1.Odnosi s javnoscu? Odnosi s javnoscu (PR), novo ime zaveoma staru delatnost.

PR se definise kao skup upravljackih i komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem. 2.Istorijski i razvojni aspekt? Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, ili ignorisanjem sadrzaja mnenja. kod Plutarha (Arhijas) grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o sudbini cuvenog vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo poruku Treba hitno da da procitate poruku koju sam vam doneo.. Arhajis je poruku odlozio sa strane i rekao O poslovima sutra. Kroz nekoliko minuta bio je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera. Firentski politicar i mislilac Makijavel (XVI) i engleski filozof Dzon Lok (XVIII) naglasavali su da naklonost javnog mnenja mora biti stalna briga vladaoca koja zeli da ocuva licnu bezbednost i svoju vlast. Lok je smatrao da u sustini postoji tri vrste zakona prema kojima se ljudi orijenticu: bozanski zakon, gradjanski zakon i zakon misljenja ili reputacije. Harun al Rasid koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po trgovinama i ulicama njegove prestonice. Car Kcerks znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenicau odgovarajuci kontekst ljudi navode na izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im pokazivao svoju vojsku, njneo naoruzanje, spremnost i obucenost za borbu, pa ih pustao natrag da pripovedaju Grcima onoo sto su videli o tome je pisao Herodot u spisima koji kasnije dobija ime Istorija 3.PR menadzer a da nisi svestan? Najveci broj poslovnih, politickih ili licnih neuspeha se moze objasniti losom kmunikacijom s okolinom. Ako vam roba ne ide dobro, ako firmu prati rdjav glas, ako su losi odnosi unutar preduzeca to znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postoji odnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti komunikacije bez koje nema medjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata PR. Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi za termin PR. Npr. seljanka na Kalenic pijaci kod koje kupujemo uzicki kajmak i sir, koja intuitivno zna da od kvalitetne komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njena pozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo stvara pozitivnu vibraciju odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa kojom se uz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je uredna i poziva musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodi razgovor sa decom, na drugi sa odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita kad ce raspust, babu za unuka.... 4.Komunikacijska supa? Komunikacija je svesno i pazljjivo vodjen proces, jer vesta kominikacija ne samo sa potrosacima nego sa celom okolinom.Rec je o jednoj ozbiljnoj, planiranoj i kontrolisanoj duhovnoj igri. Srucnjaci za PR to nazivaju komunikacijskom supom velike gustine, to je okruzenje svakog pripadnika moderne civilizacije. PR sverdoci o dubokoj komunikaciji, i da je to vestina koja se uci treningom. Da je rec o zivom ljudskim lancu koji je beskrajan, i o socijalnom odnosu koji je najbitnije da tece.

5.Od lokalne i regionalne do univerzalne delatnosti? * pozanavaoci delikatnih komunikacijskih veza savetovali su vladare kako da se procuje glas o njima kao graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga. Kada je kraljica od Sabe dosla u posetu caru Solomanu i videla njegovo blago i gradjevine, navodno je uzviknula:Pola toga mi uopste nije bilo poznato. To znaci da joj je ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju imidza. * domovina PR je SAD * Enciklopedija Britanika belezi da je Tomas Dzeferson, treci americki predsednik, premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu 1807.godine, u kontekstu odnosa sa inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike u SAD, a iengleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije 1809 britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku. * 1882. profesor Dorman B. Iton odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD) predavanje pod naslovom PR i duznosti zakonske profesije. * prvo odeljenje za PR formirao je Dzordz Vestinghaus 1889. u svojo korporaciji. Osnovni zadatak ovog odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primene neizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa vladom i medijima. * Edvard L. Bernejs objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu pod naslovom Kristolizovanje javnog mnenja. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorku odrzao prvi kurs PR. * Frankilina Ruzvelta koji je izmedju 1932 -1945 cetri putas biran za predsednika, u SAD je zabelezen njabrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspeh reformi neophodna podrska dobro informisane javnosti. * PRSA americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu, cije je sediste sada u Njujorku. Jednom mesecno PRSA objavljuje casopis PR Journal, najpoznatji svetskim agazin za teme ove oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god. PRSA da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi u nedovoljnom broju ljudi koji umeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve cvise, i sve bolje su placeni. * IPRA od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem u Zenevi. Ona kordinira rad nacionalnih i regionalnih udruzenja za PR i izdaje nekoliko mesecnih, tromececnih i godisnjih publikacija. Ujedinjene nacije dale su IPRA status medju. nevladine organizacije za savetnicke poslove. * poseban doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za odnose s javnoscu IPR sa sedistem u Londonu, cija je osnovna delatnost komuniciranje sa raznim segmentima javnosti. Uslov za saradnju s Institutom je prihvatanje preciznih pravila profesionalnog i etickog ponasanja. 6.Pocetak PR u Jugoslaviji? PR u Jugoslaviji prema istrazivanju Milenka Djurica kao dugorocna koncipirana delatnost najpre je uvedena u Turistickom savezu Jugoslavije, pocetkom 1952. hotel Ekplanded u Zagrebu prva je ugostiteljska organizacija koja je aganzovala PR menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu praksu 1963, a konferencija Kluz godinau dana kasnije. JAT i BIP imaju profesionalnog PR menadzera od 1968, Simpo od 1971, Beobanka od 1976. * 17. maja 2004 u Beogradu je osnovano Drustvo Srbije za odnose s javnoscu, za cijeg je prvog predsednika izabran Srba Jovanovic

7.Javnost i javno mnenje? Pored javnog menja postoji i tajno mnenje ono svedoci da nisu svi odustali od slobode i da manipulacija nije uspela da stvori opstu saglasnost. Ako ljudi javno misle i govore i cine ono sto mocnici od njih ocekuju, to neznaci da oni privatno ne misle, osecaju i govore sasvim drugacije. Rec javno oznacava pojavni svet koji svako moze culima opaziti, ali se moze i oznaciti i narodno, sirok publicitet. Nemacki filozof Jirgen Habarmas, koji je najzasluzniji sto je ideja javne sfere dospela u sredistre komunikoloskih rasprava, odredio je gradjane kao slobodne gradjane okupljene u publiku, cime se ukazuje na neizbezno prozimanje javne i privatne sfere. Prema akdemiku Ljubomiru Tadicu javnost je prostor na kome se preplicu privatna sfera drustva i javna sila drzave, ali i prostor na kome struja slobodno saobraca mejdu ljudima slikom, zvukom i recju. Javnost moze biti: ekonomska (komercijalna), politicka, kulturan, sportska, prosvetna (obrazovana) itd. U sredistu javnosti obrazuje se javno mnenje oko cijeg tacnog znacenja ne postoji opsta saglasnost. Od druge polovine osamdesetog veka javno mnenje ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedne globalne drustvene zajednice, izraz javno menje prvi je upotrebi fiziokrata Luj Sebastijan Mersije. Javno mnenje je uzi pojam od javnosti, Tadic tvrdi da javno mnenje ukljucuje formalnu, subjektivnu slobodu pojedinca da izrazava sopstvene sudove o opstim poslovima. Zavisno od sastava grupe ispitanika, a i od usmerenja ankete, dobijeni rezuiltati reprezentuju razlicite slojeve populacije ili drustvene sredine. Otuda se PR u nekim naucnim krugovima izucava kao odnosi s javnostima. Javno mnenje je oblast drustvenog zivota najvise polozna promenama. Javno mnenje je promnjiva velicina te njegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces.Upotrebom propagandnih tehnika i vestina sugerise se lazna slika o poklapanju privatnog misljenja gradjanja sa sluzbenim javnim misnjenjem. U takvim slucajevima javno mnenje nije poluga drustvenog progresa vec faktor konzerviranja prevazidjenih oblika drustvene svesti. 8.Komunikacij u novom kljucu? Komuniokaicja predstavlja razmenu poruka izmedju dveju ili vise osoba kao osnovne potrebe ljudskog zivljenja. Komunikacija znaci preneta informacija s jednog mesta na drugo. Svi mi svakodnevno ucestvujemo u nekom obliku komunikaicje jer covek nemoze a da nekomunikcira. Prema modelu Senona i Vivera, izvor informacije proizvodi odredjenu poruku koju predajnik pretvara (koduje) u signal pogodan za prenos posredstvom kanala do prijemnika koji pretvara (dekoduje) signal ponovo u poruku kako bi ona stigla da odredista. Nedostatak je nepostojajne feedbacka(odgovor na poruku). 9.Posiljalac i primalac? mogu biti pojedinci ili drustvena grupa, kolektiv ili formalan organizacija. Svako moze istovremeno biti i posiljalac i primalac poruke. Medjutim komunikacija je uspesna ako izmejdu posiljaoca i primaoca postoji istovetan kod, odnosno ako obe strane jednako intrepretiraju znacenje poruke. Kako se kodovi menjaju u prostoru i vremenu poruka moze biti primljena drugacije nego sto je zamislio posiljalac. 10.Poruka? Poruka se pre svega odnosi na sadrzaj upucen od posiljaoca ka primaocu, ona moze biti sastavljena od najednostavnijih tvrdnji i konsultacija, ali moze biti ispunjena i najslozenijim misaonim ili emocionalnim konstrukcijama. 11.Kanal ili transmisija?

