Oliver Jovanovi

AMBIS
CRNI SE PROSTOR ODMOTAVA KRLJUTIMA SVETOVA BLISTA

1. Nije ga uhvatila panika u otvorenom kosmosu. Nikada. Crni prostor nije bilo mogue shvatiti a on je putovao kao pauk jednom tankom niti, trajektorikom letelice sa planete na planetu, ustaljenom trajektorikom a budui da ljudski um jeste sklon pojednostavljenju, AMBIS je bio svuda unaokolo a putanja letelice siguran, poznati most izmeu Zemlje i blistave, sleene Evrope. Ne ba sleene. Spolja se nalazila ljuska leda, proarana tankim ilicama naprsnua. Unutra - poluteni, bljuzgavi crni okean dubok pedeset kilometara. Kratkotrajni izlivi svetlosti iz dubina, poput dinovskog flea ili eksplozija loptastih munja (divovske podvodne vulkanske erupcije, nepoznate hemijske reakcije ili neto tree) otkrivale su u deliu sekunde, prizor koji Pogledao je dole, niz mamutske, kanjonske procepe. I ovo je bilo preveliko ali manje apstraktno od kosmike tame OVO kao da je mozak nazreo, oeao u kratkotrajnom blesku lucidnosti. OVO je bilo Ovo je

Dubina je gutala, prodirala. udovino rasla. Zenice se rairie - poput blende fotoaparata.

2. Drao je bolniarku za nadlakticu. Ona se smekala i neto u tom gestu asociralo je na malog dobroudnog koker panijela koga dete ne isputa uz ruku. -Vue, moram da idem.Soba do tvoje.Ima i drugih pacijenata Nije mogao da odvoji prste od njene koe. NJemu se inilo - kao da je sva hladnoa i tama AMBISA prola kroz njegovo meso i kosti, ula u samu sr, u svaki atom. U stvari, ljudskom mravu bila je dovoljna i jedna jedina crna kap. -Vue, doiu opetNeu pobei, ne boj se Plakao je. Potpuno slomljen iznutra poput finog porcelana baenog na plonik. Izbrisan. Oseao se lak, odvie lak. Bilo ga je strah da pusti njenu ruku kao da ga ta lakoa moe opet odvojiti od tla. Uzneti do oblaka. I stratosfere. Crnog vakuma. Crne apsolutne nule. Crnih zvezda.

3. -Vritao je tri minuta.Nije bilo kvara, dekompresije.Samo je pogledao nadole -ta je to, ona Nieova : ,,Kada dugo posmatra ambis, ambis polako poinje da ti uzvraa pogled,, ? -Ma, to je naprosto ona pria o zecu koji zavisno od posmatranja postaje i patka iji kljun predstavljaju zeje uiZna, nas najee titi puka obmana od velikih strahota zastraujuih istina za koje um, i to vrsto verujem, bilo koji um ( dakle ne samo onaj ljudski) nije uopte sazdan.Zaokupljenost praktinim ivotnim potrebama ili naprosto zaokupljenost samim sobom je najee sasvim dovoljan paravan. -A on je pogledao bez ,,pijunke i aluzina,, ? -Pokuao je da shvati I vie svojom voljom nije mogao da odvoji pogled. Gledali su se, oi u oi, on i AMBIS. Za nas nepuna tri minuta za njega itavu venost