VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

ODGOVORNI UREDNIK pukovnik dr URO KOSTI

RECENZENTI pukovnik dr UROS KOSTIC pukovnik PETAR VINJI

IZDAJE VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

MILOVAN DELEBDI

OBAVETAJNA SLUBA U NAR0DN00SL0B0DILAK0M RATU 19411945

Beograd 1987.

U naem oslobodilakom ratu, jedan od bitnih uslova uspjeha je poznavanje stanja kod neprijatelja i njegovih namjera uope s jedne strane, a s druge strane ne dopustiti neprijatelju da sazna nae stanje i nae namjere. To je zadatak nae ob. slube. Obavetajna sluba predstavlja najmonije oruje komandovanja. . . . Jo u toku rata, sa prvim poetcima formiranja nove drave, stvorena je Sluba bezbjednosti protiv okupatora i njegovih domaih pomagaa, koji su radili na tome da porobe nae narode i unite nau zemlju. Na frontu borbe sa takvim neprijateljem ona je dobila ratno krtenje, oeliila se i prekalila kao organ revolucionarne borbe, koju je neprijatelj osjeao na svojoj koi kao monu udarnu snagu naroda. Hrabrost naih kadrova u ovoj slubi, njihova visoka politika svijest i odanost narodu, iskustva koja su oni sticali na frontu i u pozadinskim akcijama predstavljali su visoke kvalitete ove slube, koji su joj omoguili da asno izvri svoju revolucionarnu zadau u toku rata. TITO"

PREDGOVOR

Monografija Obavetajna sluba u narodnooslobodilakom ratu 19411945" obrauje znaajnu delatnost te slube u oslobodilakoj i revolucionarnoj borbi naroda Jugoslavije 19411945. godine. Stvarana u vatri oslobodilake borbe i socijalistike revolucije jugoslovenskih naroda kao revolucionarna funkcija nove drave, obavetajna sluba je u NOR-u odigrala vrlo znaajnu ulogu u zatiti i razvijanju tekovina narodnooslobodilake borbe do konane pobede nad faistikim okupatorima i svim kvislinkim i kontrarevolucionarnim snagama na jugoslovenskom tlu. Obavetajna sluba je stvarana i razvijana kao jedinstvena obavetajna i kontraobavetajna institucija sve do odvajanja njene bezbednosne komponente formiranjem Odeljenja zatite naroda (Ozna) 13. m a j a 1944. godine. Razvoj obavetajne slube proisticao je iz razvoja i potreba revolucionarnih, oruanih snaga narodnooslobodilakog pokreta Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno od 1. marta 1945 Jugoslovenske armije. Put kojim je obavetajna sluba prola od njenih prvih organizacionih oblika pa do stvaranja snane obavetajne organizacije sa optedrutvenim karakterom, nije bio nimalo lak. Neprijatelj je bio izuzetno organizovan, podmukao i surov i prodiranje u njegove redove, kao i sopstvena zatita, zahtevali su od kadrova obavetajne slube NOP-a izvanredne napore, hrabrost, samoportvovanje, dovitljivost, a pre svega bezgraninu odanost Partiji i narodu. Sve te odlike krasile su njene kadrove. To je omoguilo da se obavetajna sluba u NOR-u mogla da uhvati ukotac s neprijateljem koji u borbi protiv NOP-a nije birao sredstva, bez obzira na to da li se radilo o nemakom, italijanskom, bugarskom, maarskom okupatoru ili njihovim pomogaima. O ovoj delatnosti naeg narodnooslobodilakog i revolucionarnog rata objavljeno je do sada relativno malo radova. Mahom to su seanja uesnika o njihovoj obavetajnoj delatnosti u toku NOR-a i ta graa, prirodno, nije, niti moe da prui sve ono to je potrebno za izuavanje obavetajne delatnosti u NOP-u. Ova monografija takoe nema pretenzija da odgovori na sva pitanja, ali s obzirom na veliki broj i to prvenstveno autentine arhivske grae, ona moe da bude putokaz u izuavanju obavetajne slube u NOR-u. Monografija Obavetajna sluba u NOR-u 19411945. namenjena je u prvom redu stareinskom sastavu Jugoslovenske narodne

armije. Ona treba da omogui to potpunije sagledavanje ratnih iskustava na tom podruju iz kojih bi se mogle izvui odgovarajue pouke za sadanju i buduu delatnost obavetajnih organa JNA, kao i stareinskog sastava uopte. Zbog toga je raena na bazi originalnih dokumenata jedinica, ustanova, tabova i komandi Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije kojima raspolau odgovarajui instituti, a pre svega Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armie. Ti dokumenti su veim delom objavljeni u poznatoj ediciji Vojnoistorijskog instituta Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, dok se m a n j i deo nalazi u odgovarajuim fondovima, pre svega u Fondu NOP-a Arhiva Vojnoistorijskog instituta. Autor je za obradu ove monografije iz tog fonda izvrio izbor od vie stotina esencijalnih dokumenata koji nisu objavljeni u Zborniku i pokuao da ih utka u ovu monografiju, kako bi se obezbedila njena sadrina, pruila to vernija slika o obavetajnoj slubi u NOR-u, a dokumenti pribliili itaocu. Obavetajna sluba u NOR-u sve vreme je bila jedinstvena organizacija kojom je neposredno rukovodio Vrhovni tab odnosno Poverenitvo za narodnu odbranu NKOJ-a s maralom Josipom Brozom Titom na elu. Meutim, iz isto praktinih razloga i radi boljeg razumevanja, obavetajna delatnost, tj. grane obavetajne slube NOP-a: vojnoobavetajna, politika (kontraobavetajna) i teritorijalna obavetajna sluba razmatrae se posebno. Time je izbegnut paralelizam u obradi obavetajne slube u uem smislu rei i slube bezbednosti. Uz monografiju se, kao poseban prilog, objavljuje izvestan broj autentinih dokumenata koji po svom sadraju zasluuju da se s njima upoznaju itaoci. Posebno zahvaljujem recenzentima pukovnicima dr Urou Koticu i Petru Vinjiu, koji su u konanoj obradi monografije svojim primedbama i intervencijama u samom tekstu doprineli da monografija dobije na kvalitetu. Zahvaljujem i kolskom centru bezbednosti JNtA, koji mi je stavio na raspolaganje 14 sveski fotokopija (kserokskopija) dokumenata obavetajne slube iji se originali nalaze u Vojnoistorijskom institutu. To mi je umnogome olakalo rad pri izboru kljunih dokumenata na osnovu kojih je ova monografija napisana. Autor <> ejt;nfi'^i; L.. '< ' ' <" i i 'h'~ : ' ; - , f i .'jVj '/r>OC: '. ,1 /; . .'vi >j '..".ft shojfcj . Kl P../0 ' '-"rhil^V fls " '%'bl.. ar.vUi-i' MHVifl .-.-non ^ 'Kitu'-:
i -i i;)"; ^ .

i 1'

. r

:::,yAmi&Ji

moviq u aj, Bii^rP

UVOD

Obavetajna sluba narodnooslobodilakog pokreta jugoslovenskih naroda bavila se obavetajnom i kontraobavetajnom delatnou. Ona nije nastala spontano i stihijski, ve svoje korene ima u dvadesetgodinjoj revolucionarnoj i ilegalnoj aktivnosti Komunistike partije Jugoslavije. Komunistika partija Jugoslavije stavljena je van zakona 1. avgusta 1921. donoenjem Zakona o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi (poznatiji kao Zakon o zatiti drave) od strane Narodne skuptine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (stupio je na snagu 3. avgusta 1921). Taj zakon znaio je, pre svega, da je jugoslovenska buroazija odluila da se i fiziki obrauna s avangardom radnike klase Komunistikom partijom Jugoslavije. Za Partiju to je znailo da je morala prei u duboku ilegalnost i da je svakodnevno morala voditi borbu za zatitu svojih redova od prodora agenata i provokatora. To je, dalje, znailo da su u tom periodu od 1921. do 1941. nastale prve klice obavetajne (bezbednosne) aktivnosti i da e to u narodnooslobodilakom ratu posluiti kao osnova za stvaranje jedne jake i razvijene obavetajne slube bez koje se nije ni moglo zamisliti jaanje i razvijanje narodnooslobodilakog pokreta. Dolaskom Josipa Broza Tita u najvie rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije, nastaju nove stranice K P J u njenoj borbi za uvrenje i proirenje svojih redova i podizanja svoga ugleda u irokim narodnim slojevima i redovima radnike klase koja se, uprkos svim slabostima, za celo to vreme od 1921. godine, junaki borila protiv svih nasrtaja policijskih i drugih organa vladajue jugoslovenske buroazije. Radnika klasa, siromano seljatvo i napredna inteligencija bili su osnovna uporita Partije u njenom istorijskom i pobedonosnom hodu, na putu koji je bio trnovit, ali koji je vodio ka potpunom osloboenju radnike klase i drugih siromanih drutvenih slojeva od eksploatacije i stvaranju demokratske dravno-politike zajednice ravnopravnih i slobodnih naroda i narodnosti Jugoslavije. Tito je, kao organizacioni sekretar KPJ, nastojao svim silama, i uz pomo svojih najbliih saradnika, da uvrsti redove Partije, naroito posle veeg broja policijskih provala i hapenja 1935. i 1936. kada je u zemlji zatvoreno oko hiljadu komunista, meu kojima najvei broj lanova pokrajinskih komiteta. Posle hapenja Milana Gorkia u Sovjetskom Savezu, Tito je 17. avgusta 1937. stao na elo Partije, kao njen generalni sekretar. Preduzimajui razne mere na jaanju i proirenju partijskih redova,

Tito je naroito insistirao kod niih partijskih instanci na zatiti sopstvenih redova od klasnog neprijatelja. U tom smislu je od naroitog znaaja bila V zemaljska konferencija K P J odrana u Dubravi (kraj Zagreba) od 19. do 23. oktobra 1940. u prisustvu 105 delegata iz svih krajeva zemlje. Na konferenciji, pored raznih goruih pitanja i problema, poklonjena i velika panja partijskoj konspiraciji, obavetajnoj slubi i bezbednosti. U svom izvetaju o organizacionom pitanju K P J Tito je podvukao mere budnosti rekavi:
Kod nas se ve prilino mnogo pisalo o budnosti u Partiji, ali to je jom uvijek slaba strana naih partijskih lanova, iako se u tom pogledu prilino napredovalo. Ali u ovim dananjim tekim vremenima, kada se ne samo prabliuju i vode teke borbe, budnost je tim vie potrebna protiv svih vrsta tetoinstva i uklona [ s k r e t a n j a ] u Partiji. Budnost je potrebna i pri p r i m a n j u novih lanova u Partiju. Potrebno je strogo paziti da klasnom neprijatelju ne uspije ubaciti svoje pijune i provokatore." 1

Na istoj konferenciji Pavle Pap, lan CK KPJ, podneo je referat o konspiraciji u kome je naglaeno da se najvanije pitanje konspiracije u dananje vrijeme sastoji u tome kako da se sauvaju od klasnog neprijatelja oni kadrovi koji su izloeni hapenjima, koncentracionim logorima itd." U tom cilju Pap je konkretno izneo mere koje treba da se u tom pravcu preduzimaju u vezi sa stanovanjem, odravanjem ilegalnih sastanaka, bezbednou rukovodeeg kadra itd2. Meutim, glavni zadatak K P J u to vreme je bio da izvri sve politike i organizacione pripreme za sudbonosne dane rata" 3 . Nacistika agresija na Jugoslaviju bila je samo pitanje dana i celokupna delatnost Partije usmerena je na pripremu naroda za otpor agresoru. Nacistika Nemaka i njeni saveznici napali su Jugoslaviju 6. aprila 1941. Za jedanaest dana neravnopravne borbe vojska Kraljevine Jugoslavije kapitulirala je 17. aprila, a posle toga nastalo je komadanje zemlje na osnovu Hitlerovih smernica od 12. aprila 1941. Komunistika partija Jugoslavije u takvoj situaciji nastavila je s intenzivnim pripremama za pruanje aktivnog otpora okupatoru u porobljenoj dravi. Tako je poetkom m a j a 1941. Centralni komitet K P J organizovao savetovanje rukovodeeg aktiva K P J pod imenom Majsko savetovanje. Tito je o tome kasnije rekao i ovo:
Cilj je toga Majskog savjetovanja bio prvo, da se P a r t i j a brzo organizaciono prilagodi novim uslovima; drugo, da se izvuku pouke i zakljuci iz minulih dogaaja; i tree, da se utvrde zadae k o j e su s t a j a l e pred K P J u uslovima okupacije." 4

Na savetovanju je posebno bilo rei o petokolonakoj delatnosti u zemlji i nekonspirativnostl u partijskim redovima, pa se u zakljucima savetovanja kae i ovo:

Danas je svakome jasno, jer se svako mogao uvjeriti u to, da smo mi, komunisti, imali potpuno pravo kada smo govorili i pisali da peta kolona nisu samo frankovci i slina bratija, nego ona postoji u vladi, generaltabu, u dravnom p a r a t u i policiji i drugim dravnim ustanovama. Mi smo to videli i upoznali narod ali je evo trebalo ovo teko i krvavo iskustvo da se u to uvjere na svoje oi i n a j i r e n a r o d n e mase. Nai vojnici, koji su proli sa p u n o elana da b r a n e nezavisnost naroda Jugoslavije od imperijalistikih razbojnika, sa zaprepaenjem su se brzo uvjerili da u vrhovima a r m i j e cveta izdaja i pijunaa, da je sve to vjeto i sistematski pripremljeno, ne za odbranu ve za poraz i kapitulaciju; uvjerili su se da je akcija pete kolone u vojsci uzeta takvog m a h a na komandujiuim mjestima, da je potpuni k r a h na frontovima bio svakome jasan [. . . ] Slabost partijskih organizacija bila je u slaboj organizovanoj informativnoj slubi. esto su partijske organizacije bile stavljene pred svren in, nisu znale ni za najobinije stvari koje su se spremale od strane neprijatelja iznutra, a koje su mogle predahnuti da su komunisti malo vie vodili rauna 0 tome ta se zbiva u redovima neprijatelja!!. . .] Jedna od opasnih slabosti skoro u svim naim partijskim organizacijama, jeste nekonspirativnost. Tu slabost upnkos svih naih nastojanja jo uvek nismo uspeli da likvidiramo[. . . ] Iz P a r t i j e treba ukloniti sve^one elemente koji su se pokazali u posledn j i m dogaajima kao kolebljivci i nesigurni. Razumije se da je potrebno pri p r i m a n j u novih lanova u Partiju i pri s t v a r a n j u novih partijskih organizacija obratiti najveu panju i budnost, da se ne bi provokatori i tui elementi uvukli u Partiju." 5

Oigledno se iz gornjeg citata s Majskog savetovanja vidi da je Komunistika partija Jugoslavije imala organizovanu obavetajnu 1 bezbednosnu slubu u periodu svoje ilegalne delatnosti. Bez toga Partija, i pored pomenutih propusta i nedostataka, ne bi mogla ouvati svoje redove od fizikog unitenja od strane klasnog neprijatelja koji se protiv K P J borio svim sredstvima. Svakako da su se svi ti obavetajni podaci prikupljali bilo preko simpatizera K P J ili ubacivanjem lanova K P J u redove klasnog neprijatelja, a pre svega u policijski i dravni aparat. Pored toga je na savetovanju odlueno da se pri svim centralnim i pokrajinskim komitetima K P J formiraju vojni komiteti sa zadatkom da prikupljaju oruje, pripremaju ljudstvo za oruane formacije, organizuju obavjetanju slubu itd." 6 Za organizaciju obavetajne slube vojni komiteti su ovaj zadatak obezbeivali preko udarnih (borbenih) grupa koje su bile sastavljene od lanova K P J i SKOJ-a, kao i simpatizera Partije. Naroito je poklonjena panja stvaranju veza u redovima neprijatelja (okupatora i kvislinga). Te veze su obezbeivale podatke o brojnom stanju, formaciji i naoruanju neprijatelja, o borbenom moralu protivnika itd. Iz toga proizlazi zakljuak da je bogati i teki revolucionarni put K P J u predratnom periodu bio jedna etapa u ivotu Partije u kojoj su se nagomilala velika iskustva steena u neprekidnoj i nepotednoj klasnoj borbi, a time i u obavetajnoj i bezbednosnoj delatnosti. Zbog toga nije nimalo sluajno to su glavni organizatori obavetajne delatnosti u poetku oruanog ustanka jugoslovenskih naroda bili upravo partijski kadrovi i da se, prema tome, kao to je ve reeno, u ustanak nije ulo stihijski, a time ni obavetajna sluba nije imala spontani, ve obavetajni karakter.

I. STVARANJE I RAZVOJ OBAVETAJNE SLUBE U OSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE 19411945.

Prouavanjem velikog broja obavetajnih dokumentacija operativnih i vojnoteorijskih organa u narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda mogu se izdvojiti etiri karakteristina perioda u razvitku obavetajne delatnosti kako u okviru oruanih snaga NOP-a Jugoslavije, tako i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Ti periodi bili su sledei: a) period od poetka ustanka 1941. do Savetovanja u Stolicama 26. septembra 1941; b) od Savetovanja u Stolicama do 27. novembra 1942; c) od 27. novembra 1942. do 13. m a j a 1944, i d) od 13. maja 1944. do zavretka rata. Svaki od pomenutih perioda znaio je nov kvalitet u razvoju obavetajne slube, tako da ve poetkom 1944. i dalje imamo razvijene sve obavetajne i izviake organe, ne samo na frontu ve i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, pa i ire van granica nove Jugoslavije. 1. Stvaranje i razvoj obavetajne slube od, 22. juna do Savetovanja u Stolicama 26. septembra 1941. Napadom nacistike Nemake i njenih saveznika 22. juna 1941. na Sovjetski Savez otvorena je perspektiva za uspeno podizanje i voenje ustanka protiv okupatora u Jugoslaviji. Posle odluke Politbiroa CK K P J od 4. jula 1941. da se pone oruana borba protiv okupatora i njegovih slugu, centralna i pokrajinska rukovodstva su uspela relativno brzo da dignu narod na ustanak. Tako je u Srbiji ustanak poeo 7, u Crnoj Gori 13, u Sloveniji 22, a u Bosni i Hercegovini 27. jula 1941, dok je do ustanka u Makedoniji, zbog opstrukcije dela Pokrajinskog komiteta K P J za Makedoniju s njegovim sekretarom Metodijem atorovim arlom na elu, dolo neto kasnije 11. oktobra 19417. Dizanjem na ustanak naroda Jugoslavije stvoreni su i prvi partijski odredi a time je uspostavljena i obavetajna sluba u oruanim jedinicama NOP-a Jugoslavije. Njeni glavni organizatori u partizanskim odredima bili su pre svega komandanti i politiki komesari, koji su preko svojih partijskih veza pribavljali obavetajne

'-"BifMgt&seg&f^

podatke o neprijatelju, njegovom brojnom stanju, namerama itd. Potrebno je jo jednom istai da s poetkom narodnooslobodilake borbe osnovna orijentacija za organizaciju obavetajne slube su, pre svega, bile odluke donete od najvieg partijskog rukovodstva u zemlji, a posebno odluke Majskog savetovanja. Zbog toga i u odredima nije u poetku bilo odreenih obavetajnih organa, ve su se ovim pitanjem bavile iskljuivo komande. To je u svakom sluaju stvaralo odgovarajue tekoe, jer su komande u poetnom periodu narodnooslobodilakog rata imale da reavaju i itav niz drugih iskrslih problema. Uporedo s borbom partizanskih odreda, vodila se i borba u gradovima, koja je po mnogo emu bila i tea, jer su okupatori i njihovi pomagai, a pre svega policija koja se kompletna stavila u njihovu slubu, upotrebili sva sredstva da fiziki likvidiraju partijske kadrove u gradovima iz kojih se, u poetku ustanka, rukovodilo narodnooslobodilakim pokretom 8 . Ustanak je za okupatora bio iznenadan i neoekivan, jer su mere budnosti i tajnosti bile na visokom nivou u redovima KPJ, to govori u prilog injenici da je Partija znala, za 20 godina ilegalne borbe, da do te mere usavri obavetajnu slubu, da je to i dragoceno iskustvo steeno u vrlo surovoj klasnoj borbi omoguilo poetni i sve kasnije uspehe 9 . To je najplastinije opisao Serafino Macolini, visoki komesar za Crnu Goru, koji je u svom pismu od jula 1941. Ministarstvu spoljnih poslova faistike Italije pored ostalog, napisao i ovo:
Na dan 13. [jula] buknula je pobuna. Ne samo organi obavetajne slube, neko ni poslanici, koji su doli na d a n uoi skuptine iz raznih centara, nisu imali o tome pojma." 1 0

Meutim, u okolnostima koje su nastale na poetku oruane borbe naroda i narodnosti Jugoslavije treba istai injenicu da je obavetajna sluba NOP-a bila jedinstvena organizacija, koja se nije bavila samo istom obavetajnom delatnou ve je u sebi zadrala i dalje bezbednosne funkcije iz perioda dugogodinje ilegalne delatnosti. Zato je na poetku ustanka i dalje posveivana posebna panja merama budnosti,- posebno u gradovima. Tako su preduzimane opsene mere radi zatite mesta odravanja sastanaka, stanova ilegalaca, tamparija, punktova za rasturanje propagandnog materijala itd. Takoe su preduzete mere za izradu lanih propusnica i drugih dokumenata, preruavanje poznatih partijskih aktivista itd. Sve je to primoralo okupatora da m e n j a metod borbe protiv pristalica NOP-a. Slabije veze s centralnim partijskim i vojnim rukovodstvom nisu bile prepreke da centralna i pokrajinska partijska rukovodstva, kao i vojni tabovi, ne preduzimaju odgovarajue mere za unapreenje i razvoj obavetajne slube na poetku oruane borbe protiv okupatora. Najvia partijska i vojna rukovodstva budno su pratila razvoj situacije na svome podruju i odmah su preduzimala i odgovarajue mere. Tako je npr. Pokrajinski komitet K P J za Srbiju u svom cirkularnom pismu od 20. jula 1941. precizirao zadatke komunista u vezi s unutranjom vrstinom i jedinstvom partizanskih redova. U n j e m u je ukazao na pokuaje neprijatelja da se uvue u

partizanske redove, pa je stoga preporuio da se s takvim licima obrauna bez milosti". Na slian nain je postupila i Privremena vrhovna komanda narodnooslobodilakih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandak u svome proglasu od 27. jula 1941. upuenom crnogorskom narodu u kome je, pored ostalog, reeno:
Tjerajte iz svoje sredine petokolonake izdajnike i ne zaboravite da uspjeh ustanka moe biti osiguran samo aiko se zada smrtni udarac ne s a m o okupatoru nego i pijunima i neprijateljskim slugama, klevetnicima i intrigatorima."' 2

Ova oevidno bezbednosno-obavetajna mera je obnarodovana u momentu kada je italijanska okupaciona 9. armija generala Pircija Birolija sa 6 divizija ve uveliko dejstvovala u borbi protiv crnogorskih NOP odreda stvorenih posle optenarodnog ustanka 13. jula 194113. Sve do prelaska na osloboenu teritoriju 16. septembra 1941, generalni sekretar K P J i komandant G NOP odreda Jugoslavije Josip Broz Tito nalazio se u Beogradu 14 , gde je pod njegovim rukovodstvom izlazio Bilten Glavnog taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (dalje Bilten), veoma snano i direktivno glasilo najvieg vojnog narodnooslobodilakog i partizanskog rukovodstva u zemlji. Komandant GS NOP odreda Jugoslavije, redovno izvetava o razvoju ustanka u zemlji, a posebno u Srbiji, 15 u prvom broju Biltena objavio je veoma znaajan i direktan lanak pod naslovom Zadatak narodnooslobodilakih partizanskih odreda. U n j e mu su na vrlo konkretan nain razraeni osnovni zadaci NOP odreda kojima su, pored ostalog, stavljeni u zadatak i bezbednosne f u n k cije. Tu se kae i ovo:
Partizanski odredi m o r a j u na svakom koraku unitavati faistike odrede, naroito oficire i gestapovce, crne koulje itd. Isto tako treba nemilosrdno unitavati njihove domae agente, razne narodne izdajice i provokatore, koji u masama p r e d a j u u ruke faistikih ikrvnika n a j b o l j e sinove naroda i koji slue kao vernii psi okupatorima i teroriu na narod [ . . . ] tabovi i komesari m o r a j u budno paziti da neprijatelj ne ubaci u partizanske odrede svoje provokatore i pijune. Ako se takvi pojave, treba ih odmah streljati i njihova imena objaviti." 16 (Vid. prilog br. 1)

Na taj nain komandant G NOPJ je nedvosmisleno ukazao na znaaj bezbednosne komponente, kao vanog faktora u daljem razvoju ustanka i prvih oruanih snaga NOP-a uopte. Ustvari, to je bila prva ratna direktiva najvieg vojnog rukovodstva u zemlji na bezbednosnom planu. Meutim, iako je irelevantno kada su pojedini pokrajinski glavni i drugi tabovi primili prvi broj Biltena, oni su ipak preduzimali itav niz mera na obavetajno-bezbednosnom polju, kako bi se uvrstili partizanski odredi, i te mere su bile vrlo efikasne. Partizanski odredi su ieni od provokatora, denuncijanata, petokolonaa, kolebljivaca, pijuna i drugih tetnih elemenata, ali se pored bezbednosne (defanzivne) komponente koja je u prvom momentu isticana u prvi plan, nije zanemarivala ni ofanzivna komponenta obavetajne slube NOP-a.

Posebno treba naglasiti da je na stvaranju i razvoju obavetajne slube, kao organizovane delatnosti s jasno izraenim naelima i zadacima, najdalje otilo u Sloveniji. Tamo je Izvrni odbor Osvobodilne fronte (OF) usvojio predlog Centralnog komiteta KP Slovenije o stvaranju posebne organizacije za zatitu naroda i narodnooslobodilakog pokreta od okupatora i njegovih pomagaa. Tako je u prvoj polovini avgusta 1941. stvorena Varnostnoobveevalna sluba (VOS) odnosno Bezbednosnoobavetajna sluba Osvobodilne fronte na ijem se elu, kao vrhovni organ VOS-a, nalazio kolegijum VOS od etiri lana.17 Varnostno-obveevalna sluba delovala je po uputstvima r u kovodstva NOP-a i na osnovu Odluke Slovenskog narodnooslobodilakog odbora o zatiti slovenakog i narodnooslobodilakog pokreta od 1. oktobra 1941. Po svojoj organizacionoj strukturi i zadacima, to je bila jedinstvena bezbednosno-obavetajna organizacija ne samo u Jugoslaviji nego u okupiranoj Evropi uopte. Samo njeno ime govori da je VOS pokrivao dva podruja: bezbednosno i obavetajno, tj. delio se na obavetajnu slubu i slubu bezbednosti. Obavetajna sluba je imala u svome sastavu masovnu, specijalnu i vojnu obavetajnu slubu. Svaka od njih imala je posebne zadatke. Tako je masovna obavetajna sluba dobijala podatke od organizacija Osvobodilne fronte putem mree obavetajaca koja se protezala od okrunih preko rejonskih do ulinih odbora. U t a j obavetajni sistem bile su ukljuene i neke druge organizacije, a na prvom mestu omladinska organizacija i Seoska zatita koja e kasnije prerasti u Narodnu zatitu. U stvari, masovna obavetajna sluba VOS-a temeljila je svoj rad na masovnoj i organizovanoj saradnji naroda u obavetavanju o radu i namerama neprijatelja. Za rad masovne obavetajne slube u svakom terenskom odboru OF postojalo je odgovorno lice poverenik kod koga su se sticali svi obavetajni podaci. U Ljubljani je, na primer, krajem 1941. postojalo preko 400 terenskih odbora, pa se na osnovu toga moe i predoiti slika koliko je to bila iroka obavetajna organizacija koja se oslanjala prvenstveno na iroke narodne mase antifaistiki nastrojene. Specijalna obavetajna sluba se bavila otkrivanjem neprijateljskih agenata (pijuna), ubacivanjem svojih ljudi u redove neprijatelja i stvaranjem saradnika i informatora u neprijateljevim redovima. Ova sluba se bavila italijanskim i nemakim okupatorom, njihovom obavetajnom slubom, te Belom i Plavom gardom, kao i drugim reakcionarnim i kontrarevolucionarnim organizacijama i elementima. Vojna obavetajna sluba je prikupljala podatke bezbednosne i obavetajne slube (masovne i specijalne) i vrila njihovo sreivan j e i analizu, dostavljala ih tabovima partizanskih odreda i Glavnom tabu NOP odreda Slovenije. Prema tome, ona se bavila izdvajanjem podataka vojnog karaktera vanih za dejstva partizanskih odreda na podruju Slovenije. Varnostna, odnosno bezbednosna sluba je, u stvari, bila izvrni aparat VOS-a i n j u su sainjavale grupe izuzetno hrabrih, pouzdanih i poverljivih boraca sposobnih za izvrenje pojedinanih i grup-

nih oruanih akcija na okupiranoj teritoriji. Njihovi su zadaci bili raznovrsni, poev od likvidiranja izdajnika, petokolonaa, pijuna, agenata i drugih neprijatelja slovenakog naroda do unitenja petokolonakih tamparija i zaplene tamparskih i drugih strojeva koji su mogli posluiti Osvobodilnoj fronti slovenakog naroda. Prve grupe varnostnika su bile formirane u okupiranoj Ljubljani i okolini i u Novom Mestu, a zatim i na celokupnom podruju Slovenije. Njihova uloga u razbijanju neprijateljske obavetajne mree na terenu, liv'kidiranju izdajnika, unitenju arhiva i drugih dokumenata kvislinkog aparata bila je ogromna, kao i u vrenju raznih diverzija i sabotaa u neprijateljskim uporitima. 18 Uporedo s razvojem VOS-a nastala je i razvijala se jo jedna organizacija Seoska zatita, koja e kasnije prerasti u Narodnu zatitu. Seoska zatita je, u stvari, bila osnovni embrion ili, odreenije reeno, prva klica drutvene samozatite u narodnooslobodilakom ratu slovenakog naroda, kao to je to bila narodna milicija u Crnoj Gori ili u nekim osloboenim krajevima Srbije 19 . U stvari, VOS je bio prva organizovana bezbednosno-obavetajna organizacija na jednom irokom podruju s centralizovanim rukovoenjem i pod kontrolom Partije i organa narodnooslobodilakog pokreta Slovenije, to jest Oslobodilakog pokreta (Osvobodilne fronte). Ocenu rada VOS-a dao je Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK K P J i Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije, u svome pismu od 29. marta 1942. upuenom vrhovnom komandom NOP i DV Jugoslavije Josipu Brozu Titu u kome je, pored ostalog, napisao za VOS i ovo:
No, sve to bi bilo nerazumljivo bez takozvane 'Vamostne in obveevalne slube OF', te Narodne zatite. P r e svega je 'Varnostna sluba OF'. U stvari se itav a p a r a t sastoji od lanova P a r t i j e i to nai ne d a j u nikome iz ruku, niti kome kontrolu. Izgraena je iz dva dela od obavetajne slube i egzekutivnog aparata. Rukovodstvo je jedinstveno i sastoji se od sekretara oba dela i rukovodioca itavog tog rada, koji je direktno vezan za CK. Obavetajni ured je masovan odozdo i dnevno dolazi na rejonske punktove obavet. [ a j n e ] slube mnogo svakih prijava. I m a j u itavu ureenu kartoteku za ljude koje i m a j u pod nadzorom, p r a t e ih itd. Isto tako i m a j u svoje 'provokatore' a belogardistikim organizacijama itd. Zahvaljujui tom zaista dobrom a p a r a t u odlino su o svemu obaveteni i spreili su itav niz pokuaja da se ubace provokatori u KP i OF. T a j aparat sigurno danas daleko bolje funkcionira od Ovre ili Gestapoa u L j u b l j a n i [ . . . ] Egzekucijski a p a r a t sastoji se iz oko 50 momaka, nauoruanih revolverima i bombama, koji su se dobro izvebali. Sada su poeli njihov broj podizati obzirom na sve ei italijanski teror i akciju Bele garde. Ti momci r a d e svake stvari. Nekoliko p r i m e r a : skoro dnevno p a d a j u denuncijanti, okupatorske sluge izd. Nikakova policijska zatita ne spasava one k o j e su vosovci (tako iz ovde zovu) uzeli na 'muhu'. Vosovci ulaze -u restauracije sa revolverima, zamole prisutne da dignu ruke, da se legitimiraju, a k o trae nekoga, hapse na ulicama i presluavaju (zvati Iitalijane u pomo uhapeni se ne usude, jer je OF izdala dekret da se svako na mestu strelja im se obrati za pomo okupatorskim vlastima), prave pretrese u kuama belogardista, plene i pale belogardistiki materijal, ponekog gestapovca presluavaju i preko noi jako temeljito (usred Ljubljane). Tako su napr. provalili u ilegalnu tampariju Drainih ljudi, zaplenili tampariju i slova, na kojima se sada t a m p a j u OF-ovske stvari, te 130 kg. hartije. Presluavali su 3 tampara" koji su sV<?

priznali, zapalili sve to je bilo ottampano, zatim materijal metnuli u auto i odvezli se. Tako su uhvatili i neke belogardistike kurire sa lecima protiv nas, zaplenili, i kurire dobro izmlatili[...]. A italijansika policija bila je dosada prilino bespomona, jer vosovci uvek uivaju najveu pomo naroda, a izdajice se boje da se otvoreno pokau kao takvi ".20

Bez obzira na to to je Glavni tab NOP odreda Slovenije otiao najdalje u pogledu stvaranja jedinstvene teritorijalne bezbednosno-obavetajne organizacije, nisu za potcenjivanje bile ni mere ostalih tabova irom zemlje. Tako su, na primer, mnogobrojni, tabovi odreda i operativna rukovodstva irom zemlje preduzeli sline mere na obavetajnom planu. Svuda je uoljiva tendencija da se u sprovoenju mera samozatite i prikupljanju obavetajnih podataka odredi i partijske organizacije sve vie oslanjaju na iroke narodne mase ime obavetajno-bezbednosna delatnost dobija sve vie optedrutveni, odnosno optenarodni karakter. Nemalo instrukcija, nareenja, direktiva, uputstava itd. izdato je u tom pravcu od strane partijskih foruma i vojnih rukovodstava. Centralni komitet K P J je, takoe, sve to vreme bio u ii dogaaja. Tako je u svojoj direktivi od 4. septembra 1941. upuenoj CK KP Hrvatske, pored uputstava za dalji razvoj ustanka i partizanske organizacije, skrenuo panju i na mere i budnosti, a posebno je zabranio da se u listu Vjesnik" i u drugim tampanim materijalima iznose podaci o brojnim stanjima odreda, njihovom naoruanju i namerama. Time je ponovo istaknuta bezbednosna komponenta, kao vaan preduslov za uspeno voenje borbe. 21 U lanku Borba partizana protiv nemakih osvajaa na istonom frontu, objavljenom u Biltenu br. 5 od 8. septembra 1941. komandant G NOP odreda Jugoslavije, osvrui se na neka iskustva sovjetskih partizana u pogledu obavetajne slube, iznosi sledee:
Osim dobro maskiranih zaseda, brzih pokreta, sovjetski partizani imaju dobro organizovanu obavetajnu slubu, pri emu ih naroito potpomae mesno stanovnitva. Obavetajna sluba je vana ne samo radi upoznavanja k r e t a n j a neprijatelja, njegove snage, o tome gde se nalaze kakvi objekti ili' materijal koji treba unititi, ve naroito i zbog toga da se partizani na v r e m e osiguraju od iznenaenja, od opkoljavanja i zaseda sa s t r a n e neprijateljskih potera. Pravilo partizana u borbi jeste da ne budu nikada iznenaeni, da ostanu nevidljivi, a da sve vide i znaju." 2 2

U stvari, ovo je jednovremeno bilo i uputstvo komandanta Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije koje se odnosilo i na NOP odrede u zemlji. Prelaskom komandanta G NOP odreda Jugoslavije iz Beograda na osloboenu teritoriju septembra 1941. izvrie se korenite promene i u organizaciji obavetajne slube u NOP odredima. Pratei situaciju i razvoj ustanka na terenu na osnovu mnogobrojnih izvetaja koji su dostavljeni kuririma u sedite Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije u Beogradu, komandant Glavnog taba je stekao potpuni uvid nad celokupnom situacijom. Na osnovu njenog razvoja uoio je sve dobre strane i slabosti ustanka u njegovom poetnom periodu. Zbog toga je bilo potrebno preduzeti mere koje bi kvalitetno uticale na unapreivanje celokune vojne organizacije NOP-a,

a time i obavetajne slube. Tako je, posle dolaska Josipa Broza Tita na osloboenu teritoriju, zakazano savetovanje predstavnika nacionalnih i pokrajinskih glavnih tabova u Stolicama, k r a j Krupnja, 26. septembra 1941.* Na tom istorijskom savetovanju donete su
* Savetovanju su prisustvovali komandanti i politiki komesari oblinjih partizanskih odreda i neki partijski rukovodioci.

brojne odluke od izuzetnog znaaja za stvaranje jedinstvene vojne organizacije u zemlji. U pogledu daljeg razvoja obavetajne slube, kao jedinstvene organizacije, donesena je odluka da se za obavljanje obavetajne slube odredi jedno lice koje e istovremeno biti i lan taba. Tako su uspostavljeni obavetajni organi u odredima NOPOJ. Na Savetovanju je ukazano na znaaj obavetajne slube i odlueno da se obavetajnom delatnou bavi poseban organ, to ni u kom sluaju nije znailo da delatnost obavetajnih organa ostaje van kontrole i pomoi komandanata i politikih komesara, odnosno tabova. Meutim, odreivanjem posebnog organa pri tabovima, izvreno je, pre svega, rastereenje komandanata i politikih komesara od ionako brojnih zadataka koji su stajali pred njima, a osim toga elelo se da se odredi posebno lice koje e se specijalizovati za tu funkciju i na t a j nain olakati komandovanje. Odreivanjem posebnih organa za organizaciju obavetajne delatnosti nisu nijednog momenta prestale obaveze Partije i SKOJ-a u pogledu prikupljanja obavetajnih podataka i zatite sopstvenih redova od prodiranja neprijatelja; naprotiv, Partija i dalje ostaje da neprekidno bdi nad jaanjem i razvojem obavetajne slube u interesu narodnooslobodilakog pokreta, kao to je to bila dunost tabova i komandi na svim nivoima. Tom odlukom o uvoenju posebnih obavetajnih organa i prelaskom na jedan novi kvalitet u pogledu daljeg razvoja obavetajneslube, nastaje nova etapa u razvoju obavetajne delatnosti. Tako se od razliitih formi i organizacionih oblika obavetajne delatnosti u poetnom periodu narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, u stvari, prelazi na jedan vii stepen obavetajne organizacije. Ali, to jo uvek nije bila u punom smislu jedinstvena organizacija na celoj teritoriji Jugoslavije, ve je to samo bio jedan korak napred ka ostvarenju tog cilja. Savetovanjem u Stolicama zavren je prvi period u razvoju obavetajne slube NOP-a. Steena iskustva u proteklom tromesenom periodu oruane borbe protiv okupatora i njegovih pomagaa bila su veoma znaajna. Ona su pokazala da partizanski odredi bez tanih obavetajnih podataka i budnosti ne mogu uspeno izvravati postavljene zadatke, i ne samo da ih ne mogu izvravati uspeno ve da i sami mogu zapasti u situaciju da zbog nebudnosti i tanih obavetajnih podataka budu uniteni. Ta iskustva su bila odluujua za dalje kvalitativno unapreenje obavetajne slube u oba ve do tada jasno izraena pravca u obavetajnom i bezbednosnom.

S 'S W 2. Stvaranje i razvoj obavetajne slube od Savetovanja u Stolicama 26. septembra 1941. do 27. novembra 1942.

U duhu odluka donesenih na Savetovanju u Stolicama 26. i 27. septembra 1941, tabovi i komande su poeli da poklanjaju daleko veu panju obavetajnoj slubi i njenom prilagoavanju uslovima pod kojima su se borili pojedini NOP odredi. Uopte treba istai da je samoinicijativa tabova i komandi na svim nivoima bila u punoj meri zastupnjena i da u pogledu daljeg usavravanja obavetajne slube nije bilo nikakvih krutih ablona. Zbog toga se, na osnovu odluka u Stolicama, jo intenzivnije i organizovanije pristupilo prikupljanju podataka o snagama, namerama i kretanju neprijateljevih jedinica, o petokolonakim elementima i drugim saradnicima okupatora, kao i preduzimanju mera bezbednosti i samozatite sopstvenih redova. Slovenaki narodnooslobodilaki odbor (Slovenski narodnoosvobodilni svet) meu prvima je objavio 1. oktobra 1941. u Slovenskom poroevalecu" Odluku o zatiti slovenakog naroda i njegovog pokreta. U osam taaka odluke predviene su rigorozne mere protiv izdajnika i slugu okupatora. 23 Zatim su Izvrni odbor Osvobodilne fronte i Glavni tab slovenakih partizanskih eta 17. oktobbra 1941. doneli odluku o formiranju Narodne zatite za odbranu slovenakog naroda od nasilja okupatora. Narodna zatita je bila legalna oruana formacija slovenakog naroda. Njen zadatak je bio da spreava zatvaranje i interniranje Slovenaca od okupatora, onemoguava rekviziciju, pljaku i preseljavanje Slovenaca i naseljavanje tuinaca, kao i hapenje i streljanje talaca. 24 Njene jedinice su bile deo NOP odreda Slovenije. Organizovana je na teritorijalnom principu od terenskih odbora Osvobodilne fronte. Precizniji zadaci Narodne zatite odreeni su Pravilnikom Narodne zatite donesenim 24. januara 1942.25 od strane Glavnog taba NOP odreda Slovenije; 23. aprila iste godine isti tab doneo je naredbu o tumaenju Pravilnika Narodne zatite. 26 Tako je nastao osnovni embrion narodne, odnosno drutvene samozatite u Sloveniji. Krajem 1941. samo u Ljubljani se nalazilo 5 bataljona, a ve u leto 1943. bilo je 9 bataljona sa oko 3.000 pripadnika Narodne zatite. 27 Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije je u svom apelu od 10. oktobra 1941. upuenom stanovnitvu gradova opkoljenih od narodnooslobodilakih snaga Srbije, rekao i ovo:
J a v l j a j t e narodnim snagama pozicije i pripreme okupatora. Onemoguite odvratnu rabotu petokolonaa i svih drugih izdajica unitavajte ih na svakom koraku. Uinite sve da se i u vaem gradu neprijatelj oseti izgubljenim i ugroenim svakog trenutka." 2 8

Tim apelom je jo jednom ukazano na drutveni smisao obavetajne i bezbednosne delatnosti i da narod treba da bude jedan od osnovnih faktora na tome planu. U tom smislu je karakteristino i nareenje taba 1. bataljona Kragujevakog NOP odreda od 18. oktobra 1941. u kome se, pored ostalog, kae:

1. Odmah po prijemu ove n a r e d b e organizovati obavetajnu slubu od pouzdanih i sigurnih ljudi u selima koja su neposredno k r a j Kragujevca. Ovi ljudi imali bi zadatak da odmah obaveste etu za sluaj p o j a v e Nedievih bandita, zatim da izveste kojim se pravcem 'kreu, u kojoj jaini, ta i m a j u od oruja itd." 29

Glavni tab NOP odreda Bosne i Hercegovine dostavio je 19. oktobra 1941. svim potinjenim tabovima obavetenje o zakljucima Savetovanja u Stolicama i u n j e m u se u pogledu obavetajne slube kae:
Bez pravilne organizovane obavetajne slube nema uspjenog voenja rata. Treba pronai pouzdane ljude koji e tabove i k o m a n d a n t e mjesta obavjetavati stalno o svemu to se radi kako pozadi neprijatelja k a o i u n a oj vlastitoj pozadini. Za t a j posao vrbovati naroito ene i omladinu, ak i djeake. T a j posao u tabu treba da vri jedno lice koje odgovara tabu." 30

Iz ovoga se vidi, prvo, da je za obavetajnu delatnost odreen jedan organ, i, drugo da je obavetajna sluba jedinstvena i da, pored isto obavetajne, ukljuuje i bezbednosnu komponentu. Slinu instrukciju uputio je i Pokrajinski komitet K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak 26. oktobra 1941 svim partijskim organizacijama u vezi sa politikim i organizacionim merama za borbu protiv okupatora. Pokrajinski komitet je tom prilikom stavio u dunost svim lanovima Partije i partizanima da prate kretanje neprijatelja, koncentraciju njegovih snaga, otkrivaju njegove namjere i vjeto organizuju kontrapijunau, te o svemu to doznaju odmah obavjetavaju nadlene tabove". 31 Nakon toga je Glavni tab NOP odreda za Crnu Goru i Boku odrao 15. novembra 1941. savetovanje s komandantima i politikim komesarima NOP odreda i tom prilikom je, u duhu odluka u Stolicama i pomenutog pisma PK K P J za Crnu Goru i Boku, ponovo ukazao na znaaj obavetajne slube nareujui da se obavjetajna sluba mora organizovati poev od n a j m a n j e partizanske jedinice, pa navie". 32 U oktobru mesecu Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije izdao je dva veoma znaajna uputstva: Uputstvo o nainu odbrane osloboene teritorije33 i Uputstvo o nainu osvajanja naseljenog mesta,34 Ova uputstva su izraena pod neposrednim uticajem Vrhovnog komandanta i za n j i h se moe rei da su to prva pravila partizanske Ratne slube. U njima je posebno ukazano na znaaj obavetajne slube i drutvene samozatite. U uputstvima su detaljno odreene obavetajne i bezbednosne komponente u okviru obavetajne delatnosti, a takoe je podvuen znaaj i slube izvianja. Zbog vrlo sloene situacije u Hrvatskoj, Glavni tab NOP odreda Hrvatske pristupio je organizaciji pored isto obavetajne (ili kako su je nazivali informativne), i politike obavetajne slube za borbu protiv petokolonaa, denuncijanata, pijuna, provokatora i svih drugih neprijatelja koji su pokuali da podriju redove NOP-a i njegovih oruanih formacija partizanskih odreda. Zbog toga je Glavni tab NOP odreda Hrvatske, uobliavajui do tada steena dragocena iskustva, izdao 25. decembra 1941. Uputstvo o organizaciji politike obavetajne slube. U njemu je, pored ostalog, reeno:

. .Sve su to metodi kojima se protivnik slui ve danas, a kojima e se sluiti sve vie, im na pokret i naa snaga budu jai. Kad ne moe da nas slomi izvana, pokuava da nas razbije iznutra. Da bismo t a j rad uspjeno sprijeili i u zametku onemoguili podlu rabotu faistikih plaenika, m o r a j u komesari, komandanti i partizani da razviju politiku djelatnost i budnost. Ako to nee biti dovoljno, za t a j rad treba organizirati posebnu slubu, u kojoj e se drugovi za to odreeni posvetiti iskljuivo pronalaenju i razotkrivanju petokolonakih i tuinskih agenata u naim redovima. T a j zadatak treba da vri POLITIKA OBAVETAJNA SLUBA." 35

Tim uputstvom je, dalje, predvieno da se u svakom bataljonu odredi politiki obavetajni oficir i da se u selima i naseljima organizuje iroka mrea poverenika (vid. prilog br. 2). Sve te mere na razvijanju obavetajne delatnosti doneene su u vreme kada je u Jugoslaviji ve bilo pod orujem oko 80.000 boraca narodnooslobodilakog pokreta koji su za sebe vezivali preko 500.000 neprijateljskih vojnika. Za vreme boravka Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije u jugoistonoj Bosni (a pre svega u Foi) posle naputanja Uica (sada: Titovo Uice) izdat je itav niz nareenja s posebnim osvrtom na znaaj i organizaciju obavetajne slube. Te instrukcije su u to vreme, uglavnom, upuivane NOP odredima i prvim brigadama oko Vrhovnog taba (1. i 2. proleterskoj brigadi). One su posluile kao putokaz jedinicama u jugoistonoj Bosni za organizaciju obavetajne delatnosti u vreme kada se nizu kontrarevolucionarnih snaga prikljuio, do tada, koliko-toliko prikriveni protivnik etnici Drae Mihailovia. Svi do tada postignuti sporazumi usmeni i pismeni bili su od etnika raskinuti i oni su otvoreno stupili u borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta stavljajui se u slubu okupatoru, kao i svi ostali domai izdajnici i kvislinzi: nedievci, ljotievci, ustae, domobrani, zelenai, bjelai, slovenako domobranstvo, vmrovci, balisti i drugi. Time je front kontrarevolucije proiren, a zadaci koji su se postavljali u obavetajnom pogledu pred jedinice NOP i DVJ postali su jo sloeniji i delikatniji. Rukovodei se nareenju Vrhovnog taba, Operativni tab NOP odreda i DV za istonu Bosnu izdao je nareenje svim potinjenim jedinicama 4. februara 1942. u kome je u pogledu obavetajne slube pisalo i ovo:
Orijentirajte obavetajnu slubu kako u redovima neprijatelja, tako i redovima partizanske i dobrovoljake vojske. Do sada je ta sluba bila zanemarivana, pogotovo u naim redovima, i n i j e bilo odgovarajueg druga za to." 36

Prema tome, iz ove kratke instrukcije se vidi da je na tom podruju obavetajna (informativna) i bezbednosna delatnost objedinjena u okviru obavetajne slube i u rukama jednog lica (obavetajnog organa). Ali, time je stavljena poenta i na bezbednosnu komponentu, kao i na odreivanje posebnih obavetajnih organa. Februara 1942. Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije izdao je dva znaajna dokumenta pod naslovom Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilakih odbora i Objanjenja i uputstva za rad narodnooslo-

bodilakih odbora u osloboenim krajevima, tj. dokumente poznate kao Foanski propisi. U njima je u vezi bezbednosno-obavetajne delatnosti stajalo i ovo:
4. Kao organi reda i bezbjednosti, umjesto r a n i j e policije i andarmerije, N.O.O. organizuju seoske i gradske narodne s t r a e [ . . . ] Borba protiv pijuna, izdajica, plaenika i agenata neprijatelja, .protiv sabotaa i panikera pripada u prvom redu vojnim vlastima uz s a r a d n j u N.O.O. Krivce po ovim djelima sude vojni sudovi. Obavjetajna sluba takoe spada u nadlenost vojnih vlasti." 37

Kao to se vidi, i u ovom dokumentu Vrhovnog taba teite je na bezbedonosnoj komponenti, to je potpuno i razumljivo s obzirom na vreme i situaciju kada je ovaj dokument nastao. Za vreme druge neprijateljske ofanzive najvie vojno-politiko rukovodstvo NOP-a je preduzelo energine mere na planu mera budnosti i stvaranja zdravih odnosa u jedinicama kao sigurne brane protiv prodora neprijatelja u sopstvene redove. Zahtevano je, takoe, od svih tabova na svim nivoima da se to vie oslanjaju na partijske organizacije. Tako je Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije 6. m a j a 1942. razradio prvi put od poetka narodnooslobodilakog rata jednu vrlo opirnu direktivu za organizaciju obavetajne slube i sprovoenje mera bezbednosti. U toj direktivi Vrhovni tab se kritiki osvrnuo na dotadanje rezultate u organizaciji obavetajne slube u potinjenim tabovima i jedinicama, kao i organizacije izviake slube. U toj direktivi ponovo je podvuena jedinstvena organizacija obavetajne delatnosti, ali s jasno izraenim njenim komponentama bezbednosnom i obavetajnom (u uem smislu rei). Meutim, u toj direktivi je, pak, naglasak bio na zatiti sopstvenih redova od prodiranja neprijatelja i njegovog uticaja. Takoe je potrebno istai da se Vrhovni tab, ne uzimajui u obzir neposredno potinjene jedinice, obratio direktno Centralnom komitetu KP Hrvatske i PK K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak, jer je smatrao ovaj problem i kao politiko pitanje kojim je trebalo da se bave partijske organizacije. Time je istaknuta uloga Partije u organizovanju kontraobavetajne i politiko-obavetajne delatnosti. 38 (Vid. prilog br. 3) Vrhovni tab je tom direktivom, pored toga, udario i osnove za stvaranje jedinstvene organizacije u proleterskim brigadama i odredima. Tom direktivom Vrhovni tab je ostavio, takoe, iroki prostor za preuzimanje i drugih mera na organizacionom planu na pojednim podrujima u pogledu razvijanja i organizovanja obavetajne aktivnosti uopte, zavisno od specifinih uslova pod kojima se razvijao NOP u pojedinim oblastima. Paralelno se preduzimanjem raznih organizacijskih i drugih mera za jaanje i usavravanje obavetajne slube u operativnim jedinicama narodnooslobodilakog pokreta i borbe radi njenog osposobljavanja za to efikasnije izvravanje postavljenih zadataka u odbrani do tada steenih revolucionarnih tekovina u jednoj od najteih i prelomnih ratnih godina, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije poklanjao je posebnu panju njenom razvoju i kod vojnoteritorijal-

fr-

'

nih organa, kao organa vojnih vlasti NOP-a u pozadini, na osloboenoj teritoriji. Komande mesta su od samog poetka ustanka bile osnovne instance i embrioni budue sveobuhvatne vojne organizacije pozadine. Pored zadataka na organizovanju drutvene samozatite kroz organizovanje partizanskih, seoskih i gradskih straa, te narodne milicije i drugih slinih oruanih formacija, komande mesta su imale zadatak i da se bave obavetajnom delatnou. S razvojem oruane borbe i sve veom slobodnom teritorijom, u prolee 1942. Vrhovni tab je pristupio boljoj organizaciji pozadine stvaranjem viih instanci vojnih vlasti na osloboenoj teritoriji stvaraju se vojna podruja kojima se potinjavaju komande mesta u njihovom delokrugu. Time je olakan posao operativnim jedinicama a stvoreni su uslovi za jo tenje povezivanje naroda, preko narodnooslobodilakih odbora, s vojnom organizacijom NOP-a. 39 Pored mnogobrojnih zadataka koje dobi jaju u to vreme komande vojnih podruja, bezbednosni zadaci se postavljaju u prvi plan, kao i obavetajna delatnost uopte. itavim nizom parcijalnih nareenja i direktiva Vrhovni tab je, prema konkretnoj situaciji, reavao nastale probleme na odgovarajuem podruju. Veinu tih mera Vrhovni tab je preuzeo u vreme kada su nemake, italijanske i ustako-domobranske snage 22. aprila 1942.. preduzele operaciju Trio I", koja je u jugoslovenskoj istoriografiji poznata kao rogatiko-foanska operacija. Ta neprijateljeva dejstva su trajala do 12. maja. 40 U tome periodu Vrhovni tab je 2. maja 1942. uputio jednu opirniju direktivu Operativnom tabu NOP odreda za Hercegovinu u kojoj je, pored ostalog, postavio zadatak da se na podruju Hercegovine formiraju vojna podruja. Tom prilikom je odredio i zadatke tih vojnoteritorijalnih institucija. Pored ostalog, vojna podruja su imala zadatak i razvijanje obavetajne slube", kao i zadatke na podruju drutvene samozatite organizovanjem partizanskih straa pri komandama mesta. Celovitije uputstvo o formiranju vojnoteritorijalnih organa Vrhovni tab je izdao 4. juna 1942. Uputstvo je na opiran nain tretiralo formiranje komandi podruja i komandi mesta i u njemu je poenta bila, pre svega, na bezbednosnom planu. Tako je u uputstvu, pored ostalog, stajalo:
Ova mrea vojno-pozadinskog aparata, komandi podruja i odreda sastoji se od komandi mesta, partizanskih straa, seoskih straa i seoskih omladinskih straa (omladinske desetine). Ovaiko razgranat a p a r a t vojno-pozadinskih organa u s t a n j u e biti izvriti kontrolu pozadine, a naroito odravanje mera bezbednosti u njoj, zaotriti borbu protiv domaih izdajnika, petokolonaa uz podrku narodnih masa u pozadini[...]. Pozadinske vojne vlasti usko e saraivati sa NOO i -biti im zatita i oslonac za njihov rad. Tako e se onemoguiti u klici pokuaji pojedinaca ili grupa neprijatelja da vre uticaj na slobodnu teritoriju." 4 1

Izdavanje jednog takvog uputstva od strane Vrhovnog taba, 3 naglaskom na bezbednosne mere, nalagala je vojnopolitika situacija, jer su gubici i rastrojstva NOP odreda tada bili vei od raznih pueva i rovarenja unutranjeg nego od spoljnjeg neprijatelja.

Za to vreme ostali nacionalni i pokrajinski tabovi su preduzeli itav niz mera na razvijanju obavetajne delatnosti na osnovu uputstva Vrhovnog taba NOP i DVJ od 6. maja 1942. Glavni tab NOP odreda za Makedoniju izdao je juna 1942. naredbu o nainu dejstava partizanskih odreda u kojoj .je posebnu panju skrenuo na sprovoenje mera bezbednosti u jedinicama, 42 dok je Operativni tab NOP i DV za Bosansku krajinu 11. jula 1942. izdao detaljno Uputstvo za organizaciju obavetajne slube u bataljonima, postavljenju politikih obavetajnih oficira i uspostavljanju mree poverenika. U Uputstvu su vrlo precizno tretirana pitanja 0 prikupljanju podataka o okupatorskim snagama, domobranima, petokolonaima, ubacivanju u neprijateljeve redove, narodnom raspoloenju i dostavljanju izvetaja. 43 Glavni tab NOP odreda Slovenije je 12. avgusta 1942. izdao naredbu o organizovanju obavetajne slube u jedinicama u kojoj je detaljno obradio zadatke obavetajne slube u oruanim formacijama G NOP odreda Slovenije i povezivanju obavetajne slube u jedinicama sa civilnom obavetajnom slubom i slubom bezbednosti. Kao novina u ovoj naredbi se predvia da obavetajni oficir, iako odgovara za svoj rad komandantu i politikom komesaru jedinice, nije duan da daje informacije obavetajne prirode ako se one odnose na kompetenciju vieg pretpostavljenog taba. Tu meru Glavni tab NOP odreda Slovenije pravdao je potrebom ouvanja tajnosti obavetajnih podataka na odreenim nivoima. 44 Stvaranjem vee slobodne teritorije u junoj Bosni i Bosanskoj krajini krajem leta i poetkom jeseni 1942, u pogledu organizovanja pozadine postavljeni su pred Vrhovni tab novi zadaci u daljem jaanju obavetajno-bezbednosnih mera. Dodue, Vrhovni tab NOP 1 DV Jugoslavije je u toku mar-manevra (koji je poeo 24. juna 1942) Udarne grupe proleterskih prigada s podruja Zelengore prema Bosanskoj krajini izdao vie nareenja u kojima je, pored optih operativnih zadataka, tretiran problem obavetajne, bezbednosne i izviake delatnosti. S novonastalim i povoljnim razvojem situacije u delu june Bosne i Bosanske krajine, kao i u drugim krajevima zemlje, nametnula se potreba za celishodnijom vojnom organizacijom pozadine. Zbog toga je vrhovni komandant NOP i DV Jugoslavije Josip Broz Tito u septembru 1942. izdao uputstvo o organizaciji pozadinskih vlasti u kojem je detaljno obrazloio njihove zadatke, a posebno u vezi sa preduzimanjem mera bezbednosti i organizacijom obavetajne delatnosti. Tim i svim dosadanjim aktima praktino je reen osnovni problem u stvaranju jedinstvene obavetajne organizacije na celoj teritoriji Jugoslavije. 45 Sva dotadanja iskustva tokom proteklih veih ili manjih neprijateljskih operacija i sopstvenih ofanzivnih i defanzivnih dejstava mogla su se konano do te mere uobliiti da se za dalju obavetajnu delatnost stvore vrlo povoljni uslovi za njeno konano organizaciono uobliavanje, koje e se potom zadrati sve do kraja rala. Taj momenat je nastupio 27. novembra 1942, kada je vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito objavio Uput za obavetajnu slubu.

Objavljivanjem toga uputa nastao je, u stvari, trei period u razvoju obavetajne slube u narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti Jugoslavije (vid. prilog br 4) 3. Stvaranje i razvoj obavetajne slube od 1942. do 13. maja 1944. 27. novembra

Pre objavljivanja pomenutog Uputa za obavetajnu slubu potrebno je istai da su organi Vrhovnog taba izdali jo jedan dokumenat (naredbu) po pitanju sprovoenja mera bezbednosti na osloboenoj teritoriji i po pitanju unutranje bezbednosti i budnosti u jedinicama. Tako je 1. novembra 1942. Privremeni upravni odsek Vrhovnog taba NOP i DVJ izdao naredbu kojom su regulisana pitanja unutranje bezbednosti i budnosti u jedinicama NOP i DVJ. U toj naredbi su regulisana pitanja uvanja nareenja, provere boraca koji dolaze u jedinice s terena, upoznavanja celokupnog borakog i stareinskog sastava' o znaaju uvanja vojne tajne, odnosu prema stanovnitvu u svakodnevnim razgovorima i snabdevanju objavama partizana koji odlaze u druge jedinice'.46 Sve je to doneto u vreme kada je u Jugoslaviji ve postojala slobodna teritorija vea od 50 000 km2, kada je ve bilo formirano 26 brigada i kada se pristupilo formiranju prvih divizija i korpusa. 47 S formiranjem prvih divizija stvorena je i Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, pa je i Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije 20. novembra 1942. zvanino promenio naziv u Vrhovni tab Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavij (V NOV i POJ).48 Poslednjeg dana zasedanja AVNOJ-a 27. novembra 1943, vrhovni komandant Josip Broz Tito uputio je nareenje Glavnom tabu NOV i PO Slovenije sa Uputom za obavetajnu slubu zahtevajui od Glavnog taba da u pogledu organizacije obavetajne slube postupi po priloenom Uputu za obavetajnu slubu. 49 Time su konano udareni temelji jedinstvene obavetajne organizacije na teritoriji cele Jugoslavije. Posle sedamnaest meseci vrlo tekih borbi sa okupatorom i njegovim pomagaima, Vrhovni tab je oformio takvo uputstvo o obavetajnoj delatnosti koje se, uz samo neke m a n j e promene, nee menjati do kraja rata. Uput o obavetajnoj slubi udario je temelj stvaranju jedne savremene obavetajne organizacije koja je mogla da odgovori postavljenim zadacima toga vremena. U nareenju Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije od 27. novembra 1942. upuenom Glavnom tabu NOV i PO Slovenije, pored ostalog, pisalo je i ovo:
Za organizaciju obavetajne slube, u duhu predloenog uputa za ob. slubu, vi ete postupiti po sledeem: 1) Pri vaem glavnom tabu obrazovaete glavni obavetajni centar za Sloveniju. ef ovog obavetajnog centra bie istovremeno i lan toga taba. Zadatak je glavnog obavetajnog centra da organizuje, u p r a v l j a i rukovodi celokupnom obavetajnom slubom na podruju Slovenije u d u h u priloenog uputa. Za organizaciju ob. slube i razvoj ob. mree, glavni ob. centar podelie svoju teritoriju na etiri seiktora i to: sektor Gorenjsko, sektor N o t r a n j -

sko, sektor Dolenjsko i sektor Ljubljana. Za svaki od pomenutih sektora obrazovati pomone obavetajne centre, koji su neposredno potinjeni i odgovorni za svoj rad glavnom obavetajnom centru."

