisali su je grki komadi, ali nije mogla podneti Kralja Edipa". Nije volela udotvorca niti Svetlo koje se ugasilo.Nosila je tonirane, ali ne crne naoare. Nije nosila beli tap.

Jedne noi, pre nego to se zavesa digla za poetak poslednjeg ina, jedan reflektor probi tamu. U rupu tako nainjenu koraknu jedan ovek i upita: Ima li doktora u sali?" Niko nije odgovorio. Hitan je sluaj", ree on. Ako ima nekog u sali ko je lekar, molim da dode u kancelariju kod glavnog hola, odmah." Dok je to govorio, osvrtao se po teatru, ali niko se nije pomakao. Hvala", ree on i napusti pozornicu. Kad se krug svetlosti bio pojavio, njena glava se trgla u tom pravcu. Posle ovekovog saoptenja, digoe zavesu, poee pokreti i glasovi, iznova. ekala je i sluala. Onda je ustala i krenula prolazom, dotiui zid vrhovima prstiju. Stigavi u hol, stajala je i tako ostala. Mogu li vam pomoi, gospodice." ,,Da, traim kancelariju." ,,Tu je, odmah levo od vas." Okrenula se i pola, delimino pruajui ruku ispred sebe. im je dotakla zid, pokrenula je ruku brzo, i uskoro dodirnula okvir vrata. Zakucala je na vrata i ekala. Da?" Vrata se otvorie. Treba vam doktor?" Tako je." Brzo! Ovamo!" Pratila je zvuke ovekovih koraka koji su zali unutra i krenuli hodnikom paralelnim sa prolazima u sali.

Onda je ula kako se on penje uz sedam stepcnika, pa je uinila isto. Dodoe do garderobe, on ue, ona za njim. Evo ga." ta se desilo?" upita ona pruajui ruke. Dodirnula je telo nekog oveka. ulo se suvo krkljanje i zakaljavanje bez vazduha. Scenski radnik", ree ovek. Mislim da se gui zbog karamele. Veito vae karamele. ini se da mu je neto zapalo u grlo. Ali mi ne moemo da dohvatimo." ,,Da li ste zvali hitnu pomo?" A, jesmo, ali gledajte ga... poplaveo je! Ne znam da li e hitna pomo stii na vreme." Ispustila je ovekov ani zglob, silom mu zabacila glavu unazad. Opipala je unutranjost njegovog grla. ,,Da, postoji nekakva prepreka. Ni ja ne mogu da je dohvatim. Nabavite mi kratak, otar no - sterilan - brzo!" ,,Da, gospodice, odmah!" Ostavio ju je samu sa pacijentom. Opipala je puls na vratu. Poloila je ruke na prsa koja su se muno nadimala. Gurnula je glavu jo vie unazad i opet posegla prstima u grlo. Protee minut i deo sledeeg. Zau se zvuk urnih koraka. Izvolite... otricu smo oprali alkoholom..." Uzela je no u ruke. U daljini se zau zvuk ambulantne sirene. Meutim, nije mogla biti sigurna da e hitna pomo stii na vreme. Zato je vrhovima prstiju ispitala otrcu. Onda, ovekov vrat.

Okrenula se, malo, ka prisustvu koje je oseala pored sebe. Mislim da ne bi bilo dobro da ovo gledate", izjavi ona. Izveu hitnu traheotomiju. To nije lep prizor." O.K. Biu napolju." Koraci odlaze... Zasekla je. Zauo se uzdah, onda hitanje mlaza vazduha. Osetila je neto mokro... ula stvaranje pene. Pomakla je pacijentovu glavu. Kad je hitna pomo stigla kroz pozorina vrata, njene ruke su opet bile mirne, jer je znala da e ovaj pacijent preiveti. alot", rekla je doktoru. Ajlin alot, iz Dravne

psihijatrijske." uo sam za vas. Zar vi niste?..." Jesam, ali lake je itati ljude nego Brajevu azbuku." Vidim... Znai moemo vas nai na Dravnoj?" ,,Da." Hvala, doktore. Hvala vam", ree menader. Vratila se na svoje sedite i odgledala predstavu do kraja. Posle konane zavese, sedela je tu sve dok teatar ne ostade prazan. Sedei tako, pozornicu je jo uvek oseala. Za nju je pozornica bila fokusna taka zvuka, ritma, oseanja kretanja, izvesnih nijansi svetlosti i tame - ali ne boje; bila je, za nju, centar jedne specijalne vrste briljantnosti, mesto pulsiranja pathema-mathema-poeima, mesto gde se ivot gri kroz ciklus strasti i percepcija; mesto gde oni koji su sposobni za uzvienu patnju uzvieno pate, gde pametni Francuzi tkaju svoje pauinaste komedije izmedu stubova Ideja; mesto gde se crna poezija

nihilista prostituie za cenu ulaznice koju kupuju oni koje ta poezija ismeva; mesto gde se proliva krv, razleu povici, pevaju pesme, gde iz prikrajka pozornice mirkaju Apolon i Dionisius, gde Arlekin veito uspeva da prevari kapetana Specafera i uzme mu pantalone. Bilo je to mesto gde se svaka akcija moe imitirati, ali gde se iza svih akcija nalaze zapravo samo dve vrste stvari: tune i vesele, komine i tragine - to znai, ljubav i smrt - dve stvari koje iskazuju naziv ljudskog stanja na ovom svetu; mesto heroja i nebaheroja; za nju, mesto omiljeno, mesto na kome je viala jedinog oveka ije lice joj je bilo poznato, kako hoda,simbolima okien, po povrini... Na oruje se dii protiv mora bede, zlo susretnut na meseini, i otporom svojim bedu razbiti - ko je dozvao vetrove pobune, pa izmedu zelenog mora i azurne kupole grmljavinu rata stvorio -ije su oi nekada bili ovi biseri... Kakvo je delo ovek! Beskonaan sposobnostima, oblikom i pokretom! Znala ga je u svim njegovim ulogama, koje, meutim, nisu mogle postojati bez publike. On je bio ivot. Bio je Oblikovatelj... Tvorac i Pokreta je bio. Vei od tih heroja. Mnoge stvari moe um u sebi drati. Um ui. Ali ne moe sebe nauiti da ne misli nita. Emocije ostaju kvalitativno iste tokom celog ivota; stimulusi koji ih izazivaju podloni su kvantitativnom variranju, ali emocije same su serijski proizvod. Zato pozorite opstaje: ono je transkulturno; ono sadri u sebi i Severni i Juni pol ljudskog stanja; emocije upadaju kao opiljci gvoda u polje pozorita.

Um ne moe sebe nauiti da ne misli, ali oseanja upadaju u sudbinom odreene obrasce. On je bio njeno pozorite... On je predstavljao polove njenog sveta. On, sve akcije. On nije bio imitacija akcija, nego akcije same. Znala je da je to jedan veoma sposoban ovek po imenu arls Render. Oseala je da je on onaj pravi Oblikovatelj. Mnoge stvari moe um sadrati. Ali on je bio neto vie nego ijedna pojedinana stvar: Bio je svaka. ...To je oseala. Kad je ustala da ode, njene potpetice su stvarale odjeke preko ispranjene tame. Dok je ila uz prolaz izmeu sedita, zvuci su se vraali njoj, a ona njima. Hodala je kroz upranjeni teatar, udaljavala se od upranjene pozornice. Bila je sama. Na kraju prolaza, ona stade. Tiina je nastupila kao daleki smeh okonan iznenadnim amarom. Sad vie nije bila ni glumica ni gledateljka. Sad je bila sama u mranom pozoritu. Prerezala je, maloas, jedno grlo i spasla jedan ivot. Sluala je noas, oseala noas, aplaudirala noas. Sada je, opet, sve otilo u prolost, a ona ostala sama u mranom pozoritu. Plaila se.

ovek je nastavio da hoda du druma sve dok nije sti-gao do jednog odredenog drveta. U njega je dugo zurio, stojei sa rukama u dzepovima. Onda se okrenuo i poao nazad odakle je i doao. Sutra je bio drugi dan. O, tugom krunisana ljubavi mog ivota, zato si me napustio? Zar nisam lepa? Voleh te dugo, i sva mesta tiine znaju moje jecaje. Onostran sebe te voleh, i zato patim. Volela sam te onostran ivota i sve njegove slatkoe, a slatkoa se preobratila u detelinu i bademe. Spremna sam da napustim ovaj svoj ivot, za tebe. Zbog ega ti da ode mnogonogim velikokrilim brodovljem preko mora, vodei svoje Lare i Penate, a ja ovde da ostanem sama? Nainiu sebi vatru - poar koji e spaliti vreme i sagoreti prostore koji nas razdvajaju. Uvek bih da budem sa tobom. Neu neno i utke u taj poar ui, nego nariui. Nisam obina devica, koja bi venula i umrla, oiju potamnelih, bleda. Jer ja sam od krvi Prineva Zemlje, a moja ruka je u borbi ruka mukarca. Moj uzdignuti ma udara po lemu mog neprijatelja koji pred njim pada. Nikad pokorena bila nisam, gospodaru moj. Ali moje oi su obolele od plaa, a moj jezik od kuknjave. Naterati mene da vidim tebe, a potom vie nikad da te ne vidim, to je zloin onostran pokajanja. Ne mogu oprostiti svojoj ljubavi, ni tebi. Bilo je jedno vreme kad sam se smejala pesmama ljubavi i alosti koje su device na renoj obali pevale. Sad mi je smeh iupan kao strela iz rane, a ja sam bez tebe, sama. Nemoj mi oprostiti, ljubavi, to sam te volela. elim uspomenama i nadom da naloim vatru. elim da planu moje ve zapaljene misli o tebi, da ih poloim kao pesmu napisanu kad u logorsku vatru stavi, da

tvoje ritmike rei buknu i od njih samo pepeo da ostane. Volela sam te, a ti ode. Nikad te vie neu u ovom ivotu videti, nikad ponovo uti muziku tvog glasa, osetiti grmljavinu tvog dodira. Voleh te, a ostadoh naputena i sama. Voleh te, i rei moje padoe na ui gluve, a moj lik na oi nevidee. Nisam li lepa, o vi vetri Zemlje koji se preko mene prelivate i razgarate ove moje vatre? Kad si me se to odrekao, o ivote srca u mojim prsima? Sad idem plamenu oca moga, da bolje primljena budem. U svim prolascima ljubavi, drugi takav kao to si ti nee se pojaviti. Neka te bogovi blagoslove i odre, o svetlosti, i neka njihova pre-suda ne padne suvie teko na tebe zbog ovog to si uinio. Eneas, za tebe gorim! Vatro, moja poslednja ljubav budi!" Aplauz se razlegao, dok se ona njihala u osvetljenom krugu i padala. Onda zamraie prostoriju. Sledeeg trenutka opet upalie svetla, i ostali lanovi kluba mitske glume ustadoe i pooe napred, da joj estitaju na perceptivnoj interpretaciji. Diskutovali su o znaaju folk-motiva, od satia do izgaranja Brunhilde. Dobra osnova, vatra, zakljuie najzad. Vatro, moja poslednja ljubav budi" - dobro: Eros i Tanatos u finalnom oiujuem naletu plamena. Kad su potroili sve komplimente, jedan mali, pogureni ovek i njegova pticolika, pticonoga ena stupie u centar sobe. Eloiza i Abelar", najavi on. Oko njih se skupi tiina potovanja. Jedan mesnati mukarac u srednjim etrdesetim godinama prie malome, lica staklastog od znoja. Moj glavni kastrator", ree Abelar. Krupni ovek se nasmei i nakloni. ,,A sad, ponimo..." Zau se samo jedan pljesak, i pade tama.

Poput dubokorijuih, mitolokih crva, elektrini kablovi, razni cevovodi, i pneumatine cevi proteu se preko kontinenata. Pulsiraju, to lii na peristaltiku, piju snagu Zemlje i groma. Uzimaju naftu i elektricitet i vodu i kau od uglja i vode i pakete male i velike i pisma, sve to. Te stvari prolaze kroz njih, ispod Zemlje, da bi sve bilo izrueno na odgovarajuim odreditima, a tamo postoje maine koje preuzimaju posao. Slepe cevi, opruene daleko od sunca; bez ukusa, Ze-mlja i grom ostaju nesvareni; bez mirisa i sluha, Zemlja im je zatvor ispunjen kamenjem. Znaju samo ono to dodirnu; a dodirivanje je njihova konstantna funkcija. Takva je radost crva, duboko ukopana. Render je popriao sa kolskim psihologom, a onda pregledao fiskulturnu opremu u novoj koli. Takode je pregledao uenike stambene prostorije, i bio je zadovoljan. Meutim, sada, poto je ostavio Pitera jo jednom u obrazovnoj instituciji, oseao je, iz nekog razloga, nezadovoljstvo. Nije mogao sa sigurnou da odredi zato. inilo se da je sve isto u onako dobrom redu kao i prilikom njegove prve posete. inilo se, takoe da je Piter dobro raspoloen. Izuzetno dobro. Vratio se svojim kolima i uplovio na autoput - to veliko drvo bez korena ije grane pokrivaju dva kontinenta (a kad bude zavren Beringov most, obgrlie ceo svet izuzev Australije, polarnih ledenih kapa, i ostrva) - postavljao je sebi pitanja, i postavljajui ih nije nalazio odgovor u pogledu uzroka svog nezadovoljstva. Treba li da pozove Dil i raspituje se o njenom nazebu? Ili je jo ljuta zbog svog kaputa i onog Boia koji je uz kaput iao?

Ruke mu padoe u krilo. Pejza je skakao goredole oko njega jer je drum ovde iao kroz nizove bregova. Njegova ruka jo jednom naini trzaj prema panelu. Halo?" Ajlin, ovde Render. Nisam stigao da te zovem kad se to desilo, ali uo sam o toj traheotomiji koju si izvela u pozoritu..." ,,Da", ree ona, dobro je to sam bila pri ruci - ja i jedan otar no. Odakle zove?" Iz mojih kola. Upravo sam ostavio Pitera u koli. Sad se vraam." Je l'? A kako je on? Njegov zglob?" Bolje. Za Boi smo imali omanju paniku, ali nikak-vih posledica nije bilo... Ispriaj mi kako se to desilo u pozoritu, ako ti nije neprijatno." Krv da bude neprijatna doktoru?" Nasmejala se tiho. Pa, bilo je kasno, upravo je trebalo da pone poslednji in... Render se zavalio unazad i nasmeio, upalio cigaretu, sluajui. Napolju se pejza slegnuo u glatku ravnicu preko koje je on odmicao kao kugla na kuglani, tano u svom ljebu, sve do samog udubljenja na kraju. Prode pored nekog oveka koji je hodao. Ispod visokih ica, iznad ukopanih kablova, hodao je opet, pored jedne velike grane drum-drveta, hodao je kroz snegom poprskani vazduh i kroz emitovanu energiju. Kola su proletala mimo njega, neki od putnika ga primetie. Ruke su mu bile u depovima kaputa; glava oborena jer nije nita gledao, Okovratnik je podigao, a nebeski topljivi prilozi, pahuljice snega, sakupljali su se na obodu njegovog eira.

Nosio je kaljae. Zemljite je bilo mokro i pomalo blatnjavo. Gacao je dalje, on zalutali napon u polju velikog generatora. ... Veera noas kod 'J i s'?" Zato ne?" ree Render. Recimo u osam?" Evo kaem: 'osam'. Jupi-dii!" Neki od njih su sa neba padali, ali glavnina je dolazila, kovitlajui se, sa drumova... Kola su isputala svoje ljude na platforme unutar velikih autokonica. Aero-taksiji su svoje ljude oslobaali na sletitima, u blizini kioska podzemnih autoputeva. Ali, bez obzira kako je ko stigao, ljudi su kroz izlobenu salu ili peice. Zgrada bee osmougaona, a njen krov izvrnuta inija za supu. Sa spoljne strane, osam nefunkcionalnih trouglova od crnog kamena davalo je dekoraciju, na svakom uglu po jedan. inija za supu je bila selektivni filter. U ovom trenutku usisavala je sve plavetnilo iz ove sive veeri, tako da je sa svoje unutranje strane nejasno svetlucala - svetlija od svih prljavih snegova jueranjice. Plafon je ovde u jedanaest sati prepodne bivao bezoblano letnje nebo osloboeno i sunca koje bi moglo naruiti lepotu jutarnjih mraznih ukrasa na prozoru. Ljudi su tekli ispod tog neba, prolazili izmedu eksponata, kretali se kao plitak potok kroz kamenito mesto. Nailazili su u talasiima i nasuminim komeanjima.Vrtloili su se; bukali, mehurali, brbljali. Ponekad se poj avljivala i po koja iskrica... Priticali su postojano iz parkiranih maina koje su ostajale

onostran plavog horizonta. Poto bi proli svojom putanjom, dovravali su kruenje, vraali se u metalne oblake koji su ih na ovu stazu doneli. Prelazili su napolje. To Napolje", u stvari, bee izloba kojoj je sponzor bilo Ratno vazduhoplovstvo, izloba ve dve nedelje otvorena, sa radnim vremenom koje je iznosilo 24 asa na dan, izloba koja je privukla gledaoce sa svih strana sveta. Bio je to pregled ovekovih dostignua u kosmosu. Prema delu Napolje" upravo je krenuo jedan general sa dve zvezde, sa grupom od desetak pukovnika, osam potpukovnika, mnogo majora, mnotvom kapetana i nebrojenim porunicima iz svog taba. Tog generala niko nije viao, nikad, izuzimajui pukovnike i ljude iz firme Egzibits Interneenal". Ta firma je bila vlasnik Egzibit Hola", i izlobene gradevine, ovde pokraj kosmodroma; sve je lepo i ukusno pripremila za egzibicioniste, svoje poslodavce. Prvo, kad ude i krene desno, dospe u dvoranu peurke (kao da joj je nadimak dao neki vitez) i to je galerija. U galeriji su fotografije velike kao zid, tolike da posmatra moe, maltene, da ueta u njih, da se izgubi u visokim, vitkim planinama iza meseeve baze Munbejs III (koje izgledaju kao da bi se mogle povijati na vetru, kad bi tu postojao ikakav vetar sposoban da ih povija); ili da luta ispod mehur-kape tog podmeseevskog grada, moda da pogladi rukom jedan od hladnih renjeva opservatorijskog cerebruma i da oseti brze misli kako kljocaju unutra; ili, onako u prolazu, da ude u pustinju gvozdene re ispod zelenkastog neba, da se zakalje jednom ili dvaput, ispljune krvavi ispljuvak, proeta oko visokih zidina

nadzemnog dela lukog kompleksa - plavosivog, monolitnog, podignutog na ruevinama bog-zna-ega u tu tvrdavu gde se ljudi kreu poput duhova u marsovskoj prodavnici, da oseti teksturu tih zidova od glasita, da naini jo malo meke, jedine buke u celom tom svetu; ili, u prohladnosti imaginacije, da prede merkurovski pakleni hektar, oseajui ukus boja - plamtee ute, cimetne i narandaste -a onda, konano, da se umiri u Velikom zamrzivau, gde se din Mraz bori protiv viteza Plamena, i gde je svaki pregradak hermetiki zatvoren i separatno odravan -kao u kakvoj podmornici ili transportnoj raketi, i to iz istog bazinog razloga; ili da se odeta van, u pravcu spoljanjih pet, gde je toplota junak a hladnoa zlikovac, da stoji tamo u zamrznutoj pei ispod planine, sa rukama u depovima, i da prebrojava opalima sline obojene pruge u zidovima, osmatra briljantnu zvezdu koja je Sunce, drhti, izdie paru, i saglasi se da je ba zgodno to tako lepa mesta imamo u orbiti oko naeg sunca, i tako zgodne slike takode. Posle galerije, G-sobe, do kojih se moe popeti stepenitem koje mirie na svee rezanu drvnu gradu. Na vrhu, ovek moe da izabere gravitaciju koju eli - teinu na Mesecu, na Marsu, na Merkuru - i tad poinje sputanje natrag na pod izlobene dvorane, na oslabljenom vazdunom jastuku, kao da lift jako brzo pada; oseti za kratko, kao da si lino na nekom od tih bezlinih svetova. Pada tvoja platforma, sve do usporenog prizemljenja... Kao da si pao u seno ili u perjanu postelju. Zatim nailazi na ogradu do pojasa visoku - bronzanu. Ona opasuje Fontanu svetova. Sagni se preko ograde, pogledaj dole... Kao da je neko zahvatio i izbacio puno svetlosti, ostavljajui

bazen crnila bez dna... Planetarijum. U njemu, svetovi krue na magnetnim linijama, svetlucajui. Kreu se oko plamtee lopte Sunca; daljine do spoljnih planeta su date u umanjcnoj proporciji, a planete sijaju mrazno i bledo kroz mrak; Zemlja je smaragd i tirkiz; Venera je mleni ad; Mars, oran erbet; Merkur, buter; a Galiano korica hleba upravo izvadenog iz pei. Hrana i bogatstvo vise u toj Fontani svetova. Oni gladni i eljni naginju se preko bronzane ograde i zure. Od takve materije su snovi nainjeni. Drugi samo pogledaju pa produ, odlaze da vide model, u prirodnoj veliini , dekompresione komore meseeve baze Munbejs I, ili da sluaju kako predstavnik kompanije koja proizvodi ventile daje maio poznate podatke o konstrukciji aparata za hermetiko zavarivanje i o snazi vaz-dunih pumpi. (Bio je to jedan ovek niskog rasta i crvene kose, ovek koji je znao mnogo statistikih informacija.) Neki su se voziii iznad dvorane u kolicima jednoinske visee eleznice. Ili su gledali dvadesetominutni film Napolje - sa zastajanjem na nekim mestima, film tako specijalan da ga je pratio ivi narator, a ne tonska traka. Peli su se planinskim amcima preko svee natrpanih zidina i litica, rukovali kljetastim ili kandastim hvataljkama rudarskih maina koje su u upotrebi na

vanzemaljskim povrinskim kopovima. Oni gladniji su ostajali due na jednom mestu. Ostajali due, smejali se manje. Bili su deo toka koji je oblikovao u barice, iskrio...