podrazumeva sva sredstva cijim posredovanjem poruke stizu s jednog mesta na drugo. To mogu biti tehnicka pomagala, ali i zivi ljudi. Svaki kanal ima svoje specificnosti, a nijedan nije neutralan. Na putu od posiljaoca do primaoca, odnosno, od emisije do recepcije, poruci se dodaju sumovi, ometajuci cinioci koji nepoticu od izvora i znatno usloznjavaju razumevanje sustine znacenja. Sum kvari polaznu intenciju posiljaoca, povecava neizvesnost i smanjuje kolicinu zeljnih ili ocekivnaih informacija. 12.Kod i kodovanje? Kod je skup svih invarijantnih jedinica kojima komunikacioni sistem raspolaze, i skup pravila pomocu kojih se te jedinice kombinuju u procesu opstenja. Proces komunikacije zapocinje slanjem poruke koja se koduje, prevodi u neki signal ili sekvencu signala, prenosi posredovanjem medija do primaoca koji je potom dekoduje (desifruje), a zatim povratnim signalom potvrdjuje da je poruka primljena i shvacena. 13.Motivacija (A. Maslov)? Motivacija ima regulativnu funkciju u ponasanju ljudi, to je slozen psiholoski proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti okrenutih ka odredjenom cilju. Hijerarhija motiva po psihologu A.Maslovu na dnu lestvice se nalaze fizioloske potreba (potreba za hranom,odecom, presudne za bioloski opstanak), potreba za sigunost i bezbednost, potrebe pripadnosti, potrebe postovanja i na samom vrhu piramide potrebe samoaktualizacije. 14.Prema broju ljudi ukljucenih u proces, i prema nivou rasprostranjenosti u prostoru, komuniacije mogu biti: intrapersonalne, interpersonalne, grupne i masovne. Na intrapersonalnom nivou pojedinac komunicira sa samim sobom: cita, pise, slusa i govori bez prisustva drugog. Na interpersonalnom nivou komunikacija podrazumeva fizicko ili culnu dohvatljivost bar jos jedne osobe. U grupnoj komunikaciji, informacije, ideje i vrednosti razmenjuju se izmejdu jednog i vise pojeinaca u grupi. Interakcija sa velikom grupom ljudi tada se ostvaruje posredstvom mas-medija, cime je drustvo zakoracilo u eru masovnih komunikacija. 15.Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugoj polovini XX veka, do zametaka svemirske komunikaicje, zasnovanoj na prepostavci o zajenicko iskustvu Zemljana sa stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da se uspostavi komunikacija sa mozda postojacom vanzemaljskom civilizacijom datira iza 1960 u okviru projekta OZMA. 16.Neverbalna i verbalna komunikaicja? Neverbalna komunikaicja je razmena informacija, namera, emocija i raspolozenja bez reci - gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa ili samo pogledom. Verbalna komunikacija podrazumeva upotrebu reci. 17.Definisanje odnosa s javnoscu? * Prema Henriju Minsbergu 5 P u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnom kombinacijom domacih reci i tudzica kao: PLAN (svesno planirani tok akcije), PRONICLJIVOST (manevar koji se nadmudruje konkurencijom), POSTUPAK (poseban tok akcije usmeren ka cilju), POZICIJA (sredstvo kojima se organizacija locira u svojoj sredini), PERSPEKTIVA (sredstvo kojim se organizacija sagledava iznutra, i nacin na

koji se oseca svest i konkretno okruzenje). Sredstva i metodi PR treba da pomognu da se izgradi ost izmedju unutrasnje perspektive organizaicje i njenog spoljnog poziiconiranja. * Edvard L. Bernejs: on PR odredjuje kao umece izgradnje saglasnosti. * u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari su pokusali da definisu odnose s javnoscu pomocu karakterisitka koje ovoj disciplini NE pripadaju. Holandski ekspert Mejden tako je ustanovio listu koja u skracenom obliku izgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu, nije glancanje spoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine. * Dragan Sakan vidi ovaj posao kao dodavanje malo zlatne prasine proizvodima, kompanijama, institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrim komuniciranjem s javnoscu stvara se atmosfera dobre volje lokalnom, nacionalnom, ili mejdunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti. * istrazivac Dan pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi s javnoscu vide koa upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje u nastojanju da se interes inters institucije uskladi s interesima razlicitih grupa javnosti u okruzenju * Borov direktor Mejdunarodne organizaicje za informacije i javno mnenje sa sedistem u Parizu, odnosi s javnoscu su usmereni na stvaranje izvesnog stanja duha na stvaranje humanog okruzenja * definicija Instituta za odnose s javnoscu - IPR - glasi PR aktivnosti predstavljaju smisljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobno razumevanje izmedju organizacija i okruzenja * U Meksiku je 1978 usvojen dokument Meksicka deklaracija u kome se nalazi definicja: Praksa odnosa javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova, predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem lidera organizacija i primenom programa akcijia vaznih za organizacije i javnost * PRSA definicija PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama u procesu medjusobnog prilagodjavanja odnosno PR predstavlja delatnost koja obuhvata aktivnosti organizacije usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama * Carls Stajnberg PR predstavlja kao napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stari prijatelji * PR je skup upravljackih i komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem. 18.Nivo efektivne komunikacije? Efektivna komunikaicja uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije: planiranje, organizvoanje, vodjenje i kontrolisanje. Sadrza j i nivo komunikacije usmeravaju se prema obelezjima ciljne grupe, odnosno manje ili vise povezane skupine cije su vrednosne orjentacije, ciljevi, norme i standaradi ponasanja srodni, te mogu da sluze kao referenti oslonaca. Novija istrazivnaja su pokazala da menadzer oko 45 posto vremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u razgovoru s ljudima van organizacije, i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces segmentacije ciljnih grupa. Segmentacija publike pociva na segmentaciji istih socijalnih, profesionalini i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike, odredjuje kriterijum prijama, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.

19.Indetifikacija ciljen javnosti?

Indetifikacija ciljne javnosti vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uze orjentisana ili soecificna podrucja javnosti. odnosi sa zaposlenima koja obuhvata aktivnosti usmerene na informisanje, motivaciju, izgradnju poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili ustanove kao ciljne grupe od cijeg odnosa prema radu, lojalnosti u najvecoj meri zavisi konacni poslovni rezultat. Kako mozemo imati zadovoljne klijenta ako osoblje nije zadovoljno odnosi s potrosacima obuhvata niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj izgradnja, odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i njenim proizvodima odnosno uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom zaposlenih za korektan odnos prema potrosacima. odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom pokriva siroko polje saradnje sa sredinom u kojoj organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u nekoliko vidova: prvo kao zaposlene, drugo kao potrosace i trece put kao javni radnici itd. Kako bi zadobili poverenje potrebnog okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine. odnos s medijima najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji omogucavaju komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti, bilo besplatnog publiciteta ili ubedjivackog placenog oglacavanja u medijima u oba slucajeva za organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu poverenja i razumevanja, uz puno postovanje profesionalnih standasa. odnos sa finansijskom javnoscu imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno poverenje s institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost subjekata. lobiranje podrazumeva aganzovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da koriscenje ubedjivackih metoda unapredjuje odnose izmedju poslovnog i drzavnog sektora. Da stvori prohodan pravno-politicki ambijent sponzortvo jamac za neki poduhvat, pokrovitelj, finansijer. Rec je o specificnom obliu razmen u kojoj jedna strana dobija finansijska sredstva kao naknadu za pravo sponzora da plasira odredjene porukle i poboljsa svoju poziciju u javnosti. Sponzorstvo omogucava transfer imidza izmedju kupca i prodavca, i zasniva se na pisnom dokumentu o medjusobnim pravima i obavezama. *U zavisnosti od ciljne grupe prema kojoj se usmeravaju PR aktivnosti mogu postojati odnosi s dobavljacima, odnosi sa konkurencijom, odnosi za zaposlenima i itd. 20.Stategijs gurnaja i privlacenja Strategija guranja oslanja se na efikasne predstavnike prodaje koji raznim sredstvima guraju proizvod kroz kanale prodaje. Primenjujuci strategiju guranja proizvodjac akgresivno promovise odredjeni proizvod da bi zainteresovao trgovce na veliko, oni to isto cine da bi zaintegrirali trgovce na malo, a oni da bi skrenuli paznju potrosaca. Strategija privlacenja bavi se vidom primamljivanja klijenata na prodajna mesta i njihovo motivisanje da pruze ruku ka proizvodu na polici. Kod strategije privlacenja napor i sredstva ulaze se u krajnog potrosaca, koji potom sam trazi proizvod od maloprodavca, ovaj od veletrgovca, a on od prozvodjaca.