Zatim su pomenutim nareenjem predvieni organizacija i zadaci pomonih obavetajnih centara na njihovim sektorima i podelom ovih na rejonske obavetajne centre. Takoe. je predvieno stvaranje odgovarajuih obavetajnih centara u operativnim jedinicama: divizijama, brigadama i bataljonima i to divizijskih, brigadnih i bataljonskih obavetajnih centara. Pored toga, predvieno je stvaranje i odgovarajuih obavetajnih centara kod vojnoteritorijalnih organa, tj. pri komandama podruja i komandama mesta. Dalje je pomenutim nareenjem predvieno da Glavni tab NOV i PO Slovenije dostavlja sedmino obavetajne izvetaje, a po uspostavljanju veza i kratke, ifrovane izvetaje u vidu depea. Slino nareenje sa Uputom za obavetajnu slubu Vrhovni tab dostavio je 2. decembra 1942. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske, 1. bosanskom korpusu NOVJ i 6. istonobosanskoj brigadi. 50 Uput za obavetajnu slubu koji je potpisao vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito, bio je, kao to je ve reeno, n a j potpuniji dokumenat kojim je regulisana obavetajno-bezbednosna delatnost u okviru jedinstvene obavetajne slube Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Na poetku Uputa za obavetajnu slubu napisano je:
U naem oslobodilakom ratu jedan od bitnih uslova uspeha je poznav a n j e stanja kod neprijatelja i njegovih n a m e r a uopte, s jedne strane, a s druge strane dopustiti neprijatelju da sazna nae s t a n j e 4 nae namere. To ,ie zadatak nae obavetajne slube. Obavetajna sluba predstavlja n a j m o n i j e oruje komandovanja."

U daljem tekstu razraene su sve najvanije komponente organizacije obavetajne slube na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji i u operativnim jedinicama NOV i POJ. Tako je predvieno da se na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji planski postavi obavetajna mrea iji je skelet trebalo da predstavljaju glavni, pomoni i rejonski obavetajni centri (GOC, POC i ROC), obavetajni organi i obavetajni poverenici po optinama i selima. Dalje je predvieno da se glavni obavetajni centri neposredno potinjavaju Obavetajnom odseku Vrhovnog taba NOV i POJ. U glavnim obavetajnim centrima trebalo je da se vri prikupljanje, sreivanje, pro vera vanje i prouavanje obavetajnih podataka radi njihovog daljeg korienja. Na elu centra nalazio se ef kome je bilo potinjeno vie obavetajnih organa, zavisno od prirode i obima posla. Uputom je, takoe, predvieno da se pri komandama podruja i komandama mesta formiraju obavetajni centri, koji bi bili potinjeni: prvi glavnim obavetajnim centrima, a obavetajni centri komandi mesta obavetajnim centrima komandi podruja, dok su optinski i seoski poverenici odgovarali za svoj rad obavetajnim centrima komandi mesta.

Pomoni obavetajni centri formirali su se po potrebi i kada su to nalagale vojno-politike prilike. U tom sluaju je bilo predvien da ak i obavetajni centri komandi podruja mogu posluiti kao pomoni obavetajni centri na izvesnom delu osloboene teritorije. U tome smislu je, takoe, predviena mogunost da izvesni obavetajni centri komandi mesta mogu posluiti kao rejonski obavetajni centri. Za sprovoenje tih varijanti u organizaciji obavetajne delatnosti ostavljena je puna sloboda glavnim obavetajnim centrima. U operativnim jedinicama Uputom je predvieno formiranje korpusnih, divizijskih, brigadnih i bataljonskih obavetajnih centara u iju je nadlenost spadala organizacija obavetajne mree u svojim jedinicama uspostavljanjem iroke mree poverenika po etama (baterijama). Dalje je predvideno da se korpusni, odnosno divizijski obavetajni centri onih korpusa i divizija neposredno potinjenih Vrhovnom tabu NOV i POJ, potinjavaju i odgovaraju za svoj rad Obavetajnom odseku Vrhovnog taba. Sto se tie same organizacije obavetajnih centara, predvieno je da svaki obavetajni centar ima dve sekcija: sekciju za obavetavanje i sekciju za kontrapijunau. Sekcija za obavetavanje je imala osnovni zadatak da prikuplja sve raspoloive podatke o neprijatelju: organizaciji i formaciji neprijateljskih jedinica, rasporedu, brojnom stanju, sastavu, naoruanju, namerama, sistemu utvrivanja, moralnom i materijalnom stanju, itd. Sekcija za kontrapijunau je imala osnovni zadatak ,,da vodi odbranu od neprijateljske pijunae". Njeni osnovni zadaci su bili da suzbija lane i tendenciozne vesti o snazi i moi okupatora i njegovih pomagaa, da otkriva i pronalazi neprijateljske obavetajne centre, agente i pijune, njihov sistem rada, denuncijante, provokatore, petokolonae i sve subverzivne elemente u sopstvenim redovima i da u pogodnim prilikama ubacuje u neprijateljsku obavetajnu mreu svoje sigurne i odane ljude". Uput je nadalje posebnu panju obratio odabiranju i izboru kadrova za obavetajnu slubu. Tako je u vezi s tim u Uputu stajalo i ovo:
Za ob.[avetajne] organe i ostale saranike u obavetajnoj slubi uzimati ona lica koja i m a j u smisla, volje i sposobnosti za ovu vrstu slube. Ob. [avetajni] organi treba da budu ljudi jae inteligencije, veti, hladni i prisebni, lukavi i prepredeni, ljudi koji i m a j u jako razvijen oseaj brze orijentacije, brzog uoavanja, ocene i s a z n a n j a svih okolnih pojava. Oni m o r a j u biti hrabri i neunitivi, uverenja i u b e e n j a da za n j i h n e m a p r e p r e k e k o j u oni ne bi mogli savladati. Za ob.[avetajne]) organe i njihove povereni'ke treba prvenstveno uzimati pouzdane i sigurne partizane koji su pogodni za ovu slubu. U teritorijalnoj o b [ a v e t a j n o j ] slubi za ob.[avetajne] organe treba uzimati prvenstveno omladince i omladinke koji su odani i privreni naoj borbi, a i m a j u volje i sposobnosti za uspeno o b a v l j a n j e svih ovih zadataka. Takoe za ob.[avetajnu] slubu koristiti iz odnosnih mesta sva ona lica koja iz patriotizma i odanosti naoj borbi sama izraze elju da se p r i h v a t e ovog posla.

U izvesnim sluajevima, a prema vladajuim prilikama, mogu se za ob.[avetajne] organe uzeti i ona lica koja hoe da rade za izvesnu materijalnu nagradu, odnosno materijalnu pomo. Ovakve ob.[avetajne] organe, koji su m a n j e sigurni i pouzdani, treba budno kontrolisati i dodeljivati im samo strogo odreene zadatke.''

Uput je nadalje precizno predvideo saradnju i sadejstvo svih obavetajnih organa, kao i odravanje tesne veze s partijskim organizacijama, te nain sastavljanja i dostavljanja izvetaja i njihovog prenoenja. Za ovu poslednju meru su predvieni kuriri za koje je predvieno da treba uzeti najsigurnije i najpouzdanije kurire, ljude vete i okretne, koji se znaju snai u svakoj situaciji" (vid. prilog br. 4, 5 i 6). Izdavanjem ovog uputa za obavetajnu slubu oznaena je jedna velika prekretnica u organizaciji obavetajne delatnosti narodnooslobodilakog pokreta. U njemu su se stekla sva dotadanja iskustva narodnooslobodilake borbe. Uspostavljen je po prvi put jedinstveni obavetajni sistem NOP-a koji je vaio za celu teritoriju Jugoslavije. To je bio krupan korak napred u razvoju ove revolucionarne funkcije i oruja NOP-a u borbi protiv neprijatelja i svih kontrarevolucionamih snaga, u borbi za ouvanje steenih tekovina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji naroda i narodnosti Jugoslavije. Obavetajna delatnost ovim uputom, kao i svim ranijim, oslanjala se na iroke narodne mase patriotski nastrojene i odane NOP-u i zbog toga je karakter obavetajne slube bio i ostao optedrutveni i optenarodni. Donoenjem ovog uputa od strane vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita zavren je drugi period u razvoju obavetajne slube NOP-a. Od prvih pionirskih koraka u NOR-u i steenih iskustava kroz mnogobrojne bitke, uspehe i neuspehe, ovom prilikom uinjen je prelomni korak koji nee ostati bez jo krupnijih rezultata u borbi protiv neprijatelja. Potrebno je naglasiti da sprovoenje ovog uputa nije ilo tako brzo. Rasplamsavanje narodnooslobodilakog rata i stvaranje i formiranje novih odreda, brigada, divizija i korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, koja je ve krajem 1942. u svom sastavu imala vie desetina odreda, 33 brigade, 9 divizija i 2 korpusa sa ukupno oko 150 000 boraca, kao i stalna mobilnost i pokretljivost NOVJ onemoguavali su esto da se pravovremeno dostave sva nareenja, direktive i uputstva. 51 Zbog toga se nekada kasnilo i po nekoliko meseci, tako da se organizacija obavetajne delatnosti sprovodila po ranije utvrenim i ustaljenim naelima. Ali, i pored toga, sve to nije imalo bitnog uticaja po dalji razvoj i uspon obavetajne slube u NOR-u. Zbog toga su svi tabovi i komande na svim instancama nastojali svim silama da se postojei Uput za obavetajnu slubu to bre, temeljitije i efikasnije sprovede u ivot. Pa i kada je Uput za obavetajnu slubu i dostavljen, bio je nemali broj sluajeva nerazumevanja kod pojedinih tabova i komandi, tako da se tako rei celo vreme rata intervenisalo na njegovom striktnom sprovoenju u ivot. To je bilo i razumljivo, jer su obavetajni oficiri ginuli u mnogobrojnim obavetajnim akcijama 52 , arhive su se gubile, propadale,

ili je do njih dolazio neprijatelj, smenjivali su se tabovi, odreivani su novi obavetajni organi a time su se gubile i obavetajne veze za koje su znali samo dotadanji obavetajni rukovodioci. Sve su to bile objektivne tekoe, tekoe koje se nisu mogle izbei. Sa sprovoenjem Uputa za obavetajnu slubu poelo se prvo na teritoriji Bosne, jer je 1. bosanski korpus NOVJ bio pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOV i POJ, zatim na podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, a potom i Glavnog taba NOV i PO Slovenije, dok se na ostalim podrujima u zemlji, zbog nepovoljnih uslova u razvoju NOP-a, sa organizacijom obavetajne delatnosti po postojeem u p u t u poelo znatno kasnije. Na teritorijama Hrvatske i Slovenije u sprovoenju pomenutog uputa i reorganizacije obavetajne delatnosti nije bilo nekih posebnih tekoa, jer je obavetajno-bezbednosna delatnost na podrujima glavnih tabova NOV i PO Hrvatske i Slovenije bila ve prilino organizovana sa irokom obavetajnom mreom poverenika, kako na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, tako i u operativnim jedinicama. U Hrvatskoj su npr. ve i ranije postojali obavetajni oficiri koji su se bavili obavetajnom slubom u uem smislu (informativna sluba) i pitanjima kontrapijunae (politika obavetajna sluba), te zbog toga i nisu postojale neke naroite tekoe u sprovoenju pomenutog uputa Vrhovnog taba NOV i POJ. Tako je Glavni tab NOV i PO Hrvatske ve krajem 1942. izdao potinjenim tabovima Uputstvo o organizaciji obavetajne slube Vrhovnog taba NOV i POJ. 53 Meutim, treba istai da je sa sprovoenjem Uputa za obavetajnu slubu u operativnim jedinicama i vojnoteritorijalnim komandama ipak ilo teko u prvoj polovini 1943. Bitke na Naretvi (operacija Vajs") i Sutjeski (operacija Svare"), u jugoslovenskoj istoriografiji poznate kao etvrta i peta neprijateljska ofanziva, znatno su usporavale dosledno sprovoenje ovoga uputstva u ivot, to je bilo i razumljivo. Nalazei se tako rei u estomesenim tekim borbama, jedinice pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOV i POJ (Operativna grupa divizija) nisu imale mogunosti ni da predahnu, pa je zbog toga u njihovim redovima bilo dosta tekoa u sprovoenju odgovarajuih mera na unapreenju obavetajne delatnosti po postojeem uputu za obavetajnu slubu. Ali, i pored svih nastalih tekoa, naroito znaajni rezultati postignuti su na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji od strane teritorijalne obavetajne slube. Teritorijalna obavetajna sluba, planski postavljena, uspela je da izvri prodor u vojne, obavetajne i druge neprijateljske centre i da se sa uspehom nosi protiv neprijateljske obavetajne aktivnosti i propagande. Teritorijalna obavetajna sluba je postepeno uspela da u neprijateljskim redovima i na kljunim takama stvori vojne komitete i mree saradnika i poverenika od simpatizera NOP-a i lanova KPJ, koji su na raznim punktovima u redovima okupatora i kontrarevolucionarnih snaga ostali po zadatku K P J . Oslanjajui se na iroke narodne mase koje su sve vie i vie pristupale NOP-u, teritorijalna obavetajna sluba je na t a j nain hvatala vrste korene u samome narodu, to je bila garancija za uspeh u njenoj delatnosti.

Krajem godine je, po odluci vrhovnog komandanta NOV i PO Jugoslavije Josipa Broza Tita, izvrena i reorganizacija Vrhovnog taba, tako da je ova najvia vojna institucija NOP-a u zemlji prilagoena novonastaloj situaciji i snanom razvoju Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Obrazovani su Operativni, Obavetajni, Ekonomski, Vojnosudski, Tehniki, Sanitetski i Odsek za vojne vlasti u pozadini i precizno su im odreeni zadaci. Pored toga, u sastavu Vrhovnog taba formirana je i Komisija za borbu protiv pijuna i pete kolone. Na taj nain, prema zadacima i organizaciji, Obavetajni odsek i Komisija za borbu protiv pijuna i pete kolone bili su neposredno angaovani na tom planu u tesnoj saradnji sa Vojnosudskim odsekom. 54 Vrhovni komandant je 18. decembra 1942. doneo jo jedno znaajno nareenje radi jaanja oruanih snaga formirao je Sekciju za Ratnu mornaricu pri 4. operativnoj zoni Hrvatske. U nizu zadataka koje je postavio pred Sekciju, u pogledu obavetajne delatnosti stajalo je i ovo:
,,d) U cilju izvrenja napred iznetih zadataka, neophodno je potrebno da Sekcija za Ratnu mornaricu postupi po sledeem: da uspostavi i odrava vezu sa mornarikim oficirima, podoficirima i mornarima, k a k o na Primorju, tako i sa onima u Zagrebu, odnosno onima koji se nalaze na teritoriji Jugoslavije, i to putem preko postavljene obavet a j n e slube; da na osnovu prikupljenih podataka vodi evidenciju o dosadanjem dranju i stavu p r e m a narodnooslobodilakoj borbi uopte svih mornarikih stareina i mornara[. . . ] ; f) Ima da sprovede i razvije obavetajnu slubu na P r i m o r j u u cilju: da prikuplja podatke o rasporedu i jaini neprijateljskih ratnih luka, njihovom naoruanju i utvrenjima i organizaciji odbrane istih; da prikuplja sve potrebne podatke o broju neprijateljskih plovnih jedinica (tonaa, posada, naoruanje, akcioni radius i druge karakteristike), kao i o njihovom k r e t a n j u po J a d r a n u ; da prati i ispituje moralno s t a n j e u neprijateljskoj mornarici i mo- ' gunost uspostavljanja kontakata sa posadom neprijateljskih ratnih jedinica u cilju s a r a d n j e i zajednike borbe protivu faistikih stareina i komandanata uopte. Pri organizaciji obavetajne slube, u smeru ove direktive, bazirati se na ve postavljenu ob.[ovetajnu] slubu Glavnog ob[avetajnog] centra za Dalmaciju, s tim to treba, prema ovim zadacima, proiriti i razviti obavetajnu slubu do maksimuma u cilju uspenog izvrenja postavljenih zadataka." 53

Kao to se vidi, Vrhovni komandant je postavio iroku platformu za razvijanje obavetajne delatnosti na podruju Sekcije za Ratnu mornaricu i pruio mogunost svim patriotama koji su se na bilo koji nain nali u redovima neprijateljske mornarice da se ukljue u zajedniku borbu protiv okupatora i njegovih pomagaa. Ovde je potrebno, takoe, istai da je Vrhovni komandant svojim nareenjem od 2. decembra 1942. upuenim Glavnom tafru NOV i PO Hrvatske sa Uputom za obavetajnu slubu predvideo da se pri Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske formira Glavni obavetajni centar za Hrvatsku, dok su glavni obavetajni centri za Hercegovinu i Dalmaciju bili u nadlenosti 4. operativne zone koja je tim nareenjem stavljena neposredno pod komandu Vrhovnog ta-

ba NOV i POJ. U tome smislu je i gore pomenuto nareenje Vrhovnog taba zbog toga i upueno tabu 4. operativne zone.56 S dostavljanjem Uputa za obavetajnu slubu od strane Centralnog komiteta KP Jugoslavije nacionalnim i pokrajinskim komitetima s potrebnim instrukcijama, o emu je ve bilo rei, valja rei da je Centralni komitet SKOJ-a izdao 14. januara 1943. Uputstvo o organizacionoj strukturi i osnovnim zadacima SKOJ-a u vojsci. U njemu se za obavetajnu slubu kae i ovo:
Ovaj sektor rada je esto nepravilno shvaen. Smatralo se je da drug koji po tom p i t a n j u radi treba da pazi na sve greke svojih drugova, tako da su njega poeli izbegavati smatrajui ga nekim pijunom. Meutim, n i j e zadatak druga koji po ovome radi da pazi na greke drugova, koji treba svi u d r u garskoj kritici da ispravljaju, ve da ukazuje, to je uostalom i zadatak svakog drugog skojevca, da prikuplja podatke o djelovanju i k r e t a n j u neprijatelja.' : 3 7

Centralni Komitet SJCOJ-a je ovim jasno ukazao na obaveze obavetajnih organa i na dunosti lanova SKOJ-a, to ne iskljuuje mogunost da je dolazilo do takvih greaka koje su i dovele do pomenutih pojava u organizacijama SKOJ-a. Na podruju Glavnog taa NOV i PO Slovenije do poetka 1943. steena su nova iskustva u borbi protiv neprijatelja, tako da dotadanje metode i oblici borbe VOS-a nisu mogli u celosti da odgovore postavljenim zadacima u situaciji kada je oslobodilaka borba slovenakog naroda stupila u svoje odluno razdoblje. Zbog toga je Centralni komitet KP Slovenije izdao 10. februara 1943. Uputstvo za izgradnju Varnostno-obveevalne slube na terenu i u vojsci.58 Uputstvo, koje je potpisao Edvard Kardelj, vrlo detaljno je sadralo nove zadatke VOS-a, koji je trebao da bude ,,akciono oruje oslobodilake borbe za razbijanje neprijatelja na njegovim vlastitim pozicijama, s posebnim metodama, koje su svojstvene karakteru . Varnosno-obveevalne slube' : . U Uputstvu je posebno odreen poloaj VOS-a ne samo kao akcionog oruja oslobodilake borbe slovenakog naroda u borbi protiv njegovog neprijatelja ve i kao organa optedrutvenog oslobodilakog pokreta i Osvobodilne fronte slovenakog naroda. Dalje su u Uputstvu u posebnim poglavljima razraeni organizacioni sistemi VOS-a, oblik partijskog rukovoenja VOS-om, kontrola Partije nad vojnoobavetajnom slubom, kao i izbor kadrova za slubu bezbednosti i obavetajnu slubu. Tako je predvieno da celokupnim radom VOS-a na terenu i u vojsci rukovodi Centralna komisija bezbednosno-obavetajne slube; da Centralna komisija za svoj rad odgovara CK KP Slovenije i CK KP Jugoslavije; da celokupni aparat VOS-a podlee kontroli Partije; da se ostvari najtenja veza izmeu VOS-a i Glavnog obavetajnog centra NOV i PO Slovenije; da se izboru kadrova posveuje n a j vea panja i da se prvenstveno regrutuju iz redova lanova Partije. Nakon ovog uputstva, Glavni tab NOV i PO Slovenije doneo je 17. februara 1943. Uputstvo za izgradnju obavetajne slube u jedinicama NOV i PO Slovenije na osnovu Uput o obavetajnoj slubi Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. Po ovome uputstvu

su uspostavljeni: Glavni obavetajni centar Glavnog taba NOV i PO Slovenije, obavetajni centri operativnih zona, brigadni i bataljonski obavetajni centri, dok formiranje divizijskih obavetajnih centara tada nije bilo predvieno, jer je do prvo formiranih divizija na podruju Slovenije dolo tek u drugoj polovini 1943. godine. Ovim uputstvom G5 NOV i POS stavljena su van snage sva dotadanja uputstva, i ono je bilo u potpunosti prilagoeno vojno-politikoj situaciji u Sloveniji i Uputu za obavetajnu slubu V NOV i POJ. 59 Istovremeno sa izdavanjem ovog uputstva o izgradnji obavetajne slube u jedinicama NOV i PO Slovenije, Centralna komisija VOS-a je 20. februara 1943. izdala Praktina uputstva za organizaciju obavetajne slube na terenu angaujui za taj zadatak pokrajinske, okrune i rejonske komitete i poverenitva. 60 Na taj nain, ova dva dokumenta su zaokruila organizaciono-celokupnu obavetajno-bezbednosnu delatnost na podruju Slovenije. Dodue, VOS je i dalje ostao kao bezbednosno-obavetajni organ CK KP Slovenije. Zbog ve iroke i razgranate mree, u njegovu se organizaciju nije diralo, osim onoliko koliko je bilo nuno u okviru predvienog Uputstva CK KP Slovenije od 10. februara 1943, tako da je ova partijska bezbednosno-obavetajna sluba postojala sve do 19. februara 1944, kada je odlukom Slovenakog narodnooslobodilakog odbora ukinuta i tom prilikom joj je odato puno priznanje za njenu uspenu trogodinju delatnost. 61 Nakon svih ovih mera, shodno postojeoj vojno-politikoj situaciji, irom zemlje u operativnim jedinicama i kod vojnoteritorijalnih organa ulagani su veliki napori za organizovanje obavetajne slube u duhu Uputa za obavetajnu slubu V NOV i POJ. Sve te mere sprovoene su u jeku pojaanih neprijateljskih pritisaka irom zemlje na NOV i POJ, kao i na sve ostale drutveno-politike organizacije NOP-a, a pre svega na KPJ, kako bi se suzbilo irenje narodnooslobodilake borbe koja je uzimala sve vie maha. Neprijatelj je bio primoran da reorganizuje svoj bezbednosno-obavetajni i policijski aparat. Tako nemake okupacione vlasti v r e reorganizaciju svoje vojnoobavetajne slube, t j . Abvera (Abwehr) i vojnoupravnih i operativnih okupacionih komandi. Umesto institucije Komandanta Jugoistoka" i ujedno komandanta Grupe armije E" pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera sa seditem u Solunu, nemaka Vrhovna komanda oruanih snaga formirala je Komandu Jugoistoka i ujedno Komandu Grupe armija F" sa seditem u Beogradu. Na elo tih komandi postavljen je general-feldmaral Maksimilijan fon Vajks. Vajksova komanda je poela s funkcionisanjem 26. avgusta 1943. s potinjenom Grupom armija E" i 2. oklopnom armijom iji je tab u avgustu 1943. prebaen sa sovjetsko-nemakog (istonog) fronta u Jugoslaviju. Takoe je i u okupiranoj Srbiji izvrena reorganizacija nemake okupacione uprave. Tako je ukinuta funkcija komandujueg generala i okupacionog komandanta Srbije, a formirana je institucija Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i ujedno komandanta Srbije na elu s generalom peadije Hansom Gustavom Felberom, da bi se na t a j nain operativne jedinice oslobodile za izvrenje isto borbenih zadataka. 62

Sa ob avl ivan -i .i .iern bezuslovne kapitulacije Italije 8. septembra J > nemake' oruane snage su, postupajui po planu ,,Akse" (Achse'') Osovina", pristupile okupaciji teritorije u Jugoslaviji koja je do tada bila pod italijanskom vlau (okupacijom) dovoenjem novih jedinica iz Francuske i Norveke i nekih krajeva Treeg Rajha. S kapitulacij om i talijanskih oruanih, snaga i njihovim razoruanjem delimino i od jedinica NOV i POJ i prelaskom dela italijanskih jedinica u redove NOV i POJ, znatno su ojaane jedinice Narodnooslobodilake vojske, posebno prilivom novih boraca iz Crne Gore, Dalmacije, dela Slovenije i Bosne i Hercegovine. Takoe je u znatnoj meri proirena slobodna teritorija, to je od Vrhovnog taba NOV i POJ zahtevalo nove mere u pogledu zatite sopstvenih redova od prodora neprijatelja i za borbu protiv pete kolone. Zbog toga je u septembru 1943. pri Vrhovnom tabu, umesto Komisije za borbu protiv pijuna i pete kolone, formiran Odsek zatite naroda (Ozna) sa zadatkom da na itavoj teritoriji zemlje uspostavi obavetajnu mreu radi borbe protiv pijuna i pete kolone. 63

To je bio korak napred u vezi s pojaanjem bezbednosnih mera u redovima NOVJ i u pozadini, za odbranu do tada steenih revolucionarnih tekovina. Sve te mere koje je preduzeo Vrhovni tab na planu usavravanja obavetajne slube i njenog osposobljavanja za izvravanje jo sloenijih zadataka, podstakle su potinjene tabove u traenju to boljih reenja u okviru postojeeg Uputa za obavetajnu slubu, konkretizujui pred uzete mere na uslove pod kojima su ivele i borile se jedinice na svojim operativnim podrujima. itav niz instrukcija, analiza, nareenja i drugih akata izdali su potinjeni nacionalni, pokrajinski i drugi tabovi (korpusni, divizijski, brigadni, radi unapreenja obavetajne delatnosti. Takoe su poeli da se izdaju i obavetajni bilteni koji su umnogome pomogli potinjenim tabovima i komandama da se upoznaju sa strukturom, namerama i organizacijom neprijateljevih jedinica. 64 Tako su postupili glavni tabovi Hrvatske, Slovenije; i Vojvodine, i tabovi 1. hrvatskog i 2. bosanskog korpusa. 65 Glavni obavetajni centar Glavnog taba NOV i PO Hrvatske 2. avgusta izdao je Uputstvo za organizaciju i rad obavetajne slube u partizanskim odredima, grupama odreda i zonama. To je bila velika pomo niim tabovima, jo nedovoljno iskusnim u organizovanju obavetanje delatnosti. 66 Treba istai da se sve to deavalo u vreme kada je situacija na evropskim ratitima bila, uglavnom, preokrenuta u korist saveznika. Na jugoslovenskom ratitu, zbog naglog jaanja Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, nemaki okupator je bio prinuen da krajem septembra i poetkom oktobra 1943. angauje u severozapadnim delovima zemlje, Dalmaciji i Crnoj Gori dve oklopne i pet peadijskih divizija. Komanda Jugoistoka ulagala je velike napore da ovlada obalskim pojasom jugoslovenskog dela Jadrana i njegovim zaleem, j e r su se Nemci plaili saveznikog iskrcavanja u Dalmaciji. 67 Uoi kapitulacije Italije Vrhovni tab je formirao pet novih divizija, dva korpusa i vie samostalnih brigada. Tako je NOVJ u svom sastavu ve imala 18 divizija do 8. septembra 1943, dok je posle kapi-

tulacije Italije do kraja 1943. formirano jo 9 divizija, pa je Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije krajem 1943. u svome sastavu imala 27 divizija svrstanih u 8 korpusa, dok su, po naredbama Vrhovnog komandanta formirani jo 9, 10. i 11. udarni korpus NOVJ. 68 To su bile respektivne oruane i revolucionarne snage naroda i narodnosti Jugoslavije za koje je britanski premijer Vinston Ceril u novembru 1943. rekao predsedniku Sjedinjenih Amerikih Drava Franklinu Delanu Ruzveltu sledee:
Ti valjani Titovi sljedbenici dre onoliko Nijemaca u Jugoslaviji koliko ih dre kombinovane anglo-amerike snage juno od Rima." 69

Tanije, NOVJ je krajem 1943. vezivala za sebe 19 nemakih divizija, vei broj samostalnih pukova, 8 divizija monarhofaistike Bugarske i delove 4 maarske divizije, pored preko 250 000 kvislinkih vojnika u zemlji. 70 Preko 300 000 naoruanih boraca NOVJ izazivali su svojom borbom veliko potovanje kod saveznika antihitlerovske koalicije. Zbog toga je u Vrhovni tab jo u vreme pete neprijateljske ofanzive stigla britanska vojna misija, a u septembru 1943. u Vrhovni tab je upuena saveznika vojna misija na elu s brigadirom Ficrojem Meklejnom (Fitzroy MacLean).71 Sve Vojne i politike pobjede koje smo izvojevali do jeseni 1943. omoguile su da se na Drugom zasjedanju AVNOJ-a donesu historijske odluke kojima su postavljeni temelji novoj Jugoslaviji. Donoenje tih odluka rezultiralo je iz injenice da je narodnooslobodiiaki pokret bio ominirajua politika i vojna snaga u zemlji" (Tito).72 U svemu tome znatan udeo imala je i obavetajna sluba, koja se ve razvila u snanu organizaciju u slubi NOP-a i njegovih revolucionarnih i oruanih snaga Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a nastavljen je proces daljeg jaanja i uvrivanja obavetajne organizacije. Neki tabovi su, kao to je kazano, sa zakanjenjem od vie meseci primili Uput za obavetajnu slubu propisan od Vrhovnog taba 27. novembra 1942, ali to ih nije zaustavilo u razvijanju obavetajne aktivnosti na osnovu dotadanjih direktiva i nareenja. Takav je bio sluaj i s Glavnim tabom NOV i PO Vojvodine, koji je Uput za obavetajnu slubu primio tek u jesen 1943.73 I pored toga, Glavni tab NOV i PO Vojvodine izdao je svoje Uputstvo za organizaciju obavetajne slube u vojsci i pozadini 28. avgusta 1943, koje je u celini odgovarao tadanjim potrebama obavetajne aktivnosti na operativnom podruju Glavnog taba. 74 To uputstvo se razlikovalo od naela iznetih u Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba, ali ipak treba rei da te l'azlike nisu bile sutinske, niti velike, jer se Glavni tab NOV i PO Vojvodine oslanjao u izradi pomenutog uputstva na vei broj uputstava i direktiva Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, odnosno 3. operativne zone.75 Glavni tab NOV i PO Hrvatske je ve imao dovoljno iskustva, posebno u borbi protiv kontrarevolucije, jer je na njegovom opera-

tivnom podruju za jedan dui period, izuzimajui Crnu Goru 1942, besneo najei graanski rat a okupator s kvislinzima preduzimao itav niz vrlo okrutnih i surovih mera u borbi protiv narodnooslodilakog pokreta i njegovih oruanih snaga. 76 Pomenutim uputstvom od 28. avgusta 1943. Glavni tab NOV i PO Vojvodine organizovao je politiku obavetajnu i informativnu slubu, to je terminoloki odgovaralo postojeim uputstvima Glavnog taba NOV i PO Hrvatske u to vreme. Politika obavetajna sluba se bavila pitanjima pijunae i kontrapijunae i bila je organizovana u odredima, brigadama i komandama podruja preko obavetajnih oficira bataljona, odnosno komandi mesta. Uputstvom je bilo predvieno da tu slubu vre obavetajni oficiri, odnosno njihovi vrioci dunosti. U sluaju da u pomenutim jedinicama, ukljuujui i divizije, nije bilo obavetajnog organa, Uputstvom je predvieno da tu funkciju vri zamenik politikog komesara odgovarajueg taba. Takoe je predvieno da se u etama nau po dva ili vie obavetajnih poverenika. U nadlenost operativnih jedinica spadala je i organizacija obavetajne slube na operativnom sektoru. Ti zadaci su bili u nadlenosti odreda (brigada). Svaki operativni sektor je bio podeljen na srezove, a u svakom srezu obavetajni oficiri odreda (brigada) imali su da pronau i postave po dva ili vie sreskih poverenika. Sreski poverenici su, pak, bili obavezni da organizuju obavetajnu slubu u svakom mestu postavljajui za to po dva ili vie mesnih poverenika. Pored toga, Uputstvom je bila predviena organizacija obavetajne slube u pozadini, to je bilo u nadlenosti pomonika komanddanta vojnog podruja kome su, u obavetajnom pogledu, bili potinjeni pomonici komandanta mesta zadueni za organizaciju obavetajne delatnosti u mestu (naselju, selu). Pomonici komandanta vojnog podruja, odnosno komandanta mesta imali su zvanje obavetajnih oficira komandi vojnih podruja, odnosno komandi mesta. Na t a j nain je stvorena dvostruka obavetajna mrea sastavljena od operativnih i pozadinskih obavetajnih organa koji su se uvek morali nalaziti u tesnoj vezi na zajednikim sektorima. Uputstvo je, takoe, vrlo precizno predvielo zadatke politike obavetajne slube. U n j e m u je, pored ostalog, pisalo:
Skoro 2 godine naa NOV i PO Vojvodine vodi ogorenu borbu protiv faistikih okupatora i njihovih slugu ustaa, etnika i ostalih petokolonaa. Faistiki psi pokuavali su raznim sredstvima da unite NOV i PO i ugue borbu k o j u vode narodi Jugoslavije. Razne kaznene ekspedicije, strahoviti teror, divljako p a l j e n j e naih sela i gradova, u b i j a n j e ena, staraca i dece naeg naroda nisu uspele da slome snani otpor naih naroda. Posle svake ofanzive naa NOV i PO postaju snaniji i zadaju faistikim okupatorima i domaim izrodima sve jae udarce. Pokazalo se, da se grubim oruanim nasiljem ne moe unititi borba naeg naroda. I ako do sada neprijatelj nije uspeo svojim pokuajima, okupator pokuava da pomou svojih slugu domaih petokolonaa, ustaa, etnika i domaih izroda ubaci u nae redove svoje agente i pijune, kako bi nas iznutra svojim delovanjem oslabio i unitio. Pokuaji okupatora su jasni. Razbiti jedinstveni f r o n t NOV i naroda, raspiriti nacionalnu m r n j u izmeu Srba i drugih naroda i dovesti do bratoubilakog rata.

Istina da svi dosadanji pokuaji neprijatelja nisu imali uspeha, ali to nas ne s m e uljuljkati, ve ba ti neumorni pokuaji neprijatelja nameu, da svi rodoljubi otvore jo vie oi, k a k o bi sve p o k u a j e neprijatelja u pravo vreane osujetili, a krivce kaznili. Taj zadatak treba da vri u prvom redu politika obavetajna sluba." Kao to se vidi, i ovde je poenta na svenarodnoj i optedrutvenoj samozatiti u borbi protiv podmuklog neprijatelja, a na obavetajnim organima je zadatak da obavetajnu delatnost organizuju i osposobe je za odbranu revolucionarnih tekovina NOP-a.

Pored toga, politikoj obavetajnoj slubi je stavljeno u zadatak da se povee s partijskim rukovodstvom, dok je posebno naglaeno da obavetajni poverenici moraju biti najbolji ljudi, iskusni, provereni i politiki zreli. Informativna grana obavetajne slube imala je zadatak da ostvaruje veze s neprijateljskim uporitima angaujui za to ljude u neprijateljskim tabovima koji su bili spremni da sarauju, ili da ubacuje u neprijateljske redove ljude odane NOP-u, a tamo gde sve to nije bilo mogue da pronalazi i plaene agente. Uputstvom je ukazano da u svakom mestu gde se nalaze neprijateljske jedinice ima veliki broj radnika, graana, vojnika, podoficira i oficira, koji su nezadovoljni sadanjim politikim i dravnim ureenjem i sa merama koje sprovodi okupator i njegove sluge". Posebno je ukazano na injenicu da u neprijateljskim redovima ima veliki broj simpatizera NOP-a i da njih treba iskoristiti za informativnu delatnost. U Uputstvu je, takoe vrlo opirno opisano koje sve informacije treba prikupljati o neprijatelju, kao i nain odravanja veze sa obavetajnim poverenicima i dostavljanje izvetaja. Tako je, na primer, predvieno da se za informativnu granu obavetajne slube u izvetajima dostavljaju podaci o brojnom stan j u neprijatelja, naoruanju, nacionalnom sastavu, tekom oruju, smetaju, utvrenjima, rasporedu automatskog oruja u uporitima, moralu neprijatelja, imenima njihovih stareina (komandanata i komandira), zasedama i pripadnosti jedinica. Predvieno je da izvetaji za politiku obavetajnu granu sadre podatke o optem politikom i moralnom stanju sopstvenih jedinica, odnosno vojske prema pozadini, optem moralnom i politikom stanju naroda, tj. o njegovom raspoloenju prema NOP-u, pojavama pijuna, agenata, izdajnika, panikera, sabotera, hukaa, etnika, pripadnika HSS-a itd, kao i moralnom i politikom stanju u komandama mesta, partizanskim straama, bolnicama, radionicama i drugim pozadinskim organizacijama. Kao to se vidi, obavetajna delatnost na podruju Vojvodine bila je vrlo solidno organizovana: postojala je organizovana obavetajna mrea, odreeni su obavetajni organi, a glavni izvori obavetajnih podataka bili su narod i partijske organizacije. Zbog toga je i prelazak na organizaciju obavetajne delatnosti po Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i P O J od 27. novembra 1942. time bio olakan. 77 Iz izvetaja Obavetajnog odseka glavnog taba NOV i PO Vojvodine upuenog 2. decembra 1943. Obavetajnom odeljenju Vrhovnog taba NOV i POJ vidi se da je Glavni tab NOV i PO Vojvodine

mum-'

preao na novu organizaciju obavetajne delatnosti tek krajem novembra 1943. i da je njena organizacija bila jo uvek u toku. Tako je, prema Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba, organizovana obavetajna sluba u 1. i 2. sremskom NOP odredu jedinim operativnim jedinicama u to vreme pod komandom Glavnog taba NOV i PO Vojvodine. U odredima su obrazovani obavetajni centri, dok je na terenu obavetajna sluba organizovana preko obavetajnih centara u to vreme tri postojee komande vojnih podruja: Vinkovakog, Sremskomitrovakog i Rumskog vojnog podruja. to se tie obavetajnih centara pri komandama mesta, u pomenutom izvetaju je pisalo ovo:
Obavetajni centri pri komandama mesta ne postoje, jer teritorija Srema" ne odgovora ni osloboenoj ni neosloboenoj teritoriji, zbog toga to neprijatelj u sela koja je napustio moe doi kad hoe d u n a j k r a e m roku (pola sata do 1 sat) sa veim snagama i oklopljenim vozilima, pa se komande mesta ne nalaze u mestima, nego za njih pogodnim mastima u umama, dok mesta pogodna za obavetajne centre na teritoriji zabtevaju da budu orijentisana prema neprijateljskim uporitima, gradovima i centrima saobraaja. Tako su obavetajni centri koji bi se inae nalazili pri komandama mesta obrazovani u mestima koji n a j b o l j e odgovaraju gore navedenim uslovima."

U izvetaju je, dalje, navedeno da su pri Vinkovakom vojnom podruju organizovana etiri, pri Sremskomitrovakom pet i pri Rumskom vojnom podruju etiri obavetajna centra. Naglaeno je da u Bakoj i Banatu nije organizovana obavetajna sluba i da su preduzete mere u cilju povezivanja sa terenima Bake i Banata radi organizovanja obavetajne slube". Posebno je analizirano stanje obavetajne slube u jesen 1943. kada se u Srernu nalazilo blizu 30.000 okupatorskih vojnika meu kojima i po zlu poznata 1. kozaka konjika divizija. Paljenje velikog broja sela, razbijanje organizacija i obavetajne mree zbog vrlo intenzivnog i organizovanog rada Gestapoa, a naroito u Sremskoj Mitrovici, Zemunu, Vukovaru i Rumi, obavetajna delatnost je imala ozbiljnih nedostataka. Pored toga, obavetajna sluba je trpela i zbog nedostatka kadrova, to je sve skupa imalo ozbiljne posledice, pa ipak, veza izmeu naroda i narodnooslobodilakog pokreta bila je dobra. 78 Nagli razvoj Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije krajem 1943. i specifini uslovi u pojedinim podrujima primoravali su vie tabove da trae i odgovarajua reenja prema konkretnoj situaciji i stanju kako na terenu, tako i u operativnim jedinicama. Tako je Glavni tab NOV i PO Hrvatske 8. decembra 1943. izdao Uputstvo za vojnoobavetajnu slubu, koji je reorganizovao obavetajnu delatnost u operativnim jedinicama zbog nepravilnog odnosa pojedinih tabova, komandi i jedinica. U Uputstvu, pored ostalog, stoji:
Meutim, i kod nas se, ve u poetku ustanka, paralelno sa ostalim rnerama, preduzimaju odgovarajue mere protiv neprijateljske pijunae. I blagoarei ba tim rnerama, neprijateljska pijunaa n i j e uspela da nam zada teze udarce. U naoj vojsci i pozadini pristupilo se planskom organizovanju obavetajne slube, iji je bio zadatak: borba protiv neprijateljskih agenata i pijuna u na&im redovima s jedne strane, i saznavanje tajni s druge strane. To je bila i ostaje svrha nae obavetajne slube.

Znaaj obavetajne slube u naoj vojsci ne samo da se n i j e smanjio, nego se naprotiv p o v e a o . . . Ima ve due vremena kako se ukazuje potreba za reorganizacijom ob [avetajne] slube u naim operativnim jedinicama, na teritoriji Hrvatske. Reorganizacija je potrebna, kako zbog organizacione jednoobraznosti, tako i jednoobraznosti direktiva i uputstava za rad o b [ a v e t a j n e ] slube u vojsci. Do sada su tabovi nekih naih jedinica smatrali o b [ a v e t a j n u ] slubu neim zasebnim, neim to n i j e organski vezano za s a m tab, neim to se njih vrlo malo, ili gotovo nita ne tie. Delatnost o b [ a v e t a j n e ] slube svojih jedinica nisu smatrali sastavnim delom delatnosti svoga taba, pa p r e m a tome nisu se ni oseali odgovornim za njen rad. To je imalo za posledicu zanemarivanje o b [ a v e t a j n e ] slube i neukazivanje potrebne pomoi drugovima koji su bili u njihovim tabovima zaduenim po toj liniji. Naravno da je to ilo na tetu nae ob [avetajne] slube."

Na osnovu takve ocene Glavnog obavetajnog centra Hrvatske (Vojnoobavetajna sekcija) preduzete su mere pa su ukinuti obavetajni centri u tabovima korpusa, zona, divizija, operativnih sektora, brigada i odreda i ustanovljena funkcija obavetajnog oficira, kao lana odnosnog taba. Takoe su ukinuti obavetajni oficiri u tabovima bataljona, a njihove funkcije su preuzeli politiki komesari, odnosno njihovi zamenici, pored svojih redovnih dunosti, mada je ostavljena mogunost da se, ukoliko se za to ukae potreba, u bataljonima moe odstupiti od predvienih mera. Istim uputstvom regulisan je odnos izmeu vojnoobavetajne slube, s jedne, i informativne i teritorijalne (terenske) obavetajne slube, s druge strane, poto su naredbom Glavnog taba NOV i PO Hrvatske organizaciono odvojene vojna informativna sluba i terenska obavetajna sluba od vojnoobavetanje slube. Meutim, i pored toga to su ove slube po prvi put odvojene u operativnim jedinicama, dakle jo p r e 13. m a j a 1944, naglaeno je da izmeu njih mora i dalje postojati najua saradnja i povezanost". U Uputstvu je posebno naglaeno da su obavetajni poverenici u etama osnov i temelj obavetajne slube u svakoj naoj vojnoj jedinici". U vezi s tim date su i detaljne instrukcije o kvalitetu poverenika. 79 Prema tome, ovo uputstvo Glavnog obavetajnog centra NOV i PO Hrvatske bio je nov kvalitet u razvoju obavetajno-bezbednosne delatnosti, kao nune podele rada u datoj situaciji na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. Ovim uputstvom je u potpunosti odvojena obavetajna (ofanzivna) od kontraobavetajne (defanzivne) komponente do tada jedinstvene obavetajne organizacije. Poverenitvo za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije e malo kasnije, 13. m a j a 1944, doneti odluku kojom e se zaokruiti proces razvoja obavetajno-bezbednosne organizacije NOP-a i definitivno odvojiti obavetajnu od kontraobavetajne delatnosti. 80 Na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije preduzete su takoe, odgovarajue mere na poboljanju obavetajno-bezbednosne delatnosti. Posle ukidanja Varnostno-obveevalne slube (VOS) odukom Izvrnog odbora Osvobodilne fronte od 19. februara 194481, Obavetajno odeljenje Glavnog taba NOV i PO Slovenije je izdalo uputstvo tabovima 7. i 9. korpusa NOVJ i 4. operativne

one o organizaciji obavetajne slube pridravajui se u svemu Uputa a obavetajnu slubu Vrhovnog taba od 27. novembra 1942, posebno e zadravajui na organizaciji kontrapijunae. 82 Nakon toga je Glavni tab NOV i PO Slovenije svojom naredom od 7. marta 1944. odredio organizacijsko-formacijski sastav i trukturu obavetajnih centara korpusa i zone. Tako je tom nared>om predvieno da se na elu obavetajnog centra nalazi ef obaveijnog centra kome su u radu pomagali jo pet lica: prvi pomonik, o j i je u stvari bio njegov zamenik; drugi pomonik za pitanja kontrapijunae u operativnim jedinicama korpusa; trei pomonik, koji se avio pitanjem prikupljanja obavetajnih podataka o neprijatelju na perativnom podruju korpusa; etvrti pomonik za probleme obaveijne delatnosti prema inostranstvu, i administrator. Novina u ovoj naredbi bila da je ta to je u obavetajnom cen'u korpusa bilo predvieno lice koje je trebalo da se bavi organizaijom obavetajne delatnosti van granica Slovenije, tj. na podrajila u Italiji, Austriji i Maarskoj, tj. tamo gde ivi slovenaki ivalj. gde Osvobodilna fronta nije uspela da se organizaciono uvrsti. Naredba je takoe precizirala konkretne zadatke za svako lice obavetajnom centru, to je, u celini uzevi, bio kvalitativan korak apred na daljem jaanju obavetajno-bezbednosne delatnosti na sloenakom tlu, gde su i do tada bili postignuti veoma znaajni ezultati. 83 Razraujui dalje obavetajno-bezbednosnu organizaciju, Glavni tab NOV i PO Slovenije je svojom instrukcijom od 4. m a j a 1944. rerganizovao i Obavetajno odeljenje Glavnog taba NOV i PO Sloveije. Tako je tim aktom predvieno da Obavetajno odeljenje ima :i odseka sa n a j m a n j e 16 ljudi, i to: Odsek za organizaciju i delovanje bavetajnog aparata u operativnim i pozadinskim jedinicama, Odsek a organizaciju i delovanje obavetajnog aparata na osloboenoj i nesloboenoj teritoriji i Odsek za organizaciju i delovanje obavetajnog parata za inostranstvo. Na elu Obavetajnog odeljenja, prema toj instrukciji, nalazio : naelnik kome je pomagao njegov pomonik i ujedno njegov zalenik, s dva daktilografa. U Prvom odseku su bila predviena n a j lanje tri lica; u Drugom odseku je bilo predvieno n a j m a n j e pet li1 iji je zadatak bio da organizuju obavetajne punktove u nepritteljskim uporitima i pri emu su dva obavetajca imali da budu talno na terenu; Trei odsek je trebalo da ima u svome sastavu n a j lanje 4 lica za organizaciju obavetajne delatnosti u Primorskom i tajerskoj i na tim podrujima se morao stalno nalaziti po jedan obaetajni organ iz pomenutog odseka. Takoe je predvieno da se, po potrebi, formira i etvrti odsek oji bi se bavio problemom kolovanja obavetajnih kadrova. Tako je Glavni tab NOV i PO Slovenije postavio obavetajnu rganizaciju na svom operativnom podruju u prvoj polovini 1944. odine.84 Iz tog perioda je vrlo interesantan i sveobuhvatan Kratak uput 2 vrenje informativne slube kod jedinica IV korpusa NOVJ, razien od strane taba 4. udarnog korpusa NOVJ 23. marta 1944. Iako

je Uput nazvan ..kratkim", on praktino ima 28 stranica teksta u kome se na opiran nain daju instrukcije o osnovnim zadacima informativne slube na prikupljanju obavetajnih podataka o neprijatelju, i organizacijskim metodama informativne slube s posebnim osvrtom na organizaciju veze pri dostavljanju izvetaja. 85 Takoe su u istom periodu i mnoge druge jedinice izdavale kraa uputstva i nareenja za poboljanje obavetajne delatnosti, to je bio rezultat svih dotadanjih napora Vrhovnog taba i nacionalnih i pokrajinskih vojnih i partijskih rukovodstava na unapreenju obavetajne slube, kako u operativnim jedinicama, tako i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. 4. Stvaranje i razvoj obavetajne slube od formiranja Odeljenja zatite naroda 13. maja 1944. do kraja rata

Poetkom 1944. stanje na evropskim ratitima je bilo vrlo povoljno za antifaistiku koaliciju. Crvena armija je u zimskoj ofanzivi napredovala 300 do 500 kilometara na zapad i oslobodila velike do tada okupirane teritorije, dok su zapadni Saveznici napredovali prema Rimu i vrili poslednje pripreme za otvaranje drugog fronta. Na jugoslovenskom ratitu okupator je u zimskim operacijama 1943/44. postigao izvesne rezultate, ali ne i osnovni cilj da razbije Narodnooslobodilaku vojsku Jugoslavije, ve je naprotiv, NOVJ iz tih borbi izala jo snanija. Polovinom m a j a 1944. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, pored veeg broja NOP odreda, imala je u svome sastavu 35 divizija svrstanih u 11 korpusa NOVJ sa blizu 350.000 boraca pod orujem. Takoe je i politika klima bila vrlo povoljna. Istorijske odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a imale su ogroman znaaj po dalji razvoj NOP-a u zemlji i njegovu afirmaciju kod saveznika u inostranstvu. 86 Zapadni saveznici, suoeni s realnom situacijom u zemlji, gde je ogromna veina naroda i narodnosti Jugoslavije bila ve uz NOP, bili su primorani da m e n j a j u odnos prema novoj Jugoslaviji i da nastave s kursom zapoetim na osnovu odluka donetih u Teheranu poetkom decembra 1943. od strane efova velikih sila antifaistike koalicije SAD, Velike Britanije i SSSR-a: Ruzvelta, Cerila i Staljina, kada je odlueno da se Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije ukae to je mogue vie pomoi u ratnom materijalu u borbi protiv okupatora i kvislinga. 87 Otpoeli su, takoe, razgovori na politikom planu radi stvaranja jedinstvene vlade u zemlji, koji su zavreni potpisivanjem Vikog sporazuma Tito ubai od 16. juna i Beogradskog sporazuma Tito ubai od 2. novembra 1944. U takvoj situaciji vrhovni komandant NOV i POJ maral J u goslavije Josip Broz Tito doneo je, 13. maja 1944, Odluku o formiran j u Odeljenja zatite naroda (Ozna pri Poverenitvu za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije. Tom odlukom su definitivno i zvanino odvojene bezbednosne funkcije od obavetajnih. Ozna je tim aktom postala jedinstvena centralizovana organi-

zacija bezbednosti u momentu kada je njeno stvaranje bilo neophodno. Na poetku te odluke se kae:
U s a d a n j e vreme politikom obavetajnom slubom na teritoriji koju su okupirali Nemci i njihovi agenti, kao i borbom protiv pijuna, diverzanata, terorista i drugih antinarodnih elemenata u Narodnooslobodilakom pokretu, bavi se niz organizacija. Vojna obavetajna sluba vri i politiku obavetajnu i kontraobavetajnu slubu . . . Zato je ve sada nuno stvoriti jedinstvenu monu organizaciju, koja bi upravljala politikom obavetajnom slubom u inostranstvu i na okipiranoj teritoriji i kontraobavetajnom slubom u NOVJ i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Jedinstvena s t r u k t u r a i centralizovano rukovodstvo omoguuju obezbeenje jedinstvene i vrste politike linije u obavetajnoj i kontraobavetajnoi slubi i d a j u Vrhovnom komandantu i rukovodstvu NOP mono oruje za n a noenje jednovremenih udaraca po faistikim i drugim neprijateljskim elementima po itavoj zemlji."

Tom odlukom Vrhovnog komandanta Odeljenju za zatitu naroda stavljeno je u dunost politika obavetajna i kontraobavetajna sluba na okupiranoj teritoriji Jugoslavije i u inostranstvu, kontraobavetajna sluba na osloboenoj teritoriji i u vojsci. U tu svrhu, prema utvrenoj emi, Odeljenje za zatitu naroda Poverenitva za narodnu odbranu NKOJ-a u svome sastavu je imalo etiri odseka. Prvi odsek (obavetajni) imao je zadatak da organizuje svoje ilegalne centre u raznim dravama i dravnim ustanovama protivnika na okupiranoj teritoriji i da rukovodi njihovim radom. Pored, toga, Prvi odsek je imao zadatak da v r b u j e i obuava poverenike i da r u kovodi radom prvih odseka u niim instancama. Drugi odsek je imao zadatak da organizuje kontraobavetajnu slubu na osloboenoj teritoriji putem stvaranja mree poverenika u raznim ustanovama i da vodi rauna o aktivnosti inostranih diplomatskih i vojnih misija od kojih neke poslednjih dana rata nisu bile nimalo prijateljski nastrojene prema novoj Jugoslaviji. Pored toga, Drugi odsek je imao zadatak da rukovodi radom drugih odseka u niim komandama, ustanovama i tabovima. Trei odsek Ozne je imao zadatak da organizuje kontraobavetajnu slubu u jedinicama NOV i POJ stvaranjem mree poverenika i da rukovodi radom treih odseka u podreenim instancama. etvrti odsek je imao zadatak da se bavi isto statistiko-tehnikim podacima i da vodi evidenciju lica kojima se bave prva tri odseka. Odlukom Vrhovnog komandanta su na slian nain propisane obaveze i zadaci Odeljenja zatite naroda na teritoriji glavnih tabova i na teritoriji pojedinih zemalja Jugoslavije u pograninim oblastima prema susedima, kao i u korpusnim vojnim oblastima, da bi se na k r a j u reklo:
Ova s t r u k t u r a ini za v r e m e rata efikasan sistem mera za borbu protiv elemenata koji su neprijateljski raspoloeni prema DOP-u i istovremeno l a j e mogunost, da.se, s prelaskom na mirnodopske uslove, lako stvori a p a r a t Jravne bezbednosti, time to bi se od vojske odvojili Prvi i Drugi odsjeci DZNE."8

Nakon toga je Odeljenje zatite naroda Poverenitva narodne odbrane Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije 18. maja 1944. izdalo svoje uputstvo u kome je, pored ostalog, reeno:
Vojnika i politika obavetajna sluba i kontraobavetajna sluba uvek su bile jako orue u r u k a m a jedne zemlje [drave] u borbi protiv.svojih u n u tranjih i spoljnih neprijatelja. Danas, u uslovima surove borbe i rata protiv faizma, rad i borba na tom polju imaju naroiti vojniko-politiki znaaj. Za nas, koji smo se uhvatili u kotac sa jakiim neprijateljem i ve se tri godine borimo na ivot i smrt, politika obavetajna sluba i kontraobavetajna sluba predstavljaju takoe veliko oruje za nanoenje udaraca svim poduhvatima, n a m e r a m a i tenjama okupatora i njegovih slugu i agenata. Zbog toga se danas p i t a n j u organdzovanja o b a v l j a n j a obavetajne slube i kontraobavetajne slube pristupa s najveom ozbiljnou." 89

Ovim aktima nastao je, u stvari, etvrti period u razvoju obavetajne slube u narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti Jugoslavije. U nadlenosti operativnih jedinica NOVJ ostaju sada vojnoobavetajna sluba, izviaka sluba i sluba osmatranja, u kom smislu i vrhovni komandant maral Tito izdaje 4. avgusta 1944. Uputstvo o prikupljanju i dostavljanju podataka o neprijatelju s teitem na izvianju i obradi izvetaja. 90 Time je, praktino, zavreno jedno razdoblje u postojanju jedinstvene obavetajne organizacije u zemlji, koja je postigla izuzetne rezultate, ali koja je morala i da se menja u odnosu na specifine uslove i okolnosti nastale u prvoj polovini 1944. godine. Nacionalni, pokrajinski i drugi tabovi u ovim uslovima razvie ponovo punu inicijativu za traenje najboljih reenja u organizaciji vojnoobavetajne slube u operativnim jedinicama NOV i POJ. Tako e ponovo nastati vei broj uputstava prilagoenih novim uslovima zbog izdvajanja bezbednosnog aparata iz dotadanje obavetajne organizacije. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je meu prvima razradio odgovarajua uputstva za organizaciju vojnoobavetajne slube na svome podruju. On je ve 1. septembra 1944. izdao Privremeni uput za vojnu obavetajnu slubu, u kome je kao zadatak slubi postavio da prikuplja podatke o neprijateljskoj vojsci u zemlji i inostranstvu, da sreuje podatke i daje ih na korienje vojnom rukovodstvu i da sprema obavetajni kadar. U tome smislu je postavljena i organizacija obavetajne slube. Predvieno je da tabovi korpusa imaju obavetajne odseke sastava: ef, zamenik i, po potrebi, jedno ili vie obavetajnih oficira, potreban broj prevodilaca, pisara i crtaa. Na teritoriji korpusnih vojnih oblasti predvieno je da se formira potreban broj obavetajnih sektora na elu sa efom i n j e govim zamenikom. Sektori su trebali da nose geografske nazive kao: umberaki obavetajni sektor", Moslavald obavetajni sektor", Podravski obavetajni sektor", itd. Pored toga, pomenuti sektori su se mogli i skraeno nazivati kao na primer: ,,OBS umberak". Uputstvom je predvieno da se na podruju obavetajnih sektora formira potreban broj obavetajnih punktova postavljanjem u neprijateljskim uporitima (garnizonima) ili u njegovoj blizini, na

raskrsnicama vanih saobraajnih komunikacija i pri drugim vanim objektima. Radom obavetajnog punkta je rukovodilo za to odreeno lice (oficir, podoficir ili drugo podesno lice) preko potrebnog broja obavetajnih poverenika (agenata). Radi konspiracije obavetajni punktovi su bili oznaavani rimskim brojevima, kao: X obavetajni punkt Zumberakog sektora", ili samo skraeno ,,X OPB umberak". Poverenici su, pak, oznaavani arapskim brojevima, kao: Obavetajni poverenik X/36", ili samo skraeno ,,P X/86". to se tie organizacije obavetajne slube u operativnim jedinicama, predvieno je: da se u tabovima divizija nalazi obavetajni oficir (po potrebi i pomonik), motociklista ili konjanik (kao kurir) i izviaka eta sa radio-telefonskom ili radio-telegrafskom stanicom; da se u tabovima brigada nalazi obavetajni oficir, kurir-konjanik i izviaki vod sa sredstvima veze; da se u tabovima bataljona ponovo uvedu obavetajni oficiri, koji su pored kurira pod jvojom neposrednom komandom imali i izviaku desetinu. Slina organizacija je postavljena i u odredima, odnosno tabovima grupa odreda, to je sve bilo u skladu s pomenutim uputstvom Vrhovnog komandanta od 4. avgusta 1944. Dalje je u Uputstvu posebno panja posveena izboru kadrova. ,,Za rukovodioce obavetajnom slubom treba odrediti one drugove ili drugarice, koji su potpuno odani NOB, koji su apsolutno provereni u borbi, koji imaju volju za t a j poziv i bar donekle strune sposobnosti" reeno je i to pored ostalog, u tom uputstvu. Takoe su u Uputstvu razraeni veza i nain, metodi i predmet prikupljanja podataka o neprijatelju, politikom stanju, tampi, pijunai, vanim objektima, cestama, eleznikim prugama, rekama (vodama), prelazima, konfiguraciji terena i njegovoj prirodi, pijaoj vodi, naseljima, veim poljoprivrednim dobrima, voznim redovima, graevinama, praenju pokreta neprijatelja, nainu sasluavanja zarobljenika, prebeglica i sumnjivih lica, organizaciji prislune slube, zadacima izviakih jedinica sopstvenih operativnih jedinica, knjigovodstvu, obavetajnoj administraciji, kao i o nainu voenja raznih kartoteka o neprijateljevim komandama, tabovima i jedinicama posebno u odnosu na okupatora, a posebno u odnosu na ustae, etnike i domobrane. U Uputstvu je detaljnije obraen postupak oko dostavljanja izvetaja i prouavanja podataka o neprijatelju, kao i postupak sa zaplenjenom neprijateljskom arhivom i dokumentima. U Uputstvu nalazio se poseban prilog pod nazivom Zadatak i program obavetajne kole Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, u kome je detaljno izneta problematika kolovanja obavetajnih kadrova s temama i podtemama. 91 U isto vreme i tab 5. udarnog korpusa NOVJ izdaje Uputstvo za organizaciju izviake slube u jedinicama 5. korpusa NOVJ, u kome je naredio formiranje izviakih jedinica na svim instancama i predvideo njihove zadatke, 92 dok je Glavni tab NOV i PO Slovenije izdao takoe niz instrukcija po pitanju bezbednosti u vezi s organizacijom Ozne.93 Na planu bezbednosnih mera Vrhovni tab je 5. januara 1945. dostavio svim potinjenim tabovima, komandama, ustanovama i

jedinicama Uputstvo za rad vojnih cenzora, ime je ozvaniena vojna cenzura u operativnim jedinicama NOV i POJ budui da je s narastanjem NOVJ kroz razne oblike privatne i slubene prepiske, tampe i drugih pisanih dokumenata sve vie oticalo podataka o vojnim i drugim aspektima koji su mogli posluiti neprijatelju u obavetajne svrhe. 94 Paralelno s vojnom cenzurom, Vrhovni komandant je 24. januara 1945. potpisao i Uputstvo o uvanju vojnih tajni, u kome je detaljno precizirano ta se sve smatra vojnom tajnom. Tim uputstvom su upozoreni svi tabovi, komande, ustanove i jedinice sa nastojanjima neprijatelja da svim raspoloivim sredstvima, a prvenstveno preko svoje obavetajne slube, dou do podataka o vojnikom, privrednom i industrijskom potencijalu zemlje, kao i da prodru u sve pore drutvenog ivota ubacujui u nau sredinu svoje pijune, meu kojima ima i domaih izdajnika". Ukazano je i na upotrebu sredstava veze i mogunost prislukivanja od strane neprijatelja, kao i ubacivanja neprijateljskih agenata preobuenih u saveznike uniforme i uniformu NOVJ ,,u nau pozadinu, da bi vrili obavetajnu slubu". Vrhovni komandant je, takoe istakao mogunost oticanja vojnih tajni i putem pria i razgovora o vojnim stvarima kako u meusobnom dodiru vojnih lica, tako i u dodiru ovih s licima van vojske na ulici, po privatnim stanovima, kuama, lokalima i na drugim mestima. Objanjavajui ta je vojna tajna, Vrhovni komandant je u Uputstvu rekao i ovo:
Vojne t a j n e nisu samo pisani i nepisani operacijski planovi, dokumenta, zapovesti, n a r e d b e i instrukcije, koje su obino poznate samo ogranienom krugu rukovodilaca d za k o j e mora svaki pripadnik vojske znati da su strogo poverljiva. Isto tako nisu vojne t a j n e s a m o brojna stanja, naoruanje, sastav jedinica, podaci o stareinskom kadru, izvebanost i borbena sposobnost, raspored u borbi i na stanovanju, pripreme za pokret, pokreti i premetanja. Pod vojnim t a j n a m a treba razumeti i sve mnogobrojne, sitne, pismene i usmene inioce i podatke, koji se odnose na spoljni i unutranji ivot i rad tabova, jedinica i ustanova na frontu i pozadini, industrijskih i privrednih preduzea koja rade za raun vojske ili su u vezi s vojskom to su ukratko svi oni elementi iz kojih neprijateljeva obavetajna sluba moe da doe do bilo kakvih podataka o stanju kod nas."95

Na t a j nain Vrhovni komandant je preduzeo jo jednu bezbednosnu meru da se sauvaju redovi NOVJ od prodora neprijateljske obavetajne slube i da se bezbednosna kultura celokupnog borakog i stareinskog sastava Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije podigne na vii nivo. Drugi vaan dokument na polju unapreenja obavetajne i izviake slube jeste Naredba o razradi plana obavetavanja i koordinacije obavetajnih sredstava, koju je Vrhovni tab NOV i POJ dostavio 25. januara 1945. svim potinjenim tabovima, komandama, ustanovama i jedinicama za sprovoenje planske izviake delatnosti na frontu radi prikupljanja obavetajnih podataka o neprijatelju u uslovima pojave vie-manje povezanih frontova i na naem ratitu, naroito na sektorima na kojima nije mogu manevar prema krilima i bokovima," kada prikupljanje tih podataka zahteva od svih tabova vie napora, panje i umenosti.