,,Da li bi te zanimalo da jednog dana krene napolje?" Deko okrete glavu, premetajui svoje take. Osmotrio je potpukovnika koji mu se obratio. Taj je bio visok. Imao je lice i ruke potamnele od sunca, tamne oi, male brkove i uzanu smeu lulu; to su bile njegove najistaknutije crte, ne raunajui vrsto ispeglanu, dobro skrojenu uniformu. Zato?" upita deko. Otprilike si u pravom dobu za planiranje svoje budunosti. Za karijeru, mapu treba napraviti poprilino unapred. ovek moe ve sa trinaest godina imati zaku-can ivotni neuspeh, ako nije mislio na budunost." Proitao sam literaturu..." ,,Ne sumnjam u to. ita je svako u tvojim godinama. A sad vidi uzorke - ali imaj na umu, to su samo uzorci -stvarnosti. Tamo postoji velika nova granica - ona ve-lianstvena. Samim itanjem knjiica ne moe iskusiti to oseanje." Iznad njih proutae kola jednoinske eleznice, koja su upravo prelazila preko dvorane. Oficir svojom lulom pokaza ka tim kolima. ak ni ono nije isto kao vonja takvim kolima iznad Grand kanjona nainjenog od leda", primeti on. Onda to indicira odredenu deficitarnost tih autora koji su pisali knjiice", ree deak. Trebalo bi da svako ljudsko iskustvo bude opisivo, i da se moe interpretirati, ako je pisac dovoljno dobar." Oficir mirnu prema njemu. Kai to ponovo sinko." Rekao sam da ako vae knjiice ne kau ono to elite da kau, to nije krivica materijala."

Koliko ti je godina?" Deset." ini se da si prilino otar za svoje godine." Deko je slegnuo ramenima, podigao jednu taku i njome pokazao prema galeriji. Dobar slikar moe da postigne pedeset puta vie nego to se pomou tih velikih fotografija postie." ,,To su veoma dobri fotosi." Naravno, savreni su. Verovatno i skupi. Ali kad bi pravi umetnik naslikao ma koji od tih prizora, bilo bi to delo neprocenjive vrednosti." Tamo zasad nema prostora za umetnike. Krioci puteva stupaju prvi, kultura stie kasnije." Onda zato ne promenite stvari, zato ne regrutujete nekoliko umetnika? Oni bi mogli biti u stanju da vam pomognu da nadete mnogo vei broj krilaca puteva." ,,Hm", ree oficir, ,,to je jedan aspekt. Hoe li da proeta sa mnom malo? Da vidi jo neke prizore?" Svakako", ree deak. Zato ne? Mada glagol etati u ovom sluaju nije ba prigodan..." Uhvatio je korak sa oficirom. Pooe zajedno izmedu eksponata. Levo od njih planinarski amci su puzili po zidu. Hvataljke su se buno zatvarale. ,,Da li je konstrukciono reenje tih stvari zaista bazirano na strukturi korpijinih hvataljki?" Da", ree oficir. Neki inteligentan inenjer ukrao je taj trik od prirode. Tu vrstu umova elimo da regrutujemo." Deak klimnu glavom.

iveo sam u Klivlendu. Dole na reci Kujahonga koriste, za istovar brodova sa rudom, jedno sredstvo koje nazivaju imenom 'Halanov konvejer'. To im je maina zasnovana na principu skakaeve noge. Jednog dana jedan inteligentni mladi ovek sa onom vrstom uma koju ste vi zainteresovani da regrutujete leao je u svom zadnjem dvoritu otkidajui noge skakavcima, i tad mu je sinulo 'Hej', rekao je, 'od ovoga moe i neto korisno da ispadne-'. Raupao je jo nekoliko skakavaca, i Halanov konvejer je bio roden. Kao to rekoste, ukrao je trik koji je Priroda dotad traila na stvorove koji skau po poljima, grickaju duvan i prave tetu. Jednom me je otac vodio na putovanje amcem uz reku, pa sam video te maine u akciji. To su ogromne metalne noge sa hvataljkama na kraju. Stvaraju najgrozniju nezemaljsku buku koju sam ikad uo -poput duhova skakavaca koji su umrli na mukama. Bojim se da nemam tu vrstu uma koju ste vi zainteresovani da regrutujete." ,,Pa dobro", ree oficir, ali ini se da moda ima onu drugu vrstu." Koju drugu vrstu?" Onu o kojoj si ti govorio: onu vrstu koja e videti pa interpretirati, koja e javiti ljudima ovde, kod kue, kako stvari uistinu izgledaju tamo napolju." ,,Vi biste me zaposlili kao hroniara?" ,,Ne, morali bismo te zaposliti kao slubenika sa nekim drugim poslom. Ali to ne bi trebalo da te zaustavi. Koliko je vojnika regrutovano za borbu u svetskim ratovima sa namerom da ba oni napiu ratne romane? A koliko je ratnih romana napisano? I koliko dobrih? Poprilian broj, zna. Ti bi mogao planirati svoje ire obrazovanje sa tim ciljem na umu."

Moda", ree deak. Hodali su dalje. Hoe ovamo?" upita oficir. Deak je klimnuo glavom i krenuo za njim u jedan hodnik, a odatle u lift. Lift zatvori svoja vrata i upita ih kuda ele da budu preneseni. Sub-balk", ree potpukovnik. Oseanje kretanja bilo je minimalno; onda se vrata opet otvorie. Njih dvojca izadoe na uzani balkon izgraden du oboda inije za supu. Balkon je bio zatvoren glasitom i mutno osvetljen. Ispod njih su leale pregrade za rakete, i deo polja. Nekoliko vozila e uskoro poleteti", ree oficir. ,,elim da ih posmatra, da vidi kako se diu na svojim postoljima od vatre i dima." Postolja od vatre i dima", ree deak smeei se. ,,Tu frazu sam video u mnogim vaim knjiicama. Istinska poezija, jest, gospodine." Oficir mu ne odgovori. Nijedna od metalnih kula se nije pomicala. Ove ne idu stvarno napolje, zna", ree on konano. Samo prenose materijal i osoblje do stanica u orbiti. Stvarno veliki brodovi nikad ne sleu na Zemlju." ,,Da, poznato mi je to. Je l' istina da je neki tip izvrio samoubistvo jutros u jednom delu vaega muzeja?" ,,Ne", ree oficir ne gledaui u njega, bila je to nesrea. Stupio je u marsovsku grav-sobu pre nego to je platforma stupila na svoje mesto i pre nego to je vazduni jastuk poeo da radi. Pao je niz okno." Onda zato taj deo nije zatvoren?"

Zato to svi bezbednosni uredaji funkcioniu kako treba. I upozoravajue svetlo, i zatitna ograda." Onda zato ste vi to nazvali nesreom?" Zato to nije ostavio oprotajnu poruku. -Eno! Vidi, jedan brod se priprema da poleti." On pokaza svojom lulom. Meava isparenja stvorila se oko podnoja jednog od elinih stalagmita. U srcu stalagmita rodi se svetlost. Onda se ispod njega pojavi plamen, a talasi isparenja zapljusnue polje, razbie se, digoe se visoko u vazduh. Ali ne tako visoko kao brod. ... Jer on se sad kretao. Skoro neprimetno se uzdigao nad tlo. Sada se, meutim, kretanje ve moglo primetiti. Odjednom, uz veliku provalu plamena, strelovito se die visoko u vazduh, u sivilo. Brod je bio lomaa na nebu, zatim blesak, zatim zvezda koja se brzo udaljavala od njih. Nita se ne moe uporediti sa raketom u letu", ree oficir. Da", ree deak. ,,U pravu ste." Hoe li da pode za njom?" ree ovek. Hoe da prati tu zvezdu?" ,,Da", ree deak. Poi u jednog dana." Kad sam ja bio na obuci, bilo je prilino teko, a sad su takva vremena da su zahtevi jo tei." Posmatrali su poletanje jo dva broda. Kad ste vi lino poslednji put leteli?" upita deak. Poodavno..." ree ovek. Bilo bi dobro da ja sad podem. Moram da napiem jedan rad za kolu."

ekaj da ti prvo dam neke od naih novih knjiica." Hvala, imam ih sve." O.K. Onda... Laku no, momak." Laku no. Hvala za ou." Deko pode natrag, ka liftu. Oficir ostade na balkonu, zagledan napolje i nagore, drei svoju lulu koja se ugasila. Svetlost i izvijene figure koje se bore... Onda tama. Oooo, elik! Bol dok seiva ulaze! Ja sam mnotvo usta koja povraaju krv!" Tiina. Onda poinje aplauz. 4

... jednostavno, direktno i sirovo. Eto kako je nainjena Vinesterska katedrala", pisalo je uvodi knjizi. ,,Sa svojim stubovima od poda do plafona, koji podseaju na ogromna stabla, ova katedrala ostvaruje nemilosrdnu kontrolu nad svojim prostorima; plafoni su ravni; svaki deo, odvojen tim stubovima, daje i sam za sebe utisak izvesnosti i stabilnosti. ini se, uistinu, da ovo zdanje reflektuje neto od duha Viljema Osvajaa. A svojim prezirom prema obinom ukraavanju, i svojim strasnim posveivanjem jednoj ljubavi prema drugom svetu, kaledrala kao da postaje prikladna pozornica za neku od Malorijevih pria... Zapazite koljkasto narezane kapitele", ree vodi. Njihovo primitivno ljebljenje anticipira neto to e kasnije postati opteprisutni motiv..." Fuj!" ree Render - ali tiho, jer je bio u grupi ljudi u crkvi. !" ree Dil (Fotlok - to joj je zapravo bilo prezime) De Vil.

Ali Render je bio i impresioniran, a ne samo na mukama zbog dosade. Medutim, za njega je doivljavanje mrnje prema tom Dilinom hobiju postalo u toj meri stvar refleksa, da bi radije seo da se odmara pod onom orijentalnom napravom iz koje padaju kapi vode i udaraju ti u glavu nego to bi priznao da ponekad i uiva u etnjama kroz arkade i galerije, pasae i tunele, i u penjanju (tokom koga ostaje sasvim bez daha) uz spiralna stepenita visokih kula. Zato je pogledom prelazio preko svega ovoga, pa onda sve spaljivao sklapanjem oiju, pa iz jo dimeeg pepela memorije opet izgraivao itav prizor, sve to da bi kasnije bio u mogunosti da to ponovi i da viziju ponudi svojoj jedinoj pacijentkinji koja jedino tako moe da gleda. Ova gradevina mu je bila antipatina manje od veine drugih. Da, ponee je natrag, njoj. Dok je kamera njegovog uma na taj nain fotografisala okolinu, Render je hodao sa ostalima; kaput je drao prebaen preko ruke, a prsti su ga svrbeli da posegnu za cigaretom. Svim silama je ignorisao vodia, shvatajui da je to nadir meu svim formama ljudskog protesta. Dok je etao kroz Vinester, priseao se dve poslednje seanse sa Ajlin alot. Opet je lutao sa njom. Gde se panter eta tamo-amo po grani iznad tvoje glave... Lutali su. Gde se jelen besno okree na glad... Stali su kad je postavila nadlanice na slepoonice, prste rairivi jako, i pogledala ga postrance, usana razmaknutih kao da se spremaju da postave pitanje.

Rogovi", ree on. Klimnula je glavom, i jelen im pride. Opipavala je rogove, trljala jelenov nos, pregledala mu kopita. Da", rekla je tada, pa se jelen okrenuo i odetao, a panter mu je skoio na leda i razderao vrat. Posmatrala je kako jelen dvaput ubada maku a onda umire. Pa poe da kida le, i Ajlin otkloni pogled. Gde zvearka suna sviju mlitavu duinu na steni... Posmatrala je zvearku kako se namotava i skae, ujeda; namotava, napada, namotava, napada, triput. Onda je opipala zveketavi rep. Opet se okrenula Renderu. emu ove stvari?" I vie od idilinog mora znati ti", ree on i pokaza prstom. ... Gde aligator u svojim tvrdim prilevima spava nadomak zaliva. Dotakla je ploastu kou. Zver zevnu. Prouila je zube i strukturu vilice. Insekti su zujali oko nje. Jedan komarac joj slete na ruku i poe da je ubada. Ona ga pljesnu i nasmeja se. Polaem li?" upita. Render se nasmei i klimnu glavom. Dri se dobro." Pljesnuo je akama i uma nestade, movara takode. Ostadoe bosi na uskomeanim povrinama peska a sunce i sunev ispresavijani duh probie se do njih kroz povrinu vode, visoko gore. Jato blistavih riba zaplovi izmedu njih; zanjiha se morska trava, glaajui prolazee struje. Poput te trave, dizale su se i njihale njihove kose, a odea im se

pomicala. Pod njihovim nogama leale su staze uvijenih, povijenih, talasastih, roze i plavih i belih i crvenih i braon, morskih koljki, staze koje su vodile pokraj zidova od korala, gomila oblutaka morem zaglaenih, i pored bezubih, bezjezinih usta gigantskih otvorenih koljki-hvataljki. Krenue kroz zeleno. Saginjala se da traga izmedu koljki. Kad se opet uspravila, u ruci je imala ogromnu trubu zidova tankih poput ljuske od jajeta, bledoplavu, na jednom kraju izuvijanu u konkavnost koja bi mogla biti otisak palca nekog dina, zatim naspiralisanu unazad poput vadiepa, sve do kukastog repa koji je virio iz lavirinta sainjenog od pipete uplitane ponovo i ponovo kao da je to gomila makarona. To je to", ree ona. Original, Dedalova koljka." Dedalova koljka?" Zar tu priu ne znate, milorde, kako je najvei od svih majstora, Dedal, jednog dana otiao i sakrio se, a kralj Minos poeo potragu za njim?" Neto nejasno pamtim..." Tragae on za njim kroz itav antiki svet, no uzalud bee. Jer Dedalus se, vetinama svojim, mogao menjati maltene kao Prometej. Ali najzad jednom od kraljevih savetnika pade na um kako Dedala da nadu." A plan je bio?" Pomou ove koljke, evo ba ove koju drim i poklanjam ti danas, majstore moj." Render uze u ruku njenu kreaciju i poe da je prouava. Slao ju je kroz razne gradove egejske", objasni ona, nudei ogromnu nagradu oveku koji uzmogne konac provui, nit jednu

jedinu, kroz sve kanale i hodnike njene." Kao da se seam..." Kako je to izvedeno, ili zato? Minos je znao da postoji samo jedan ovek koji to moe, naime, najvetiji meu vetima, a takode je znao i koliki je ponos tog Dedala bio - znao je da e Dedal pokuati da izvede nemogue, da bi dokazao ono to niko drugi ne moe." ,,Da", ree Render uguravajui svilenu nit u jedan otvor koljke i gledajui kako nit izlazi iz drugog otvora. Da", setio sam se. Majuni vor vezan oko pojasa jednog puzeeg insekta, koga je Dedal naveo da ue s jedne strane, znajui da je insekt naviknut na mrane lavirinte, insekt ija snaga daleko prevazilazi njegovu veliinu." ... Pa je pokazao koljku navuenu na konac, uzeo nagradu, a onda ga je kralj uhvatio." Neka to bude poruka svim Oblikovateljima - oblikujte mudro, ali ne preterano dobro." Nasmejala se. Ali on je kasnije, naravno, pobegao." Naravno." Popee se koralnim stepenitem. Render izvue konac, prisloni tu koljku na usne, i dunu u nju. Zau se nota, samo jedna, potmula. Gde se vidra ribom hrani... Elastino torpedoliko bie zapliva pokraj njih, zari se u jato riba, gutajui. Posmatrali su vidru dok nije zavrila i vratila se na povrinu. Produie da se penju bodljastim stepenitem. Iz vode se uzdigoe glave njihove, plea, ruke, kukovi, i najzad

stajahu, suvi i toplinom okrueni, na kratkoj plai. Udoe u umu koja se prsima na plau naslanjala, pooe du potoka koji se slivao do mora. Gde medved crni trai korenje i med, gde dabar tupka po blatu svojim repom nalik na lopalicu... Rei", ree ona dotiui svoje uvo. ,,Da, ali osmotri dabra i medveda." Osmotrila je. Pele su ludo zujale oko tamnog pljakaa, blato je prskalo ispod repa glodara. Dabar i medved", ree ona. Gde emo sad?" upita hodajui opet napred. ,,'Preko mesta gde eer raste, preko ute cvetajue biljke pamuka, preko pirina na njegovom polju niskom i vlanom'", odvrati on i zagrabi krupnim koracima napred. ta to pria?" Pogledaj oko sebe i vidi. Zapaaj biljke, njihove oblike i boje." Hodali su dalje, mimoilazili. ,,'Preko zapadnih urmi persimonki'", ree Render, ,,'preko dugouhog kukuruza, preko nenog plavocvetog lana.'" Kleknula je, prouavala, njuila, doticala, kuala. Hodali su kroz polja; oseala je zemlju crnicu pod nonim prstima. ... Neeg pokuavam da se setim", ree ona. ,,'Preko tupog zelenila rai'", ree on. ,,'koja se talasa i zatamnjuje pod povetarcem "' ekaj, Dedal, malo", ree mu ona. Polako mi se vraa. Ti mi to ispunjava jednu elju koju nikad nisam glasno poelela."