21.Segemtacija javnosti najcesce se vrasi prema: geografskim, demografskim, psihografskim i bihevioristickim kriterijumima. Geografsikim kriterijumima trzisni prostor deli se na manje geograske jedinice kao sto su pokrajina, gradovi, varosice i druge homogene celine. Demografska segmentacija ukljucuje razliku po osnovu zivotnog doba, pola, velicine i zivotnog ciklusa porodice, potom zanimanje, licna primanja, obrazovanje, nacionalnih i religijskih specificnosti. Psihografski profil dobija se na osnovu istrazivanja psihofizickih karakterisitka i podataka o pripadanju odredjenom drustvenom sloju, nacinu zivota itd. Bihevioristicki kriterijum podrazumevca podrzavanje teorijskih i metodoloskih zahteva psiholoske skole i cijem je sredisatu samo ponasanje. 22.Diferencirane i nediferencirane PR strategije? Diferencirane strategije PR je razvrstavanje potencijalnih klijenata u srodne grupe i analizom njihovih zajendickih svojstva olaksava se kreiranje programa komunikacije za svaki pojedinacni segment. Nediferencirana strategija PR koji zanemaruje razlike izmedju ciljnih segmenata i stupa na citav prostor istovetnim programom. 23.Definisanje strategije? Strategija je rec grckog porekla koja oznacava skup delatnosti medjusobno povezanih radi postizanja odredjenog cilje. Prema PR strategija se definise: kako stici tamo gde se zeli. Ako nema jasno postavljene strategije takticke aktivnosti bice neadekvatne i neuskladjene (taktika vestina u izboru i odredjivanju nacina i sredstava). 24.AIDA I DAGMAR? Aida prema pocetnim slovima paznja, inters, zelje i akcija cine osnovu hijerarhijskog modela, faze kroz koje prolazi kupac. Dagmar hijerarhijski model kojim se odredjuju ciljevi oglasavanja u pogledu merenja reakcije klijenata na oglas. Faze koje sadrzi ovaj model su: neupoznatost, upoznatost, razumevanje, ubedjivanje, akcija. 25.Teorija kongnitivne disonance? Ako ubedjivac uspe da navede pojedinca da se javno deklarise za odredjenu akciju i da joj se prikljuci, i ako ona protivreci njegovim stavovima, kod njega ce stvoriti neprijatno osecanje koje se naziva kognitivnom disonancom. U teoriji kognitivne disonance nalaze se koreni skoro svih istrazivanja o uticaju stavova na ljudskoi ponasanje. 26.PR i srodne delatnosti? PR i marketing su srodne delatnosti koje ukljucuju pojmove javnosti i trzista, i obe delatnosti prolaze od potrebe da se indetifikuju i zadovolje ciljni segmenti okruzenja, osnovne razlike se naziru vec u definicjama. Marketing kaze da prodaja dobara koji se nevracaju ljudima koji se vracaju. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline i dobrom glasu kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primere da je sluzba za PR sastavni deo sektora za marketing. PR i oglasavanje su srodne delatnosti u kojima oglasavanje ukljucuje razne vidove masovnog, placenog komuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba iili usluga, sto je uze od ciljeva PR. Svi elementi oglasa bez obzira na vrstu medija unapred su definisana ugovorom i pod punom su kontrolom preduzeca. Najcesce se oglasom promovise proizvod, a mnogo redje firma. U odnosu na PR oglasavanje je jednosmerna komunikacija. Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po pravilu namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima. Oglas se uglavnom

objavljuje u komercijalnim medjima ili EPP. PR se oslanja na znatno siri krug medijskih poslanika. 27.Formiranje stavova i njihova primena? Svaki ubedjivacki proces odvija se po semi: emitovanje poruke - formiranje ili promena stava promena nacina ponasanja. Pod stavom se podrazmeva relativno trajna mentalna dispozicija koja se se ispoljava kao tedencija da se misli, oseca i postupa na odredjeni nacin u odnosu na neki objekat i subjekat. Stavovi nisu nasledjem preuzeti nego se formiraju na osnovu iskustva, stice se u komunikaciji sa drugima, manje ili vise srodnim pojedincima i grupama. Stereotipi (cvrst lik) su pogodno sredstvo za manipulaciju pa se cesto koristi u medijima masovne komunikaicje. Rec je o vidu saznanja koje iako steceno tudjim iskustvom, izaziva snazne i funkcionalne slike i kohezivno ih drzi na okupu. Tri komponente psiholoske strukture stava: saznajna (suma znanja o predmetu stava), emotivan (pozitivna ili negativna osecanja) i akciona (potreba da se dejstvuje u skladu sa stavom). Stavovi su organizovani psiholoski i deluju nezavisno od svesti pojedinca. 28.Ponasanje potrosaca pri kupovini - 5 faza: pocetna tacka je radjanje potrebe, potrosac uocava razlike izmedju zeljenog i sadasnjeg stanja. Druga faza se sastoji od trazenja informacija, potrosac moze da zapamti samo ograniceni broj poruka, cesto manje od deset dnevno. Treca faza konacno odlucivanje o kupovini. Cetvrta faza je izbor marke. Peta faza procena posle kupovine, ako je zadovoljan moguce je da se odluci na ponovnu kupovinu. 29.Predrasude? Predrasude (pre rasudjivanje) rec je o gruboim greskama u zakljucivanju koje su za razliku od obicnih gresaka i omaski tendenciozne i motivsane. Pojam predrasude obicno se pridaj i znacenje negativnog usmerenog stava prema tudjim, nacionalnim, verskim i socijalnim grupama, a naglaseno misljnje o svojoj. Predrasudama su slicni stereoptipi ukalupljenje, i krajne uproscene predstave o ljdima, narodima, robama, uslugama ili idejama. 30.Apeli da se promeni stav mogu biti: racionalni (ako podsecaju na interes), emocionalni (sracunati na izazivanje pozitivnih ili negativnih osecanja) ili moralni (istinitost, pravednost i cestitost). Stav se moze izmeniti i pod uticajem straha (u raznim zdravstevnim i higijenskim kompanijama) 31.Zakon primarnosti i zakon recenije? Zakon primarnosti govori da se bolje uocava i pamti ono sto se saopsti u pocetku nego na kraju poruke: jednom formiran utisak izaziva tzv. halo-efekat, pardigmicno stanoviste po kome se prvobitna ocena pretvara u opsti utisak. Zakon recencije daje prednost kasnijem izlaganju, jer ima slucajeva u kojima se bolje pamti i zadrzava ono sto je novije, sto je saopsteno na kraju. 32.Sta je rekao Djuro Susnjic? On je rekao da ljudsko bice nepoznaje dovoljnoi sebe, pa nije svesan ni svojih potreba: Ljudsko bice nije u prvom redu svesno bice, podsveni motivi mnogo snaznije determinisu njegovo ponasaje

33.Model organizovanja odnosa s javnoscu? Na izbor modela utice vise cinilaca, od kojih su najznacajniji: velicina preduzeca, tip upravljanja, sirina proizvodnog programa, razudjenost trzista, struktura ciljne javnosti, aktivnost konkurencije, konkretni kadrovski potencijal i znacaj komunikacije koji se pridaje komunikaciji sa okruzenjem. Postoje tri modela: 1. PR na nivou top menadzera rec je o situaciji u kojoj pr-poslove obavlja neko od najvisih rukovodilaca (clan upravnog odbora ili borda direktora) kao jednu od svojih poslovnih obaveza. Ovaj model se moze opisati kao govor a ne slusanje. 2. Intreni podsistem za PR u vidu odeljenja, sektora ili radne jedinice sastavljena od strucnih ljudi kojima su odnosi s javnoscu osnovno zaduzenje. Na celu ovog tima je rukovodilac. 3. Spoljasni PR konsultant ili agencija sve cesce se aganzuje sa zadatkom da pionirski zasnuje odnose s javnoscu gde oni kvalitetno nepostoje. 34.PR u kriznim okolnostima? Nema privredne grane u koja je imuna na krizu pre svega na vandredne krizne okolnosti koje mogu da dovedu u pitanje funkcionisanje, pa i opstanak preduzeca. Kriza u preduzecu moze da nastane kad god se pojavi debilans u preduzecu. Kriza narusava osecanje kontinuiteta, pa se zobo toga vazne odluke moraju donositi pod stresom i vremnskom tesnacu. Ozbiljen firme ipak poseduju neku vrstu kriznog plana, popis najrealnijih mogucih neprilika i listu prioritetnih operativnih poteza ako do incidenta dodje. Sa detaljima plana upoznat je krizni stab, ciji su clanovi nosioci najvisih menadzerskihj funkcija u kolektivu, ukljucujuci i osobu zaduzena za odnose s javnoscu. Od brzine regovanja kriznog staba zavisni konacni ishod nemilog slucaja i opseg materijalne ili nematerijalne stete koja sledi. Pored brzine i kompetentnost, otvorenost kanala komuniciranja je jedna od najvaznijih obaveza kriznog staba. Pozejno je da se u najkracem roku sazove konferencija za stampu na kome ce lice sa kredibilitetom saopstiti proverene podatke i onom sto se zbilo. 35.Merenje i vrednovanje ucinka PR? Tradicionalni metod merenje efikasnosti PR obuhvata kongitivni, afektivni i konativni nivo (odnosno ponasanje) .U novije vreme u merenje efikasnosti spadaju teorija detekcije signala, i model merenja indirektnog pamcenja. Prvi model se primenjuje na merenju odlucivanja izmejdu dve strane, a drugi kod merenja efikasnosti oglasavanja koje prethodi kupovini, i jedan i drugi su komplikovani za izvodjenje i jos tezi za intrepetaciju. Kod odnosa s javnoscu nije moguce uspostaviti sistem merenja koji obezbedjuje precizne povratne informacije o ucinku kompanije, niti se dobijeni rezultati mogu cuvati kao krajna granica. Kvatintativnom metodom merenja moguce je odrediti zastupljenost firme ili proizvoda u medijima i tu kolicinu dovesti u odnos sa ulozenim sredstvima. 36.Intervju i anketa? Intervju predstavlja razgovor u dvoje. Posebna teskoca kod intervjua je belezenje: neposredno (olovkom ili magnetofon) ima jedna nedostatak, ako je naknadno po secanju sasvim drugi. Valjanost dobijenih podataka zavisi od stavova i vestine intervjuiste, ali i od iskrenosti, verbalnih sposobnosti intervjuisanog. Pod anketom se podrazumeva istrazivanje stavova, uverenja, vrednosti i misljenja grupe ljudi o nekim pitnajima posredstvom standardizovnaih niza pazljivo izabranih pitanja ili tvrdnji.Po pravilu anketa se vrsi na reprezentativnom uzorku populaicije stanovnistva, i obicno je anonimna. Uzorak cesto bezi jer ispitanici cesto nerado ucestvuje i daju neiskrene odgovore.