Tako se u toj naredbi, pored ostalog, kae:

Prema tome, p r i k u p l j a n j e podataka o neprijatelju treba vriti po smiljenom planu, prema situaciji i namerama rukovodilaca. Organi kojima je namenjen zadatak p r i k u p l j a n j a podataka (izviaka avijacija, izviake jedinice, osmatraki organi, organi za prislukivanje, t r u p n e jedinice, organi obavetajne terenske slube) mogu pravilno upraviti i organizovati svoj rad samo ako im rukovodioci na vreme i jasno odrede: ta hoe da znadu o neprijatelju, na kom sektoru i u kom roku."

U naredbi je posebno ukazano na znaaj izviake slube i njenih organa izviakih jedinica kao jednog od najvanijih faktora o prikupljanju podataka o neprijatelju. Takoe je ponovo u ovoj naredbi ukazano da su osnovne dunosti rukovodilaca i tabova u pogledu prikupljanja podataka o neprijatelju radi voenja borbe, i korienja tih podataka, opredeljene nareenjem Vrhovnog taba od 4. avgusta 1944. godine".1'6 Na k r a j u ukupnog razvoja obavetajno-bezbednosne delatnosti, krajem rata Vrhovni tab NOV i POJ, kao svoj poslednji akt, izdaje istoga dana, 25. januara 1945, Privremeno uputstvo o izvianju i osmatranju neprijatelja i zemljita, u kome je koncizno i reljefno ukazano na znaaj izvianja i osmatranja u jedinicama Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Prvi put je u toku rata izvrena podela izvianja u odnosu na postavljene zadatke na operativno, taktiko, borbeno i specijalno. Privremenim uputstvom su odreeni ciljevi izvianja neprijatelja i zemljita, ukazano je na blagovremenost izvianja i iskoriavanje izviakih podataka, kao i na znaaj odravanja borbenog dodira s neprijateljem. Privremenim uputstvom je predvieno da se podaci o neprijatelju i zemljitu mogu dobiti izviakim dejstvom iz vazduha i sa zemlje, borbenim dejstvima sopstvenih trupa, osmatranjem i prislukivanjem, hvatanjem zarobljenika, iz iskaza prebeglica, borbenim iejstvom partizanskih odreda zabaenih u pozadinu neprijatelja, 'adio-goniometrijskim izvianjem i radio-prislukivanjem, otkrivaijem depea, razgovora i cifara i izuavanjem zaplenjenih spisa i documenata i novih borbenih sredstava neprijatelja. 9 7 Tako je konano zavreno organizacijsko i metodoloko uobiavanje obavetajne slube, veoma znaajnog faktora u narodnoaslobodilakom ratu, faktora koji je odigrao znaajnu ulogu u dejstvima NOV i POJ, odnosno Jugoslovenske armije. Taj razvojni put nije bio nimalo lak. Obavetajna sluba se razvijala paralelno s jaanjem i razvojem NOV i POJ i pratila je njihov razvoj kao jedna od poluga NOVJ u borbi protiv okupatora : svih kvislinkih i kontrarevolucionarnih snaga. Od prvih oblika obavetajne delatnosti, iji su nosioci bili Pari j a i partijski rukovodioci, do stvaranja moderne obavetajne slube sa izgraenim obavetajnim i centralizovanim aparatom trebalo e da proe oko 18 meseci, tj. od ustanka do 27. novembra 1942, kada e Vrhovni komandant doneo ve poznati Uput za obavetajnu ilubu.

Prelomni momenat u formiranju i uobliavanju obavetajne delatnosti ipak ostaje Savetovanje u Stolicama 26. septembra 1941. kada su donete osnovne smernice o njenom daljem razvoju u odreivanju posebnih organa u tabovima i jedinicama koje su se imali baviti tom problematikom. Uoljivo je da se u i'azvoju obavetajne slube nije robovalo nikakvim ablonima i da je najvie vojno-politiko rukovodstvo u zemlji ostavljalo uvek prostora u svojim direktivama potinjenim instancama da mogu preduzimati i druge organizacione mere u odnosu na specifinost narodnooslobodilake borbe na njihovim podrujima, bilo da se radilo o nacionalnim, pokrajinskim ili oblasnim rukovodstvima. Zbog toga to je to bio, pre svega, i izraz velikog poverenja najvieg vojnog i politikog rukovodstva s Josipom Brozom Titom na elu, kod potinjenih tabova i drugih drutveno-politikih organizacija bila je uvek zastupljena maksimalna samoinicijativa i polet, to je na k r a j u i urodilo plodom: stvaranjem snane obavetajne i bezbednosne organizacije irom zemlje. Takav nain rukovoenja i metod rada pruili su mogunost za stvaralaki razmah svih raspoloivih snaga ije su kreativne sposobnosti nale odraza u brojnim uputstvima, naredbama, instrukcijama i drugim aktima kojima se uticalo na jaanje i usavravanje obavetajno-bezbednosne delatnosti. Periodizacija u razvoju obavetajne delatnosti uslovljena je istorijskim razvojem obavetajno-bezbednosne delatnosti, to logino odgovara, pre svega, kvalitativnim prelazima od jednog na drugi organizacioni oblik obavetajne delatnosti. Obrazovanjem Odeljenja zatite naroda 13. maja 1944. izdvajanjem organa politike obavetajne slube i kontrapijunae u posebnu organizaciju, obavetajna i bezbednosna sluba u da tom momentu nisu izgubile nita u svojoj snazi, ve su, naprotiv, organizacijski ojaale i osposobile se za vrenje jo sloenijih i teih zadataka. Meutim, iako je postojala stroga podela rada, ipak su se i obavetajni i bezbednosni organi meusobno upotpunjavali. Nemali broj isto obavetajnih podataka prikupila je Ozna za vreme rata i stavila Ih na raspolaganje vojnim rukovodstvima na svim nivoima. Celokupan t a j bezbednosno-obavetajni rad se odvijao u izuzetno tekim okolnostima, to je i uslovljavalo este dopune ve postojeih uputstava i nareenja. Okupator je sa izvanredno organizovanim i surovim okupacionim sistemom imao itav niz prednosti u poetku ustanka, jer se celokupan dravni, a time i policijski aparat stavio u njegovu slubu. Snane obavetajne i kontraobavetajne organizacije Glavne uprave bezbednosti Rajha, italijanska OVRA i policijski aparat, policijski i obavetajni aparat bugarskih i maarskih okupatora bili su mona sredstva, uz pomo domaih izdajnika, u rukama okupacionih snaga u borbi protiv NOP-a. Meutim, i pored toga, obavetajna sluba NOP-a uspela je da se, bez obzira i na povremene gubitke, uspeno nosi s neprijateljem i da uva i sauva redove narodnooslobodilakog pokreta, kako njegovih oruanih snaga, tako i redove Partije i drugih drutveno-politikih organizacija. U tome su poseban doprinos dali narodi i narodnosti Jugosla-

 v.y vije u zajednikoj borbi za svoje osloboenje, stvaranje novih drutvenih odnosa i nove drave, ravnopravne drutvene zajednice svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Posebno treba istai ulogu i znaaj obavetajne slube u borbi protiv svih pokuaja podrivanja i razbijanja osnovne tekovine narodnooslobodilake borbe bratstva i jedinstva svih jugoslovenskih naroda i narodnosti. U neprekidnoj borbi protiv neprijateljske propagande i petokolonaa, kao i svih kvislinkih i kontrarevolucionarnih snaga uopte, organi obavetajne slube, njeni kadrovi duboko odani narodnooslobodilakom pokretu, uspeno su se nosili s neprijateljima svih boja koji su inili sve da razbiju bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti Jugoslavije koje se kovalo u narodnooslobodilakoj borbi i socijalistikoj revoluciji. Na t a j nain, obavetajna sluba je dala svoj ogroman doprinos u borbi protiv raspirivanja bratoubilakog rata, titei optenarodne interese, kao i iroke narodne mase od opasnosti samounitenja u meusobnoj borbi. U toj borbi protiv narodnih neprijatelja posebno mesto, kao to je ve u izvesnoj meri istaknuto, zauzimala je politika obavetajna sluba i kontrapijunaa, kao specifina obavetajno-bezbednosna organizacija sveukupne i jedinstvene obavetajne delatnosti, iji su prerogativi i zvanino preli, 13. m a j a 1944, na Odeljenje zatite naroda. rt 8 f , i: , '*\>t f.r* N - i ' ti r>

'
f

> *i ..." '

:

q ft < 3 o u u iv n

II. VOJNOOBAVETAJNA (INFORMATIVNA) SLUBA U OSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE 19411945.

Prikupljanje podataka o neprijatelju je oduvek bio glavni zadatak ofanzivne obavetajne aktivnosti, pa je tako bilo i u narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti Jugoslavije. Meutim, to prikupljanje podataka o neprijatelju, njegovoj snazi, jaini, namerama, planovima, rasporedu i drugim obavetajnim faktorima u NOR-u imalo je svoje specifino obeleje i nije se vrilo za jedan dui period po jedinstvenim naelima na celokupnom jugoslovenskom podruju. To je bilo potpuno razumljivo, jer ako je Partija u poetku ustanka bila osnovni nosilac celokupne obavetajne i bezbednosne delatnosti, to ipak nije znailo da su postojali jedan put i jedinstvena uputstva po kojima su se imali upravljati pokrajinska i nacionalna i druga vojna i partijska rukovodstva u pogledu razvoja i organizacije obavetajne slube. Taj put u razvijanju i stvaranju obavetajne slube imao je svoj prirodan tok koji se prilagoavao specifinim uslovima razvoja narodnooslobodilakog pokreta na pojedinim podrujima. U sutini je sve to bilo irelevantno da li se obavetajno-bezbednosna aktivnost na podruju Slovenije zvala Varnostno-obveevalna sluba (VOS), ili na podruju Hrvatske u poetku kao obavetajna, a zatim kao informativna i politiko-obavestajna sluba, ili pak u nekim krajevima Bosne i Hercegovine Sluba obavetenja," a u drugim samo Obavetajna sluba," kao to je slino bilo i na drugim podrujima. Cilj je, ipak, bio jedan: da se prikupe podaci o neprijatelju i sprei njegov prodor u nae redove. Od prvog dana ustanka, u sauvanim dokumentima jedinica NOPOJ prisutna je tenja da se to vie sazna o neprijatelju. To je bilo prirodno jer su i prvi tabovi bili sastavljeni od partijskih r u kovodilaca, panskih boraca, rezervnih i aktivnih oficira i drugih pripadnika bive jugoslovenske vojske, koji su u njoj, bez obzira na njen karakter i druge osobine, ipak neto uili o organizaciji obavetajne slube, izvianju, osmatranju itd., ne raunajui pri tome na ogromno iskustvo Partije u predratnom priodu, o emu je ve bilo rei, i to je, u stvari, i bio temelj obavetajne delatnosti u NOR-u. Zbog toga je vojnoobavetajna sluba u prvim danima ustanka traila najpogodnija reenja za pribavljanje podataka o neprijatelju na prvom mestu osloncem na Partiju i na iroke narodne mase, da bi se vremenom orijentisala i na saradniku obavetajnu mreu u redovima samog neprijatelja. U tom smislu je karakteristian i vei

broj nareenja vojnih instanci NOP-a na svim nivoima, kao i niz uputstava na tome planu. Ta prva uputstva su bila dragocen putokaz u razvijanju ofanzivne komponente obavetajne aktivnosti u jedinicama NOPOJ. Pored ve ukazanog uputstva komandanta NOPOJ Josipa Broza Tita od 8. septembra 1941, znaajno je i njegovo uputstvo iz oktobra 1941. u kome je ukratko i koncizno odreen zadatak vojnoobavetajne slube u jedinicama NOPOJ, koju Tito jednostavno naziva obavetajnom slubom" sa zadacima prikupljanja podataka o jaini i rasporedu neprijateljskih snaga, njegovom naoruanju, razmetaju automatskog oruja, zaseama, ininjerijskim preprekama, kretanju stareinskog kadra, slanju patrola i svim drugim faktorima neophodnim za uspena partizanska dejstva. U tome uputstvu je prisutna ne samo ofanzivna ve i defanzivna komponenta, ali su njime metod, organizacija i drgi faktori sopstvene obavetajne aktivnosti preputeni partizanskim tabovima i partijskim organizacijama, na prvom mestu njihovoj samoinicijativi. 100 Saglasno tom i ranijim uputstvima, pokrajinska i nacionalna vojno-partijska rukovodstva preduzimala su mere na unapreenju vojnoobavetajne delatnosti. Za njima nisu zaostajali ni tabovi partizanskih odreda, kao i partijski komiteti. Tako su, na primer, u Hrvatskoj preduzeli, pored mera na unapreenju izvetajne slube" (kako su nazivali ofanzivnu obavetajnu delatnost na tome podruju), i mere na stvaranju saradnike obavetajne mree u redovima neprijatelja. Jedna od znaajnih mera iz tog vremena je i ve pomenuti akt Glavnog taba NOP odreda Hrvatske od 25. decembra 1941, kojim je stvorena politika obavetajna sluba. Tim aktom u okviru jedinstvene obavetajne aktivnosti sada je nastao period u razvoju dve slube: informativne slube i politike obavetajne slube, koja e se esto nazivati jednostavno obavetajnom slubom. Meutim, to su ipak bile samo dve grane jedne jedinstvene obavetajne organizacije, ali se tim aktom uinio krupan korak napred ka specijalizaciji slubi u delokrugu svojih nadlenosti, i to jedne koja se imala baviti isto prikupljanjem podataka o neprijatelju spolja (informativna) i iruge koja se bavila pitanjem borbe protiv neprijatelja u n u t a r san i h redova Partije i oruanih formacija NOP-a, kao i u redovima samog neprijatelja ubacivanjem ljudi odanih NOP-u (politika obavetajna). Time su obavetajni organi rastereeni sloenih zadataka na kojima su tada radili po, tako rei, duplom koloseku u borbi za prikupljanje podataka o neprijatelju i protiv svih onih koji su pokuavali da na ma koji nain podrivaju redove partizanskih odreda, Partije i drugih masovnih organizacija NOP-a, iznutra. 101 Zbog toga je teite vojnoobavetajnih organa na stvaranju obavetajne saradnike mree u redovima neprijatelja od ljudi (simpatizera) naslonjenih NOP-u na prvom mestu, kao i osloncem na iroke narodle mase. Ne samo u poetku ustanka ve i kasnije na planu prikupljai j a obavetajnih podataka Centralni komitet K P J ostaje i dalje u ;entru svih zbivanja, pa je tako 8. aprila 1942. uputio i jedno direk-

tivno pismo pismo CK KP Hrvatske za prodiranje u neprijateljske redove i hvatanje tenjih veza s pripadnicima domobranskih oruanih formacija. U pismu se, pored ostalog, istie:
Radu po vojnoj liniji treba posvetiti veu panju. U tome su pogledu od naroite vanosti ne samo kontakt u gradovima, koji t r e b a odravati, i propagandni rad u kasarnama, ve i naroito neposredan kontakt sa vojskom posada na terenu, naroito u blizini dejstva naih partizanskih jedinica. Treba stalno i uporno traiti i podravati ovakav kontakt i koristiti ga".102

Sve to, neposredno, upuuje i na pribavljanje odgovarajuih obavetajnih podataka, pored drugih mera na prikupljanju i dobavljanju oruja i municije, sanitetskog materijala, organizovanju prebegavanja u partizanske jedinice i razbijanju neprijateljskih kvislinkih oruanih formacija i dr. Na osnovu steenih iskustava o dejstvima neprijatelja u drugoj i u toku tree neprijateljske ofanzive, kao i podrivakoj delatnosti neprijateljskih agenata i pete kolone u sopstvenim redovima, Vrhovni tab Narodnooslobodilake partizanske i dobrovoljake vojske Jugoslavije doneo je 6. maja 1942. ve pomenutu znaajnu direktivu za organizovanje obavetajne slube u jedinicama NOP i DVJ. Tom direktivom su, do tada, najpreciznije odreeni zadaci obavetajne slube. Njom je predviena kako obavetajna delatnost unutar redova NOP i DVJ, tako i prema neprijatelju spolja. Meutim, ipak treba naglasiti da se 2. odsek Vrhovnog taba NOP i DVJ u toj direktivi vie zadrao na zadacima i organizaciji politike obavetajne slube nego na zadacima vojnoobavetajne slube, iako se te dve slube u direktivi ne pominju, ve se celokupna bezbednosna i obavetajna aktivnost i dalje posmatraju kao jedinstvena obavetajna delatnost. Tako u pomenutoj direktivi, pored ostalog, pie:
U naim usmenim i pismenim direktivama stalno je naglaavana potreba i znaaj uspostavljanja obavetajne slube u partizanskim i dobrovoljakim jedinicama, kao i u pozadini gdje se nalaze i operiu nae oruane s n a ge. Meutim, vojni i politiki rukovodioci nijesu posvetili dovoljno panje ovome pitanju, a partijske organizacije, m a n j e vie, zapostavile su ovaj vaan sektor borbe u borbi protiv neprijatelja. U tom pravcu uinjeni su veliki propusti, koji su n a m se i r a n i j e a naroito u poslednje vrijeme, svetili[...]. Povlaei iskustvo iz dosadanjeg rada na ovom sektoru hitno preduzeti m j e r e za o t k l a n j a n j e svih nedostataka."

Razraujui dalje postavljene teze, Vrhovni tab NOP i DVJ dao je detaljnu analizu neprijateljskog delovanja u sopstvenim redovima, gubljenja kontrole nad ljudima i nepravilnih postupaka koji su stvarali odgovarajue nezdrave odnose u jedinicama ime je omoguen rad neprijatelju i njegovoj subverzivnoj delatnosti uopte. Dokle je nebudnost ila, Vrhovni tab NOP i DVJ je to ilustrovao primerom da je jedna grupa od 8 boraca uspela da ukrade iz Vrhovnog taba 300 000 dinara i da tu sumu neopaeno troe puna tri meseca. Uputstvom su dalje predviene mere za stvaranje obavetajne mree u sopstvenim redovima, angaujui za to najbolje ljude.

Za razliku od ovih isto defanzivnih mera, odnosno zadataka politike obavetajne slube, u vezi s prikupljanjem podataka o neprijatelju u uputstvu je pisalo:
Briljivo prikupljati podatke o neprijateljskim snagama, njihovom rasporedu i n a m j e r a m a kao i pravcima kretanja, utvrenjima, oruju, moralu kod neprijateljskih trupa, mogunostima ishrane itd. Treba razvijati sistem slanja obavjetajaca presvuenih u graansko i seljako odijelo ili mjetana angaovanih za tu slubu u neprijateljsku pozadinu, gradove i okolinu neprijateljskih jedinica."

Na t a j nain Vrhovni tab NOP i DVJ dao je direktive za rad obavetajnih organa za unapreenje obavetajne delatnosti kako po isto obavetajnoj, tako i po kontraobavetajnoj odnosno politikoj liniji.103 Meutim, sprovoenje svih ovih mera nije bilo nimalo lako. este pogibije obavetajnih oficira koji su drali sve veze u svojim rukama, mobilnost partizanskih jedinica i este promene lokacije, pa u vezi s tim i zakanjenje u prijemu direktiva i nareenja bilo po kojim pitanjima, kao i razni drugi faktori, uticali su da se sve direktive nisu mogle na vreme i bez tekoa sprovesti. I pored svih mera preduzetih na stvaranju saradnike obavetajne mree u redovima neprijatelja, te vojnih komiteta, kao i drugih oblika i metoda obavetajne delatnosti, nemali broj izvetaja potinjenih tabova na svim nivoima ukazivao je da sa organizacijom obavetajne delatnosti ide veoma teko ili, ak, da ona uopte nije organizovana. Zbog toga su vii tabovi uporno i vrlo esto slali nova uputstva, odravali sastanke obavetajnih rukovodilaca (oficira) i na njima ukazivali pomo u organizovanju obavetajne delatnosti. Operativni tab NOP i DV za Bosansku krajinu je 11. jula 1942. detaljno razradio uputstvo za rad bataljonskih politikih obavetajnih oficira pozivajui se na nareenja i uputstva Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije. U njemu su, pored kontraobavetajnih mera, predviene i mere za prikupljanje podataka i obavetenja u vezi sa okupatorskom vojskom. Tako je predvieno da se preko poverenika i drugih osoba prikupljaju podaci o jaini i lokaciji neprijateljskih jedinica, kraljevskoj italijanskoj vojsci, crnim kouljama", zgradama u kojima je smeten neprijatelj, broju i stanovima oficira, mestima zadravanja i ishrane, vrsti i koliini naoruanja, motorizovanim jedinicama, prevoznim sredstvima, emisionim radio-stanicama, mitraljeskim gnezdima, magacinima i drugim skladitima, straarskim mestima i broju straara, moralnom stanju vojske okupatora, ishrani i odei, postupku komandnog sastava prema vojnicima, odnosu vojnika i crnih koulja", odnosu i stavu vojnika prema narodnooslobodilakoj borbi i narodu, te o zadacima na prikupljanju neprijateljskih dokumenata i drugih akata. Iz toga se vidi da su se zadaci informativne, odnosno vojnoobavetajne i politike obavetajne slube meusobno preplitali, pa je zbog toga predvien i visok stepen saradnje i timskog rada.104 Glavni tab NOP odreda Slovenije u svojoj naredbi od 12. avgusta 1942. predvideo je u pogledu zadataka vojnoobavetajne slube sledee:

Zadatak vojnoobavetajne slube jeste da se pobrine da naa operativna rukovodstva dobijaju svestrane podatke o k r e t a n j u neprijatelja i o ostalim objektivnim uslovima pod kojima se izvode operacije, da bi se te operacije to uspenije izvodile. U t a j okvir s p a d a j u podaci koji se odnose na sledea p o d r u j a : a) garnizoni neprijatelja, brojno stanje, n a o r u a n j e (tenkovi, topovi, mitraljezi, minobacai, oklopna vozila, puke, municija), k r e t a n j e neprijatelja (kolona i patrola), vreme i putevi kojima se dovozi hrana i voda, s t a n j e saobraaja na eljeznicama, cestama i kolskim putevima, kvalitet materijala koji se prevozi eleznicama, predmet eleznikih transporta."

Pored toga, pomenutom naredbom predvieno je vie drugih pitanja kojima se imala baviti vojnoobavetajna sluba ukljuujui ciljeve, namere i moralno stanje neprijatelja, kao i borbeni moral partizanske vojske i naroda. 105 Oito je da je t a j obim zadataka koji se postavljao pred vojnoobavetajnu organizaciju Glavnog taba NOP odreda Slovenije bio u skladu s namerama i dejstvima partizanskih jedinica na operativnom podruju Glavnog taba Slovenije i tako prikupljeni, u tom obimu, podaci o neprijatelju jedino su mogli da obezbede uspeh u borbi partizanskih jedinica protiv okupatora i njegovih slugu. Stab 1. operativne zone Glavnog taba NOP odreda Hrvatske, u svom Uputstvu o informativnoj slubi od 11. avgusta 1942, predvideo je takoe vrlo sloene i obimne zadatke u vezi s prikupljanjem podataka o neprijatelju. Uputstvom su predvieni zadaci prikupljah j a podataka o jedinicama i njihovom smetaju, a posebno o tabovima, imenima komandanata i njihovim odnosima prema potinjenim, stanovima stareina, brojnom stanju i naoruanju jedinica, rodu jedinice, odbrambenim postrojenjima i njihovoj prirodi i lokaciji, te jaini njihovih posada. U Uputstvu je posebno istaknuto na koje se naine moe doi do tih podataka, pa je tab 1. operativne zone ukazao na dva glavna naina: jedan je predviena mogunost da se u neprijateljskim uporitima i garnizonima organizuje mrea saradnika od pristalica narodnooslobodilake borbe, i drugi nain predviena varijanta" ubacivanja u neprijateljske redove odanih i poverljivih ljudi koji imaju mogunosti ulaska u neprijateljske garnizone i preko njih stvarati mreu saradnika u garnizonu". tab 1. operativne zone je posebno ukazao na potrebu izbora takvih saradnika koji imaju mogunosti prodrijeti to dublje u neprijateljske tabove". Takoe je sugreisano da tako izabrani saradnici organizuju svoju mreu saradnika. Pri tome je posebno ukazano na dobru organizaciju veza sa saradnicima kako bi se izbegle provale pri emu je preporueno da se povremeno m e n j a j u lozinke, mesta i uopte nain odravanja veze sa naim saradnicima po neprijateljskim garnizonima" ija je imena trebalo drati u najveoj tajnosti i, po potrebi, ifrovati. 106 Treba istai da je saradnika obavetajna mrea od simpatizera NOP-a iz dana u dan postajala jedan od najjaih i najsigurnijih izvora obavetajnih podataka. Na slian nain uputstva su propisali i tabovi 3. i 4. operativne zone Glavnog taba NOP odreda Hrvatske, pa je tako tab

3. operativne zone u svome uputstvu od 18. avgusta 1942. predvideo i podvukao informativnim organima obavezno oslanjanje u prikupl j a n j u obavetajnih podataka na partijske organizacije u mestima u kojima su organizovane, kao i mogunost plaenih agenata ako nije mogue stvoriti saradniku obavetajnu mreu, ili ubaciti u redove neprijatelja odane i proverene borce iz sopstvenih redova. 107 tab 4. operativne zone je u svome uputstvu za organizaciju obavetajne slube u severnoj Dalmaciji predvideo obrazovanje obavetajnog centra od tri partizana iji je zadatak bio da organizuju i rukovode obavetajnom slubom u itavoj severnoj Dalmaciji delei celo podruje na jedanaest obavetajnih sektora: Tromeu, Kosovsku dolinu, Prominu, drniku okolinu, ibeniku okolinu, biogradsku i benkovaku okolinu, Bukovicu, egar Obrovac, Ravne kotare i gradove Knin i ibenik kao posebne obavetajne sektore. Uputstvom je predvieno da se na elu pomenutog obavetajnog sektora nalazi po jedan rukovodilac iji je zadatak da organizuje obavetajnu mreu od poverenika na svom podruju sa zadacima obavetajne i kontraobavetajne prirode, tj. da prikuplja podatke o neprijatelju spolja i neprijateljima unutar obavetajnog sektora u licu raznih pijuna, petokolonaa i drugih ubaenih neprijateljskih elemenata s teitem na prikupljanju podataka o italijanskim oruanim snagama i etnicima, posebno na podruju Tromee i Promine. U uputstvu je posebno naglaena potreba oslonca na partijske organizacije na pomenutim podrujima. 103 U to vreme su ve bile organizovane kole i kursevi pa su i oni u znatnoj meri uticali na unapreenje obavetajne delatnosti uopte. Tako je, na primer, Partizanska oficirska kola Glavnog taba NOP odreda Hrvatske u Donjem Lapcu avgusta 1942. izdala Uputstvo o zadacima obavetajne i informativne slube. Ovo uputstvo je interesantno po svom sadraju jer se u n j e m u u poetku daje jedan neto dui uvod o obavetajnoj slubi i njenom znaaju uopte, kao i organima i njenim sredstvima, pa o osobinama tajnih agenata za koje se kae da moraju imati naroito dobre fizike, moralne i znanstvene osobine, da su poverljivi, pronicljivi, lukavi, okretni, hladnokrvni i, uopte, osobe koje su u stanju da se u najkritinijim momentima drukije izraavaju nego to oseaju. Rave su osobine staklen tip, slabo ivan, plaljiv, mesear kao i tipovi koji nou u snu govore, buncaju. Ovakvi tipovi su u stanju da se na ovaj nain odaju", kae se, pored ostalog, u Uputstvu. U pogledu zadataka obavetajne politike i informativne slube u Narodnooslobodilakoj partizanskoj i dobrovoljakoj vojsci istie se na prvom mestu prikupljanje podataka o etnicima, ustaama, italijanskim okupatorskim jedinicama, kao i svim neprijateMima narodnooslobodilake borbe koji su se uvukli u njene redove, to je, po Uputstvu, prevashodni zadatak obavetajnih i informativnih oficira. Prema tome je oito da su obavetajnoj slubi dati zadaci politike obavetajne slube, tj. da prikuplja podatke o neprijatelju unutar redova NOP-a, a informativnoj da prikuplja podatke o neprijatelju spolja, tj. van redova NOP-a. Uputstvo je, nadalje, preciziralo

zadatke obavetajnih centara na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji kao organa obavetajnih i informativnih oficira sastavljenih od najpoverljivijih linosti prekaljenih u narodnooslobodilakoj borbi i koji se nalaze pri tabovima bataljona, komandama i ustanovama. Obavetajni centri za svako selo na svojoj teritoriji odreuju po dva do tri poverenika koji se meusobno ne poznaju i iji je zadatak prikupljanje podataka zavisno od toga da li je centar politike, obavetajne ili informativne prirode. Na slian nain obavetajni oficir odreuje i po dva do tri vrlo pouzdana poverenika iz redova lanova KPJ, a u sluaju da nema lanova Partije, tada se odreuju dva do tri pouzdana borca na svaku osnovnu jedinicu. U Uputstvu je posebno istaknuto da Funkcija celokupne obavetajne slube treba da je solidna i neprekidna" i da Obavetenja moraju biti apsolutno tana, jer u protivnom netana obavetenja mogu imati nedoglednih posledica u odluci komandanta koja proizlazi iz samih pribavljenih obavetenja," 109 Kao to se vidi, obavetajna delatnost na celokupnoj jugoslovenskoj teritoriji, kako u redovima NOP i DVJ tako i u redovima ostalih drutveno-politikih organizacija NOP-a, bila je ve u prilinoj meri organizaciono uobliena i uvrena, tako da je informativna sluba uglavnom obuhvatala organizaciju vojnoobavetajne slube u jedinicama NOP i DVJ, dok je obavetajna, odnosno politika obavetajna sluba bila organizovana ne samo u operativnim jedinicama ve i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, kao i u svim do tada organizovanim institucijama vojnoteritorijalnih organa. Na t a j nain su stvoreni uslovi za prelazak na jedan nov kvalitet u organizaciji obavetajne delatnosti kako u jedinicama, tako i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji i raznim drugim komandama.! ustanovama zakljuno s vojnoteritorijalnim organima, to je Vrhovni tab NOV i POJ pravovremeno uoio izdavanjem ve pomenutog uputa za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942. godine. Postavljajui obavetajnu slubu kao jedinstvenu obavetajnu organizaciju s dve svoje osnovne grane: vojnoobavetajnom i politikom obavetajnom, odnosno kontraobavetajnom, Vrhovni tab je t a j problem rukovoenja i organizacije reavao stvaranjem odgovarajuih sekcija. Prvi zadatak na prikupljanju podataka o neprijatelju dobila je Sekcija za obavetavanje, dok je zadatke politike obavetajne ili, kako su je nazivali, obavetajne slube na sebe primila Sekcija za kontrapijunau (vidi prilog br. 4). U vezi sa pomenutim uputom za obavetajnu slubu sva pokrajinska i nacionalna vojna i partijska rukovodstva su preduzela odgovarajue mere neka pre, a neka kasnije zavisno od toga kada su bili u mogunosti da prime odgovarajua uputstva i priu njihovoj realizaciji. Glavni tab NOV "i PO Hrvatske je meu prvima pristupio njihovoj realizaciji, najverovatnije krajem decembra ili u januaru 1943.110 Meutim, da li te mere potiu krajem 1942. ili poetkom 1943. potpuno je irelevantno, poto je Glavni tab postupio po pomenutom uputu za obavetajnu slubu i posebnom nareenju vrhovnog ko-

nandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita od 2. decembra 1942 (vid. Jrilog br. 5 i 6). Meutim, Vrhovni komandant je ostavio i slobodan prostor slavnom tabu NOV i PO Hrvatske da prema postojeoj situaciji prilagodi i organizaciju same obavetajne slube, pa je u tom smi:lu naredio i sledee:
Vi ete odmah pristupiti organizaciji Ob. slube i dostaviti n a m o tone iscrpan izvetaj. Tom prilikom vi treba da procenite sve uticajne injeice i ispitate sve uslove pri uspostavljanju organizacije Ob. slube, podeavajui istu prema prilikama i vladajuim okolnostima." 111

Tu odredbu u nareenju Vrhovnog komandanta je iskoristio Jlavni tab NOV i PO Hrvatske pa je obavetajnu slubu u potpulosti organizovao prema -postojeem uputu za obavetajnu slubu /rhovnog taba i pomenutom nareenju Vrhovnog komandanta na odrujima vojnoteritorijalnih organa, dok je organizaciju obaveajne slube u operativnim jedinicama zadrao po dotadanjem, jer iraktino nije bilo razlika izmeu novopostavljenih zadataka u po;ledu organizacije obavetajne slube i ve do tada uhodanog obaetajnog sistema u operativnim jedinicama Glavnog taba NOV i O Hrvatske. Razlike su bile isto terminoloke prirode. Umesto naiva Sekcija za obavetavanje" i Sekcija za kontrapijunau", pri perativnim jedinicama Glavnog taba NOV i PO Hrvatske egzistiali su termini Informativni odsek" i Obavetajni odsek" pod r u ovodstvom informativnih i obavetajnih oficira, dok su zadaci bili otpuno identini sa zadacima koji su se postavljali pred pomenute skcije.112 Takav pristup obavetajnoj organizaciji Glavni tab NOV i PO hrvatske potvrdio je i svojom naredbom od 18. maja 1943. kojom je jorganizovan Glavni tab NOV i PO Hrvatske i formiran Informavni, odnosno Vojnoobavetajni odsjek sa zadatkom da organizuje rukovodi vojnoobavetajnom slubom.113 Prvi bosanski udarni korpus (kasnije preimenovan u 3. udarni )rpus NOVJ), kao i 1. proleterska i 2. proleterska divizija, koje su : u to vreme nalazili neposredno pod komandom Vrhovnog taba OV i POJ, jo u januaru 1943. pristupili su organizaciji obavetaj3 slube po Uputu za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942. i organizacija je sprovedena, tako rei, s poetkom neprijateljske )eracije Vajs" poznatije u jugoslovenskoj istoriografiji kao etvrneprijateljska ofanziva, odnosno bitka na Neretvi. U izvetaju taba 2. proleterske divizije od 20. januara 1943. stanju u diviziji i organizaciji obavetajne slube, pored ostag, pie:
Obavetajna sluba u diviziji organizovana je po dobivenom uputu, : za sada jo ne d a j e dobrih rezultata. Ima malo i oteavajuih okolnosti, o: pokreti Divizije, neprijateljski raspoloeno stanovnitvo, udaljenost jeaica od drugih. Za sada n a j b o l j e radi Ob. centar IV proleterske brigade, dok ob. centri ostalih brigada slabiji. Kad II proleterske rukovodilac je bio prvo ug Lune, zamjenik komandanta brigade a sada na kursu, zatim naelnik iba brigade drug Sredoje. I on je otiao u komisiju za obilazak bolnica. Pa i tome ima malo potekoa. Kroz koji dan drug Lune e doi i primiti du-

nost efa Ob. centra. Ob. centar ove divizije u vezi je sa ob. centrima IV operativne zone, Komande sektora Bosansko Grahovo i Livanjskog podruja. Oni n a m dostavljaju sve izvetaje koje dobijaju preko svojih ob. organa. Te izvetaje p r i k u p l j a m o i sravnjivamo i d a j e m o ih na potrebno korienje. Ti su izvetaji dostavljeni vama, zbog toga ih mi ovde neemo iznositi." 114

Glavni tab NOV i PO Slovenije je, kao to je ve ranije pomenuto, izradio svoj Uput za organizaciju obavetajne slu!be u jedinicama Glavnog taba NOV i POS 17. februara 1943. postupajui u svemu po Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ. Tim uputstvom su sva dotadanja uputstva stavljena van snage, mada je organizacija Varnostno-obveevalne slube zadrana, kao obavetajna organizacija KP Slovenije, sve do njenog ukidanja 19. februara 1944 godine.115 esta istonobosanska udarna brigada, koja se takoe nalazila neposredno pod komandom Vrhovnog taba, primila je Uput za obavetajnu slubu tek 7. februara 1943, odnosno sa zakanjenjem od sedamdeset dana. Za ovu brigadu je interesantno to to je njen obavetajni centar imao status glavnog obavetajnog centra i njegova nadlenost se proirivala na celu istonu Bosnu sa Sarajevom, Sandak, uu Srbiju i Vojvodinu, pa su tako Glavnom obavetajnom centru 6. istonobosanske udarne brigade bili neposredno potinjeni pomoni obavetajni centri na pomenutim podrujima. Prema izvetaju taba brigade od 12. aprila 1943. Vrhovnom tabu NOV i POJ 0 organizaciji obavetajne slube, vidi se da je Pomoni obavetajni centar ,,A" obuhvatao istonu Bosnu i Sarajevo i njemu je bilo potinjena osam rejonskih obavetajnih centara: ROC-1 (grad Sarajevo 1 blia okolina), ROC-2 (Romanijski), ROC-3 (ekoviki), ROC-4 (Majeviko-ravanjski), ROC-5 (Posavsko-trebavski), ROC-6 (Ozrenski), ROC-7 (Zeniki) i ROC-3 (Crnovrki). Pomoni obavetajni centar ; j B" obuhvatao je podruje Sandaka i u toj oblasti na organizaciji obavetajne slube od strane 6. istonobosanske brigade nije bilo nita uinjeno. Slina situacija je bila u Pomonom centru ,,C" (ua Srbija) i Pomonom centru D" (Vojvodina) kojima je Glavni obavetajni centar 6. istonobosanske brigade izdao potrebne instrukcije preko vojvoanskih jedinica u istonoj Bosni i Majeviko-ravanjskog rejonskog obavetajnog centra, ali o konanim rezultatima organizacije obavetajne slube na tim podrujima nije bio upoznat. 116 Glavni tab NOV i PO Vojvodine primio je Uput za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. tek krajem novembra 1943. preko taba 16. udarne divizije, pa je u vezi s tom situacijom dostavio izvetaj 2. decembra 1943. Vrhovnom tabu u kojem ga je detaljno informisao o organizaciji obavetajne slube, o emu je ve bilo rei.117 Iz napred izloenog se vidi s kolikim tekoama su se sukobljavala pojedina nacionalna i pokrajinska rukovodstva u organizovanju obavetajne delatnosti, a s tim u vezi i sa organizacijom vojnoobavetajne slube. Zbog toga su se, na primer, Glavni tab NOV i PO Srbije i n j e m u potinjene jedinice u obavetajnoj aktivnosti,

zbog postojee situacije, uglavnom oslanjali na partijske veze, kao najsigurnije izvore obavetajnih podataka. Slino je bilo i u Crnoi Gori.118 Takoe, ne postoje tragovi da je pomenuti uput za obavetajnu slubu primljen od strane Glavnog taba NOV i PO Makedonije. To se vidi i iz nareenja delegata CK K P J i Vrhovnog taba NOV i POJ od 15. marta 1943. upuenog tabovima operativnih zona na podruju Makedonije u vezi s organizacijom obavetajne slube, u kojem se, pored ostalog, kae:
Svaka zona i samostalni odred duni su da dobro organizuju obavetajnu slubu na svom podruju. Ovaj zadatak organizovanja obavetajne slube poveriti jednog dobrom i iskusnom drugu koji e biti obavetajni oficir pri tabu. Pri organizovanju obavetajne slube voditi rauna da mrea obavet a j n i h punktova i obavetaa zahvati svako selo i grad. Voditi, da'lje, rauna 0 tome da obavetajna sluba mora biti najstroe zakonspirisana. Obavetajna sluba treba da otkrije ne samo faktiko s t a n j e kod neprijatelja nego i njihove d a l j e n a m e r e u blioj ili daljoj budunosti. Osim toga treba da otkrije i one skrivene neprijatelje narodnooslobodilake borbe koii potajno rade po naim selima u pozadini a esto se prokrijumare i u nae odrede. Samo pri tome mora se voditi rauna da organi obavetajne slube ne smiju vriti hapenja ve samo pribavljati konkretni optuni materijal koji dostavljaju tabu." 119

Iz ovoga je oito da se organizacija obavetajne slube, po ovom nareenju, predviala po ranijim uputstvima za organizaciju obavetajne slube, tj. po uputstvima i nareenjima pre 27. novembra 1943. godine. Slino nareenje je izdato od strane delegata CK K P J i Vrhovnog taba NOV i POJ i Glavnom tabu NOV i PO Kosova i Metohije 15. septembra 1943. pri formiranju operativne zone, to ukazuje na injenicu da Uput za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. nije dopro ni do toga glavnog taba.120 Glavni tab NOV i PO Hrvatske je 1. juna 1943. dostavio tabu Grupe dalmatinskih partizanskih odreda Uput za organizaciju informativne slube u kojem je jo jednom potvrena reorganizacija Glavnog taba Hrvatske prema naredbi br. 13 od 18. maja 1943. Po toj reorganizaciji, Informativni odsek se nalazio u sastavu Operativnog odeljenja (I odeljenje) Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. U tom uputu je ponovo istaknuto da je osnovni zadatak Informativnog odseka organizacija i rukovoenje vojnoobavetajnom slubom, odnosno poslovima na prikupljanju podataka o neprijateljskim snagama, rasporedu i zadacima". Tom prilikom je naglaeno da je prikupljanje podataka o neprijatelju u udaljenim i centralnim neprijateljskim garnizonima" stvar politikog obavetajnog odseka, pa je zbog toga i naloeno da informativni i politiki odseci ostvare najtenju koordinaciju rada 1 da se uzajamno ispomau. Tim uputom Glavni tab NOV i PO Hrvatske je jasno razdvojio zadatke u prikupljanju podataka o neprijatelju izmeu vojnoteritorijalnih organa (tabova operativnih zona, komandi podruja i

partizanskih odreda) i operativnih i pokretnih teritorijalnih tabova (tabova korpusa, divizija, brigada, operativnih grupa, operativnih sektora, pokretnih partizanskih odreda i samostalnih partizanskih bataljona). Tako je predvieno da teritorijalni tabovi organizuju saradniku obavetajnu mreu u redovima neprijatelja od simpatizera i ljudi naklonjenih narodnooslobodilakoj borbi radi prikupljanja podataka o dislokaciji okupatorskih i kvislinkih jedinica, njihovoj jaini, nazivima, nacionalnom i socijalnom sastavu, zadacima, planovima, borbenosti, imenima komandanata, naoruanju, utvrenjima, preprekama, straama, patrolama, magacinima i raznim drugim skladitima, iframa, signalnim vezama sa avijacijom, uputima za uzbunu, kao i svim drugim direktivama i nareenjima. 121 Kao to se vidi, kod uhodanih tabova nije postojao problem organizovanja obavetajne aktivnosti, kao ni kod onih tabova koji su neposredno formirani pod Vrhovnim tabom NOV i POJ. Takav je sluaj bio i s formiranjem 2. bosanskog korpusa 11. maja 1943. Njegov Glavni obavetajni centar je ve 3. juna 1943. izdao Uputstvo za organizaciju obavetajne slube potinjenim centrima 4, 10. i 11. divizije koje se u potpunosti oslanjalo na Uput o obavetajnoj slubi Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. godine. Pored toga, u uputstvu taba 2. bosanskog korpusa sadrani su i novi elementi u organizaciji obavetajne slube, kao to su novine u pogledu formiranja meovitih obavetajnih centara i obrazovan j a kartoteka narodnih neprijatelja pri organizacijama teritorijalne obavetajne slube. Meoviti obavetajni centar (MOC), po tome uputstvu, bio je takva obavetajna organizacija koja se istovremeno bavila i pitanjima vojnoobavetajne slube, kao i kontrapijunae, i to u sluajevima kada na odgovarajuem podruju postoje partizanski odredi i komande podruja. U tom smislu je predvieno da se MOC formira pri odredu od predstavnika odreda po vojnoobavetajnoj slubi i komande podruja po pitanju kontrapijunae. Sef MOC je bio glavni organizator obavetajne delatnosti. On je, prema uputstvu, bio obavezan da sastavlja plan obavetavanja, odnosno kontrapijunae za rad potinjenih mu organa, dok je sama podela zadataka bila odvojena i vrila se samo u prisustvu efa centra i obavetajnog organa koji prima zadatak. Takoe je bilo predvieno da efovi sekcija (vojnoobavetajne i za kontrapijunae) mogu obavljati, pored svojih obavetajnih funkcija, i neke druge poslove u odredu ili pozadini, pod uslovom da ih to ne ometa u izvravanju njihovih glavnih zadataka. Nadalje je predvieno, radi konspiracije, da bi najidealniji MOC bio onaj ,,u kome se ak ni lanovi ueg centra ne bi svi poznavali nego bi ef OC bio veza izmeu njih". Ovaj predlog i mera je, svakako, imala svog znaaja. Padom u ruke neprijatelja bilo kojeg lana MOC-a ili ma kojih drugih obavetajnih centara izbegla bi se mogunost da neprijatelj rnerama prinude otkrije celokupnu obavetanju organizaciju. 122 Ovaj uput taba 2. bosanskog udarnog korpusa, po svojoj sadrim i postavljenim naelima u organizaciji obavetajne aktivnosti, spada u rad najpotpunijih direktivnih obavetajnih dokumenata

.lopte. Svoj prvi izvetaj Glavni obavetajni centar 2. bosanskog sorpusa uputio je Vrhovnom tabu NOV i POJ 10. juna 1943. o stanju obavetajne slube u korpusu i rasporedu neprijatelja u irim :ejonima Travnika, Jajca, Bosanskog Novog i Prijedora. 123 Vrhovni tab je, na osnovu toga izvetaja i drugih izvora, vrlo Driljivo pratio rad Glavnog obavetajnog centra 2. bosanskog korpusa, pa mu je 13. septembra 1943. dostavio Uputstvo Obavetajnog Odseka VS NOV i POJ o zadacima obavetajne slube u kojem je conkretno izloio zadatke Glavnog obavetajnog centra na prikupjanju podataka o neprijatelju, protiv pete kolone i organizaciji oba/etajne mree, ukazujui mu na znaaj ubacivanja obavetajaca la neosloboenu teritoriju, kontrolu neprijateljskog saobraaja na Irumovima korienjem obavetajnih punkova, prikupljanja obave;ajnih podataka od zarobljenika i prebeglica i zapaljenih dokumenata, sasluanja i ispitivanja civila, kao i na znaaj izvetaja i brzine njihovog dostavljanja. Vrhovni tab je takoe odobrio odluku GOC-a i. korpusa o izdavanju obavetajnog biltena, kao znaajnog glasila 5a informisanje potinjenih tabova i jedinica i unapreenje obavetajne delatnosti uopte.124 Na unapreenju vojnoobavetajne delatnosti na prikupljanju Dodataka o neprijatelju znaajna su i dva dokumenta Glavnog ta3a NOV i PO Hrvatske jedan o zadacima informativnih oficira 3d 1. juna 125 i drugi, o radu na organizaciji obavetajne slube u partizanskim odredima, grupama odreda i zonama od 2. avgusta 943. godine.126 U prvom dokumentu su izriito naglaeni zadaci informativlih oficira na prikupljanju podataka o neprijatelju za potrebe svoih i viih tabova, dok su u drugom uputstvu razraeni zadaci obaetajnih organa na prikupljanju podataka o neprijatelju i kontrapijunai. Tim uputstvom je predvieno da se pri tabovima odreda, rupe odreda i zona postave obavetajni oficiri koji e se baviti pianjima prikupljanja podataka o neprijatelju i kontrapijunai putem rganizovane obavetajne mree. Tako u Uputstvu, u vezi s tim, pie:
Ne s m e se prei u drugu k r a j n o s t i nastojati da sve veze dri u svo:m r u k a m a ob. oficir odreda, grupe ili zone. Princip je t a j da sve ob. veze ima a dri P.O.C. i R.O.C, pa da je obavetajna sluba operativnih jedinica orgaizovana za vlastite potrebe i da ima u odnosu p r e m a stalnoj teritorijalnoj b. slubi karakter proveravanja vesti koje su stigle po stalnoj ob. mrei. U kladu s tim naelom, a u smislu uputstava o organizaciji ob. slube k o j a je zda.o Vrhovni tab, duni su ob. oficiri predati sve vanije veze stalnoj teritorijalnoj ob. slubi, uredivi tako odnose da se oni prvenstveno sa informai j a m a koriste. Svejedno je da li e veze odravati ob. oficiri ili drugovi iz '.O.C. ili R.O.C., ali u svakom sluaju teritorijalna ob. sluba mora biti izetena. To je potrebno ve i iz tog razloga to se operativne jedinice esto ele, te bi se na t a j nain redovne veze poremetile."

Shodno takvom postavljanju stvari, Glavni tab NOV i PO Irvatske je postavio pored obavetajne organe odreda, grupa odreda i zona dvostruke zadatke: jedne isto vojnoobavetajne prirode, zadatke na prikupljanju podataka o neprijatelju, a druge poitiko obavetajne i na polju kontrapijunae. Posebno je stavljen adatak na pronalaenju organizacija neprijateljske obavetajne

slube: Gestapoa, Ovre, Ustake nadzorne slube (UNS) i etnike obavetajne slube. Takoe je stavljeno u zadatak da se prati rad britanske obavetajne slube, tj. Intelidens servisa (Inteligence service IS). Ova poslednja, iako saveznika, imala je razgranatu obavetajnu mreu na podruju Hrvatske i Slovenije, a naroito meu pripadnicima Hrvatske seljake stranke. Posebno je imala zadatke u vezi s britanskim planovima na Balkanu i njihovom saradnjom s etnicima i probritanski nastrojenim elementima. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je, takoe, kao poseban zadatak ovim uputstvom stavio teite na razvijanje i organizovanje budnosti, naroito u pozadinskim ustanovama (radionicama, bolnicama i raznim komisijama), kao i na prodiranje u neprijateljske redove stvaranjem saradnike obavetanje mree i vojnih komiteta u neprijateljskim uporitima i garnizonima. Po ukidanju Glavnog taba NOV i PO za Crnu Goru i Boku juna 1942, organizator obavetajne slube na podruju Crne Gore bio je PK K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak. Obnavljanjem glavnog taba NOV i PO za Crnu Goru i Boku sredinom 1943. oivela je obavetajna aktivnost u Crnoj Gori, posebno posle formiranja 2. udarnog korpusa NOVJ 10. septembra 1943.127 Njegovim formiranjem uveliko se promenila situacija u Crnoj Gori i Hercegovini u korist NOP-a posle privremene oseke koja je nastala u drugoj polovini 1942, kada su novoformirane crnogorske proleterske brigade privremeno napustile teritoriju Crne Gore i u sastavu Grupe udarnih proleterskih brigada 24. juna otpoele istorijski nastupni mar-manevar (pohod) prema Bosanskoj krajini pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije. Kada je formiran 2. udarni korpus, njegov tab je odmah preduzeo energine mere za organizaciju obavetajne delatnosti u duhu Uputa za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. i kasnije izdatih nareenja i direktiva. U tom smislu, nepuna dva meseca posle svoga formiranja, tab 2. udarnog korpusa NOVJ izdao je Kratak uput za obavetajnu slubu jedinica 2. udarnog korpusa istiui u njemu da Sistem obavetajne slube u sklopu slube za vezu i slube izvianja, pretstavlja u ratu neminovnu potrebu za odluke operativnih tabova i komandi Narodnooslobodilake vojske". Posebno je u tom uputstvu interesantan podatak da ga tab 2. udarnog korpusa ne posmatra statiki i dogmatski, ve celokupnu obavetajnu delatnost vidi kao jedan ivi organizam kome je potrebna svakodnevna promena i dogradnja u njenom razvoju i zato kae da e se uputstvo prema naem daljem iskustvu dopunjavati i mijenjati". Uputstvom je pred obavetajnu slubu postavljen zadatak da prikuplja sve podatke o neprijatelju (jaina, sastav, mjesto, namjere), da te podatke sreuje i sreene dostavlja na vrijeme operativnim tabovima i komandama nae vojske, na osnovu kojih se donose operativne odluke i reenja; da prati uopte ivot i rad stanovnitva osloboene teritorije; da prati ivot i rad svih onih, za koje postoji sumnja nedovoljne odanosti naoj vojsci; da uoava i suzbija rad

naih narodnih neprijatelja i agenata u slubi okupatora; da koi neprijateljsku slubu i da je vodi pogrenim kanalima itd". Drugim reima, u tom uputstvu jasno su izraene obe komponente jedinstvene obavetajne organizacije: vojnoobave tajna i bezbednosna, ime je automatski odreena i struktura organizacije obavetajne slube u jedinicama 2. udarnog korpusa. Te dve grane jedinstvene obavetajne organizacije tab 2. udarnog korpusa je nazvao aktivnim i pasivnim obavetavanjem, pa je prema tome i predvideo da svaki obavetajni centar (OC) ima dve sekcije: sekciju za prikupljanje i sreivanje podataka i sekciju za suzbijanje neprijateljskog prikupljanja podataka o nama (kontrapijunae). Drugim reima, prva sekcija je u stvari sekcija za obavetavanje, a druga sekcija za kontrapijunau, kako je to predvideo Vrhovni tab svojim Uputom za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942. (vidi prilog br. 4). Kratak uput za obavetajnu slubu 2. udarnog korpusa, pored precizno odreenih zadataka druge sekckije, predvideo je takoe i zadatke obavetajne organizacije na prikupljanju podataka u pojedinim taktikim radnjama, kao npr. na maru, u borbi itd. i te je zadatke opirno formulisao sa osnovnom tendencijom da se to vie sazna o neprijatelju i izbegne svako mogue iznenaenje, istiui pri tome da se sve ne moe propisati i da se od obavetajnih organa u svakoj situaciji zahteva maksimalno razvijanje samoinicijative preporuujui naroito upotrebu i korienje uhoda, bilo iz redova vojske, bilo iz redova mjesnog stanovnitva". U uputstvu se u irem obimu susreemo sa osnovnim naelima Drganizovanja obavetajne slube. Tako se istiu naela tajnosti, brzine, sigurnosti, okretnosti i lukavstva, samoinicijative, opaanja i kontrole. Naelom tajnosti istaknut je princip da se celokupna obave;ajna delatnost ima sprovoditi po starom pravilu da i zidovi imaju ui", pa je stoga preporuena k r a j n j a obazrivost u sprovoenju obavetajne aktivnosti, voenju razgovora, uvanju dokumenata, Dribeleaka, skica, uvanju linih torbica, bacanju ceduljica, uvanju mena poverenika i saradnika, kao i drugih mera na tom planu. Naelom brzine podvuen je princip da su podaci korisni samo onda ako su pravovremeno dostavljeni" i na pravu adresu. Zbog toga je naloen zadatak obavetajnim centrima da vre klasifikaciju obavetajnih podataka u pogledu brzine i redosleda njihovog dostavljanja pretpostavljenim komandama. Naelom sigurnosti je ukazano da se svaki obavetajni podatak mora proceniti u pogledu sigurnosti njegovog izvora ime je, kako se kae u uputstvu, zastupljeno i naelo tanosti". Procenat sigurnosti, prema uputstvu, ocenjuje samo obavetajni organ, pa je u vezi s tim predvieno i oznaavanje sigurnosti i tanosti podataka izrazom: Saznao sam, vidio sam, mislim i tvrdim". Naelo okretnosti i lukavstva predvia neumoran i neustraiv rad obavetajnih organa i njihovu stalnu mobilnost i princip da obavetajni organi rade i to ba tada kad niko ne radi". Takoe je podvueno da na sve informacije i obavetajne podatke gledaju kritiki, bez sentimentalnosti i ustrine u radu.

Naelom opaanja je predvieno da nijedna stvar, nijedan dogaaj, nijedna pretstava ili slika ne moe umai oku ob. organa". U tome smislu je podvueno da obavetajni organ mora da budnim oima prati sve dogaaje i stvari koje ga okruuju, vrlo brzo pamti detalje, predmete, okolinu, grad, ulice, boju odijela onih sa kojima opti, naroitosti, posebne znake itd". Ukazano je, dalje, da u svemu tome obavetajni organi moraju biti hladnokrvni, razboriti i staloeni. Naelom kontrole se smatra princip da kontrolisanju podleu sva lica kojima se stavlja u zadatak obavetavanje i da je obavetajne organe upuene na izvrenje obavetajnih zadataka potrebno kontrolisati duplom vezom", tj. kako se kae u uputstvu na izvjesne vane pravce, odnosno vane zadatke upuivati duple izvrioce". Naloeno je, dalje, da kontroli podlee i privatni ivot obavetajnih organa i poverenika, jer su oni vrlo esto u vezi sa njihovim slubenim ivotom". U stvari, ovim naelima je uveliko data i slika profila obavetajnih kadrova, koji se r e g r u t u j u iz redova najpouzdanijih i najvernijih boraca lanova Partije i ljudi odanih narodnooslobodilakoj borbi. Uputstvom su predviene mere na obavetajnoj administraciji, iframa i dostavljanju izvetaja, ime je regulisan i administrativni deo obavetajne delatnosti, dok su same ifre, iako interesantne po svojoj kompoziciji, ipak po svojoj metodologiji bile isuvie jednostavne za dekriptovanje. 128 U pogledu unapreenja vojnoobavetajne delatnosti pouno je i Uputstvo obavetajne slube u jedinicama Glavnog taba NOV i PO Hrvatske iz decembra 1943. namenjeno za rad obavetajnih organa u prvom redu. U uputstvu je, u uvodnom delu, dat kritiki osvrt u odnosu na obavetajnu slubu u jedinicama NOV i POJ i neprijateljsku obavetajnu slubu, a prvenstveno na pogrena gledanja dela pripadnika NOV i POJ u pogledu rada i saradnje u obavetajnoj aktivnosti, pa se u tome smislu kae:
Mi radimo za neto vie. Naime, tim radom mi se borimo za slobodu, t j e r a m o uljeza iz nae zemlj, borimo se za ast naeg naroda. To n i j e rad koji se plaa novcem. Kao nagradu traimo samo slobodu i svaki o n a j koji ma i jedan kriv pogled baci na o v a j rad, n i j e svijestan nae borbe, niti ga moemo priznati svojim. To je pekulant koji se bilo ikakvim izgovorom izvlai od rada, a sutra bi hteo slobodu na t a n j u r u . Takvim n i j e m j e s t o meu nama. Isto tako izvijesni drugovi koji ve i m a j u svoje d r u t v e n e poloaje, zvanje i sl boje se da nakon osloboenja nebi i d a l j e morali ostati na takvoj dunosti ('agent'). Takoer i neki rukovodei drugovi stajali su na takovom stanovitu. Ni to nije ispravno shvaeno. Danas se nalazimo u borbi i u vezi s tim imamo svoje specijalne zadatke. Sutra, kada borci zamjene puke lopatom, ekiem i perom i mi se vraamo normalnom radu."