Hajde na planinu da se popnemo", predloi on, ,pridravajui se za niske izboine kra." To i uinie, ostavljajui zemlju daleko ispod sebe. Stene, hladnoa i vetar. Visoko je ovde", ree ona. Kuda emo?" ,,Na vrh. Na sam vrh." Njihovo penjanje je potrajalo jedan bezvremeni tren i ve se nadoe na vrhu planine. Tad im se uini da je penjanje trajalo satima. Distanca, perspektiva", ree on. Pregazili smo sve ono to vidi ispod sebe. Gledaj preko ravnica i uma, do mora." Popeli smo se na fiktivnu planinu", izjavi ona, ,,na koju sam se ja jednom ve popela ne videi je." Klimnuo je glavom, i okean opet privue njenu panju, ispod razliito plavog neba. Posle nekog vremena se okrenula i oni podoe niz drugu stranu planine. Opet se Vreme uvrnu i oblikova oko njih, i oni stoje u podnoju planine i kreu napred. '... Gazi stazom kroz travu ugaenu, i kri kroz bunja lie.'" Sad znam!" ree ona i pljesnu rukama. Sad znam!" Dakle, gde smo?" upita Render. Iupala je vlat trave, samo jednu, digla je pred njegove oi, onda je poela da gricka. Gde?" ree ona. ,,Pa, 'Tamo gde prepalica izmeu ume i itnog polja zvidi', jasna stvar." Tad jedna prepelica zazvida i prede im put, a za njom kolona njenih mladunaca koje kao da je na kanapu vukla. Uvek sam se pitala", ree ona, ,,u emu je smisao svega toga." Prooe stazom sve tamnijom, izmeu ume i peninog polja.

... Takvo obilje stvari", ree ona, ,,kao neki Siars-i-Roubak katalog ula. Daj mi jo neki stih." Gde slepi mi prolee u vee meseca sedmog", ree Render diui ruku. Sagnula je glavu da izmakne obruavanju slepog mia; a to tamno bie ieze u umi. ,,'Gde velika zlatna buba kroz mrak pada'", uzvrati ona. ... A i sijala je, kao meteorit od 24 karata, dok je padala na stazu pred njihovim nogama. Leala je tu jedan momenat kao suncem bojeni skarabej, onda otpuzila kroz trave ukraj staze. Setila si se", ree on. Setila sam se", ree mu ona. Vee meseca sedmog bilo je prohladno, a na nebu poee blede zvezde. Dok su etali, pokazivao je sazvea. Polumesec se nagnu iznad ruba sveta, a ispred njega prolete jo jedan slepi mi. Sova huknu u daljini. Prie cvraka zapoee pod etinarima. Uporni sutonski sjaj jo uvek je ispunjavao svet. Otili smo daleko", ree ona. Koliko daleko?" upita on. ,,Do mesta 'gde potok izbija ispod korenja starog drveta i kroz livadu tee'", izjavi ona. Aaaj", ree on starom potvrdnom reju, pa isprui ruku i nasloni se na gigantsko drvo do koga su stigli. Ispod korenja tog drveta ikljao je izvor koji je davao vodu potoku du koga su nedavno ili. Potok je zvuao kao lanac malenih zvona koji ire odjeke dok ih neto vue u daljinu; voda je izbijala u vazduh a onda opet padala na sebe i tekla dalje od njih. Krivudala je izmeu drvea, kopala zemlju, vrtloila se i prosecala sebi put do mora.

Ona zagazi u vodu. Voda se bacala luno, penuala oko nje. Padala je na nju kao kia, slivala joj se preko leda i vrata i dojki i ruku i nogu, vraajui se. Ui, magini potok je prijatan", ree ona. Ali Render odmahnu glavom i ostade ekajui. Izala je, otresla se i ostala suva. Led i duge", primeti ona. ,,Da", ree Render, ,,a veliki deo onog to posle dolazi sam zaboravio." ,,I ja sam, ali pamtim da malo kasnije pie 'ptica-rugalica isputa svoja divna grgotanja, cerekanja, vriskove i naricanja'." Render se tre uvi pticu rugalicu. ,,Ta ptica-rugalica nije moja", izjavi on. Ona se nasmeja. Pa ta onda? Dola bi i ona na red uskoro, u svakom sluaju." Otresao je glavom i okrenuo se. Ona se opet stvori kraj njega. Izvini. Biu paljivija." Vrlo dobro." Hodao je dalje preko predela. Zaboravio sam sledei deo." I ja." Ostavie potok daleko iza sebe. Hodali su kroz trave koje su se savijale, preko ravnica bez granica; sunce utonu iza horizonta ostajui da viri jo samo vrhom svoje krune. Gde se senke od zalaska sunca izduuju preko beskrajne bezljudne prerije... Kae neto?" upita ona. ,,Ne. Ali setio sam se. Ovo je mesto 'gde se krda bufala polako

ire preko kvadratnih milja i bliskih i dalekih'." U daljini, levo od njih, tamna masa dobi razgovetniju formu, i dok su gledali, stekoe mogunost da razaznaju oblija velikih amerikih prerijskih bizona. Najzad odvojene od rodea, stoarskih vaara, i poledina starih novia, te zveri su sad stajale, svaka za sebe, mrane, odiui mirisom zemlje; spore, ogromne, dlakave, sve su zajedno stajale, drei rogate glave nisko, njiui velikim ledima, znaci Taurusa, znaci neizbene plodnosti prolea, i sve su sa ovim sutonom bledele prolazei u prolost -gde kolibri treperi, moda. Predoe veliku ravnicu, i sad je nad njima bio mesec. Dodoe najzad do suprotnog kraja zemlje, gde nadoe visinska jezera, pa novi potok, i onda jo jedno more. Prolazei pokraj opustelih farmi i bata, stigoe do staze voda. ,,'Gde dugoveki labud vratom svija i izvija'", ree ona, videi svog prvog labuda kako pod meseinom plovi preko jezera. 'Gde galeb smejui se prolee pokraj obale'", odgovori on, ,,'Gde se galebica smeje svojim smehom maltene ljudskim.'" I preko noi se razlee smeh, ali nije bio slian ni nasmejanom galebu ni ljudskom smejanju, zato to Render nikad ranije nije uo kako se galeb smeje. Zvuci koje je oblikovao iz sirove emocije uinie vee oko njega ledenim. Naterao je vee da opet postane toplo. Posvetlio je tamu, obojio je nijansama srebra. Smeh se udalji i zamre. Galebasti oblik izmae ka okeanu, tamnosrebrnast, u kovitlanju. ,,To", saopti on, ,,je otprilike sve za ovaj put." Ali ima jo toliko mnogo", ree ona. ,,Ti menije nosi u glavi. Zar ne pamti jo ovoga? Seam se neeg o jarebicama koje kao da imaju prsten oko vrata, kako su se skupile u krug sa glavama

prema spolja, i kako se utokljuna aplja nou hrani krabama na rubu movare, i kako ameriki zeleni skakavac 'katidid' eka na leskovom drvetu iznad izvora, i..." Bogato je to, bogato", ree Render. Moda i previe bogato." Proetali su kroz umarke limuna i pomorandi, pa ispod borova, i pokraj mesta gde aplja jede, i gde katidid peva na leskovom drvetu iznad izvora, i pokraj onog gde prepelice spavaju poreane u krug, na tlu, glava okrenutih prema van. Hoe li mi sledei put imenovati sve ivotinje?" zamoli ga ona. Hou." Ona skrenu stazicom ka farmerskoj kui, otvori pred-nja vrata i ude. Render nasmeeno za njom. Mrak. Solidan, totalan - crn kako samo apsolutna praznina moe biti crna. Unutar te farmerske kue nije bilo apsolutno nieg. ta se desilo?" upita ga ona odnekud. Nedozvoljeni izlet u pejza", ree Render. Upravo sam se spremio da dam znak za sputanje zavese, meutim, ti si odluila da ou treba da se nastavi. Zato nisam dozvolio sebi da ti dam, ovoga puta, ma kakve dalje kulise." ,,Ne mogu ovo uvek da kontroliem", ree ona. Izvini. Hajde sad da se vratimo. Suzbila sam taj impuls." ,,Ne, nego idemo napred", ree Render. Svetla!" Stajali su na vrhu visokog brda, a slepi mievi koji su leprali mimo deliminog meseca bili su metalnog izgleda. Vee je veoma hladno bilo, a gadno kreketanje dizalo se iz oblinje gomile smea. Stabla drvea bila su metalni stubovi a grane su za stabla

bile prikucane nitnama. Trava pod nogama zelena plastika bejae. Gigantski, potpuno prazan autoput svijao se podnojem brega. Gde... smo?" upita ona. Imala si svoju Pesmu o sebi", ree on, ,,sa svim ekstra narcizmom koji si u nju mogla utrpati. Nieg nema loeg u tome, ovde gde smo sad; nema bar do izvesne take. Ali oterala si malo predaleko. Oseam da je sad potrebno izvesno uravnoteenje. Ne mogu sebi dozvoliti da na svakoj seansi ulazim u igre." ta e uiniti?" Moda Pesmu o nesebil" ree on i pljesnu rukama. Idemo." ... Gde inija praine za vodom jei, ree jedan glas, negde - i oni iahu kaljui. ... Gde reka otpadom zagaena ne zna za ivot, ree taj glas, i gde plovea prljavtina ima boju re. Peaili su pored smradne reke, i ona stisnu rukom nos ali time ne mogade da sprei mirisanje. ... Gde je uma opustoena a pejza limbo. Izmedu panjeva su prolazili, gazei pootpadalo granje; suvo lisje im pod nogama zakrcka. Iznad glava, faca meseca, nacerena, izbrazdana, visi okaena tankim koncem o crni plafon. Krstarili kroz prostrane poumljene visoravni, gde je tlo pucketalo pod njihovim nogama. ... Gde kretirana zemlja krvari u ispranjenu ranu rudnikog povrinskog kopa. Naputena mainerija oko njih leae. elava brda zemlje i kamenja ispod crne noi. Veilke praznine u tlu ispunjene krvolikim izlivima. ... Pevaj, aluminijumska muzo, koja si na poetku pastira pouila kako se iz haosa diu muzej i proces, ili, ako te smrt vie

oduevljava, pogledaj ovo groblje najvee! Vratie se na vrh brega odakle se moe gledati dole na gomilu smea. Gomila je bila popunjena traktorima i buldoerima i parnim lopatama, kranovima i bagerima i kamionima. Preko nje je bila nasuta ogromna koliina izvijenog metala, zardalog metala, skrenog metala. Okviri i ploe i opruge i grede na sve strane, a otrice, plugovi i builice svi do jednog porazbijani. Bio je to But Hil alata, Potersfild maine. ta?..." poe ona. Staro gvoe", ree on. O ovom delu Volt Vitman nije pevao - o stvarima koje gaze preko njegovih vlati trave, o stvarima koje ih upaju iz korena." Proli su tako kroz mesto mrtvih maina. Avetima uznemiravano, takode", dodade on, ,,u izvesnom, smislu." Ovaj buldoer je srubio jednu indijansku pogrebnu humku, a ona maina tamo je posekla najstarije drvo na ovom kontinentu. Ova je iskopala kanal kojim je odvedena jedna reka zbog ega je jedna zelena dolina pretvorena u pusto. A ona maina je polomila grede domova naih predaka, dok je ona tamo dizala nove grede za kule-monstrume koje su na istom mestu nainjene..." Nisi nimalo fer", ree ona. Svakako", ree Render. Kad hoe da uhvati malu poentu, uvek pokuaj da uhvati neku veu. Seti se, vodio sam te na mesta gde se panter eta tamo-amo po grani iznad tvoje glave, i gde zvearka suna svoju mlitavu duinu na steni, i gde aligator u svojim tvrdim bubuljicama spava na domak zaliva. Pamti li ta sam rekao kad si pitala 'emu ove stvari'?"

Rekao si:' I vie od idilinog mora znati ti.'" Tako je, a poto si ponovo ispoljila tako veliku elju da preuzme vlast u ovome, zakljuio sam da bi izvesno poveanje bola i smanjenje zadovoljstva moglo ojaati moju poziciju. Sve to poe loe, ti ve ima, a ja hvatam." ,,Da", ree ona, znam. Ali ova slika mehanizma koji poploava put ka paklu... Crna ili bela, kakva je zapravo?" Siva", ree joj on. Doi malo dalje." Zaobili su jednu gomilu konzervi, boca, i krevetskih opruga. On se sagnu zalazei pod jedno istureno pare metala i povue jedan poklopac, koji se otvori. Sagledaj ta je u utrobi ovog velikog tenka skriveno, da tu izdri veke vekova!" Fantastini sjaj tog predmeta ispunio je mranu udubinu mekom zelenom svetlou, koja se irila iz blistave take u jedinoj kutiji za alat koju je on bio otvorio. O " Sveti gral", saopti on. ,,To ti je enantiodromija, draga moja. Krug se vraa samome sebi. Kad prode pokraj svog poetka, tu zapoinje spirala. Kako mogu ja prosuditi? Moda je gral sakriven u maini. Ne znam. Dok vreme protie, stvari se izvijaju. Prijatelji postaju neprijatelji, zla postaju koristi. Ali zaustaviu vreme dovoljno dugo da ti ispriam jednu brzu priu, poto si ti mene poastila priom o tom Grku, Dedalu. Priu mi je ispriao pacijent po imenu Rotman, prouavalac Kabale. Taj gral koji vidi ispred sebe, simbol svetlosti i istote i svetlosti nebeske velianstvenosti - kakvo je njegovo poreklo?" Nita o tome nije reeno", ree ona. ,,A, ne, postoji jedna legenda, Rotman ju je uo: gral je doao iz ruku Melhisadeka, visokog svetenika Izraela, a sudbina grala

je da dode u ruke mesije. Ali odakle gral Melhisadeku? On je u divljini naao gigantski smaragd i od toga izrezao gral, a taj smaragd je ispao iz ruke Smaela, andela tame, kad je zbaen sa Visokog mesta. Eto ta ti je gral: iz svetlosti u tamu, odatle opet u svetlost pa u tamu, a dalje ko zna? U emu je smisao svega toga? En-antiodromija, draga moja. - Zbogom, grale." On spusti poklopac i sve je bilo tama. Tada, etajui kroz Vinestersku katedralu, gledajui ravne plafone svuda, i statuu obezglavljenu (Kromvel joj je skinuo glavu, ree vodi) desno od njega, on se priseti sledee seanse. Na um mu pade njegov maltene nehotiki adamovski stav koji je zauzimao dok je imenovao sve ivotinje koje su prolazile ispred njih, na elu (naravno) sa onom ivotinjom koju je ona najvie elela da vidi, ivotinjom koja je zbog njegove nelagodnosti dobila zastraujue boje. Zapao je u neko prijatno arkadijsko raspoloenje kad je, posle uenja iz jednog starog udbenika botanike, preduzeo da oblikuje i imenuje poljsko cvee. Zasad su se drali podaleko od gradova i maina. Njene emocije su jo uvek bile prejake i pri sagledavanju jednostavnih, paljivo uvedenih objekata, pa prema tome nije mogao rizikovati skok, sa njom, u jednu tako komplikovanu i haotinu divljinu; odluio je da grad za nju izgradi polako. Neto prode iznad katedrale, visoko i brzo, izgovarajui zvuno - zidno buuum. Render na trenutak dohvati Dilinu ruku i nasmei se kad ona die pogled ka njemu. Dil je znala da se nalazi na samoj ivici lepote, pa je, obino, ulagala veliki trud da tu ivicu pree. Danas je, medutim, njena kosa bila jednostavno povuena unazad i vezana u vor iza potiljka, a njene usne i oi bejahu blede; njene ui, sad izloene pogledu, bile su malene, bele i

malice iljaste. Zapazite ljokasto narezane kapitele", proaputa on. Njihovo primitivno ljebljenje anticipira neto to e kasnije postati opteprisutni motiv." Fuj!" ree ona. !" ree jedna suncem opeena enica u blizini, ije lice kao da se rasprskavalo na komade a onda ponovo sastavljalo u celinu dok je skupljala a onda oputala usne. Kasnije dok su etali natrag ka svom hotelu, Render ree: Vinester je O.K?" Vinester je O.K." Srena?" Srena." Dobro; onda moemo da otputujemo popodne." Uredu." ,,U vajcarsku..." Zastala je, poela se igrati dugmetom njegovog kaputa. Zar ne bismo mogli prvo da provedemo dan-dva prosto gledajui neke stare zamkove? Pa tu su, odmah preko Lamana, i ti bi mogao da proba sva lokalna vina dok ja razgledam..." O.K." ree on. Digla je pogled - malice iznenaena. ta? Bez raspravljanja?" Nasmeila se. Gde nestade tvoj borbeni duh? - ti meni da dozvoli da te ovako vuem na svoju stranu?" Uzela ga je pod ruku i oni podoe dalje, a on ree: Jue, dok smo galopirali ukrug po utrobi onog starog zamka, zauh neko slabo jeanje, a onda jedan glas kriknu: 'Za ljubav boju, Montesor!' Mislim da je to bio moj borbeni duh, jer siguran sam

da je glas bio moj. Tako sam, dakle, ispustio der geist der stets verneint. Pax vobiscum! Aj'mo u Francusku. Alors!" Dragi Rendi, to e znaiti samo jo dan ili dva..." Amen", ree on, ,,a moje skije i tapove vratiu u mrakove." Tako i uinie, a u jutro treeg dana, kad ona poe da pominje zamkove panije, on poe glasno da razmilja na temu da psiholozi kad se napiju samo ponu da se ljute, dok psihijatri kad se napiju ponu i da se ljute i da razbijaju stvari. Zakljuujui da je ovo prikrivena pretnja Vedvudima koje je ona prikupila, pristala je da uini njemu po volji, to jest da odu na skijanje. Slobodan! Render zamalo da vrisne tu re. Srce mu je gruvalo u glavi. Nagnuo se jako napred. Zasee na levo. Vetar mu je ibao lice; pljusak ledenih kristala, slinih kurumima od estica mirgl - korunda, ali ispaljenih njegovom snagom, kao da mu je grebao obraze. Kretao se. Da - svet je okonan kod Vajsflujoha, a od tog portala vodio je Dortfali, nadole i udalj. Njegova stopala bila su dve sjajne reke koje jure preko golih, povijenih ravni; reke koje se u svom kretanju ne mogu zamrznuti. Nadole. Tee on. Udalj, od svih soba ovog sveta. Daleko od gueeg nedostatka intenziteta, od stotina kaiica za hranjenje u rukama drave blagostanja, od usiljenih zabava kojima je namena da tuku hidru zvanu dokolica; to dalje. Dok je tako beao niz stazu, oseao je jaku elju da baci pogled preko ramena, kao da bi hteo da se uveri da li svet ostavljen pozadi i iznad njega sada prikuplja snagu i oblikuje se u jedno jezivo bie Svet", slino senci, koje bi jurilo za njim, ulovilo ga, i odvuklo ga natrag u topli, dobro osvetljeni mrtvaki sanduk na

nebu, gde bi on ostao da lei nepomino sa aluminijumskim kolcem zakucanim kroz srce i sa vencem ne od belog luka nego od strujnih lukova kojima je zadatak da paraliu njegov duh. Mrzim te", dihao je kroz stisnute zube, a vetar je te rei nosio nazad; onda se on nasmeja, jer je, refleksno, svoje sopstvene emocije uvek analizirao; i dodade: Izlazi Orest, ludo gnevan, a furije kreu u poteru za njim..." Posle nekog vremena nagib se uravni i on stie do dna staze i tad morade stati. Onda je popuio jednu cigaretu pa se odvezao opet do vrha, da bi se mogao opet spustiti iz neterapijskih razloga. Te noi je u planinskoj kui sedeo ispred vatre, oseajui kako njena toplina proima njegove umorne miie. Dil mu je masirala plea a on se igrao Rorahovog testa gledajui u plamenove, i ba u trenu kad je ugledao plameni vr neko mu ga istre izgovarajui njegovo ime negde na drugom kraju Dvorane devet ognjita. arls Render!" rekao je taj glas (samo to je zazvualo vie kao arls Render!"), a njegova glava istog asa se trgla u tom smeru, ali je u njegovim oima plesalo suvie utisaka da bi mogao odmah izdvojiti izvor tog zvuka. Moris?" upita on sledeeg trenutka. Bartelmec?" Daaa", stie odgovor, i tad Render sagleda dobro znano osedelo lice, proelavo, uglavljeno bez vrata u crvenoplavi upavi demper nemilosrdno rastegnut oko tela zaokrugljenog poput vinskog bureta; Bartelmec je pronalazio sebi put u njihovom pravcu, veto izbegavajui rasute take i nagomilane skije ljudi koji, kao Dil i Render, preziru sedenje na stolicama.