37.Sadrzaj pojma korporativni indetitet ukupnost svih atributa koje pojeidnac prepoznaje kada se suocava sa imneom, znakom ili proizvodom neke firme, odnosno, skup svih osobenosti koju jednu organizaciju odvaja od drugih na trzistu, tvori njen korporativni indetitet. Korporativno je ono sto je krupno, zajednicko, drustveno, suprotno od licnog; indetitet znaci istovetnost u bitnim, odredjujucim svojstvima. Korporativni indetitet visi je od strateskih sredstva organizaicje. Negativni indetitet moze se odmah knjiziti kao gubitak. Pozitivni indetitet se stice iskustvom, koji podrazumeva znanje koje je steceno sopstveno ili nasledjeno od prethodnih generacija. Pouzdan korporativni imidz je dopustenim, etickim sredsvima ospoljen stvatrni indetitet. I = I = I (idealno=imidz=indetitet), idealno je kada se slika u javnosti poklapa sa indetitetom. 38.Robna marka (brand)? Marka objedinjuje ime, zastitni znak, poverenje i kvalitet, i sluzi za lakse indetifikovanje proizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju. Glavne prednosti robne marke su utome sto ona odslikava vrednost citave porodice proizvoda za koju se vezuje. Robne marke su pravno zasticene u patentnim zavodima. Proizvodi i usluge mogu nositi i oznaku podmarke, cime se oznacava pripadnost istom proizvodnom programu, komunikacionom miksu ili grupi organizacije. 39.Ime? Ime je jedna od najvaznijih elemenata korporativnog indetiteta, cesto i najdragoceniji kapital preduzeca odnosno ustanove. Ime je ono sto na prvi pogled jednu firmu razlikuje od drugih. Po pravilu ime je konstanta, trajna vrednost, jer u sebi ukljucuje stalnost u opazanju, psiholosko iskustvo proslih i tekucih generacija.Proucavanjem imena bavi se onomastika,koja obicno deli na antroponomastiku(proucava licna imena) i toponomastika (proucava imena mesta). 40.Matica srpska je osnovana 1826. na inicijativu Jovana Hahica i nekolicine Srba trgovaca u Pesti, jedna od najstarijih knizevno - naucna i kulturna ustanova, od 1864. sediste je u Novom Sadu. 41.Gekdanje i vidjenje? Ono sto je shvatljivo pomocu predstava dobijenih culom vida, podpada pod vizualno. Vizualno je ono sto se realno moze videti u uslovima uobicajno za normalno vidjenje. Na ovom svojstvu temelji se vizualnak kultura, , i vizuelno misljenje. U oblasti vizualne percepcije oblika, svetline, velicine ili udaljenoti predmeta mogu nastati i opticke iluzije. Rec je o subjektivnom vizuelnom utisku koji je posledica pogresnog opazaja izvesnih objekata.Vizibilno je ono sto se moze osetiti sugestivnoscu drugih posrednika ili predvideti (nagovestiti) intuicijom. Vizibilno poimanje omgucava nam da razlikujemo musko od zenskog, mlad od staro, veselo od nerespolozenog. Vokovizuelno je linija srodnosti verbalnog, zvucnog i vizuelnog (lik-znacenje-zvuk) 42.Znakovi i znacenje? Znak je vestacka stvorevina, socijalno kodifikovana (dogovorena) i culno opaziva oznaka koja stoji umesto nekog drugog oblika, obelezava ga, predstavlja, upucuje na njega ili ga podseca. Znakovi mogu biti pikturalni (dvodimenzionlani) i skupturalni (trodimenzionalni). Simbol je izveden od grcke recisimbolon cime se objasnjava srodnost i povremeno

poklapanje ova dvap ojma. Simbol je takodje znak raspoznavanja. Simbol najcesce trazi da se traga za skrivenim znacenjem ili znacenjima. Politickim simbolima vlast zeli da prodre do dubljih slojeva politicke kulture naroda ili drzava. Za ostvarenje procesa komunikacije vazna je i funkcija signala, vrste znakova koja srecno objedinjuje interesovanje prirodnih i drustvenih nauka. Signalizacija se uglavnom temelji na bioloskom nasledju ali se dogradjuje i u socijalnim odnosima. Signalizam oslanjajuci se na mogucnost novih medija oplodio je originalne struje misli, osecanja i verovanja. 43.Boja? Zasicena boja, bojeni ton i svetlina boja tri su kategorije koje zajedno stvaraj uutiska celovite predstve o boji posmatranog predmeta. Kompementarne su one boje koje u krugu leze jedna nasuprot druge. Srazmerna i dobro podesen odnos nijansi koje se stapaju u jedinstven ishod daje harmoniju boja. Stepen zasicenosti menja se sa svetlinom boje, visok stepen svetline ima tendenciju da boju ucini hladnom, a nizak toplom. Kelvinometar mera za spektralni sastav izvora osvetljenja, bilo da je prirodna ili vestacka. 44.Zastitni znak? Znak je vizuelni sazetak ukupne korporativne namere. Sve vaznije poruke u zastitnom znaku su obucene u slike, crteze, simbole i preko oka ucini pristupacna ostalim covekovim culima. Danas je zastitni znak vrlo rasprostranjen i mocno sredstvo komunikaicje izmejdu organizacije. Znak je neka vrsta lozinke koji stiti obe strane posiljaoca i primaoca. On razlikuje proizvode i usluge jedne organiacije od druge, i stiti od falsifikata. Znak pomaze da se zastiti induvidualnost marke ili organizacije, da se poboljsa pozicija na trzistu. Aplikovati je pridodati necemu vecu upotrebnu vrednsot. 45.Grb, zastava i himna u svetu znakova? Heraldika je istorijska nauka koja se bavi postankom, razvojem i umetnickom izradom grbova. Veskolologija se bavi zastavama. Grb, zastava i himna su pravno politicki i civilizacijski zasticeni simboli suveriniteta i drzavnog inegriteta. 46.Novi vizuelni indentitet JAT a? Novi logotip i zastitni znak nacionalne avio kompanije dizajnirali su Eduard Cehovina i Darko Mladenovi 2003, tackasto resenje na repu aviona (mozaik plavih tacaka na neutralnoj pozadini, sa dominirajucem crvenom takom u sredini): Hocu da se vozim avionom i tacka! Logotip je na trupu a zastitni znka na repu letilice. 47.Najstariji srpski zastitni znakovi koji se i dalje upotreblajvaju Srpska knjizevna zadruga (1892) i Putnik (1936). 48.Logotip? Logotip je specificno graficko oblikovanje imena preduzeca, ustanove, glasila, proizvoda i ideje. U logotipu posebnost se postize originalnim likom slova, bojom i eventulanim dodacima koji doprinose da tekst sto lakse preraste u vizualni znak. U korenu ovog termina je logos se prevodi kao rec, govor i razum. Simbol kompanije je istovremeno znak i logotip. 49.Moc i nemoc slogana?

Slogan je homogena, sadrzajno zbijena i misaona bogata verbalna jedincia koja donosi neku individualnost i opstevazecu istinu. Slogan ima sposobnost da da savlada eventualne prepreke i zaobilaznim putem saosti osnovnu poruku. 50.Maskota i logosit? Maskota predstavlja sazetak ukupnih vrednosti firme izrazene likovnim sredstvima u vidu stilizovane figure coveka ili posebno odabrane zivotinje. Svrha maskote je da brzo i jednostavno uspostavi asocijativnu vezu sa organizacijom, proizvodom, uslugom ili cinom. Maskota se nosi kao neka vrsta amajlije. Logosit je obicno znatno mladji od zastitnog znaka i maskote. 51.Piktagram? Piktagram je graficki pojednostavljen znak kojim se razlicite radnje, predmeti, profesije, ideje dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. Piktografija oznacava pismo u slikama, za razliko od ideografije u kojoj slika oznacava slozeniji predmet i pojmove, pa i ono sto se ne moze neposredno naslikati. U osnovi piktogramskog sporazumevanja je crtez, ali se srecu fotografije, stripovi, horoskopski znaci itd. 52.Licni znak i EX-LIBRIS Licni znak razvio se iz monograma koji su kao licna oznaka stavljeni na pribor za jelo, maramice, salove i druge upotrebne predmete. Jdna od funkcijamu je da obelezi vlasnicki odnos, ali da iskaze nesto od filozofskog i estetskog stava.najstariji licni znak je onaj na gravirama Direra. Eks (ex) je latinsk i grcki predlog u znacenju iz, od. Ex libris je znak zalepljen na unutrasnju koricu knjige ili na zasebasn list na pocetku knjige. Sadrzi ime vlasnika i likovne elemente, da nam priblizi njegov obrazovani profil, socijalni status, ambicije, interesovanje. Najraniji primer datira iz 1470. sacinjena u Nemackoj, koji je poklonjen bilbioteci od Zela i Branderbura. 53.Signet, Letering? Signet je podvrsta licnog znaka. To je licni, privatni pecat sa urezanim grbom, inicijalima ili punim imenom, ponekad i prsten sa nekom od ovih likovnih elemenata. Kod nas je znacajan pecat monaha Save. Letering je karakterisitca izbor tipa slova za internu i spoljnu korespodenciju. 54.Total-dizajn-celovitost kucnog stila? Obradjeni se elementi u svesti ljudi pojavljuju udruzeno, krecuci se kroz prostor i vreme snagom zajednickog dejstva. Taj osetljiv proces stalnog definisanja i redefinisanja lika organizacije u okruzenju zahteva sistematizovna pristup celovitost kucnog stila - total dizajn. 55.Revizija i redizajn su prilika da se uhvati korak sa globalnim kretanjima na trzitu i najavi ostrija borba sa konkurencijom. 56.Korporacijski zvucni amblem himna? Mnoge domace firme imaju zastavu i grb kao elemente korporacijskog indetiteta, dok je himna retka. Himna jec pogodna da se istakne inidvidualnost da se u jedinstven zvuk i ritam pretopi duh delova i celine. EPS, Delta Holding i JP imaju zastave. Od grbova koji se kod nas upotrebljava onaju kompaniji Braca Karic. Od himne jedino ima vinski podrum Palic