Tim aktom je igosana pojava da se svaka saradnja na obavetajnoj aktivnosti smatra dounikom i radom plaenih agenata. Na t a j nain je istaknuta komponenta patriotskih obaveza svakog pripadnika NOP-a da sarauje i radi sa obavetajnom slubom u interesu narodnooslobodilakog pokreta uopte. Snaga obavetajne slu-

be u NOR -u je upravo i bila u njenom podrutvljavanju i u ovome uputstvu je predvieno da svako moe saraivati. Cak se i ljudima ija prolost nije bila najistija, to ih nije oslobaalo odgovornosti pred narodnim sudom, pruila ansa da se saradnjom i radom za NOP rehabilituju. Uputstvom je predvieno da saradnici u obavetajnoj mrei mogu zauzimati stavove kakvi im odgovaraju u datoj situaciji, tj. da mogu ,,da uzmu na sebe makar masku ustae" ili, pak, da se ispoljaju (otvoreno) kao neprijatelji Hitlera, Pavelia i si". Pored potpune konspiracije u radu, predvieno je da svaki saradnik u obavetajnoj mrei ima svoje konspirativno ime, odnosno pseudonim, a ako se ve mora upotrebiti ime, u tom sluaju je bilo obavezno ifrovanje. Posebno je istaknut znaaj sigurnosti kurirskih veza i njihovog brzog uspostavljanja u sluaju naruavanja, otkrivanja ili prekida. Zbog toga je naglaeno da u obavetajnim punktovima moraju biti dobri i poverljivi drugovi, odnosno simpatizeri". Poto je Uputstvo izdato radi pravilne organizacije obavetajne slube na frontu i u pozadini neprijatelja, to je predviena i ema po kojoj je trebalo dostavljati izvetaje, kao i stepen njihove verodostojnosti. Tako je predvieno da podaci o neprijatelju sadre elemente o nazivima jedinica i brojeve njihovih vojnih pota, pripadnosti viim komandama, imenima zapovednika, o smetaju jedinica, naoruanju, kancelarijama, telefonskoj i radio-vezi, straama, opskrbama, magacinima, moralu, bolnicama, previjalitima, broju lekova, zapovednicima bolnica, broju kreveta, stanju bolnica, uporitima u gradovima i selima, brojnom stanju vojnika i civila, moralu graana, moralu vojske, dranju graana pri napadu jedinica NOV i POJ na uporita, rovovima, bunkerima i utvrenjima, bodljikavoj ici, minskim poljima, mitraljeskim gnezdima, stanju terena i komunikacija, o putevima i eleznikom saobraaju, kapacitetu mlinova, podacima o komandnom kadru, odnosu okupatora prema narodu, neprijateljskoj propagandi i njenoj aktivnosti, stanju vode na terenu, vrsti naoruanja i posebno o motorizaciji (tenkovima i oklopnim kolima), kao i o neprijateljskim planovima (skicama, nacrtima i drugim dokumentima). Uputstvom je predvieno da se svi ti podaci dostavljaju posebno za nemake, a posebno za ustake i domobranske snage. Prema tome, iz tog, uputstva se vidi i sama dubina prodiranja vojnoobavetajne slube u neprijateljske redove s obzirom na zadatke koji su se pred n j u postavljali. 129 Takoe je u tom smislu znaajno i nareenje Informativnog odseka Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 26. decembra 1943. dostavljeno svim informativnim i obavetajnim organima u vezi sa prikupljanjem podataka o nemakim jedinicama na operativnom podruju Glavnog taba. To nareenje je dostavljeno i Centralnom komitetu KP Hrvatske s molbom da se na tome angauju i partijske organizacije. Predvieno je da se podaci prikupe za dvadeset pet nemakih divizija koje su se tada nalazile na podruju Hrvatske, a delom na podruju Bosne i Hercegovine, ili su, pak, bile napustile to podruje. Naglaeno je da se prikupljanje podataka o njihovim

pravim nazivima, dislokaciji, operativnom podruju, nacionalnom i socijalnom sastavu, naoruanju, ininjerijskom ureenju uporita i drugim elementima mora obavljati na sve mogue naine: preko veza, ispitivanjem zarobljenika, ranjenika, prebeglih, pregledom dokumenata i pisama naenih kod poginulih, ranjenih, zarobljenih ili naenih u zaplenjenoj komori". Tim aktom je predvieno da se pojaa i sluba osmatranja i praenje svakog pokreta neprijatelja. 130 To je bio krupan korak napred u prikupljanju potpunih podataka o nemakim jedinicama na okupiranom podruju Jugoslavije, pri emu treba istai da su informativni izvetaji Glavnog taba NOV i PO Hrvatske bili po svojoj verodostojnosti i sadrini najpotpuniji, a naroito u drugoj polovini 1944. zahvaljujui, pre svega, saradnicima u najviim okupatorskim, ustakim i domobranskim tabovima i komandama na podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. Jedan takoe znaajan dokumenat na podruju vojnoobavetajne, odnosno informativne slube je Kratak uput za vrenje informativne slube kod jedinica IV korpusa NOVJ sainjen od strane taba korpusa 23. marta 1944. To uputstvo je na jedan vrlo konkretan nain odredilo zadatke informativne slube i njenih organa na operativnom podruju 4. korpusa NOVJ koji je u to vreme dejstvovao na Baniji i Kordunu. Uputstvom su pred informativnu slubu postavljeni kao osnovni zadaci: pribavljanje podataka o neprijatelju, organizovanje obavetajnih veza i dostavljanje obavetenja. Prikupljanje podataka o neprijatelju je postavljeno kao osnovni zadatak informativne slube. Ukazano je na prvom mestu da se dobri podaci jedino mogu obezbediti dobrom sistematizacijom obavetajnih informacija, pa je predvieno da se evidencija vodi u vidu pregleda po neprijateljskim jedinicama i uporitima i u vidu skica neprijateljskih oruanih snaga. Tako je predvieno da se za svaku neprijateljsku jedinicu do ete vodi kartoteka s podacima o dislokaciji i imenima stareina tih jedinica. Slino je predvieno da se vode podaci i o neprijateljskim uporitima s naznakom o naoruanju, rasporedu i zadacima neprijateljskih jedinica, utvrenjima, preprekama rasporedu artiljerije, nainu odravanje veze, stanju discipline i morala, ishrani, postupcima stareina itd. Radi bolje preglednosti, kao i pravilnije procene situacije o namerama neprijatelja, kao trei obavetajni dokument je predvieno da se vodi skica rasporeda neprijatelja na karti razmere 1:100.000. Predvieno je da se podaci o neprijatelju unose uobiajenim kartografskim znacima i da se skica neprekidno dopunjava podacima dobij enim iz zaplenjenih dokumenata, iskazima zarobljenika, preko saradnike i obavetajne mree, prislukivanjem neprijateljskog telefonskog i radiofonskog saobraaja, razmenom obavetajnih podataka izmeu vojnoobavetajnih (informativnih) organa, kao i podacima dobij enim od politike obavetajne slube, slube izvianja i loginim zakljuivanjem, odnosno sopstvenim procenama.

Uputstvo je predvidelo kao drugi zadatak neposrednu delatnost informativne slube pred poetak napada na izabranu jedinicu ili uporite. Tako je predvieno da informativna sluba treba da obezbedi podatke o najpovoljnijem objektu napada uzimajui u obzir sve obavetajne faktore koji tu soluciju nude, kao i kolebljivost jedinica, nacionalni sastav, odnos i autoritet stareina u neprijateljskim jedinicama, stanje discipline i morala, zdravstveno stanje, stan j e ishrane, odee i obue i rezultate sopstvene propagande u redovima neprijateljskih jedinica. Kao trei zadatak Uputstvo je predvidelo organizovanje obavetajne mree i veza u redovima neprijatelja i nain dostavljanja prikupljenih obavetenja. Tako je Uputstvo predvidelo da se pod vojnim vezama podrazumevaju sve one osobe koje sa nama surauju, aktivno rade u neprijateljskoj vojsci", dok se za civilne obavetajne veze kae da su tu sve ostale veze, ali tu isto razlikujemo na pr. policijske, elezniarske veze itd." Uputstvo je, dalje, sve te veze podelilo na izvorne i kurirske. Pod prvima se podrazumevaju sve osobe od kojih se dobijaju obavetajni podaci predvieni Uputstvom, dok se pod kurirskim vezama podrazumevaju sve one osobe koje nam slue, da preko njih tee saobraaj izmeu nas i izvornih veza". Uputstvo se posebno zadrava na stvaranju obavetajne mree saradnika u neprijateljskim jedinicama, smatrajui ove veze n a j vanijim. Pri tome se predvia da se vrbovanje saradnika preteno vri iz redova vojnika i podoficira, ne zanemarujui pri tome ni oficire ako se za to prui prilika". Istaknuto je, meutim, da je veza s vojnicima i podoficirima plodonosnija, da se lake uspostavlja, odrava i proiruje a i da je sigurnija jer neprijatelj obraa m a n j e panje na njih nego na oficire". Posebno se istie da se pri uspostavljanju veza s neprijateljskim vojnicima ne treba ograniiti samo na domobrane, kako je to io sada izgleda uglavnom bio sluaj", ve da treba pokuati da se uspostavi obavetajna mrea saradnika i u redovima ustaa, etnika, legionara (svih narodnosti) i nemakim jedinicama. U uspostavljanju obavetajne mree meu civilima na neosloboenoj teritoriji posebno se ukazuje na znaaj uspostavljanja mree meu saobraajnim osobljem, kao i sa slubenicima ustanova (upanija, redarstva), te meu gostioniarima, konobarima i drugim slinim profesijama. Uputstvo je, takoe, posebno ukazalo na znaaj kurirskih veza kao veoma vanog faktora u korienju obavetajnih podataka. 131 Glavni tab NOV i PO Slovenije je, takoe, bio veoma aktivan na jaanju i usavravanju obavetajne slube. Tako je 20. januara 1944. izdao Prirunik za organe obavetjne slube u jedinicama Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Slovenije. Prirunik je imao etiri dela i pet priloga. U I delu izneta su naela organizacije obavetajne slube, u II delu su izneti zadaci obavetajne slube, III deo je posveen organima obavetajne slube a IV deo dostavljanju izvetaja. Prilozi uz Prirunik su sadravali oznake nemakih jedinica, podatke o raspoznavanju motorizacije, indeks za sasluavanje od

strane vojnih islednika, duinu kolona i ocenjivanja brojnog stanja neprijatelja i na kraju, kao peti prilog, jedan primerak pokaznog izvetaja. U I delu su izneta naela o organizaciji obavetajne slube koja su u osnovi ista sa ve pomenutim Uputstvom o organizaciji obavetajne slube u jedinicama Glavnog taba NOV i PO Slovenije od 17. februara 1942. U II delu se predviaju dvostruki zadaci obavetajne slube: aktivni i pasivni, odnosno ofanzivni i defanzivni, to ukazuje na postojanje dve grane jedne jedinstvene obavetajne organizacije vojnoobavetajne i kontraobavetajne, to je u potpunosti u duhu s do sada izdatim uputstvima od strane Vrhovnog taba NOV 1 POJ. Zadaci ofanzivnog dela obavetajne slube su Prirunikom vrlo iroko postavljeni na planu prikupljanja obavetajnih podataka o neprijatelju. Obuhvaeni su svi faktori po pitanju organizacije, formacije, rasporeda, borbenog morala, mobilizacije, materijalnih rezervi, naoruanja i drugih elemenata u odnosu na neprijatelja. Kao jedan od najvanijih i najteih zadataka u tom smislu pred ofanzivnu komponentu obavetajne slube postavljen je zadatak prikupljanje podataka o namerama neprijatelja. Mada, kako se kae u priruniku, to izgleda na prvi pogled -nemogue", ipak je ostvarljivo briljivom analizom brojnih podataka neprijateljskih aktivnosti koji, kada se posmatraju kao celina, mogu pruiti i sliku o namerama neprijatelja. Praenje aktivnosti neprijatelja, njegovih pokreta prema frontu i u pozadini, osmatranje prometa na komunikacijama (putnim i eleznikim), praenje aktivnosti neprijateljske izviake avijacije, mere u odnosu na evakuaciju stanovnika, razna ruenja i razaranja u pozadini su, prema Priruniku, vrlo vani pokazatelji za zakljuivanje o namerama neprijatelja. U ofanzivnu komponentu obavetajne aktivnosti, prema Priruniku, spadaju i sve mere koje obavetajni organi preduzimaju u pozadini neprijatelja na sabotaama od strane civilnog stanovnitva na svim poljima delatnosti. Podvueno je da je organizacija sabotaa jedan od najzahvalnijih, ali i najteih zadataka i da pri izboru objekta na prvom mestu dolaze eleznice, skladita, tabovi, kao i drugi objekti od ivotne vanosti za neprijatelja. Pasivna obavetajna sluba, kako se naziva u Priruniku, u stvari je politika obavetajna sluba, odnosno kontrapijunaa i pred n j u su takoe postavljeni opseni zadaci, o emu e biti vie rei u narednim poglavljima, kao i o organima i izvetavanju. U celini, ovaj prirunik Glavnog taba NOV i PO Slovenije po svojoj sadrim predstavlja jedan od najznaajnijih dokumenata u organizaciji i unapreenju obavetajne aktivnosti; on je ukazao i potvrdio bogatstvo metoda, oblika, organizacije i drugih faktora obavetajne slube u NOR-u zasnovane na angaovanju irokih narodnih masa i drutveno-politikih organizacija, kao i na samoinicijativi svih tabova, komandi, jedinica i ustanova na svim nivoima u borbi protiv okupatorske i kvislinke delatnosti, ukljuujui i obavetajnu i kontraobavetajnu slubu u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. 132

Neto kasnije Glavni tab NOV i PO Slovenije je 12. juna 1944. ukinuo obavetajne organe po etama i bataljonima. 133 To je bila, praktino, jedina izmena u Priruniku i u odnosu na njegov osnovni uput Uput za organizaciju obavetajne slube od 17. februara 1943, dok je svojim nareenjem od 2. avgusta 1944. propisao organizaciju obavetajne slube u odredima s napomenom da se odredi u prikupljanju podataka o neprijatelju imaju prvenstveno oslanjati na teritorijalnu obavetajnu mreu.134 Vrhovni tab NOV i POJ u praksi nije esto intervenisao po pitanju obavetajne delatnosti u potinjenim tabovima i jedinicama, a kada je to inio, onda je to radio u prelomnim momentima i kada je to razvoj opte situacije zahtevao. Takav je sluaj bio i s direktivom Vrhovnog komandanta marala Josipa Broza Tita od 4. avgusta 1944. u vezi s prikupljanjem i dostavljanjem podataka o neprijatelju. 133 ' l a j akt je nastao u momentu kada je situacija u Jugoslaviji bila veoma povoljna po razvoj narodnooslobodilakog pokreta i njegovih oruanih snaga. Sredinom 1944. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije imala je u svome sastavu 12 korpusa sa 39 divizija i oko 350 000 boraca pod orujem. Postojala je velika slobodna teritorija, dok je na politikom polju postignuta jo jedna znaajna pobeda na Visu je 16. juna potpisan sporazum Tito Subai ime je otvorena nova stranica na konanom priznavanju nove Jugoslavije od strane saveznika. Istovremeno ve su se realizovale odluke Vrhovnog komandanta o prenoenju teita operacija Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u istone krajeve zemlje, t j . prema Srbiji ije je osloboenje, uz osloboenje Dalmacije, bilo najvaniji zadatak koji je sebi postavio Vrhovni tab NOV i POJ.136 Zbog toga su predviene nnogobrojne operativne i druge mere da bi se ti zadaci uspeno reaizovali. Meu njima je, svakako, vano mesto zauzimala i ve pomeluta Titova direktiva od 4. avgusta 1944. U njoj je odmah na poetcu stajalo ovo:
Tani, blagovremeno i pravilno dostavljeni i upotrebljeni podaci o nerijatelju ine jedan od najvanijih osnova za pravilnu procjenu situacije, ( >ravi lnu odluku i za cjelishodnu upotrebu vojske u borbi. 2. Najvaniji podaci, k o j e t r e b a istraiti, doznati o neprijatelju s u : Gdje e neprijatelj, koji je taj neprijatelj (koja jedinica, broj i naziv, rod vojske), ainu i sastav (ta radi), ta namjerava."

Te zadatke Vrhovni komandant je postavio slubi izvianja i /ojnoobavetajnoj slubi s napomenom da procena i sreivanje poiataka spadaju u nadlenost vojnoobavetajne slube, a da koriei j e obavetajnih podataka spada u nadlenost operativnih organa, iinei pri tome odgovorne naelnike tabova za koordinaciju rada obavetajnih i operativnih organa. Direktivom su predvieni sadrina i nain dostavljanja izvetaa i njihovo iskoriavanje, a posebno izvetaja (sumarnih) koji se iostavljaju Vrhovnom tabu. Kao jedan od poslednjih znaajnih dokumenata na planu organizacije vojnoobavetajne slube jeste ve pomenuti Privremeni iput za vojnoobavetajnu slubu Glavnog taba NOV i PO Hrvat-

ske od 1. septembra 1944. u kome su precizno postavljeni zadaci teritorijalnoj obavetajnoj slubi na podruju korpusnih vojnih oblasti i vojnoobavetajnoj slubi u operativnim jedinicama na prikupljanju obavetajnih podataka o neprijatelju uz organizaciju izvianja, prislukivanja, zarobljavanja neprijateljskih vojnika i korien j u drugih izvora na vojnoobavetajnom planu. Taj dokumenat je nastao posle obrazovanja Odeljenja zatite naroda i prenoenja kompetencija politike obavetajne slube na tu instituciju. Iz iznetih podataka se vidi da je vojnoobavetajnoj, odnosno informativnoj slubi, ili kako su je jo zvali: obavetajna sluba", sluba obavetenja" i izvetajna sluba", od prvih dana NOR-a poklanjana izuzetna panja i da su tokom celog rata traena uvek najbolja reenja za n j e n razvoj bilo od strane Vrhovnog taba NOV i POJ, bilo od ostalih vojnih rukovodstava na svim nivoima u ije se planove povremeno uklapala i Partija sa svojim organizacijama, kao i ostale masovne drutveno-politike organizacije od organizacija Antifaistikog fronta ena do omladinskih organizacija. Posebno treba istai da je u celokupnoj organizaciji vojnoobavetajne slube njen skelet i najjai izvor obavetajnih podataka predstavljala obavetajna mrea saradnika sastavljena od velikog broja saradnika i simpatizera narodnooslobodilakog pokreta, a pre svega ljudi iz redova neprijateljskih jedinica. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da su se podaci vojnoobavetajne slube dopunjavali podacima dobij enim izviakom slubom i slubom osmatranja i prislukivanja, koje su takoe bile u nadlenosti obavetajnih organa na odgovarajuim nivoima. Prema tome, u celini uzevi, razvojni put vojnoobavetajne slube nije bio nimalo lak i rezultati njene delatnosti i njeni izvori bie detaljnije izneti u narednim poglavljima.

III. OBAVETAJNI ORGANI U OSLOBODILAKOM RATU JUGOSLOVENSKIH NARODA 19411945.

Pod obavetajnim i izviakim organima i jedinicama u narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda podrazumevala su se sva ona lica ili organizovane grupe ljudi koji su organizovali ili neposredno uestvovali u prikupljanju podataka o neprijatelju NOP-a bilo izvan redova NOP-a ili u samim njegovim redovima. Sloenost narodnooslobodilake borbe i specifinosti koje su je pratile, kao i n j e n razvoj uopte od stvaranja prvih partizanskih odreda pa do prvih regularnih oruanih formacija: brigada, divizija, korpusa i armija i od prvih embriona narodne vlasti preko narodnooslobodilaekih odbora do antifaistikih vea i AVNOJ-a, imali su dubokog odraza i na stvaranje i razvoj obavetajne delatnosti NOP-a u celini. To se odrazilo, pre svega, i na mnotvo organizacionih oblika u razvijanju obavetajne aktivnosti, a time i na pojave veeg broja obavetajnih i izviakih organa stvorenih u procesu narodnooslobodilake borbe i socijalistike revolucije. Otuda i raznolikosti u nazivima za organe i jedinice koje vre iste funkcije i iste zadatke. Meutim, sve to nije smetalo da se postepeno stvori vrsta obavetajna organizacija pod centralizovanim rukovodstvom Vrhovnog taba NOV i POJ, ali i sa irokim ovlaenjima niim tabovima, komandama, jedinicama i ustanovama za razvijanje inicijative i organizovanje takve obavetajne delatnosti koja je najbolje odgovarala datoj situaciji na odreenom operativnom podruju. Vrhovni tab, kao i svi nii tabovi, nije robovao nikakvim dogmama i ablonima, ve je obavetajnu aktivnost neprekidno usavravalo time to se prilagoavalo datoj situaciji u odreenom momentu, vodei rauna o vojno-politikoj situaciji uopte. Time je i svaka promena, u stvari, znaila ne samo kvantitativan korak napred ve, pre svega, i nov kvalitet koji je u datoj situaciji nudio najbolja reenja. Meutim, sve te razliitosti nisu smetale da se ostvaruju, gledano u celini, opta i zajednika naela koje je postavilo pred sve nie instance najvie vojno-politiko rukovodstvo u zemlji: Vrhovni tab NOV i POJ i Centralni komitet KP Jugoslavije. Zbog toga kao obavetajni i izviaki organi u NOR-u se pojavljuju obavetajni ili II odseci, informativni odseci, politiko-obavetajni odseci, tabovi i komande, obavetajni centri, obavetajni oficiri i drugi organi, jedinice ili pojedinci koji su tu funkciju obavljali pod raznim nazivima. Obavetajni i izviaki organi nosili su i sledee nazive: informativni oficiri, politiko-obavetajni oficiri, oficiri kontraobavetajne slube, obavetajci, poverenici, saradnici, po-

lagai, obavetai, vojni komiteti, rezidenture i rezidenti, obavetaji punktovi, osmatranice, osmatrai, izviake desetine, odeljenja, ite, vodovi i bataljoni, jedinice za borbu protiv pete kolone (PPK)^ uto voe, izvidne i osmatra ke stanice, obavetajni sektori, izviae patrole, oficirske patrole, obavetajne patrole itd. Sve to nije netalo da se celokupna obavetajna organizacija, sa irokim oslonsm na narodne mase, vrlo dinamino i efektno uklopila u celokupan ojno-politiki sistem narodnooslobodilake borbe i da bude revoluLonarno oruje u borbi' za ouvanje i proirenje tekovina te borbe. Zbog posebne vanosti obavetajnih organa, ne samo. Vrhovi tab ve i svi nii tabovi i komande poklanjali su izuzetnu paju njihovom razvoju kao osnovnim faktorima u razvijanju obavez n e delatnosti, to je vrhovni komandant Josip Broz Tito posebno aglasio u svome Uputu za obavetajnu slubu od 27. novembra 942, ime su udarena osnovna naela za izbor obavetajnih organa jedinicama NOV i POJ, i ta e naela vaiti sve do kraja rata. 1. Obavetajni odseci u jedinicama NOV i POJ u NOR-u Obavetajni odseci, a negde i obavetajna odeljenja (kao npr. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske), zvanino su nazivani II odecima, kao to je bio sluaj u Vrhovnom tabu NOV i POJ. Meuim, kada je vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito izdao 7. novembra 1942. Uput za obavetajnu slubu, tada su se u niim tabovima formirali obavetajni centri koji e se zadrati manjevie sve do prolea 1944. ili, tanije, do uspostavljanja Ozne. Tada a obavetajni centri zamenjeni odgovarajuim odsecima, odnosno bavetajnim odsecima (odeljenjima) i odsecima (odeljenjima) za;ite naroda. U stvari, obavetajni, odnosno II odseci poinju da se formiraju rajem 1941. i poetkom 1942. godine. Njihov je glavni zadatak u lavnim tabovima i Vrhovnom tabu NOV i POJ bio da organizuju rukovode obavetajnom slubom u delokrugu svoje nadlenosti, krajem 1942, po odluci Vrhovnog komandanta izvrena je reorganiicija Vrhovnog taba koji je tada u svome sastavu imao sedam od5ka i jednu komisiju, i to: Operativni, Obavetajni, Ekonomski, Vojo-sudski, za vojne vlasti u pozadini, Tehniki i Sanitetski i Komiiju za borbu protiv pijuna i pete kolone.137 Obavetajni odsek je imao, shodno Uputu za obavetajnu sluu, dve sekcije: Sekciju za oba vesta van je, koja je prikupljala poatke o neprijatelju na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, i Sekiju za kontrapijunau, koja je prikupljala te podatke u sopstvenim edovima. Komisija za borbu protiv pijuna i pete kolone, kao novoormirani organ, imala je zadatak da organizuje i vodi borbu protiv iete kolone i narodnih neprijatelja svih vrsta u tesnom sadejstvu sa )bavetajnim odsekom Vrhovnog taba. Meutim, umesto naziva obavetajni odsek" susreemo se i vrlo esto s nazivom ,,II odsek", oto je operativni odsek (odeljenje), po pravilu, bio vodei operativi organ u tabovima i nazivao se ee I odsekom (odeljenjem).

Glavni tab NOV i PO Hrvatske je samo kratko vreme zadrao naziv Glavnog obavetajnog centra NOV i PO Hrvatske, umesto dotadanjeg Obavetajnog odjela (odeljenja), pa je ve 18. maja izvrio reorganizaciju svog taba tako da je u okviru I odjela, odnosno Operativnog odeljenja formirao Personalni, Operativni, Informativni ili Vojnoobavetajni, Politiko-obavetajni, Ininjerijski i Artiljerijski odsek.138 Meutim, bez obzira na sve te reorganizacije, obavetajni odseci su bili rukovodei organi u obavetajnoj delatnosti. Kada su kasnije ukinuti obavetajni centri, oni su formirani pri tabovima korpusa. Obavetajni odseci su rukovodili obavetajnom delatnou odravanjem linih kontakata s potinjenim obavetajnim organima i pismeno putem brojnih nareenja, instrukcija i uputa koji su bili od velike pomoi niim tabovima i jedinicama u organizovanju obavetajne aktivnosti uopte. Kada su formirane armije NOVJ, u njihovom sastavu su formirani, pored drugih odeljenja, i obavetajno odeljenje i odeljenje zatite naroda. Obavetajno odeljenje, na primeru 3. armije, obino je imalo 34 oficira, s tim to su povremeno kao ispomo korieni i obavetajni oficiri iz potinjenih divizija. Bavilo se uglavnom pitanjem prikupljanja podataka o neprijatelju upotrebom izviakih organa (grupa i jedinica) i tesno je saraivalo sa organima Ozne. Meutim, koordinacija i saradnja sa susednim armijama bila je slaba, podaci su kasnili, a nedovoljno su se koristili i ratni zarobljenici, tako da je tab 3. armije, na primer, propisao da se ratni zarobljenik u zavrnim operacijama za osloboenje zemlje moe drati samo pola asa u bataljonu, a najvie jedan as u brigadi. 139

2.

Obavetajni

oficiri

Obavetajni oficiri, kao obavetajni organi, postavlaju se u prvim partizanskim odredima u jesen 1941. Oni su tada vrili obe funkcije obavetajne delatnosti, i to isto obavetajnu (informativnu) u uem smislu rei i politiku obavetajnu ili kontraobavetajnu f u n k ciju. Treba istai da se esto pominjao termin vojnoobavetajni oficir", to je bio sinonim za informativnog oficira, ali se sreemo i s nazivom vojnoobavetajni oficir" ili samo obavetajni oficir", to je oznaavalo organa sa kontraobavetajnim zadacima. Meutim, u analizi rada ovih obavetajnih organa, koji su predstavljali jedan od osnovnih faktora obavetajne aktivnosti, potpuno je irelevantno kako se oni u pojedinim periodima nazivaju u odnosu na vrenje njihovih funkcija u delokrugu svoga rada. Obavetajni oficiri su u poetku bili jedini obavetajni organi u tabovima i komandama, bez ikakvog aparata. Kasnije, s rastom i razvojem NOV i POJ, nalazili su se u sastavu obavetajnih, odnosno II odseka, ili u sastavima obavetajnih centara, a rede su delovali sami u okviru odreenih tabova, komandi i ustanova.

Zbog prirode poslova i obimnosti zadataka ve u kasnu jesen 1941. pojedini tabovi dolaze do zakljuaka o potrebi specijalizacije obavetajnih organa za odreene zadatke, pa se. na primer, na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda Hrvatske, shodno n j e govom Uputu za organizaciju politike obavetajne slube, od 25. decembra 1941. uvodi funkcija politikog obavetajnog oficira iji je prvenstveni zadatak da se bavi kontraobavetajnom aktivnou, za razliku od informativnog oficira iji je osnovni zadatak prikupljan j e podataka o neprijatelju. 140 Obavetajni oficiri ne samo da su bili glavni organizatori i pokretai obavetajne aktivnosti ve su i sami uestvovali u prikupljanju obavetajnih podataka. Oni su uestvovali u akcijama na elu oficirskih patrola, izviakih grupa, kao seljaci ulazili u neosloboena mesta ili teritoriju, ubacivali se u gradove s radio-stanicama, ak i na nivou obavetajnih oficira korpusa, organizovali obavetajne mree, uestvovali u hvatanju ivog jezika" i vrili mnoge druge obavetajne zadatke skopane, po pravilu, s velikim opasnostima po ivot. Zbog toga je i izboru obavetajnih oficira posveivana velika panja od svih tabova i komandi. Birani su najbolji meu najboljima, i svaki tab i svaka komanda dodavali su po neki novi atribut u odnosu na uslove kojima je trebalo da odgovori obavetajni oficir. Praktino, kad bi se sve te karakterne i druge osobine morale traiti u jednom oveku, onda bi stvarno bilo teko nai ljude koji bi odgovarali toj dunosti. Tako se zahtevalo da obavetajni oficiri budu hrabri, pouzdani, inteligentni, snalaljivi, izdrljivi, prepredeni i lukavi, poteni, marljivi, dobri organizatori, pronicljivi, neumoljivi, neustraivi, pismeni, da imaju smisla za slubu, da je vole, itd. Meutim, takav kriterijum je teko bilo ispuniti. U NOR-u su svi traili takve kadrove i za komandire ete i politike komesare, za komandante bataljona i brigada, i za stareine na svim nivoima. Prirodno da sve to tako nije moglo da ide, jer je NOR bio jedan vrlo surov rat u kome su mnogi rukovodioci na svim nivoima izgubili ivote. Svakodnevno je trebalo popunjavati redove NOV i POJ, kao i partijske strukture i organizacije iz kojih su oticali kadrovi na druga mesta ili su stradali u provalama i slino.141 I mada je narod bio nepresuno vrelo za popunu NOV i POJ, ipak se svim tim kriterijumima nije moglo odgovoriti. U redovima obavetajnih oficira mogli su se nai i retki pojedinci izdajnici i ubaeni agenti koji su na vrlo perfidan nain sluili neprijatelju, kao to je bio sluaj sa efom Obavetajnog centra 4. udarne divizije, jedne od najboljih jedinica NOV i POJ i prvoformirane bosanske, odnosno krajike divizije. 142 U NOR-u su se, ipak, iskristalisale tri osnovne osobine koje je trebalo da krase obavetajne oficire: da su duboko odani narodnooslobodilakoj borbi i socijalistikoj revoluciji jugoslovenskih naroda i narodnosti, da su dobrih moralnih osobina i da su dobri organizatori svog posla. Ali, zbog toga to je ova funkcija, vie naglaavana od drugih, bile su mogue i negativne pojave, naroito u vreme kada je stvorena Ozna. Poto oficiri Ozne nisu bili obavezni da o svemu obavetavaju svoje tabove, ve je nadreenost ila po vertikali, kod jednog manjeg dela obavetajnih oficira razvijala se intencija da u

saznavanju odreenih podataka idu i u stvari koje nisu bile u njihovom domenu. Zbog toga je to stvaralo odgovarajuu odbojnost prema tim organima, zbog ega su i Partija i vii tabovi intervenisali i nastojali da pravilno usmere i kanaliu obostrane odnose. Moda je to najbolje reeno u informaciji Obavetajnog centra 10. udarne divizije od 29. septembra 1943, u vreme dok je jo postojala politika, odnosno kontraobavetajna sluba, i kada su svi obavetajni organi jo uvek bili potpuno odgovorni tabovima. Tom prilikom u analizi rada obavetajnih organa reeno je, pored ostalog, i ovo:
Jedna od osnovnih greaka koje smo stekli iskustvom u dosadanjem radu bila je da su se nai drugovi, koji rade po o b [ a v e t a j n o j ] slubi, cesto puta udaljavali od linije svoga rada, pretvarali se u neku vrstu dounika, ljudi koji tako prenose razgovore k o j e su uli u ovome ili onome tabu, kontroliui ta je neko rekao u ovome ili onome asu, ovome ili onome drugu. Takvo s h v a t a n j e obavetajno,politikog rada, apsolutno je nepravilno. Mi nismo nikakva pijunska grupa ljudi, nego samo organi koji i m a j u zadatak da strogo vode rauna o tome da li je neto uinjeno to moe tetiti politiki ili vojniki naoj opoj narodnoj stvari." 143

Komanda Vojne oblasti 8. korpusa NOVJ 13. juna 1944. upuuje potinjenim komandama podruja direktivu u kojoj se, pored ostalog, kae:
Otsjek za zatitu naroda dobio je novu formu i postao je sastavni nii organ OZNE za Hrvatsku, a naziv mu je Otsjek Zatite naroda za Oblast VIII korpusa OZNE za Hrvatsku. Njegov izvrni organ je opunomoenik za zatitu naroda koji radi pri Komandi podruja. Otsjek je naredbodavni i disciplinski f o r u m opunomoeniku, koji mu je odgovoran za svoj rad a k o m e podnosi direktno izvjetaje. On i d a l j e ostaje pri podruju, ali mu k o m a n d e nisu n a redbodavci . . . Opunomoenik treba da uvaava s a v j e t e i predloge komande, jer sa n j o m sainjava jedinstvenu cjelinu, i a k o su to dva tijela. Nekorektno dran j e i nepotivanje tih odnosa, kao i nepravilan rad opunomoenika, svaka komanda mora javljati Vojnoj oblasti ako se te nepravilnosti ne mogu ukloniti na licu mjesta." 144

Meutim, bilo je i k r a j n j e nekorektnih i potcenjivaokih odnosa komandi prema organima Ozne. Tako su se, na primer, tabovi 11. i 21. divizije 1. armije NOVJ zbog toga to su potcenjivali ovu slubu nepravilno odnosili u vezi sa izborom organa za oficire Ozne, odreujui i predlaui za te dunosti ljude koji nisu bili u stanju da odgovore tom zadatku. U 4. srpskoj brigadi 21. divizije oficiru Ozne bilo je zabranjeno da se koristi telefonom, dok je u nekim drugim jedinicama odnos prema oficirima Ozne u tolikoj meri bio nepravilan da se prema njima postupalo kao prema kuririma. U 1. konjikoj brigadi 1. armije NOVJ Stab brigade je samovoljno i bez ikakvog prava otvarao potu n a m e n j e n u oficirima Ozne, dok su borci dodeljivani centru Ozne bili vrlo slabi.145 Svakako da su te i sline pojave imale negativne posledice, ali su tabovi i partijske organizacije strpljivim radom postavljali sve stvari na pravo mesto. U celini gledano, funkcija obavetajnih oficira bila je jedan od najodgovornijih u tabovima na svim nivoima. Izuzimajui spo-

radine obostrane ekscese, obavetajni organi, kao lanovi tabova i komandi, i tabovi kao celine uspeno su, kroz zajedniki rad, reavali mnogobrojne probleme koji su na obavetajnom planu iskrsavali tokom rata. Meutim, u izboru kadrova, gde se u svakom sluaju, bez obzira na sve nedostatke, ipak savesno pristupalo, interesantna je injenica da se retko, bar u osnovnim dokumentima, nije srela formulacija o potrebi da se za obavetajne oficire biraju i ljudi koji. pored osnovnih iznetih kriterija, poznaju i jezik okupatora. To nepoznavanje stranih jezika, kao i neangaovanje i stvaranje odreenih sekcija gde bi se vrilo prevoenje dokumenata ili sasluavanje zarobljenika. umnogome je usporavalo efikasnost i brzinu rada obavetajnih organa. Za takav rad i korienje ljudi koji znaju strane jezike, pa makar to bili i zarobljeni pripadnici ili izbeglice iz neprijateljskih redova, u osnovnim direktivama tako se neto nije videlo, ali se iz dokumenata ipak vidi da su u nekim tabovima bili i ljudi sa znanjem stranih jezika. 3. Poverenici kao obavetajni organi u NOR-u.

Ako su obavetajni oficiri predstavljali mozak celokupne obavetajne organizacije, onda se moe slobodno tvrditi da su poverelici predstavljali n j e n u kimu. O tome je Glavni obavetajni cen;an Glavnog taba NOV i PO Hrvatske u svome Uputstvu za vojloobavetajnu slubu od 8. decembra 1943, pored ostalog, rekao i ovo:
Obavetajni poverenici u etama su osnov i temelj o b [ a v e t a j n e ] slule u svakoj naoj vojnoj jedinici. Od toga kako je i od kakvih poverenika rganizovana ob. mrea u etama, zavisi hoe li ob. sluba jedne jedinice imai ili ne u&peha u borbi protiv neprijateljskih agenata i pijuna. Ne posveti li e najvea i najozbiljnija p a n j a organizaciji ob. mree u etama, nee nam ita valjati ob. sluba." 146

Ta konstatacija Glavnog obavetajnog centra, odnosno njegove ojnoobavetajne sekcije nije se odnosila samo na operativne jediice ve se u istoj meri odnosila i na osloboenu i neosloboenu teitoriju. Ukoliko se nije znalo ta pojedinci misle u ovom ili onom nestu ili naselju, utoliko je bilo tee voditi borbu protiv neprijateljkih pijuna i pete kolone, kao i protiv svih drugih subverzivnih elelenata koje je neprijatelj upotrebljavao u borbi protiv NOP-a. Ve krajem leta 1941. pojavljuje se termin ,,poverenik", odlosno, kako su te osobe na operativnog podruju Glavnog taba TOP odreda Slovenije nazivali, zaupnici". To su bila lica iji je adatak bio da budno motre na sve negativne pojave u eti, odnosno vojim odeijenjima i vodovima i da o tome obavetavaju obavetaje oficire u bataljonu, odnosno za to odreene organe. Na slian nain su odreivani poverenici i u teritorijalnoj obaetajnoj mrei, tj. po selima, naseljenim mestima (naseljima) i graovima. Potrebno je istai da su se za poverenike u poetku ustanka ireivali lanovi K P J i SKOJ-a i, u izuzetnim sluajevima, ljudi uboko odani NOP-u (simpatizeri). Meutim, kada je Glavni tab
r

NOP odreda Hrvatske, u svom Uputu za organizaciju politike obavetajne slube od 25. decembra 1942, donekle izmenio kriterijume, za poverenike u kontraobavetajnoj (politikoj) slubi su odreeni neto drugaiji uslovi. Tako je predvieno da se poverenici mogu odreivati prema zadacima koje vre, tj. jedni su mogli da budu potpuno upueni u obavetajnu delatnost, drugi su mogli biti uzimani samo za izvrenje pojedinih zadataka, dok su trei mogli da budu angaovani u obavetajnoj aktivnosti a da ni sami nisu znali kakvu ulogu vre.147 Vremenom su se iskristalisali odreeni stavovi u vezi s regrutovanjem poverenika za obavetanju slubu. Tako se dolo do zakljuka da poverenici moraju biti bistri i pronicljivi kako bi bili u stan j u da brzo i pravilno uoe i prozru namere neprijateljskih agenata i pijuna; da moraju biti samoinicijativni i operativni, a ne samo obini posmatrai u registra tori pojava; da moraju stei poverenje svoje sredine i da u n j o j ostave utisak iskrenosti i drugarstva; da moraju biti lukavi, ali da se ta osobina u sredini u kojoj rade ne sme osetiti; da moraju biti konspirativni i na t a j nain vriti svoju dunost da niko u n j u ne posumnja, to znai da ne smeju biti radoznali i nametljivi, poto je nemogue zamisliti obavetajnog poverenika za koga bi znala sredina u kojoj deluje ili bilo ko drugi", jer bi od takvog poverenika svako beao". Pored toga je predvieno da poverenici moraju biti politiki neeksponirani, to je znailo da neko u svojoj sredini nije mogao da bude zapaen kao vatreni pristalica K P J i NOP-a, jer bi time kod neprijatelja izazvao podozrenje, pa je u tome smislu sugerisano da treba izbegavati, gde god je to mogue, uzimanje poznatih lanova partije za poverenike", poto za neprijateljske agente i pijune, lan partije je ve samim tim obavetajni poverenik". 148 Na t a j nain, jo jednom je u praksi potvren pomenuti uput Glavnog taba NOP odreda Hrvatske o vrstama poverenika, to je kasnije u m a n j o j meri modifikovano prihvatio i Vrhovni tab. Tako je predvieno da se poverenici mogu podeliti na tri grupe. U jednu grupu spadali su lanovi SKOJ-a i oni lanovi K P J koji nisu kao takvi poznati. U drugu grupu su spadali oni borci koji su bili duboko odani narodnooslobodilakoj borbi i u koje se imalo poverenja. Poverenike iz ove grupe trebalo je smatrati proverenim u vrenju svoje obavetajne delatnosti. U treu grupu poverenika spadala su sva ona lica, bez obzira na pol, koja je trebalo proveravati davanjem sporednih zadataka i kontrolom preko drugih poverenika i koji su mogli zbog svoje neistaknutosti, vrlo uspeno da deluju po liniji obavetajne slube". Tako izabrane osobe za vrenje ove funkcije u operativnim jedinicama ili u pozadini, inile su odgovarajue obavetajne mree bez kojih nije bilo mogue zamisliti kontraobavetajni rad.149 Iz ranije izloenog o teritorijalnoj obavetajnoj mrei vidi se da je samo na teritoriji Glavnog taba NOV i PO Hrvatske u jednom momentu bilo preko 2.000 poverenika, ne raunajui njihove brojne pomagae, dok je pored toga samo u Zagrebu bilo oko 900 poverenika, to znai da je u organizovanoj mrei na operativnom

podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske bilo skoro 3.000 organizovanih poverenika i brojna armija njihovih pomagaa. Slino je bilo i na podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije. Meutim, treba imati u vidu da se naziv poverenik" nije upotrebljavao samo u politiko-obavetajnoj ili, kako su je nazivali i, kontraobavetajnom mreom, ve se upotrebljavao u ve pomenutoj informativnoj (vojnoobavetajnoj) mrei. Tako, na primer, na neosloboenoj teritoriji su odreivani poverenici koji su na vezi drali vie saradnika, a ovi, opet, vie svojih pomagaa. Inae, to se tie broja obavetajnih poverenika koji su se bavili kontraobavetajnim radom u etama, njihov broj je bio promenljiv i zavisio je od raznoraznih drugih uslova: nacionalnog i socijalnog sastava ete, broja dojueranjih neprijateljskih vojnika u eti, podruja s kojeg su regrutovani borci, politike svesti itd. U vezi s tim, u eti je moglo da bude obino 35 poverenika, ee i do 10, a rede ak i do 20 (mada je uvek sugerisano da broj poverenika ne bude glomazan), dok je na teritoriju jednog sreza dolazilo 3040 a na selo 23 poverenika. Takoe je potrebno istai da poverenici jedan za drugog nisu znali, tako da je obavetajni organ koji je rukovodio obavetajnom mreom mogao da neprekidno kontrolie rad poverenika, koristei obavetajne podatke od svakog poverenika ponaosob, to je u praksi i injeno radi provere odanosti, metoda i naina rada obavetajnih poverenika. 150 Poto je broj zavisio od pomenutih glavnih inilaca, treba imati x vidu da su u nekim jedinicama, u odreenim periodima dobar deo nnili upravo pripadnici bivih neprijateljskih jedinica, koji su bilo z patriotskih ili drugih pobuda preli u redove NOV i POJ. Naro:ito u drugoj polovini 1944, na poziv vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Tita od 30. avgusta 1944. za prelaenje u redove NOV POJ do 15. septembra, mnoge kompletne legionarske i domobranske jedinice prele su na stranu NOP-a, kao i veliki broj etlika, nedievaca i mnogih drugih kvislinkih vojnika. Zbog toga je nlo nuno da se broj poverenika povea u odreenim jedinicama, to e praksa pokazala kao opravdano, mada je i posle toga jo uvek >ilo pojava masovnog dezertiranja. Zabeleene su i pojave predaje edinica od strane stareina (inae bivih jugoslovenskih oficira) iako e k r a j rata praktino bio na vidiku. Zbog svega toga poverenici su u pravom smislu rei, kao to je ve reeno, bili kima obavetajnih organizacija u borbi protiv leprijateljskih pijuna, pete kolone i drugih subverzivnih elemena;a, u borbi za ouvanje redova NOP-a protiv pokuaja prodora neprijatelja u sve njegove strukture i organizacije. 151 4. Saradnici kao obavetajni organi u NOR-a

Saradnicima su se u obavetajnoj aktivnosti obino nazivala li-a u neprijateljskim redovima koja su pristajala na obavetajnu sa'adnju s NOP-om preko njegovih obavetajnih organa radi davanja prikupljanja podataka o neprijatelju.

Na poetku ustanka bilo je vrlo teko prodreti u redove neprijatelja, a naroito okupatora. Znaajne pobede koje su faisti postigli do 1941. i u 1941., a delimino i u 1942, stvorile su kod dela ljudi uverenje u pobedu faistikih sila, a kod dela ljudi stvoren je i strah od pomisli na bilo koju vrstu saradnje s NOP-om. Meutim, i u tim uslovima, veina jugoslovenskih naroda vrsto je verovala u pobedu saveznika nad silama Trojnog pakta. Ali upravo zbog takve situacije i nije bilo lako stvarati odgovarajue obavetajne mree, i ne samo zbog toga ve i zato to je u razvijanju obavetajne aktivnosti u uslovima narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije bilo potrebno i vee iskustvo, a ono se nije moglo stei preko noi. Zato je t a j celokupan proces u vezi sa svim tim komponentama bio neto dui, pa nije nimalo udno to pojedini tabovi, odnosno obavetajni organi nisu bili u mogunosti da prodru u redove neprijatelja za jedan dui period.152 Vojnoobavetajne (informativne) mree stvarali su obavetajni organi (oficiri) bilo direktnim angaovanjem, bilo preko obavetajnih poverenika ili vojnih komiteta. U svakom sluaju se nastojalo da se iz redova neprijatelja pridobije to vei broj ljudi za obavetajnu saradnju, pa su se u tom pogledu stvarali i odgovarajui kriterijumi. Varnostno-obveevalna sluba (VOS) uspela je da regrutuje stotine obavetajnih saradnika iz redova kvislinkog policijskog aparata na operativnom podruju Glavnog taba slovenakih partizanskih eta.153 Slino se inilo i na drugim podrujima. Tako, na primer, na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda Hrvatske ve od prvih dana ustanka svim silama se nastojalo da se izvri obavetajni prodor u redove neprijatelja, a naroito ustaa, etnika i domobrana. Tako su obavetajni organi Karlovakog NOP odreda uspeli da ve krajem 1941. u karlovakom garnizonu organizuju vojni komitet od 3 lana, koji je uspeo da pridobije za obavetajnu saradnju 15 oficira i podoficira (asnika i doastnika) i oko 60 domobrana koji su prikupljali i preko posebnih kanala dostavljali obavetajne podatke od izvanrednog znaaja za delatnost ne samo na tom podruju ve i ire.154 Posle sreivanja prilika u Makedoniji i odstranjivanja Metodija Satorova arla i njegovih istomiljenika iz PK K P J za Makedoniju, u Makedoniji su postignuti znaajni rezultati. Tako je narodnooslobodilaki pokret ve poetkom 1942. imao svoje obavetajne punktove u oblasnoj policiji i policijskim naelstvima u Skoplju, Bitolju, Prilepu, Tetovu, Kumanovu, Velesu (sada: Titov Veles), Strumici i nekim drugim mestima, i ne samo u policijskim ve i drugim strukturama faistikog bugarskog okupacionog aparata. 155 tab 1. operativne zone NOP odreda Hrvatske, u svome Uputstvu o informativnoj slubi od 11. avgusta 1942, ovako je postavio zadatak u vezi s organizovanjem informativne slube i pronalaenjem saradnika u redovima neprijatelja:
U svakom neprijateljskom garnizonu mogue je nai jednog, dva pa i vie pristalica narodnooslobodilake borbe, koji su voljni s n a m a saraivati i

preko kojih treba organizovati d o b i j a n j e informacija. Nai obavjetajni oficiri trebaju nastojati da nau i da se poveu s t i m naim prijateljima. Drugi nain jeste ubacivati odane i poverljive ljude koji imaju mogunosti ulaska u neprijateljske garnizone i preko njih stvarati mreu s a r a d nika u garnizonu. Saradnicima u garnizonu nalazili se oni u neprijateljskoj vojsci ili graanstvu treba odrediti polje djelatnosti u vezi sa onim to trebamo o neprijatelju znati. Na primjer, jednom povjeriti p r i k u p l j a n j e podataka o tabovima, drugome povjeriti p r i k u p l j a n j e podataka o garnizonu, treem o magazinima itd. Pri ovoj raspodjeli dunost je i treba uzeti u obzir i spretnost samog saradnika, njegov drutveni poloaj, krug ljudi u kojem se kree itd. Naroitu p a n j u treba posvetiti traenju takvih saradnika, koji e imati mogunost prodrijeti to d u b l j e u neprijateljeve tabove, kako bi se mogli blagovremeno obavijestiti o n a m j e r a m a neprijatelja. Naim saradnicima po neprijateljskim garnizonima treba savjetovati da i oni sebi organizuju mogui broj saradnika i p o m a g a a . . . Preporuljivo je povremeno m j e n j a t i lozinke, mjesta i opte nain odravanje veze sa naim saradnicima po neprijateljskim garnizonima. Napominjemo da sigurnost saradnika treba ouvati, a njihova imena drati u potpunoj tajnosti, dapae nig d j e ih ne zapisivati, ve ukoliko je potrebno da se spomenu, mjesta i imena ifrovati."' 56

Glavni tab NOV i PO Hrvatske, govorei o saradnicima (koje on naziva poverenicima), u svome uputstvu upuenom 10. aprila 1943. Pomonom obavetajnom centru za Slavoniju podvlai da ,,U svim mjestima, a naroito u veim gradovima, treba da se uspostavi iroka mrea obLavetajnihl povjerenika". 157 U tome se i uspelo. U Zagrebu je zavrbovana pukovnika gruga ustaa i domobrana koja je radila po sistemu trojki. Meu zavrbovanim nalazio se i ef Personalnog odseka Ustake vojnice, tj. kadrovik u najvioj ustakoj vojnoj strukturi. On je s jo jednim drugom, preko svojih istomiljenika, uspeo da preda jednom od obavetajnih punktova u Zagrebu generaltabne i geografske karte, a sasnije je snabdevao obavetajni punkt i poverljivim ustakim operativnim biltenima. Druga grupa obavetajnih saradnika u to vreme u Zagrebu zavrbovana od strane istog punkta bila je grupa domobranskih i vazluhoplovnih oficira (avijatiara), dok su treu grupu inila graanika lica. U svim tim grupama saradnici su se znali samo u trojkama, a amo gde nisu bile organizovane obavetajne trojke, saradnici se neusobno nisu znali, osim sa svojim pomagaima i licima preko cojih je odravana veza.158 Saradnici su, po pravilu, dobijali pseudonime ili su im imena samenjivana iframa. Mada su obavetenja dobijana od saradnika proveravana metoiom uporeivanja obavetajnih podataka iz raznih izvora, bilo je saadnika koji su najverovatnije imali dvostruke uloge i dostavljali oogrene obavetajne podatke, kao to je bio sluaj s jednim domo>ranskim oficirom koji je tabu 7. udarne divizije krajem 1943. dotavio lane podatke. 159 Tako je, na primer, u Zagrebu streljano est domobranskih ificira posle izdaje od strane, takoe, jednog saradnika. Meu njima e jedan (po inu major) pre streljanja rekao: Ginem, ali se nisam greio o hrvatski narod!" 160

T I T O O S M A T R A P O L O A J ( M L I N I S T A , L E T O 1942)

NAREENJA II ODHOVNOG STABA NOP P 6. MAJA 1942. ZA -IJU OBAVETAJNE k - V I I , k . 5 , r e g . b r . 39-1)

LEGENDARNI JUNAK NOR-a SAVO KOVACEVIC NA 13. J U N A 1943; P R O G L A S E N Z A N A R O D N O G

OSMATRACNICI; POGINUO H E R O J A 7 . J U L A 1943.

JE

GRUPA

STARESINA

2.

PROLETERSKE BRIGADE NOVJ OSMATRA P O L O A J N A D R I N I U F E B R U A R U 1945.

NEPRIJATELJEV

FAKSIMIL NAREENJA VRHOVNOG K O M A N D A N T A N O V I P O J O D 27. N O V E M B R A 1942. G S N O V I P O S L O V E N I JE, ZA S P R O V O D E N J E U P U T A ZA OBAV E T A J N U S L U B U (A-VII, m i k r o f i l m C K K P S l o v e n i j e , r o l . 1 , s n . b r . 37)

Radio-ifrant 1. gorske divizije bio je obavetajni saradnik NOP-a dostavljao je domobranske ifre preko obavetajnih veza, ali je i on otkriven, i osuen na smrt, da bi mu kazna bila preinaena u doivotnu robiju, pa mu se trag gubi u poznatom zatvoru u Lepoglavi, gde je najverovatnije i likvidiran. 161 Slinih primera je bilo mnogo, Gubici su bili ponekad vrlo veliki, dok su pojedinici i pored svih mera neprijateljske kontraobavetajne slube uspevali da kao obavetajni saradnici rade na odgovornim mestima i za jedan dui period. Meutim, dolazilo je i do nesnalaljivosti samih partizanskih tabova koji su u uspostavljanju kontakata i stvaranju mrea postupali nezagrapno, upuujui za hvatanje veza neodgovorne i neupuene ljude. Takoe su u dokumentima tabova NOV i POJ zabeleeni i mnogi anonimni saradnici koji su dostavljali vredne obavetajne podatke, ali, verovatno iz straha, nisu hteli otkrivati svoja imena. Takvi podaci su se, po pravilu, uvek proveravali mada su proverama, kao to je ve reeno, potpadali, kad god je to bilo mogue, i svi drugi obavetajni podaci dobijeni na ma koji nain. Potrebno je, takoe, istai da i onda kada su obavetajne mree uspostavljene, tabovi nisu nijednog momenta proputali da stalno ukazuju na znaaj stvaranja obavetajnih mrea i izbora saradnika za rad u mreama. Neprekidno je naglaavano da se ne treba ograniiti i zadovoljiti izvjesnim brojem veza, nego ih treba proiriti to vie i vie", i ponovo je ukazivano da ne bude mnogo osoba meusobno povezano jer se u sluaju provale svi oni izlau unitenju i mi najedanput ostajemo bez veeg broja suradnika". Glavni tab NOV i PO Hrvatske je u svome Uputu za organizaciju informativne slube upuenom 1. juna 1943. tabu Grupe dalmatinskih NOP odreda smatrao za potrebno da vrlo detaljno iznese svoj stav u vezi s pronalaenjem saradni ka za rad u obavetajnoj mrei na neosloboenoj teritoriji. On je, pored ostalog, istakao i sledee:
Zbog velikog politikog previranja, u svakom m j e s t u gdje ima neprijateljske vojske, postoji ogromna masa radnika, graana, vojnika, andarma, podoficira i oficira, koji su nezadovoljni sa s a d a n j i m politikim i dravnim ureenjem i sa m j e r a m a , koje sprovooi okupator i NDH. Meu n j i m a ima mnogo simpatizera naeg narodnooslobodilakog pokreta. Poinje se tako da se pronae jedan od takvih saradnika, po mogustvu onaj, koji se kree u vojnim krugovima ili ima roaka (prijatelja), koji se t a m o kree, jer se od takvih moe najvie saznati." 162

5.

Vojni komiteti kao obavetajni organi

Ovaj termin, koji je ve pominjan, upotrebljavao se prvo na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda Hrvatske, a potom i na podruju Glavnog taba NOP odreda Bosne i Hercegovine. Njeni komiteti su predstavljali obavetajne organe formirane od ljudi iz redova neprijatelja koji su se prihvatili obavetajne saradnje za raun NOP-a. Vojni komiteti su obino brojali 3 5 lanova od kojih su pojedini bili sastavljeni od lanova KPJ, kao to je bio slu-

aj s Vojnim komitetom garnizona Karlovac u jesen 1941. Taj komitet je organizovao obavetajnu mreu od saradnika sastavljenu od 15 oficira i 60 domobrana, a objedinjavao je rad etiri partijske organizacije u domobranskim jedinicama sa 22 lana K P J od kojih su 10 bili oficiri, 5 podoficira i 7 vojnici s jednim isturenim ogrankom u Bijeljini od 4 lana K P J . Tim vojnim komitetom je neposredno rukovodio Okruni komitet KP Hrvatske za Karlovac i on je za vreme svog postojanja dao izvanredne podatke o neprijatelju, ne samo u Karlovcu ve i u irem podruju tzv. Nezavisne Drave Hrvatske. 163 Vojni komitet u Karlovcu je bio tako dobro organizovan da je mogao osloboditi i obveznike od sluenja vojske u kvislinkim formacijama ili ih rasporeivati na za to pogodna mesta, pogotovo kada se radilo o deci pripadnika NOP-a. Meutim, vojni komiteti su kasnije, s razvojem narodnooslobodilake borbe, bili organizovani od saradnika i simpatizera bez uslova da moraju biti lanovi KPJ, kao to je to bio sluaj za Vojni komitet u garnizonu Karlovac ili Vojni komitet garnizona Sarajevo. 164 Vojni komiteti su odravali veze s partijskim ili vojnim rukovodstvima preko odreenih kanala ili kurira, ili su ostavljali obavetenja na za to odreenim mestima, gde je vreno prikupljanje i dostavljanje odgovarajuim organima. Poto je organizacija vojnih komiteta dala rezultate u prikupljanju obavetajnih podataka, to su tabovi preduzimali mere za unapreenje delatnosti tog obavetajnog organa, a posebno tamo gde su izraene posebne slabosti i inertnost u radu. Tako je tab 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske izdao 6. marta 1943. Uputstva informativnim, oficirima za rad sa vojnim komitetima u kojima je podvueno da je njihov rad prilino podbacio, da nisu imali program rada i da su se gubili u sitnicama. Stab zone je konstatovao da se rad vojnih komiteta na njegovom podruju uglavnom bavio prikupljanjem podataka u mestu gde se nalazio i nabavljanjem pisaeg materijala, to se sve skupa ne moe nazvati radom vojnih komiteta. Zbog toga je tab 3. operativne zone naloio da je zadatak vojnih komiteta politiki rad s vojskom, pronalaenje saradnika meu svojim kolegama, a prvenstveno oficirima, izlazak iz uaurenosti, povezivanje s drugim garnizonima pri premetanju obavetajnih saradnika, odravanje redovnih sastanaka radi unapreenja rada, organizovanje pomoi za narodni front u svojim garnizonima, proirivanje obavetajne mree saradnika, povezivanje s vojnim komitetima drugih garnizona, praenje promena u redovima neprijatelja NOP-a, dostavljanje osmodnevnih izvetaja Okrunom komitetu K P J ili tabu zone.165 Iz uputstva se vidi da su lanovi vojnih komiteta obavezno bili lanovi KPJ, kao to je sluaj i sa obavetajnim oficirima. Nakon toga tab 3. operativne zone je dostavio i izvetaj Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske u kome se kritiki osvrnuo na rad vojnih komiteta. U tom izvetaju (od 16. marta 1943) pored ostalog se kae:
I pored toga to imamo nekoliko vojnih komiteta, u tim uporitima nemogue n a m je saznati t a k v e i sline namjere, jer je neprijatelj upotrebio

novu taktiku, t j . krene iz uporita bez da nii komandni k a d a r uope zna kuda se ide. 166 Tek kad se doe u selo, onda se izda n a r e d b a i pravac njihovog djelovanja."

Iz ovoga oito proizlazi da su neprijateljski tabovi znali da deo nieg stareinskog kadra i boraki sastav odravaju veze s NOV i POJ, pa su zbog toga i preduzimali takve mere i na t a j nain onemoguavali svako pravovremeno izvetavanje. Zbog toga je jedini izlaz iz te situacije bio da se saradnici v r b u j u i u vrhovima kvislinkih formacija, a naroito u operativnim jedinicama. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je, takoe, intervenisao 2. avgusta 1943. izdavanjem jednog dokumenta pod nazivom Uputstva za organizaciju i rad obavetajne slube u partizanskim odredima, grupama odreda i zonama u kome je za rad vojnih komiteta dao sledee smernice:
Prodiranje u neprijateljske garnizone mora biti osnovni zadatak ob[avetajne] slube. Ob. organi m o r a j u se povezivati sa neprijateljskim oficirima i vojnicima, stvoriti u neprijateljskim garnizonima vojne komitete i predati ih partijskoj organizaciji za daljni rad. Pored vojnih komiteta treba pronai dobre ob. poverenike koji nee biti lanovi komiteta. Preko ob. poverenika treba organizovati p r e d a j e celokupnih posada i garnizona. Tome treba posvetiti n a j vie panje." 167

Glavni tab NOV i PO Vojvodine je, takoe 27. avgusta 1943. izdao Uputstvo obavetajnim organima o dunostima i radu vojnih komiteta,168 Meutim, to uputstvo je, u stvari, modifikovano uputstvo taba 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske od 6. marta 1943. Naime, tab 3. operativne zone formiran je 26. maja 1942. za podruje Slavonije i Srema. Prestao je da postoji 20. juna 1943, kada je njegove funkcije preuzeo tab 2. hrvatskog korpusa za podruje Slavonije, dok je novoformirani Glavni tab NOV i PO Vojvodine preuzeo podruje cele Vojvodine, a time i Srem. Otuda je, na osnovu postojeeg uputstva taba zone, Glavni tab Vojvodine razradio i svoje uputstvo, pa je rad vojnih komiteta time obuhvatio podruje Hrvatske, Bosne i Vojvodine. Iako je stvaranju vojnih komiteta poklanjana stalna panja, dolazilo je i do provala. Tako je Vojni komitet prijedorskog garnizona, koji se nalazio neposredno vezan za Pomoni obavetajni centar Komande Vojnog podruja u Drvaru, provaljen zahvaljujui pijanenju sekretara tog komiteta koji se potukao. Prilikom hapenja i premetaine kod njega su naeni izvetaj i skica u originalu, pa je pod batinama odao ceo Vojni komitet i sve veze. Na t a j nain je za jedan period uniten deo obavetajne mree u Prijedoru, to ukazuje da se moralnim kvalitetima i sklonostima rukovodeih obavetajnih organa moralo pokloniti vie panje. 169 j 6. Obavetajni centri kao obavetajni organi u NOR-u

Obavetajni centri u jedinicama NOV i POJ, na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, uvode se Uputom za obavetajnu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ od 27. novembra 1942. Organizacija oba-

vetajnih centara u veem delu zemlje predstavljala je skelet obavetajne mree zajedno sa ostalim obavetajnim organima. Njih su sainjavali efovi centra s potrebnim brojem saradnika (obavetajnih organa).170 Obavetajni centri su se razlikovali prema prirodi posla i pripadnosti. Tako su Obavetajnom odseku Vrhovnog taba NOV i POJ bili neposredno potinjeni glavni obavetajni centri obrazovani pri glavnim tabovima NOV i PO Hrvatske i Slovenije i tabovima 1. bosanskog korpusa NOVJ, 4. operativne zone NOVJ i 6. udarne istonobosanske brigade, tj. pri tabovima koji su bili neposredno vezani za Vrhovni tab, dok pri ostalim tabovima, zbog razvoja situacije i prilika, tada nisu bili organizovani. Kada su formirani tab 2. bosanskog korpusa NOVJ (11. m a j a 1943) i Glavni tab NOV i PO Vojvodine (2. jula 1943), tada su pri tim tabovima takoe formirani glavni obavetajni centri neposredno vezani za Obavetajni odsek Vrhovnog taba NOV i POJ. Celokupna teritorija Glavnog taba NOV i PO Hrvatske u obavetajnom pogledu bila je podeljena na pet sektora u kojima su, radi rukovoenja i organizacije, bili organizovani pomoni obavetajni centri. Svaki pomoni obavetajni centar (POC) delio se na rejonske obavetajne centre (ROC), koji su imali zadatak da u optinama, odnosno selima obrazuju obavetajnu mreu preko optinskih, odnosno seoskih poverenika. Rejonski obavetajni centri su se obino poklapali s teritorij om jednog sreza, tako da je svaki ROC u prvom vreme imao oko 30 40 poverenika, a na selo 2 3 poverenika. Ti centri su bili potinjeni pomonim obavetajnim centrima, a pomoni Glavnom obavetajnom centru NOV i PO Hrvatske (GOC NOV i POH). Operativno podruje Glavnog taba NOV i PO Slovenije bilo je organizovano na slian nain, s tim to je celokupna teritoriji Glavnog taba NOV i PO Slovenije bila podeljena na etiri obavetajna sektora: sektor Gorenjsko, sektor Notranjsko, sektor Dolenjsko i sektor Ljubljana u kojima je trebalo da budu organizovani pomoni obavetajni centri s potrebnim brojem rejonskih obavetajnih centara. Poto se tab 4. operativne zone tada nalazio pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOV i POJ, to je pri toj zoni formiran GOC s dva obavetajna sektora: jedan za Hercegovinu i drugi za Dalmaciju, dok su u nadlenosti taba 6. istonobosanske brigade, odnosno njenog glavnog obavetajnog centra, bila etiri obavetajna sektora: sektor istone Bosne sa osam rejonskih obavetajnih centara, sektor Sandaka, sektor Srbije i sektor Vojvodine (do formiranja Glavnog taba NOV i PO Vojvodine). Na osloboenoj teritoriji formirani su obavetajni centri pri komandama vojnih podruja i komandama mesta, dok su u operativnim (mobilnim) jedinicama formirani korpusni, divizijski, brigadni, odredski i bataljonski obavetajni centri. Kasnije su formirani na osloboenoj teritoriji meoviti obavetajni centri (MOC) od predstavnika odredskih i vojno teritorijalnih organa s podeljenim f u n k cijama, ali to nije bio svuda sluaj.