Ugojio si se", primeti Render. Nije to zdravo." Nonsens, to je sve sam muskul. Kako si i ta muti ovih dana?" Spustio je pogled na Dil koja mu uzvrati osmehom. Ovo je gospodica De Vil", ree Render. Dil", potvrdi ona. Poklonio se samo malo, i najzad ispustio aku koja je Rendera ve poinjala da boli. ... A ovo je profesor Moris Bartelmec iz Bea", zavri Render, vitez zatoenik svih formi dijalektikog pesimizma, i veoma cenjeni pionir neuroparticipacije - mada to nikad ne bi pogodila kad ga pogleda ovakvog. Imao sam tu dobru sreu da vie od godinu dana budem njegov uenik." Bartelmec klimnu glavu saglaavajui se sa njim, uze flaicu napsa, koju je Render izvukao iz jedne plastine torbice, i takode sklopivu au koju je potom napunio do ruba. ,,A, jo uvek si ti dobar doktor", uzdahnu Bartelmec. ,,Za sekund si dijagnosticirao ovaj sluaj i prepisao odgovarajuu terapiju. Na zdravlje!" Sedam godina u jednom gutljaju". ree Render iznova punei ae svima. Onda je bolje da vremenom ovladamo tako to emo ga pijuckati polako." Posedae na pod, i vatra je urlala uvis kroz veliki cigleni dimnjak, a balvani su goreli i gorei smanjivali se, pos-tajali grane pa granice pa tanuni tapii, gubei spoljanje godove sloj po sloj. Render dodade jo drva u vatru. Proitao sam tvoju poslednju knjigu", ree Bartelmec najzad, tonom uzgrednim, ,,pre oko etiri godine."

Render je pretpostavio da je to otprilike tana cifra. ,,Da li se bavi ikakvim istraivakim poslom ovih dana?" Render lenjo unu vatru araem. ,,Da", ree, ,,u izvesnom smislu." Bacio je pogled na Dil, koja je dremala obraza naslonjenog na rukonaslon ogromne kone fotelje u kojoj je leala njegova torba za hitne sluajeve. Povrine njenog lica bile su grimizne od treperavih senki. Nabasao sam na prilino neobinog pacijenta i poeo, tako, jedno parence posla o kome nameravam jednog dana neto i da napiem." Neobinog? Na koji nain?" Kao prvo, slepa je od rodenja." Upotrebljava ONT/R?" ,,Da. Ona e postati Oblikovatelj." Verfluchter! - pa jesi li ti svestan moguih reperkusija?" Naravno." uo si za Pjera koji nije imao sree?" Nisam." Dobro, znai stvar je uspeno prikrivena. Pjer je studirao filozofiju na pariskom univerzitetu, i spremao je disertaciju o evoluciji svesti. Letos je zakljuio da bi bilo potrebno da istrai um majmuna, da bi, valjda, komparirao moins-nausee um sa svojim umom. U svakom sluaju obezbedio je sebi, ilegalno, upotrebu ONT/R opreme i pristup do uma jednog naeg dlakavog rodaka. Nije nikad utvreno koliko je daleko stigao u izlaganju te ivotinje stimulusima iz memorije maine, ali moe se pretpostaviti da su oni stimulusi koji ne mogu odmah postati trans-subjektivni izmedu oveka i ivotinje - zvuci saobraaja und

so weiter - uplaili ivotinju. Pjer jo uvek boravi u obloenoj eliji, a njegove reakcije su reakcije uplaenog majmuna." ,,I tako svoju disertaciju nije dovrio, ali je moda obezbedio znaajan materijal za disertaciju nekog drugog", zavri on. Render odmahnu glavom. Pria i po", ree on tiho, ,,ali ja se ne moram boriti ni sa im tako dramatinim. Naiao sam na individuu izuzetno stabilnu - ona je, zapravo, psihijatar - osobu koja je ve provela izvesno vreme pod obinom analizom. Hoe da se posveti neuroparticipaciji - ali ju je dosad spreavao strah od traume gledanja. Izlagao sam je postupno, i sad joj prikazujem itav raspon vizuelnih fenomena. Kad zavrim, trebalo bi da ona bude potpuno naviknuta na gledanje, tako da moe da posveti potpunu panju leenju svojih pacijenata, a ne da ostane oslepljena gledanjem, da se tako izrazim. Ve smo imali etiri seanse." "I?" ... I stvar funkcionie." Siguran si u to?" ,,Da, siguran koliko se uopte moe biti siguran u takvim stvarima." Mmm-hm", ree Bartelmec. Reci mi, jesi li naao da ona ima prejaku volju?" Time hou da kaem, na primer, opsesivno kompulsivni obrazac ponaanja u vezi sa ma im to joj je dosad prikazano?" Nema." ,,Da li je ikad uspela da preuzme kontrolu nad fantazijom?"
wNe!"

Lae", ree Bartolomec jednostavno. Render pronae cigaretu. Kad ju je pripalio, nasmeio se.

Oe stari, majstore stari", priznade on, godine nisu sasuile tvoju perceptivnost. Mogu da prevarim sebe, ali tebe nikad... Da, istina je, vrlo je teko odrati kontrolu nad tom enom. Ne zadovoljava se samo time da vidi. Hoe ve sad da oblikuje stvari za sebe. To je sasvim shvatljivo - i njoj i meni - ali svesno shvatanje i emocionalno prihvatanje nikako ne mogu da se podudare, reklo bi se. U nekoliko sluajeva je uspostavljala dominaciju, ali ja sam svaki put uspeo da povratim kontrolu takorei ve sledeeg trenutka. Na kraju krajeva, gospodar maine sam ja." ,,Hm", ree Bartelmec zamiljeno. ,,Da li ti je poznat onaj budistiki tekst - Katehizam ankare?' Bojim se da nije." Onda ti sad drim predavanje o njemu. Tekst postulira oigledno ne iz terapijskih razloga - postojanje pravog ega i lanog ega. Pravi ego je onaj deo oveka koji je besmrtan i koji e produiti u nirvanu: dua, ako eli. Vrlo dobro. E, a lani ego, s druge strane, je normalni um, opkoljen ilizijama - svest tvoja i moja i svakog koga smo ikad upoznali profesionalno. Dobro?... Dobro. Dakle, taj fal-ego je sainjen od, kau oni, skandi. Skande ukljuuju oseanja, percepcije, sposobnosti, svest samu, ak i fiziku formu. Vrlo nenauno. Da. Samo skande nisu isto to i neuroze, ili one ivotne lai gospodina Ibzena, ili halucinacije - nita od toga, iako su skroz lane, jer su ve u startu deo neeg lanog. Svaka od tih pet skandi je deo jedne ekscentrinosti koju mi nazivamo identitetom - a tek preko toga, odozgo, dolaze neuroze i sve druge smotanosti koje slede potom i koje nama omoguuju da zaradujemo za ivot. O.K?... matini termin za ono to u rei, jer

nameravam neto dramatino da kaem. Zamisli da skande lee na dnu neke bare, ili bazena. Neuroze su talasii na povrini vode; a pravi ego - ako uopte postoji - zakopan je u pesak duboko ispod dna. Tako. Talasii ispunjavaju onaj - onaj zwis-chen-welt izmedu objekta i subjekta. Skande su deo subjekta, bazine, unikatne, deo su njegovog bia. - Pratio si me dovde?" ,,Uz mnogo rezervisanosti." Dobro. Sada, kada sam ti do neke mere definisao svoj termin, upotrebiu ga. Ti se zeza sa skandama, a ne sa obinim neurozama. Pokuava da prilagodi sveukupnost koncepcija te ene o njoj samoj i o svetu. Za te svrhe upotrebljava ONT/R. To ti je isto kao da se zeza sa psihotikom ili majmunom. Moe izgledati da sve ide dobro, ali - u svakom trenutku se moe dogoditi da uini neto , pokae joj neki prizor, ukae joj na neki nain gledanja, koji e slomiti njeno ja, skriti jednu skandu - i, puff! - bie to kao da si provalio kroz dno bazena. Nastae vrtlog, koji e te odvui - gde? Ne bih eleo da mi bude pacijent, mladi ovee, mladi majstore, i zato ti savetujem da ne nastavlja taj eksperiment. ONT/R ne treba tako da se koristi." Render vrknu svoju cigaretu u vatru i poe da nabraja na prste: Jedan", ree on. Pravi od jednog kamika mistinu planinu. Ja samo prilagodavam njenu svest da prihvati dodatnu oblast percepcije, nita vie. Veliki deo tog posla je prost transfer znanja ve prikupljanog drugim njenim ulima... Dva, inicijalno su njene emocije bile vrlo intezivne zato to jeste doivljavala traumu, ali kroz tu fazu smo ve proli. Sad joj je gledanje samo jedna nova stvar. Uskoro e joj biti najnormalnija stvar... Tri, Ajlin je i sama psihijatar; odkolovana je za te stvari i duboko je svesna delikatne

prirode onoga to radimo... etiri, njeno oseanje identiteta i njene elje, ili skande, ili ve kako hoe da ih nazove, su vrste kao gibraltarska stena. Shvata li koliko je koncentrisanog napora potrebno jednoj slepoj osobi da stekne obrazovanje koje je ona stekla? Morala je to biti volja od najtvrdeg elika i ujedno emotivna kontrola askete..." ... I ako se neto tako snano slomi, u jednom bezvremenom momentu anksioznosti" - Bartelmec se nasmei tuno - onda neka seni Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga hodaju naporedo sa tobom kroz dolinu tame." ... I, pet", nastavi on iznenada, zurei Renderu u oi. Pet" - i on odbroja prstom - ,,da li je zgodna?" Render prenese pogled opet na vatru. ,,E, to je jako pametno" uzdahnu Bartelmec. Sad zbog tog ruiastog sjaja na tvom licu neu moi da vidim da li si pocrveneo. Ali, bojim se da jesi, to bi onda znailo da si svestan da bi ti sam mogao biti izvor presudnog stimulusa. Zapaliu kandilo noas ispred portreta Adlerovog i moliu boga da ti Adler da snagu da uspeno okona svoj dvoboj sa tom pacijentkinjom." Render pogleda Dil, jo uvek usnulu. Prui ruku i vrati na mesto jedan njen uvojak koji joj bee pao na lice. Ipak", ree Bartelmec, ,,ako nastavi i ako se sve zavri lepo, veoma radoznalo u ekati da proitam tvoj rad. Da li sam ti ikad rekao da sam leio nekoliko budista i da nikad nisam naiao na 'pravi ego'?" Obojica se nasmejae. Kao ja, ali ne kao ja, onaj tamo na kaiu, mirie na strah, mali siv i slep. Agrrrrr i vidi ga, samo to se ne zadavi tim svojim

okovratnikom. Glava mu je prazna kao pe to je prazna pre nego to Ona pritisne dugme i pe napravi jelo. Priaj, priaj i nita oni nikad ne razumeju, a izgledaju kao ja. Jednog dana ubiu jednog zato?... Ovde skreni. Tri stepenika. Gore. Staklena vrata. Kvaka desno." Zato? napred, vreteno za spust. Bate dole, ispod. Tamo lepo mirie. Trava, mokra zemlja, drvee i ist vazduh. Vidim. Ali ptice su samo snimak. Vidim ja sve. Ja. Vreteno za spust. etiri stepenika." Dole. Da. elim da pravim buku iz grla, da se osetim smeno. isto, glatko, drvo pa drvo i opet drvo i tako. Boe ... Ona voli da sedi na tim - klupama. Grize lie mirie gladak vazduh. Ne moe da ih vidi kao ja. Moda sad, malo ?... Ne. Ne mogu da budem Rav Sigmund" uz drvee i u travi ovde. Moram to da zadrim. teta. Najbolje mesto... Pazi stepenice." Napred. Desno, levo, desno, levo, sad drvee i trava. Sigmund vidi. etamo... Doktor sa mainom daje Njoj oi. Agrrrr i nita, taj se nee guiti. Ne mirie na strah. Kopaj duboku rupu u zemlji, zakopaj oi. Bog je slep. Sigmund vidi. Njene oi se pune, a on se boji zuba. On e uiniti da Ona vidi pa e je odvesti visoko na nebo da gleda, daleko. Mene ovde ostaviti, samog. Kopau duboku rupu u zemlji... Dil se probudila tek posle deset sati. Nije morala da okrene glavu da bi znala da je Render ve otiao. On nikad ne ustaje tako kasno. Protrljala je oi, protegla se, okrenula se na bok i pridigla na lakat. mirnula je prema asovniku na stoiu pored kreveta, istovremeno poseui da dohvati cigaretu i upalja.

Dok je udisala dim, shvatila je da pepeljare nema. Nesumnjivo ju je Render sklonio u orman, zato to on ne odobrava puenje u krevetu. Sa uzdahom koji se zavrio frktanjem ona iskliznu iz kreveta i omota se kunom haljinom pre nego to je pepeo postao predug. Mrzela je ustajanje, ali kad bi ve jednom ustala dopustila bi da dan pone i da se nastavlja bez prekida, urednim nizanjem dogadaja. Prokletnik jedan." Nasmeila se. Maloas je oseala elju da joj donesu doruak u krevet, ali sad je za to bilo suvie kasno. Izmedu dve misli o tome ta bi sad htela da obue, ona uoi nepoznat par skija ostavljen uspravno u uglu. Ona pride skijama. Hoe sa mnom?" pitala je navrljotina. Odmahnula je energino glavom, signaliui izrazito ne, i osetila neto malo tuge. Na skije se popela samo dvaput u ivotu; plaila ih se. Imala je utisak da bi stvarno trebalo jo jednom da pokua, poto je on bio razumno trpeljiv po pitanju njenih zamkova, ali nije mogla da izdri ni uspomenu na

nedostojanstveno naglo isklizavanje koje se, u oba sluaja, odmah okonalo padom u gomilu snega - bez trzaja nelagodnosti i ponovljenog oseanja vrtoglavice koji ju je tokom ta dva pokuaja bio savladao. Zato se istuirala, obukla, i otila u prizemlje na doruak. Kad je prola pokraj velike dvorane i zavirila unutra, svih devet kamina je ve uveliko tutnjalo. Ispred rasplamtelog centralnog ognjita nekoliko skijaa crvenih lica dralo je ake gore. Medutim, nije bilo guve. Na sokama je lealo samo nekoliko pari izama iz kojih je kapala voda, blistave kape su visile o klinovima, vlane skije stajale su uspravno na svojim mestima

pored vrata. Nekoliko ljudi je sedelo na foteljama blizu sredine dvorane, daleko od ulaza, itajui novine, puei, ili tiho priajui. Nije videla nikog poznatog, pa je pola dalje ka trpezariji. Dok je prolazila pored recepcije, starac koji je tamo radio pozva je po imenu. Ona mu prie i nasmei se. Pismo", objasni on i okrete se pregradcima. Evo", objavi pruajui joj ga. Izgleda vano." To pismo je ve tri puta slano na dalje adrese, primeti ona. Smeda koverta, velika i puna; adresa poiljaoca je adresa njenog advokata. Hvala." Otila je do jedne fotelje blizu velikog prozora sa pogledom na snenu batu, klizalite i daleku krivudavu stazu kojom su odmicale figure sitne kao takice, nosei svaka po par skija na ramenima. Blistavost svetla natera je da mirne dok je cepala kovertu. Da, stvar je okonana. Uz kratko pismo njenog advokata bio je priloen primerak sudskog reenja o njenom razvodu. Tek nedavno se odluila da prekine svoju zakonsku vezu sa gospodinom Fotlokom, ije ime je prestala da upotrebljava jo pre pet godina, kad su se rastali. Sad kad joj je ovaj dokument o razvodu bio u akama, nije znala ta bi s njim poela. Ali za dragog Rendija ovo bi bilo pakleno iznenaenje, sumnje nema, zakljui ona. Morala bi da nade neki razumno nevini nain da mu tu informaciju prenese. Izvukla je svoj kompakt i poela da uvebava izraz lica koji znai Pa?..." Dobro, bie vremena za to kasnije, razmiljala je. Ali ne mnogo kasnije... Njen trideseti roendan je kao kakav dinovski crni oblak ispunjavao jedan

april udaljen samo etiri meseca. Pa... Dotakla je svoje radoznale usne bojom, napraila jo pudera preko svog mladea, a onaj izraz lica ostavila zakljuan u kompaktu, za neku buduu upotrebu. U trpezariji vide dr Bartelmeca, koji je sedeo pred ogromnom hrpom kajgane, okruene brojnim lanacima kobasica, proarane gomilama utog tosta, i poluispijene flae oranade. Na grejau pokraj njegovog lakta puio se lonac kafe. Jedui, Bartelmec se naginjao malo napred, a viljukom je vitlao kao vetrenjaa krilom. Dobro jutro", ree ona. Digaoje pogled. Gospodica De Vil... Dil... Dobro jutro." Klimnuo je glavom prema stolici sa suprotne strane stola. Molim vas, pridruite mi se." To je i uinila, a kad se kelner pribliio rekla je, pokazujui klimanjem glave: ,,I meni isto, samo u deset puta manjoj koliini." '.. Okrenula se opet Bartelmecu. Jeste li videli arlsa danas?" Avaj, nisam" - on rairi ruke u stranu - ,,a eleo sam da nas dvojca nastavimo diskusiju dok je njegov um jo u ranim fazama budnog stanja i koliko toliko podloan uticajima. Na nesreu" on otpi gutljaj kafe - onaj ko dobro spava, ulazi u dan negde na polovini drugog ina." to se mene tie ja obino uem tokom neke pauze i zamolim nekoga da mi da program sa sinopsisom", objasni ona. Prema tome, to ne nastavite tu diskusiju samnom? - Uvek sam podlona uticajima, a moje skande su u dobrojkondiciji." Njihovi pogledi se susretoe, a on zagrize u tost.

