UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS SREMSKA KAMENICA

PSIHOSOCIJALNI UZROCI STRESA KOD MENADERA

Seminarski rad

Mentor: Prof. dr Milan Nei

Student: Lazar Geci

Broj indeksa: 219/10 Novi Sad, maj 2011.

Sadraj: Uvod...................................................................................................3 1. Ko su i ta su menaderi............................................................4 2. ta je stres..................................................................................5

2.1.Vrste stresa............................................................................................... 6

3. Stres kod menadera................................................................7

3.1 Uzroci stresa.............................................................................................. 8 3.2 Posledice stresa....................................................................................... 10 3.2.1.Depresija.........................................................................................................10 3.2.2.Sindrom sagorevanja.......................................................................................10

4.Zakljuak..................................................................................12 5.Literatura...................................................................................13

Upravljanje promenama

Strana 2

Uvod
Dananje vreme u kome je veliki broj i brzina promena glavna odlika drutvenosocijalnih i ekonomskih tokova jednog drutva ostavlja trag na oveku.Ljudi su danas kao nikada do sada optereeni gomilom informacija koje moraju biti protumaene, obraene i sortirane po vanosti, i sve to pada na lea jednog obinog oveka.Era znanja koja podrazumeva da ovek stalno bude u toku ta se deava u njegovom okruenju i da znanje koje poseduje danas mu moda nita nee vredeti sutra, tera ljude da stalno ulau napor da znaju vie, da ue vie i da rade vie. Nemilosrdna borba za to boljom pozicijom na tritu i u drutvu, prisiljava organizacije i pojedince da ulau svoj maksimum kako bi bili to uspeniji u ostvarenju svojih ciljeva.Pozitivna strana te borbe je ta da samo najbolji uspevaju i time se postie ona najbolja efikasnost za rad organizacije ali kontinuirani napori sve veeg inteziteta ostavljaju posledice na stanje fizike a i psihike svesti jednog pojedinca. Stres kao takav predstavlja rak dananjeg modernog drutva koji optereuje itav poslovni svet kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju.Njegovo eliminisanje je nemogue ali u interesu je svake drave i pojedinca da stres shvate ozbiljno i da rade na tome da udeo stresa kod radnog stanovnitva smanji do te mere, u kojoj bi se stres posmatrao kao nezaobilazan faktor koji ima mali uticaj na ivot pojedinca a kroz njega i uticaj na organizaciju u kojoj pojedinac radi.U ovom radu emo se baviti uzrocima i posledicama koje stres ima na ljude koje imaju visoku odgovornost u organizaciji u kojoj rade a i reenjima koja bi posluila da otklone uzroke i ublae posledice stresa kod menadera.

1.Ko su i ta su menaderi
Upravljanje promenama Strana 3

Menader je ovek koji se bavi upravljakim poslovima u nekom preduzeu ili ustanovi. On nadgleda, kordinie, upravlja, organizuje, vodi i kontrolie procese i tokove u jednoj organizaciji. Uopte gledano, osnovni zadatak svakog menadera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzea, odnosno da obezbedi realizaciju operativnih i stratekih ciljeva.Menaderi su takorei vlast u preduzeu. Postoje tri nivoa menadera: 1) vrhovni tip menadera (top menadment), 2) srednji nivo menadmenta, 3) nii (operativni) nivo menadmenta Na menadere pada odgovornost da vre ulogu efa koji e odrediti ciljeve organizacije i put po kome e se ostvariti ti ciljevi, dok u istom momentu moraju vriti ulogu medijatora koji e eliminisati sporove unutar organizacije i integrisati ljude u njoj u jednu fukcionalnu grupu koja e svoj posao obavljati na najefikasniji i najefektivniji nain.Za tu svrhu menader ima uloge: 1) integratora, 2) komunikatora, 3) voe, 4) donosioca odluke i 5) kreatora atmosfere Postoje razne vrste menadera koji se razlikuju po tipu liderstva(harizmatini, tradicionalni, situacioni i funkcionalni) i stilu voenja (autokratski, participativni, slobodni stil voenja).Zbog prirode posla kao to je menaderski, ljudi koji zauzimaju takve pozicije moraju imati odreena znanja, osobine i sposobnosti koje se od njih zahtevaju.Kao kriterijum se navodi skup znanja koje menader moe da stekne kroz redovno, dopunsko obrazovanje i praktinim radom. Znanja koje menader mora da poseduje su: tehnika, znanja iz oblasti drutvenih nauka i koncepcijska znanja. Unutar ovih znanja menader mora biti posebno orijentisan na znanja iz sledeih oblasti: tehnike, informatike, organizacije, upravljanja, planiranja, finansija, marketinga, psihologije, kadrova i prava. Kao osobine koje menader treba imati istie se: stabilnost, inteligencija, potenje, ambicioznost, energinost, entuzijazam, fleksibilnost, matovitost, optimizam i hrabrost. Sposobnosti koje ine menadera su: organizacije, lidera, upravljanja, predvianja, inicijative, vizionarstva, komuniciranja, prilagoavanja, analitike i selekcije. Kao to se vidi, lista kriterijuma koje menader mora da ispuni kako bi se smatrao uspenim je poprilino velika te dolazimo do zakljuka da ne moe svako da bude menader.Kod dananjih strunjaka preovladava miljenje da se menaderi ne stvaraju ve da se raaju, samim tim njihov broj je ogranien i time se samo dodaje jo vei teret odgovornosti na postojei broj menadera.