Osnovna naela o zadacima obavetajnih centara formulisao je Vrhovni komandant NOV i POJ u pomenutom Uputu za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942 (vidi prilog 4). Meutim, poto je vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito dozvolio i izvesna odstupanja u odnosu na konkretnu situaciju na odgovarajuoj teritoriji, to je na primer Glavni tab KOV i po Hrvatske, da bi zaveo veu odgovornost, ukinuo obavetajne centre i uspostavio funkciju informativnih, odnosno politikih obavetajnih oficira kao lanova taba, a zatim je formirao Informativni (Vojnoobavetajni) i Politiki obavetajni odsek u sastavu Operativnog odeljenja GS NOV i POH, dok je bataljonske obavetajne centre ukinuo. Sve je to imalo samo jedan cilj da se obavetajno-bezbednosna aktivnost podigne na vii nivo.171 Inae, naziv obavetajni centar" upotrebljavan je kod nekih tabova i ranije, ali je to bio uopten pojam to se vidi i iz nareen j a taba 4. operativne zone (II odseka) od 24. septembra 1942. za organizaciju obavetajne slube za severnu Dalmaciju. 172 Prema tome, obavetajni centri na svim nivoima su bili osnovni rukovodei i izvrni organi u organizaciji celokupne obavetajne delatnosti na odreenoj teritoriji i u Jugoslaviji kao celini. Pojam obavetajnih centara" uglavnom se ukida na celokupnom jugoslovenskom podruju sa osnivanjem Ozne 13. m a j a 1944.173 7. Obavetajni sektori i obavetajni punktovi organi u NOR-u kao obavetajni

Obavetajni sektor moe se posmatrati iz dva ugla: kao prostor i kao organ. Izraz obavetajni sektor" za prostor je vrlo esto upotrebljavan jo od prvih dana narodnooslobodilake borbe formulacijama izviai u sektoru", osmatrati u sektoru", organizovati obavetajnu slubu na sektoru", itd. Meutim, naziv sektor" vremenom se uslovno mogao uzeti i kao obavetajni organ, kao to je sluaj u ve pomenutom nareenju taba 4. operativne zone od 24. septembra 1942. gde u vezi s tim pie:
,,Za svaki sektor odrediete po jednog rukovodioca, ikoji e predstavljati manji centar za svoj odreeni teren." 174

Meutim, Glavni tab NOV i PO Hrvatske u svome Pripremnom uputu za vojnoobavetajnu slubu izda tom od 1. septembra 1944. decidirano je odredio obavetajni sektor, kao naziv za obavetajnog organa teritorijalne obavetajne slube predviajui sledee:
Na teritorijalna korpusnih oblasti formirati e se potreban broj Obavetajnih sektora sastava: ef i zamjenik. v Sektori e nositi geografske nazive kao: Zum'beraki obavetajni sektor"; Moslovaki obavetajni sektor", ili skraeno OBS Zumberak'". Na obavetajnim sektorima formirati e se potreban b r o j obavetajnih punktova sastava: rukovodioc oficir ili podoficir ili drugo podesno lice."175

U stvari, obavetajni sektori su kao o b a v e t a j n i organi uvedeni posle uspostavljanja Ozne i oni su trebali da zamene rejonske oba-

vetajne centre (ROC) sa isto obavetajnim zadacima, tj. da prikupl j a j u podatke o neprijatelju na svom podruju. Sto se tie obavetajnih punktova kao obavetajnih organa, njih sreemo ve u prvim danima narodnooslobodilake borbe, to je bilo i razumljivo u uslovima kada je Partija bila glavni pokreta obavetajne delatnosti a politiki komesari, odnosno komande i tabovi neposredni organizatori. Taj naziv je, u stvari, ostao kao termin koji se upotrebljava u redovima KP Jugoslavije za vreme njene ilegalne delatnosti u predratnom periodu, isto kao to su ostale i javke. Tako je, u stvari, obavetajni punkt bio i neka vrsta tradicionalnog obavetajnog organa, ali isto tako sa izvanrednim znaajem kao to su to bili partijski punktovi i javke do poetka narodnooslobodilake borbe, kao i za sve vreme narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije jugoslovenskih naroda i narodnosti. Tako se u dokumentima sreemo s nazivima punktova i javki ve u avgustu 1941. Kosmajski NOP odred je, na primer, imao tri punkta (javke) u kojima su se nalazili poverljivi metani i preko kojih su odravane i veze sa Posavskim i Aranelovakim NOP odredom. 176 Sreski komitet K P J za Kosmaj u svome izvetaju od 5. decembra 1941. Pokrajinskom komitetu u K P J za Srbiju doslovno kae:
,.Obavetajnu slubu smo prilino razgranali i uvrstili u oba sreza stvar a n j e m punktova i kurira." 177

Ti punktovi su bili toliko vani za Kosmajski NOP odred da je isti sreski komitet u jednom svom pismu od aprila 1942. Pokrajinskom komitetu u K P J za Srbiju rekao i ovo:
Bez veze sa obavetajnim punktovima kao ni t a m o n j i m naim ljudima, odnosno organizacijom, nemogue bi bilo a i zloin bi bio poslati nae partizane tamo." 178

Obavetajni punktovi e, kao organi obavetajne slube na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Srbije, biti za jedan dugi period osnovni organizacioni oblik za prikupljanje obavetajnih podataka i ima nemalo dokumenata, naroito Pokrajinskog komiteta K P J za Srbiju, upuenih partijskim rukovodstvima, koja su ukazivala na njihov znaaj. 179 Meutim, obavetajni punktovi kao obavetajni organi nisu bili monopol vojno-partijskog rukovodstva NOP-a u Srbiji ve se oni stvaraju i njihova organizacija pospeuje i na drugim podrujima u zemlji. Tako, na primer, Stab Srednjodalmatinskog NOP odreda u svom izvetaju od 24. jula 1942. tabu 4. operativne zone NOP odreda Hrvatske daje opirne podatke o stvaranju partizanskih, odnosno obavetajnih punktova. Njihov je zadatak bio da prikupljaju obavetajne podatke, odravaju veze, vode borbu protiv pete kolone i vre likvidaciju neprijateljskih pijuna. Brojno stanje punktova je iznosilo 15 60 boraca sa obavetajnim poverenikom. Tako su bili organizovani Dinarski, Vidovski, Kameniki i na Vjetica-gori, Vrbniku i Vagnju.

Centralni punkt je bio na Vjetica-gori i u n j e m u se nalazilo 55 boraca od kojih je 6 bilo odreeno za stalnu kurirsku slubu, 11 za strau i patrole, 6 u itnom magacinu i 13 za strau i patrole na punktu. 180 Ivo Lola Ribar, lan Organizacionog sekretarijata CK K P J za neosloboene krajeve, u svom pismu od 3. avgusta 1942. generalnom sekretaru K P J Josipu Brozu Titu je, izmeu ostalog, istakao stvaranje punktova obavetajne i informativne slube na podruju Zagreba uz pomo Ive Krajaia Steve, jednog od glavnih organizatora obavetajne delatnosti na operativnom podruju Glavnog taba Hrvatske. Tom prilikom je Lola podvukao da jo uvek nema za to dovoljno poverljivog i kvalifikovanog aparata, ali da su svi dobijeni obavetajni podaci do tada bili autentini. 181 Vrhovni tab NOV i POJ je, takoe, ee intervenisao kod potinjenih tabova u vezi s organizacijom obavetajnih punktova. Tako je u svom nareenju od 5. juna 1943. naredio tabu 2. bosanskog korpusa NOVJ da mora stalno imati obavetajni punkt u selu Stajkoviima radi prijema nareenja i slanja izvetaja, kao i organizacije obavetajne delatnosti. 182 Pomoni obavetajni centar Komande Drvarskog vojnog podruja je, pored formiranja odgovarajuih centara, formirao i dva obavetajna punkta jedan u Mijskoj glavi, a drugi u Hrgarima. Tako je obavetajni punkt u Mijskoj glavi sa svojim poverenikom imao zadatak da organizuje obavetajnu i kontraobavetanju slubu na podruju Ljubije, Prijedora i sve do Bosanskog Novog, a u organizacionom smislu je bio potinjen Obavetajnom centru Komande mesta u Bosanskoj Japri. Drugi punkt je dobio sektor Bihaa i Ostroca i teren do Cazina i bio je neposredno potinjen Pomonom obavetajnom centru Komande Drvarskog vojnog podruja. Kao to se vidi, pomenuti obavetajni punktovi su imali veoma iroko i razgrana to podruje svoje obavetajne aktivnosti, ali je za njih reeno da Rezultat rada nije na visini na kojoj bi trebalo da bude s obzirom na nedovoljno iskustvo i nesposobnost povjerenika" poto im nedostaje pronicljivost i snalaljivost u stvaranju i pronalaen j u veza.183 Obavetajni odsek Glavnog taba NOV i PO Slovenije je 28. jula 1944. izdao jedno vrlo opirno uputstvo o organizovanju obavetajnih punktova (obaveevalnih toki) na operativnom podruju Glavnog taba Slovenije. Po tom uputstvu, obavetajni punkt je imao u svom sastavu 3 10 obavetajaca na elu sa voom obavetajnog punkta. Ovi punktovi su imali zadatak da organizuju svoje mree na svom podruju nezavisno od svih drugih obavetajnih organa koji su se tim problemom bavili i bili su zbog toga neposredno potinjeni tabovima korpusa, odnosno 4. operativne zone Glavnog taba NOV i PO Slovenije, pa su zbog toga i tretirani kao obavetajni organi korpusa, odnosno zone. Osnovni joj je zadatak bio da uspostavi samostalne kanale i obavetajne veze u neprijateljskim uporitima. Radi breg i efikasnijeg naina dostavljanja izvetaja ovi obavetajni punktovi su bili snadbeveni radio-stanicama, dok su lanovi obavetajnog punkta bili obavezni da potpiu pismenu izjavu da e u-

vati tajnu, potovati disciplinu i da nikome nee govoriti o svom poslu, poto bi se u sluaju krenja date obaveze imao smatrati izdajicom i time povui najstrou kaznu.184 Odsek zatite naroda Vojne oblasti 5. korpusa NOVJ je, takoe, organizovao svoju kontraobavetajnu delatnost po sistemu punktova. Tako su, na primer, u centralnoj Bosni bila organizovana 2 sreska i 9 optinskih punktova, u jajakom okrugu je bilo organizovano 7 sreskih i 18 optinskih punktova, a u pojedinim mestima su odreeni rezidenti. Pored toga, bile su organizovane i agenturne mree. Slino je sprovedena organizacija i u bihakom i kozarakom okrugu. 185 Obavetajni punktovi su bili organizovani i na celokupnom operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske u vezi s ve pomenutim Privremenim uputom za vojnoobavetajnu slubu od 1. septembra 1944. i vrlo konkretno i opirno postavljenim obavetajnim zadacima u vezi s prikupljanjem podataka o neprijatelju, politikom stanju, tampi, pijunai, vanim objektima, cestama, elezniokim prugama, rekama, prelazima preko komunikacija i reka, prirodi zemljita, pijaoj vodi, naseljima, veim poljoprivrednim dobrima, voznim redovima, graevinama i uopte sve one podatke koji e olakati borbu NOV".* Obavetajni punktovi na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske bili su, uglavnom, organi teritorijalne obavetajne slube i uspostavljali su se u neprijateljskim garnizonima i uporitima, ili u njihovoj neposrednoj blizini. U njihovom sastavu se nalazio potreban broj obavetajnih poverenika od kojih je obavetajni punkt kao rukovodei organ stvarao odgovarajuu obavetajnu mreu. Prema tome, obavetajni punktovi su kao organi obavetajne slube u NOR-u imali vrlo odreene, jasne i odgovorne zadatke kako u pogledu prikupljanja podataka o neprijatelju spolja, tako i u pogledu borbe protiv neprijateljskih pijuna, pete kolone i drugih subverzivnih elemenata i bili su jedan od organizacionih oblika obavetajne delatnosti uopte.

E;

* Vid. AIII, k. 114-A, ref. sv. 146.

IV. POLITIKA (KONTRAOBAVETAJNA) SLUBA U OSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE 19411945.

Narodnooslobodilaki partizanski odredi i partijske organizacije na poetku ustanka irom zemlje suoili su se sa problemima zatite sopstvenih redova od prodiranja neprijateljskih agenata, irenja alarmantnih vesti, neprijateljske propagande i raznih drugih destruktivnih petokolonakih istupa. Komandant Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije je ve u prvom broju Biltena od 10. avgusta 1941, govorei o zadacima narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije, istakao da je njihov glavni cilj osloboenje naroda Jugoslavije od okupatora i borba protiv domaih okupatorskih agenata, koji pomau ugnjetavan j e i terorisanje naih naroda". Zbog toga je kao jedan od zadataka pred partizanske odrede postavio i borbu protiv pokuaja neprijatelja da u njihove redove ubaci svoje provokatore i pijune". Na taj nain su udarani prvi temelji bezbednosne komponente obavetajne delatnosti u narodnooslobodilakim partizanskim odredima J u goslavije, a kasnije u Narodnooslobodilakoj vojsci, odnosno Jugoslovenskoj armiji. 186 Ta borba protiv neprijateljskih provokatora, pijuna i drugih subverzivnih elemenata nazivana je tokom celog rata borbom protiv pete kolone. Iako u poetku narodnooslobodilake borbe, tanije do Savetovanja u Stolicama 26. i 27. septembra 1941, nije bilo posebnih organa u narodnooslobodilakim partizanskim odredima Jugoslavije koji bi se bavili pitanjima bezbednosne i obavetajne delatnosti, ipak je ta delatnost uspeno sprovoena angaovanjem tabova i boraca u borbi za prikupljanje podataka o neprijatelju i zatiti sopstvenih redova od provokatora, izdajnika, ubaenih agenata itd. to je vie odmicalo vreme ustanka jugoslovenskih naroda i narodnosti, to su se postepeno iskristalisali i odgovarajui nazivi za bezbednosnu delatnost u sopstvenim redovima. Tako se to negde nazivalo kontrapijunaom, kontra obavetajnom slubom ili samo obavetajnom slubom, dok se konano t a j naziv nije odomaio kao politika obavetajna sluba", to je u stvari sinonim za kontraobavetajnu slubu. Ta bezbednosno-obavetajna aktivnost se u poetku, kao to je ve reeno, oslanjala na dve decenije dugo iskustvo KP Jugoslavije, steeno u klasnoj i ilegalnoj borbi protiv nenarodne vlasti u kraljevini Jugoslavije, da bi vremenom prerasla u jednu snanu obavetajnu organizaciju osposobljenu kroz mnoge bitke da se ravno-

pravno nosi s podmuklim neprijateljem. Naziv politika obavetajna sluba" zadran je sve do osnivanja Ozne 13. m a j a 1944. godine. Politika (kontraobavetajna) obavetajna sluba je uspela u tome zahvaljujui, pre svega, tome to je od prvih dana ustanka oslonac traila u irokim narodnim masama. Zato nije sluajno da se jedna grana VOS-a nazivala Masovna obavetajna sluba, jer je svoj rad temeljila na masovnoj organizovanoj saradnji veine slovenakog stanovnitva u obavetavanju o namerama okupatora i njegovih saradnika. Te prve mere koje su preduzimala nacionalna vojna i partijska rukovodstva, kao i tabovi odreda, bile su manje-vie parcijalnog karaktera, ali s jasnim i nedvosmislenim zadacima u vezi s borbom protiv pete kolone, denuncijanata, provokatora i neprijateljskih pijuna. Tako je, na primer, Privremena vrhovna komanda nacionalnooslobodilakih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandak uputila 27. jula 1941. poziv crnogorskom narodu za borbu protiv okupatora u kome je, pored ostalog, pisalo:
T j e r a j t e iz svoje sredine petokolonake izdajnike i ne zaboravite da uspjeh ustanka moe biti osiguran samo ako se zada smrtni udarac ne samo okupatoru nego i pijunima i neprijateljskim slugama, klevetnicima i intrigantima." 187

Stab gerilskih odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu u svojoj naredbi od 19. avgusta 1941. predvideo je i ovo:
Za odred Medeno polje: izdati n a r e d b u : komandiru ovoga odreda da se najstroije postupi prema svim onim ljudima koji p r a v e s m u t n j u u tamon j i m gerilskim redovima u pogledu nekih pregovora, p r e d a j e ili v r a a n j a kuama, kako im to dostavljaju i predlau neki ljudi agenti hrvatske vojne komande u (Bosanskom) Petrovcu. Najpaljivije pratiti k r e t a n j e pojedinih ljudi, hvatati s u m n j i v e l j u d e koji bi mogli da budu pijuni hrvatske vojske (itati: ustako-domobranske prim, aut.), ispitati ih i sprovesti u o v a j tab. Ne moe se pustiti nijedan oovek iz Petrovca koji 'bi bilo k a k o doao u odred, jer se moe pretpostaviti da je doao sa ciljem da pokoleba nae redove. Odmah sprovesti u Otrelj l j u d e koji sa dozvolama idu iz Petrovca, jer n a m takvi mogu nanijeti najvee tete. Neka komandir odreda odri vojnicima p r e d a v a n j e kakav je cilj politike vojne k o m a n d e u Petrovcu i da ona pomou tih agenata i sumnjivaca eli da razbije nae redove." 188

Iz navedenog se vidi da su preduzimane mere bezbednosti u vlastitim redovima, kako bi se spreio prodor neprijateljske agenture u partizanske redove, a takvih i slinih nareenja u to vreme bilo je vie, posebno posle Savetovanja u Stolicama 26. septembra 1941. kada se u NOP odredima uvode obavetajni organi i vri intenzifikacija obavetajne delatnosti. Tako je Glavni tab NOV odreda Bosne i Hercegovine u svojoj direktivi od 19. oktobra 1941. predvideo da se obavetajna sluba bavi ne samo prikupljanjem podataka o neprijatelju ve i prikupljanjem podataka u vlastitoj pozadini za to je sugerisao da se mogu za t a j posao vrbovati naroito ene i omladina, ak i deaci".189

Posle prvih mera koje je preduzelo vojno-politiko rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta u Sloveniji na stvaranju i razvijanju kontraobavetajne delatnosti u sopstvenim redovima preko VOS-a, sline mere su preduzimane i na operativnom podruju Hrvatske od strane Centralnog komiteta KP Hrvatske i Glavnog taba NOP odreda Hrvatske. Tako je u direktivi Operativnog partijskog rukovodstva CK KP Hrvatske od 30. novembra 1941. upuenoj partijskim i vojnim rukovodstvima, pored ostalog, naloeno:
Svom odlunocu treba razviti o b a v j e t a j n u politiku slubu. To naroito vai za sva mjesta, a naroito za osloboeni teritorij (da se onemogui svaiko rovarenje pete kolone). Obavjetajnu slubu treba razviti preko posebnog odjeljka u tabu, preko odgovarajuih ljudi u podreenom tabu, preko polit[iekih] kom[esar]a". 1 9 0

Ta direktiva je, oito, ukazala na potrebu organizovanja kontrapijunae u sopstvenim redovima da bi se onemoguilo rovaren j e neprijatelja i svaka druga kontrarevolucionarna aktivnost. To je palo u vreme kada se razvijala i Ustaka nadzorna sluba (UNS)191 i ustako-domobranska Izvetajna sluba,192 a naroito ova prva, kao najopasniji obavetajni aparat kvislinkih i kontrarevolucionarnih snaga koji e upotrebiti sve snage za razbijanje NOP-a na podruju tzv. Nezavisne Drave Hrvatske. U stvari, Ustaka nadzorna sluba e ak biti opasnija po narodnooslobodilaki pokret i od nemakog Gestapoa i italijanske faistike OVRE. U vezi s tom direktivom zabeleeno je iz tog vremena i savetovanje odrano 13. decembra 1941. u Glavnom tabu NOP odreda Hrvatske s vojno-politikim rukovodiocima Like i Korduna na kome je pretresana vojno-politika situacija i donete odgovarajue mere u vezi s uvrenjem i proirenjem tabova kako bi se oni osposobili za izvravanje predstojeih zadataka. Tada je odlueno da se pri tabovima postave oficiri za informativnu i obavetajnu slubu, odnosno kako su ih istovremeno nazvali vojnu i politiku obavetajnu slubu. Glavni tab NOP odreda Hrvatske 15. decmbra 1941. izvestio je o tom savetovanju Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije. 193 Glavni tab NOP odreda Hrvatske je, takoe, istog dana 15. decembra 1941 izdao i naredbu br. 2 kojom je naredio da Obavjetajnu slubu u tabovima treba organizovati kao vojnu obavjetajnu (informativnu) i politiku obavjetanju slubu (pijunaa i kontrapijunaa)". 194 Posle tog nareenja sledio je i ve pomenuti Uput za organizaciju. politike obavetajne slube izdat od strane Glavnog taba NOP odreda Hrvatske 25. decmbra 1941. godine. Uput je nastao kao potreba da se u prvom redu, paralie nasrtaj faistikih agenata i primena drugih obavetajnih metoda neprijatelja ,,u namjeri da razbiju vrstinu naih odreda i njihovu vrstu povezanost sa civilnim stanovnitvom". Posebno je naglaena potreba da se energino suzbije svaki nasrtaj neprijatelja na bratstvo i jedinstvo naroda Hrvatske i NOP odrede. Radi toga je Uputom predvieno da se u svakom bataljonu i viim tabovima uspostavi funkcija politikog obavetajnog oficira,

SP

koji bi svojim delokrugom rada obuhvatio sve vojne jedinice i celokupno civilno stanovnitvo na njihovom podruju, sve dok se ne organizira civilna obavjetajna sluba". Podvueno je da rad politikih obavetajnih oficira mora biti u skladu sa narodnooslobodilakim karakterom nae borbe" i da se za taj rad moraju odreivati dobri, povjerljivi i iskusni drugovi, koji moraju posjedovati dovoljno politiko znanje i iskustvo za povjereni im rad". Uputom je takode predvieno da se za rad u etama, odeljenjima i mestima imaju odrediti poverenici iji rad mora biti tajan, dok je politiki obavetajni oficir za svoj rad imao da odgovara svom komandantu i politikom komesaru; sa politikim obavetajnim oficirom vie komande imao je da odrava veze i od njega je trebalo da prima uputstva za rad. Uputom je posebno skrenuta panja na hapenje narodnih neprijatelja. Kada se radilo o linostima poznatim iroj javnosti, Uput je predviao da se prvo izvri politiko raskrinkavanje, pa tek onda da se pristupi njihovom hapenju. Predvieno je takoe da suenje svim krivcima vri sud, koji se sastoji od komandanta, komesara, sudskog oficira i obavjetajnog oficira". 195 Na t a j nain, preduzimanjem svih pomenutih mera, na jo jednom velikom podruju ozakonjena je kontrapijunaa kao politiko sredstvo borbe protiv okupatora i njegovih pomagaa radi ouvanja revolucionarnih tekovina NOR-a. Posle osnivanja VOS-a u avgustu 1941. i Narodne zatite u okviru Osvobodilne fronte, kao sastavnog dela slovenake oruane sile za odbranu slovenakog ivlja od nasilja okupatora, od strane vojno-politikog rukovodstva Osvobodilne fronte, CK KP Slovenije i Glavnog taba NOP odreda Slovenije doneta su brojna uputstva, direktive i nareenja u vezi s organizacijom obavetajne i bezbednosne slube za zatitu sopstvenih redova od udara neprijatelja, pre svega i njegovih policijskih i obavetajnih organizacija Glavne uprave bezbednosti Rajha (Gestapoa, Slube bezbednosti i dr.). Jedan od znaajnih dokumenata u vezi s tim je i direktivan lanak Borisa Kidria objavljen 5. decembra 1941. u Slovenskom poroevalecu" pod naslovom Zadaci obavetajne slube u borbi protiv pete kolone". Kidri je podvukao da se borba protiv pete kolone ne moe ni zamisliti bez dobro organizovane obavetajne slube, i pri tome je u prvi plan stavio masovnu obavetajnu slubu Osvobodilne fronte, tj. slubu koja se u svojoj delatnosti, u okviru VOS-a, prvenstveno oslanjala na iroke slovenake narodne mase. U celoj toj organizaciji posebnu ulogu su imali terenski odbori, odnosno mesni odbori Osvobodilne fronte kojima je za to trebalo da budu dodeljeni posebni organi za organizovanje masovne obavetajne slube koja je, prema Kidriu, trebalo da bude stalno za petama pete kolone. Boris Kidri je posebno podvukao da Narodi koji nisu znali otkriti petu kolonu i unititi je, izgubili su svoju slobodu". Zbog toga je Kidri naglasio da se porobljeni narodi koji ne budu znali da u korenu saseku svoje unutranje neprijatelje nee moi do kraja osloboditi.

Borba protiv unutranjeg neprijatelja sopstvenog naroda, borba protiv pete kolone je jedna od najviih moralnih dunosti svesrdno svesnog narodnog Slovenca", istakao je Kidri i time podvukao da je ta borba protiv pete kolone ne samo zadatak organizovane obavetajne delatnosti ve da je to optedrutveni zadatak slovenakog naroda. Time je istaknuta i optenarodna komponenta obavetajne delatnosti kao revolucionarnog sredstva u rukama Partije i naroda u borbi protiv svih neprijatelja. 196 Takoe znaajan dokument iz tog perioda je i Uputstvo Izvrnog odbora Osvobodilne fronte za unitenje reakcionarne propagandne literature od 24. januara 1942. objavljen u Slovenskom poroevalecu". Taj zadatak je stavljen pred mesne organizacije OF, odrede Narodne zatite, Varnostnu slubu OF i partizanske ete. Uputstvom je predvieno da se unitenju propagandne literature ima pristupiti odmah onesposobljavanjem ili unitenjem tamparija i spaljivanjem propagandnog materijala, dok se u sluaju pruanja otpora ima upotrebiti i oruje. Tako je predvieno da se pristupi unitenju listova: Slobodna Slovenija, glasila bive Slovenake narodne stranke i n j e ne belogardejske kvislinke organizacije Slovenska legija", Slobodna Slovenija i Evropa, lista belogardejske organizacije Straarjev", Napred zastave slave, glasila belogardejsko-etnike organizacije Drae Mihailovia zvane Sokolske legije", Zora slobode, lista Mlade Jugoslovenske narodne stranke, a od 1942. tzv. Napredne delovne skupnosti" u kojoj su se udruile sve reakcionarne liberalne frakcije, te Petrov gardista, glasila majora Karla Novaka, komandanta etnika Drae Mihailovia za Sloveniju. 197 Od znaajnih dokumenata koji se odnose na podruje bezbedonosne delatnosti u Sloveniji svakako je i Pravilnik Narodne zatite, izdat 24. januara 1942. na osnovu odluke Izvrnog odbora Osvobodilne fronte i Glavnog taba NOP odreda Slovenije, te Naredbe Glavnog taba NOP odreda Slovenije od 23. aprila 1942. o tumaenju Pravilnika Narodne zatite od 24. januara 1942. Mada e o Narodnoj zatiti u kasnijim poglavljima biti vie rei, ovde je vano istai da je ona u pogledu obavetajne delatnosti imala zadatak da organizuje obavetajnu slubu koja je trebalo da obezbedi podatke za sastavljanje spiskova neprijateljskih agenata u slovenakim selima i drugim naseljenim mestima, da prikuplja podatke o neprijatelju i njegovim pokretima i da ih brzo prosleuje, da vri likvidaciju neprijateljskih agenata i izdajica, da isti sela i mesta od petokolonakih i belogardejskih elemenata. 198 Stvaranjem VOS-a i Narodne zatite narodnooslobodilaki pokret slovenakog naroda dobio je mono revolucionarno oruje u borbi protiv okupatora i domaih slugu, jer su poverenici i saradnici, odnosno bezbednosno-obavetajna mrea postizali izvanredne rezultate u borbi protiv kontrarevolucije. Slina situacija je bila i u drugim podrujima Jugoslavije: Srbiji i Makedoniji, a delimino u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U Srbiji je, zbog nastale situacije posle prve neprijateljske ofanzive i ponovnog ovlaivanja okupatora s dotad osloboenom teritorijom, Pokrajinski komite K P J za Srbiju s partijskim organizacijama

bio glavni organizator obavetajne delatnosti. Iz vanih izvetaja i nareenja moe se zakljuiti da je na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji postojala iroka obavetajna mrea poverenika, koji su se bavili i vojnoobavetajnom i politikoobavetajnom delatnou, to se u Srbiji sve zajedno nazivalo obavetajnom slubom, kao to je bio sluaj i u Makedoniji. Meutim, u Bosni i Hercegovini, a i u Crnoj Gori, vie je dolazio do izraaja uticaj Vrhovnog taba, odnosno njegovog II odseka na organizovanju obavetajne delatnosti, i to pre svega zbog blizine i boljih veza tog najvieg vojnog rukovodstva u zemlji s Glavnim tabom NOP odreda Crne Gore i Glavnim tabom NOP i DV Bosne i Hercegovine, odnosno operativnim tabovima na bosansko-hercegovakom podruju Operativnim tabom NOP odreda za Hercegovinu i Operativnim tabom NOV i DV za Bosansku krajinu.. U jeku neprijateljske operacije Trio", poznatije u jugoslovenskoj istoriografiji kao tree neprijateljske ofanzive, jo dok je Vrhovni tab NOP i DVJ boravio u Foi, njegov II odsek izdao je ve pomenuto Uputstvo za organizaciju obavetajne slube od 6. maja 1942. U n j e m u su, kao to je ve napomenuto, sadrana naela i vojnoobavetajne i politike obavetajne slube, drugim reima bili su postavljeni zadaci o prikupljanju podataka kako prema neprijatelju spolja, tako i u otkrivanju neprijatelja unutar sopstvenih jedinica. Meutim, moe se sa sigurnou tvrditi da se glavni zadatak postavljen tim uputstvom odnosio na organizaciju kontrapijunae. tj. politike obavetajne slube u sopstvenim redovima, odnosno potpunije reeno slube bezbednosti. Zbog toga nije bilo nimalo sluajno to se Vrhovni tab tim svojim uputstvom obratio centralnim komitetima KP Hrvatske i Slovenije, kao i Pokrajinskom komitetu K P J za Crnu Goru i Bosnu. Time je ponovo istaknuta uloga Partije na sprovoenju toga nareenja u pogledu kontraobavetajne slube, odnosno slube bezbednosti i obavetajne slube uopte. Taj postupak je bio nuna mera u vreme kada su kontrarevolucija i okupator bili privremeno u ofanzivi irom zemlje i kada su se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i delu Hrvatske desili mnogi nemili dogaaji. Zbog nepostojanja uopte politike, odnosno kontraobavetajne slube u redovima NOP i DVJ na tim podrujima, ili zbog n j e n e slabe razvijenosti, dolo je do niza atentata, ubistava istaknutih rukovodilaca NOP-a i etnikih pueva kao i provala u redove NOP-a. Zahvaljujui nebudnosti, etnici su uspeli da unite vojno r u kovodstvo Majevikog NOP odreda, unutranjim podrivanjem i puevima razbiju jedan od najveih NOP odreda u Jugoslaviji Ozrenski NOP odred, kao i druge partizanske jedinice u Bosni i Hercegovini. Zbog toga su bile nune mere na jaanju mera bezbednosti uvoenjem politike obavetajne slube u jedinicama NOP i DVJ. U vezi s merama Vrhovnog taba znaajnije je jedno uputstvo Operativnog taba NOV i DV za Bosansku krajinu donelo 11. jula 1942. pod nazivom Konkretna u.put-stva bataljonskim politikim obavetajnim oficirima u vezi sa obavjetajnom slubom. Sainjeno prema nareenjima i uputstvima Vrhovnog taba za organizaciju

politike obavetajne slube, postavljenju politikih obavetajnih oficira u bataljonima i pronalaenju pogodnih ljudi (poverenika) na terenu i u jedinicama, tim aktom Operativnog taba predvieni su zadaci isto informativne (vojnoobavetajne) prirode po pitanju prikljupljanja podataka u odnosu na oruane snage okupatora i ustako-domobranske jedinice, dok su u odnosu na unutranjeg neprijatelja predviene odreene kontraobavetajne mere. Tako su uputstvom bili predvieni zadaci u vezi s prikupljanjem podataka o petokolonakim elementima, neprijateljskim pijunima i o narodnom raspoloenju. U vezi s delatnou pete kolone, politiki obavetajni oficiri su bili duni da prate rad i kretanje petokolonakih elemenata, da pronalaze njihove organizacije i glavne organizatore, da prate rad pete kolone i njene veze s Draom Mihailoviem i Milanom Nediem i drugim izdajnicima u Srbiji, da se saznaju veze pete kolone sa okupatorom i ustaama, kao i da se prikupe podaci o njihovim oruanim formacijama. U odnosu na neprijateljske pijune, politika obavetajna sluba je imala zadatak da prati ona lica koja na bilo koji nain dolaze u vezu s okupatorom ili ustaama, da ubacuje u neprijateljske redove odane pripadnike NOP-u radi otkrivanja namera neprijatelja i njegovih agenata, da se neprijateljski agenti hapse tek kada se prikupi dovoljno materijala i u pogodnom politikom momentu, da se istrage vre detaljno i da se saznaju uputstva koje okupator i kvislinzi daju svojim agentima. Sto se tie narodnog raspoloenja, politika obavetajna sluba, odnosno njeni organi imali su zadatak da utvrde raspoloenje naroda prema okupatorskim i ustakim vlastima, prema narodnooslobodilakoj borbi i njenim prvoborcima, kao i prema petokolonakim elementima i njihovoj izdajnikoj delatnosti, prema osobama koje trguju sa okupatorom i prema rnerama koje preduzimaju vojne vlasti u odnosu na pijune i one koji vre ubistva i atentate na partizane i istaknute pripadnike narodnooslobodilake borbe.199 Partizanska oficirska kola Glavnog taba NOP odreda Hrvatske donela je, u avgustu 1942, Uputstvo o zadacima obavetajne i informativne slube koje je bilo predmet izuavanja u koli. Uputstvom su razdvojeni zadaci vojnoobavetajne slube (u koli se nazivala informativna sluba) od obavetajne (tako su zvali politiku obavetajnu) slubu. Tako se za obavetajnu slubu u Uputstvu kae da je njen zadatak da trai neprijatelja u naim redovima, oktriva ga, suzbija i unitava". U tom uputstvu se politiki obavetajni oficiri nazivaju jednostavno obavetajnim oficirima, za razliku od informativnih oficira. Njihov je zadatak bio da organizuju obavetajnu slubu po jedinicama, tabovima i ustanovama putem obavetajne mree poverenika izabranih iz redova lanova K P J ili pouzdanih boraca. Bilo je predvieno da obavetajni oficir stvara mreu na elom operativnom podruju odnosne jedinice putem obavetajnih centara koji su se, naelno, stvarali pri tabovima bataljona i njihov broj je zavisio od broja jedinica i veliine teritorije. Obavetajni centri na svojoj teritoriji odreivali su po dva ili tri poverenika na svako selo na sli-

can nain, kao po jedinicama, koji budno motre ivot i rad kao i pokret svakog pojedinca na teritoriji. Iz toga proizlazi da su se stvarale duple kontraobavestajne mree: jedna u operativnim jedinicama (vojnoobavetajna mrea) i druga teritorijalno-obavetajna mrea na osloboenoj teritoriji, dok je stvaranje obavetajnih mrea na neosloboenoj teritoriji od saradnika bilo u nadlenosti informativne slube.200 Iako je prva ratna godina bila najtea, Narodnooslobodilaka partizanska i dobrovoljaka vojska, odnosno Narodnooslobodilaka vojska i partizanski odredi Jugoslavije i narodnooslobodilaki pokret bili su na velikim iskuenjima. Okupator je, uz pomo domaih izdajnika i kvislinga, postigao relativne uspehe na nekim podrujima u zemlji. Preduzeo je u 1942. dve krupne operacije, poznate pod imenom druga i trea ofanziva, te ofanzivu na Kozaru i mnoge druge, ali sve to nije moglo da uniti NOV i POJ, ve su u toj godini vojne i politike pobjede narodnooslobodilakog pokreta bile od izvanrednog znaaja za dalji razvitak nae oslobodilake borbe u cjelini. Postignuti su krupni rezultati. Odrano je Prvo zasjedanje AVNOJ-a u Bihau, stvoreno je opejugoslovensko politiko predstavniko tijelo . . . Stvorena je Narodnooslobodilaka vojska sa oko 150.000 boraca, svrstanih u korpuse, brigade i partizanske odrede. Slobodna teritorija imala je povrinu od oko 50 000 km kvadratnih" (Tito).201 Glavni tab NOV i PO Hrvatske je ve krajem decembra 1942. ili poetkom januara 1943. organizovao obavetajnu slubu po primljenom Uputu i primedbama Vrhovnog taba NOV i POJ i Centralnog komiteta KPJ. Obavetajna delatnost na osloboenoj i neosloboeno] teritoriji, tj. teritorijalna obavetajna sluba sa svojim sekcijama za obavetavanje i kontrapijunau, sprovedena je u potpunosti. Meutim, u pogledu organizacije obavetajne delatnosti, kao to je ve reeno, zadrano je staro terminoloke opredeljenje o emu je ve bilo rei, tj. i dalje su se razvijale informativna obavetajna sluba, koja je u potpunosti odgovarala zadacima sekcije za obavetenje, i politika obavetajna sluba, analogno zadacima sekcije za kontrapijunau po Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba. Posle reorganizacije Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 18. maja 1943, pri Glavnom tabu su stvoreni Informativni i Politiki obavetajni odsek. Ovaj drugi je vrio funkciju Glavnog obavetajnog centra Hrvatske. Tako se politika obavetajna delatnost odvijala kao: organizacija obavetajne slube u operativnim i mobilnim jedinicama NOV i PO Hrvatske; organizacija obavetajne slube u redovima okupatorskih i kvislinkih i kontrarevolucionarnih formacija; organizacija obavetajne slube kod naroda na osloboenoj teritoriji; organizacija obavetajne slube kod naroda na neosloboenoj teritoriji;

 kontrola kretanja sumnjivih lica, ustaa, etnika, pridolica i stranaca, pekulanata i svih drugih slinih subverzivnih elemenata, i kroz uee obavetajnih organa u istranom, sudskom i kaznenom postupku. 202 Glavni tab NOV i PO Slovenije je postupio po Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba tako to je 17. februara 1943. doneo svoje Uputstvo za organizaciju obavetajne slube u jedinicama Glavnog taba NOV i PO Slovenije koje je u potpunosti odgovaralo Uputu Vrhovnog taba, dok je za organizaciju terenske (teritorijalne) obavetajne slube u svemu zadrao ve do tada oprobane i uhodane metode Varnostno-obveevalne slube (VOS-a).203 Potrebno je, takoe, istai da je Centralni komitet KP Slovenije, postupajui po direktivi Centralnog komiteta K P J od 27. decembra 1942. dostavljenoj uz Uput o obavetajno j slubi, doneo neto kasnije, 10. februara 1943, svoje Uputstvo o organizaciji Varnostno-obveevalne slube na terenu i u vojsci. To je, u stvari, bio uput CK K P S za n j e n u politiku obavetajnu slubu kojom je KP Slovenije rukovodila jo od njenog osnivanja avgusta 1941. godine. Uputstvom CK KP Slovenije predviene su nove organizacijske mere u rukovoenju i delatnosti VOS-a kako bi se Varnostno-obveevalna sluba morala razviti danas do takve mere, da bi lako sa svojim samostalnim delovanjem na podruju obavetenja i neposredne akcije poduprla nau vojsku i politiku borbu protiv okupatora i njihovih belogardejsko-mihailovikih pomonika". Posebno je istaknuto da VOS ni u vojsci, ni u civilnom sektoru nije samo defanzivna obavetajna organizacija za razbijanje neprijateljske pijunae ve da ona kao celina predstavlja akciono oruje oslobodilake borbe za razbijanje neprijatelja na njegovim vlastitim pozicijama, a s posebnim metodama, koje su svojstvene karakteru Varnostno-obveevalne slube". Uputstvom je odreen poloaj VOS-a u slovenakoj narodnooslobodilakoj borbi kao organa svenarodnog oslobodilakog pokreta i Osvobodilne fronte slovenakog naroda, zbog ega je i zadatak K P S da neposredno rukovodi i kontrolie rad VOS-a bio u interesu celokupne Osvobodilne fronte i budunosti slovenakog naroda. U vezi s tim je CK KP Slovenije i naglasio da se njegovo Uputstvo ima smatrati kao dodatno partijsko uputstvo uz Uputstva Glavnog taba NOV i PO Slovenije, odnosno njegovog Glavnog obavetajnog centra i Centralne komisije VOS-a. Uputstvom je takoe, razraen organizacijski sistem VOS-a ijom se celokupnom obavetajnom i bezbednosnom delatnou r u kovodilo iz jedinstvenog centra na ijem elu se nalazila Centralna komisija VOS-a (CK VOS). Zadatak te komisije je, prema Uputstvu, bio da rukovodi i kontrolie dva osnovna sektora koji predstavljaju dve potpune samostalne obavetajne celine: sektor VOS-a u vojsci i obavetajni sektor Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda. Takoe je CK VOS-a bio zaduen da rukovodi delatnou VOS-a na terenu, dok mu je za organizaciju obavetajne slube u jedinica-

ma NOV i PO Slovenije bio odgovoran Glavni obavetajni centar (GOC) NOV i PO Slovenije. Uputstvom je razraen i oblik partijskog rukovoenja VOS-om, gde je izriito stavljeno do znanja da celokupan aparat VOS-a mora biti pod neposrednom kontrolom Partije" i da tu kontrolu vri CK KP Slovenije. Zbog specifinih razmera na tadanjem stupnju razvitka VOS-a i tekih veza koje oteavju neposrednu kontrolu CK na terenu" predviena je izvesna dekoncentracija aparata u odnosu na rukovoenje VOS-om. Tako je predvieno da se pokrajinski centri VOS-a stavljaju pod kontrolu pokrajinskih poverenitava i komiteta KP Slovenije, a okruni centri VOS-a pod neposrednu kontrolu okrunih komiteta KPS. Slino je postupljeno i u odnosu na rejonske centre VOS-a, koji su tim uputstvom stavljeni neposredno pod kontrolu rejonskih partijskih komiteta KPS. Posebno je naglaeno da partijska kontrola ne bi smela da bude formalne prirode, ali je ipak stavljeno do znanja da organi VOS-a nisu obavezni da pruaju sve informacije odreenim partijskim instancama, osim onih koje se odnose na podruje mesnih organizacija Partije i Osvobodilne fronte, dok su ostale informacije bili duni da dostavljaju neposredno pretpostavljenim (viim) centrima i komisijama. U pogledu partijskog uticaja i rukovoenja obavetajnom slubom u vojsci naglaeno je da ovu kontrolu vre partijske organizacije na isti nain kao i za terensku obavetajnu slubu. Pri tome je reeno da dok je obavetajni sektor preteno vojnog, a kontrapijunaa preteno politikog karaktera, Partija u jedinicama Glavnog taba NOV i PO Slovenije mora pokloniti vie panje ovom drugom sektoru, tj. kontrapijunai. U V delu Uputstva razraena je kadrovska politika u slubi bezbednosti i obavetajnoj slubi. Tom prilikom je naglaeno da lanovi osnovnih VOS-ovih komisija, centara i poverenitava mogu biti samo lanovi Partije, odnosno ,,s Partijom tesno povezani simpatizeri". Za organizaciju svoje mree dozvoljeno je da organi VOS-a, po svojoj inicijativi, mogu angaovati i ljude koji nisu lanovi Partije, ali da o sastavu svojih mrea nisu obavezni polagati rauna partijskim organizacijama, dok su naelnici obavetajnih centara u jedinicama G NOV i POS i u celokupnom aparatu kontrapijunae morali biti lanovi Partije. 204 Oito je da je ovaj uput CK KP Slovenije bio direktivan uput i za Glavni tab NOV i PO Slovenije, koji je na osnovu njega i Uputa za obavetajnu slubu Vrhovnog taba razradio svoje ve pomenuto uputstvo od 17. februara 1943. Samo tri dana kasnije i Centralna komisija VOS-a je 20. februara izdala svoje Uputstvo za organizaciju obavetajne slube na terenu. Uputstvom CK VOS-a predviena je organizacija obavetajne slube na terenu na etiri osnovna sektora, i to: u neprijateljskim upravnim i vojnikim centrima, u ostalim neprijateljskim organizacijama, na osloboenoj i na neosloboenoj teritoriji po ve ustaljenim metodama i oblicima organizacije VOS-a.205

Na t a j nain je kroz sva tri pomenuta uputstva izdata od CK KPS, G NOV i POS i CK VOS-a potpuno organizaciono uvrena obavetajna sluba u Sloveniji, ime je konano zavren razvojni put u organizacijskom i metodolokom uobliavanju jedne savremene obavetajne organizacije na operativnom podruju G NOV i PO Slovenije, kao dela jedinstvene obavetajne aktivnosti Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i narodnooslobodilakog pokreta uopte. Na podruju Glavnog taba NOV i PO Vojvodine do organizacije obavetajne slube po Uputu za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942, zbog slabih veza, dolo je tek mnogo kasnije, o emu je ve bilo rei, tj. krajem novembra 1943. Ali, i od tada organizovana obavetajna sluba na operativnom podruju G NOV i PO Vojvodine u svemu se oslonila na Uput Vrhovnog taba. U Bosni i Hercegovini, sve mere predviene Uputom za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942. u organizacionom obliku sprovedene su manje-vie krajem 1942. ili poetkom 1943, poto su se jedinice na tome podruju nalazile neposredno pod komandom Vrhovnog taba.206 Sto se tie organizacije obavetajne slube, a time i politike obavetajne slube u Sandaku, Srbiji i Vojvodini, zbog udaljenosti Vrhovnog taba, koji se tada nalazio u Bihau, i vrlo slabih veza, bilo je predvieno da se pri 6. istonobosanskoj brigadi obrazuje Glavni obavetajni centar. Njegov je zadatak bio (o tome je ve bilo rei u prethodnom poglavlju) da organizuje pomone obavetajne centre u istonoj Bosni (gde je brigada dejstvovala), Srbiji, Sandaku i Vojvodini. Meutim, osim u istonoj Bosni, Glavni obavetajni centar to nije uspeo na ostalim podrujima, pa je Glavni tab NOV i PO Vojvodine organizovao svoju obavetajnu slubu, kao to je napred reeno, dok se organizaciji obavetajne slube u Srbiji, Sandaku i Makedoniji po Uputu Vrhovnog taba, zbog vojno-politike Situacije i slabih veza, pristupilo tek 1944, a u Crnoj Gori u drugoj polovini 1943, kada su jedinice NOV i POJ na tom podruju ponovo imale situaciju vrsto u svojim rukama. Sprovodei u ivot organizaciju obavetajne slube prema postojeem Uputu za obavetajnu slubu Vrhovnog taba i uputstvima nacionalnih i pokrajinskih vojno-politikih rukovodstava, potinjeni tabovi su takoe ulagali mnogo truda na realizaciji postavljenih zadataka u pogledu obavetajne delatnosti i unapreenju obavetajne slube uopte. Tako su nastala brojna uputstva za organizovanje politike obavetajne slube.207 Posebnu panju zasluuje Uputstvo za vojnoobavetajnu slubu Glavnog obavetajnog centra Hrvatske od 8. decembra 1943, ne toliko zbog svog sadraja ve to su se na operativnom podruju G NOV i POH izdiferencirale tri grane obavetajne delatnosti: vojnoobavetajna sluba, informativna sluba i terenska obavetajna sluba. Panju zasluuje i zbog toga to je dotadanji termin politike obavetajne slube zamenjen nazivom vojnoobavetajna sluba" sa prerogativima politike obavetajne slube.

Pored toga, da bi se tabovi uinili odgovornijim za orgnizovanje obavetajne slube, to do tada po tom uputstvu nije bio sluaj, ukinuti su obavetajni centri u tabovima korpusa, divizija, zona, operativnih sektora, brigada i odreda i umesto njih uspostavljena je funkcija obavetajnog oficira, kao lana dotinog taba ije je postavljanje i smenjivanje mogao da izvri samo pretpostavljeni tab. Tim uputom su ukinuti politiki obavetajni oficiri u bataljonima i njihovu dunost je preuzimao komesar, odnosno zamenik politikog komesara bataljona pored svoje redovne funkcije. Samo je izuzetno dozvoljeno da se odstupa od nareenog, i tada je to moglo da bude iskljuivo privremenog karaktera. Ovom reorganizacijom se elela postii vea odgovornost tabova, ali je decidirano odreeno da u pogledu obavetajne delatnosti mora postojati tesna saradnja izmeu vojnoobavetajne, informativne i terenske obavetajne slube.208 Praktino sa svim tim aktima i merama koje su preduzete na svim nivoima, od Vrhovnog taba do najniih partizanskih tabova i komandi, na planu razvijanja politike obavetajne i kontraobavetajne slube, zavren je, moe se rei, ve u prvoj polovini 1943. konaan proces na organizacionom obezbeenju sopstvenih redova od prodora neprijateljskih obavetajnih slubi i svih drugih petokolonakih elemenata iji je cilj bio da se, na prvom mestu, podriju oruane - snage narodnooslobodilakog pokreta i unese nemir i n'espokojstvo meau iroke narodne mase. Meutim, i jedna i druga strana obavetajne delatnosti, i njena defanzivna i ofanzivna komponenta u NOP-u su se meusobno dopunjavale i inile jedan sistem jedinstvene obavetajne organizacije iji je osnovni zadatak bio prikupljanje podataka o neprijatelju i zatita sopstvenih redova. Zbog toga. je, pored ostalog, bilo mogue uz iroku podrku narodnih masa neprekidno jaati narodnooslobodilaki pokret i njegove oruane snage i dovesti borbu naroda i narodnosti Jugoslavije do konane pobede. Posle kapitulacije Italije koju su jedinice NOV i POJ spremno doekale, u njihove redove je tada stupilo oko 80 000 novih boraca. ,,Do kraja oktobra 1943. imali smo 101 brigadu, odnosno 25 divizija i 8 korpusa i oko 160 partizanskih odreda, kao i Mornaricu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Imali smo tada oko 300.000 naoruanih boraca. Uspostavili smo neposredan kontakt sa saveznicima u Italiji, gdje su. u Bariju. Monopoliju itd. obrazovane baze nae vojske" (Tito).209 Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije je za sebe tada vezivala 31 diviziju od ega 19 nemakih i vie drugih jedinica pkovskog i bataljonskog sastava, kao i preko 250.000 vojnika kvislinkih i kontrarevolucionarnih formacija. Vojne i politike pobjede koje smo izvojevali do jeseni 1943. omoguile su da se na Drugom zasjedanju AVNOJ-a donesu historijske odluke kojima su postavljeni temelji novoj Jugoslaviji. Donoenje tih odluka rezultiralo je iz injenice da je narodnooslobodilaki pokret bio dominirajua politika i vojna snaga u zemlji" (Tito).210 :: :

Upravo sve to i priznanje efova velikih drava lanica antifaistike koalicije SAD, Velike Britanije i SSSR-a na prvoj konferenciji velike trojice: Ruzvelta, Cerila i Staljina odranoj krajem novembra i poetkom decembra 1943. u Teheranu, doprinosu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije optoj saveznikoj stvari u borbi protiv hitlerovske Nemake i njenih pomagaa i odluka da joj se ukae svaka moralna i materijalna pomo, imalo je ogromnog uticaja na dalji razmah narodnooslobodilake borbe, a paralelno s tim i na dalje jaanje oruanih snaga i proirenje slobodne teritorije. Pored toga, u znatnoj su meri ojaane veze NOP-a s raznim demokratskim organizacijama, klubovima, udruenjima i posebno sa iseljenicima jugoslovenskog porekla van granica Jugoslavije u vreme dok su reakcionarne snage, naroito u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Velikoj Britaniji, Kanadi i na Bliskom i Srednjem istoku, na elu s kraljem Petrom II Karaoreviem, inile sve da diskredituju narodnooslobodilaki pokret u oima napredne demokratske i antifaistike javnosti i javnog m n j e n j a uopte. To je iziskivalo i nove oblike borbe vojno-politikog rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta ne samo na politikom i propagandnom ve i na obavetajnom planu. U stvari, sve to je trailo novo i kvalitetno prestrojavanje politike obavetajne i kontraobavetajne slube i njihovo odvajanje od vojnoobavetajne slube. Tako je po odluci Vrhovnog komandanta i poverenika za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije od 13. m a j a 1944, dolo do uspostavljanja Odeljenja zatite naroda (Ozna). To je, takoe, bio istorijski i prelomni akt u daljem organizacionom jaanju snaga bezbednosti u zemlji i inostranstvu, u vreme kada su se ve vodili pregovori izmeu zapadnih saveznika, s jedne, i Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, s druge strane, oko uspostavljanja jedinstvene vlade u zemlji. Politika obavetajna sluba je bila specifian oblik obavetajne delatnosti uglavnom na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, gde se za celo vreme NOR-a neprestano s manjim ili veim intenzitetom vodio najjai graanski rat (izuzimajui Crnu Goru 1942). Zbog toga je bilo nuno da se preduzmu i odgovarajue mere koje je Glavni tab NOP odreda Hrvatske inicirao u decembru 1941. Iako je obavetajna organizacija bila jedinstvena, predvieno je da obavetajnom delatnou rukovode informativni (obavetajni) i politiki obavetajni oficiri (zadueni za kontrapijunau i bezbednosnu delatnost u sopstvenim redovima). Kao organi politike obavetajne slube pominju se politiki obavetajni oficiri, poverenici i saradnici. Poto su funkcije pomenutih organa bile sline kao i kod organa vojnoobavetajne slube, to se detaljnije o njima govori u prethodnom poglavlju.

V. TERITORIJALNA OBAVETAJNA SLUBA U OSLOBODILAKOM RATU JUGOSLOVENSKIH NARODA 19411945.

Slobodna teritorija je od prvog dana ustanka bila od izuzetnog znaaja za narodnooslobodilaku borbu. Ona je bila, pre svega, baza partizanskih jedinica i njihov nepresuni izvor ljudskog i materijalnog potencijala. Predstavljala je osnovicu za borbena dejstva i dalje irenje ustanka, prostor s koga se rukovodilo ustankom i na kome su se stvarali i razvijali rukovodei organi narodnooslobodilakog pokreta, drutvene i politike organizacije NOP-a, kao i vojnopozadiinske vlasti. Slobodna teritorija je imala veoma vanu ulogu u moralnom pogledu, jer njenim postojanjem i svakodnevnim irenjem raslo je uverenje irokih narodnih masa Jugoslavije u pobedu, rastao je borbeni moral kod jedinica NOP-a i jaao otpor naroda na neosloboenoj teritoriji. Postojanje slobodne teritorije snano je uticalo i na narode porobljene Evrope, jer je borba jugoslo venskih naroda bila za njih sinonim oruanog otpora nacizmu i faizmu. Zbog svega toga je slobodna teritorija bila stalna meta okupatora i njegovih pomagaa u Jugoslaviji, kao i njegove obavetajne, subverzivne i diverzantske aktivnosti. Meutim, i neosloboena teritorija je isto tako bila od osobite vanosti za narodnooslobodilaku borbu, jer se na n j o j jednom stvorene institucije narodnooslobodilakog pokreta nisu lako predavale. Od prvih dana ustanka, u svakom osloboenom mestu stvarana je nova, revolucionarna vlast u vidu narodnooslobodilakih odbora, kao i vojnoteritorijalni organi (komande mesta) koji su imali zadatak da se brinu o bezbednosti teritorije i organizaciji drutvene samozatite, kao organa neposredne borbe protiv prodiranja pete kolone i neprijateljskih pijuna na osloboenu teritoriju, i odbrani teritorije od neprijateljskih upada i slinih dejstava s manjim snagama i jedinicama. Za uspenu borbu protiv narodnih neprijatelja u prvim danima ustanka na osloboenoj teritoriji je organizovana obavetajna sluba. Tako npr. u instrukciji Operativnog rukovodstva Okrunog komiteta KP Hrvatske za Karlovac od 26. avgusta 1941, pored ostalog, pie:
Zapovjednici teritorija, rejona i pojedinih partizanskih odreda m o r a j u pribjegavati taktici pronai neprijatelja, doekati ga u najpovoljnijim m j e s t i m a [ . . . ] Za t a k v e operacije m o r a j u postojati dobre i sigurne obavjet a j n e veze." 211

Poetkom septembra 1941. na podruju Glavnog taba NOP odreda Slovenije stvara se tzv. Seoska zatita, kao organ drutvene samozatite u slovenakim selima od svih oblika neprijatejskog nasilja. Pripadnici Seoske zatite bili su duni da sami pribavljaju oruje, a ako nisu imali oruje, trebalo je da se bore vilama i kosama. Pored toga, Seoska zatita je imala zadatak da snabdeva hranom partizanske odrede, da im prua obavetajne podatke o pokretima neprijatelja, kao i da budno pazi na kretanje unutranjeg neprijjatelja i raznih prodanih dua", kao i da unapred sprei sve manevre neprijatelja, da bi demagogijom ili provokacijama slomio front otpora slovenakog naroda." 212 Ta seoska zatita i masovna obavetajna sluba Varnostno-obveevalne slube Osvobodilne fronte, a pre svega ova druga, bile su osnova teritorijalne obavetajne slube u Sloveniji. Vremenom je Seoska zatita prerasla u novi kvalitet Narodnu zatitu s borbenim odredima, kao specifinu organizaciju slovenakog naroda na polju samozatite i borbe protiv pete kolone i neprijateljskih agentura. Na t a j nain je front obavetajne aktivnosti na terenu u tolikoj meri ojaao da je teritorijalno obavetajna sluba predstavljala veoma znaajnu revolucionarnu snagu u rukama slovenakog naroda za zatitu njegovih interesa.. U tom smislu, Boris Kidri u svome lanku 0 zadacima obavetajne slube u borbi protiv pete kolone" objavljenom u Slovenskom poroevalecu" 5. decembra 1941. posebno naglaava da se uspena borba protiv pete kolone ne moe ni zamisliti ako nije dobro organizovana obavetajna sluba". Kidri je, piui dalje o tome, rekao da su terenski (mesni) odbori Osvobodilne fronte duni pruati masovnu pomo obavetajnoj slubi OF u kom cilju su pred njih postavljeni zadaci: da budno kontroliu celokupno svoje podruje i obavetavaju i prate svaku vezu koju bi ma koji Slovenac ostvario na bilo koji nain sa okupatorom Nemcima i Italijanima ili ma kojim petokolonakim urotama; da budno motre na sve osobe za koje se sumnja da uestvuju u protivnarodnoj uroti i petoj koloni i prate svaki njihov korak; da objanjavaju svim Slovencima na podruju mesnih odbora OF politiki znaaj raskrinkavanja pete kolone; da se pri svakom mesnom odboru OF odredi posebno lice za organizaciju masovne obavetajne slube i kod koga e se sticati svi obavetajni podaci, i da organizaciji masovne obavetajne slube treba prii odmah. 213 Tim i drugim merama na podruju Glavnog taba NOP odreda Slovenije stvarana je najsnanija i najorganizovanija teritorijalna obavetajna organizacija u zemlji sa osloncem na iroke narodne mase, ime je ona imala optedrutveni znaaj; time je u stvari, izvreno i njeno podrutvljavanje uopte. Obuhvatanjem svih potenih i rodoljubivih Slovenaca, a to je bila ogromna veina slovenakog naroda, za borbu protiv svih neprijatelja stvorena je sigurna brana protiv prodiranja neprijatelja u redove NOP-a na bilo koji nain. Meutim, i pored toga, neprijateljska obavetajna sluba OVRA i GESTAPO, kao i kvislinki belogardejski policijski i obavetajni aparat, inie sve da u redovima slovenakih izdajnika nalaze lica koja e koristiti u borbi za slamanje otpora slovenakog naroda.

Meutim, i pored svih mera neprijatelja na tome planu, teritorijalna odnosno masovna obavetajna sluba i egzekutivni aparat VOS-a uspeno su se nosili s neprijateljem tokom celog rata zahvaljujui, pre svega, ogromnoj podrci slovenakog naroda koji je i sam smatrao za svoju dunost da i na obavetajnom planu da svoj doprinos. U Srbiji je kao forma teritorijalne obavetajne slube, pored zadataka koje su na tom planu imale komande mesta i partizanske strae, izrasla i mrea obavetajnih punktova kojima su rukovodili partijski komiteti i u njih su ukljuivali poverljive metane. 214 Glavni tab narodnooslobodilakih partizanskih odreda Hrvatske doneo je 25. decembra 1941. ve pomenuti Uput za organizaciju politike obavetajne slube, kao oblika obavetajne aktivnosti u borbi protiv unutranjih neprijatelja. U Uputu se na jednom mestu kae:
U svakom bataljonu i viim tabovima treba postaviti politikog obavjetajnog oficira, koji e obuhvatiti u svoj djelokrug sve vojne jedinice i svo civilno stanovnitvo svoga podruja, dok se ne organizira civilna obavjetajna sluba, koja e kasnije preuzeti civilnu slubu." 2 ' 5

Time su i na podruju Hrvatske udareni temelji za stvaranje teritorijalne obavetajne slube, kako na osloboenoj tako i na neosloboenoj teritoriji. S razmahom narodnooslobodilake borbe razvijala se i vojnoteritorijalna vlast na osloboenoj teritoriji u iju e nadlenost postepeno, po njihovom formiranju, prei i organizacija teritorijalne obavetajne slube. Time e se prei na jedan vii stepen organizacije vojnoobavetajne delatnosti koja se do tada, oslanjajui se na povereniku obavetajnu mreu, uglavnom bavila defanzivnim merama borbom protiv pete kolone i pijuna. Prva vojna podruja stvorena su na teritoriji Crne Gore i Hercegovine. Prve direktive tim vojnoteritorijalnim organima stizale su od Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije. Njihovo stvaranje pada u prolee 1942, neposredno posle nareenja Vrhovnog taba iz m a r ta 1942. o ustrojstvu i dunostima partizanskih straa koje su po toj naredbi imale zadatak da organizuju obavetajnu slubu na svojoj teritoriji. Tako je, na primer, u nareenju V NOP i DVJ od 21. aprila 1942. Glavnom tabu NOP odreda za Crnu Goru i Boku naloeno da se formiraju vojnopozadinske ustanove, tj. vojna podruja na teritoriji narodnooslobodilakih partizanskih odreda. Komande podruja su, po tom nareenju, nosile naziv odreda na ijoj su se teritoriji formirale (npr. Komanda podruja Durmitorskog odreda). Njihov zadatak je bio, pored ostalog, da postavljaju i kontroliu komande mesta i njihove partizanske strae i da organizuju i razvijaju terensku obavetajnu slubu.216 U Uputstvu vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije Josipa Broza Tita od 2. maja 1942. Operativnom tabu NOP odreda za Hercegovinu postavljeni su isti zadaci u pogledu organizacije i formiranja vojnoteritorijalnih komandi i njihove delatnosti, kao i pred Glavni tab NOP odreda za Crnu Goru i Boku 21. aprila 1942.217

U Uputstvu Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije od 6. maja 1942. za organizaciju obavetajne slube u partizanskim i dobrovoljakim jedinicama, kao i pozadini, izriito je nareeno da se organizuje obavetajna mrea na terenu u sporazumu sa partijskom organizacijom. Tom prilikom je naloeno da se kontrolie graanstvo, njegov stav, kretanje, odnos prema NOP-u i prema neprijatelju, kao i da se prikupljaju svi podaci ,,o neprijateljima narodne borbe na terenu odreda, o tome gde se nalaze, ta rade itd". Takoe je naloeno da Treba razvijati sistem slanja obavetajaca presvuenih u graanska i seljaka odela ili metana angaovanih za tu slubu, u neprijateljsku pozadinu, gradove i u okolinu neprijateljskih jedinica". 218 Time su jo jednom potvreni stavovi Vrhovnog taba u pogledu stvaranja teritorijalne obavetajne slube, koja se ne bi samo bavila defanzivnom (politiko-obavetajnom), ve i ofanzivnom (vojnoobavetajnom) delatnou. Takoe je potrebno istai da se za sprovoenje tog uputa Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije direktno obratio nekim nacionalnim centralama i pokrajinskim partijskim rukovodstvima, ime je podvuena i politika vanost tog akta.219 Sva pomenuta uputstva i nareenja Vrhovnog taba i Vrhovnog komandanta NOP i DVJ upuivana su iz Foe, gde se Vrhovni tab nalazio od 25. januara do 10. maja 1942. Usled neprijateljske operacije Trio" (trea neprijateljska ofanziva), Vrhovni tab se povukao na podruje Zelengore odakle je, pod njegovom neposrednom komandom, 24. juna 1942. otpoeo istorijski nastupni mar-manevar (pohod) grupe proleterskih udarnih brigada prema Bosanskoj krajini. Dok je grupa proleterskih udarnih brigada vodila otre borbe na irem podruju Livna i Duvna, vojna i partijska rukovodstva kojima je upueno pomenuto uputstvo Vrhovnog taba za organizaciju obavetajne slube preduzimala su odgovarajue mere na njegovom sprovoenju. To se vidi iz Uputstva Partizanske oficirske kole Glavnog taba NOP odreda Hrvatske iz avgusta 1942. o zadacima obavetajne i informativne slube. U Uputstvu, pored ostalog, pie:
Na bazi organizacije obavetajne slube u redovnim prilikama potrebno je organizovati obavetajnu slubu i za nae prilike na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, pri ovome treba praviti razliku izmeu obavetajne i informativne slube za nae prilike u tome to obavetajna sluba preko svojih organa pripravlja podatke o neprijatelju, koji se uspio uvui u nae redove. Dakle obavetajna sluba trai neprijatelja u naim redovima, otkriva ga, suzbija i unitava. Informativna sluba pribavlja podatke o neprijatelju koji ivi i radi na naoj neosloboenoj t e r i t o r i j i [ . . . ] Za informativnu slubu neprijatelja su ustae, domobrani, Talijani, dakle iva snaga neprijatelja."