Daaa", ree on konano. ,,Pa i pogodio sam to. Pa dobro. ta znate o Renderovom radu?" Namestila se udobnije u stolici. Mmm. Poto je on specijalni specijalist u jednoj visokospecijalizovanoj oblasti, teko uspevam da shvatim i ono malo to od njega ujem o tome. Volela bih da budem u stanju da ponekad zavirim u umove drugih ljudi - naravno, da bih videla ta misle o meni - ali ne verujem da bih podnela da u njima boravim jako dugo. A naroito ne" -ona aljivo prikaza kako se stresa od straha - u umu nekoga ko ima - probleme. Bojim se da bih postala ili previe saoseajna, ili previe uplaena, ili tako neto. A onda, ako je tano ono to sam itala, bude samo jedno -baaam! - kao magija saivljavanja, njegovi problemi odjednom su i moji." Medutim, arls nikad nije imao problema", nastavi ona, ,,ili bar nikakvih problema koje bi meni pomenuo. U poslednje vreme, medutim, poinjem da se pitam. Ta slepa cura i njen pas koji pria kao da su suvie za njega." Pas koji pria?" ,,Da, njen pas-vodi je jedan od onih hirukih mutanata." Ba interesantno... Jeste li je sreli?" Nikad." Znai tako", razmisljao je on. Ponekad", ree Bartelmec, terapeut naie na pacijenta iji su problemi toliko slini njegovim sopstvenim, da seanse postaju ekstremno izjedajue. To se meni deavalo svaki put kad sam leio kolege, psihijatre. Moda arls u ovoj situaciji vidi neku paralelu sa neim to je muilo i njega lino. Analizu njegove linosti nisam izvrio ja. Ne znam sve puteve njegovog uma, iako je dugo bio moj uenik. Uvek je bio zatvoren u sebe, do neke

mere i utljiv; ponekad je, medutim, umeo da istupi sa velikim autoritetom. - ta jo zaokuplja njegovu panju u poslednje vreme?" Stalno se brine za svog sina Pitera. Tog deka je za pet godina pet puta ispisivao iz jedne i upisivao u drugu kolu." Stie njen doruak. Ona namesti salvetu i privue stolicu blie stolu. ... Sem toga u poslednje vreme ita psihijatrijske istorije samoubica, i o njima pria, i o njima pria, i o njima pria..." Radi ega?" Slegnula je ramenima i poela da jede. Nikad nije pomenuo zato to radi", ree ona diui opet pogled. Moda pie neto..." Bartelmec zavri svoju kajganu i nasu jo kafe. ,,Da li se plaite te njegove pacijentkinje?" upita on. ,,Ne... Da", odvrati Dil. Plaim se." Zato?" Bojim se magije saivljavanja," ree ona crvenei malice. Mnogo tota bi se moglo podvesti pod taj naziv." Mnogo tota zaista", potvrdi ona. Sledeeg trenutka: Ujedinjeni smo u zabrinutosti za njegovu dobrobit i u sagledavanju ta je izvor pretnje. Mogu li od vas, dakle, zatraiti da mi uinite jednu uslugu?" Moete." Razgovarajte opet s njim", ree ona. Ubedite ga da napusti taj sluaj." Presavio je svoju salvetu. Nameravao sam to da uinim posle ruka", izjavi on zato to verujem u ritualnu vrednost pokreta koji znai pokuaj

spasavanja. Ti pokreti e biti uinjeni." Draga sliko oca, da, kola je fina, i moj zglob e uskoro biti takav, a moji drugari u odeljenju su dobri drugari. Ne, ne nedostaje mi gotov novac, ne gladujem, i nije mi leko da se uklopim u novi nastavn iprogram. O.K? Ovu zgradu neu opisivati, jer si njenu grozomornost ve video. Okolne terene ne mogu da opisujem, jer su trenutno pokriveni hladnim belim pokrovima. Brrr! Uveren sam da ti sad uivas u zimskim umetnostima. A tvoj entuzijazam za ono to je supotno letu ja ne delim, sem kad je uokvireno ramom slike ili kad je amblem na prodavnicama sladoleda. Ovaj zglob inhibira moju mobilnost, a moj sobni kolega je otiao da vikendprovede kui - a obe te stvari su zapravo blagoslovi (ree Pangols), jersad imam priliku da proitam neke stvari koje odavno ekaju. Evo odmah u prei na to. Prerano sazreli Piter. Render posegnu rukom dole da potape ogromnu glavu. Pas je stoiki pretrpeo taj gest, a onda okrenuo pogled nagore, ka Austrijancu koga je Render maloas zapitao ima li upalja. Pas kao da je tim pogledom hteo da kae: ,;Moram li trpeti ovo ponienje?" Videi to, ovek se nas-meja, u isti mah zaklapajui izrezbareni upalja na kome Render primeti, meu inicijalima, malo srednje slovo ,,v". Hvala", ree on oveku, a psu: Kako se zove?" Bizmark", zarea pas. " ,,Podsea me na jednog pripadnika tvoje sorte", ree on psu.

Taj se zove Sigmund, i on je drug i vodi jednoj mojoj slepoj prijateljici, u Americi." Moj Bizmark je lovac", ree mladi ovek. Nijedna lovljena ivotinja ga ne moe nadmudriti, ni jeleni, ni velike make." Kucov uspravi ui, uperi ih napred, zagleda se u Rendera ponositim, plamteim oima. Lovili smo u Africi i u severnim i jugozapadnim delo-vima Amerike. U Centralnoj Americi takode. On nikad ne gubi trag. Nikad ne odustaje. Divna je zver, a zubi su mu kao da ih je proizveo Solingen." Uistinu je srea za vas to imate takvog druga ulovu." Lovim" zarea pas. Pratim... Ponekad, ja dobijem da ubijem..." ,,Da ne poznajete, moda, psa po imenu Sigmund, ili enu koju on vodi - gospoicu Ajlin alot?" upita Render. ovek odreno odmahnu glavom. Ne, Bizmark mi je stigao iz Masausetca, ali nikad nisam lino iao u taj centar. Ne poznajem druge rukovaoce mutija." Vidim. Pa, hvala za vatru. Dovienja." Dovienja." Dovi-enja..." Render produi da se eta uzanom ulicom, ruku zabijenih u depove. Kad je izlazio, nikom nije rekao kuda ide. To je bilo zato to nije imao na umu nikakvo odredeno odredite. Maloas je, kad je Bartelmec po drugi put pokuao da mu daje savete, malo nedostajalo pa da starome kae stvari zbog kojih bi mu posle bilo ao. Bilo je lake krenuti u etnju nego nastavljati taj razgovor. Pokrenut iznenadnim impulsom, on ue u jednu malu

prodavnicu i kupi sat sa kukavicom koja izlee; taj asovnik mu je nekako zapao za oko. Bio je siguran da e Bartelmec taj poklon primiti, i to u onom pravom duhu. Nasmeio se i poao dalje. A kakvo li je to pismo bilo, zbog koga je recepcioner u vreme ruka nainio poseban izlazak iz svoje recepcije, ak do njihovog stola, ne bi li ga uruio? - pitao se. Tri puta je ve bilo upuivano na dalje adrese, a adresa poiljaoca ukazivala je na neku advokatsku firmu. Dil to pismo nije ni otvorila, nego se samo osmehnula, dala starcu ogroman baki, i zavukla pismo u svoju torbicu. Morae on da nabaci jedan delikatan nagovetaj po pitanju sadrine tog pisma. Da pokae da je njegova radoznalost toliko pobuena da ona stvarno mora da mu kae, isto iz saaljenja. Odjednom kao da se ledeni stubovi neba zaljuljae ispred njega: hladan vetar je iskoio sa severa. Render se poguri i uvue glavu dublje u okovratnik. Steui asovnik - kukavac, on pouri ulicom natrag.Te noi je podrignula ona zmija koja dri sopstveni rep u ustima, vuk Fernis je pokuao da grizne Mesec, maleni asovnik je rekao ku-ku, a sutranji dan je naleteo kao Manoletov poslednji bik, tresui kapiju rogovlja riknutim obeanjem da e reku lavova ugaziti u pesak. Render obea samome sebi da onu lepljivu kajganu sa sirom nikad nee jesti. Kasnije, mnogo kasnije, dok su preskakali kroz nebo krstaricom u obliku deijeg zmaja, Render pogleda dole, na zamraenu Zemlju koja sanja svoje gradove pune zvezda, zatim gore na nebo gde su sve te zvezde reflektovane, pa oko sebe na video ekrane koji gledaju sve te ljude to ka njima mirkaju, zatim kafu, aj, i automate za razna pia koji alju svoje tenosti

napred, u akciju, sa ciljem da ispitaju unutranjost ljudi od kojih maine zahtevaju da im pritiskaju dugmad, onda pogleda Dil, koju stare graevine prinuuju da hoda izmeu njihovih zidina jer nije znao da ona ima oseanje da on treba u tom trenutku nju da pogleda - najzad oseti zahtev svog sedita da bude oprueno u leaj, poslua, i zaspa.

Puno cvea bee u njenoj kancelariji; volela je i egzotine parfeme. Ponekad je palila tamjan. Volela je dugo kupanje u pretoplom bazenu, etnju kroz sneg koji pada, sluanje previe muzike, svirane moda i preglasno, pijenje pet-est raznih vrsta likera (koji su esto zaudarali na anis, ponekad sa nagovetajem pelena) svako vee. Njene ruke bile su meke i blago pegave. Njeni prsti dugi behu, a vitki. Prstenje nije nosila. Prstima je iznova i iznova prelazila du linija ispupenih cvetnih ara na bonoj strani svoje stolice, dok je govorila u mikrofon aparata za snimanje. ... Pacijentove glavne albe prilikom snimanja bile su: nervoza, nesanica, bolovi u stomaku i jedan period depresije. Za ovog pacijenta je zabeleeno da je ranije ve priman na leenje nekoliko puta, svaki put na krae vreme. Bio je u ovoj bolnici 2045. godine zbog manino depresivne psihoze, tip depresivni, pa se pojavio opet 3. februara 2046. godine. U drugu bolnicu je primljen 20. septembra 2047. Fizikim pregledom ustanovljen je krvni pritisak 170/100. Na dan pregleda 11. decembra 2048.

ustanovljeno je da je normalno razvijen i dobro uhranjen. Tom prilikom pacijent se alio na hronini bol u ledima, a sem toga primeeni su izvesni umereni simptomi uskraivanja alkohola naviknutome. Fiziki pregled nije otkrio nikakvu dalju patoloku pojavu sem to su pacijentovi miini refleksi prejaki ali jednaki. To je bila posledica alkoholne uskraenosti. Kad je primljen pokazalo se da nije psihotik, ni halucinantni ni deluzioni. Bio je dobro orijentisan u pogledu mesta, vremena i osoba. Procenjeno je njegovo psiholoko stanje, i nadeno da je pacijent do neke mere sklon grandioznosti i preterivanju, i u znatnoj meri ispunjen oseajem neprijateljstva. Zakljueno je da je on potencijalni izaziva nevolja. Poto je imao iskustvo u kuvarskom poslu, rasporeen je na rad u kuhinji. Tada se njegovo opte stanje znatno popravilo. Sada je manje napet, skloniji saradnji. Dijagnoza: manino - depresivna reakcija (spoljanji uzronik nepoznat). Psihijatrijska onesposobljenost vrlo blagog stupnja. Smatramo da je kompetentan. Treba nastaviti terapiju i hospitalizaciju." Iskljuila je kasetofon i nasmejala se. Taj zvukju je ve sledeeg trenutka uplaio: smeh je socijalni fenomen, a ona je sama. Presluala je, tad, snimak, grickajui krajiak maramice dok su joj se njene rei, izgovarane blago i skraeno, vraale. Ve posle prvih petnaestak prestala je da ih uje. im je kaseta prestao da govori, iskljuila ga je. Sama je. Veoma sama. Tako prokleto sama da ova barica sjaja koja se pojavi kad se ona protrlja po elu i okrene ka prozoru - pa, ta barica sjaja postaje najvanija stvar na svetu. A ona eli da to bude okean svetlosti. Ili da ona sama postane tako majuna, da se dogodi isti efekat: njeno potonue u sjaj.

Jue se navrila trea sedmica pauze... Predugo, zakljui ona Trebalo je da ekam. Ne! Nemogue! Ali ta ako se ovaj ubije kao Riskomb? Ne! Nee. Ne bi on to uinio. Nita njega ne moe povrediti. Nikad. Taj je sav snaga i oklop. Ali - morala sam ekati i poeti sa njim tek sledeeg meseca. Ovako, tri nedelje... Onemoguavanje gledanja - eto ta je to. Da li memorisano ve bledi?Jesu li uspomene ve slabije? (Kako ono izgleda drvo?A oblak? - Ne mogu se setiti! ta je crveno? ta zeleno? Boe! Uhvatila me histerija! Posmatram je a ne mogu je zaustaviti! -pilulu moram! pilulu!) Plea poee da joj se tresu. Pilulu, medutim, nije uzela, smo je grizla maramicu sve jae, dok je najzad njeni otri zubi ne pocepae. uvaj se", poe ona svoju linu litaniju, onih koji su gladni i edni pravde, jer mi emo svoje zadovoljenje svakako dobiti." ,,I uvaj se blagih", nastavi ona, ,,jer mi emo pokuati da nasledimo Zemlju." I uvaj se..." Telefonska kutija kratko zazuja. Ona skloni maramicu, umiri svoje lice, i ukljui tu mainu. Halo?..." Ajlin, vratio sam se. Kako ti je bilo?" Dobro, zapravo vrlo dobro. Kako je bilo na tvom zimovanju?" Pa, ne mogu se poaliti. Odavno sam zasluio ono to mi se najzad desilo. uj, doneo sam neke stvari koji elim da ti pokaem - na primer, Vinestersku katedralu. Hoe li da dode ove sedmice? Moe bilo koje vee." Noas. Ne. Suvie sam oajniki to poelela. Ako primeti, moj program e biti unazaen...

,,A, pa mogli bismo sutra uvee?" ree ona. Ili prekosutra?" Sutra, to e sasvim odgovarati", ree on. Sreemo se u'J-i-s', oko sedam?" ,,Da, to bi bilo prijatno. Isti sto?" Zato ne? Rezervisau ga." ,,U redu. Vidimo se tada." ao." Veza je tad prekinuta. Onda se boje iznenada zavrtloie kroz njenu glavu; i ona ugleda drvee - hrastove i borove i javore - velike, u punom koloru, zeleno, braon, gvozdene boje; vide grudve vunastih oblaka utopljenih u lonce boja pa razmazane preko pastelnog neba; i plamtee sunce, i malu vrbu, i jezero dubokog, maltene ljubiastog plavetnila. Ona presavi svoju pocepanu maramicu i opet je skloni. Pritisnu jedno dugme pokraj svog stola, i muzika ispuni njenu kancelariju: Skrjabin. Onda pritisnu drugo dugme i jo jednom pusti onu traku koju je maloas nainila. Istovremeno je i jedno i drugo sluala upola. Pjer podozrivo njuka hranu. Posluitelj se odmakao od posluavnika i odstupio u hodnik, vrata zakljuao za sobom. Na podu eka ogromna salata. Pjer se primie oprezno, pa munjevito grabi punu aku zelene salate i poinje da je guta. Uplaen je. Kad bi samo prestalo ovo tretavo krenje elika, i krenje neeg to se sa elikom sudara, negde u ovoj mranoj noi... kad bi samo... Sigmund se die na noge, zeva, protee se. Za trenutak se

njegove zadnje noge vuku po zemlji za njim, zatim se on uspravlja u poloaj spreman, onda se stresa. Ona e uskoro doi kui. Maui repom polako, on die pogled na asovnik koji je na ljudskom nivou, i na kome su cifre bile izraene u vidu ispupenja. asovnik potvruje da su njegova oseanja tana. On ide kroz stan, do TV-a. Uzdie se na zadnje noge, jednom apom se oslanja na sto, a drugom iskljuuje televizor. Izvetaj o vremenskim prilikama trebalo bi da pone svakog trenutka. Drumovi e biti prekriveni poledicom. Vozio sam kroz groblja velika poput drava", napisao je Render, kroz ogromne ume kamena koje se ire sve dalje svakog dana." Zato ovek tako pomno brani svoje mrtve? Da li zbog toga to je to monumentalno demokratski nain imortalizacije, postizanja besmrtnosti, konana afirmacija moi povreivanja - a to znai, ivota - i elje da se ivot nastavi zauvek? Podsvesno je sugerisao da je to razlog. Ako jeste, onda je prole godine vei procenat populacije nego ikad u istoriji aktivno tragao za besmrtnou..." hg-hg, hga-hg! Da li smatra da su to stvarno ljudi?" Neeee, suvie su dobri." Vee je bilo zvezdano svetlucanje i soda voda preko leda. Render zaokrete svojom S - sedmicom u hladni pod-podpodrum, pronade svoje mesto za parkiranje, malo-po-malo uvede nos automobila u njega. Iz betona je izbijala neka ledena vlaga koja poe da zagriza u njihovo meso poput pacovskih zuba. Render povede Ajlin levo;

ispred njih su nastupali oblaii njihovog daha koji su se brzo rasturali. Neto je leden ovaj vazduh", primeti on. Ona klimnu glavom, ugrizajui se za usnu. U liftu je uzdahnuo, odmotao maramu sa svog vrata, pripalio cigaretu. Daj mi jednu, molim te", zatrai ona oseajui miris duvana. Dade joj. Dizali su se polako; Render se nasloni na zid, izduvavajui meavinu dima i katalizovane vlage. Sreo sam jo jednog mutkaovara", priseti se on, ,,u vajcarskoj. Velikog k'o Sigmund. Medutim taj je lovac, i najpruskiji Prus to moe biti." Nacerio se. I Sigmund voli da lovi", primeti ona. Svake godine dvaput odemo u Severnu umu, tamo ga pustim. Nema ga po nekoliko dana, i uvek se vrati sav srean. Nikad ne ispria ta je radio, ali nikad nije ni gladan. Jo kad sam ga kupila pogodila sam da e mu biti potrebni odmori od oveanstva da bi ostao stabilan. Mislim da sam bila u pravu." Lift stade, vrata se otvorie, i oni izioe u hodnik. Opet Render poe da je vodi. Kad su uli u njegovu kancelariju, unuo je termostat i topli vazduh je uzdahnuo kroz sobu. Njihove kapute je zakaio na iviluk u unutranjoj kancelariji i izveo veliko jaje iz njegovog gnezda iza zida. Ukljui jaje u zidni utika za struju, i pode da konvertira svoj radni sto u kontrolni panel. ta misli, koliko e vremena biti potrebno?" upita ona prelazei prstima preko glatkih, hladnih krivina jajeta. Mislim, za celu stvar. Za celokupnu adaptaciju na gledanje."