2.ta je stres
Upravljanje promenama Strana 4

Stres je reakcija na promene koje nam se deavaju u okruenju i na koje u veini sluajeva nemamo veliki uticaj.Stres predstavlja psiho-fiziku reakciju na podsticaje(psihike i fizike) koje stiu iz okruenja, bilo da su to pozitivni ili negativni podsticaji.Ima mnogo primera koji izazivaju stres i nisu svi loeg karaktera, na primer stres je kada ovek oekuje roenje svog deteta, kada eka u redu u banci, kada se plai gubitka posla.Zabluda je da stres izazivaju samo neprijatne i negativne stvari ve i pozitivne stvari utiu na pojavu stresa.Ako imamo pozitivan reakciju na dogaaj on se zove eustress, ako imamo negativan reakciju na dogaaj on se zove distress. Svaki pojedinac razliito reaguje na iste stvari zbog svog jedinstvenog mentalnog sklopa, iskustava koje je doiveo i svoje linosti.Stres nije samo psihika reakcija ve i fizika.On je prirodna pojava koja ako se ne kontrolie moe izazvati krajnje posledice po psihiko i fiziko zdravlje oveka.Kao prirodna pojava stres nam omoguava da procenimo dogaaje tako da vidimo da li su previe opasni po nas, koliko su uznemiravajui i da li moemo da se nosimo sa posledicama tih dogaaja.Na slici 1 vidimo uzroke i posledice stresa i njihove veze.

Slika 1. Stresori, stres i napor meusobna povezanost Stres napada sve bez obzira na kojoj poziciji u organizaciji radili ili tipu organizacije koje radite.Generalno stres je vei kod profitnih nego kod neprofitnih organizacija i kod mesta koje se obavlja u organizaciji.Kod stresa dolazi do razvitka tri faze: 1) kognitivnog oka 2) kontra-oka 3) iscrpljenosti 1.kognitivni ok predstavlja smanjenu sposobnost za logiko miljenje, dolazi do snanih emocionalnih uzbuenja i intenzivnog doivljaja strepnje za sve ono to ta situacija moe doneti. 2.kontra-ok smanjuje efekte kognitivnog oka kroz smanjenje emocionalne uzbuenjosti, fizioloki procesa i opadanja napetosti. 3.iscrpljenost se javlja kada je stres savladan to jest kada se osoba navikne na posledice stresa.

2.1.Vrste stresa

Upravljanje promenama

Strana 5

Postoje 5 vrste stresova: 1) fizioloki(fiziki) 2) psiholoki 3) socijalni 4) akutni 5) hronini 6) traumatski 1.fizioloki stres odnosi se na optereenje organa i telesnih delova (npr. prelom kosti).Takva vrsta stresa ostavlja relativno slabe poremeaje osim u sluajevima kad su povrede mnogo ozbiljnije(npr. gubitak ekstremiteta). 2.psiholoki stres se predstavlja spoznajnim procesima i oseanjima kod organizma u stresnim situacijama sa okolinom. 3.socijalni stres odnosi se na socijalne situacije u odreenom vremenskom periodu koja deluje na veinu ljudi. 4.akutni stres je rezultat dananjeg naina ivota gde je brzina procesa postala jedna od glavnih determinanti ekonomskog, socijalnog i drutvenog ivota. 5.hronini stres dugotrajnog je karaktera. Osobe koje pate od hroninog stresa vie ne vidi izlaz iz stresne situacije, poput siromatva, nezadovoljavajueg posla, nezaposlenosti, nesreenoj porodinoj sitiaciji.Ova vrsta stresa moda predstavlja najgoru varijantu jer je on stalno prisutan te se pojedinac na njega navikne iako takav stres polako ali sigurno unitava zdravlje te osobe. 6.traumatski stres je posledica neke teke tragedije, kao to je smrt, nesrea ili prirodna katastrofa.Takav stres ak i posle protoka odreenog vremena moe ostaviti trajne posledice na bie oveka.