Iz daljeg teksta Uputstva se vidi da se teritorijalna obavetajna sluba na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji organizuje stvaranjem obavetajne mree poverenika, i to po 2 3 poverenika na

svako selo koji se meusobno nepoznaju. Na t a j nain stvarana je gusta mrea poverenika i saradnika koji su imali veliki broj zadataka u odnosu na spoljenjeg i unutranjeg neprijatelja. 220 Dolaskom Vrhovnog taba u Bosansku krajinu, njegova delatnost na daljem razvijanju obavetajne slube ne prestaje. Tako je ve 1. septembra Vrhovni komandant izdao jedno nareenje tabu 5. krajikog NOP odreda u vezi s organizacijom teritorijalne slube u kome mu je naloio da u Drvaru obrazuje Komandu podruja koja je, pored niza drugih zadataka u vezi s bezbednou teritorije, dobila nalog ,,da se stara o organizaciji obavetajne slube na elom podruju". 221 Poetkom septembra meseca Vrhovni komandant NOP i DV Jugoslavije izdaje jedan veoma znaajan dokument naredbu o organizaciji pozadinskih vojnih vlasti. Tom naredbom su udareni temelji za stvaranje jedinstvene organizacije vojnoteritorijalnih organa na osloboenoj teritoriji. To je bio dalji korak u vojnom uvrenju pozadine i stvaranju barijere protiv prodiranja neprijateljskih elemenata na osloboenu teritoriju razvijanjem organizovane teritorijalne obavetajne slube i stvaranjem organa za borbu protiv pete kolone, izdajnika, panikera kao i protiv svakog oblika sluenja neprijatelju". 222 Naredbom su precizno regulisani zadaci komandi podruja i komandi mesta, kao i njihovih izvrnih organa partizanskih i seoskih straa. Time je uinjen krupan korak napred, na prvom mestu u bezbednosti pozadine uopte, a time i organizovanijeg pristupa daljem razvijanju teritorijalne obavetajne delatnosti ije e se konano uobliavanje, kao i obavetajne slube uopte, reiti Uputom za obavetajnu slubu Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 27. novembra 1942 (vidi prilog br. 4). U pogledu organizacije teritorijalne obavetajne slube Glavni tab NOV i PO Hrvatske je dosledno sproveo pomenuti Uput Vrhovnog taba. Glavni tab NOV i PO Slovenije organizaciju obavetajne slube u operativnim jedinicama i odredima sproveo je striktno se pridravajui Uputa za obavetajnu slubu Vrhovnog taba. Meutim, organizaciju terenske obavetajne slube zadrao je po starom, tj. skelet celokupne terenske obavetajne slube je inila masovna obavetajna sluba VOS-a prilagoena postojeim uslovima i dopunama izdatim od strane CK KP Slovenije i Centralne komisije VOS-a. To, u stvari, i nije bilo nikakvo praktino odstupanje od pomenutog uputa Vrhovnog taba, j e r je Vrhovni tab NOV i PO, dozvoljavao odreenu organizaciju obavetajne delatnosti prilagoenu specifinim uslovima na pojedinim operativnim podrujima nacionalnih i pokrajinskih rukovodstava. VOS je do te mere bio uhodan, da je njegova organizacija zadrana sve do njenog ukidanja 19. februara 1944. godine.223 Meutim, treba istai i injenicu da je Glavni tab NOV i PO Slovenije u svom Uputstvu za organizaciju obavetajne tajne slube od 17. februara 1943. predvideo da glavni organizatori teritorijalne

obavetajne slube budu partizanski odredi na svom podruju osloncem na VOS. Tako je u vezi s tim u Uputstvu Glavnog taba NOV i PO Slovenije pisalo:
Odredi organizuju svoju obavetajnu slubu u kombinaciji mobilne i stalne terenske obavetajne slube. Osim obavetajnog centra odreda oni form i r a j u obavetajne centre bataljona u cilju intenzivnije organizacije vojne terenske obavetajne slube, Obavetajni centri bataljona organizuju mreu terenskih poverenika u svim k r a j e v i m a svoga podruja."

Odredski obavetajni centar (OOC) bio je neposredno odgovoran za svoju delatnost Obavetajnom centru Operativne zone (OCOZ), a istovremeno je imao zadatak da odrava tesnu vezu sa Okrunim komisijama VOS-a (OKVOS), odnosno rejonskim poverenitvima VOS-a (RPVOS-a).224 Na t a j nain teritorijalna obavetajna sluba. na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije sastojala se iz dvostruke obavetajne mree: jedne koju su organizovali partizanski odredi odgovorni obavetajnim centrima operativnih zona, i druge organizovane od strane VOS-a i pod neposrednom kontrolom Partije. To je bila snana teritorijalna obavetajna organizacija koja se sa uspehom nosila s neprijateljskim obavetajnim i policijskim aparatom (Gestapo, OVRA i dr.). Tako je teritorijalna obavetajna sluba po svojoj masovnosti, a na prvom mestu angaovanjem irokih narodnih masa i Partije, postala najsnanija obavetajna organizacija na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, i po svojim karakteristikama imala je optenarono obeleje. Koliko je to bila snana organizacija najbolje ilustruje primer da je samo u Ljubljani, u leto 1941, bilo oko 300 terenskih odbora Osvobodilne fronte koji su se bavili i obavetajnom delatnou u okviru masovne obavetajne slube VOS-a, a da je u leto 1943. Narodna zatita u Ljubljani imala preko 3000 boraca; njen zadatak je bio, takoe, da prikuplja obavetajne podatke. 225 Teritorijalna obavetajna sluba je, takoe, bila masovno organizovana i na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. Tako je, na primer, prema izvetaju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 11. oktobra 1943. Vrhovnom tabu NOV i POJ, na operativnom podruju Hrvatske pod neposrednim rukovodstvom Glavnog obavetajnog centra (Politiko-obavetajnog odseka) delovalo devet pomonih obavetajnih centara (POC-ova) i to : 1. POC za Primorje i Istru, 2. POC za Gorski kotar, 3. POC za Liku, 4. POC za Kordun, 5. POC za Baniju, 6. POC za Slavoniju, 7. POC za gorn j u Hrvatsku, 8. POC za Dalmaciju i 9. POC za grad Zagreb. 226 Pomoni obavetajni centar za Primorje i Istru obuhvatao je teritoriju od Karlobaga, ukljuujui itavo Primorje do Suaka, zatim itavu Istru i deo Gorice, ukljuujui i grad Trst. POC za Prim o r j e i Istru je neposredno pod svojim rukovodstvom imao etiri rejonska centra (ROC), i to: l.ROC Senj, 2. ROC Crikvenica, 3. ROC Suak i 4. ROC za Istru. Pored ROC-ova, bila ju organizovana i tri mesna obavetajna centra (MOC): u Senju, Crikvenici i Suaku. Me-

sni obavetajni centri u Crikvenici i Suaku imali su po desetak poverenika, dok je u MOC-u Senj bilo oko 30. Na podruju POC-a za Primorje i Istru bilo je 27 rukovodilaca i oko 150 poverenika u obavetajnoj mrei POC-1. Pomoni obavetajni centar za Gorski kotar obuhvatao je teritoriju Gorskog kotara i tesno je bio povezan sa obavetajnom slubom Glavnog taba NOV i PO Slovenije, kao i sa susednim POC-ovima. Imao je pet ROC-ova, i to: 1. ROC Ogulin, 2. ROC Delnice, 3. ROC Vrbovsko, 4. ROC abar i 5. ROC Brinje. Pored toga, formirana su i dva MOC-a: jedan u Delnicama, drugi u Ogulinu. Ukupno u POC-2 nalazila su se 24 rukovodioca i oko 100 poverenika. Pomoni obavetajni centar za Liku imao je sedam ROC-ova, i to: 1. ROC Otoac, 2. ROC Perui, 3. ROC Korenica, 4. ROC Udbina, 5. ROC Gospi, 6. ROC Graac i 7. ROC Lapac, sa ukupno 35 obavetajnih rukovodilaca i 737 poverenika, od ega je u graakom ROC-u bilo 162, a Lapakom 146 poverenika. Pomoni obavetajni centar za Kordun imao je sedan ROC-ova, i to: 1. ROC Vrginmost, 2. ROC Vojni, 3. ROC Veljun, 4. ROC Bosiljevo, 5. ROC Slunj, 6. ROC Plaki i 7. ROC za Cetingrad i Kladuu. Takoe je bio organizovan i MOC u Karlovcu, tako da je na podruju POC-4 bilo 19 obavetajnih rukovodilaca i oko 200 poverenika, ili proseno oko 25 poverenika na POC. Pomoni obavetajni centar za Baniju imao je etiri ROC-a, i to: 1. ROC Glina, 2. ROC Dvor, 3. ROC Petrinja i 4. ROC Hrvatska Kostajnica, kao i MOC za Glinu ukupno oko 20 obavetajnih rukovodilaca i 366 poverenika, od ega je samo 118 poverenika bilo u glinskom ROC-u, a 91 u petrinjskom. Pomoni obavetajni centar za Slavoniju obuhvatao je celo podruje 3. operativne zone s devet ROC-ova, i to: 1. ROC Nova Gradika, 2. ROC Novska, 3. ROC Pakrac, 4. ROC Slavonska Poega, 5. ROC uz Komandu Diljskog vojnog podruja s predvianjem da se umesto ovog ROC-a formira vie rejonskih obavetajnih centara (brodski, akovaki, valpovski, vinkovaki, vukovarski i osjeki), 6. ROC uz Komandu Papuko-krndijskog vojnog podruja, koje obuhvata teritoriju Podravske Slatine, Donjeg Miholjca i Naica, 7. ROC Bjelovar s podrujem Virovitice, Grubikog Polja i Bjelovara, 8: ROC Daruvar i 9. ROC za Srem s podrujem Rume, Vinkovaca, Vukovara, Indije i Iloka. Ukupno je na ovom, jednom od najveih POC-ova na podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske bilo oko 50 obavetajnih rukovodilaca i, prema proceni, vie od 200 poverenika. Pomoni obavetajni centar za gornju Hrvatsku imao je pet ROC-eva na podruju 2. operativne zone (izuzimajui grad Zagreb), i to: 1. ROC umberak, 2. ROC Pokuplje, 3. ROC Moslavina, 4. ROC Kalnik i 5. ROC Zagorje sa 19 obavetajnih rukovodilaca i oko 100 poverenika u obavetajnoj mrei. Pomoni obavetajni centar za Dalmaciju obuhvatao je teritoriju Dalmacije ukljuujui i primorske gradove. Meutim, za ovo podruje Glavni tab NOV i PO Hrvatske nije imao na raspolaganju potrebne podatke. tab 4. operativne zone, u ijoj se nadlenosti na-

M W ' . I f 't i W J 'i P l J '" lazilo i podruje Dalmacije, bio je, prema nareenju Vrhovnog komandanta upuenom 2. decembra 1942. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske, neposredno pod komandom Vrhovnog taba.227 Pri tabu je tada organizovan i Glavni obavetajni centar za Dalmaciju, pa je u vezi s tim Glavni tab NOV i PO Hrvatske predloio da se na podruju Dalmacije formira Pomoni obavetajni centar koji bi, upogled.u obavetajne delatnosti, bio neposredno potinjen Glavnom obavetajnom centru Hrvatske, to je kasnije i uinjeno. Pomoni obavetajni centar za Zagreb obuhvatao je teritoriju grada Zagreba. Ovom POC-u je Glavni tab NOV i PO Hrvatske, u dogovoru s Centralnim komitetom KP Hrvatske, dostavio specijalna i posebna uputstva za organ izovanje gradske obavetajne slube, i u obavetajna rukovodstva uli su vojni i partijski rukovodioci. Prema onome to je poznato, u gradu Zagrebu je bila organizovana obavetajna mrea po sistemu trojki, kasnije se t a j broj poveao. Obavetajne grupe su nosile ifrovane nazive, kao na primer: K 28 A, K 28 B, K 28 M itd. ili 02, Z2 (Zena Kaloera) itd. Poetkom 1945. u glavnim obavetajnim grupama se nalazilo vie od 900 obavetajaca. Oni su ak uspeli da organizuju rad brojnih grupa strunjaka na izradi obavetajnih elaborata iz raznih oblasti. Tako je, na primer, grupa od oko 80 ekonomista, inenjera i tehniara razradila optu organizaciju rada u industriji. Na zavretku je predala rad na oko 200 stranica pod nazivom Organizacija rada". Druga grupa je obraivala rudna nalazita, a naroito nalazita nafte. Trea grupa je izradila analizu stoarstva, etvrta analizu nemetala (nalazita kaolina, azbesta), itd. Sve te grupe, pored spomenutih zadataka, bile su obavezne da prenesu informacije koje saznaju o vojnim i ostalim pitanjima interesantnim za nae vojno i politiko rukovodstvo". 228 Taj celokupni obavetajni posao odvijao se u uslovima terora i pojaane aktivnosti Gestapoa, a posebno Ustake nadzorne slube (UNS-e) kontraobavetajne organizacije Ustake vojnice, koja je, moe se rei, bila na obavetajnom planu najljui protivnik NOP-a i najopasniji obavetajni i kontraobavetajni aparat na podruju tzv. Nezavisne Drave Hrvatske. U Bosni i Hercegovini, gde se za vreme narodnooslobodilakog rata najdue nalazio Vrhovni tab, sva obavetajna aktivnost odvijala se neposredno pod rukovodstvom 2. odseka Vrhovnog taba. Tako su, naprimer, na operativnom podruju 2. bosanskog udarnog korpusa, narodnooslobodilaki odredi imali specijalnu dunost, da pored teritorijalne OS tamo gde ona postoji, organizuju solidnu obavetajnu mreu kako na osloboenoj, tako i na neosloboenoj teritoriji, tako da se kontrapijunska sekcija (kp skc) organizuje po kp liniji, ob skc po obavetajnoj". Divizijski obavetajni centri (OC) imali su, pored ostalog, da kontroliu rad OC komandi vojnih podruja, odnosno teritorijalne obavetajne slube na podrunom prostoru, dok je u nadlenosti korpusnog glavnog obavetajnog centra (KGOC) bila organizacija teritorijalne i mobilne obavetajne slube na teritoriji itavog korpu-

sa, kao i preduzimanje svih drugih mera u vezi s njihovim delatnostima (kontrola, direktive i nareenja za rad, veze itd.). Teritorijalna obavetajna sluba na podruju Bosne i Hercegovine imala je zadatak da uspostavi obavetajne mree u gradovima, ali njen glavni zadatak je bio da organizuje kontraobavetajnu slubu na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Taj zadatak je bio u nadlenosti komandi vojnih podruja, a tamo gde one nisu postojale, zadatak su preuzimali odredski obavetajni centri. Kasnije su ti zadaci, kada su formirane korpusne vojne oblasti, preli na ove n a j vie pozadinske vojne institucije na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Obavetajni centri teritorijalne obavetajne slube na podruju BiH imali su zadatak da kontroliu rad obavetajnih centara pri komandama mesta, dok su direktive primali od divizijskih obavetajnih centara na ijem su se sektoru nalazili. Prema tome, postojala je nadreenost tabova divizija na podruju njihovih operativnih dej stava. Pored toga obavetajni centri komandi podruja su bili u obavezi da vode ifrovanu kartoteku narodnih neprijatelja po liniji kontrapijunae. Kao jedna od novina na operativnom podruju 2. bosanskog udarnog korpusa bilo je stvaranje meovitih obavetajnih centara teritorijalne slube, i to tamo gde su postojale komande podruja uz tabove narodnooslobodilakih partizanskih odreda. U tom sluaju tako formirani centri sastavljeni od obavetajnih organa komande podruja i taba odreda imali su da raspodele ulogu u pogledu zadataka teritorijalne obavetajne slube: obavetajni organi su vodili rauna po vojnoobavetajnoj, a obavetajni organi komande podruja po kontraobavetajnoj liniji.229 Za unapreenje kontraobavetajne aktivnosti, tab 2. bosanskog udarnog korpusa istog dana kada je izdao Uputstvo za organizaciju obavetajne slube (3. juna 1943), izdao je i Uputstvo za organizaciju kontrapijunae u obavetajnoj slubi.230 Tim uputstvom je precizirana organizacija poverenike mree sa osnovnim zadacima aktivne odbrane od neprijateljske pijunae, suzbijanja neprijateljske propagande u vojsci i pozadini i vaspitnog delovanja unutar sopstvenih jedinica radi ouvanja vojnih tajni. 231 Osnovna orijentacija u celokupnoj obavetajnoj delatnosti bila je, pre svega, sa osloncem na iroke narodne mase i na organizovanu i revolucionarnu narodnu vlast. Sline organizacije teritorijalne obavetajne slube postojale su takoe i u ostalim krajevima Jugoslavije, ali su njihovi nosioci na prvom mestu bili partijska rukovodstva i partijske organizacije. Kao to se vidi teritorijalna obavetajna sluba u NOP-u je bila najmasovniji oblik organizovane obavetajne delatnosti i iji su nosioci na prvom mestu bile iroke mase naroda i narodnosti Jugoslavije, kao i partijske i skojevske organizacije. Njeno postojanje je bilo neophodno, jer je bez organizovane obavetajne slube na terenu bilo nemogue braniti slobodnu teritoriju od najezde neprijateljevih pijuna i drugih subverzivnih i petokolonakih elemenata,

to joj je bio i zadatak i na neosloboenoj teritoriji, ali u daleko teim uslovima. Gde god je organizacija teritorijalne obavetajne aktivnosti bila na visini svoga zadatka, tamo su i izgledi neprijatelja bili najmanji na postizanju bilo kakvog uspeha. Zbog toga je teritorijalna obavetajna sluba u sistemu opte i jedinstvene obavetajne organizacije NOP-a bila od izvanrednog znaaja za sve vreme rata. Njene organizacione forme i metodi rada prilagoavali su se postojeoj situaciji, dok najzad obavetajni centri pri komandama Korpusnih vojnih oblasti, vojnih podruja i mesta nisu zamenjeni odgovarajuim odsecima zatite naroda (Ozne), odnosno njihovim opunomoenicima, to je, u stvari, bio znaajan korak napred na unapreenju politike i kontraobavetajne delatnosti, prvenstveno na osloboenoj teritoriji, u borbi protiv neprijatelja svih vrsta. Organizovanje teritorijalne obavetajne slube u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije u poetku su vrili partijski rukovodioci, s osnivanjem komandi mesta, podruja i oblasti njihove komande, kao i obavetajni oficiri operativnih jedinica. S izlaskom Uputa za obavetajnu slubu koji je propisao vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito 27. novembra 1942. organizacija teritorijalne obavetajne slube postavljena je na sasvim druge osnovne i prilagoena potrebama narodnooslobodilakog rata i revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Obavetajni oficiri pri pomenutim komandama, rejonski, pomoni i glavni obavetajni centri sa svojim obavetajnim mreama sastavljenim od poverenika i saradnika bili su osnovni organi teritorijalne obavetajne organizacije. Zadaci ovih organa bili su slini odgovarajuim organima vojnoobavetajne i politike obavetajne slube, a o njima je bilo rei u prethodnim poglavljima.

. ..i . '/i'.n-' RfJ l-

VI. ODELJENJE ZATITE NARODA

Na poetku oruane borbe jugoslovenskih naroda protiv okupatora i njegovih slugu susreemo se s veim brojem mera koje se preduzimaju za zatitu sopstvenih redova od prodora neprijatelja (provokatora, ubaenih agenata, denuncijanata itd.). Borba protiv svih tih izdajnika i neprijateljskih agenata vodila se kao borba protiv pete kolone i pijuna. Posebni organi koji su se bavili kontraobavetajnom delatnou obrazovani su, uglavnom, na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda (kasnije: NOV i PO) Hrvatske. Vremenom se i u Vrhovnom tabu dolo do zakljuka da je potrebno obrazovati posebnu instituciju koja e se baviti problemom borbe protiv unutranjeg neprijatelja. Uput za obavetajnu slubu vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita od 27. novembra 1942. samo je korak dalje u konanom oformljenju odgovarajue organizacije. Tim uputom je predvieno da se u odgovarajuim komandama i tabovima formiraju odgovarajue sekcije za kontrapijunau (vidi prilog br. 4). Poetkom 1943. pri Vrhovnom tabu NOV i POJ formirana je Komisija za borbu protiv pete kolone i terorizma, dok je polovinom septembra iste godine u Jajcu formiran Odsek zatite naroda takoe pri Vrhovnom tabu NOV i POJ. To je bio dalji korak u stvaranju bezbednosne organizacije koja e se uspeno boriti protiv svih unutranjih neprijatelja, bilo da su ubaeni spolja, bilo da su vrbovani unutar institucija narodnooslobodilakog pokreta. Tako je dolo do toga da je vrhovni komandant NOV i POJ i poverenik narodne odbrane NKOJ-a maral Tito 13. maja 1944. doneo naredbu o formiranju Odeljenja zatite naroda (Ozna), ime je zaokruen put u razvoju ove bezbednosne institucije narodnooslobodilakog pokreta. Znaaj i zadaci Ozne istaknuti su u odredbi Uputstva Odeljenja zatite naroda Poverenitva za narodnu odbranu NKOJ-a od 18. m a j a 1944, koja je glasila:
Jedna od garancija za ouvanje nove demokratske vlasti u Federativnoj Demokratskoj Jugoslaviji jeste izgradnja i osposobljavanje organa dravne bezbednosti. Da bi se to postiglo treba naroitu panju posvetiti podizanju u borbi proverenih kadrova i uporno raditi na njihovom osposobljavanju za izvravanje postavljenih zadataka. Odeljenja zatite naroda moraju postati vrst oslonac nae vojske dravne vlasti u borbi protiv okupatora i svih n j e govih slugu. Organi OZNE m o r a j u biti najdosledniji zatitnici i uvari tekovina narodnooslobodilaoke borbe. Stroga i neumoljiva p r e m a neprijatelju, pravedna prema svakom potenom ovelku OZNA e postati n a j o m i l j e n i j a organizacija u naem narodu.

Kao to se i priloenog uputstva vidi, odeljenjima zatite naroda stavlja se u dunost: a) politika obavetajna sluba i kontraobavetajna sluba na okupiranoj teritoriji i inostranstvu; b) kontraobavetajna aktivnost na osloboenoj teritoriji i c ) kontraobavetajna aktivnost u vojsci." 232

su odreeni sektori njenog rada i delatnosti uopte, ne samo u zemlji ve, kao to se vidi, i van granica Jugoslavije. Ozna je time preuzela funkcije politike obavetajne slube i kontrapijunae od odgovarajuih obavetajnih centara, odnosno politiko-obavetajnih odseka. Stvorena je zasebna bezbednosno-obavetajna organizacija pod neposrednim rukovodstvom vrhovnog komandanta NOV i POJ poverenika za narodnu odbranu NKOJ-a marala Josipa Broza Tita. U odnosu na ve izloenu strukturu Ozne Poverenitva za narodnu odbranu NKOJ-a, Ozna na teritoriji glavnih tabova (armija), odnosno pojedinih zemalja Jugoslavije imala je, takoe, odseke kao Ozna pri Poverenitvu za narodnu odbranu NKOJ-a s time to je I odsek imao zadatak da stvara svoje centre na okupiranoj teritoriji i da rukovodi radom odseka zatite naroda korpusnih vojnih oblasti. Prvi odsek je imao, takoe, zadatak da u sporazumu i po uputstvu I odseka Ozne pri Poverenitvu za narodnu odbranu NKOJ-a stvara odgovarajue centre u pograninim oblastima suednih zemalja i po specijalnom odobrenju ubacuje svoje poverenike u dravne ustanove susednih zemalja, kao i da odabira i priprema povernike za prebacivanje na neosloboenu teritoriju. Odseci zatite naroda korpusnih vojnih oblasti imali su samo tri sekcije. Tako je i I sekcija imala zadatak da vrbuje, priprema i alje poverenike na okupiranu teritoriju, koja se granii s dotinim korpusom radi prikupljanja podataka, uglavnom, mesnog karaktera. Druga sekcija je imala svoje opunomoenike u r ej onima (srezovima) u sastavu odnosnih korpusnih vojnih oblasti na kojima je imala zadatak da stvara i svoju povereniku mreu po raznim ustanovama, dok je III sekcija rukovodila obavetajnom mreom u najblioj okolini taba korpusa i preko svojih opunomoenika (oficira za kontraobavetajnu slubu KOS-a) u divizijama i brigadama, a takoe je imala zadatak da organizuje i obavetajnu mreu u etama i bataljonima. Istragu nad uhapenim narodnim neprijateljima i drugim elementima imao je zadatak da vri onaj odsek (sekcija) na osnovu ijeg je materijala izvreno hapenje. Prvi odsek se, po pravilu, nij bavio tim poslom. Na t a j nain je postavljena struktura Ozne i ona je preuzela funkcije dotadanjih organa politike obavetajne slube i kontrapijunae, koji su uglavnom automatski postali i rukovodioci KOS-a. odnosno Ozne. Pored toga, odsecima zatite naroda korpusnih vojnih oblasti bili su potinjeni opunomoenici Ozne pri komandama podruja; njima komande podruja nisu bile naredbodavci. Do uspostavljanja Ozne rukovodioci politike obavetajne slube, odnosno terenske obavetajne slube u komandama podruja, bili su po pravilu, po-

Time

monici komandanata podruja. Meutim, predvieno je da i opunomoenik treba da uvaava savete i predloge komande, ,,jer s njom sainjava jedinstvenu celinu, i ako su to dva tijela". 233 Tako je, na primer, Vojna oblast 8. korpusa NOVJ svojom instrukcijom od 13. juna 1944. naredila svim komandama podruja da nekorektno dranje i nepotovanje tih odnosa, kao i nepravilan rad opunomoenika, svaka komanda mora da javlja Vojnoj oblasti ako se te nepravilnosti ne mogu ukloniti na licu mjesta". Ta mera je bila nuna, jer su organi Ozne, odnosno KOS mogli i da zloupotrebe svoja iroka ovlaenja. 234 Meutim, iako su oba pomenuta uputstva Povernitva za narodnu odbranu NKOJ-a bila jasna, ipak sa organizacijom Ozne na terenu, odnosno u praksi nije bilo lako, jer je za organizaciju Ozne trebalo mnogo vie proverenih kadrova nego to je to bio sluaj do njenog uspostavljanja. Trebalo je pronai opunomoenike po srezovima, rezidente po optinama i batalj onima i brojne poverenike, kako u operativnim jedinicama, tako i u ustanovama, naseljenim mestima i drugim strukturama. Pored toga, bilo je dosta i nejasnoa i nepravilnih shvatanja prema organima Ozne, kako u jedinicama, tako i u tabovima, komandama i ustanovama. Cak su i pojedini tabovi divizija odbijali da daju ljudstvo za formiranje jedinica narodne odbrane, dok je na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije bilo nejasnoa i zbog postojanja Narodne zatite. Zato je Centralni komitet KP Slovenije 25. novembra 1944. uputio jedno optirno direktivno pismo svim okrunim, divizijskim i oblasnim komitetima u kome je objasnio zadatke Ozne u uslovima pojaane borbe protiv pete kolone i ouvanja tekovina narodnooslobodilake borbe. Centralni komitet KP Slovenije pozvao je celokupno lanstvo da prui punu podrku organizaciji Ozne i stavio u zadatak partijskim rukovodstvima da za Oznu obezbede najbolje kadrove. Takoe je naloeno okrunim komitetima K P S da posvete najveu panju politikoj i ideolokoj izgradnji lanova Partije koji rade u Ozni, i koji pripadaju i rade u onim partijskim organizacijama na ijem podruju deluju Takoe je naloeno da partijske elije u odsecima Ozne pri komandama korpusa i zona budu podreene okrunim komitetima KP Slovenije na ijoj teritoriji se nalaze i da se partijske organizacije u jedinicama Korpusa narodne odbrane Jugoslavije formiraju na istim principima kao i partijske organizacije u brigadama. Centralni komitet KP Slovenije je, takoe, naloio partijskim organizacijama KNOJ-a da se tesno povezuju sa okrunim i oblasnim komitetima Partije na ijem podruju deluju i ija je obaveza da partijskim organizacijama KNOJ-a ukazuju svu pomo. U direktivi je ukazano i na neke pojave nesporazuma izmeu partijskih foruma i organizacija Osvobodilne fronte, s jedne, i organizacija Ozne s druge strane, kao rezultat nedovoljnog poznavanja zadataka Ozne. Centralni komitet K P S je, ukazujui na te pojave, podvukao da se tim borba protiv pete kolone ne podupire, ve dezorganizuje". 235

Taj akt CK KP Slovenije bila je mera doneta u pravo vreme, U uslovima kada je trebalo udvostruiti snage za konanu pobedu nad okupatorima i njegovim pomagaima i u borbi protiv svih neprijateljskih agenata, a na prvom mestu obavetajnih i petokolonakih. Krajem 1944. vei deo zemlje je bio slobodan. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije je narasla na oko 650.000 boraca pod orujem. Osloboeni su Srbija, Kosovo i Metohija, Vojvodina, Makedonija, Crna Gora i Dalmacija. Time a i stvaranjem velike slobodne teritorije u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, potpisivanjem Beogradskog sporazuma Tito Subai od 2. novembra 1944,236 i drugim pobedama na bojnom polju, stvoreni su povoljni uslovi za formiranje krupnih i strategijskih formacija armija, koje su trebale da zadaju odluujue udarce neprijatelju, oslobode zemlju i zarobe neprijateljske oruane snage u Jugoslaviji. 237 Odlukom vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Tita od 1. januara 1945. formirane su 1, 2. i 3. armija NOVJ, a malo kasnije, 2. marta, i 4. armija JA.238 To je zahtevalo j nove mere na daljem unapreenju i organizaciji Ozne. U tom smislu je Ozna Ministarstva narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije 24. marta 1945. izdala znaajnu direktivu kojom je regulisala organizacijsko oformljavanje Ozne od bataljona do armije. Tada su izbaeni iz prakse termini: informator, saradnik, obavetajac, itd. i uveden naziv: rezident i poverenik. Do tada su brigadni oficiri KOS-a stvarali u niim jedinicama tzv. ilegalne mree, kojima su u bataljonima i etama rukovodili bataljonski, odnosno etni poverenici. Tom direktivom su stvorene rezidenture u vidu bataljonskih, a, po potrebi, i etnih rezidenata, koje su zadatke kontraobavetajne slube obavljali pored svojih redovnih dunosti.239 Na taj nain je izvreno organizacijsko oformljavanje Ozne, kao revolucionarnog organa za borbu protiv svih unutranjih neprijatelja i z zatitu narodnooslobodilakih i revolucionarnih tekovina naroda i narodnosti Jugoslavije, oslonjene na podrku irokih narodnih masa. Posle formiranja Odeljenja zatite naroda odlukom vrhovnog komandanta NOV i POJ i poverenika za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije marala Tita od 13. maja 1944, organi Ozne su preuzeli funkcije politike obavetajne (kontraobavetajne) slube na okupiranoj teritoriji Jugoslavije i u inostranstvu i kontraobavetajne slube na osloboenoj teritoriji i u jedinicama NOV i POJ. Ti organi su nazivani oficirima Ozne a lanovi njihovih mrea poverenici. U stvari, preuzeli su funkcije politikih obavetajnih oficira, odnosno oficira za kontrapijunau, pa otuda kasnije i naziv oficir KOS-a". Vremenom su steena odreena iskustva, unapreivao se metod rada organa Ozne, ali, su se pojedini organi Ozne na pojedinim podrujima i razliito zvali, kao na primer: informator, saradnik, obavetajac itd. Da bi se izbegle ove razlike Odeljenje zatite naroda Ministarstva narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije izdalo je 24. marta 1945. jedno uputstvo svim potinjenim odsecima, u kome je vrlo detaljno obraeno pitanje r a da legalnog i ilegalnog aparata.

Tako su, u armijama i korpusima kostojali odseci Ozne, dok su u divizijama bila organizovana opunomostva Ozne pa je u vezi s tim usvojen i termin za tog oficira pod nazivom divizijski opunomoeni oficir" ili kratko opunomoenik", dok su radom u brigadi rukovodili brigadni oficiri Ozne. U bataljonima nisu postojali rukovodioci Ozne, osim u samostalnim bataljonima i svim bataljonima u jedinicama Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ-a). U ilegalnom aparatu, tj. u kontraobavetajnim mreama izbaeni su ve pomenuti nazivi informator, obavetajac i saradnik a zadrani su samo nazivi rezident i poverenik. U ilegalnim mreama, kako su nazivane, u bataljonima rukovodili su bataljonski poverenici, koji su ovim uputstvom preimenovani u rezidente. Predvieno je takoe da se rezident, po mogustvu, postavlja i u eti. Do ovog uputstva etne poverenike vrbovali su bataljonski poverenici a od sada poverenike u etama, vodovima i desetinama (odeljenjima) vrbovali su brigadni oficiri Ozne, odnosno njihovi zamenici u dogovoru s bataljonskim rezidentom. Samo tako zavrbovani poverenici imali su da budu vezani za bataljonske rezidente. To je protumaeno time to je brigadni mogao bolje objasniti zadatke i jae obavezati poverenika za rad". Meutim, data je mogunost da to uine i bataljonski rezidenti ako je rezident sam sposoban i ima puno volje i smisla za rad". Uputstvo je predvidelo da su bataljonski rezidenti i pronaeni borci i ostala vojna lica (poverenici) bili obavezni da potpiu obavezu da e savesno, predano i iskreno raditi za Oznu". U uputstvu je dalje reeno:
Tom obavezom oni se i kao graani i kao vojnici obavezuju da e uvati vojne t a j n e nae dravne organizacije i da e, p r e m a tome, kao graani i kao vojnici snositi posledice ako hotimino ne budu ispunjavali zadatke koji se pred n j i h budu postavljali."

Bataljonski rezidenti su, po pravilu, birani meu licima ije kretanje u okviru bataljona ili taba brigade ne bi izazvalo nikakva sumnju kod ostalih. Zbog toga su upravo i vrbovani meu licima ije legalne funkcije ba zahtevaju da se oni u tom okviru kreu". Prema tome, organi Ozne su bili oficiri Ozne, opunomoeni oficiri (opunomoenici), rezidenti i poverenici. Svi kvaliteti koji su r a nije traeni za organe obavetajne slube, ostali su i dalje kao osnova u izboru kadrova za Oznu, ali sa vrlo naglaenom odgovornou za k r a j n j e savestan rad u sredini u kojoj deluju. 240

VII. BORBA PROTIV PIJUNA, PETE KOLONE, NERIJATELJSKE PROPAGANDE I DRUGIH OBLIKA OBAVETAJNE I SUBVERZIVNE DELATNOSTI NEPRIJATELJA U NARODNOOSLOBODILACKOM RATU 19411945.

Borba protiv pijuna i petokolonaa u narodnooslobodilakom ratu bila je jedan od osnovnih zadataka svih tabova, komandi, ustanova i jedinica. Ma koliko da je vano bilo prikupljanje podataka o spoljnjem neprijatelju, bez ega se nije mogla praktino zamisliti nijedna akcija bilo kojeg obima, ouvanje tekovina revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i ne samo ouvanje ve i proirenje, zavisilo je pre svega od jedinstva redova narodnooslobodilakog pokreta, a naroito u njegovim revolucionarnim oruanim snagama kao glavnim nosiocem borbe protiv okupatora i njegovih pomagaa. Zbog toga je od poetka NOR-a voena bespotedna borba protiv svih subverzivnih elemenata koji su na sve naine pokuavali da iznutra podriju narodnooslobodilaki pokret razbijanjem njegovih redova, unoenjem pometnje, vrenjem atentata i drugih diverzija, pijuniranjem, propagandom i drugim subverzivnim delatnostima. Ta borba nije bila nimalo laka jer se ona, na prvom mestu, morala voditi protiv dobro organizovanog neprijateljskog obavetajnog i kontraobavetajnog aparata u vidu organa Glavne uprave bezbednosti Rajha (Gestapoa, Policije bezbednosti i Slube bezbednosti), zatim italijanske vojnoobavetajne slube (SIM Servizio Informazioni Militari) i politike obavetajne slube (OVRA Organizzazione Vigilanza Repressione Antifascizmo), nemake vojnoobavetajne slube (ABVER ABWEHR), kao i obavetajnih slubi bugarskog i maarskog faistikog okupatora i obavetajnih slubi kvislinkog aparata i kontrarevolucionarnih snaga, tj. Ustake nadzorne slube, kao najpodmuklijeg i najopasnijeg obavetajnog protivnika na podruju tzv. Nezavisne Drave Hrvatske, etnike obavetajne slube, Specijalne policije u Beogradu i drugih kvislinkih obavetajnih i policijskih institucija. Dok se kvislinki obavetajni aparat, osim nasleenog policijskog aparata bive Jugoslavije, stvarao u toku NOR-a, obavetajne slube okupatora su ve za sobom imale veliko iskustvo, i svoju obavetajnu delatnost prema Jugoslaviji su planirale dugorono, uspostavljanjem obavetajnih mrea putem saradnika raznih vrsta, koji su kao agenti imali odreene zadatke i koje su nastavili posle okupacije Jugoslavije. Uspostavljanje zvaninih obavetajnih institucija nemakog, italijanskog, bugarskog i maarskog okupatora posle okupacije J u -

goslavije bilo je manje-vie tehnika stvar, jer je ceo rukovodei aparat bio tako rei ve pripremljen i spreman da stupi u dejstvo istoga momenta kada su se njegovi organi prebacili na jugoslovensku teritoriju. Tako je bilo i sa Gestapoom i Slubom bezbednosti, kao i Tajnom vojnom policijom i drugim nacistikim organima koji su uspostavljeni u okupiranoj Jugoslaviji prvih dana okupacije. Posle okupacije Jugoslavije, od nemakih institucija u Beograd je prva pristigla specijalna egzekutivna i policijsko-obavetajna institucija tzv. Ajnzacgrupa Policije bezbednosti i Slube bezbednosti za Jugoslaviju, pod rukovodstvom SS-tandartenfirera dr Vilhelma Fuksa (Wilchelm Fuchs), jaine oko 40 ljudi. Ona je u svome sastavu imala referate Gestapoa i Slube bezbednosti. Kao nie institucije n j o j su bile potinjene ajnzac komande u Beogradu (za Srbiju) i Zagrebu (za tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku). Poetkom januara 1942. ukinuta je Ajnzac grupa SiPo i SD za Jugoslaviju i umesto n j e formirana je institucija komandanta Policije bezbednosti i Slube bezbednosti (Befehlshaber der Sicherheitspolizei und Sicherheitsdienst ili samo skraeno BdS), dok je u Zagrebu neto kasnije formirana Ajnazcgrupa ,,E". U stvari, to je bio policijsko-obavetajni organ Glavne upave bezbednosti Rajha. Uporedo sa organima Glavne uprave bezbednosti Rajha, u Beogradu i Zagrebu nacistika vojnoobavetajna sluba (Abver) formirala je svoje centre, i to u Beogradu pod prvobitnim nazivom Ispostava Abvera za Jugoslaviju" (Abwehrstelle Jugoslawien), dok je u Zagrebu Abverov centar nosio jedno vreme naziv Ratna organizacija" (Kriegsorganistion KO), pa je kasnije preimenovan u Ispostavu Abvera Hrvatske u Zagrebu (Abwehrstelle Kroatien in Agram), da bi marta 1943. ovaj naziv bio zamenjen imenom Ispostava Abvera Zagreb" (Abwehrstelle Agram). Beogradski Ast je u praksi nosio kamuflirani naziv Ured za vezu Vermahta" (Wehrmachtsverbindungsstelle), da bi kasnije bio preimenovan u Komandu Abvera 111 (Abwehrkommando 111) i n a j zad u Frontovsku komandu za izvianje 111 (Frintaufklaerungskommando 111) sa potinjenim abvertrupovima, odnosno fatovima. 241 Obavetajnom delatnou su se, takoe bavile i operativne jedinice preko svojih obavetajnih odeljenja (odseka) koji su u svome sastavu, pored ostalog, imali odsek za obavetajnu i kontraobavetajnu slubu, odnosno obavetajne i kontraobavetajne oficire. Ove operativne obavetajne institucije su se nazivale imenom Ic". To je, u stvari, bila trupna obavetajna i kontraobavetajna sluba neposredno vezana za odreene tabove, odnosno komande. Nemaki okupator je na pripojenim ili anektiranim podrujima, imao organizovanu obavetajnu i kontraobavetajnu delatnost kao i u Rajhu, to je bilo slino i sa italijanskim, bugarskim i maarskim okupatorima. Znaajno je spomenuti da je italijanska vojnoobavetajna sluba (SIM) bila neposredno u nadlenosti Generaltaba italijanskih oruanih snaga i n j e n je zadatak bio da organizuje obavetajne centre i agenturne mree u redovima neprijatelja. Ujedno se bavila borbom

protiv prodiranja strane pijunae u sopstvene redove, pa se tako organizacijski ova obavetajna delatnost delila na sva tri roda vojske (suvozemne snage, mornaricu i vazduhoplovstvo). Za suzbijanje unutranjeg neprijatelja formirana je Faistika dobrovoljaka milicija za nacionalnu sigurnost (Milizia Voluntaria per la Sicurezza Nacionale MVSN). Njena osnovna organizacijska jedinica bila je legija, ili tzv. bataljon crnih koulja. Zadatak legije je bio da na svom odseku organizuje obavetajni centar kojim je lino rukovodio komandant legije. Pored Faistike milicije (MVSN), obavetajnom delatnou se bavila i italijanska policija i andarmerija, odnosno karabinjeri (Carabinieri Reali CCRR), dok je najopasnija obavetajna organizacija faistike Italije bila njena specijalna politika obavetajna sluba ili, kako su je skraeno nazivali, OVRA (u bukvalnom prevodu Sluba za borbu protiv politikih protivnika faizma). Prema tome, ona je bila ne samo tipino politika obavetajna, ve i specijalna policijska organizacija faistikog reima.242 Sve te policijsko-andarmerijsko-obavetajne organizacije dejstvovale su na podruju koje je okupirao, odnosno pripojio (anektirao) italijanski okupator. Njima su se pripojile policijske i obavetajne organizacije kvislinkog i kontrarevolucionarnog aparata u slubi okupatora meu kojima je, kao to je ve reeno, bila najopasnija Ustaka nadzorna sluba. U resoru Ministarstva unutranjih poslova tzv. Nezavisne Drave Hrvatske nalazilo se Dravno tajnitvo Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost na elu s glavnim ravnateljem u rangu dravnog sekretara. To zvanje je prvi poneo Eugen Kvaternik Dido, sin ustakog marala i ministra vojske u NDH Slavka Kvaternika, koji je dugo vremena bio prvi zamenik Paveliev u Nezavisnoj Dravi. Hrvatskoj. U okviru Glavnog ravnateljstva nalazili su se Ustako redarstvo (policija) i Ustaka nadzorna sluba (UNS), koja je delovala u okviru Odjela za javnu sigurnost u ijem se sastavu nalazilo vie referata. Mada su vie puta vrene razne organizacione i druge promene, metod rada UNS-e ostao je takorei uvek isti. Tako se tzv. Odsek II ,,B" bavio pitanjem organizacije obavetajne slube u redovima NOP-a, organizacijom obavetajnih mrea i ubacivanjem svojih agenata u jedinice NOV i POJ i druge strukture narodnooslobodilakog pokreta. Tako je za UNS-u bilo karakteristino da je obavetajne podatke pribavljala putem masovnog obavetavanja i preko pijuna, odnosno agenata. Ustaka nadzorna sluba je, po pravilu, regrutovala ljudstvo za obavetajni rad iz redova ustakih porodica i simpatizera, a takoe je svoje saradnike vrbovala i primenom drugih metoda: plaanjem u novcu, nagradama u naturi ili primoravanjem posle hapenja pripadnika NOP-a da saradnju sa UNS-om. Tako je evidentirano da su, na primer, ustaki obavetajci Hojka i Linke uspeli u Slavoniji da zavrbuju preko 300 poverenika, koji su veim delom bili pripadnici srpske nacionalnosti iji su se sinovi ili rodbina nalazili u partizanima.

 W W '

Inenjer Viktor Linke je bio jedan od glavnih ustakih organizatora obavetajne slube na podruju Lipika i gotovo sve podatke J dobijao preko vercera. On je imao na raspolaganju vee koliine soli, eera, petroleja i drugih namirnica. Koristei nestaicu tih artikala, Linke je na vrlo perfidan nain izvlaio obavetajne podatke od seljaka kojima je davao namirnice za odgovarajue informacije 0 partizanima. Linke je uspeo da organizuje itavu mreu poverenika u osloboenim srpskim selima oko uporita. 243 etnici su se sluili, takoe, na slian nain. Podatke o pripadnicima NOP-a prikupljali su preko svojih obavetajnih mrea ili ubaenih pijuna u redove NOP-a. Prema tome, obavetajna sluba NOP-a morala je da se hvata ukotac s mnogobrojnim neprijateljima i u borbi za ouvanje svojih unutranjih redova, bez obzira 1 na n e u s p e h e , postigla j e izuzetne rezultate, a na prvom mestu u borbi protiv pajuna i pete kolone.
1. BORBA PROTIV PIJUNA U REDOVIMA NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA

Ve prvih dana narodnooslobodilake borbe pretpostavljeni tabovi su stalno upozoravali potinjene jedinice i tabove na neophodne mere budnosti, bezbednosti i uvanja vojne t a j n e u sopstvenim redovima. Tako je komandant NOPOJ Josip Broz Tito, objavljujui u ime Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije prvom broju Biltena od 10. avgusta 1941. direktivan lanak Zadatak narodnooslobodilaekih partizanskih odreda, ukazao na potrebu borbe protiv domaih okupatorskih agenata" i stavio u zadatak tabovima i komesarima ,,da moraju budno paziti da neprijatelj ne ubaci u partizanske odrede svoje provokatore i pijune", a Ako se takvi pojave, treba ih odmah streljati i njihova imena objaviti". 244 U Biltenu br. 3 od 26. avgusta 1941. Tito je traio da se narodu objanjava da Nai partizani i svaki poten ovek treba da onemoguavaju razne izdajice, pijune i petokolonae koji bi se drznuli da i u dananjim prilikama pokuaju sa nekakvim uslugama ovim preplaenim slugama okupatora". 245 Meutim, okupator nije mirovao pa je, na primer, uputio svog provokatora i pijuna u Kolubarsku etu Valjevskog NOP odreda, koji je 10. avgusta 1941. ubio komandira ete Radovana Spasojevia.246 Za svoju pijunsku rabotu okupator i njegovi pomagai slali su plaene uhode, policijske agente i njihove pomagae, vercere, plaenike, zavrbovane pristalice NOP-a (meu kojima je bilo obavetajnih oficira, predsednika i odbornika nekih narodnooslobodilakih odreda), dobrovoljaca koji su usvajali faistiku ideologiju, kolovane pijune, pripadnike svojih oruanih formacija pod firmom prebeglica, itd. Zbog toga borba nije bila nimalo laka.247 U poetku narodnooslobodilake borbe nosioci i organizatori borbe protiv pijuna bili su tabovi komande, a na prvom mestu politiki komesari. Kasnije, posle Savetovanja u Stolicama, kada je

u narodnooslobodilakim partizanskim jedinicama uvedena funkcija obavetajnih organa, kontraobavetajnoj, odnosno bezbednosnoj aktivnosti posveuje se daleko vea panja pa vremenom dolazi, kao to je ve napred izneto, i do specijalizovanih obavetajnih organa za borbu protiv unutranjeg neprijatelja. Uspostavlja se funkcija politikih obavetajnih oficira, stvara kontraobavetajna mrea poverenika u operativnim jedinicama i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji, uz uee svih ostalih faktora vezanih za obavetajnu aktivnosti irom zemlje. Pri Vrhovnom tabu NOV i POJ krajem 1942. stvara se sekcija za kontrapijunau Komisija za borbu protiv pijuna i pete kolone. Budno praenje sumnjivih, kontrola teritorije, mere bezbednosti i budnosti u svim institucijama NOP-a, uee irokih narodnih masa u borbi protiv unutranjih neprijatelja, kao i razne druge mere,doprineli su da se ta borba uglavnom vodila uspeno. Meutim, uoptavanje celokupne te bezbednosne, odnosno kontraobavetajne delatnosti protiv neprijatelja koji u tome nije birao sredstva, bilo bi vrlo teko ako ne bismo ukazali na one tipine primere iz borbe obavetajnih organa NOP na svim nivoima protiv neprijateljskih agenata. Pogotovo ako se ima u vidu da je nemaka obavetajna sluba samo na podruju Jugoslavije, prema nekim podacima, uspostavila 872 obavetajna centra, koji su dejstvovali od 1941. do 1945, od kojih se na podruju Slovenije nalazilo 221 centar, od ega na ustanove Gestapoa otpada 78 punktova. 248 Iz toga proizlaze brojne metode koje su neprijateljski pijuni koristili za ubacivanje u redove NOP-a, pa je i iznoenje najkarakteristinij ih prim era verovatno najbolji nain da se sagleda celokupna ta delatnost. U izvetaju sekretara CK KP Hrvatske od 22. oktobra 1943. Centralnom komitetu KP Hrvatske o stanju partijskih organizacija navodi se sluaj panskog borca Ivana Puharia za koga se smatralo da s njim nije sve u redu. On se po povlaenju iz panije zavretkom graanskog rata zaposlio u Nemakoj, gde je zavrbovan od Gestapoa, a zatim upuen na jugoslovensko ratite, gde je bez karakteristika i na re primljen u jedinicu NOV i POJ. Slian je sluaj bio jo sa nekim drugim pancima". Puhari je 1943. bio zarobljen kao borac 9. udarne divizije, potom na neobjanjiv nain puten iz zarobljenitva. Poetkom este neprijateljske ofanzive pozvan je od strane PK KP Hrvatske za Dalmaciju, priznao svoju pijunsku delatnost i streljan. 249 Zadarska prefektura (OVRA) uspela je da ubaci svog agenta u aktiv SKOJ-a, koji su potom napali italijanska policija i karabinjeri aprila 1942, posle dobijenog izvetaja o mestu i vremenu odravanja sastanka. U izvetaju zadarskog prefekta od 24. parila 1942. pored ostalog je za komuniste reeno sledee:
Oigledno da je podivljala revolucionarna aktivnost stvorila jedan iri i konkretniji plan akcije, povjeren elementima izuzetne smjelosti a nepoznati su organima policije." 250

Kapetan Stevo Damjanovi Leko, komandant etnikog odreda na Majevici krajem 1941. i poetkom 1942, a kasnije i komandant Majevikog etnikog korpusa, uspeo je da ubaci svog pijuna u sam

Stab Majevikog NOP odreda koji ga je obavetavao o nam erama Majevikog NOP odreda. Poto je prethodno pohvatao partizanske kurire koji su nosili potu za odred, a preko svog pijuna izveten 0 rasporedu jedinica i samog taba Majevikog NOP odreda, Damjanovi je 20. februara 1942. jednovremeno organizovao napad na Majeviki NOP odreci, ije su jedinice bile rasporeene u Vukosavcima (gde se nalazio i t a b odreda), Loparama, Vakufu i na Povrnici, i tom prilikom je pobijena veina lanova taba odreda meu kojima: Ivan Markovi Irac, komandant odreda, Fadil Jahi panac, politiki komesar, Albin Herljevi i Slavko Mii, lanovi taba odreda, dr Mustafa Mujbegovi, dr Vera Hadivukovi i jo oko 30 rukovodilaca 1 boraca. Potom su, osam dana kasnije, etiri etnika bataljona ponovo napala preivele borce i rukovodioce Majevikog odreda (njih oko 230), razbili ih i naterali da se preko reke Spree povuku za ekovie. To je bio jedan od veih etnikih pijunskih poduhvata koji se zavrio s tekim i nenadoknadivim gubicima po Majeviki NOP odred, to je omoguilo etnicima da se na Majevici zadre skoro do poslednjih ratnih dana.251 U 2. bataljonu Dvorskog sektora NOP odreda Banije etniki pijun je bio lino komandant bataljona s jo dvojicom partizana. Taj sluaj je tab NOP odreda Banije u svom izvetaju od 3. m a j a 1942. Glavnom tabu NOP odreda Hrvatske okarakterisao slabim politikim radom komesara, neblagovremenim ienjem odreda od sumnjivih elemenata i slabim obezbeenjem pozadine to je omoguilo da se uvuku etniki agenti i razviju svoju zloinaku aktivnost." 252 Ustae i domobrani 10. maja 1942. napali su partijske radnike u zaseoku Klenovac i Kukin Dol (u Lici) po dobij enim podacima ene-pijunke srpske nacionalnosti. 253 Prema pismu Edvarda Kardelja od 18. m a j a 1942. generalnom sekretaru K P J Titu, etnici Drae Mihailovia su uspeli da u jednu slovenaku partizansku jedinicu ubace 10 svojih pijuna, ali su pri tome otkriveni i streljani. 254 Maja meseca 1942. na podruju gospikog sreza otkrivena je pijunska organizacija pod imenom Herkules". O n j o j je Glavni tab NOP i PO Hrvatske u svome izvetaju od 3. decembra 1942. Vrhovnom tabu NOV i POJ napisao i ovo:
Maja mjeseca otkrila je naa obavjetajna sluba u gospikom kotaru pijunsku organizaciju, koja se nazivala Herkules". S ovom organizacijom rukovodio je ef ustakog redarstva u Gospiu. Ova pijunska organizacija n a stupala je pod firmom borbe protiv okupatora. Svoje dopise potpisivala je sa: Partizanski komesarijat za Liku". lanovi ove organizacije bili su neki bivi jugoslovenski oficiri, trockisti i ustae. Neki od ovih tipova pohvatani su i streljani, a porunik Mari, jedan od najvienijih lanova ove organizacije, ubijen je usred Gospia od strane nae o b a v j e t a j n e slube. Ustaa Janii uspio je, nepanjom nae strae, da pobjegne iz zatvora." 255

Pored toga, u ovom izvetaju Glavnog taba iznet je i itav niz drugih primera o otkrivanju petokolonakih elemenata i neprijateljskih organizacija na slobodnoj teritoriji, kao i o ubacivanju pijuna u redove narodnooslobodilakog pokreta.