O ovome je razmiljao sa udenjem. ,,Pa, pojma nemam", ree, zasad stvarno nemam predstavu. Krenuli smo dobro, ali jo mnogo posla se mora uraditi. Mislim da u moi da dam dobru procenu o tome - kroz tri meseca." Klimnula je glavom tuno, prila njegovom stolu, poela da istrauje kontrolne uredaje doticajima prstiju koji su bili laki kao deset ptiijih pera. Pazi da ne pritisne nijedno od njih." Neu. ta misli, koliko e mi biti potrebnoda nauim da rukujem jednom od ovih maina?" Tri meseca je potrebno da se naui. est, da se stekne dovoljno vetine da to stvarno pone da primenjuje na nekome; a onda jo est pod strogim nadzorom pre nego to ti se moe poveriti da to radi sama. Sve u svemu, oko godinu dana." ,,A-ha." Ona odabra jednu stolicu. Render dodirom dade ivot godinjim dobima, i raznim fazama dana i noi, dahu prirode, gradu, elementima koji se goli ganjaju kroz nebesa, i svim onim desetinama razigranih uputstava pomou kojih je navikao da gradi svetove. Onda razmrska asovnik vremena i okusi svih sedam doba ivota ovekovog. O.K." - okrete se - ,,sve je spremno." Dolo je brzo, sa minimumom sugestija sa njegove strane. Ujednom trenutku postojalo je sivilo. Onda, mrtvobela magla. Magla se razbi na komade kao da se digao vetar, i to brz, mada Render nikakav vetar nije ni osetio ni uo. Naao se u stojeem stavu pored vrbe pored jezera, a nju vide kako stoji poluskrivena meu granjem i reetkama senki. Sunce je koso zalazilo u vee. Vratili smo se", ree ona iskoraujui sa liem u kosi. Jedno

vreme sam se bojala da se nikad nije dogodilo, ali sad sve opet vidim, i sad se seam." Dobro", ree on. Pogledaj sebe." I ona pogleda u jezero. Nisam se promenila", ree ona. Nisam se promenila..." Nisi." Ali ti jesi", nastavi ona, diui pogled ka njemu. Vii si, a sem toga neto je drugaije..." ,,Ne", odvrati on. Greim, greim", ree ona brzo. Jo ja ne razumem sve to vidim... Ali u razumeti." Naravno." ta emo raditi?" Gledaj", uputi je on. Du ravne, nikako obojene reke druma, koju je tak tad primetila iza drvea, naie auto. Doao je iz najudaljenijeg kutka neba, ispreskakao planine, zazujeo niz bregove, poeo da krui proplancima, zapljusnuo ih bojama svog glasa - sivom i srebrnom sinhronizovane potentnosti - a jezero zadrhta od tih zvukova, najzad kola stadoe tidesetak metara daleko, maskirana bunjem. ekala su. Bio je to S-7. Hodi sa mnom", ree on dohvatajui je za ruku. Idemo da se provozamo." Hodali su izmedu drvea, zaobili poslednju grupu bunova. Ona dotae glatku auru, antene, gume, prozore - a dok je to inila, prozori postadoe providni. Zurila je kroz njih u unutranjost kola, i klimnula glavom: ,,To je tvoj spiner." ,,Da." Pridrao joj je vrata. Udi. Vraamo se u klub. Vreme je sadanje. Uspomene su nam svee, i trebalo bi da budu razumno

prijatne, ili neutralne." Prijatne", ree ona ulazei. Zatvorio je vrata, obiao kola i uao. Posmatrala ga je kako ukucava imaginarne koordinate. Kola se bacie skokom napred. Vozio je tako da je postojana struja drvea tekla pored njih. Oseao je da napetost raste, zato nije varirao pejzae. Obrnula se sa svojim seditem i poela da prouava unutranjost kola. ,,Da", ree ona konano, ,,za sve mogu da uoim ta je." Opet je zurila kroz prozor. Gledala je kako drvee huji mimo njih. Render je gledao napolje, ali je video kako mimo njih promiu obrasci anksioznosti. Uinio je prozore neprovidnim. Dobro", ree ona, hvala ti. Odjednom mi je bilo suvie... gledati sve to kako prolazi kao..." Dabome", ree Render zadravajui oseaje kretanja napred. ,,To sam i predvideo. Mautim, postaje sve otpornija." Sledeeg trenutka: Opusti se!" ree on, opusti se sad", i negde je jedno dugme bilo pritisnuto; opustila se, i vozili su se dalje, i dalje, i dalje, i najzad kola poee da usporavaju, i Render ree: Sad baci pogled kroz tvoj prozor, ali samo jedan oprezni postepen pogled." Uinila je to. Upotrebio je sve, bez izuzetka sve stimuluse koje je u svojoj maini imao na raspolaganju za izazivanje oseanja zadovoljstva i relaksacije, i pustio da oko automobila padne grad, onda prozori postadoe providni i ona ugleda profile kula i monolitni blok apartmana, onda tri brza kafe-restorana, palatu zabave, dragstor, jedan medicinski centar izgraden od ute cigle, sa

aluminijumskim kaduceusom iznad ulaznih svodova, pa staklom

obloenu visoku kolu, sada bez aka; benzinsku stanicu sa pedeset pumpi, jo jedan dragstor, mnotvo automobila koji su ili bili parkirani ili hujali pokraj njih, pa ljude, ljude koji ulaze i izlaze kroz kapije, hodaju ispred zgrada, ulaze u kola i izlaze iz njih; a leto je bilo, i svetlost kasnog popodneva se filtrirala nadole i sputala na boje grada i na boje odee koju su ljudi nosili dok su ili bulevarom, dosaivali se na terasama, prelazili preko balkona, naslanjali se na balustrade i prozorske okvire, izlazili iz kioska na uglu ili u neki takav kiosk ulazili, stajaii priajui jedni s drugima; jedna ena zae za ugao vodei pudlicu; rakete su krstarile visokim nebom. Svet se onda raspade a Render pohvata komande. Uspostavio je apsolutnu tamu, spreio svaki oseaj sem da se njih dvoje i dalje voze napred. Posle nekog vremena pojavi se mutno svetlo, i jo su bili su spingeru, sedeli, a prozori su opet bili neprovidni; vazduh to ga udisahu postade umirujui balzam. Gospode boe", ree ona, svet je tako pun. Da li sam ja stvarno videla sve ono?" Nisam nameravao da to uradim noas, ali ti si htela da to uradim. inilo se da si spremna." ,,Da", ree ona, i prozori opet postadoe providni. Brzo se okrenula. Nema grada", ree on. Hteo sam da ti omoguim samo jedan pogled." Zurila je, a napolju je sad vladala tama, i oni su prelazili neki visoki most. Vozili su polako. Drugih vozila nije bilo. Ispod njih su ostale ravnice, u kojima je poneka topionica plamtala kao majuni dremljivi vulkan koji izbacuje pljuskove narandastih

varnica ka nebu: a zvezda mnotvo: svetlucaju na vodi koja die dok protie ispod mosta; svojim iodnim ubodima siluetiraju gradski horizont kula koji mutno lebdi ispod povrine reke. Iskoene potporne grede mosta marirale su postojano pokraj njih. Uinio si to", ree ona, ,,i ja ti se zahvaljujem." Onda: ,,A ko si ti zapravo?" (Sigurno je on poeleo da ona postavi to pitanje.) ,,Ja sam Render." Nasmejao se. Tako su nali krivudavi put kroz mrani, sada prazni grad, dospeli najzad pred svoj klub i uli pod veliku parking-kupolu. Kad su uli, pregledao je sva njena oseanja, spreman da progna svet istog tog sekunda. Medutim, nije imao oseaj da e to morati. Ostavili su automobil, poli napred. Udoe u klub, za koji je on reio da veeras ne bude prepun. Odvedoe ih do njihovog stola u podnoju bara u maloj sali pokraj srednjovekovnog oklopa, njih dvoje sedoe i naruise jo jednom isto ono jelo. ,,Ma ne", ree on gledajui dole, ovoj stvari je mesto tamo." Oklop ieze i ponoivo se pojavi ali sad pokraj stola, a Render se opet ukaza u svom sivom odelu sa crnom kravatom i srebrnom iglom-pridraljkom za kravatu oblikovanom poput grane drveta. Nasmejali su se. Jednostavno nisam takav tip da bih nosio limeno odelo, pa te zato molim da prestane da me vidi tako." Izvini." Osmehnula se. Niti znam kako sam to izvela, niti zato." ,,A ja znam, a nominaciju odbijam. Sem toga, jo jedanput te upozoravam. Svesna si fakta da je sve ovo iluzija. Morao sam to da izvedem, da bi ova terapija tebi donela maksimalnu korist. Medutim, za veinu mojih pacijenata iskustvo je, dok ga

doivljavaju, ba stvarnost sama. Tako kontratrauma ili simbolika sekvenca dobijaju na snazi. A ti si, eto, svesna parametra igre, i zato, htela ti to ili ne, ima drugu vrstu kontrole nad ovom igrom - drugu vrstu, a ne onakvu sa kakvom ja normalno moram da se borim. Molim te da bude paljiva." Izvini. Nije bilo namerno." Znam. Evo dolazi jelo koje smo nedavno pojeli." Gahhh! Gnusno izgleda! Zar smo mi stvamo pojeli sve ovo?" ,,Jesmo."Tiho se nasmejao. To je no, ono je viljuka, ovo je kaika. Ovo je rostbif, peena govedima; ovde je krompir pire, dalje imamo graak, buter..." ,,Za ime neba! Ne oseam se najbolje." ... Ovo su salate, a ono dodaci iz salate. Tu nam je pastrmka iz potoka - mmm! Ovo su francuski preni krompirii. To ti je flaa vina. Hmmm - da vidimo - Romani-Konti, jer ga neu platiti - a kad smo se ve toliko potrudili, onda i flaa ikvema za... Hej!" Sva soba se zatalasala. Zbrisao je sve sa stola i ukinuo itav restoran. Nali su se opet na onom proplanku. Posmatrao je, kroz providno tkivo sveta, jednu ruku koja se kretala iznad panela. Dugmad su bila pritiskana. Svet opet dobi solidnost. Njihov upranjeni sto se nalazio pokraj jezera, jo uvek je bila no, i leto, a arav je na stolu bio veoma beo pod sjajem gigantskog meseca koji je visio iznad njih. Ovo mi je bilo glupo", ree on. Jezivu glupost sam uinio. Trebalo je da uvodim jela jedno po jedno. Konkretni izgled bazinih, oralnih stimulusa moe veoma da uznemiri osobu koja ih po prvi put vidi. Toliko sam se zaneo u oblikovanje da sam zaboravio na pacijenta, to nije mnogo dobro. Izvinjavam se."

Sad mi je bolje. Skoro dobro." Dozvao je svei povetarac sa reke. ... A ono je mesec", ree on bogaljasto. Klimnula je glavom, i ve je nosila majuni mesec na sred ela; zraio je kao onaj iznad njih, a njena kosa i odea: isto srebro. Flaa Romani-Kontija stajala je na stolu, i dve ae. Odakle to?" Slegnula je ramenima. On nasu jednu au. Moda e imati malice ravan ukus", ree on. Nema. Evo..." Dodala mu je au. Dok je otpijao, shvatio je da vino ima ukus - izvesni fruite koji bi se mogao iscediti iz groda dozrelog na ostrvu blaenih, izvesni glatki, muskulozni charnu, i capiteux iscentrifugiran iz isparenja sa polja zapaljenog maka. Trgao se uviajui da, nesumnjivo, njegova ruka sada prelazi putanjama dugmadi za percepcije, stvara celu simfoniju signala u procesu transfera i kontratransfera koji ga je zahvatio sasvim neosetno, tu pored jezera. ,,I jeste bezukusno", ree on, ,,a sad je vreme da se vratimo." Tako brzo? Pa jo nisam videla katedralu..." Tako brzo." Zaeleo je da se taj svet okona, i to se dasilo. Napolju je hladno", ree ona oblaei se, ,,i mrano." Znam. Smutiu neto da popijemo dok sredujem mainu." Fino." Bacio je pogled na trake i odmahnuo glavom. Ode do svog ormana za pia. Nije ba Roman-Konti", primeti poseui za jednom bocom. ,,Pa ta? Meni to ne smeta."

Nije ni njemu smetalo u tom trenutku. Zato je dovodio mainu u red, pili su svoja pia, onda joj je pomogao da obue kaput, pa su otili. Dok su se ponovo sputali liftom u pod - pod, on je opet poeleo da se svet okona, ali se to nije dogodilo. ,,U ovom trenutku u naoj dravi ivi priblino jedna milijarda i osamdeset miliona ljudi, a privatnih automobila ima 560 miliona. Ako ovek zauzima 0,2 kvadratna metra zemljita, a vozilo priblino 11 kvadratnih metara, onda postaje jasno da ljudi zapremaju ukupno 216 miliona kvadratnih metara nae zemlje, a vozila 6 milijadri i 160 miliona kvadratnih metara, dakle priblino 28,5 puta vie nego ljudska bia. Ako u ovom trenutku polovina tih vozila radi i sadri u sebi, u proseku, po dvoje putnika, proporcija je vie od 54 : 1 u korist kola. im ova drava bude pretvorena u neprekinutu betonsku ravan, i im se ljudi budu ili vratili u mora iz kojih su doli, ili povukli u stanita ispod povrine tla, ili emigrirali na druge planete, tehnolokoj revoluciji e moda biti doputeno da se nastavi du linija koje su joj statistikom odreene kao smernice." Sibil K. Delfi, prof. emeritus, iz pristupne besede Dravni nastavniki koled Brouken Rok Tata, othramao sam od kole do taksija, a od taksija do svemisrkog uzletila, da vidim ovdanju izlobu Napolje Ratnog

vazduhoplovstva. Tako su je nazvali (O.K, hramao sam preuveliano. Ali time sam na sebe skrenuo dodatnu panju.) Moj utisakje bio, da su celu tu skalameriju namestili sa ciljem da

zavedu mladie i poalju ih na petogodinju slubu gore. Ali, uspelo je. 'Ou ij a. Hou da idem Napolje. Da l' misli da e me primiti kad budem dovoljno star? Mislim, primiti za svemir a ne za neko kancelarijsko tupadisanje. Da l' misli? Ja mislim da hoe. Naao se tamo taj dam lite pukovnik (izvini zbog francuskog) koji je ugledao tog klinca kako se vue unaokolo na takama i pritiska nos na stakla izloga, pa je odluio da preduzme kampanju podsvesne reklame. Super! Gurao me je kroz galeriju, pokazao mi sve ampione RV trijumfa, od Munbejsa do Masporta. Drao mi predavanje o Slavnoj Tradiciji Slube, pa marevskim korakom u projekcionu salu gde lanovi slube, na traci, izvode svoje iste i zabavne igre, rvei se na G-nula gde je vetina sve a snaga nita", pravei skulpture od obojene vode u sred vazduha i uvebavajui strojevu obuku na oklopu krstarice. O, radosti. Meutim, ozbiljno, eleo bih da budem prisutan kad krenu na Spoljanjih Pet - i dalje, jo napolje. Ne zbog njihovih reklama i navlaenja, i kobajagiogromnih vikova uz platu", nego zato to mislim da neko sa senzibilitetom treba da uestvuje da bi na pravi nain napisao hroniku tih dogaaja. Zna, posmatra sirove granice. Frensis Parkman. Meri Ostin, i u tom fazonu. I tako, odluio sam, idem. Deko iz Ratnog vazduhoplovstva, onaj sa varcima na ramenima, nije ni najmanje pokuavao da me patronizira, bogovima hvala. Stajali smo na balkonu, posmatrali brodove kako odleu, a on mi je rekao da odem i da stvarno tvrdo uim, pa u moda jednog dana sa njima leteti i ja. Nisam se trudio da ga obavestim da nisam ba mentolac i da u diplomu imati pre nego to budem dovoljno mator da sa njom ita uinim, ak i

Slubi da se pridruim. Njegovima. Jednostavno sam gledao taj brod kako polazi i rekao: Kroz deset godina gledau ovo odozgo, ne odozdo." Onda mi je pripovedao o tome kako je njegova obuka bila naporna. Nisam ga pitao kako je mogue, onda, da njemu uvale takav valjiv prainarski zadatak. Sad kad razmislim o tome, i zadovoljan sam to nisam pitao, jer taj je vie liio na neki od njihovih oglasa nego na njihove stvarne ljude. Nadam se da ja nikad neu izgledati kao oglas. Hvala ti za parice i tople arape i Mocartove gudake kvartete, koje sluam evo ba sad. Hteo bih da uknjiim molbu da idueg leta bude Luna a ne Evropa. Moda ?... Mogue?... Eventualno?... aha - ako mogu da raznesem u paramparad taj novi test koji sprema za mene?... bilo kako bilo, molim te razmisli o tome. Tvoj sin, Pit

Halo, Dravni psihijatrijski institut." elela bih da zakaem da me pregledaju." Samo as. Povezau vas sa kancelarijom za zakazivanje." Halo, kancelarija za zakazivanje." elela bih da zakaem da me pregledaju." Samo as... O kakvom pregledu se radi?" elela bih da vidim doktorku alot, Ajlin alot. to je pre mogue." Samo as. Morau da proverim njen raspored... Da li bi vam odgovaralo dva popodne u utorak?" To bi bilo sasvim dobro." Vae ime molim?" ,,De Vil. Dil De Vil." ,,U redu, gospodice De Vil. Dakle u utorak u dva." Hvala."

ovek je hodao pokraj druma. Drumom su prolazila kola. U najbroj traci nisu prolazila nego su samo ostavljala ljudskom oku zamuene tragove svog poletanja. Saobraaj je bio proreen. Bilo je 10.30 ujutro, i hladno. ovekov okovratnik jakne, krzneni, bio je povijen nagore, ruke zabijene u depove, naginjao se u vetar. Iza ograde drum je bio ist i suv. Jutarnje sunce bilo je pokopano u oblake. U prljavoj svetlosti ovek je mogao videti to drvo tek na rastojanju oko 400 metara. Nije promenio korak. Pogled nije skidao sa drveta. Kamenii su krckali i kriputali pod njegovim cipelama. Kada je stigao do drveta, skinuo je jaknu i uredno je presavio. Stavio ju je na tlo i popeo se na drvo. Prelazei na granu koja se nadnela nad ogradu, osvrnuo se i video da se nijedno vozilo ne pribliava. Onda je obema rukama dohvatio granu, telom se pustio sa nje, ostao jedan momenat visei tako, a onda doskoio na drum. Drum bee irok sto metara: polovina autoputa, i to ona usmerena ka istoku. Bacio je pogled ka zapadu, video da jo nita ne nailazi ka njemu, a onda poeo da hoda ka sredinjem ostrvu autoputa. Znao je da do njega nikad nee stii. U ovo doba dana kola se najbrom trakom kreu brzinom od priblino 260 kilometara na as. Hodao je dalje. Jedna kola prooe ispred njega. Nije se osvrtao. Ako su prozori, kao obino, bili neprozirni, putnici nisu ni saznali da je on preao njihov auto put. Ali kasnije e uti, pa e pregledati prednji deo svog automobila, traei eventualne znake takvog

susreta. Jedan automobil proe pored njega. Prozori su mu bili providni. Za tren mu je bio prikazan prizor dva liva sa ustima zaokrugljeno otvorenim; onda je ta slika od njega otrgnuta. Na njegovom licu ni sad nije bilo nikakvog izraza. Lice mu se nije menjalo. Projurie jo dva automobila, prozora zamraenih. Ve je preao moda dvadeset metara irine autoputa. Dvadeset pet... Neto u vetru, ili neto ispod njegovih stopala, reklo mu je da to dolazi. Nije pogledao na tu stranu. Neto u krajiku njegovog oka uverilo ga je da to dolazi. Nije promeni korak. Sesil Grin je ostavio prozore providnim zato to mu se tako svidalo. Levu aku je ve bio zavukao u njenu bluzu, suknja joj je bila natrpana u gomilicu u krilu, a desna ruka mu je poivala na poluzi koja bi mogla odmah poloiti njihova sedita unazad. Onda se ona otre, isputajui nekakav zvuk iz dubine grla. Njegova glava se munjevito okrete na levo. Ugleda hodaa. Ugleda profil koji se nikad ne okrete da pogleda pravo u njega. Uvide da taj ovek ne menja korak. Onda ga vie nije video. Osetio je mali potres, a vetrobransko staklo poe samo sebe da isti. Jurio je dalje Sesil Grin. Zatamnio je prozore. Kako..." upita on kad se ona nala opet u njegovim rukama, sad jecajui. Monitor ga nije primetio..." Mora biti da ogradu nije dodirnuo..."