3.Stres kod menadera

Upravljanje promenama

Strana 6

Stres kod menadera moemo slobodno nazvati top stresom koji je iskljuivo rezervisan za osobe na rukovodeim pozicijama. Istraivanja kau da preko 70% ljudi kae da im glavni izvor stresa posao koji obavljaju.Na tabeli 1 moete videti 10 poslova koji su po oceni sajta CareerCast najstresniji na svetu.

Nivostresa
120 100 80 60 40 20 0

Slika 2. Nivo stresa kod razliitih poslova Kao to se vidi top menaderi se nalaze u samom vrhu poslova koji su najstresniji na svetu.Stres kod menadera je specifino negativan stres koji, ako se ne dri u granicama normale, sigurno umanjuje poslovnu efikasnost i sposobnost da se donose prave odluke u pravo vreme, ime se dovodi u pitanje budunost kompanije. Najvei izvor stresa su, pokazalo je istraivanje, loi menaderi.Oni demonstriraju nesposobnost da ree konflikte u organizaciji, obezbede uspeno poslovanje i sigurnost koju svi zaposleni oekuju.

3.1.Uzroci stresa

Upravljanje promenama

Strana 7

Osvrnuvi se oko sebe veina bi se sloila da postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno doivljavaju stres u svim oblastima svog ivota, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima, koli, fakultetu i radnom mestu.Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili naoj okolini na ta reagujemo stresom. Zato moemo da ih podelimo u dve grupe. 1) unutranji 2) spoljanji 1.unutranji uzroci zavise od samog oveka to jest od njegovih oekivanja koje oekuje od samog sebe.Nerealno visoka oekivanja koja su karakteristina za ambiciozne ljude predstavljaju vrlo est uzrok stresa.Nemogunost da se koncenriu na jednu stvar to jest nedostatak prioriteta daje problem kaljenja koji opet izaziva stres koji je rezultat oseaja da se nita ne moe uraditi na vreme Ovaj problem zauzima jo znaajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli posao sa svojim kolegama, ukuanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak da sve mora sama da radi ime stie utisak da je sva odgovornost njena. 2.spoljani uzroci stresa mogu biti nepovoljna drutvena, materijalna i socijalna situacija.Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za ivot i rad.Verovatnoa da ovek doivi stres je vea ukoliko boravi ili radi u neadekvatnoj, nedovoljno zagrejanoj ili prevruoj, skuenoj prostoriji.U dananjim kompanijama koje se bave proizvodnjom usluga kao to su Google, Facebook, Mikrosoft vodi se obzir kada je u pitanju prostor u kome njihovi zaposleni rade.Njihov prostor mora istovremeno biti veliki, lep, da prua inspiraciju i opremljen najsavremenijim ureajima video, audio i rashladnog tipa za maksimalni uitak zaposlenih.ine sve da se zaposleni oseaju kao kod kue jer srean radnik je dobar radnik. Najei uzroci stresa: 1) pritisci vezani uz posao 2) novac 3) pritisci vezani uz vreme 4) porodica 5) ljubavni ivot 6) zdravlje 1.Ovaj uzrok stresa je karakteristian za sve vrste poslova sem njegove jaine koja zavisi od poslovne pozicije u organizaciji.to je vea odgovornost vei je stres.Kao uzroci stresa na poslu se javlju: 1) profesionalni zahtevi 2) suprotstavljeni zahtevi na poslu i van posla 3) stres zbog nesigurnosti 4) previe i premalo rada 5) odgovornost prema drugima 6) nedostatak drutvene podrke 7) seksualno zlostavljanje 2.Finansijska pozicija zaposlenih ima veliki uticaj na motivaciju.Manjak novca moe ugroziti poziciju zaposlenih ako pribegnu nezakonitim radnjama radi sticanja finansijske doboti(kraa i korupcija).