57.Svet u ogledalu medija? Mediji postoje od vremena u kome su nastale prve informacije za prenosenje, od medijasfere. Medija (skracenica od latinsko - engleske kombinacije mass-media) omogucili su samostalnost novinarske profesije i specijalizaciju uloga i funkcije. Vestina prenosenja vesti sa jednog mesta na drugo definitivno su trijumfali XV veku pronalskom stamparske prese. Nemacki graficar Gutenberg, iz Majnca izumeo je 1440. stamparsku masinu na kojoj je osma godina kasnije utisnuta Biblija na latinskom jeziku. * na tipografskoj jednobraznosti zasnovane su prve novine, ojavljene u Kelnu 1594. (Mercurius gallobelicus), odnosno u Antverpenu 1605. (list Nienje Tijdigihen). Prve dnevne novine bile su Daily Courant, koje izlaze u Londonu od 1702. 1735. 58.Kada je pocela pojava javnog mnenja i coveka od pera? Porast broja informisanih ljudi doveo je na istorijsku scenu javno mnenje, kadro da kao aktivan subjekt utice na postupke vlasti. Ubrzana je standardizacija nacionalnih jezika i olaksan proces centralizovanje drzave. Covek od pera kao zasebna profesija: vesti se nemogu samo sakupljati i prenositi, vec se moraju praviti. Pored stampe s pronalaskom baruta i kompasa , ova tri izuma izmenila su sustinu citavog sveta. 59.* 5 polaznih pitanja u novinarstvu su: sta, gde, kako i zasto, novinarstvo pokusava da istrazi uzrocno posledicnu vezu izmedju dogadjaj, da odgovri na nova pitanja. * sintagmu cetvrta sila prvi je upotrebio istoricar Babigton 1828. u jednoj reviji, drugi engleski istoricar tokom niza konferencija odrzanih u Londonu 1840, oznacio je upotrebu izraza sedma sila, koja vise nije vezana za mesto na kome novinari sede vec za ubojitost pera koje dre u rukama. * medijska dijareja mnogo tecnog, raznovrsnog i javnog stiva na trzistu propulzivnijem od klasicnog, akademskog. 60.Agencijsko novinarstvo? Agencijski zurnalizam javio se dva i po stoleca posle novinskog, kao rezultat potrebe listova za brzom, kratkom i tacnim informacijama sa lica mesta. Prva novinska agencija na svetu je bila Avas osnovana u Parizu 1825. godine. Prva novinska agencija u nas bila je Avala. Nasa najdugovecnija i najuticajnij agencija je Tanjug telegrafska agencija nove Jugoslavije, osnovana 1943 u Jajcu. Od 1944. Tanjug posluje u Beogradu kao zvanicna drzavna agecnija. 61.Srpski zuranilzam? Srpski zunarilam rodio se u dijaspori pre vise od dva stoleca. On srbiju vidi i doziva ne samo preko nego i pre njenih stvarnih administrativnih granica, tragajuci svuda na sve cetri stane sveta.. * prva srpska juznoslovenska publikacija Slaveno-serpski magazin, stampana u Veneciji 1768. * prve srpske novine Serpskija posednevnije novine, stampane u Becu 1971; posle petnestog broja proemnjeno ime u Serpskije novine * prvi srpski dnevni list pojavio se u Becu 1813. pod imenom Novine Serbske iz carsvujusceg grada Vivijan, izlazio je do 1822. * prve novine stampane u Srbiji izasle su u Kraguejvsu 1834 kao Novine srbske. Stampane su jednom nedeljno. Od 1835. one izlaze u Beogradu.

* najstariji srpski knjizevni casopis Letopis Matice sroske poceo je da izlazi u Budimpesti 1825. to je jedan od najstarijih knjizevnih glasila u Evropi. I danas izlazi. Sediste je u Novom Sadu. * prva novinarska organizacija u Srbiji osnovana je u Beogradu 1882. kao Srpsko novinarsko udruzenje, prvi predsednik je pesnik Laza Kostic, imala je 60 clanova. * najstariji srpski list koji i dans izlazi u dijaspori je Amerikanski Srbobran osnovan 1906. u Pitsburgu, SAD. * na prvom Saboru dijaspore odrzana u Beogradu 1999. glasno je ukazano na ranije nedovoljno koriscenje potencijala srpskog zurnalizma izvan granice zemlje. Tada je jasno afirmisan kriterijum po kome maticnost nekog glasila ne odredjuje geografija, vec pripadnost istom jeziku. Na drugom Saboru dijaspore odrzanog 2000. takodje u Beogradu preduzeti su konkretni koraci na objedinjavanju srpskih zurnalistickih snaga na planeti, poceo je rad na izradi prvog potpunog adresara srpskih novinira koji deluju u svetu. 62.Osnovni oblici novinarskog izrazavanja? Dovodjenjie cinilaca u posebne odnose, i njihovo svrstavanje u odredjeni red, sadrzina dobija pravo znacenje. Klasifikovanje novinarskih radova i vrsta prema srodnosti i dominantnim odlikama je zanr (rod,vrsta). faktografski zanrovi (vest, izvestaj i intervju) novinar se oslanja na nepobitne cinjenice i netreba da daje svoje ocene, misljenja i komentare. analiticki zanrovi (uvodnik, komentar, kolumna, clanak) da se dogadja i zbivanja uzrocno posledicno osvetle, ali nao bjektivno zasnovanim podacima. beletristicki zanrovi (reportaza, feljton, humoristicki tekstovi, umetnicka kritika) temelji se na licnom, subjektivnom dozivljaju i dopustaju visok stepen autorkse slobode u vrednovanju dogadjaja. * angloamericka stiva se dele na dve vrste: na informativne i zanrove misljenja, sa nizom podvrsta. Prva grupa obuhvata vesti i zvestaje, a druga uvodnike, komentare, intervjue i kolumne. U prirucniku Beogradskog instituta izdvojeno je sedam osnovnih zanrova: vesti, izvestaji, komentar, clanak, intervju, reportaza i feljton. TABLOID zuta stampa, koja se sastoji od nepouzadnih i neproverenih informacija 63.Vesti? Vesti su najkrace, najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinarskog izrazavanja kojom se javnost obavestava o nekom dogadjaju, pojavi ili drustvenom fenomenu od zajednickog interesa. Vest nije svaki dogadjaj po sebi , vec samo ono sto je novo, aktuelno ili zanimljivo. Vest su temelj informativne dealtnosti, bez njih ne moze da opstane nijedan mediji. Vest se najpre otkriva, istrazuje, proverava pa tek onda pise. * Vesti ne trpe ni stilske ukrase i zanatske egzibicije, osim u retkim prilikama kod izuzetno vestih profesionalaca. Takav jedan slucaj nagradjen je Pulcerovom nagradom, dobitnik je americki novinar koji je autor neobicne komponovane vesti od samo jedne prosirene recenice. * Pet osnovnih pitanja koje moderno novinarstvo postavlja autorima: ko, sta, gde, kada i zasto?; kasnije je ubaceno i sesto pitanje kako?, nemacki novinari predlozili su da se odgovori na pitanje odakle, odnosno koje izvor informacija, ima i novinara i da odgovre na pitanje sta dalje?. * prosirene vesti informacija takodje mora da odgovri na pet kljucnih pitanja, nekad i na dva dodatna. Ona treba da je jezgrovita, lisena interpretativnih dodataka i autorskog pristupa.* vizuelne vesti one koje svoju poruku saopstavaju slikom. Dele se u tri grupe: foto-vesti, filmovane i televizijske vesti. 64.Izvestaj?

Izvestaj (prikaz, svedocenje) je jedan od njacescih oblika novinarskog izrazavanja. Rec je o fotografskom zanru u kome se s lica mesta izvestava o nekim dogadjajima i najbitnijim okolnostima u kojma se odigrao uz detaljan opis njegovog toka ishoda. Prema nacinu obrade gradje, komponzicionoj strukturi i stilskim karakterisitkama, izvestaj se moze podeliti u tri grupe: standardni (odslikava najbitnije karakterisitke dogadjaja), analiticki (se cinjenice tako rasporedjuju da citalac lakse moze spoznati zasto se nesto dogodilo, i formirati sopstveni stav prema dogadjaju) i reporterski ( osnovne cinjenice zaodeva u nesto pitkiju pricu, docaravajuci atmosferu nizom slikovitih detalja). 65.Clanak i intervju? Clanak je u sirem smislu, naziv za brojen informativne sastave oljavljene u novinama, u uzem slmislu, to je oblik novinarskog izrazavanja u kome se siroko, produbljeno i sveobuhvatno obradjuje slozene teme drustvenog, ekonomskog, kulturnog, politickog ili sportskog karaktera. Intervju je veoma popularna vrsta novinarskog izrazavanja, prisutna u svim tipovima medija, od novina preko radija i televizije. U zurnalistici intervju je razgovor novinara sa nekom licnoscu u cilju objavljivanja u medijima, ne dakle svaki dijalog nego samo onaj u kome se novinar obraca odabranom sagovorniku sa molbom da da svoje vidjenje. Podela intervjua: klasican intervju u kome su zadrzani pitanja i odgovor, kombinovni intervju u kome su odgovri preplitani novinarskim opaskama, opisima i parafrazama delova izjave, intervju-portret u kome su sagovornik profilise iz vise razlicitih uglova, kroz vidjenje drugih, ali i odabirom citata iz neposrednog razgovora. 66.Komentar? Komentar je ime za pisanu ili govorni oblik novinarskog izrazavanja u kome se javno iznosi stav, ocena ili sud o unutrasnjem sklopu, predistoriji, razvoju i posledicama nekog dogadjaja, pojave ili konkretne akcije. Komentar se pise posle dogadjaja i ima zadatak da snaznije osvetli nove cinjenice i usmeri pogled javnosti na sustinske karakterisitke zbivanja koje su povod pisanja teksta, on dublje tumaci uzorke i ukazuje na moguca skrivena znacenja odredjene pojave. 67.Kolumna? Komentatorski tekstovi pisani u prvom licu, sa neskrivenim satiricnim oblezjima i smislom za humorno iskazivanje nazivaju se kolumnama (na latinskim columna = stub, a u stamparstvu kolumna oznacava i naslovni red na svojoj stranici, stampan drugim tipom slova). U novinama kolumna je uvek na istom mestu, fiskiranog obima i stalnog nadnaslova i vrste slova. Prvi domaci kolumnista je bio Jug Grizelj u Vecernjim novostima kolumna Iz mog ugla 68.Reportaza? Reportaza je novinarski rod u kome se u reci, zvuku i slici na originalan, individualan i istrazivacki nacin docarava atmosfera i prikazuje najbitnij momenti nekog zbivanja ili karakterisitcne odlike ljudi. Dobra reportaza odlikuje se aktuelnoscu tema, informativnoscu, sazetoscu, zanimljivnoscu i duhovnoscu. Reportazeta je mala reportaza, rec je o kratkom roku, fragmentarnom zapisu nekog dogadjaj, o slici nacinjenoj u prolazu. 69.Fejton? Fejton (podlistak) knjizevno-zurnalisticki sastav u kome se, u vise nastavka, zivahno i slikovito obrajuju neka katuelna tema politickog, kulturnog, ekonomskog, sportskog ili