Mora biti da je siao s uma!" Ipak, mogao je izabrati neki laki nain." Moglo je to biti ma ije lice... Moje? Uplaen, Sesil obori sedita. - Ej, ao klinci. Ovo ste videli u krupnom planu, veliki, debeli, duvanom zaprljani osmeh, to vam je kao nagrada. E tako zavrio sam sa humorom. Veeras naputamo na uobiajeni informativni stil. Poeemo jednom pomno pripremljenom dramskom prezentacijom u najnovijem umetnikom stilu: odglumiemo jedan mit. - Tek posle silnog preispitivanja svoje due i posle morbidne introspekcije odluismo da ba ovaj mit izvedemo noas za vas. - Pljuc! - Jeste, duvan vaem, Crvenokoca - stvarno dobra marka eto, to sam vam dabe dao uputstvo. - E sad, dok ja ovako skaem gore-dole i pijujem po pozornici, ko e prvi identifikovati moju mitsku agoniju? Pa nemoj svi odjednom da se bacate na telefon. - Pljuc! - Tako je, dame i gospodo i svi ostali: ja sam Titonus besmrtan, ali ostario, i pretvaraju ga u skakavca. - Puj! - E, a sad moja sledea taka. Trebae mi vie svetla. - Ma mnogo vie svetlosti... - Zaslepljujue svetlo! - Zasenjujue, eeej! - Vrlo dobro. - A-pu! - Sad - u moju pilotsku jaknu, naoare za sunce, svilenu maramu - eto tako! Gde mi je bi? - U redu, sve spremno. - Di'te se lenjivci! i-a! i-aaa! Aj! AJDEE! Di'te se u vazduh, vi kljusine besmrtne! Vuci! IAA!

- Jae svetlo! - Ajde kljusine! Bre! Vie! Gledaju tatica i mamica, a ono dole je i moja cura! Ajde! Nemoj sad da se osramotite na ovoj visini! Tegli! - A ta ono kog vraga juri ka meni? Izgleda kao da seva muuuuuuj-ajoj! - Hm. Aha. Jeste, to je Faeton, sudario se sa koijama Sunca. - Sledee, svi ste vi verovatno uli staru izreku: Samo bog moe da stvori stablo drveta." E vidi, evo ti ovaj ti se mit zove Apolon i Dafne". - Gasi tamo te reflektorine...! arls Render je upravo pisao poglavlje Nekropolis za knjigu Nedostajua karika je ovek, koja bi trebalo da bude njegova prva knjiga za vie od etiri godine. Od kad se vratio sa zimskog odmora, izdvaja za to svako popodne u etvrtak i u utorak, izoluje se tada u svojoj kancelariji i ispunjava stranice haotinim rukopisom, jer ne kuca nego pie rukom. Postoje mnoge varijante smrti, pri emu ne mislim na naine umiranja..." pisao je, i ba tad interkom zazuja kratko, pa dugo, pa opet kratko. ,,Da?" upita ga on, pritiskajui prekida. Imate jednog... posetioca", izmedu rei jednog" i posetioca" ulo se kratko uzimanje vazduha. Ubacio je glatko jednu malu bocu aerosola u svoj boni dep, onda ustao i preao preko kancelarije. Otvorio je vrata i pogledao napolje. Doktorrrre... pomo..." Render naini tri koraka, pa se spusti na jedno koleno. ta je bilo?"

Doite, ona je... bolesna", zarea posetilac. Bolesna? Kako? ta nije u redu?" Ne znam. Vi doite." Render je zurio u te neljudske oi. Na koj nain je bolesna?" insistirao je. Ne znam", ponovi pas. Nee da govorrri. Sedi. Ja... oseam, bolesna." Kako si doao ovamp?" Vozio. Znam ko-or-di-na-te.. Ostavio kola, napolju." Zvau ja odmah." Render se okrete. ,,Ne vredi, nee odgovoriti." Pokazalo se da je u pravu. Render se vrati u svoju unutranju kancelariju po kaput i torbu sa medicinskom opremom. Bacio je pogled kroz prozor i video njena kola, parkirana, daleko u dubini, odmah ispred ulaza u marginalnu traku, tamo gde je kompjuterski monitor prepustio kola runom upravljanju. Ako niko ne preuzme upravljanje, kola se automatski parkiraju na neutralnom mestu. Drugim vozilima se daje uputstvo da takav automobil zaobilaze. Tako je prosto, da i dukac moe da vozi, razmiljao je. Bolje je da ja siem pre nego to dode krstarica. Kola su verovatno ve prijavila svoju zaustavljenost na tom mestu. A moda jo nisu, moda jo imamo nekoliko minuta vremena. Bacio je pogled na ogromni asovnik. ,,O.K, Sig", pozva on. Idemo." Sidoe liftom u prizemlje, izaoe kroz glavnu kapiju zgrade, i pourie ka kolima. Motor je jo radio u mestu. Render otvori vrata za putnike, i Sigmund uskoi.

Tad se i Render ugura uz Sigmunda na vozako sedite, ali pas je ve otkucavao primarne koordinate a zatim i ploice sa adresama, koristei svoje ape. Ja kao da sam seo u pogreno sedite. Dok su kola brzim zaokretom kretala napred, u podvonjak u obliku latininog ,,U", on zapali cigaretu. Kola se pojavie na suprotnoj marginalnoj traci, ostadoe tamo jedan trenutak ekajui, a onda se ukljuie u tok saobraaja. Pas ih prebaci na najbru traku. Jao", ree pas. Jao." Render poele da ga potape po glavi, ali videi iskeene zube, odustade. Kad je poela da se ponaa udno?" upita. Dola kui, s posla. Nije jela. Nije htela, da mi, odgovara, kad sam govorio. Samo sedi." Da li se ikad tako ponaala?" ,,Ne." ta je moglo izazvati ovu stvar? - ali, moda je samo imala rav dan. Na kraju krajeva, ovo je samo jedan pas -neke vrste. Ne, znao bi on. Ali, onda, ta? Kako se ponaala jue - i jutros kad je polazila na posao?" Kao uvek." Render opet pokua da je pozove. Odgovora ni sad nije bilo. ,,Ti si to uinio", ree pas. Kako to misli?" Oi. Gledanje. Ti. Maina. Ravo." Nisam", ree Render sputajui ruku na bocu oa-muujueg spreja u depu. Jesi", ree pas okreui se opet ka njemu. Ti e, ozdraviti,

nju?..." Naravno", ree Render. Sigmun se opet zapilji napred. Render se oseao fizii konfuzno, a mentalno tupo. Poe da traga za faktorom konfuzije. Imao je ta oseanja o ovom sluaju jo od one prve seanse. Ajlin alot je imala neke veoma uznemiravajue osobine: kombinaciju visoke inteligencije i bespomonosti, reenosti i ranjivosti, oseajnosti i ogorenosti. Da li mi je zbog toga specijalno privlana ? - Ne. To je samo prokleti, prokleti povratni transfer! Mirie na strah", ree pas. Onda me ofarbaj u boju straha", ree Render, ,,pa okreni stanicu." Usporie radi serije zaokreta, ubrzae opet, usporie, ubrzae. Najzad preoe na jedan uzani put koji je vodio kroz polustambenu zonu grada. Kola skrenue u bonu ulicu, odmakoe jo oko tri etvrtine kilometra, tiho kljocnue ispod svoje instrument - table, i skrenue na parking iza jedne visoke ciglene zgrade sa stanovima za iznajmljivanje. Ono klik koje se zaulo moralo je biti posledica meanja nekog specijalnog servomehanizma koji je prestao da upravlja; naime, kola sad podoe veoma sporo preko parkinga, zadoe u svoju providnu parking - pregradu, i tu stadoe. Render iskljui motor. Sigmund je ve otvorio vrata sa svoje strane. Render pode za njim u zgradu; popee se liftom na pedeseti sprat. Pas pojuri napred kroz hodnik, pritisnu nos na plou postavljeno nisko na okviru vrata, i saeka. Sledeeg trenutka vrata se otvorie nekoliko desetina santimetara ka unutra. On ih gurnu ramenom i ude. Render ude za njim i zatvori vrata za sobom.

Apartman je bio veliki, zidova preteno neukraenih, obojenih razdraujuim kombinacijama boja. Velika zbirka traka

ispunjavala je jedan ugao; ogromni kombinacioni emitor stajao je pokraj nje, iroki krivonogi sto bio je postavljen pored prozora, a niski kau du desnog zida; pokraj kaua su bila jedna zatvorena vrata; jedan zasvodeni ulaz je vodio levo, oigledno u druge sobe. Ajlin je sedela u prejako napunjenoj fotelji u udaljenom uglu, pokraj prozora. Sigmund stade uz njenu fotelju. Render prede preko sebe i izvue cigaretu iz svoje tabakere. Zvuno otvarajui upalja, zadra plamen sve dok sa njena glava ne okrete na tu stranu. Cigaretu?" upita on. arls?" ,,Da." ,,Da, hvala, hou." Ispruila je ruku, prihvatila cigaretu, stavila je na svoje usne. Hvala... Otkud ti ovde?" Drutvena poseta. Sluajno sam se zatekao u susedstvu." Nisam ula ni zujanje ni kucanje." Sigurno si dremala. Sig me pustio unutra." ,,Da, verovatno sam dremala." Protegla se. Koliko je sati?" Jo malo pa pola pet." Znai da sam kod kue ve vie od dva sata... Mora biti da sam bila veoma umorna..." Kako se sad osea?" Prijatno", saopti ona. Je l' bi voleo olju kafe?" Ne bih imao nita protiv." niclu uz to?" ,,Ne, hvala."

,,U kafi, 'bikadi'?" Zvui dobro." Onda me izvini. Za trenutak e biti gotovo." Prola je kroz ona vrata pokraj sobe, i Render za tren ugleda veliku, blistavu, automatsku kuhinju. Dakle?" proapta on psu. Nije isto." Render odmahnu glavom. Svoj kaput ostavi na sofi, presavijajui ga paljivo preko lekarske torbe. Sede pokraj nje i utonu u misli. Da li sam ubacio preveliki komad gledanja odjednom? Pati li ona od depresivnih uzgrednih efekata - recimo od suzbijenosti memorije, ili od nervnog umora ? Da li sam na neki nain poremetio njen sindrom senzorne adaptacije? I zato sam uopte nastupao toliko ubrzano? Nema nikakvog stvarnog razloga za urbu. Jesam li toliko prokleto eljan da to pre napiem rad o lome? - Ili brzam zato to ona to eli? Zar bi mogla ona imati toliku snagu, u svesti ili u podsvesti? Ili sam ja moda toliko ranjiv - iz nekog razloga ? Pozvala ga je u kuhinju da iznese posluavnik. Stavio ga je na sto i onda seo sa druge strane. Dobra kafa", ree iako je opekao usne o oljicu. Pametna maina", ree ona okreui lice ka njegovom glasu. Sigmund se oprui po podu pored stola, spusti glavu izmeu apa, uzdahnu, i sklopi oi. Pitao sam se", ree Render, ,,da li je bio nekih posledica one poslednje seanse - na primer, da li si imala pojaana sinestezijska iskustva, ili snove u kojima bi se pojavljivali oblici, ili halucinacije, ili..."

,,Da", ree ona ravno, snove." Koju vrstu?" Ona poslednja sesija. Sanjala sam je, sve iznova i iznova." Od poetka do kraja?" ,,Ne, dogadaji su bili bez nekog posebnog reda. Vozimo se kroz grad, ili preko onog mosta, ili sedimo za stolom, ili hodamo prema kolima - samo takvi sevovi, nita vie. Ali ivopisni." Koju vrstu oseanja doivljava uz te - sevove?" ,,Ne znam. Skroz su izmeana." ,,A kakva su tvoja oseanja sada, dok se prisea snova?" Isto, skroz izmeana." Boji se?" ,,N-ne. Valjda ne." ,,Da li eli da proglasimo jedan raspust u tom naem poslu? Smatra li da smo napredovali prebrzo?" ,,Ne. Uopte se ne radi o tome. Nego - pa, ovo je kao kad ui da pliva. Kad najzad naui, onda pliva i pliva i pliva do potpune iscrpljenosti. Onda samo lei na obali i hvata vazduh, i prisea se kako je bilo, a prijatelji se svi skupe iznad tebe i vau kako si se prenaprezao - ali osea se dobro, iako ti je veoma hladno a miii su ti utrnuli. Tako bar ja radim ono to radim. Tako sam se oseala posle prve seanse, i sad posle ove poslednje. Ono to se radi prvi put, to je vaan doivljaj... Utrnulost je meutim prola, uhvatila sam dah. Gospode boe, pa ne elim sad da stanem! Oseam se dobro." ,,Da li ima obiaj da odspava popodne?" Njenih deset crvenih prstiju podoe preko povrine stola dok se protezala. Umorna." Nasmeila se i progutala jedno zevanje. Pola

osoblja je na godinjem odmoru ili na bolovanju, tako da mi mozak otpada od posla, cele sedmice. Kad sam odlazila s posla danas, bila sam na ivici da padnem na nos. Sad kad sam se odmorila, medutim, dobro mi je." Oberuke je uzela svoju oljicu za kafu, i otpila veliki gutljaj. ,,A-ha", ree on. Dobro. Malo sam se bio zabrinuo zbog tebe. Drago mi je to vidim da razloga nije bilo." Zabrinuo? Proitao si beleke dr Riskomba o onome kad su me analizirali - i kad je probao da radi sa mnom pomou ONT/R i jo uvek smatra da sam ja nekakva takva zbog koje bi se trebalo zabrinjavati! Ha! Imam operativno poeljnu neurozu zbog pitanja da li sam dovoljno adekvatna kao ljudsko bie. Ona fokusira moje energije, ona koordinira moje napore usmerene na postizanje rezultata. Pojaava moje oseanja identiteta..." Pakleno dobro pamenje ima, to je jasno", primeti on. Ovo je bilo citirano maltene od rei do rei." Naravno." Zabrinula si danas i Sigmunda." Siga? Kako?" Pas se nezgodno promekolji, otvori jedno oko. ,,Da", zarea, zurei nagore u Rendera. Njemu treba, vonja, kui." Opet si vozio kola?" ,,Da." Iako sam ti rekla da ne vozi?" ,,Da?" Zato?" Bojao sam se." Zato?"

Nisi htela da mi odgovori, kad sam, priao." Bila sam vrlo umorma - a ti, ako ikad bude ponovo povezao kola, namestiu vrata tako da nee moi da ulazi i izlazi kad ti hoe." Izvini." Meni nita nije." Vidim." Nikad vie ne sme to da uradi." Izvini." Njegovo oko ni za tren nije silazilo sa Rendera; bilo je kao plamtee soivo. Render skloni pogled. Nemoj da bude previe stroga prema tom jadnom momku", ree on. ,,Na kraju, on je samo pomislio da si bolesna i otiao po lekara. Zamisli da je, kojim sluajem, bio u pravu? Treba da mu se zahvali, a ne da ga grdi." Neodobrovoljen, Sigmund je zurio jo jedan tren, onda sklopio oko. Kad pogrei, to mora da mu se kae", dovri ona. Pretpostavljam da je tako", ree on srknuvi kafu. ,,U svakom sluaju, tete nema. Poto sam ve tu, da popriamo. Piem neto, pa bi mi koristilo neije miljenje." Kolosalno. ta, posvetie mi jednu fusnotu?" Dve ili tri... Da li su, po tvom miljenju, generalne bazine motivacije koje vode do samoubistva razliite u raznim kulturama?" Moje dobropromiljeno stanovite glasi da nisu", ree ona. Frustracije mogu dovesti do depresija ili do frenezija; a ove, ako su dovoljno otre, mogu dovesti do samounitenja. Pita me o motivima; mislim da ostaju uglavnom isti. Mislim da je to

transkulturni i transtemporalni aspekt ljudskog stanja. Na verujem da bi se to moglo izmeniti bez menjanja osnova ljudske prirode." O.K. Slae se. A ta sa elementom povoda?" upita on. I ako kaemo da je ovek konstanta, njegova okolina je ipak varijabilna. Ako ga postavimo u ivotnu situaciju preterane zatienosti, smatra li da e biti potreban manji povod - ili vei da ga gurne u depresiju ili freneziju, nego to bi bilo potrebno u manje protektivnom okruenju?" Hm. Poto sam orijentisana na sluajeve, rekla bih da to zavisi od pojedinca. Ali, vidim ta hoe da kae: masovna sklonost ljudi da skau kroz prozore im nekom padne eir s glave - a prozor se ak sam otvori ispred tebe, zato to si to od njega zatraio - revolt masa kojima je dosadno. Ne dopada mi sa ta ideja. Nadam se da je pogrena." Nadam se i ja, ali sam pomiljao i na simbolina samoubistva - funkcionalne poremeaje koji se dogaaju iz prilino tanunih razloga." Aha! Tvoje predavanje prolog meseca: autopsihomimeza. Tu traku imam. Lepo ispriano, ali ne mogu se sloiti." Sad ne mogu ni ja. itav taj deo piem iz poetka -pod naslovom 'Tanatos u zemlji Dembeliji'. U pitanju je zapravo instinkt smrti koji izranja, blie je povrini." Ako ti nabavim jedan le i jedan skalpel, hoe li izrezati instinkt smrti i pokazati mi ga?" ,,Ne bih mogao", on ubaci iscerenost u ton svog glasa, ,,u leu je on sasvim potroen. Meutim, nai mi dobrovoljca, i on e ve samim tim dobrovoljnim javljanjem dokazati da sam u pravu." Tvoju logiku je nemogue napasti." Osmehnula se. Donesi nam jo kafe, vai?"

Render ode u kuhinju, napuni oljice, popi au vode, vrati se u dnevnu sobu. Ajlin se nije ni pomakla, a ni Sigmund. ,,A ta ti radi kad nisi zauzet oblikovateljskim poslovima?" upita ga ona. Isto to i veina drugih ljudi - jedem, pijem, spavam, priam, poseujem prijatelja, i neba-prijatelja, odlazim na razna mesta, itam..." ,,Da li si ovek sklon opratanju?" Ponekad. Zato?" Onda mi oprosti. Svaala sam se danas sa jednom enom po imenu De Vil." Oko ega?" Oko tebe - optuila me je za takve stvari da bi, da je to istina, bilo bolje da me majka nije ni rodila. Da li e se oeniti njom?" Ne, brak je kao alhemija. Svojevremeno je odigrao vanu ulogu, ali u budunosti nema mesta za njega, rekao bih." To je dobro." ,,A ta si ti rekla njoj?" Dala sam joj kliniku uputnu kartu na kojoj je pisalo: Dijagnoza: kuka. Recept: upotrebiti lekove i vrstu krpu za vezivanje usta." O", ree Render, pokazujui znake interesovanja. Taj karton je pocepala i bacila mi ga u lice." Pitam se zato?" Slegnula je ramenima, osmehnula se, poela da iscrtava reetku na stolnjaku. 'O moji oci, o moji stari'", uzdahnu Render, pakao ta je?'" ,,'Tvrdim da pakao je, kad pati jer ne moe da voli'", dovri ona. ,,Da li je Dostojevski bio u pravu?"