Tako je, na primer, u martu 1942. u Kamenskom (u Lici) otkriven italijanski pijun koji je prepisivao svu partizansku potu koja je ila preko njega i dostavljao prepie italijanskoj komandi u Lapcu. Pored ostalog, prepisao je i dostavio Italijanima jedno nareenje o pripremama partizana za napad na Lapac. U rejonu Udbine (Lika) otkriven je jedan pravoslavni svetenik (pop Nedeljko) koji je organizovao obavetajnu mreu poverenika i saradnika i dostavljao italijanskoj komandi u Udbini obavetajne informacije za novanu naknadu, dok je u selu Turjanskom u j u n u 1942. predsednik narodnooslobodilakog odbora radio za ustae i Italijane kao pijun i obavetavao je neprijatelja o svemu to se kod nas deavalo. Isti je javno streljan". Prema miljenju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, Banija je bila najizloeniji deo osloboene teritorije neprijateljskoj pijunskoj delatnosti. Na to podruje je neprijateljska obavetajna sluba masovno slala svoje pijune, poto je Banija trebala da bude polazna taka svih njihovih pijuna za prodiranje na ostali na osloboeni teritorij". Tako je, na primer, krajem 1942. uhvaena ustaka pijunka Olga Gregori, slubenica kotarske oblasti u Glini. Nju je lino poslao ustaki ministar ani na osloboenu teritoriju, gde je trebalo da se eksponira kao pristalica NOP-a i da uspostavi obavetajnu mreu. Ona je u tom smislu uspela da uspostavi vezu s jednim obavetajnim oficirom koga je pokuala da uvue u svoju mreu. Kada ju je ovaj prozreo, uhapena je i sve priznala. Meutim, jedna ustaka pijunka ubaena na Baniju otkrila je ustake veze meu kojima je bio i jedan obavetajni oficir koga su ustae zavrbovale i preko koga su oni upuivali svoje pijune na osloboenu teritoriju. Taj ustaki pijun i obavetajni oficir u redovima NOP-a, po imenu uro uki, bavio se obavetajnim radom jo u bivoj jugoslovenskoj vojsci. Na Baniji je, takoe, u selu Vukoevcu otkriven kao ustaki pijun predsednik narodnooslobodilakog odbora Jon Bambura. On je ustaama redovno javljao o pokretima jedinica NOV i POJ. Pri hapenju kod njega je pronaen veliki broj dokumenata. Banija je, takoe, bila interesantna i za pijune koji su slati ak iz Beograda, a radili su u organizaciji Tot". Oni su bili angaovani, pod firmom izbeglica, za etnike ili Ustaku nadzornu slubu. Prema izvetaju taba elebiko-dragoavskog partizanskog kombinovanog bataljona od 8. juna 1942. Centralnom komitetu KPJ, Gestapo je ubacio u bataljon kolovanog agenta Branislava Ostojia, koji je pre nego to je doao u bataljon bio na pripremi u Nemakoj. 256 Fratar Viktor Slikovi, kao lan narodnooslobodilakog odbora u rejonu Prozora, jula 1942. vrio je pijunau u korist ustaa, tajno prikupljao oruje i radio na organizovanju pobune u partizanskim jedinicama. Uhvaen je na delu, osuen na smrt i streljan jula 1942. godine.257 Prema pismu Edvarda Kardelja od 10. avgusta 1942. Ivi Loli Ribaru, OVRA je uspela da ubaci u 2. bataljon Koevskog NOP odreda trojicu agenata od kojih je jedan postao komandir, a drugi po-

litiki komesar ete. Dvojicu je otkrila partijska organizacija i tom prilikom su priznali da su ubijali pripadnike NOP-a pod izgovorom da su saradnici okupatora, dok Janka Kosinu iru, politikog komesara 3. ete nisu otkrili. Taj pijun je otkriven posle neuspelog falsifikovanja nareenja Glavnog taba NOV i PO Slovenije. Sva trojica su streljani, 258 Ivica Marui Ratko, komandant 1. krajike brigade, poginuo je 2. septembra 1942. zajedno sa svojom drugaricom i jo tri borca, dok je vie njih ranjeno, prilikom bombardovanja taba brigade od neprijateljskog bombardera. Operativni tab NOV i DV za Bosansku krajinu smatrao je da je bombardovanje taba brigade, koji je bio smeten u jednoj markantnoj kui, u jutarnjim satima, delo etnike pijunae koja je obavestila okupatora o lokaciji taba.259 U radionici bajoneta u Celokoj cesti, u Ljubljani, italijanska obavetajna sluba za vrbovala je radnika Kosmaa koji je italijanskim okupatorskim organima dostavljao imena slovenakih radnika koji su radili u toj radionici. Zbog toga je 27. avgusta 1942. italijanski okupator streljao 4 radnika. Pokuaj VOS-a da likvidira tog neprijateljskog agenta nije uspeo. Tek posle rata 1945. on je uhvaen i streljan kao narodni izdajnik. 260 U makedonski partizanski NOP odred Pitu Guli" ubaena su dva bugarska pijuna, koji su se za nagradu od 20.000 leva za svakog ubijenog i prokazanog partizana prihvatili izdajnike rabote. Meutim, organi obavetajne slube uspeli su da ih otkriju. Prilikom hapenja kod njih su pronaene line karte izdate od okupatora koje su vaile za kruevski i brodski srez, s pravom da nose vatreno i hladno oruje i s preporukama za sve policijske, civilne i vojne okupatorske vlasti. O njihovom hapenju i streljanju Stab NOP odreda Pitu Guli" izdao je 30. septembra 1942. zvanino saoptenje. 261 Veliki uspeh postizali su u poetku specijalno zavrbovani nemaki agenti meu slovenakim stanovnitvom, tzv. izvidnici (Aufklaerer). Oni su za novac krstarili na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije i otkrivali partizanske jedinice ili logore, ili provokativno nastupali meu stanovnitvom i tako otkrivali pristlice NOP-a. Institucija izvidnika uspostavljena je u leto 1942. Tako su trojica plaenika otkrili zimovnik Pohorskog bataljona 4. operativne (tajerske) zone Glavnog taba NOV i PO Slovenije, koji su 8. januara 1943. opkolile jake okupatorske snage u logoru kod Osankarce na Pohorju (blizu Slovenske Bistrice) i u borbi ubili svih 68 pripadnika Pohorskog bataljona. 262 Za vreme etvrte neprijateljske ofanzive, i uopte za vreme svih krupnijih neprijateljskih operacija, neprijatelj je ubacivao svoje pijune kao prebeglice ili metane, to je bilo naroito izraeno u jedinicama 1. proleterske divizije u februaru 1943. u kojima je otkriveno vie pijuna. Tom prilikom su se i pripadnici neprijateljskih oruanih formacija preoblaili u muslimansku ensku narodnu non j u i vrili uhoenje jedinica. To je ak bio i zvanian stav najviih nemakih komandi. Tako je, na primer, u Smernicama komandanta Jugoistoka od 19. marta 1942. za postupak sa ustanicima u Srbiji i Hrvatskoj, pored ostalog, pisalo:

Ne preduzimati normalno izvianje, poto se na t a j nain mogu odati vlastite jedinice. Koristiti, naprotiv, izviaka odeljenja za blisko o s i g u r a n j e ( . . . ] Izvianje sprovodi ti stalnom patrolnom slubom, a a k o je moguno moe da bude i dejstvo vojnika, u civilnom odelu, na konju, seoskim kolima i drugo. Detaljan prethodan dogovor? Pazite da ne budu streljani vlastiti poverenici." 263

Vrlo je karakteristian sluaj delovanja neprijateljskih pijuna na podruju 3. operativne zone u Sremu i Slavoniji. Tako, na primer, u izvetaju taba 4. bataljona 3. NOP odreda 3. operativne zone Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 7. marta 1943, pored ostalog, pie:
,,Na terenu javili su se neprijateljski agenti bezmalo skoro u svakom selu, naroitu najezdu agenata i pijuna imali smo u januaru i f e b r u a r u . Tada je izvren prosto juri sa svih s t r a n a f . . .] Nedievci i Pavelievci bili su koncentrisani u Zemunu, St. Pazovi, Srem. Karlovcima, Iloku i Sidu. Odreenog dana oni su n a j e d n o m krenuli u sela iz navedenih mesta, snabdeveni su bili raznoraznim legitimacijama. Pavelievci kao besposleni radnici, inovnici i zanatlije. Nedievici i Draini kao nametenici Konstruktora" i Tota", ili inovnici beogradskih preduzea. Kod svih ovih tipova naene su im njihove slubene legitimacije, pa je za to vreme predato Vojnom sudu 21 lice sa dokazom o njihovoj krivinoj odgovornosti." 264

Okupator je, takoe, uspeo da se u prolee 1943. ubaci u jedan partizanski kanal" i obavetajni punkt PK K P J za Srbiju i tom prilikom je naneo veliku tetu. U pismu koje je PK K P J za Srbiju uputio 18. aprila 1943. Glavnom tabu NOV i PO Srbije, pored ostalog, stoji:
Povezivanje neprijatelja i antipartijskih elemenata sa naim punktom i kanalom je strana stvar i udi nas ikako se to moglo dogoditi. Verovatno da se je time ve koristio neprijatelj." 2 6 5

Stab 4. udarne divizije izdao je nareenje 18. aprila 1943. svim tabovima brigada za poveanje budnosti i discipline u jedinicama. U njemu, je pored ostalog, pisalo:
Od nae Oto. slube saznajemo da neprijatelj saznaje sve nae pokrete za 48 sati, samo radi nevojniekog i trulog odnosa naih tabova i komandi etg p r e m a vojnoj konspiraciji. Odsustvo, rodbinska prepriavanja, veze s gradom, nae pozadine (trgovake i vercerske) omoguavaju ubacivanje pijuna i pijunske mree na nau osloboenu teritoriju." 2 6 6

Verovatno da je i to sve stajalo, ali je u to vreme u tabu 4. udarne divizije, jednoj od najborbenijih jedinica NOVJ, sedeo na najodgovornijoj funkciji jedan prevejani gestapovski agent Smail Ibrahimbegovi Smajo pod konspirativnim pijunskim imenom Rudi", o kome je ve bilo rei. Taj neprijateljev pijun, zavrbovan jo krajem 1942, naneo je velike tete NOP-u u Bosanskoj krajini. 267

Meutim, potrebno je istai da operativno podruje 5. udarnog korpusa nije bilo imuno od ubacivanja neprijateljskih pijuna, kao to nisu bila imuna ni druga podruja u zemlji. Tako je u selu Glavaima patrola 13. udarne divizije uhapsila 27. juna 1943. ustakog pijuna Dragu Glavaa, koji je kao prosjak prolazio kroz sela, vrio obavetajnu delatnost i prikupljao podatke 0 partizanskim jedinicama na podruju otokog sektora. 268 U 13. proleterskoj brigadi Rade Konar" ustaki agent Ivan Mesi uspeo je da za kratko vreme organizuje ustaku obavetajnu mreu. U brigadu je doao s vrlo povoljnim karakteristikama kao pripadnik NOP-a koji je ubio" dvojicu policijskih agenata u Zagrebu i tom prilikom uspeo da pobegne". Meutim, to ubistvo je bilo inscenirano. Neprijateljskoj obavetajnoj slubi bilo je to potrebno da bi uspela da ubaci pomenutog agenta u ovu vrstu i borbenu proletersku jedinicu, to joj je i polo za rukom. Pri otkrivanju pijunskih veza u ustakoj mrei se nalazio ak 1 jedan oficir u brigadi koji je UNS-i dostavljao pijunske podatke itavu godinu dana, dok je Vlado Pali, osamnaestogodinji zagrebaki 'icar' i kriminalac, doao sa zadatkom da zajedno sa ostalim banditima izvri atentat na komandanta brigade". 269 Vrlo je karakteristino delovanje italijanske OVRE na podruju taba 1. korpusa NOV Hrvatske. Tako su, na primer, u m a j u 1943. poslali dvojicu svojih pijuna da izvide partizanske poloaje kod ute Lokve i Brinja, tj. na podruju Senja. Pomenuti pijuni predali su se VI brigadi XIII divizije i izjavili zato su poslani, ali da oni kao pravi Hrvati i rodoljubi nee to da ine, nego mole da ih se pusti njihovim kuama". To je, u stvari, bio obavetajni trik i tab 13. udarne divizije, i pored izriite zabrane i upozorenja taba 1. korpusa u vezi s pomenutim pijunima da se ne putaju kuama, uinio je to na svoju ruku, a oni su se umesto svojim kuama 6 dana nesmetano kretali po partizanskoj teritoriji, prikupljali podatke i potom pobegli u Josipdol, a iz Josipdola za Ogulin, odakle su ppli za Suak da bi se odatle prebacili u Senj i podneli izvetaj. Meutim, sluaj je hteo da 14. brigada napadne ba taj voz, pa je jednog uspela da zarobi, dok je drugi pobegao. Doveden u Komandu mesta Brinje, uhvaeni pijun je priznao svoju obavetajnu delatnost. 270 Za vreme borbi oko Gospia poetkom juna 1943. karakteristian je postupak taba 6. like divizije, koji je dozvoljavao da metani i ostali odlaze u opkoljeni Gospi, dok su pucali na sve one koji su pokuavali da izau iz Gospia.271 tab 1. korpusa NOV Hrvatske je na to reagovao jednim svojim uputstvom ili, tanije, nareenjem, u kome je, pored ostalog, pisalo i ovo:
Drati opsjednut jedan grad . . . i ne znati kako se treba odnositi prema svim onim licima koja sa teritorija, koji mi drimo pod naom kontrolom, odlaze u dotini grad, zaista je nevjerovatno. Za svakog najobinijeg vojnika mora biti jasno, a kamoli za ob. centar jedne divizije, da se nikome ne moe dozvoliti odlazak u jedan tako opsjednut grad, pa ma k a k v e on razloge navodio. I to ne samo da im se ne s m i j e dozvoliti odlazak u opsjednuto m j e sto, nego se ob. sluba ozbiljno mora da pozabavi svakim onim licem, Ikoji

bilo da trai da ide u t a k o jedno opsjednuto mjesto, ili se uhvati na putu za isto mjesto. Svaka vojska, kada je bilo kad opsjedala jedan grad, nastojala je svim silama da sprijei bilo kakav dodir opsjednutih sa okolinom."

U daljem tekstu Stab 1. korpusa je vrlo temeljno i upeatljivo analizirao i ostale greke taba 6. like divizije, koji je dozvoljavao da prebeglice" iz opkoljenog Gospia, a meu njima je bilo i pripadnika ustakih jedinica, odlaze svojim kuama ne vodei rauna o tome da se meu njima moda nalaze i pijuni, zbog ega ih je trebalo zadrati sve dok traju operacije. 272 U vezi s nareenjem taba 6. divizije da se pripuca na sve one koji ele izai iz grada, tab 1. korpusa je ukazao na sledee:
Prema ovome izlazi da ste vi pripucavanjem htjeli da sprijeite izlazak iz Gospia, bilo civilnih, bilo vojnih lica na na teritorij. Ako to tako treba razumjeti, onda je to neshvatljivo. Zar v a m n i j e jasno da iz opsjednutog mjesta treba putati na na osloboen teritorij svakog a ne sprijeiti mu to pucanjem. Sprijeavati se ima ulazak u opsjednuto mjesto, a ne i z l a z a k . . . Oni koji dolaze iz opsjednutog mjesta, dolaze u vae r u k e i odgovornosti snosi i o b a v j e t a j n a sluba vae divizije, bez obzira na n j e n e dosta tane podatke 0 neprijatelju." 2 7 3

Obavetajne slube okupatora i njegovih pomagaa naroito su se koristile enama, koje su ubacivali kao pijune u redove NOP-a. Tako su poetkom septembra 1943. na Baniji uhvaene dve pijunke Marija Horvat i Katica Duga. Marija Horvat je prela na osloboenu teritoriju na Baniji sva pocjepana i po tijelu isprugana masnicama". Ona je po dolasku izjavila da je bila u zatvoru i da su je ustae strahovito pretukle". Ta pijunka je kod sebe imala ak sudsko i lekarsko uverenje o zatvoru i batinama. Meutim, odmah se ustanovilo da 'masnice' na njenom tjelu ne potjeu od batina nego od tinte". Druga pijunka Katica Duga je imala zadatak da izvri prodor u neku od sanitetskih ustanova (bolnica) na Baniji, odakle je trebala da alje obavetajne podatke o gubicima, lokaciji partizanskih bolnica, stanju bolnikog osoblja i sanitetskog materijala, itd. 1 ta pijunka je lagala da je bila u zatvoru, i da je dola k nama zbog toga to su je ustae progonile". Izvetaj je trebalo da alje nevidljivim mastilom, piui tako to bi na staklo stavila mokri papir a preko mokrog papira suvi papir na kome je pisala olovkom. Na mokrom papiru su ostajali obavetajni podaci izmeu ijih je redova ona, kada se papir osui, mogla da pie beznaajne stvari. Obe pijunke su otkrile da su Zagrebu, Petrinji i Berlinu pijunski kurs zavrile vee grupe ena i devojaka s kojima su i one bile i da je u Slavoniju upueno oko 20 pijunki, za Moslavinu oko 30, u okolinu Karlovca oko 20 i u okolinu Varadina, takoe, oko 20 ena-pijuna. 274 Meutim, neprijatelj se sluio i drugim trikovima. Tako je u vreme kada su u jedinice NOV i POJ masovno prebegavali avijatieari iz domobranskih redova neprijateljska obavetajna sluba pustila glasove o ubacivanju u redove NOP-a avijatiara-pijuna", elei da na t a j nain izazove odgovarajue represalije na to je tab

1. korpusa pravovremeno ukazivao potinjenim tabovima, kako se tim neprijateljskim provokacijama ne bi naselo.275 U upanjskom srezu glavni pouzdanik (poverenik) UNS-e bio je umarski inenjer Tjrkovi, koji je organizovao pijunsku mreu iji su lanovi nosili konspirativna imena Zicar", Javor", Lipa", Graniar", Fazan", Jelen". Meutim, ti pijuni se nisu ograniili samo na upanjski srez ve su se probijali gde god su stigli, pa su radili i na terenu brkog i akovakog sreza.276 U 2. junomoravski NOP odred ubaen je pijun kao ranjeni partizan. Prilikom pokuaja bekstva kod njega su naeni planovi svih sela gde su boravili partizani. 277 Zasluuju posebnu panju da se obrade i dva sluaja ubacivan j a pijuna u drugoj polovini 1943, kao primeri nedovoljne budnosti. Tako je Milan Brauzil, student mainstva u Zagrebu, avgusta 1943. preko nemake Tajne vojne policije ubaen u partizanske redove radi pijunae. Brauzil je jo za vreme bive Jugoslavije bio obavetajac britanskog Intelidens servisa, a kada ga je po izbijanju aprilskog rata uhapsio Gestapo postao je nemaki obavetajac. On je prvo stupio u Posavsko-turopoljski NOP odred, a odatle ga je komandant odreda, kao mainskog tehniara, uputio u Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Hrvatske (ZAVNOH). Tu je koristei stare veze i poznanstva, ak i s jednim venikom ZAVNOHA, uspeo da se zaposli u Propagandnoj sekciji ZAVNOH-a. Zatim je uspeo da izdejstvuje dozvolu za odlazak u Zagreb radi nabavke materijala, a u stvari ti odlasci su mu sluili za predavanje izvetaja Gestapou. Oktobra 1943. je uhapen i priznao je tom prilikom svoj rad za Gestapo: prikupljao je podatke o broju, naoruanju i rasporedu jedinica NOV i POJ, broju italijanskih oficira, vojnika i podoficira koji su posle kapitulacije italijanskih faistikih oruanih snaga ostali u redovima NOVJ, saveznikim vojnim misijama, skladitima, itd. On je ak dotle iao da je polovinom decembra 1943. trebalo da ima i sastanak s jednim lanom Gestapoa u kancelariji ili menzi ZAVNOH-a. Drugi karakteristian sluaj vezan je za Ediia Ditingera, privatnog slubenika iz Rijeke, koji je po nalogu italijanskog SIM-a ubaen 14. septembra 1943. u partizanske redove u Bakru, odakle je upuen u Hreljin gde se prijavio kao radio-telegrafista, pa se potom posle izvesnog vremena obreo u Sekciji za vezu i upuen na ostrvo Krk, a odatle je proao vie mesta. Koristei objavu taba 13. divizije i Sekcije za vezu Glavnog taba NOV i PO Hrvatske t a j se italijanski agent proetao veim operativnim podrujem i kada je svojim naredbodavcima trebalo da podnese izvetaj, uhapen je u Primorju i tom prilikom je odao i ostale veze.278 U severoistonoj Bosni poetkom 1944. Obavetajni centar 3. vojvoanske brigade otkrio je itave pijunske mree na osloboenoj teritoriji i pijune iz redova domobrana ubaene u jedinice NOV.279 Komandant glavnog taba NOV i PO Vojvodine je sasvim sluajno otkrio jednog beogradskog agenta u slubi Gestapoa 10. februara 1944, koga je znao, kao stari partijski radnik, jo od 1920. go-

dine. Njega je neprijatelj, preko policijskih veza u Zemunu, ubacio u sremske partizanske jedinice.280 U Pratei vod 5. proleterske (crnogorske) brigade ubacio se etniki pijun pod izgovorom da je pozadinac. Kada su borci posumnjali u to, podvrgnut je ispitivanju i otkrio je jo 4 etnika obavetajca, meu kojima se nalazio i jedan seoski odbornik. 241 Obavetajni oficir etnike Vrhovne komande uspeo je da ubaci svoje obavetajce u tab 12. srpske brigade i tab 22. udarne divizije i pri tome je doao do dragocenih podataka o rasporedu 10, 11, 12. i 16. srpske brigade i namerama partizana da napadnu Vlasotince.282 U Primorskom je u septembru otkrivena neprijateljska obavetajna mrea koju je organizovao roeni brat jednog slovenakog obavetajca. 283 Ustaka nadzorna sluba na sektoru Slavonske Poege imala je organizovanu pijunsku mreu na elu s Dragutinom Paverom, koji je uspeo da se uvue u jednu komandu mesta kao pisar.284 Ustaka nadzorna sluba je krajem 1944. organizovala Obavetajnu mreu u velikim gradovima preko ustakih stoera, logora i tabora. U veim mestima su organizovali obavetajne centre, a u manjim obavetajne punktove. Poverenike, koje su ustae nazvali pouzdanicima", birali sa^uglavnom iz redova simpatizera i lanova ustakog p o k re ta . O r gan i z a ci j a mrea je izgledalo ovako: Zbirnici" po selima bili su pouzdanici, tabornik je rukovodio zbirnicima, logornik tabornicima, a stoernik logornicima. Tako je u srezu Slavonski Brod jedan od organizatora UNS-e bio ustaki porunik koji je radio kao trafikant na eleznikoj stanici. Kao agent radio je za UNS-u, nemaku Tajnu vojnu policiju i na k r a j u je zavrbovan i za partizansku obavetajnu slubu. Opunomostvo Odseka zatite naroda za okrug Brod u svom izvetaju od 6. januara 1945. Odseku zatite naroda za Slavoniju otvoreno je prizalo da njegov kadar nije dorastao UNS-i i da u same centre UNS-e nisu prodrli, kako bi razaotkrili sve mree iako su uglavnom znali njihove nosioce. Ustaka nadzorna sluba je radila tako rei do poslednjih dana. Ona je u prolee 1945. uspela da meu simpatizere NOR-a na teritoriji zagrebake oblasti ubaci grupu devojaka-pijunki koje su izvrile veliki broj provala, a zatim su prebaene na osloboenu teritoriju da bi se uvukle u operativne jedinice radi prikupljanja podataka. 285 U Slavoniju je Odsek II B" UNS-e ubacio svoju obavetajku Ankicu Bonjak, koja je radila za najvie rukovodioce UNS-e meu kojima i za Branka Rukavinu, efa pomenutog odseka. Ona je uspela da se ubaci u jedan odred kao pisar, a tako je ubaen jo jedan ustaki agent za pisara u jednu komandu mesta, odakle su dostavljali izvetaje preko poverljivih osoba. U srezu Pakrac Ustaka nadzorna sluba je imala, prema podacima II odseka Ozne za Hrvatsku od 7. aprila 1945, vie stotina pouzdanika, od kojih ak i nekoliko u Komandi podruja. Jedna ustaka pijunka stupila je u ljubavne odnose s jednim komandantom bataljona, gde je radila kao pisar u bataljonu, krila je

u" nekoliko navrata izvetaje i druge operativne dokumente tabova brigade i divizije i dostavljala ih preko svojih kanala, koje je lino organizovala, u Slavonski Brod, gde je i sama vie puta lino odlazila. Jedan od najsposobnijih ustakih agenata in. Barii uspeo je da se ubaci u redove NOP-a, postane lan K P J i lan okrunog narodnooslobodilakog odbora. U akcijama je bio veoma hrabar, a kao strunjak odlian. Meutim, zahvaljujui njegovim obavetenjima redovno su bombarovane jedinice na teritoriji njegovog okruga, a uspeo je da upropasti i vie od polovine etve na podruju okruga. Brojne ene obavetajci kolovane od UNS-e u Sidu ubacivane su du glavne magistrale Slavonski Brod Zagreb za vrenje obavetajne delatnosti pored veih eleznikih punktova, a takoe su za tu delatnost angaovani i mnogobrojni lanovi klerikalnih k r u gova, na prvom mestu svetenici. Iz ovih karakteristinih primera mogue je videti s kakvim se sve protivnikom borila obavetajna sluba NOP-a u narodnooslobodilakom ratu. Zbog toga su i izdavana pomenuta i mnoga druga uputstva za borbu protiv neprijateljskih pijuna, pete kolone i drugih subverzivnih elemenata. Kroz veliki broj primera pretpostavljeni tabovi NOV i POJ su ukazivali potinjenim obavetajnim organima, komandama, tabovima i jedinicama na neprijateljske metode ubacivanja svojih agenata i nain kako da se vodi borba protiv njihovog prodiranja u redove NOP-a, u emu su postignuti znaajni rezultati bez obzira na svu perfidnost i organizaciju celokupnog okupatorskog i kvislinkog obavetajnog aparata. 286
2. BORBA PROTIV PETE KOLONE U NARODNOOSLOBODILACKOM RATU

Centralni komitet K P J , s generalnim sekretarom K P J Josipom Brozom Titom na elu, jo u predratnom ilegalnom i revolucionarnom radu K P J upozoravao je narod, a i organe vlasti u odreenom periodu, na znaaj i rovarenje pete kolone u vrhovima najviih vojnih, graanskih i drugih institucija u bivoj Jugoslaviji. Na poetku narodnooslobodilake borbe i socijalistike revolucije Komunistika partija Jugoslavije, stavljajui se na elo oruane borbe jugoslovenskih naroda protiv okupatora a i za uspostavljanje novih i pravednijih drutvenih odnosa, nala se u praksi sa oruanim i revolucionarnim snagama narodnooslobodilakog pokreta licem u lice sa podmuklim neprijateljem petom kolonom. Peta kolona u narodnooslobodilakom ratu je predstavljala, posle okupatora, najopasnijeg protivnika narodnooslobodilake borbe i njene najvee tekovine bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda i narodnosti. Pod petom kolonom su se podrazumevali svi oni izdajnici koji su se otvoreno stavili u slubu okupatora u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta, kao i svi oni koji su na osloboenoj teritoriji bili pritajeni i samo ekali odreeni momenat i slabosti u redovima NOP-a da bi njihova izdajnika rabota dola do izraaja. Peta

kolona je, u stvari, bila klasni neprijatelj koji je svim sredstvima radio na unutranjem razbijanju narodnooslobodilakog pokreta. Pripadnici pete kolone su bili veim delom iz sastava graanskih partija, koje su nestale u vrtlogu aprilskog rata, i bivih industrijalaca, izdajnika i saradnika okupatora jednom reju svi oni koji su se borili protiv stvaranja nove Jugoslavije. To je bio podmukao protivnik, prikriven i zakonspirisan, kako u redovima oruanih snaga NOP-a, tako i u ostalim njegovim institucijama, kao i na neosloboenoj teritoriji pod zatitom okupatora. Ovi prvi bili su daleko opasniji i protiv njih se tokom celog narodnooslobodilakog rata vodila hepotedna borba, zbog ega nisu bez razloga proglaeni za neprijatelja broj 2, posle okupatora koji je bio glavni neprijatelj jugoslovenskih naroda i narodnosti. \ U toj sloenoj borbi protiv pete kolone naao se u njihovim redoiima i jedan m a n j i deo stanovnitva, neupuenih i jo uvek pod snanim uticajem bivih graanskih partija, a naroito Jugoslovensk^ radikalne zajednice (JRZ), Jugoslovenske narodne'stranke (JNS). posebno reakcionarnog dela Hrvatske seljake stranke (HSS), i drugih. Prema tome, borba protiv pete kolone nije bila stvar samo obavetajnih organa, iji je prevashodan zadatak bio da otkrivaju njene nosioce i organizatore u borbi protiv NOP-a, ve je to bila i vrlo teka politika borba za pridobijanje onog dela naroda koji jo nije bio naisto sa izdajnikim radom dojueranjih svojih voa, kao i sa ciljevima i platformom narodnooslobodilakog pokreta. Zbog svega toga, u borbi protiv pete kolone prvenstveni znaaj dobijala je politika borba, dok su se represivne i druge mere primenjivale samo protiv onih koji su bili zagrieni protivnici NOP-a. Borba protiv pete kolone sprovodila se nesmanjenom estinom na celoj teritoriji okupirane Jugoslavije. Na n j u je ukazivao Glavni tab NOP odreda Jugoslavije jo na poetku ustanka u vezi s formiranjem raznih kvislinkih snaga i stvaranjem raznih oruanih formacija od etnikih, ustakih i drugih petokolonakih elemenata u borbi protiv NOP-a. Povedena je odluna borba na svim sektorima protiv pete kolone. List crnogorskih partizana Narodna borba" ve 15. septembra 1941. u svome lanku o radu pete kolone ukazuje na izdajniku rabotu petokolonakih elemenata Sekule Drljevia, Duana Vuinia, Ljube Minia, Nova Medenice, i drugih i kae:
Izdajnika rabota svih petokolonaa, kao i njihove sabrae Minia, Medenice, Jovanovia razbie se o solidarnost i jedinstvo crnogorskoga naroda, naroda Boke i Sandaka, k a o i o njihovu spremnost da istraju u svojoj borbi do konanog osloboenja ispod faistikog jarma." 2 8 7

Tako se sprovode akcije za likvidaciju petokolonakih elemenata na podruju Crne Gore i u drugim krajevima. Pokrajinski komitet K P J za Crnu Goru u svojoj direktivi od oktobra 1941. pred partijske organizacije postavlja kao glavni zadatak akciju protiv okupatora, borbu protiv pete kolone i ,,rad u gerili i pretvaranje gerile u vojsku". 288

S S S " '-

Delegat Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije u nareenju od 13. novembra 1941. izriito je naredio Glavnom tabu NOP odreda za Sandak da moraju imati spiskove petokolonakih elemenata koji dolaze u obzir za likvidaciju i da ne smeju dozvoliti da razni pijuni i petokolonai ostanu poteeni od kazne koju su zasluili".289 U direktnom pismu Okrunog komiteta K P J za okrug podgoriki upuenom partijskim organizacijama istaknuto je, radi suzbijanja rada pete kolone i pijuna i da bi se pripremile m e r e za predstojeu dalju borbu, da je nuno pojaati politiki rad u masama preko konferencija, zborova, moba, linih sastanaka, itd".290 Osvobodilna fronta slovenakog naroda je objavila 29. novembra 1941. u Slovenskom poroevalcu" lanak pod naslovom Razbijmo protivslovensku urotu unutranjih neprijatelja naeg naroda", u kome je ukazano na neprijatelje bive pripadnike Jugoslovenske radikalne zajednice i druge izdajnike u slubi Gestapoa i OVRE kao i na metode rada petokolonakih elemenata i zadatak terenskih odbora OF u borbi protiv pete kolone.291 Zatim je Boris Kidri objavio 5. decembra 1941. u Slovenskom poroevalcu" ve pomenuti lanak za borbu protiv pete kolone, ukazujui na injenicu da je J u goslavija kapitulirala za 12 dana, jer nije znala otkriti i unititi petu kolonu" 292 Glavni tab NOP odreda Hrvatske je 25. decembra 1941. stvorio svoju politiku obavetajnu slubu iji je jedan od zadataka bio borba protiv pete kolone.293 Partijske organizacije u Srbiji i preostali odredi takoe su se uhvatili u borbu protiv petokolonakih elemenata, tako da su se na nekim podrujima stvarale obavetajne petorke za borbu protiv petokolonakih i drugih izdajnikih elemenata. tab Lovenskog NOP odreda, u svojoj naredbi od 9. januara 1942. za otklanjanje slabosti u jedinicama, analizirajui to stanje konstatovao je da se odred u toku poslednja dva rneseca poveao za oko est puta, ali da su se u redove odreda uvukli i razni tetni elementi; jugoslovenski andarmi, podoficiri i oficiri bive jugoslovenske vojske i policijski slubenici, te je u vezi s tim naredio da se svi oni provere, a nepoteni elementi izbace iz odreda, i pri tome je, pored ostalog, reeno:
I ako je peta kolona na podruju Lovenskog odreda razbijena, jo uvijek se osjea slabost nekih naih bataljona (,na pr. Gornjoljeanskog) u pogledu otre borbe protiv petokolonaa, ime se koristi neprijatelj danas i ostavlja mu se busija iz k o j e e nas tui sjutra radi toga se n a r e u j e nemilosrdna borba i istrebljenje svih razbijaa n a r o d n e borbe bez potede." 294

Ti zakljuci su bili tani. Pritajeni neprijatelj nije mirovao. Ne samo to je irio alarmantne vesti o necelishodnosti narodnooslobodilake borbe, radio na razbijanju bratstva i jedinstva hukajui Srbe na Muslimane i Hrvate i obratno, preduzimajui druge mere, ve je u potaji radio na vrenju atentata i pripremi pueva u narodnooslobodilakim partizanskim odredima od kojih su neki kroz pueve razbijeni ili su preli u etnike jedinice poto su se pret-

hodno na brutalan i divljaki nain obraunali na prvom mestu sa tabovima i politikim rukovodiocima. Tako su, zahvaljujui pritajenim proetnikim i petokolonakim elementima u redovima Narodnooslobodilake partizanske i dobrovoljake vojske Jugoslavije, u prvoj polovini 1942. veim delom razbijeni NOP odredi u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Tako je 25. januara 1942. dolo do osipanja Kalinovikog NOP odreda, 31. marta etnici su poklali skoro ceo tab 4. krajikog NOP odreda, 18. aprila izvren je pu u Ozrenskom NOP odredu, 30. aprila su proetniki elementi pobili sve politike rukovodioce u NOP odredu Zvijezda" i sva tri bataljona su otila u etnike, 6. maja izvren je pu u Zenikom NOP odredu iji su pripadnici takoe preli u etnike, 17. maja u selu Glavicama, kod Glamoa, izvren je pu u 5. eti bataljona Budunost" 3. krajikog NOP odreda, a istoga dana je izvren pu u Foanskom narodnooslobodilakom i dobrovoljakom odredu poto su prethodno pobijeni svi lanovi taba odreda, 4. juna 1942. pokuan je pu u Konjikom bataljonu Severnohercegovakog NOP odreda. Qzfenski NOP odred, jedan od najveih odreda u istonoj Bosni. i ne samo u Bosni ve i u Jugoslaviji u to vreme, likvidiran je na jedan lukav nain gde su izgubili ivote mnogi rukovodioci odreda. Tada je izvren pravi pokolj. Kolovoe toga pokolja i pua u odredu bili su Cvijetin Todi, komandant 2. bataljona Ozrenskog NOP odreda, Stevan Boti, bivi predsednik optine iz Oseana i jedno vreme komandant pozadine u Ozrenskom NOP odredu i dr Branko Staki, bivi veliki upan i poslanik u Kraljevini Jugoslaviji. Neki rukovodioci su uspeli da izbegnu pokolj, meu njima i Todor Pani, komandant 3. bataljona i zamenik komandanta odreda. Njega su etnici kasnije, 18. juna 1942. ubili na muki nain. Za vre-, me brijanja proetniki elemenat Petar Jaimovi Pelja prevukao mu je brija preko vrata. Todor je jo imao snage da se uhvati ukotac sa zlikovcem, ali ovom je u pomo pritekla ena Cvijeta i poto su ga noem izboli, predali su ga etnicima, koji su ga stravino unakazili i ostavili nepokopanog u umi zvanoj Prenja. Tu su ga nali njegova ena i majka i pokopali na Boljanikom groblju. Posle rata proglaen je za narodnog heroja. Pored pomenutih odreda, raspali su se usled izdaje i Vlaseniki i Srebreniki NOP odred, te Kraviki i Papraki bataljon i brojne druge jedinice u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.295 Usled takvih zverstava petokolonakih i drugih elemenata i njihovog tako rei nesmetanog delovanja, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije naredio je formiranje udarnih bataljona za borbu protiv pete kolone i etnika. 296 tab Metohijskog NOP odreda u svome nareenju od 17. februara 1942. smatrao je da su petokolonai opasniji od okupatora i zahtevao je bespotednu borbu protiv svih izdajnika. 297 Zbog takve situacije energino je intervenisao i Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije izdavanjem ve pomenutog Uputa za obavetajnu slubu od 6. m a j a 1942. u kome je, pored ostalog, reeno i ovo: U naim usmenim i pismenim direktivama, .stalno je naglaavana potreba i znaaj uspostavljanja obavjetajne slube u- partizanskim i dobrovoljakim jedinicama, kao i u pozadini gdje se nalaze i operiu nae oruane

snage. Meutim, vojni i politiki rukovodioci nijesu posvetili dovoljno panje ovome pitanju, a partijske organizacije, m a n j e vie, zapostavile su o v a j vaan sektor borbe u borbi protiv neprijatelja. U tom pravcu uinjeni su veliki propusti, ikoji su nam se i r a n i j e a naroito u poslednje vrijeme s v e t i l i . . . Nebudnost odgovornih vojnih i politikih radnika dovodi do nemilih i tetnih dogaaja, ne samo u mnogim dobrovoljakim jedinicama nego i u partizanskim redovima. U nae redove esto su se mogli uvui nepoeljni pa ak i neprijateljski elementi, koji su vjeto iznutra razbijali nae borake jedinice, potkopavali autoritet komandnog kadra i razbijali politiko jedinstvo i jedinstvo komande." 298

Operativni tab NOP odreda za Hercegovinu u svom izvetaju od 15. m a j a 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije iao je toliko daleko da je drugu neprijateljsku ofanzivu vezao za petu kolonu i pri tome je u svojoj oceni o tome, pored ostalog, rekao i ovo:
Mi smatramo da ofanziva koju je preduzeo neprijatelj u junoj Bosni i koja se prenosi na severnu Hercegovinu, prema angaovanim snagama neprijatelja, ne predstavlja neku kaznenu ekspediciju vanredne s n a g e [ . . . ] Uspesi k o j e je ta ofanziva postigla, naroito u junoj Bosni, nisu rezultat jaine tih italijanskih vojnikih snaga, nego su rezultat dobro p r i p r e m l j e n e politike ofanzive preko pete kolone i nae politike slabosti na tim terenima." 299

"Na podruju Like otkrivene su itave grupe pritajenih petokolonakih elemenata koji su stajali u vezi s italijanskim okupatorom i njegovim pomagaima i u potaji pripremali oruane akcije protiv partizanskih odreda na podruju Lapca, Srba, Otoca i drugih mesta. Cak su pripremali i formiranje etnikog osvetnikog puka za borbu protiv Hrvata. ' U korenikom srezu je otkrivena jedna petokolonaka grupa koja je vrbovala partizane i slala ih Italijanima i etnicima u Vrhovine. Tom prilikom su se koristili veoma podlom propagandom ubeujui ih kako partizanima rukovode ustae, i da partizani napadaju uglavnom italijanske jedinice k r a j srpskih sela zbog ega dolazi do okupatorskih represalija. Pored toga, govorili su da Draa Mihailovi ve kree s ogromnom vojskom da uniti partizane u Lici" i da se mogu spasiti samo ,,na taj nain da prebjegnu etnicima u Vrhovine". U Srbu je septembra 1942. otkrivena grupa petokolonaa koja je imala zadatak da za vreme italijansko-etnike ofanzive iri paniku, razoruava i ubija partizane, otkriva partizanske zemunice i magazine, itd. uro Kliska, bivi lan KPJ, uspeo je pomou petokolonakih elemenata da izvede pu u bataljonu Boidar Adija" i da sa 40 odbeglih i naoruanih partizana pristupi etnicima otokog sreza, ali su ga organi obavetajne slube NOP-a uhvatili u avgustu 1942. i sa jo 6 istomiljenika likvidirali. Slina situacija u pogledu petokolonakih elemenata bila je i na Kordunu i Baniji, gde su uglavnom spreeni jo u zaetku uspenim delovanj em obavetajnih organa NOP-a. U vezi s tim delovanjem petokolonakih elemenata na podruju Like, Banije i Korduna, obavetajni organi su ustrojili spi-

sak svih petokolonakih, odnosno proetnikih elemenata i budno kontrolisali njihovu delatnost i kretanje. S druge strane, u ostalim podrujima Hrvatske naroito se oseala petokolonaka delatnost pripadnika bive Hrvatske seljake stranke (HSS). Dok je vei deo njenih pripadnika s jednim delom rukovodstva vremenom priao NOP-u i raskrstio s pogledima te stranke, koja je za vreme okupacije zauzela izdajniki i oportunistiki stav u odnosu na borbu narodnih masa na elu s KPJ, njen manji deo produio je s neprijateljskom aktivnou protiv NOP-a stupajui u otvorenu saradnju sa ustaama. Na pojedinim podrujima poeli su ponovo da stvaraju i naoruavaju tzv. Seosku zatitu za borbu protiv partizana. Taj neprijateljski deo HSS-a je, takoe, stupio u vezu i s agentima britanskog Intelidens servisa. Tako su pojedine pristalice HSS-a, sledei reakcionarnu politiku svog voe dr Vlatka Maeka, i posebno sekretara stranke u izbeglitvu dr J u raja Krnjevia, stvarale obavetajne mree u kojima su na nekim podrujima imali ak i do 120 pouzdanika na vezi. Drugi su pak formirali ilegalne optine, koje su trebale da funkcioniu po iskrcavanju saveznika, zbog ega su se bavili irokom propagandom protiv NOP-a, pokuavajui da unesu nemir u iroke narodne mase i suzbiju njihovu opredeljenost za narodnooslobodilaki pokret. U nekim krajevima Hrvatske bilo je sluajeva da su p e t o k o l o ^ naki elementi, proustaki nastrojeni, ak sa sekirama ili na partizane. Teritorijalna obavetajna sluba, kao i politika obavetajna sluba, vodila je protiv svih tih izdajnikih elemenata uspenu borbu. 300 Vrhovni tab NOV i POJ, kao to je pomenuto, krajem 1942. formirao je zbog toga Komisiju za borbu protiv pijuna i pete kolone. Komisija je usko koordinirala svoj rad sa Obavetajnim odsekom Vrhovnog taba. Zbog toga e i Vrhovni tab neprekidno izdavati konkretna kraa nareenja i uputstva za borbu protiv pete kolone.301 Ta borba nije bila nimalo laka, jer su se petokolonai sluili svim sredstvima, a naroito kada su jedinice NOV i POJ trpale gubitke. Tako je, na primer, posle velikih gubitaka 4. proleterske (crnogorske) brigade u avgustu 1942. kod Kupresa, kroz jedan bataljon proturena parola koja je propagirala vraanje Crnoj Gori, jer se tamo sad popravila situacija" i na tome se ak uspelo mobilisati izvestan broj boraca za povratak, ili bolje rei, bjeanje iz Brigade".302 . Teinu te borbe protiv pete kolone opisao je i Stab 1. operativne zone u svom izvetaju od 1. oktobra 1942. politikom komesaru Glavnog taba NOP odreda Hrvatske u kome je, pored ostalog, stajalo:
Pozadina je preplavljena vercerima, agentima, pijunima i etnikim elementima. Mnogi odlaze u gradove u G-linu, Topusko, S l u n j i. okolna mjesta koja su jo neosloboena, odravaju veze s neprijateljem, dok m j e r e koje bi se t r e b a l e preduzeti p r e m a takvim ne preduzimaju se."33

Stab 3. operativnne zone u svome Uputstvu za politiki rad u hrvatskim selima od 20. oktobra 1942, pored ostalog, kae:
Mi neumorno vodimo borbu protivu pete kolone, ali v j e r u j e m o da mnogi od Vas nisu imali prilike lino da se u v j e r e o n j e n o m razornom radu. Ona d e j s t v u j e ne samo politiki, nego i vojniki. Vidite, nekoliko petokolonakih bandi potpuno n a m je onemoguilo da izvedemo akcije na cestama. Zbog toga jedan od vanih zadataka bie i borba protiv pete kolone kako politikim, tako i vojnikim sredstvima." 304

Na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda Makedonije peta kolona je uz pomo bugarskog okupatora, takoe, razvila svoju delatnost. U saoptenju Glavnog taba NOP odreda Makedonije iz oktobra 1942. o tome se u jednoj napomeni kae:
Pored vojske i policije, od raznih izroda, okupator je formirao tzv. 'kontraete', specijalne plaenike jedinice za borbu protiv partizana i terorisanje stanovnitva. 'Kontraete', po svojim 'krvavim delima, uvene su po itavoj Makedoniji na elu sa svojim zloglasnim vojvodama Srebrovim i Kalaevim." 305

Vojno-politiko rukovodstvo NOP-a u Sloveniji otricu borbe je uperilo protiv pete kolone. Tako je 2. marta 1942. Izvrni odbor Osvobodilne fronte objavio Ukaz za pootravanje borbe protiv pete kolone. Ukazujui na steena iskustva iz kojih se vidi da je neprijatelj preduzeo sve mere da bi unitio Osvobodilnu frontu, Izvrni odbor OF u tom ukazuju, pored ostalog, kae:
Izvrni odbor OF nalae radi toga svim partizanskim etama, jedinicama Narodne zatite, terenskim odborima OF, obavetajnoj i bezbednosnoj slubi OF, da pootravaju borbu protiv pete kolone. R a s k r i n k a j m o je u n j e nom radu, unitavajmo n j e n e publikacije, pronalazimo izdajice, denuncijante i petokolonae." 306

Organi VOS-a i Narodne zatite postigli su na operativnom podruju veoma dobre rezultate u borbi protiv pete kolone, a posebno protiv njihovih organizatora i idejnih voa. Tako je Glavni tab slovenakih partizanskih eta u svom izvetaju od 1. maja 1942. obavestio Vrhovni tab da je samo u Ljubljani likvidirano 65 petokolonaa od ega je egzekutivni aparat VOS-a likvidirao 48, a Narodna zatita 17 izdajnika, dok je u celoj Sloveniji likvidirano 250 vodeih petokolonaa. Tom prilikom je ranjen i Leo Rupnik, general bive jugoslovenske vojske, italijanski konfident i od juna 1942. okupatorski upan u Ljubljani, dok su likvidirani mnogi organizatori Bele garde i faistikih sindikata. 307 Meu najznaajnije uspehe koji je VOS postigao u borbi protiv petokolonakih elemenata svakako je likvidiranje dr Lamberta Erliha, jednog od najistaknutijih slovenakih petokolonaa, inicijatora sudelovanja u policijskom aparatu izdajica slovenakog naroda i organizatora denuncijantskih i teroristikih grupa u slubi okupatora i duhovnog voe tzv. denuncijantske i teroristike organizaci-

je Straarjev". Zatim je VOS 25. avgusta likvidirao Majdia Fortunata, jednog od organizatora masovne mree denuncijanata i provokatora, upravnika Rokodelskog doma u Ljubljani i komandanta Slovenske legije u Ljubljani. 308 Likvidacija dr Marka Natlaena, biveg bana Dravske banovine, advokata i vrhovnog voe Bele garde u Sloveniji,' izvrena je 13. oktobra 1942, ime je zadat veliki udarac petokolonakim elementima u Sloveniji. Upravljajui otricu borbe protiv pete kolone, vrhovno vojno-politiko rukovodstvo NOP-a u Sloveniji u stvari je vodilo borbu za jedinstvo slovenakog naroda u borbi protiv okupatora i protiv svih pokuaja raspirivanja bratoubilakog i graanskog rata na slovenakom tlu. Likvidacijom vrhunskih petokolonakih voa i organizatora kvislinkih vojnih organizacija u Sloveniji, ujedno je bio i doprinos slovenakog naroda zajednikoj borbi protiv okupatora i njegovih pomagaa. To je najbolje reeno u kominikeu VOS-a o likvidaciji dr Marka Natlaena u kome se, pored ostalog, kae:
Sa svojom izdajnikom politikom dr Natlaen je neuzmerno kodio ne samo oslobodilakoj borbi slovenakog naroda, ve takoe oslobodilakoj borbi svih drugih, u junakom boju protiv okupatora zaduenih n a r o d a Jugoslavije." 309

Peta kolona je inila sve radi prodiranja u redove NOP-a, ne prezajui od opasnosti da to ini i u najelitnijim jedinicama NOV i POJ. Tako su poetkom 1943. petokolonaki elementi uspeli da stvore jednu vrstu organizacije koja je imala etniko-antipartijski karakter, i to u 2. brigadi 6. like divizije. Meu njima su bili lanovi K P J i komandiri eta i politiki komesari. Cilj te organizacije bio je da se u svim bataljonima pronau ljudi koji bi izvlaili automatsko oruje iz jedinica za kasniju borbu protiv partizana. Za sebe su pridobijali ljude irenjem lanih glasina o tome kako su danas na svim rukovodeim poloajima Hrvati koji spremaju ropstvo srpskom narodu", dok su, na primer, neto slino petokolonaki elementi inili u 13. udarnoj diviziji, ali obratno, jer su tamo, po ocenama petokolonaa hrvatski nacionalisti, na svim rukovodeim poloajima Srbi. Ta petokolonaka organizacija u 6. diviziji, pored toga, imala je namjeru da priprema teren za dolazak engleske vojske". Smatrali su da to mogu najbolje postii ako na razne naine uspeju da razore unutranje redove Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. 310 Na Kosovu i Metohiji petokolonaki elementi u redovima srpskog, crnogorskog i albanskog naroda takoe nisu mirovali. To su bile razne kvislinke organizacije, poev od Regenstva i Bali Kombetara pa do Komiteta za odbranu Kosova i Druge prizrenske lige.311 Naime, Druga prizrenska liga stvorena je od profaistikih i separatistikih elemenata pod pokroviteljstvom okupatora i jednog od rukovodeih ljudi u kvislinkoj tvorevini tzv. Velikoj Albaniji Dafera Deve.312 Za vreme neprijateljskih zimskih operacija 1943/1944. poznatih kao esta neprijateljska ofanziva, petokolonaki elementi su ta-

W W"

kode bili veoma aktivni. Tako su za vreme nemake operacije Jese-v n j a oluja" {Herbstgewitter"), za zauzimanje Korule, u 13. brigadi 26. divizije uspeli da pola brigade spree da se evakuie. U vezi s tim u izvetaju 26. udarne divizije od 6. januara 1944. tabu 8. korpusa NOVJ pie i ovo:
Tek u momentu evakuacije o v a j tab bio je obavjeten o ustako-etnikoj organizaciji u drugom bataljonu XIII brigade. Peta kolona u graanstvu i vojsci bila je jako razvijena. XIII brigada pred borbu imala je 1057 po spisku. Poslije borbe ukupan evakuisanih 525. Poginulo, dezertiralo, hotimino ostalo, n i j e se moglo izvui ukupno 532."313

Na terenu Vojvodine se, takoe, vodila uporna borba protiv pete kolone. Tako je u izvetaju Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine iz februara 1944. Predsednitvu AVNOJ-a reeno i ovo: . . ..
Borbu protiv izdajnika i petokolonaa vode ne samo organi narodne vlasti u s a r a d n j i sa pozadinskim vojnim vlastima i jedinicama, nego i sam narod spontano. U Sremu su itav niz neprijatelja, .meu n j i m a vani ustaki, etniki i gestapovski funkcioneri (Volf, Rome, Kolar i drugi) pohapeni. i. likvidirani zahvaljujui inicijativi aktivista iz pozadine i celog naroda. Opaa se da je nekoliko uspeno izvrenih presuda nad izdajnicima u Banatu i Bakoj povealo poverenje narodnih masa u snagu naeg pokreta i ako ih faistika vlast n i j e spomenula." 314

Borba protiv pete kolone se bespotedno vodila na svim podrujima u zemlji uz angaovanje svih drutveno-politikih faktora, vojnoteritorijalnih organa i jedinica NOV i POJ, dok je obavetajna sluba vodila borbu za otklanjanje glavnih organizatora i kolovoa i njihovih mrea i time olakala celokupnost borbe protiv svih izdajnikih elemenata, a naroito pritajenih neprijatelja na osloboenoj teritoriji i u jedinicama NOV i POJ. Tako je, na primer, poetkom 1945. u 4. bataljonu 27. srpske brigade na Svetog Iliju, kod Vranja trebalo da padne nekoliko desetina glava dok su se pronali narodni neprijatelji", kae se u izvetaju Divizijskog komiteta 46. divizije od 7. februara 1945. Pokrajinskom komitetu K P J za Srbiju. 315 Zbog svega toga, pojedinanog rovarenja na odgovarajuim podrujima, te oruanih akcija pete kolone, da bi se vodila efikasnija borba protiv podmuklog neprijatelja na osloboenoj teritoriji poetkom 1942. poinje se sa formiranjem udarnih bataljona za borbu protiv pete kolone, o emu je ve bilo rei. Tako, na primer, u obavetenju Nikikog NOP odreda od 5. marta 1942, pored ostalog, pie:
Pripremali e imati zadatak izvoenje smjelih na g d j e to nijesu smo ljudstvo za f o r m i r a n j e jednog udarnog bataljona, koji opreznije ienje pete kolone na teritoriji naeg Odreda i i brzih .akcija protiv okupatora na podruju ovih- bataljou s t a n j u da uine nae redovne jedinice." 316

Slini bataljoni su formirani i na sektorima Durmitorskog i Komskog NOP odreda. Meutim, za borbu protiv pete kolone nisu bile dovoljne sve te mere, a naroito na podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, pa se zbog toga pristupilo formiranju specijalnih jedinica za borbu protiv pete kolone. Jedinice za borbu protiv pete kolone.

Dok su na podrujima Bosne i Hercegovine formirani ve pomenuti udarni i proleterski bataljoni za borbu protiv etnika , i pete kolone uopte, Glavni tab NOV i PO Hrvatske pristupio je formir a n j u specijalizovanih jedinica, izriito namenjenih za borbu protiv pete kolone na osloboenoj teritoriji, i to na prvom mestu protiv naoruanih grupa i drugih formacija pete kolone za borbu protiv pripadnika NOP-a, vrenje diverzija i atentata na predstavnike narodne vlasti, napade na kurire i m a n j e partizanske grupe, itd. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je u. svome nareenju od 27. maja 1943. ovako obrazloio stavaranje prvih oruanih formacija za borbu protiv pete kolone: :
. Sirenje narodnooslobodilake borbe i s t v a r a n j e veeg slobodnog teritorija primoralo je neprijatelja da u nedostatku uspjeha u otvorenim suko^ bima sa narodnooslobodilakom vojskom obrati panju i na nau pozadinu elei da se na razne naine oslabi n j e n o jedinstvo, da pokoleba izvjesne elemente i stvori neki oslonac za sebe te raznim m a n j e vie organizovanim grupicama uini je nesigurnom. , Radi toga ve danas ukazala se potreba da se na neikim djelovima naeg osloboenog teritorija f o r m i r a j u specijalne jedinice za borbu protiv pete kolone. U sastav ovih jedinica treba da uu odabrani borci, hrabri, potpuno poverljivi i politiki pouzdani, te fiziki izdrljivi. Ovakve jedinice osim zadataka borbe protiv pete kolone treba da i m a j u i izvjesne zadae kontrolnog karaktera, tj. da na terenu u kome izvjesno v r i j e m e d j e l u j u imaju pravo . i 1 kontrole kretanja, isprava i objava kako civilnih, tako i vojnih lica."

Drugim reima praksa je pokazala da vojnoteritorijalni organi, sa svojim partizanskim straama i drugim oblicima drutvene samozatite nisu bili u mogunosti da .se uspeno bore protiv pete kolone, ve je za to. bilo potrebno da se formiraju specijalne i mobilne jedinice koje bi dejstvovale na odreenom operativnom podruju direktno vezane za odgovarajue obavetajne centre. Na taj nain obavetajni organi su dobili na raspolaganje specijalne jedinice koje sti, prema potrebi i svome nahoenju, mogli da upotrebe u "borbi protiv narodnih neprijatelja i izdainika, tj. pete kolone: upotrebljavale su este upade n 5 kontrolu celokupnog ljudstva u dotinom mestu, krstarile terenom, vrile hapenja, prikupljale razne vesti i akte neprijateljske propagande itd. Glavni tab NOV i PO Hrvatske ovim aktom je izdao nareen j e za stvaranje eta protiv pete kolone (eta P.P.K.), pri emu je posebno ukazano da se mora spreiti svaka samovolja ovih organa

koja bi se eventualno mogla ispoljiti za vreme njihovog rada protiv naroda ili ma kojih drugih organa narodne vlasti i drutveno-politikih organizacija. 317 U vezi s pomenutim nareenjem Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, tab 1. slavonskog korpusa je 9. juna 1943. izdao svoje nareenje kojim je formirao 7 grupa sa po 9 boraca naoruanih pukama, bombama i 1 pukom itraljezom za borbu protiv pete kolone, s tim to je 5 grupa formirano u okviru 4. a 2 grupe u okviru 10. divizije. 318 Mesec dana kasnije, Glavni tab NOV i PO Hrvatske je izdao 27. juna 1943. Uputstvo o svrsi, dunostima i kompetenciji nareivanja Bataljonu PPK, jedinici formiranoj po nareenju Glavnog taba od 26. m a j a 1943, pod neposrednom podreenou Obavetajnom odseku Glavnog taba NOV i PO Hrvatske. Tim uputstvom P P K nije bio vezan za odreene sektore, ve je prema potrebi mogao biti upotrebljen na bilo kom delu slobodne teritorije, a takoe je predvieno da se Bataljon nikada ne koristi kao celina, ve po delovima u raznim krajevima na operativnom podruju Glavnog taba Hrvatske. Predviena je takoe mogunost da se Bataljon kao celina ili njegovi pojedini delovi, kada to situacija zahteva, mogu staviti privremeno pod komandu bilo kojeg pomonog ili rejonskog obavetajnog centra. Bataljonu je stavljeno u zadatak da vri potere za etnikim, ustakim, belogardejskim i svim ostalim naoruanim grupama neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta na osloboenom teritoriju, bez obzira na mjesto i pokrajinu". Pored toga, stavljen je i itav niz drugih zadataka u nadlenost Bataljona P P K u dogovoru s vojnopozadinskim vlastima. Za pripadnike Bataljona P P K za koje bi se ustanovilo da su zloupotrebili svoja prava i dunosti, primali mito ili samovlasno zadravali tue predmete ma kakve vrste i vrednosti bila je predviena kao jedina kazna smrtna kazna.319 Glavni tab NOV i PO Slovenije postupajui na slian nain svojim nareenjem od 18. septembra 1943. formirao je Bataljon VOS-a jaine dve ete od po 30 boraca, sa 34 pukomitraljeza na etu. Bataljon je formiran s ciljem da bi se operativne jedinice na osloboenoj teritoriji oslobodile borbe protiv petokolonakih elemenata. 320 Sve te jedinice koje su stvorene za borbu protiv pete kolone posluie zatim kao baza za formiranje krupnih jedinica Odeljenja zatite naroda brigada, divizija i Korpusa narodne odbrane J u goslavije. Tako su 1. slovenaka brigada Narodne odbrane formirana krajem marta 1944, 1. hrvatska brigada NO 16. juna, 1. bosansko-hercegovaka brigada NO 23. septembra, 1. beogradska NO 4. novembra. 1. makedonska brigada NO 6. decembra, 1. vojvoanska brigada NO 18. decembra, a 1. srpska brigada NO dan kasnije, 19. decembra 1944, dok je kao prva brigada NO na Kosovu i Metohiji formirana 26. januara 1945. U drugoj polovini 1944. i poetkom 1945. formirano je ukupno 8 divizija Korpusa narodne odbrane Jugoslavije u kojima se nalazilo 30 brigada. To su bile snane i proverene jedinice u borbi protiv pete kolone i zaostalih neprija-

teljskih grupa i jaih formacija (ustakih i etnikih) na osloboenoj teritoriji. 321 Korpus narodne odbrane Jugoslavije formiran je odlukom v r hovnog komandanta NOV i POJ i poverenika za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije marala Josipa Broza Tita od 15. avgusta 1944. radi obezbeenja pozadine narodnooslobodilake vojske i odravanja reda na osloboenoj teritoriji Jugoslavije". 322 Time je zaokruen jedan proces od izuzetnog znaaja za jedinstvo narodnooslobodilakog pokreta u borbi protiv subverzivnih elemenata na osloboenoj teritoriji nazvanih jednim imenom petom kolonom. U toj borbi narod i sve institucije narodnooslobodilakog pokreta dali su svoj veliki doprinos, a posebno politika, odnosno kontraobavetajna sluba u jedinicama NOV i POJ i na osloboenoj teritoriji.
3. BORBA OBAVETAJNIH ORGANA PROTIV POJAVA DEZERTERSTVA U NOR-u

Od prvih dana narodnooslobodilake borbe pa do kraja rata sa pojavom dezerterstva u jedinicama su se borili tabovi, komande, jedinice i partijske organizacije, kao i organi obavetajne slube. Ta pojava je pratila sve vojske i sve revolucije, pa i narodnooslobodilaku borbu i socijalistiku revoluciju jugoslovenskih naroda, i narodnosti. Prvih dana borbe protiv okupatora sva vojno-politika rukovodstva NOP-a uhvatila su se ukotac sa tom pojavom bacajui teite svoga rada, pre svega, na preduzimanje politikih mera i podizanje svesti boraca, objanjavanje znaaja i ciljeva narodnooslobodilake borbe, a tek onda na represivne mere, mada su ove druge katkada, zavisno od situacije, izbijale u prvi plan. Dezerterstvo kao pojava u jedinicama NOV i POJ, iako u malom broju, bilo je svuda prisutno. Gotovo nijedna jedinica se ne moe pohvaliti da je imala tu privilegiju da u njenim redovima nije bilo dezertera, ak ni 1. proleterska brigada nije bila poteena tih pojava i to u redovima boraca od prvih dana njenog formiranja. Prema tome, dezerterstvo kao pojava zahteva svestrana socioloka, politikoloka, psiholoka, istorijska, etnografska i druga istraivanja, to nije cilj ove monografije, ve je n j e n zadatak da tu pojavu rasvetli u granicama obavetajne slube i n j e n e aktivnosti na spreav a n j u tih pojava i otkrivanju njihovih nosilaca i glavnih organizatora. U celini gledano, dezerterima su se smatrali svi oni pripadnici jedinica NOV i POJ koji su/svojevoljno i bez ikakvog odobrenja napustili svoje jedinice trajno ili, za jedan dui ili krai period. Prema motivima i pozadini, te pojave, dezerteri se mogu svrstati uglavnom u dve osnovne grupe. U prvoj grupi bi se nalazili oni pripadnici jedinica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije koji su organizovano i iz neprijateljskih pobuda napustili redove NOV i POJ. Prema tome, njihovi motivi su oiti. Ta vrsta dezertera je bila n a j o -

pasnija, jer su s dezertiranjem, to je u svakom sluaju bio jedan od vidova petokolonakog delovanja, poneli sobom i mnoge vojne tajne koje su potom saoptavali neprijatelju. U toj grupi su se, po pravilu, nalazili najvie pripadnici neprijateljskih formacija koji su se u redovima NOV i POJ nali posle zarobljavanja, ili korienjem raznih vidova amnestije i drugih oblika poziva za stupanje u redove NOV i POJ. Ta vrsta dezertera je obino naputala jedinice grupno, nosei sobom i celokupno naoruanje. Oni su se esto obraunavali i s komandnim sastavom, pa je, prema tome, u obavetajnom smislu bila i najinteresantnija i najvanija za obavetajne organe NOP-a iji je cilj prvenstveno da ih spree u tim pokuajima, a potom da se privedu i na odgovarajuu vojnosudsku odgovornost. Drugu grupu dezertera sainjavali su pripadnici NOV i POJ koji su jedinice naputali bez neprijateljskih motiva i pobuda, r u kovodei se odreenim tekim situacijama i okolnostima u kojima su se nalazili ili u kojima je trebalo da se nau. Ta grupa dezertera je bila najbrojnija, ali iako nisu delovali sa neprijateljskih osnova u tim svojim aktima, i oni su bili predmet obavetajne aktivnosti, jer je osipanje jedinica uvek bilo opasno. Kao motivi za svojevoljno naputanje jedinica bili su, uglavnom, ovi: enja i vrsta povezanost za svoj rodni k r a j i za svoju rodbinu, to ih je neodoljivo podsticalo da nesvesno naputaju svoje jedinice i da se vraaju u svoj zaviaj. Mnogi od n j i h su sobom nosili oruje i ponovo stupali u, mesne partizanske vojne organizacije ili su se krili kod svojih kua; strah od neprijateljskih ofanziva i odlaska u nepoznato; strah od gladi i nematine svih vrsta: slabe odee, obue, smetaja itd.; elja da privremeno vide svoje najblie; nepravilni odnosi starijih prema mlaima i, uopte, poremeeni meuljudski odnosi u jedinici; strah od krivine odgovornosti za neko poinjeno delo koje je a sobom povlailo odgovarajui stepen represivnih mera. Bez obzira na motive dezertiranja, najee je u osnovi leao, pre svega, slab partijsko-politiki rad u jedinici. Zbog toga je stalno ukazivano na potrebu podizanja politike svesti kod celokupnog borakog i stareinskog sastava. Apostrofiranje te pojave kao svojevrsnog izdajstva u momentu kada su se jugoslovenski narodi borili na ivot i smrt za svoju slobodu i nezavisnost i pravednije drutvene odnose, bilo je i ostalo kao nuna potreba da se igoe pojava, koja je to i bila akt izdaje u odreenom momentu. : Vojnosudski organi NOV i POJ takoe su imali veoma znaajnu ulogu u spreavanju pojava dezerterstva, jer su izricane kazne, koje su morale pre svega da imaju vaspitni karakter. Iznoenjem nekih tipinih primera, problem dezerterstva bi se najverovatnije najbolje sagledao,; jer je ta pojava pratila, kao to je ve reeno, jedinice NOV i POJ od poetka ustanka do k r a j a rata. Obavetajni organi, a naroito politika obavetajna sluba iju su kimu inili poverenici po etama i naseljima, vodili s tu borbu

sa vie ili m a n j e uspeha zavisno od njihovih sposobnosti, moralno-politike vrstine sredine u kojoj su delovali i drugih aspekata koji su se odraavali na monolitnost i vrstinu redova NOP-a. Prva godina narodnooslobodilakog rata bila je najtea i prelcmna. U n j o j su udarani temelji celokupne vojno-politike organizacije narodnooslobodilakog pokreta i zbog. toga mere protiv dezerterstva su u najvie sluajeva bile drastine. Takve pojave, po pravilu, kanjavane su smru. Tako je, na primer, u nareenju taba Drvarske NOP brigade od 15. septembra 1941, pored ostalog, stajalo:
Napominjemo 'kao vrlo vano: ne s m i j e se dozvoliti nikakvo panienje niti dezertiranje sa poloaja. U koliko bi se takvi sluajevi desili, Stab brigade d a j e ovlaenje komandantu tog odreda da svakog takvog ovjeka na licu mjesta strijelja. U koliko ova naredba ne b u d e sprovedena u potpunosti, bie pozvan drug Pero ilas, komandant tih odreda, na odgovornost pred vojni revolucionarni sud". 323

Okruni komitet K P J za Valjevo, u svom pismu od 22. novembra 1941. svim partijskim organizacijama, ukazivao je na politiko vaspitanje partizana i obavezno objanjavanje znaaja izdaje etnika Drae Mihailovia kao na osnovni vid borbe protiv dezertersva, pa je u vezi s tim, pored ostalog, reeno:
Desilo se da su neke ete slate u borbu protiv Drainih izdajnikih tindi j da im n i j e objanjena izdaja Drae Mihailovia. Zbog toga u takvim etania u toku borbe veliki broj partizana pokolebao se i dezertirao. Naprotiv, u Kolubarskom bataljonu, gdje je partizanima dovoljno objanjena i izdaja Drae Mihailovia, bilo je s a m o 2% dezertera, mada je t a j bataljon imao vrlo teke gubitke sa Drainim banditima". 324

-IVEoa Pijade u svom pismu upuenom 6. marta 1942. komandanutu Vrhovnog taba NOP i DVJ Josipu Brozu Titu o situaciji u Crnoj Gori i pojavama dezerterstva, pored ostalog, kae:
Ovde ti se ljudi ne reavaju tako lako na s t r e l j a n j e bog dezerterstva. Tek danas emo streljati etvoricu Drobnjaka." 3 2 5