Upravljanje promenama

Strana 8

3.Bioloka ogranienost svakog ivog bia i njegova krhkost daju stres koji je vezan za samu egzistencijalnu potrebu.Kako osoba stari tako vie preispituje svoje postupke i pita se kako je drugaije mogla da postupi.Fiziki nedostatak vremena onemoguuje bilo kakvu korektivnu meru u tom pravcu u odreenim sluajevima te se javlja oseaj nemoi a sa njim i tuga to stvari ne mogu biti kao pre. 4.Porodica moe predstavljati u nekim sluajevima izvor nestabilnosti za pojedinca.Problemi kao to su svae, razvodi, bolest i disfunkcionalsnot porodice izaziva stres koji je stalno prisutan i kao takav utie na mentalno raspoloenje osobe a preko toga i njegov uinak u radu. 5.Ljubavni ivot je karaterian problem za mlade parove koji nisu jo osnovali porodicu.Nezdrave i optereujue veze utiu na radnu sposobnost osobe koja u nemogunosti da se koncentrie na svoj posao gubi dragoceno vreme i novac. 6.Zdravlje predstavlja osnovnu potrebu svakog pojedinca.Bez zdravlja osoba ne bi mogla vriti svoje dunosti ni poslu ni u kui.Finansijski teret koji pada na porodicu u sluaju teke bolesti predstavlja samo jo dodatni pritisak koji se ispoljava u vidu tuge za dobrobit zdravlja lanova svoje porodice i brige za njihovu egzistencijalnu potrebu. Prema istraivanju sajta Human Resources and Skills Development Canada glavni uzroci stresa su prikazani na slici 3

Slika 3. Izvori stresa

Izvor: http://www.hrsdc.gc.ca/eng/disability_issues/reports/fdr/2009/page10.shtml#_10.2

Kao to se vidi na slici, po njihovom istraivanju, posao pored zdravlja predstavlja glavni uzrok stresa kod ljudi.

3.2.Posledice stresa

Upravljanje promenama

Strana 9

Um se trudi da odri neku vrstu mentalne ravnotee. U trenutku kada um nije vie u stanju da odri tu ravnoteu, odnosno kada uticaji sredine prevazilaze ovekove mogunosti da se nosi sa novonastalom situacijom, dolazi do pojave psihike krize.U uslovima psihike krize moe doi do razvoja dve situacije.Razvoj depresije i sindrom sagorevanja. 3.2.1.Depresija Najei simptomi depresije su: 1) dugotrajna potitenost 2) gubljenje interesa za ivot 3) gubitak interesa za ono to vas je nekad interesovalo 4) pad koncentracije 5) promene u apetitu 6) nesanica 7) umor 8) fizika bolest iji se simptomi stalno vraaju uprkos leenju Depresija je najgora posledica stresa.U stanju depresije osoba ne pokazuje interesovanje za deavanja u okolini.Gubi interes za bilo kakvom vrstom promene i odbija bilo kakvu vrstu pomoi.Osoba se poinje ponaati autodestruktivno, ne dozvoljavajui nita lepo da se desi.U takvim situacijama pomisao na okonanje sopstvenog ivota su esta pojava.Ljudima koji su oboleli od depresije potrebna je struna pomo u vidu terapija kod psihijatra i aktivna lekovna terapija. 3.2.2.Sindrom sagorevanja Sindrom sagorevanja je stanje psihike, fizike ili psihofizike iscrpljenosti uzrokovane preteranim i prolongiranim stresom.Prema Girdino, Everly i Dusek-u razlikuju se tri stepena sagorevanja: I stepen - poetna zahvaenost stresom II stepen - reaktivna kompenzacija stresa sa ouvanjem energije III stepen - faza istroenosti U I stepenu kod osobe je prisutna je silna energija, velike nade i nerealna oekivanja. U toj fazi osoba se ne tedi, neracionalno troi energiju, radi prekovremeno, a upravo je tu pojavljuje rizik za sagorevanje na poslu. U II stepenu dolazi do otrenjenja, osoba i dalje voli svoj posao, obavlja ga, ali ne s istim tempom.Shvata postojanje drugih interesa u ivotu, porodicu, prijatelje, stan, novac, napredovanje i struno usavravanje. U III stepenu dolazi do frustracije gde osoba pone preispitivati koliko je uspena u obavljanju posla i gde je smisao posla kojeg obavlja. Postojanje raznih ogranienja na poslu osobu dovodi do preispitivanja svrhe posla koji radi. Kao uzroci sagorevanja na poslu javljaju se: 1) osobina samog pomagaa 2) osobine klijenta 3) uslovi rada