drugog karaktera. Feljton se objavljuje uglanom u dnevnim ili periodicnim publikacijama, na stalnom mestu, razdvojena vodoravnom ili vertikalnom linijom od stalnog stiva. PR menadzer nece pisati reportazi, feljtonu, komentare osim kada je rec o oglasnoj reportazi i reklamnom feljtonu. 70.Konferencija za stampu? Za plasiranje informacija o krupnim dogadjajima, koji trazi dodatna obavestenja odgornih kompatetnih lica, saziva se konferencija za stampu (pres-konferencija). To je u novije vreme sve popularniji oblik komuniciranja s javnoscu. Za svakidasnje ali ipak ne sasvim obicne vesti koristi se forma informacije za stampu (ili pres-informacija, posto postoje brojni mediji izvan stampe u uzem smislu). Ova informacija treba da sadrzi neku znacajnu novost o poslovanju firme, pise se po formuli koja vazi za vest (kako, sta, gde, zasto?), jasnim i nedvosmislenim jezikom. 71.Brifing? Konferencija za stampu klasifikuje se kao redovne, vanredne i specijalne, mogu biti otvorene (za sve akreditovane novinare), za odabrane ucesnike i zatvorene (za glavne urednike i resorne specijaliste). Brifing su zatvorena konferencija za stampu sa koje se neizvestava, ona sluzi kao neki vid internog informisanja ili usmeravanja. 72.Stampa? Stampa je odigrala prekretnu ulogu u pretvaranju usmenog drustva u pismeno. Novine su sinonim za stampu u uzem smislu. U njima se rodio i izrastao zurnalizam. Novine su nezamnjivo sredstvo masovne komunikacije. Upotrebljava se mnozina NOVINE. Gotovo svi prilozi u novinama su novinski (cak i oglasi), a novinarski su samo oni koje pisu novinari, i koji se mogu svrstati u neku od nekih zurnalisitckih vrsta. Pod ucestalosti izlazenja stampe se deli na dnevnu, periodicnu, lokalnu i fabricku. Po dometu odnosno pokrivenosti teritorije moze biti nacionalna, regionalna i specijalizovana. 73.Tiraz, Remitenda? Broj odstampanih primeraka nekog lista je tiraz (vucenje). Tiraz zavisi od mnogo cinilaca a ne samo od kvaliteta novine. Tiraz novine odredjuje cenu oglasnog prostora, a uzima se i kao uporediva velicina za obracu efekata propagandne poruke. Naprodati primerci novina nazivaju se remitenda (poslati natrag). Najstariji srpski dnevni list je Politika izlazi od 1904, a najtirazniji su Vecernje novosti. 74.Tehnoloski napredak i stampa? Istorijski razvoj stampe ukljucuje pronalazak tehnologije pravljenja papira u Kini u I veku, njenog preuzimanja i usavrsavanja od strane Arapa i prenosenja u Evropu u XII veku. Krajem XV veka Ivan Crnojevic osnovao je na Obodu prvu stampariju, kasnije preneta na Cetinje. U njoj je stampana prva knjiga Oktoix (osmoglasnik). Na tlu danasnje Srbije prva stamparija osnovana je 1536. u manastiru Rijno kod Uzica druga stamparija osnovana je na Kosovu, u manastiru Gracanica. 75.Oglasavanje u novinama? Oglasi su najbolje uredjeni i najatraktivniji deo magazina. Oni pomazu da se uspostavi ravnoteza izmedju dobrih i rdjavih vesti. 76.Radio? Radio je najbrze, najeftinije, najotvorenije i najelasticnije sredstvo masovnog komuniciranja. Komunikacija putem radija je stvarna, dvosmerna i stalna. Razvijena

radiofonija razvila je kulturu slusanja i proizvela raznovrsne saznajne i estetske potrebe zasnovane na fenomenu slusanja. Kultura radija apsorbovala je iskustva ranijih faza pisane reci i prevela ih u fonosferu, cujnost sveta sastavljenu od obilja akusticnih signala, medju kojima je jedinstven spektar nijansi ljudskog glasa. 77.Specijalizacija (radijskog programa)? U velikim radijskim sistemima, koji se finasiraju iz budzetskih ili parobudzetskih izvora (pretplata) i imaju obaveze javnog servisa, moguca je programska specijalizacija. Radio Beograd (95.3) ima dobru profesionalnu lepezu: prvi program (program univerzane usmerenosti); drugi program ( namenjena kulturi u najsirem smislu), treci program (kulturno usmerenje), prvi predajnik radio Beograda u Rakovici 1924. 78.Fonogenicnost? da bi na radiju delovali uverljivo, neophodno je da se vas glas odlikuje fonogenicnoscu. Mikrofon i ostala tehnicka pomagala naglasavaju izvestacenost u izgovoru. Artikulacija trebada bude meka i prirodna. Radio je vizibilan. Na radiju se kreativno preplice mnogo vrsta zvukova, pa i dvosmislenost tisine. 79.Oglasavanje na radiju? U radio-reklamama se mora strogo ekonomisati recima. Recenice moraju da budu kratke, a termini koji se koriste-dostupni i razumljivi vecini slusalaca. Ono sto je u oglasu vazno mora biti ponovljeno dva puta. Reklame na radiju po sadrzaju mogu biti narativne, stihovne, humoristicke itd., a osnovne forme tehnoloski se svrstavaju u cetri grupe: maska (najkraca forma u trajanju od 5 sekundi), slogan (iste duzini ali sa naglaskoim na odredjeni proizvod ili uslugu), parola (opsirniji slogan, moze trajati do 15 sekundi) i oglas (najskuplja i najduza do 60 sekundi). 80.Televizija? Televizija je najmladja, najuticajnija i najpopularnije sredstvo masovne komunikacije 81.Doktor za pletivo-spin doctors u sluzbi vlada i centara vojne ili ekonomske moci cak su i ratovi programirali prema satnici globalnih televizijskih mreza. Istina je prva zrtva takvog zurnalizma. 82.Sedma i osma umetnost? Posto je film davno prihvacen kao sedma po redu umetnost, deo televizijske produkcije koja izaziva estecka zadovoljstva i eticki stav, svrstavaju je u osmu umetnost. 83.Kada je televizija dobila ime? Na skupu strucnjaka odrzanog u Parizu 1909. 84.Sta znaci termin globalno selo? Marsal Makluan tvorac teorije o globalnom selu u kome su elektronski mediji produzeci covekovog nervnog sistema, tvrdi da je Nikson imao pobedu u dzepu dok ga Kenedi njie pobedio u cuvenom duelu 1960. Posredstvom malog ekrana moguce je plasirati odredjeni sadrzaj ciljnim grupama definisanih na osnovu demografskih i teritorijalnih kriterijumima, a olaksana je i multimedijalna distribucija marketiskih poruka. 85.Ogranicavanje kvantiteta televizijskih oglasa? Mnoge zemlje pristupile su delimicnom ogranicenju kvantiteta televizijskih oglasa i definisnaju programa koji se nemogu prekidat EPP. Od 1989. usvojena je konvencija koja