Sumnjam. Kad bih mogao, njega bih prvog strpao u grupnu terapiju. To bi za njega bio pravi pakao - svi ti ljudi bi se ponaali kao njegovi likovi, i u tome bi, tavie uivali." Render spusti oljicu i odgurnu svoju stolicu od stola. Pretpostavljam da e morati da krene?" Stvarno bih morao", ree Render. A ne mogu da te zainteresujem za hranu?" ,,Ne moe." Ona ustade. ,,O.K, uzeu svoj kaput." ,,Pa mogao bih sam da se odvezem natrag, a kola samo da namestim da se vrate ovamo." ,,Ne! Plai me pomisao na prazna kola koja sa vozikaju po gradu. Sledee dve i po nedelje imala bih oseaj da taj auto pohode aveti." Sem toga", nastavi ona prolazei kroz zasvoden prolaz, obeao si mi Vinestersku katedralu." ,,Ti bi htela to danas?" Ako te je mogue ubediti." Dok je Render stajao donosei odluku, Sigmund se die na noge. Stade tano ispred Rendera i zapilji mu se u oi. Usta nekoliko puta otvori i zatvori, ali bez zvuka. Onda se okrete i ode iz sobe. ,,A, ne", dopre iz predsoblja Ajlinin glas, ,,ti ostaje ovde sve dok se ne vratim" Render uze kaput i obue ga, ponese i medicinarsku torbu. Kad bi je stavio u neki daleki dep... Dok su hodali hodnikom prema liftu, Renderu se uini da uje zvuk nalik na vuje zavijanje, veoma slab, veoma dalek.

Bar na ovom mestu, ako ne na bilo kom drugom, Render je znao da je gospodar svih stvari. Njegov dom i jesu ovi tuinski svetovi, lieni vremena, ovi svetovi gde cvetovi kopuliraju a zvezde vode bitke po nebesima i potom padaju, krvarei, na tlo, kao putiri rascepljeni i rasprsnuti, svetovi gde se mora razdvajaju otkrivajui stepenita koja vode nadole, i gde se iz peina ispruaju ruke koje mau bakljama koje kao da imaju lica od tenog plamena - komari noi kratkodnevnice, kad je leto daleki prosjak, znao je Render - jer je takve svetove profesionalno poseivao ve skoro deceniju. Ovde on arobnjake moe da izdvoji pozivajui ih samo savijanjem jednog kaiprsta, moe da ih izvede na suenje zbog toga to su izdali carevinu - jeste, moe izvriti smrtnu presudu nad njima, i imenovati njihove naslednike. Na sreu, ovo putovanje sada je preduzeto isto onako, iz ljubaznosti... Krenuo je napred preko livade, traei nju. Mogao je da oseti njeno prisustvo kako se budi svuda oko njega. Gurnuo se kroz granje, stao pokraj jezera. Bilo je hladno, plavo, i bez dna, to jezero, i u njemu se oslikavala vitka vrba koja je postala stanica za njene dolaske. Ajlin!" Vrba se zanjih blie njemu, zatim dalje od njega. Ajlin! Izadi!" Lie pade, zaplovi jezerom, uznemiri mu smirenost ogledala, izdeformisa refleksije. Ajlin?" Tad svo lie odjednom poute i popada u vodu. Drvo prestade

da se njie. U nebu koje se srnraivalo zau se udan zvuk, slian zujanju visokih ica po hladnom danu. Iznenada: nebom prolazi dvojna kolona sainjena od mnogobrojnih Meseca. Render odabra jedan Mesec, posegnu gore i pritisnu ga. im je to uinio, ostali nestadoe, a svet se rasvetli; iz vazduha ieze ono zujanje. Proetao je oko jezera da bi sebi dao subjektivni odmor od ove njene reakcije odbacivanja i od njegove sopstvene protivmere. Proe avenijom izmedu dva paralelna reda borova, prema mestu gde je eleo da se dogodi katedrala. Sad su ptice pevale na drveu. Dotae ga blag vetar. Njeno prisustvo je veoma jako oseao. Ovde, Ajlin, Ovde." Onda je hodala pored njega, zelena svila, kosa od bronze, oi od rastopljenog smaragda; jedan smaragd je nosila i u elu. Hodala je u zelenim papuama preko borovih iglica, govorei: ta se dogodilo?" Uplaila si se." Zato?" Moda se boji te katedrale. Da ti nisi vetica?" Nasmeio se. Jesam, samo sam danas uzela slobodan dan." Nasmejao se, dohvatio je za miicu, pa pooe oko jedne hrpe lia koja se dizala ispred njih, i eno katedrale rekonstruisane na travnatoj uzvisini, hrlila je u visinu iznad njih i iznad drvea, popela se u sredinu vazduha, isputa dahove sainjene od nota orgulja, odbija staklenom ploicom zalutali sunev zrak. vrsto se dri za ovaj svet", ree on. Poinje turneja sa vodiom."

Pooe napred, uoe. Sa svojim stubovima od poda do plafona, koji podseaju na ogromna stabla, ova katedrala ostvaruje nemilosrdnu kontrolu nad svojim prostorima", ree on. To sam uzeo iz one knjigevodia. Ovo je severni transept..." Zeleni rukavi", ree ona, orgulje sviraju pesmu Zeleni rukavi." Tano. Ali mene za to ne moe okriviti... Zapazi ljokasto naprezane kapitele..." elim da poem blie muzici." Vrlo dobro. Onda idemo ovamo." Render oseti da neto nije u redu. Ali nije mogao jasno sagledati ta. Sve je zadravalo svoju solidnost... Neto proe iznad katedrale, visoko i brzo, izgovarajui zvuno - zidno buuum Na to se Render nasmei, jer sad se, evo, setio; bilo je to kao lapsus: za trenutak je pomeao Ajlin i Dil - jeste, to je to to se desilo. Pa onda zato... Provala belog prti ispred njega: to je oltar. Takav nije nikad ranije video, nigde. Svi zidovi su mrani i hladni oko njih. Svee trepere u uglovima i visokim niama. Orgulje gonjene nevidljivim rukama akorduju grmljavinu. Sad je bio siguran da neto nije u redu. Okrete se ka Ajlin alot, iji je eir zeleni konus dignut kao kula u tamu, kula sa koje se vuku pramenovi zelenih velova. Grlo joj je u senci, ali... ,,Ta ogrlica... odakle?" ,,Ne znam" Osmehnula se.

Pehar njenom akom dran zraio je ruiasto. Ta svetlost se reflektovala sa njenog smaragda. I njega ispirala, kao hladna promaja. Jedno pie?" upita ona. Mirna budi", zapovedi on. On htede da zidovi popadaju. Oni zaplivae u senci. Mirna budi!" ponovi on urgentno. ,,Ne ini nita. Pokuaj da ak i ne misli." Ruite se!" kriknu on, zidovi prsnue na sve stane a krov odlete baen preko vrha sveta, a oni ostadoe medu ruevinama, osvetljeni samo jednom tankom crkvenom sveicom. No je bila crna kao katran. Zato to uradi?" upita ona jo uvek pruajui pehar prema njemu. ,,Ne misli. Ne misli nita", ree on. Opusti se. Veoma si umorna. Ba kao to ova sveica treperi i gasne, tako i tvoja svest ini. Jedva se odrava u budnom stanju. Jedva stoji na nogama. Oi ti se sklapaju. A ovde i onako nema ta da se vidi." Hteo je da se sveica ugasi. Ona nastavi da gori. Nisam umorna. Molim te popij ovo." On zau, kroz no, muziku orgulja. Neka druga melodija, koju u prvi mah nije mogao prepoznati. Potrebna mi je tvoja saradnja." ,,U redu. Ma ta." Gledaj! Mesec!" Pokazao je prstom. Pogledala je gore, i mesec se pojavi iza jednog oblaka crnog kao mastilo. ... I jo jedan, pa jo jedan." Oprui se preko tame procesija mnogih Meseca nanizanih

poput niske bisera. Poslednji e biti crven", izjavi on. I bio je. On onda posegnu desnim kaiprstom, povlaei celu desnu ruku u stranu preko svog vidnog polja, upinjui se da dosegne taj crveni mesec. Ruku mu obuze bol; poe ruka da gori. I on je vie nije mogao pokrenuti. Probudi se!" vritao je. Nestade crveni Mesec i svi beli za njim. Molim te popij jedno pie." Tresnuo je po tom peharu, izbio joj ga iz ruke, okrenuo se na drugu stranu. A kad se okrenuo jo jednom, ona je pehar jo uvek drala ispruen ka njemu. Jedno pie?" On se okrete i pobee u no. Ali to je bilo kao da tri kroz sneni nanos do pojasa visok. Bila je to greka. Trei, svoju greku je samo pogoravao minimalizovao je svoju snagu a maksimalizovao njenu. Tranje je izvlailo energiju iz njega, cedilo ga. Stade mirno usred tame. Svet oko mene se kree", ree on. Ja sam mu centar." Molim te popij jedno pie", ree ona, i evo, on stoji na livadi, pokraj njihovog stola uz jezero. Jezero crno, Mesec srebro, visok, nedohvatljiv. Na stolu samo jedna svea iji plamen treperi, inei da njena kosa, kao i haljina, bude srebro. Sad je na elu nosila jedan mesec. Flaa Romani-Kontija stoji na belom stolnjaku pokraj iroke vinske ae. Puna je, puna do presipanja, ta aa, ruiasti biseri joj se dre za rub. I on je silno edan, a Ajlin je

lepa nego to ju je ikad video, njena ogrlica iskrii, povetarac sa jezera je sve, postoji i neto - neto ega bi on trebalo da se seti... Koraknuo je ka njoj, i dok je to inio njegov oklop lako zazvea. Posegnu rukom prema ai, desna ruka mu se ukoi od bola i pade natrag, prema njemu uz bok. Ranjen si!" On polako okrete glavu. Krv je navirala iz otvorene rane na njegovom bicepsu, tekla mu niz ruku, kapala sa vrhova njegovih prstiju. Prinudi sebe da pogleda na drugu stranu. Popij ovo, ljubavi. Od toga e ozdraviti." Ona ustade. ,,Ja u ti drati au." Zurio je u nju dok je primicala au njegovim usnama. ,,Ko sam ja?" upita on. Nije odgovorila, ali je neto odgovorilo - u pljuskanju vode negde daleko preko jezera: ,,Ti si Render, Oblikovatelj." ,,Da, seam se", odgovori on; onda okreui svoj um ka jednoj lai koja bi mogla razbiti celu ovu iliziju, on prisili svoja usta da izgovore: Ajlin alot, mrzim te." Oko njega se svet, kao razdiran kakvim ogromnim jecanjem, stresao, zaplivao. arls!" poe ona da vriti, i tama pljusnu preko njih. Probudi se! Probudi se!" urlao je on, a desna ruka mu je gorela od bola i krvarila u tami. Stajao je sam u sredini bele ravnice. Tiha je bila, nepregledna. Blagim nagibima odlazila je prema krajevima sveta. Davala je svoju sopstvenu svetlost, a nebo iznad nije bilo nebo, bilo je to nita iznad glave. Nita. A on: sam. Odjeci sopstvenog glasa

vraaju mu se sa kraja sveta: ... mrzim te." Pada na kolena. On je Render. eli da plae. Crveni mesec se pojavljuje iznad ravnice, baca uasnu svetlost na celo to prostranstvo. Levo od njega je zid planina, desno drugi. On die desnu ruku. Pridravao ju je levom. Stiskajui levicom ani zglob, isprui kaiprst. Posegnu ka tom Mesecu. A onda se zavijanje zaulo, iz planinskih visina, ogromni urlik tuge - poluljudski, sav od izazova sainjen, sav od usmljenosti i kajanja. I ugleda ga Render, vide ga kako preko planina stupa, kako repom brie sneg sa najviih vrhova planinskih, konani vukodlak Severa - Fernis, sin Lokija - obuzet strahovitim gnevom prema nebesima. Fernis skoi u vazduh. Proguta Mesec. Doeka se na sve etiri blizu Rendera. Oi su mu plamtele uto. Poe da mu se primie neujno sputajui ape, preko hladnih belih polja koja lee izmedu planina; a Render poe da uzmie, unatrake, preko bregova i niz nagibe, preko pukotina i provalija, dolinama, pored stalagmita i iljaka - ispod rubova gleera, du zaleenih reka, i pri svemu tome stalno nadole najzad ga je Fernisov vrui dah okupao, Fernisova nasmejana usta se otvorie iznad njega. On se tad okrete i njegova stopala postadoe dve sjektave reke koje ga odnose. Svet poskoi unatrag. On kliznu niz kosine, nadole. Hvatajui brzinu... U dalj... Pogleda preko ramena. U daljini je imao oseanje da bi taj oblik mogao da smanji

rastojanje, kad bi hteo. Dakle, on mora beati. Svet se zatetura oko njega. Poe da snei. Nastavljao je svoju trku. Ispred njega, neto mutno, izlomljena silueta. Razdirao je velove snega koji sad kao da su padali sa zemlje uvis - kao nizovi mehuria. Bliio se razmrskanoj formi. Kao pliva se pribliavao - u nemogunosti da otvori usta i progovori, uplaen da bi se udavio - udavio, i onda ne znao, nikad ne saznao. Svoje nadiranje nije mogao da zaustavi; kao da ga je plima nosila napred, prema toj olupini. Zaustavi se, najzad, pred njom. Neke stvari se nikad ne menjaju. To su one koje su odavno prestale da egzistiraju kao objekti i koje stoje iskljuivo kao situacije koje nikad nee biti kalendarisane, izvan sekvence elemenata zvane Vreme. Render je tu stajao i bilo mu je svejedno hoe li mu Fernis skoiti na leda i proderati mozak. Oi je prekrio akama ali time nije mogao zaustaviti gledanje. Ne ovoga puta. Ni do ega mu nije bilo stalo. Glavnina njega lei mu, evo, mrtva pred nogama. Razlee se zavijanje. Sivi oblik projuri mimo njega. Zari se krvava njuka sa zlobnim oima u olupinu kola, poe da hrnjka, progrizajui elik i staklo, traei, elei, da dere... ,,Ne! Betijo! derau leeva!" povika Render. Mrtvi su svetinja! Moji mrtvi su svetinja!" U ruci je tad imao skalpel, kojim fijuknu, rasecajui struno ile, razrezujui isprepletane nabrekle miie na ledima koja su se naprezala, sekui meki trbuh, reui konopce arterija.

Gruvale su mu suze iz oiju dok je komadao monstruma. ereio ga, otkidao mu udove, i dok je monstrum krvario i krvario, zagaujui i vozilo i posmrtne ostatke u njemu svojim paklenim ivotinjskim sokovima, ikljajui i kapljui sve dok oko njih itava krvlju natopljena ravnica ne poe da se uvija. Render pade preko haube motora, pretvorene u prah; meka je bila, topla i suva. On u nju zaplaka. ,,Ne plai", ree ona. Onda je visio o njenom ramenu, grlei je vrsto, tik pokraj crnog jezera ispod Meseca koji je bio Vedvud. Na njihovom stolu leluja se plamiak samo jedne svee. Prinela je au njegovim ustima. Molim te popij ovo." Da, daj mi!" Grabljivo je gutao vino koje bee mekota sama, svetlost sama. Oseti da mu se snaga vraa. ,,Ja sam..." ... Render, Oblikovatelj", pljusnu jezero. ,,Ne!" On se okrete i ponovo potra, taei onu olupinu automobila. Mora da se vrati, da opet bude tamo... ,,Ne moe." Mogu!" povika on. Mogu, ako pokuam..." uti plamenovi se namotae kroz gusti vazduh. ute zmije. Uvijale su se u kolutove, zraei sjajem, oko njegovih nonih zglobova. Onda kroz mrak prie, dvoglav i ogroman, njegov Protivnik. Oko Rendera zaprtae kamenii. Neodbranjivi smrad mu zadre uz nos kao spirala vadiepa, a iz nosa u mozak.

,,Ti koji oblikuje!" riknu jedna glava. Render je zurio, priseao se. Nema obrauna, Thaumiel", ree on. Potukao sam te i vezao u lance za - Rotmana, da bio je to Rotman -onaj kabalista." On u vazduhu iscrta znak pentagrama. Vraaj se u Klihoth. Progonstvo ti dosudujem." Ovo mesto je Klihoth." ... U ime Khamaela, anela krvi, u ime odreda serafima, u ime Elohima Gebora, nareujem ti da nestane!" ,,Ne ovoga puta." Obe glave se nasmejae. Stvorenje poe da se pribliava. Render je uzmicao polako; ute zmije su mu vezale stopala. Oseao je da se provalija otvara iza njega. Svet je bio igraka slagalica koja poinje da se raspada. Video je kako se delovi razdvajaju. Iezni!" Div urliknu dva smeha istovremeno. Render se spotae. ,,Na ovu stranu, ljubavi!" Stajala je u jednoj maloj peini desno od njega. Odmahnuo je glavom i uzmicao leima ka ambisu. Thaumiel razmahnu da ga dohvati. Render pade unatrake preko ruba. arls!" vrisnu ona, i svet se od njenog jauka raspade na komade. Onda, Vernichtung", odgovori joj on padajui. Pridruujem se tami." Nastupi kraj svega. eleo bih da vidim Dr arlsa Rendera."

ao mi je, to nije mogue." Ali doputovao sam skip-detom ak ovamo, samo da bih mu se zahvalio. Sad sam novi ovek! Izmenio je moj ivot!" ao mi je gospodine Erikson. Kad ste zvali jutros, rekao sam vam da je nemogue." Gospodine, ja sam poslanik Erikson - a Render mi je jednom prilikom uinio veliku uslugu." Onda vi sad moete hjemu da uinite jednu. Idite kui." ,,Ne moete vi tako sa mnom da razgovarate!" Upravo sam tako razgovarao sa vama. Molim vas, idite. Moda u neko doba idue godine..." Ali nekoliko rei mogu uiniti uda..." Utedite ih!" ,,Ja... izvinjavam se..." Iako je bila divna, sa ruiastim prelivom jutra - ta raspljuskana, puea inija mora - znao je da njoj kraj mora doi. Pa kad je tako... Siao je stepenitem visoke kule i uao u dvorite. Doao je do vrta rua i spustio pogled na ravna drvena nosila poloena usred ruinih bokora. Dobro jutro, milorde", ree on. ,,I tebi isto", ree vitez ija se krv meala sa zemljom, cveem, travama, nadirui iz njegove rane, iskriei preko njegovog oklopa, kapljui preko vrhova njegovih prstiju. Nita se zaleilo nije?" Vitez odmahnu glavom. Praznim se. ekam." Tvom ekanju kraj se primakao."

ta misli da kae ti?" uspravljajui se u sedei po-loaj. Taj brod. Luci se blii." Vitez ustade. Osloni se ledima o mahovinom prekriveno stablo drveta. Zurio je u ogromnog bradatog slugu koji nastavi da govori, formirajui rei grubo, sa varvarskim akcentima: Dolazi kao tamni labud pred vetrom - vraa se." Tamni kae? Tamni?" Jedra crna su, Lorde Tristam." Lae!" ,,Da vidi hoe li? Da se uveri?.. Onda gledaj!" On uini jedan pokret. Zemlja se zatrese, zid se srui. Praina se uskovitla i slegnu. Sa mesta gde su stajali mogli su videti taj brod kako ulazi u luku na krilima noi. ,,Ne! Lagao si! - Vidi! Bela su!" Zora zaplesa po puini. Senke izmakoe sa brodskih jedara. ,,Ne budali! Crna! Moraju biti!" Bela! Bela! - Ksolde! Ti re zadatu odra! Ti natrag doe!" Poe da tri ka luci. Vrati se! - Tvoja rana! Bolestan si! - Stoj..." Jedra su bila bela pod suncem koje je bilo crveno dugme ka kome sluga hitro posegnu i dotae ga. Pade no.

Sken, OCR, prelom: BABAC