Upravljanje promenama

Strana 10

4) organizacija rada 5) psihosocijalna klima Takoe posledice stresa moemo razdvojiti na dve osnovne grupe.Posledice vezane za psiholoko-emocionalne i fizike. 1.psiholoko-emocionalne posledice su: Nedovoljna koncentracija u tekim aktivnostima, tekoa pamenja, poveanje broja greaka, napetost, poveanje nestrpljivosti, netolerancije, autoriteta i manjak razumevanja prema drugima, moralni hazard, gubitak samopouzdanja, otean govor, gubitak volje i oduevljenja, odsustvo sa posla, kole, fakulteta,poveano konzumiranje alkohola, cigareta, kafe i drugih droga, nesanica, panika, i nepoverenje. 2.fizike posledice su: glavobolje, problemi s prostatom, gubitak ili poveanje apetita, poremeaj spavanja, nono znojenje, poveana i bolna napetost miia (naroito u predelu vrata i ramena), poremeaj menstrualnog ciklusa, povien krvni pritisak, stresogeni dijabetes, poveani rizik od infarkta i gubitak kose.Posledice po fiziko zdravlje su ozbiljne ako se ne uoe na vreme znaci stresa i pone terapija. Usled delovanja stresa, izmeu 75 i 90% poseta radne populacije doktoru je zbog bolesti povezanih sa stresom. Treina zaposlenih gotovo svaki dan proivljava stres na poslu. Stres igra ulogu u sledeim bolestima: hipertenzija, srani udar, dijabetis, astma, hronini bolovi, alergije, glavobolje, bolovi u leima, razna kona oboljenja, rak, narueni imunitet, smanjenje broja belih krvnih zrnaca i poremeaji u njihovim funkcijama. U magazinu Voluntary Benefits Magazine objavljen je rad Duka Fonner-a pod nazivom Employee Financial Stress is Burying Your Business(Stres zaposlenih pokopava va biznis) gde je izneo finasijske pokazatelje koliko kompanije gube godinje na stres kroz koji zaposleni prolaze u okviru svojih redovnih aktivnosti(Slika 4).

Slika 4. Gubici kompanija usled stresa

Izvor:http://www.voluntarybenefitsmagazine.com/article-detail.php?issue=issue13&article=employee financial-stress

4.Zakljuak
Stres u dananjem vremenu predstavlja rak koji je postao sastavni deo poslovnog ivota.Zbog nemogunosti da se stres izbegne kompanije koje ne obraaju paznju na svoje

Upravljanje promenama

Strana 11

zaposlene rizikuju da izgube konkuretnost i udeo na tritu.Jedini nain kako bi se minimizirali njegovi tetni uticaji na pojedinca a samim tim i na organizaciju, mora se vriti edukacija zaposlenih o uzrocima i posledicama stresa.Raditi zajedno sa zaposlenima na pronalaenju modela rada koji e davati adekvatne rezultate i pritom ne ugroziti ostvarenje zadatih poslovnih ciljeva od strane menadmenta a istovremeno stvoriti radno okruenje u kojima e uslovi za rad biti optimalni na taj nain da pruaju maksimalan komfor i najveu efikasnost rada.Zaposleni moraju pruiti podrku naporima menaderskog tima i pomoi im, kako kooperativnou tako i svojim predlozima i sugestijama kako stvoriti idealno radno okruenje.

5.Literatura:
1) Milan Nei. Upravljanje promenama, Interno izdanje. Upravljanje promenama Strana 12

2) Ichak Adizes. Mastering Change,1992 3) Duke Fonner. Employee Financial Stress is Burying Your Business, Voluntary Benefits Magazine, 2010 4) http://www.savetovaliste.nshc.org.rs/sagorevanje.htm 5) http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2005/nemcic/index.html 6) http://www.covermagazin.com/depresija.htm 7) http://www.poslovni.hr/vijesti/stres-postao-glavni-uzrok-menadzerskebolesti-101573.aspx 8) http://howtoreducestress.zedicate.com/work-stress-statistics/ 9) http://changingminds.org/articles/articles/stress_managers.htm

Upravljanje promenama

Strana 13