zapadnoevropskim emljama dozvoljava emitovaje 15 odstvo emitovanje poruka u toku ukupnog trajanja programa u jendom danu. U vecini zemalja postoji lista proizvoda koja se nemoze rekamirati na televizji (alkool, duvan, vatreno oruzje...) 86.Spot-klip? Reklamen poruke snimljene filmskom ili televizijskom tehnikom, namenjen komercjalnoj akciji, ili pridobijanje gledalista za neke drustvene, politicke, kulturne ciljeve, naziva se spot ili klip, to je ime za kraci video insert u televizijskom prenosu ili emisiji. 87. 8 vrsta TV reklame? 1. reklama sa spikerom ( u kojoj profesionalna obucena osoba reklamira proizvod i demonstrira njegovu upotrebu); 2.svedocanstvo (proizvod ili uslugu preporucuje neko poznata osoba iz svet filma...); 3.demonstracija (prikazivanje upotrebnih vrednosti proizvoda); 4.dramtizacija (prioizvod se prikazuje u nekoj vrsti price); 5.dokumentarna reklama (prica o fabrici koja je proizvela robu, ili izvestaj o i skustvima potrosaca); 6.reklama-podsetnik (kratko podsecanje na ime ili slogan reklame ili usluge); 7.pevna reklama (spot u kome muzika ima naglasenu ulogu); 8.telop (staticna slika sa imenom ili kratkim tekstom o proizodu ili uslugi). 88.Sa tehnicke strane TV spotovi najcesce se izradjuju kao: igrana reklama (svesno organizovan prizor i situacija u kojia ljudi, zivotinje ili predmeti imaju preciznu ulogu); animacija ( snimanjegrafickih, crtanih ili lutkarskih elemenata slicicu po slicicu); trik (tehnicki zahvat koji kod gledalaca stvara iluziju vizuelne promene); kombinovani oglas (najmanje dve od spomenutih tehnika) 89.Internet? Koren onoga sto nazivamo internetom dotira iz pocetka XX veka. Internet je najvea i najpoznatija globalna raunarska mrea, namenjena razmeni podataka, obuhvata lokacije i sadrzaje kojima se moze pristupit sa bilo koje tacke u svetu. Internet je sacinjen od racunara koji su ravnopravno povezani hijerarhijski. Virtualne lokacije i posebno kreiran sadrzaj na serverskom racunaru, dostupni non-stop naziva se sajt, ili veb sajt, veb lokacija odnosno prezentacija.Glavna lokacija na internetu, posvecena nekoj organizaciji ili pojedincu naziva se kucna stranica (home page). Primena tehnologije i internetskih resenja unutar jedne kompanijske mreze naziva se intranet. *ARPA-net? Kada i gde je stvoren www? 1969.osnovana je prva telematska mreza za prosledjivanje poruka, radila je na principu pakovnaja informacija i nosila je ime ARPnet (agencija za razvijene istrazivacke projekte). 1989 upravljanje ARPA-netom zvanicno je iz vojnih ruku presla na akademsko i naucne institucije. Iste godine u Zenevi u Evropskoj labaratoriji za mikrocestice stvoren www (svetska mreza), najpopularniji sistem za koriscenje Interneta.

90.Kada nastaju prvi sajtovi namenjeni e-trgovine (e-commerce)?Sta su provajderi? Prvi sajtovi namenjeni upotrebi elektronske trgovine putem Interneta (e-commerce) pojavljuje se 1994, kada se afirmisu i prvi veliki provajderi. Provajderi su firme koje

olaksavaju tehnicko prikljucenje sistemima kojima se poruke predaju, i odakle se povlace na zahtev primaoca. 91.Svi ucesnici su duzni da se pridrzavaju odredjenih pravila rada na mrezi, koji cine tzv. mreznu etikeciju (Net etiquette). 92.Digitalna revolucija? Brzu razmenu i koriscenje raznovrsnog informisanog materijala omogucavala je digitalna revolucija, cetvrta po redu tehnoloska revolucija u povesti ljudi. 93.Sta je digitalizacija? Digitalizacija je proces pretvaranja analognih signala i podataka u binarni kod koji razumeju i koriste elektronska kola informatickih uredjaja. 94.Bit? Bit (binarni broj) oznacava minimalnu kolicinu informacije koju moze da obradi racunar; istovremeno, to je merna jedinica ovog koda, standardni format za prenosenje tekstova, grafikona, zvukova, pokretnih i nepokretnih slika. Bit neposeduje boju, velicinu i tezinu, i moze da putuje brzinom svetlosti. 95.Informacijski autoput? Hiper reci? Hiper tekst? Koriscenje softverskih alata omogucilo je korisniku da bude navigator, takva komunikacija je nelinearna ili ineraktivna, i predstavlja mocan licni most ka informacijskom autoputu, na kojem korisnika cekaju brojen hiper-reci, u tekstu obicno su istaknute drugom bojom ili tipom slova, a iza njih nalazi se detaljno objasnjenje ili informacija u obliku slike, zvucne ili video-sekvence. Hiper reci upucuju na neku drugu stranicu ili izvor koji se nalazi u memoriji racunara udaljenog hiljadama kilometara od onpg za koji sedi korisnik. Vizuelno, graficki i zvucno organizovan sadrzaj koji putuje mrezom naziva se hipertekst, u pokusaju da informacione jedinice koliko toliko poveze u strukturu mreze grafike. 96.Virtuelna stvarnost? Kiber prostor? Tehnologija i stvaralacka invencija na Internetu stapaju se u multimedjalnoj tacki koja se naziva virtuelna stvarnost. Pridev virtuelan korisit se u opisivanju pojava koje su lsicne stvarnim i mogu se posmatrati kao realne. Razliciti oblici povezivanja elekronskih sistema s ljudskim bicima nazivaju se kiber-prostor, da bi opisao vestacke prostore kompjuterskih simulacija. 97.Video novinari? Online novine? Video novinari spremni da se sa bilo koje tacke ukljuce u zivi program radija ili televizije. Umesto pisace masine oni cesce koriste mikrofon, kameru i laptop.; snimaju, intrevjuisu, pisu tekst, salju sirovi materjal ili sami montiraju sliku i ton. On-line novine su objavljene prvi put u1992 Chicago Tribune. U pocetku su on-line novine bile prosta elektornska kopija stampanog izdanja, a kasnije su zamenjene samostalnijim sajtovima sa clancima, prilozima, izvorima i tempom azuriranja vesti koja ih je udaljila od obicnih novina. 98. Informaticki terorizam? Drustvena neprozirnost? Opcinjeni mogucnostima novog medija, mnogi koji se umreze imaju zelju da vam izloze svoju viziju boljeg sveta, da pokazu svoju pamet, mastu ili moc. Nesto od toga prelazi u oblik informatickog terorizma (virus, pretnja, tekstualni krivolov i razni vidici kulturne diverzije). Prevelika kolicina informacija ima za posledicu pojavu fenomena

koji teoreticari nazivaju drustvenom neprozirnoscu neki od njih predvidjaju da ce ljudi nositi kompjutera kao vokmene, i sto ce se smatrati normalnim. 99.EDU i COM? U okviru edukativnog domena (edu), internet predstavlja dragocenu informaticku autostradu koja omogucava da se prevazidju ogranicenja konvercionlnih metoda i inoviranje znanja. Mreza, najpre sluzi kao nezamnjivi informacioni kanal.Potom, Internet je cinilac koji podstice savladavanje novih vestina i usvajanje znanja. Ustanovljenem domena za poslovno, komercijalno komuniciranje (com) izmenilo je oblik i status oglasnih poruka i donelo biznisu nove vidove prezentacije ideja, roba i usluga. To je pre svegap osledica multimedijalnosti i interaktivnosti elektronske komunikacione mreze. 100.Umetnost na mrezi? Na Internetu knjiga je transformisana u beskrajne hipertekstulane strukture u kojima se korisnik moze pojaviti kao autor. U informatickoj sumi devojcica moze postane baka, sta ce da se desi zavisni od citaoceve maste. Ruski autor Epstejn 1995. uveo je Internet intelektualnu mrezu pod imenom Intelent , kao posebni metaprostor u kome se slobodno mogu razvijati najrazlicitije interdisciplinirane ideje i diskursi. To podrazumeva razmah poseben dimenzije kompjuterske umetnosti-da se jedna zamisao paralerno ostvaruje kao knjizevno, filmsko, muzicko i likovno delo. 101.E-mail romani, signalizam? 1999. u Beogradu se pojavio prvi totalno e-mail roman, to su prozna dela ostvarena nelinearnim pismom, spreman da podeli nedpredvidivu sudbinu u kiber prostoru. Prvi je Savrseni zlocin, a drugi Tek sto smo otvorili postu. U okviru signalizma zanrovski se izdvojila posebna vrsta kompjuterskep pezije, u kojoj se rec kao osnovna izrazajna jeidnica, spaja sa drugim recima ili isntetickim nizovima uz pomoc masdine i po zakonomernoj putanji (permutacija i kombinacije) koje masina izvodi u milionitom delu sekunde. 101.Mnostvo morala i jedinstvene etike? Etika i moral, su reci istog znacenja a razlicitog oblika, sa ekonomijom to su oblici drustvene svesti i ljudske prakse podlozne promenama. Moral oznacava obicaje ili vladanje. Moral je vid delatnosti odnosenja coveka prema svetu, prema drugim ljudima i prema samom sebi. Usvajanje moralne norme se interanilzuje i postaje savest vremena, drustva, socijalne grupe ili pojedinca. Postupak po moralnim normama, ili samo teznja ka tome tvori moralni cin. 102.Kodeks, Sta je to antisocijalna grupa? Osima zakonima, krsenje normi sankcionise se formalizovanim sistemom pravila koja se najcesce nazivaju kodeks. Poznati je lekarski kodeks (Hipokrata), zatim novinarski, advokatski itd. Antisocijalne grupe su: narkomani, mafija, bande adolecenata itd, cak i onim imaju svoje kodeks. 103.Moralna filozofija?Poslovna etika? Procenjivanje sadrzaja i dometa moralnih nacela, vrednovanje ponasanja pojedinca, drustvene grupe ili zajednice bavi se etika (ethos obicaj). Kao filozovska disciplina poznata pod imenom moralna filozofija ili nauka o moralu, ponegde i filozovsko htenje, etika dublje istrazuje motive i otvoreno postavlja norme ljudskog delovanja koje ima za cilje dobro, pravedno. Ona bespostedno sudi o moralu kao njegova otvoren kriticna svest.

I ako je etika filozofska disciplina u teoriji i praksi poslovna etika (poslovno-eticko ponasanje) pretezno pirmenjuje metode i strategije sociologije kao opste nauke o drustvu. 104.Teorija korporativnog drustvenog ucinka? Arci Kerol kombinuje filozovske ideje o drustvenoj odgovrnosti s nacelima primenjene ekonomije, dosao do teorije o tzv. korporativnom drustvenom ucinku po kojoj celinu drustvene odgovrnosti cine ekonomski, pravni i eticki principi. Ovi principi zajednoc stvaraju dogovor izmedju biznisa i drustva po kom kompanija deluje kao moralni agent 105.Manipulacija umesto socijalizacije? *Zatvorena i otvorena komunikacija? Otvorena komunikacija u kome se slobodno, kreativno i interaktivno ispoljavaju kljucni elementi komunikacijskog cina, gde se uvazava pravo na pluralizam i neguje kriticno misljenje. Komunikaicjska sema medijskog istrazivanja Nedeljkovica pokazuje kako se na podrucju zatvorene i otvorene komuniacije dramaticno suoceljava delovanjem cetri vazna cinioca: drzava, drzavnih ustanova, mas-medija i javnost; od kojih zavisi tip javnosti. *Tehnolski tirkovi u slizbi komunikaicje? medijske manipulacije se najcesce izvode iz ekonomksih i politickih razloga da se potrosacima sugerise na kupovinu odredjene robe ili usluge, da se prikriveni interesi pojedinca, drustvene grupe, politicke partije pokazu kao svi interesi clanova drustva. - modalitet postizanja narocito zvucnih i vizuelnih efekata labaratorijskom obradom fotografija, tona i pokretnih slika zove se prljavi trikovi. - zloubotreba televizijske tehnike u politicke svrhe umnozile su se u izbornim kompanijam promenom kaleidoskopskih (broj likova po zelji), stereskopskih (opticka i psiholosko-bioloska iluzija) i drugih efekata. - na manipulaciju upozorio je reditelj Miroslav Jokic u jednoj epizodi serije Ribarenje Ljudskih dusa emitovana na RTS 1 2002, epizoda Satnizam u rokenrolu, u kojoj su indetifikovane ideje satanisitckog pokreta u muzici najznacajnijih svetskihj muzickih asambala, hevi-metal. - u oglasavanju ekonomskih i politickih sadrzaja koricene podsvesni efekti, poznat pod imenom backward-masking, zabranjen je zakonom i etickim kodeksima. *Knjiga Reklamokratija? primenom suptilnijih metode ubedjivanja, da se navedu da misle i urade ono sto komunikator zeli, a da toga nije svesan, Pet reci koje ti sastavis dovljno je da za samo nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni nacin zivota pola miliona potrosaca : knjiga Reklamokratija Pol i Kornbult. * Definicjija socijalizacije i manipulacije? Pod socijalizacijom se podrazumeva procec modelovanja socijalno pozeljne licnosti posredovanjem skole, porodice, medija itd. Rezultat tog procesa treba da bude zrelo, odgovrno, drustveno i osobeno ljudsko bice koje je razvilo univerzalne sposobnosti i funkcije. Socijalizacija imap ozitivni predznak i traje citavog zivota. * u knjizi Ribari ljudskih dusa Djuro Susnjic (1976) potice definicija manipulacije to je skup postupaka pomocu kojih manilpulator, koristecx simbolicka sredstva, za njega pogodnim psihosocijalnim uslovima, odasilje u masu, sredstvima komunikacije, odredjene poruke s namerom da utice na uverenje, stavove i ponasanje velikih broja ljudi, tako da bi se oni u stvarima o kojima nepostoji opsta saglasnost, a za koje su zivotno zainteresovani, usmerili prema ubedjenju, stavovima i vrednostima manipulator, a da toga nisu svesni.Tako je Susnjic one koje manipulisu nazvao ublazenim imenom: skriveni ubedjivadji, ribari ljudskih dusa, profesori ubedjivanja itd.

106.Kodofikovanje poslovno-eticke prakse? Eiku neke kompanije odredjuje sve sto ona cini, a ne samo ono sto govori u nastojanju da obezbedi podrsku javnosti. nuzno je da se iz p slovnja vidi kako organizacija zeli da sluzi opstem dobru, da javni interes odvaja od parcijalnog i da u svakodnevnom delovanju tezi prepoznavnaju zajednicke mere prihvatanja konkurentskih interesa. Uzajamnost je njavanziji princip koji treba da slede kompanije i pojedinci. From u svoji mdelima insistira na pravicnosti, kritikuje sebicnost. Solidarnost nije samo zadatak to je zadovoljstvo i najbolja garancija sigurnosti pise From podsecati na jednakost prava znaci staviti svakom na raspolaganju sredstva za ostvaranje sebe u potpunosti. *5 nacela enticke snage po knjizi Snaga etickog menadzmenta: svrha, ponos, strpljenje, upornost, perspektiva 107.Zloubotreba zenske seksualnosti? Etika PR mora biti osetljiva i na predrasude ove vrste jer one stoje na putu jednakim mogucnostima u brojnim oblastima. Osim sto se iskazuje kao ozbiljna prepreka istinskoj komunikaciji, diskriminaciji po osnovu pola uvecava prostor za druge potcinjena. 108.Medijski rat i militantno novinarstvo? *U pocetnoj fazi razvoja zurnalizma, novinari su naduvalio dogadaje i lagali u interesu izdavaca, tako se rodio senzacionalizam novinarski pristup koji pociva na opisu bizarnih dogadjaja ili licnosti, na prenaglasavanju pojedinih detalja ili pukom fabrikovanju cinjenica *u poslednjih decenija XX veka zloupotreba medija dobija planetarne razmene, novinari su postali ne samo zlosutna prethodnica velikih sukoba vec i pravi izazivaci rata. Tada je usla u opstu upotrebu sigma medijski rat kao skup zurnalisitickih i propagandnih aktivnosti kojima se uz podrsku najsavrsenijih komunikacjiskih sredstava konstruise negativna predstava o pojedinim narodima, drzavama ili njihovim liderima, kao prethodnica vazdusnog udara, selektivnog bombardovanja ili totalnog rata. Sredstva medijskog rata prilagodjavaju se vojnopolitickim ili eknomskim ciljevima, i uvek su usmereni protiv nekog. * psi rata su novinari placenici opisuje se kao dogadjaji kojim se namirjuje neka visa skoro kosmicka pravda. *politicka instrumetualizacija medija dobila je razmere medijskog fazisma, upotrebljen je za postizanje tenzije, pripremu agresije. Spin doctoring (od engleske reci spining = presti, ispredat); rec je o nekoj vrsti umetnickog splektrarenja, kojom se za veliki novac informacija menja sadrzajm smer i karakter kako bi najbolje posluzila modelovanju stava sire javnosi u zeljneom smislu. Spin doctori imaju zadatak da obezbede pozitivan ambijent za razumevanje, opravdanje stvarno nepopularnih poteza, ali tako da konzument neprimeti da su nasamareni. 109.Etika prvo lice mnozine? * vladavina pomocu aplauza? u jednopartijskom sistemu, javno komuniciranje bilo je pretezno jednosmerno. Infomacije su tekle dobor kontrolisanim kanalima a kriticna funkcija javnosti bila je zamenjena manipulacijom. Osnovno sredstvo ovog vida manipulacije bilo je apelovanje na cula umesto na intelekt, a glavni cilj izazivanje konformizma u misljenju i ponasanju i obezbedjeje (lazne) plebisticiarnosti neophodne za vladavinu pomocu aplauza i masovnog odobravanja

*cenzuar i autocenzura? U dirigovanom novinarstu su postojali oblici javne ili prikrivene cenzure i autocenzure (nametnuti odnosno dobrovoljni oblici odustajanja od sopstvenog misljenja), zurnalisitcka scena obilovala je profesionalnim i ljudskom odvaznoscu i visokog umeca da se istina saopsti makar izmedju redova. *pas cuvari demokratije? Doneti su zakoni o informisanju idelovanju elektronskih medija koji bi bar formalno reformisali znacaj javne sfere i novinara kao psi cuvari demokratije verbalno zalganje za ravnopravni pristup izvorima informacija i slobode medija, nije upotpunosti bila jos uvek nije donela potpunu slobodu, niti iskljucila citanje izmedju redova. *medjunarodna organizacija Reporter bez granica? O klimi u kojoj deluju mediji svedoci i rang-lista medjunarodne organizacije Reporteri bez granica za 2003, po kojoj je Srbija i Crna Gora po stepenu slobode medija svrstana na 85.mesto od 166 zemalja, godinu dana ranije bila je na 60 mestu. 110.Mecena? Mecena pokrovitelj, zastitinik knjizevnika, umetnika, naucnika, po Gaju Kliniju Meceni (Maecenas, 70 pre nove do 8 nove ere), uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta, zastitniku i prijatelju naucnika i pesnika, narucito Vergija i Horacija. 111.Blog? Blog je on-line dnevnik, ljudi se dopisuju na njemu i daju komentare na razne teme. Nesto poput chata. Blog je neka vrsta privatne web stranice, koj vam omogucava da na jednostavan nacin publicirate svoje tekstove. Blog vam omogucava da se vas glas cuje na internetu. Mnogo ljudi koristi blog da bi organizovali svoje ideje ili publicirali novosti. Drugi koriste blog da bi se obratili svetskoj publici. Treci da skupe na Blog-u interesantne stvari koje nadju na bespucima interneta u jednu lako potrazivu stranicu. Profesionalni i amaterski novinari koriste Blog da objave najnovije i najzanimljivije vesti. 112.Kokus? Kokus je uobicajno grupisanje politicara u Americkom kongresu. Septembra 2004 prvi put u Vasingtonu je osnovan srpski kokus sastavljen od 4 kongresmena. Vazna je razlika od lobi grupe, jer kokus grupe se ne placaju. Kokusom neko mora eskluzivno da se bavi, da obilazi kongresmana i stalno objasnjava probleme za koje se kokus zalaze. Srpski kokus u americkom kongresu ne brani interese Srbije niti to sme da radi, nego brani interese americkiih drzavljana srpskog porekla.