U zapovesti Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije iz aprila 1942. za napad na ustako uporite u Boraeu izriito je nareeno da se svako dezertiranje kanjava smru na licu mesta.326 U jednom izvetaju Aleksandra Rankovia, organizacionog sekretara CK K P J i lana Vrhovnog taba upuenom 24. maja 1942. generalnom sekretaru K P J Josipu Brozu Titu o uzrocima raspadanja Dragoavskog dobrovoljakog bataljona i organizatorima pua u Zakmurskom bataljonu se kae i ovo:
Interesovao sam se za uzroke dezertiranja. Mislim da sam ih otkrio. Uoi njihovog dezertiranja Rade Hamovi je hteo da ih prevede u neki Udarni (Hercegovaki) bataljon koji bi ostao i operisao na teritoriji Hercegovine. Nastupilo je kolebanje kod ovog ljudstva, i po mom miljenju, iz sasvim r a -

zumljivih razloga, oni su traili da se vrate na svoju teritoriju. Posle ovoga otpoelo je prebacivanje na njihov raun: vi ste doli ovde s a m o da jedete hieb, i si. Ja mislim da se ovde sektaki postupilo." 327

U izvetaju Durmitorskog NOP odreda od 29. maja 1942. Glavnom tabu NOP i DO za Crnu Goru i Boku o stanju u odredu pie i ovo:
Pojava dezerterstva koja je u m a n j o j ili veoj mjeri zahvatila sve bataljone ovog Odreda posljedica je ranijeg slabog i nepravilnog rada u vojsci i pozadini. Sada je ta pojava potstaknuta vojno-politikom krizom koju p r e ivljujemo u ovom srezu i u Cr. Gori u o p t e [ . . . ] Iz II bataljona je prekjue pobeglo 20 ljudi i odnijeli pukomitraljez. Iz III bataljona, koji se do sada n a j b o l j e drao, od jue imamo -nekoliko sluajeva dezerterstva. S t a n j e u III nikiekom, koji je sino stigao-, po izjavi pol. komesara nita n i j e bolje. Skoro su svi Oraani i Sipanjani dezertirali. Ovaj bataljon se sveo na 127 ljudi." 326

Sve te pojave dezerterstva u crnogorskim jedinicama javljaju se u vreme kada se Udarna grupa proleterskih brigada Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije spremala na svoj istorijski pohod prema Bosanskoj krajini. U vezi s tim pojavama dezertiranja, zamenik politikog komesara 5. proleterske (crnogorske) brigade u svome pismu od 5. jula 1942. Pokrajinskom komitetu K P J za Crnu Goru o stanju u brigadi, pored ostalog, pie:
,,U naim crnogorskim brigadama bilo je sluajeva dezertiranja, a neke smo poslali kao pomo tamo u radu, dok s m o prilian broj poslali kao iznemogle i oboljele[...] Sa dezerterima treba pravilno postupiti, jer meu n j i ma ima ipak dobrih ljudi ikoji su dezertirali zbog iznemoglasti, straha od gladi, prelaska na drugi teren, p o m a n j k a n j a perspektive, izvjesne malodunosti, itd. Njih ne treba od sebe odbiti ve ih privlaiti uz pravilnu i pozitivnu kritiku. Shvatite da je meu n j i m a bilo straha za svojom p o r o d i c o m [ . . . ] Vodite rauna da im se omogui ilegalan ivot, a naroito r a n j e n i m i bolesnim, koji ne smiju pasti u r u k e neprijatelju." 3 2 9

U izvetaju politikog komesara 1. krajike udarne brigade od 15. juna 1942. o stanju u 2. bataljonu napisano je da su dve ete dezertirale sa poloaja im su primetile da sanskom cestom nadiru tenkovi, tako da su od .,Bihake ete ostali samo: komandir, polkomesar, vodnici i jedan desetar", i to je politiki komesar brigade nazvao kao neto nepojmljivo". 330 Zbog slabog politikog i partijskog rada i nepostojanja obavetajaca u etama i bataljonima 3. proleterske (sandake) brigade u julu mesecu na prostoru ujica Duvno dezertirala je cela 3. eta 3. bataljona i 6 boraca iz 4. bataljona kao rezultat delovanja petokolonakih elemenata. Za t a j sluaj u Uputstvu Vrhovnog taba NOP i DVJ za moralno-politiko uvrenje jedinica od 4. avgusta 1942. reeno je da je ovim III brigada pretrpjela veliki udarac" i da je gnusni neprijatelj, dobro zamaskiran u naim redoVima, uspio da u najodsudnijem momentu zada udarac i nanese tetu jednoj od najboljih i najudarijih brigada". 331

Neto slino se desilo i u Beogradskom bataljonu 1. proleterske brigade skoro u isto vreme. Dva stara borca iz 3. ete organizovali su grupu koja je sistematski radila na dezorganizaciji bataljona". Oni su sistematski nagovarali da dezertiraju, a to su opravdavali sledeim razlozima: dalja borba je uzaludna, Rusija sigurno gubi rat, jer Nemci stalno napreduju", da e Englezi po otvaranju drugog fronta na Balkanu doi u Jugoslaviju i da e partizani biti uniteni. Ta organizovana grupa od 13 boraca trebalo je da dezertira 22. jula 1942. i da se, preko Srema, probije za Srbiju. Za vode su bile spremljene ak i legitimacije s potpisom poznatog etnikog komandanta Jezdimira Dangia, ali su istog dana kada su spremali bekstvo uhapeni. Glavni organizator je prilikom sprovoenja uspeo da pobegne, dok je drugi priznao delo i koristei nebudnost skoio sa drugog sprata zgrade u kojoj je vreno isleenje i ostao na mjestu mrtav". 352 Zbog uestalih pojava dezerterstva Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije je u svome nareenju od 10. septembra 1942. Operativnom tabu NOP i DO za Bosansku krajinu naredio da se sa mladiima koji se upuuju za popunu proleterskih brigada izvri politika priprema. Treba im rei da se brigade nee stalno nalaziti u Bosanskoj krajini. To treba predoiti borcima. Nezgodno bi bilo da usled slabe politike i bezbednosne pripreme doe do dezerterstva koje bi imalo negativne posledice po moralno-politiko stanje brigade", reeno je, pored ostalog, u nareenju. 333 U jedinicama taba 3. operativne zone G NOV i PO Hrvatske u septembru 1942. dolazilo je.do pojava dezerterstva zbog nepravilnog postupanja starjeina prema tim licima".334 Do pojave dezerterstva dolazilo je i u jedinicama 2. operativne zone, a posebno u Kalnikom NOP odredu. Tako je streljano 5 dezertera, ali je tab 2. operativne zone u svome izvetaju od 16. januara, 1-943. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske naao za shodno da 'Iznese svoje miljenje da to nije put koji e rijeiti pitanje dezerterstva, jer e to loe djelovati na sela iz kojih dotini drugovi dolaze u partizane i tako e se onemoguiti daljna mobilizacija seljatva u nau vojsku". 335 tab 3. krajike brigade, u svom izvetaju od 25. februara 1942, izvestio je da je ,,do sada ljudstvo koje smo mobilisali sve pobjeglo" iskoristivi momenat kada je poela borba. Sline pojave s novomobilisanim bile su i u 9. udarnoj diviziji, s tim to su novomobilisani hvatali kurire i predavali ih italijanskom okupatoru, to je bio rezultat petokolonake delatnosti. 336 U 8. udarnoj diviziji pojave dezerterstva su obrazlagane nedovoljnom politikom sveu i nedisciplinom novih boraca, loom ishranom i neizvesnou o porodicama posle neprijateljske ofanzive. 337 Interesantan je sluaj dezertiranja iz 4. krajikog NOP odreda, iz kojeg je 28. februara 1942. dezertiralo oko 80 boraca meu kojima jedan komandir ete i tri komandira voda. Jedan od uhvaenih vodnika iz 3. ete rekao je komandantu odreda doslovno ovo: Ubi ti mene drue komandante, ali je vie ne mogu u zobenicu." Po miljen j u taba odreda, dezerterstvo se pojavilo zbog slabe politike svesti boraca, zbog slabe ishrane na prostoru Tesli . Kotor-Varo gde

se jeo zobeni hieb i zbog momentalno teke situacije u Vijaanima usled nadiranja neprijatelja i teke situacije lanova porodica na tom prostoru. 338 Do dezerterstva je dolo posle etvrte neprijateljske ofanzive i u redovima 7. udarne divizije, pa je tako poetkom aprila 1943. dezertiralo 13 partizana meu kojima i dva lana KPJ. 339 Tipinu pojavu enje za zaviajem imamo i u 3. slovenakoj NO brigadi Ivan Cankar", gde je dezerstvo uzelo prilino maha. Sekretar partijskog biroa brigade u svome izvetaju od 13. maja 1943. Centralnom komitetu KP Slovenije ovako je opisao t a j problem:
Ozbiljan problem je dezertiranje. Dodue pravog dezertiranja, beanja beloj gardi ili Italijanima, u naoj brigadi nema, ali se poelo pojavljivati samovoljno n a p u t a n j e jedinica, odlaenje drugova u terenske jedinice i u divlje partizanstvo oko svojih kua. Po mom miljenju uzroci su: lokalni patriotizam, nedovolnja politika zrelost i svest, fizika slabost, nedovoljna kontrola od strane funkcionera, prolee i enja za zaviajem, slaba odea i obua, u k i d a n j e odsustva. Sada se dogodio sluaj samovoljnog odsustva m e u Belokranjcima, koji su, inae dobri borci, odani naoj OF, otili u svoje krajeve. Naknadno smo saznali 'da e se vratiti s pukomitraljezom, da e oni sami oterati senike belogardiste, da e organizovati belokranjsku brigadu, da ih interesuje da li su doli roditelji iz internacije, zato Cankarova brigada, u kojoj je bilo najvie Belokranjaca, ne ode nekoliko dana u Belu Krajinu, da su svi izginuli okolo, a da bi se bolje borili na domaem tlu, itd. Isti sluajevi s Belokranjcima dogodili su se i u drugim brigadama." 340

Usled rovarenja petokolonakih elemenata dolazilo je do pojava dezertiranja i u 1. dalmatinskoj brigadi, kao i u 1. operativnoj zoni Glavnog taba NOV i PO Makedonije, gde je zbog toga izvreno nekoliko smrtnih kazni. Poen ta je stavljena na politiki rad.341 enja za zaviajem javljala se i kod krajikih jedinica, usled ega je dolazilo do pojava dezerterstva u 7. krajikoj brigadi. Zelja da idu u Krajinu uslovljena je prilikama pod kojima je ivjela ova brigada od svog prelaza iz Krajine." Karakteristino je da su svi dezerteri" ponovo stupili u krajike jedinice na koje su prve naili po naputanju 7. krajike brigade, koja se u julu 1943. nalazila u istonoj Bosni. Takav je bio sluaj i s borcima 9. krajike brigade kada su uli da ulaze u sastav 11. krajike brigade 5. udarne divizije.342 U 17. udarnoj diviziji u jesen 1943. osuena su tri borca na smrt zbog pokuaja i organizovanja dezerterstva koje je otkrila obavetajna sluba. Meutim, tab 17. udarne divizije u svome izvetaju od 5. novembra 1943. Centralnom komitetu K P J naao je za potrebno da kae da se ovim presudama pristupilo tek u k r a j n j o j nudi, znajui da se samo pomou n j i h dezerterstvo ne moe suzbiti" zbog ega je odrano i vie konferencija na kojima je ukazano na tetnost tih pojava. 343 tab 6. korpusa u svome izvetaju od 12. decembra 1943. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske o vojno-politikoj situaciji u vezi s pojavom dezerterstva izneo je i ovo:

Sto se tie dezertera njih smo podelili u tri kategorije: u one koji po naroitom planu naputaju jedinice, s ciljem njihovog razbijanja i vrenja demoralizatorske propagande. Takve emo streljati. Druga vrsta dezertera su oni koji vie puta naputali svoju jedinicu usled niske politike svesti. Meu takovima ima koj.i e biti osueni na prisilan rad, dok e manji dio biti poslan u jedinice nazadf. . J I trea vrsta dezertera, to su bolji drugovi, koji su prosto napustili svoje jedinice bez znanja stareina, da bi videli svoju kuu. Takve emo uz strogi ukor vratiti u svoje jedinice." 344 U Romanijskom NOP odredu krajem 1943. dezertiralo je oko 50% boraca, mahom novomobilisanih koji su se uplaili neprijateljske ofanzive i ostali kod svojih kua da bi sauvali svoje ivote. Meutim, dosta ovih dezertera uhvaeno je od strane Njemaca i strijeljano." 345 Dezerter Ignjat rtuli, konjovodac u 3. slovenakoj brigadi Ivan Cankar", doveo je jedan belogardejski bataljon za vreme dok su borci bili na mitingu u jednom selu, i poto je dobro poznavao raspored straarskih mesta na poloaju kod Javornice, belogardejci su neopaeno izvrili napad i tom prilikom ubili 114 boraca iz 4. bataljona brigade. Uhvaen je tek posle rata i od Okrunog suda u No-, vom Mestu osuen 14. m a j a 1947. na smrt.346 Politiko odeljenje taba 27. udarne divizije u svome izvetaju od 12. m a j a 1944. Centralnom komitetu K P J je u vezi dezerterstva napisalo i ovo:
Glavni problem za P a r t i j u bio je dezerterstvo. Zbog dezerterstva bili smo prinueni da r a s f o r m i r a m o III bataljon, koji se bio sveo na minimum, te kao borbena iedinica n i j e mogao opstati. Pored boraca dezertirali su la-

ri, u Italiji, dolazilo je takoe do uestalih pojava ^ enstveno zbog specifinosti ivota na tuoj teritoriji i nedovoljnog politikog rada, kao i uticaja reakcionarnih elemenata koji su i tada uivali podrku saveznikih vlasti u Italiji. Politiko odeljenje Mornarice NOVJ u svom izvetaju od 30. jula 1944. Centralnom komitetu K P J je, pored ostalog, konstatovalo da Partijsko rukovodstvo i tab baze nisu otkrili uzroke dezertiranja pojedinaca i grupa i nisu preduzimali efikasne mere". 348 Ta pojava postajala za neke divizije pravi problem. Obavetajna sluba po tim pitanjima ipak nije mogla mnogo da uini.349 Od 39 divizija i oko 350 000 boraca, koliko ih je bilo sredinom 1944, ve krajem 1944. se u redovima NOV i P O J nalazilo 57 divi-' zija sa oko 650 000 boraca. Brojno stanje divizija se skoro uetvorostruilo na nekim podrujima, pa je i to inilo odgovarajue tekoe, tako da je osnovni zadatak obavetajnih organa u pogledu dezerterstva u to vreme bio usmeren prema organizatorima tih pojava iz neprijateljskih pobuda, dok je politiko-partijski rad bio osnovni nain rada u borbi protiv tih nemilih pojava. 350 Meu novomobilisanim borcima bilo je etnika, domobrana, belogardejaca, nedievaca i mnogih drugih koji su do tada sluili u raznim kvislinkim formacijama. Naroito veliki priliv boraca i ras-

pad kvislinkih formacija usledili su krajem leta 1944, posle poziva vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Tita upuenog pripadnicima neprijateljskih formacija 30. avgusta 1944. za dobrovoljno prelaenje iz neprijateljskih redova u jedinice NOV i POJ, kao i Ukaza o amnestiji Predsednitva AVNOJ-a od 21. novembra 1944. Mnogi od tih boraca su masovno dezertirali iz jedinica, kao to je bio sluaj s 9. crnogorskom brigadom u kojoj je za 6 meseci dezertiralo 265 lica, od kojih je veina bila u etnicima. Od tog broja se ponovo vratio u brigadu 61 borca a motivi su uglavnom bili strah od nove Sueske i odlazak u Bosnu". 351 Krajem 1944. jedinice 1, 2. i 3. armije primile su novu tehniku na osnovu sporazuma koji je maral Tito postigao sa vladom SSSR-a za vreme boravka u Moskvi od 19. do 28. septembra 1944. Za prijem te tehnike formirani su centri u Negotinu, Petrovgradu (sada: Zrenjanin) i nekim drugim mestima. Organi Ozne nisu imali vremena, kao ni tabovi, da sprovedu kontrolu nad ljudima u novoformiranim jedinicama, a naroito u niem stareinskom kadru koji je mobilisan od podoficira i oficira bive jugoslovenske vojske, od kojih je deo sluio i u Nedievim kvislinkim formacijama. Meu njima se nalazio i m a n j i broj neprijateljski nastrojenih elemenata, pa se tako desilo da je ceo Protivtenkovski divizion 17. udarne divizije po prelasku u severoistonu Bosnu predat u ruke nemakih jedinica od dela neprijateljski nastrojenog stareinskog kadra koji se kao peta kolona uvukao u redove NOV i POJ.352 Samoborski NOP odred je imao vie dezertera nego to je imao boraca na licu, dok je u umberakoj brigadi 34. udarne divizije 4. korpusa NOVJ dezertiralo toliko boraca da je tab 34. divizije bio primoran da vrati tu brigadu u Zumberak radi prikupljanja dezertera, meu kojima je bilo i rukovodilaca, poto, prema oceni politikog komesara 34. divizije od 1. januara 1945. o stanju u diviziji, ,,Na.sektoru Zumberka neprijatelj uvjek ima u rukama politiku inicijativu" i zbog toga to Isto tako uspjevaju Maekove parole u umberakoj brigadi i Samoborskom odredu". 353 Zbog masovnih pojava dezerterstva u jedinicama 6. korpusa NOVJ, tab korpusa je zahtevao od potinjenih tabova da Sve dezertere koji budu povraeni u jedinice bezuvjetno poslati prije u opunomoenitvo OZN-e dotine jedinice kako bi mogli ustanoviti tko je imenovanog gurnuo na dezerterstvo, odnosno koji motivi, te ta ga je dovelo nazad u jedinicu". 354 Meutim, u toku isleivanja bilo je i nepravilnih postupaka organa Ozne koji su zloupotrebili svoja prava, to se negativno odraavalo na stanje u jedinicama, bez obzira na to to se radilo o neprijateljima narodnooslobodilake borbe. Tako u izvetaju sekretara Divizijskog komiteta K P J 34. udarne divizije od 26. marta 1945,' pored ostalog, pie:
Nego ima jedna nezgodna pojava kod Karlovake [brigade]. Prilikom' popune sa domobranima borci su prepoznali trojicu koji su jo u pozadini rovarili i bili dounici ustaama u njihovim krajevima. Ta trojica su bila data njihovoj OZN-i i obavetajnom oficiru na istragu, a ovi su ih nakon sasluanja bez ikakvog suda postreljali i pohacali u Kupu.

Drugi sluaj prilikom napada na Dragani, isto tako su trojicu strijeljali kod Ribnjaka, blizu Pisarovine i tamo ih ostavili. Kada se postavilo pit a n j e zato su streljali te ljude, kazali su da su isti pokuali bjegstvo i da su ih na trku ubili." 355

Taj primer zasluuje panju utoliko to_je Vrhovni komandant vie puta insistirao na potovanju zakonitosti i izvoenju na sud ratnih zloinaca i drugih krivaca, jer su u to vreme zakoni bili otri i verovatno bi pomenuti dobili najstroe kazne. Meutim, takav nain reavanja problema bio je ustvari samovolja, koja se mogla i verovatno se tetno odraavala na jedinicu kao celinu. Ministarstvo narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije (Generaltab), uviajui probleme dezerterstva, a naroito to se rat bliio kraju, izdalo je 19. marta 1945. naredbu u kojoj je, pored ostalog, o tom problemu stajalo:
Mnoge nae jedinice, tabovi, komande i ustanove nepravilnim postupcima potpomau dezerterstvo, bilo time to p r i m a j u dezertere iz drugih jedinica ili to se neopravdano blago i neodgovorno odnose prema pojavi dezerterstva, u svojim jedinicama. Time se stvara mogunost izvlaenja iz o p e rativnih jedinica, odnosno iz borbenih redova licima obino slabih politikih i moralnih kvaliteta. Na t a j nain se osetno slabi vojnika disciplina i iznutra razriva kompaktnost jedinice, a prestup dezerterstvo ostaje bez potrebne stroge sankcije."

Zbog toga je usledilo dalje nareenje da se svi dezerteri moraju straarski sprovesti u jedinice iz kojih su dezertirali, da se preduzmu mere a oni koji su dva ili vie puta dezertirali, da se predaju vojnim sudovima radi krivinog postupka. Pored toga, predvieno je da tabovi a r m i j a ^ r m i r a j i l kanjenike bataljone, koje na frontu treba upotrebljavati za najtee zadatke, a van borbe za najtee radove". 356 / Meutim, vidljivo je da pojave dezerterstva, ma koliko bile negativne, nisu bitnije uticale na borbeni moral jedinica NOV i POJ. Dezerteri su se' samo u retkim sluajevima okretali ka neprijatelju, dok se ogromna veina opet na neki nain ukljuivala u borbu to je bila jedna od specifinih pojava u narodnooslobodilakom ratu. U svakom sluaju, stoji da je u borbi protiv dezerterstva moralno-politiko stanje jedinice kao celine bilo presudno i da je poli-, tiko-partijski rad bio u prvom planu borbe za spreavanje tih pojava, dok su obavetajni organi morali na prvom mestu da otkriju organizatore i prvenstveno da obraaju panju na tu pojavu s neprijateljskim pobudama i tendencijama, u emu su imali uspeha. 357
4. BORBA PROTIV NEPRIJATELJSKE PROPAGANDE I DRUGIH OBLIKA OBAVETAJNE I SUBVERZIVNE DELATNOSTI U NOR-u

Neprijateljska propaganda je bilo jedno od monijih sredstava u rukama okupatora u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta jo od prvih dana narodnooslobodilake brbe. Ta neprijateljska aktivnost koju je dr Jozef Gebels, ef nemake propagande, doveo do

nevienih razmera imala je izvesne uspehe naroito u poetnom periodu rata kada su faistike sile Trojnog pakta beleile uspehe na svim frontovima: evropskom, dalekoistonom i pacifikom. Nacistika Nemaka je na evropskom ratitu postigla vee pobede tokom 1941. i 1942, kada su njene jedinice na istonom frontu doprle do Kavkaza, Staljingrada, Moskve i Lenjingrada i kada su snanom propagandom pokuavali na sve mogue naine da izvre pacifikaciju Jugoslavije i odvoje iroke narodne mase od narodnooslobodilakog pokreta s Komunistikom partijom Jugoslavije na elu. Uopte uzevi, neprijateljska propaganda na jugoslovenskom tlu pre svega je dirigovana od nemakog i italijanskog okupatora (do kapitulacije Italije 9. septembra 1943) i od reakcionarnih krugova sa Zapada preko svog eksponenta Drae Mihailovia i njegovih etnika, dok su se sve ostale kvislinke formacije u svojoj propagandnoj delatnosti oslanjale, pre svega, na smernice i direktive dobijene od okupatora. Nemaka propagandna maina je bila u tome smislu najjaa. Ona je imala na raspolaganju specijalne propagandne odrede s n a j boljim kadrovima koji su upueni u Jugoslaviju u skladu sa direktivama general-feldmarala Vilhelma Kajtela, naelnika nemake Vrhovne komande oruanih snaga (Vermahta) izdatim pred aprilski r a t pod nazivom Direktiva za tretiranje pitanja propagande protiv Jugoslavije", Nemaki propagandni punktovi u okupiranoj Jugoslaviji nalazili su se u Beogradu i Zagrebu, dok su za anketirana podruja u Treem Rajhu vaili osnovni principi nacistike propagande koji su se sprovodili u Rajhu. U Beogradu se nalazio centralni propagandni organ pod nazivom Propagandni, odeljak S", kasnije preimenovan u Propagandno odeljenje Jugoistoka, dok je u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj taj .propagandni aparat bio organizovan u okviru Propagandne sekcije Hrvatske. Te propagandne institucije imale su radne grupe za plan, za aktivnu propagandu, za tampu, za rasturanje fotografija i letaka, za film, za pozorite i predstave, istorijsku grupu itd. Tim grupama su za izvravanje zadataka stajale na raspolaganju specijalno obuene propagandne ete opremljene u to vreme najsavrenijom tehnikom za sprovoenje propagande, dok su pri tabovima, divizijama i u veim gradovima postojale tzv. propagandne stanice. Nezavisno od tih isto operativno-vojnih organa, kroz Jugoslaviju su povremeno prolazile i ekipe nemake propagandne organizacije Snaga kroz radost" (Kraft durch Freude"), iji je cilj bio da veliaju ivot u Rajhu i privlaenje radnika za odlazak na rad u Nemaku.. Kvislinzi takoe nisu zaostajali, pa su u skladu sa smernicama okupatora stvarali svoj propagandni aparat sa osnovnim zadatkom bobre protiv NOP-a. U svojoj propagandnoj delatnosti, kroz sva sredstva informisanja koja su mu stajala na raspolaganju radio, tampa, film. pozorite i dr. nemaki okupator i njegovi pomagai prvenstveno su ili na razbijanje narodnooslobodilakog pokreta s pokuajem da raz-

biju bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti. Otuda i parole: Hrvati! Zato se vi borite, Da vas Srbi okupiraju!", Crnogorci! Vratite se svojoj kui!", itd. U stvari, okupator je vodio jedan pravi propagandni rat protiv Narodnooslobodilake vojske Jugoslvajie i pri tom nije birao sredstva. Naroito je bila opasna njegova tzv. crna propaganda, iji je sadraj bio takav kao da je poticao od odgovarajuih struktura narodnooslobodilakog pokreta. Cilj joj je bio da se iroke narodne mase na perfidan nain dovedu u zabludu i da se poseje nepoverenje prema NOP-u, kao i u njegovim sopstvenim redovima. Tako je jednog dana na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji osvanulo Otvoreno pismo drugu Titu" u kome je, pored ostalog, stajalo:
Svi mi shvaamo n a p o r e i nastojanja Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije u borbi protiv okupatora i njegovih slugu. Svi smo mi za pobedu slobode i demokratskih naela . . . Svi s m o mi napokon za to da nakon sloma faizma i kapitalizma zavlada u Evropi komunistiko ureenje. Ali ipak ima u partizanskoj borbi neto to nas ne zadovoljava . .. Mi shvaamo, ta vie traimo da se n a p a d a j u transporti t r u p a i materijala okupatora k a o i da se unitavaju njihove ete na nalem podruju, ali se ne moemo solidarisati s unitavanjem onoga to je nam^njeno iskljuivo nama i to slui za pokrie naeg egzistentnog minimuma." \ K r a j pisma s e zavrava radnikom p o r u k o m " : \ Upozoravamo druga Tita na vjenu izreku Lenjiltakoji je rekao: 'U XX stoljeu niti jedan pokret ne moe uspijeti mimo i bez radnika. Radnik je rob svih pokreta, bez njega nita s n j i m e sve!' Svakolika dosadanja Narodnooslobodilaka borba pravi je atentat na gornju t v r d n j u Lenjina. Ima li drug Tito pravo moda ispravljati vjeitog Lenjina."

Ili, drugi pokuaj dezorijentacije narodnih masa u letku Upute za borbu protiv okupatora" gde se, pored ostalog, veli:
Svim borcima NOV i POJ. 1) Ko smatra da se naa zemlja nalazi ugroena od njemakog okupatora, tome mora prvi cilj biti t a j da se njemaki okupator protera iz zemlje i na narod oslobodi od tuinske vojske i tuinskog u g n j e t a v a n j a . . . Da bi okupatora to p r e nestalo preporuuje se da se ne rue pruge i drugi objekti te tako okupator nee dovlaiti nove snage na jugoslovensko ratite, nego ih odatle prebacivati protiv Rusa i Engleza koji treba i te k a k o da su zahvalni to je NOV i do sada vezivala takvu silu. Tako e biti lake isterati s m a n j e n e okupatorske snage. To je nova Taktika NOV i POJ." i sledi potpis Vrhovni tab NOV i POJ, zamj. na. taba pukovnik Veljko."

Oigledno je da je Uput imao za cilj da demobilise diverzantske grupe irom zemlje, rukovodstvo i stanovnitvo i na t a j nain olaka posao okupatoru i njegovim pomagaima. Stab 2. oklopne armije tvrdio je da je povodom kapitulacije Italije uspeo pomou propagande da odri pojedine oblasti pasiviziranjem masa, to je i bio cilj. Dalmatincima su se obraali: Hrvati D a l m a c i j e ! . . . Doao je a s . . . oslobodili smo od Italije porobljene

krajeve!", ili Albancima: Siptari! Izdajnike Italije nema vie u Albaniji. Nemaka vam prua ruku!" Italijanska faistika propagandna maina se sluila na isti nain. Obraajui se srpskom narodu na podruju tzv. Nezavisne Hrvatske, u jednom od letaka se kae: Talijanska vojska branila je, pomagala je i dala je sklonita nesrenom srpskom narodu koji je ve bio osuen na unitenje." Naroito je neprijateljska propaganda uzimala maha za vreme raznih ofanziva i veih operacija, pozivajui pripadnike NOV i POJ na dezerterstvo uz pomo propusnica s kojima se garantovao ivot svakom prebeglom partizanu. Pored toga, nisu izostajali i razni pozivi dezertera iz redova NOV i POJ koji su se prikljuili neprijatelju. Tako, na primer, u jednom letku pod naslovom Naim bivim drugovima partizanima!", pored ostalog, pie i ovo:
Prebjegli smo iz raznih partizanskih jedinica i dnevno iz n j i h bjeimo, spasavajui svoje glave i domove, kojima se vraamo. Svagdje smo dobro primljeni i s n a m a se postupa kao s ljudima(. ..) _ U mjestu g d j e se predamo, ostajemo najvie nekoliko dana, a odatle -odlazimo u zajedniki centar, odakle se oprani, ureeni i siti s pjesmom i suzama radosnicama upuujemo svojim domovima i sretnom i v o t u . . . Mi vam kaemo, da je Vaa borba samo razbojniki pohod da napljakate h r a n e i udovoljite bolesnim strastima Vaih voa!(...) Ne gubite uzaludno glave, ne budite vie o r u e idovskih bandi, ne unitavajte vlastite ivote i domove! Pozivamo Vas dok je jo na vrijeme i u ime Vaih najbliih . . . prionete opustjelim n j i v a m a za bolju budunost sviju nas." I zatim slede potpisi 51 dezertera". 358

Divizijski komitet K P J 19. udarne divizije u svome izvetaju od 17. aprila 1944. Centralnom komitetu K P J pored ostalog je napisao i ovo:
Neprijateljska propaganda se usmjerila [na to] da n a m ometa mobilizaciju i da mobiliu za sebe. Neprijatelj je oko komunikacije uspio da mobilise u ustae i etnike s parolom kod Srba 'ko ide u etnike zatitit e se od ustaa', a kod Hrvata 'zatitie se od etnika'. Ovo je imalo uspjeha jer je neprijatelj iskoristio i nau vojniku slabost, tj. kada se poslije ofanzive divizija povukla u L i k u [ . . . ] . U NOO esto sjede ljudi koji su neprijateljski raspoloeni prema naoj borbi ili su popustljivi pred neprijateljem, istupaju u zatitu bandita kad se protiv n j i h preduzimaju m j e r e u s t r a h u da oni ne bi poslije s t r a d a l i f . . . ] K o m a n d e mjesta ne osjeaju se uopte k a o vojna vlast, niti pak vre kontrolu prolaznika, uslijed ega moe ii kud ik hoe, to olakava [neprijatelju] pijunau." 359

Samo iz ovih nekoliko primera vide se odgovarajui zadaci obavetajnih organa u jedinicama NOV i POJ i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji da otkriju nosioce neprijateljske propagande, njihove centre i sve subverzivne elemente koji su se bavili rasturanjem neprijateljskog propagandnog materijala ili irenjem neprijateljske propagande u redovima NOP-a.360 Pored isto bezbednosne aktivnosti, veliku ulogu u suzbijanju neprijateljske propagande imali su i propagando-agitacioni odseci u

jedinicama i ustanovama NOP-a. Izdavanjem velikog broja listova i broura, zatim preko lokalnih radio-stanica i Radio-stanice Slobodna Jugoslavija" irena je istina o narodnooslobodilakoj borbi jugoslovenskih naroda. Veliku ulogu u borbi protiv neprijateljske propagande odigrali su i obavetajni (informativni) bilteni koji su izdavali pojedini glavni tabovi i tabovi korpusa i divizija. Od posebnog znaaja je bio Bilten Vrhovnog taba NOV i POJ za jedan dui period dok se bavio i pitanjima agitaciono-propagandne delatnosti. Informativni bilteni su sastavljani na osnovu analize zaplenjenih neprijateljskih dokumenata i izjava zarobljenika i pijuna, i u njima su se mogli nai primerj iz metoda i rada neprijateljske propagande. Pored toga, u borbi protiv neprijateljske propagande upotrebljavane su i mere za unitavanje propagandnog materijala i njihovih centara. Skojevci i omladinci po gradovima cepali su propagandne letke istaknute na javnim mestima, spaljivali tampu i drugi propagandni materijal i na taj nain oteavali okupatorima i njihovim pomagaima sprovoenje njihovih propagandnih mera. Time su podizali moral stanovnitva i jaali veru u pobedu A pored surovih sankcija koje su se preduzimale protiv uhvaenih/osoba koje su unitavale propagandni materijal. \ / etnici koji su celo vreme" rata-iiivali podrku reakcionarnih krugova na Zapadu, a dosta dugo i pojedinih zvaninih krugova, u svojoj propagandi su isticali da spasavaju srpstvo od boljevike kuge". To su inili Nedi i drugi kvislinzi. etnicima su, za jedan dui period, stajale na raspolaganju pojedine emisije londonskog radija preko koga su uspehe NOV i POJ pripisivali sebi, irili klevete protiv oficira bive jugoslovenske vojske koji su stupili u redove NOVJ i stavljali pod slovo ,,z" (to je znailo zaklati) istaknute rodoljube i pripadnike NOP-a. Protiv tih lai i kleveta energino je odgovarao Vrhovni tab NOV i POJ.361 etnici su takoe izdavali vei broj listova i broura, kao i svi ostali izdajnici, kojima je bio zajedniki moto borba protiv narodnooslobodilakog pokreta. Borei se protiv pete kolone i pijuna, obavetajna sluba je, u stvari, vodila borbu i protiv nosilaca neprijateljske propagandne delatnosti i izdajnike aktivnosti svih neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta. Specijalne i subverzivne jedinice i organizacije nemakog okupatora za borbu protiv NOP-a bile su vrlo lukav i podmukao protivnik protiv koga je obavetajna sluba NOP-a ispoljavala takoe svoju delatnost. To su bile radio-prisluna sluba, divizija Brandenburg", grupe za borbu protiv partizana (trupovi), a od kvislinkih (pod rukovodstvom okupatora): tzv. Srpski gestapo, slovenaka belogardejska subverzivna organizacija Legija smrti, ustake subverzivne organizacije (grupe za dojavne stanice i sabotau, grupe za sabotau SS", kotarski oruniki jurini odjeli, oruniki zatitni odjeli, jurinici i Legija hrvatskih osvetnika), te Muslimanska zatita, seoska zatita HSS-a i dr.

Sve te organizacije i subverzivne jedinice bavile su se i obavetajnom aktivnou, a veina subverzivnih jedinica koristila je partizansku uniformu radi ubacivanja na osloboenu teritoriju radi sprovoenja svojih suverzivnih i obavetajnih zadataka. Radio-prislnna sluba

Kada su jedinice NOV i POJ posle kapitulacije Italije poele da masovno p r i m e n j u j u radio-saobraaj, Komanda Jugoistoka je bila naroito zainteresovana za narodnooslobodilaki pokret najopasniji protivnik nemakom Vermahtu na Balkanu. U to vreme se u Vrhovni tab NOV i POJ spustila i anglo-amerika vojna misija predvoena brigadirom Ficrojem Maklejnom, pa je i pomo od saveznika u radio-sredstvima poela da pristie, a naroito posle odluka velike trojice" na Teheranskoj konferenciji da se partizanima ukae to vea materijalna pomo. Komanda Jugoistoka je zbog pojaanog radio-saobraaja premestila 4. komandu za radio-izvian j e (Kommando der Nachrichtenaufklaerung) iz Soluna u Beograd. Ta specijalna nemaka komanda bila je vrlo jaka radio-prisluna komanda pod kojom su se neposredno nalazile potinjene 4. stanica za prislukivanje i obradu podataka (Nachrichtenaufklaerungs und Auswertestelle NAST 4), 16. i 17. bataljon za radio-izvianje sa po dve ete u svakom bataljonu i Centrala za ometanje radio-saobraaja Balkan". Za radio-prislunu slubu Vrhovnog taba NOV i POJ i potinjenih tabova, komandi, ustanova i jedinica bio je zaduen 16. bataljon za radio-izvianje sa 621. i 964. radio-izviakom etom. Svi obavetajni podaci dobijeni radio-prislunom slubom nosili su oznaku Q", to je znailo siguran izvor (sicherequelle). Osnovni zadaci NA-4 su, pored radio-prislune slube, bili i radio-goniometrisanje, tj. ustanovljavanje lokacije pojedinih neprijateljskih radio-stanica, hvatanje emisija, izuavanje veza protivnika uopte, kriptografska sluba, dezinformisanje protivnika, preko njegovih vlastitih radio-telegrafskih mrea putem tzv. radio-igara, ometanje radio-emisija protivnikih radio-stanica, kao i sve druge zadatke koji su se odnosili na ovo podruje. Komanda 4. stanice za prislukivanje i obradu podataka pokrivala je sa svojim potinjenim organima ceo Balkan, junu Italiju, Bliski i Srednji Istok i Severnu Afriku. tabovi NOV i POJ i obavetajni organi su ustanovili postoj a n j e takvih nacionalistikih specijalnih organa, ali u njihovu organizaciju nisu uspeli da ubace svoje obavetajce, jer je ta specijalna sluba bila strogo uvana tajna i od mnogih nemakih komandi i tabova. Zbog toga to se preko obavetajnih mrea saznavalo da je neprijatelj ve imao na raspolaganju pojedine depee i nareenja tabova i jedinica NOV i POJ i to su mnogi pokreti i namere bili otkriveni, obavetajni organi NOP-a usmerili su svoju aktivnost i na otkrivanje pijuna meu radio-telegrafistima koje je neprijatelj kolovao za pijunsku delatnost i ubacivanje u redove NOP-a. Meutim, i pored toga to su brojni pijuni raio-telegrafisti bili otkri-

veni, sva akta, bilo koje vrste, upuena u radio-saobraaj jedinica NOV i POJ bila su skoro do kraja rata poznata nemakim obavetajnim organima. To je bio veliki hendikep za NOV i POJ, poto nijednu krupniju operaciju nisu mogli preduzeti a da neprijatelj za n j u nije saznao. Samo za one operacije ija su nareenja iskljuivo prenoena kuririma, kao to je bio sluaj sa ruenjem komunikacija u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944. (Operacija Nedelja pacova" Operation Ratweeck"), neprijatelj nije mogao saznati, ili je suvie kasno otkrio namere tabova NOV i POJ. ifre koje su upotrebljavane od strane jedinica NOV i POJ bile su tako jednostavne da one do septembra 1944. nisu predstavljale tekou za nacistike strunjake za vezu koji su se bavili dekriptovanjem ifrovanih telegrama. 362

Divizija

Brandenburg"

Divizija Brandenburg" je bila specijalna nemaka jedinica nazvana po istoimenoj oblasti u Nemakoj. Bila je namenjena za borbu protiv pripadnika pokreta otpora na okupiranom podruju, tj. za voenje tzv. malog rata (Kleineskrieg"), kao i za vrenje diverzija, sabotaa i prepada na ustanike tabove, komande i druge ustanove. Divizija je nastala krajem 1942. preformiranjem nastavnog puka Brandenburg". Tada se u diviziji nalazilo 5 pukova (od kojih je 5. puk bio nastavni), padobranski bataljon Brandenburg" i Bataljon obalskih lovaca (Kuestenjaegerabteilung). Pri formiranju divizija je neposredno bila vezana za admirala Vilhema Kanarisa, efa nemake vojnoobavetajne slube (Abver), a od 1943. potpala je neposredno pod komandu nemake Vrhovne komande Vermahta (OKW). To je bila motorizovana divizija, od koje su se uvek najmanje 3 puka nalazili na jugoslovenskom ratitu, a u jesen 1944. i svih pet pukova. Tada je divizija, koja po pravilu nije nikada dejstvovala kao celina, preformirana od ostataka njenih jedinica i delova jurine grenadirske divizije Rodos" i upotrebljena je u borbama protiv jedinica Crvene armije u Banatu i protiv sovjetskih i jugoslovenskih jedinica u borbama a batinki mostobran od 7. do 30. novembra 1944, kada je divizija spala na 130 boraca po jednom bataljonu. U avgustu 1944. brojno stanje divizije je iznosilo 14 056 boraca i stareina od ega 900 oficira. Meu vojnicima divizije nalazilo se 140 pripadnika SS za specijalne zadatke. Od brojnog stanja divizije 210 je govorilo ruski, 181 engleski, 185 srpskohrvatski, 189 francuski, 344 italijanski i ostale jezike 610 pripadnika divizije. Ova divizija je u obavetajnom pogledu bila posebno vana za obavetajnu slubu NOP-a jer je bila glavni organizotor za unitenje Vrhovnog taba NOV i POJ, a posebno vrhovnog komandanta marala Josipa Broza Tita. U jesen 1943. divizija je dobila specijalni zadatak da izvri atentat na marala Tita. Plan je izradio tab divizije Brandenburg"

na elu s njenim komandantom Aleksandrom fon Fultajnom (Alexander von Pfulstein). Osnova toga plana bila je sledea: da se u pripremnom periodu angauju obavetajni organi Abvera, Slube bezbednosti i Tajne vojne policije kako bi to tanije utvrdili mesto boravka Tita i da se ti podaci upotrebljavaju kontrolom radio-saobraaja, odnosno radio-prislunom (izviakom) slubom; da se tako prikupljeni podaci, kao i celokupni materijal, starijeg datuma koji sadri elemente o njegovoj okolini, obiajima i navikama, a naroito podaci od ustanova Abvera iz Zagreba i Beograda dostave specijalnoj Brandenburg" jedinici nazvanoj Kirhner" (po imenu njenog stareine) namenjenoj za izvrenje atentata; da se za realizaciju plana angauju etnici Uroa Drenovia, etnikog komandanta u Bosanskoj krajini i Huske Miljkovia, komandanta muslimanske milicije u Cazinskoj krajini; da po dobijanju pouzdanog izvetaja o mestu Titovog boravka iskoi padobranima jedna izviaka grupa jedinice Kirhner" sa zadatkom detaljnog i tanog utvrenja Titovog boravita, i da potom obavesti ifrom ostali deo jedinice Kirhner" koja se sa jakim padobranskim snagama jaine dva bataljona iskrcava vazdunim desantom uz bombardovanje tukama" i u optoj pometnji probija se do cilja i izvrava zadatak. Ukoliko bi ta varijanta otpala, predvieno je, po drugoj varijanti, da jedan agent prodre u Titovu okolinu i izvri atentat na Tita uz upotrebu otrova, ili pak da se Tito ubije eksplozivom. To je zamiljeno tako da ranije ubijene i maskirane taoce kao engleske padobrance bace iz aviona sa padobranima, tako da to izgleda kao nesrean sluaj. Padobranci" su trebalo da nose poiljku sa originalnim saveznikim materijalom, gde je trebalo da se nalazi i jedan paket sa poklonom upuenim lino Titu, koji e pri otvaranju eksplodirati. Za padobrance" je trebalo iz Italije i Afrike da se obezbedi originalan padobranski materijal, cigarete, runo oruje, line isprave, notesi, fotografije, sledovanje hrane, materijal za pakovanje paketa, odea i obua i 100 kg lekova. Meutim, sve je to trajalo prilino dugo, pa je u meuvremenu izveden napad ojaanog 5. korpusa NOVJ na Banja Luku, kako bi se olakao poloaj jedinica NOVJ u istonoj Bosni. Za taj napad, koji je poeo 31. decembra 1943. u 22 asa, obavetajna sluba je obezbedila izvanredne obavetajne podatke, izmeu ostalog i plan rasporeda neprijateljskih snaga i odbrane Banja Luke. Neprijatelj je, meutim, brzo intervenisao dovoenjem raspoloivih rezervi, tako da napad nije uspeo, ali su obavetajni organi 13. krajike brigade uspeli da se domognu neprijateljske arhive iz koje se saznalo o tim namerama za atentat na marala Tita. Jedinice divizije Brandenburg" uestvovale su zatim jo jednom, i poslednji put, u pokuaju da uhvate Vrhovnog komandanta NOV i POJ u drvarskoj operaciji, :ela 25. m a j a 1944. Ali ni tada im to nije polo za rukom. 3

Grupe za borbu protiv pripadnika NOP-a -'- Grupa za borbu protiv pripadnika NOP-a odnosno grupe za borbu protiv bandi, (Gruppengegenbanden), kako su ih nemake komande zvanino nazivale, bile su specijalne oruane formacije. Formirao ih je Gestapo u jesen 1942. iz redova domaih izdajnika slovenakog porekla. Bilo je ukupno oko 400 lica angaovanih u tim grupama koje su nosile ifrovane nazive Tref", Elsa" i si. Kretali su se obino u manjim grupama, obueni u civilna ili partizanska odela j predstavljali su se kao simpatizeri NOP-a, odnosno partizani. Njihov osnovni zadatak je bio izvianje i prikupljanje obavetajnih podataka o pripadnicima i jedinicama NOV i PO Slovenije. Nastupali su provokativno i zbog toga su bili veoma opasni. Na elu tih grupa stajali su, obino, pripadnici nemake nacionalnosti. Najvei njihov uspeh bio je obrazovanje antifaistike organizacije" u logorima Dahau i Augsburg prema direktivama Gestapoa. Kada je ta delatnost poprimila ire razmere, na podruju Slovenije formiran je i specijalni tab pod nazivom Rukovodni tab za suzbijanje bandi i zatitna podruja". (Fuehrungsstab fuer Bandenbekaempfung). Taj tab je formiran po odluci rajhsfirera SS Hajnriha Himlera 30. septembra 1943. radi operativnog delovanja u borbi protiv oruanih formacija NOP-a, zbog ega je celokuno podruje Slovenije podeljeno na etiri zatitna podruja: Koruku, Donju tajersku, Ljubljansku pokrajinu i Gorenjsku. Podruja su se, opet delila na odseke obezbeenja. Tako je, na primer, Zatitno podruje Donje tajarske imalo pet odseka obezbeenja. Taj tab je imao uspeha u borbi protiv NOP-a, jer su mu stajale na raspolaganju sve nemake snage Vermahta i SS na pomenutim podrujima. Za organizaciju grupa za borbu protiv pripadnika NOP-a i kolovanje izvidnika i drugih agenata u Krkom, obavetajna sluba NOV i PO Slovenije je imala podatke i vodila je uspenu borbu, mada su te grupe nanele i velike rtve slovenakom narodu. 364 Grupe za unitenje partizana (trupovi)

Grupe za unitenje partizana, ili zvanino nazivane Grupe za unitenje bandita (Bandenvernichtungstrupp) ili poznatije pod nazivom trupovi", stvorene su kao specijalne nemake jedinice namen j e n e za borbu protiv NOP-a primenom subverzivnih metoda u situaciji kada nemake komande nisu mogle uspeno da se suprotstave stalnom jaanju NOP-a i njegovih oruanih snaga. Cilj im je bio da ubacivanjem na osloboenu teritoriju vre napade na tabove, organe narodne vlasti, m a n j e partizanske grupe itd. i da na taj nain stvaraju zabranu i nemir na osloboenoj teritoriji, poto su za te diverzantske akcije koristili partizansku odeu. kola za trupove otpoela je sa radom, po odobrenju komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj generala peadije Rudolfa Litersa {Rudolf Lters), 21. avgusta 1943. u Trapistima, kod Banjaluke pod zvaninim nazivom Bandenjegerschule Hauptmann Kono-

1 'G S W "

patzky". Nastavni kadar za tu kolu regrutovan je od pripadnika divizije Brandenburg". Prvi uesnici te kole bili su pripadnici nemake 714. peadijske (kasnije preimenovana u 114. lovaku), 369. legionarske Vraje" i 373. legionarske Tigar" divizije, kao i iz 1. puka divizije Brandenburg". Obuka je trajala mesec dana. Trupovi su nosili imena svojih stareina, kao Delali" Smit", (Schmidt"), Lajo" (Leiss"), itd. Mobilisani su iz redova ustaa i legionara, folksdojera i Muslimana i redova neprijateljskih jedinica. Trup je brojao obino oko 40 ljudi, delio se na tri odeljenja (desetine) i grupu za obezbeenje i izvianje. Obino su bili naoruani bombama i sa 22 puke, 3 puke-tromblonke, 3 puke-snajperke s priguivaem, 7 automata i 6 pukomitraljeza, mada je bilo i trupova koji su imali ak i 12 pukomiteljeza u svome sastavu. Trup je dejstvovao obino 14 dana na svom podruju, a zatim se odmarao dve nedelje, dok ponovo nije ubaen na odreenu teritoriju. Poto su za vreme kolovanja kao osnovno prouavali organizaciju i taktiku partizana, odnos partizana prema stanovnitvu, nain meusobnog ophoenja, oblaenje i politiku aktivnost, trupovi su se vrlo malo ili nimalo razlikovali od partizanskih jedinica jaine ete i zbog toga im je bila olakana delatnost na osloboenoj teritoriji, a pogotovo na podrujima gde vojnoteritorijalni organi nisu bili dovoljno iskusni u kontroli teritorije i vojnih i civilnih lica. To im je omoguilo da su za jedan odreeni period naneli velike tete na podrujima gde su dejstvovali. 365 Meutim, Glavni obavetajni centar 5. korpusa NOVJ vrlo brzo je saznao za tu neprijateljsku subverzivnu delatnost, tako da su Vrhovni tab i susedni tabovi o tome detaljno obaveteni i ak je doao u posed Uputa za trupove. 366 U vezi s tim obavetenjima, Stab 1. proleterskog korpusa je ve krajem novembra 1943. imao do detalja razraen nain delatnosti trupova, to je pod nazivom Bandenvernichtungstrupp Grupe za unitenje bandita" dostavio potinjenim jedinicama. 367 Medu prvim izvetajima je bio i izvetaj taba 5. udarne divizije od 9. oktobra 1943. Vrhovnom tabu NOV i PDJ u kome je, pored ostalog, pisalo i ovo:
29. IX grupa od 30 legionara, presvuena i sa petokrakim zvijezdama, ubila intendanta III bataljona Marka Mitrovia i jednog kurira, koji su bili na p r i k u p l j a n j u hrane u selu blizu bataljona. Ista b a n d a uhvatila je pozadinskog radnika druga Azu i odvela ga sa sobom." 368

Glavni tab NOV i PO Hrvatske, odnosno njegov Glavni obavetajni centar je, na osnovu informacije 5. korpusa NOVJ, upozorio svoje jedinice na pojavu trupova 29. decembra 1943. i ponovo 3. februara 1944. Takoe je naredio mere za suzbijanje njihovih dejstava na osloboenoj teritoriji s teitem na obezbeivanju tabova, poveanju budnosti straara i prikupljanju obavetajnih podataka. 36 ' Zbog uestalih upada trupova na operativno podruje 6. korpusa NOVJ, njegov tab je u svojoj direktivi od 3. aprila 1944. za borbu protiv trupova napisao i ovo:

PETAR GRUBOR, OBAVETAJNI OFICIR G NOV I PO HRV A T S K E ; P O G I N U O J E 18. J A N U A R A 1944; P R O G L A E N J E Z A N A R O D N O G H E R O J A 20. D E C E M B R A 1951.

. FRANC RAVBAR VITEZ, LAN KOLEGIJUMA VOS-a; POGINUO J E 14. J A N U A R A 1943; P R O G L A EN JE ZA NARODNOG HEROJA 5 . J U L A 1951.

FAKSIMIL NAREENJA G NOV I P O H R V A T S K E O D 27. M A J A 1943. ZA F O R M I R A N J E J E D I N I CA ZA BORBU PROTIV PETE K O L O N E ( A - V i r , k . 470, r e g . b r . 292/3)

FAKSIMIL NAREENJA TABA 1. S L A V O N S K O G K O R P U S A NOV HRVATSKE ZA FORMIRANJE CETA ZA BORBU PROTIV PETE K O L O N E ( A - V I I , k . 470, r e g . b r . 291/3)

NA OSMATRACNICI KOMANDIRA 1. B A T E R I J E 2. DIVIZIONA A R T I L J E R I J SKE BRIGADE 1. P R O L E T E R S K E DIVIZIJE K O D SELA N I J E M C I (SREM, P O E T K O M J A N U A R A 1945)

RATNI ZAROBLJENICI SU BILI VAAN IZVOR OBAVETAJNIH INFORMACIJA Mi S L I C I J E Z A R O B L J E N I N E M A K I MAJOR A R T U R S T R E K E R U P R A T N J I KITRTRA 2. P R O L E T E R S K E DIVIZIJE; ZAROBLJEN JE ZA VREME ETVRTE NEPRTIATFTT^ SKE OFANZIVE rwjAliLJ-

ZASTAVA

KOJU SU AKTIVISTI OSVOBODILNE FRONTE U LJUBLJANI POKLONILI V A R N O S T N O - O B V E C E V A L N O J S L U B I P O E T K O M L E T A 1942.

KAD NEMA BOLJE DOBRO JE ZA K R A T K O I OGOLELO DRVO ZA OSMATRANJE NEPRIJATELJEVOG POLOAJA

Uf"'

STAB 2 . V O J V O A N S K E N O U B R I G A D E S A T A B O M J E D N O G P U K A C R V E N E ARMIJE OSMATRA N E P R I J A T E L J E V E P O L O A J E ZA VREME BORBI NA B O L M A N S K O M M O S T O B R A N U U M A R T U !945.

JEDNA

OD

MNOGIH

OSMATRACNICA

NA

SREMSKOM

FRONTU

U zadnje v r i j e m e neprijatelj n a m je poinio rtve pomou svojih t r u pova, bolje rei pojedinaca neprijateljski raspoloenih p r e m a NOB. Tako je 1. aprila ubijen drug komesar Poekog NOP o d r e d a . . . Briga svih tabova odreda mora biti da saznaju u kojim se uporitima f o r m i r a j u trupovi, iz kojih sela ulaze ljudi u trupove i koji su ljudi (ime i prezime), te sektor njihovog delovanja. Takoe pohvatati njihove veze na naoj osloboenoj i neosloboenoj t e r i t o r i j i . . . Na osloboenoj teritoriji ostavljati n a j m a n j e grupice, pa ak i trojke, na onim pravcima gdje se mogu oekivati dolasci trupova." 370

Jedan drastian sluaj dejstva nemakog trupa i nebudnosti vojnoteritorijalnih organa i narodnooslobodilake vlasti desio se na ostrvu Pamanu 16. jula 1944, kada se u 3 asa ujutro iskrcao trup jaine 29 ljudi u engleskim uniformama i sa titovkama. Trup je odmah stupio u vezu sa Mesnim narodnoosloboilakim odborom, a preko njega sa Sreskim komitetom K P J u Biogradu na moru i Komandom mesta Kukljica. Ta komanda je uputila zamenika komandanta sa 20 naoruanih boraca da ispita stvar. Neprijatelj se predstavio zamjeniku, kao grupa proletera" sa jednim ruskim" i jednim engleskim" oficirom. Zatim im je prireen ruak u Narodnooslobodilakom odboru. Zatim su proetali ostrvom, tako da su ih u nekim mestima posipali cveem ili prireivali manifestacije. U selu Pamanu drugarica Anelka Boin rekla je saveznikom" oficiru: Drue saveznice, veoma si slian jednome njemakom oficiru, kojeg smo nedavno ubili i potom utopili u more", dok je ena zamenika komandanta mesta u Kukljicama u Englezu" prepoznala nemakog oficira koji ju je svojevremeno batinao. Meut i m , ' n j e n i m reima niko nije poklonio panju, pa je savezniki" oficir za vreme kretanja i krstarenja ostrvom vrio fotografisanje. Uvee su pripadnici trupa imali i drugarski" razgovor s lanovima Sreskog komiteta, a potom su otili na spavanje u kolu sa odloenim orujem, osim dvojice straara. Sutradan su se uputili u pravcu tesnaca prema mestu Kali, na drugoj strani kanala, i tom prilikom razmrskali lobanje dvojici pripadnika P P K koji su pratili Engleza" a treeg ubili i prebacili se na drugu stranu tesnaca. Idueg dana, 18. jula, na Paman je ponovo doao trup sa jo 30 vojnika, ali sada u nemakim uniformama. Tom prilikom su po fotografiji nali drugaricu Boin, silovalo je 10 nemakih vojnika a zatim su tu osamnaestogodinju devojku noevima isekli na komade i bacili u more. Staricu koja je poljubila saveznikog" oficira obesili su kao i trgovca imu tagliia, partizanskog saradnika. Potom su popalili vie kua, izvrili pljaku hrane i stoke i opljakali crkvu, da bi na k r a j u uputili jedno cinino pismo Komandi mesta u Kukljicama u kome se, pored ostalog, kae:
Drue komandante, sada zna, da nljesam bio nikakovi engleski nego njemaki oficir. Doao sam ik vama sa bivim partizanima, ne da se borim, ve da upoznam kako ivite po domau. Kao vojnik koji se ve borio u mnogim bojevima ne ustruavam se, da kaem Vama, da me je razveselio dobar duh u vaim redovima. Vie kao njemaki oficir ne mogu da kaem.

Bilo je protiv m o j e volje to su streljana tri vaa druga.

Drue, znaj ima njemakih vojnika i oficira koji vam stoje vrlo blizu u vaim idejama . . . Drue, n e m o j se boriti protiv njemakih vojnika . .. Njemaki vojnici nijesu u ovoj zemlji kao okupatori, ve samo da se bore za Evropu protiv Engleske i Amerike. To su kapitalistike zemlje koje se vesele tome. to se mi meusobno borimo . .. Smrt kapitalizmu Sloboda narodu!" 371

Oito da je to ona vrsta neprijateljske crne propagande o kojoj je bilo ve rei i da je t a j primer sa traginim posledicama, u stvari, bio kolski primer nebudnosti, a pre svega neiskustva u borbi protiv podmuklog neprijatelja. Specijalne subverzivne jedinice formirane od kvislinga

Kvislinzi, po ugledu na nemakog okupatora, takoe su stvarali svoje subverzivne jedinice i organizacije namenjene da podzemnom i subverzivnom delatnou nanesu udarce NOP-u na osloboenoj teritoriji. Meutim, u borbi protiv tih subverzivnih organizacija obavetajna sluba NOP-a je imala vie uspeha u borbi protiv njihove delatnosti i otkrivanja njihovih organizacija i nosilaca, tako da su mnoge od njih vrlo brzo neutralisane ili su se zbog kompromitovanog rada rasturile. Srpski Gestapo je stvoren jula 1942. kao agentura komandanta Policije bezbednosti i Slube bezbednosti (Befehlshaber der Sicherheitspolizei und Sicherheitsdienst BdS) u Srbiji. To je bila agenturna mrea sastavljena od izdajnikih elemenata srpske nacionalnosti koja je radila kao i Gestapo. Na elu Srpskog Gestapoa nalazio se bivi aktivni oficir, izdajnik i predsednik kragujevake optine iz oktobarskih dana 1941. Strahinja Janji, a posle njega Svetozar Neak. Bili su obueni u nemake uniforme i vojniki organizovani u 4 voda sa po 4 desetine u svakom vodu. Rauna se da je kroz ovu obavetajnu organizaciju do njenog rasformiranja februara 1944. prolo oko 150 lica. Za vreme svoje delatnosti pratili su nemake jedinice, vrili hapenja, maltretirali i ubijali stanovnitvo, a esto su se preoblaili u civilna ili seljaka odela i kao agenti-provokatori obavetajno radili protiv pristalica NOP-a. Tako su u jednoj akciji u februaru 1943. na prostoru Gornji Milanovac Mladenovac uhapsili 552 lica. Rano su bili otkriveni od obavetajnih organa NOP-a i kompromitovani u svome radu kao izdajnici srpskog naroda. Iz te organizacije je proistekla i ilegalna antikomunistika grupa pod nazivom Bunker-elija", koja je pod neposrednim rukovodstvom Gestapoa vrila specijalne obavetajno-diverzantske, denuncijantske i teroristike zadatke, ali je n j e n rad bio otkriven. 372 Legija smrti je kvislinka slovenaka klerofaistika belogardejsko-etnika oruana formacija stvorena pod okriljem italijanskog okupatora za borbu protiv NOP-a. Formiranje te legije je otpoelo poetkom maja 1942. u okolini Dobrunja i Svetog Urha, k r a j Ljubljane. Najpre su stvorene grupe, a zatim su te grupe prerasle u je-

dinice jaine bataljona. Tako su krajem 1942. bila formirana tri bataljona ukupne jaine oko 1.800 boraca na elu s bivim aktivnim oficirima jugoslovenske vojske belogardejski nastrojenim (dva komandanta bataljona su bili slovenake, a jedan srpske nacionalnosti), dok se oko Ljubljane nalazilo 6 seoskih straa pripadnika te oruane formacije. Sastavljena iskljuivo od domaih izdajnika, Legija je 17. maja 1942. prebaena u Dolenjsku. Prvi oruani sukob sa tom kvisiinkom formacijom imala je 1. eta 3. bataljona Milan Zidanek" Notranjskog NOP odreda 26. maja 1942. kod Vodica. Za borbu protiv partizana koristili su partizanske uniforme i dejstvovali su na slian nain kao i kasnije formirani nemaki trupovi. U poetku, dok su jo bile m a n j e grupice, pripadnici Legije su dejstvovali ilegalno, ak su jednom prilikom uestvovali zajedno u borbi s jednom slovenakom partizanskom jedinicom protiv Italijana da bi se na taj nain kamuflirali. Legija se popunjavala od dobrovoljaca i prisilno mobilisanih, odnosno zatvorenika koje su Italijani primoravali da stupe u tu oruanu formaciju. Oko 95% njenog sastava inili su pripadnici Klerikalne stranke, a samo oko 5/o su inili pripadnici jedne frakcije Sokola". Oficiri su primali platu od 1.400 lira meseno, a vojnici 240 lira. Oruje i odeu su primali od italijanskog okupatora. Sline formacije su postojale i u severnoj Dalmaciji, odnosno u krajevima koje je Italija okupirala posle aprilskog rata 1941, pa su ih, poto su se nalazile pod njihovom komandom, nazivali i Dobrovoljnom antikomunistikom milicijom (Milizia volontaria anticomunista MVAC). Legija smrti je zvanino nazivana i Slovenska legija. Organi VOS-a su vrlo brzo uli u trag i niti te organizacije i njegovi egzekutivni organi izvrili su itav niz streljanja vodeih linosti Slovenske legije, odnosno Legije smrti meu kojima i Majdi Fortunata koji je bio i komandant Slovenske legije za Ljubljanu i okolinu.373 Grupe za dojavne stanice i sabotae obuavane su pri Poglavnikovom tjelesnom zdrugu u prolee 1944. Obuku je izvodio jedan nemaki oficir i na tom kursu bile su prisutne 32 ustae, od kojih je formirano 6 grupa. Svaka grupa je bila naoruana i opremljena pitoljima i sa 30 kg eksploziva 1 radio-stanicom. Radi kamuflae pripadnici tih grupa su radili u raznim nadletvima da na sebe ne bi skrenuli panju i primali su meseno po 22 000 kuna. Osim toga su imali zapeaeno 500 000 kuna da bi, kada se naredi, mogli upotrebiti tu sumu za plaanje dounika i snabdevanje. Zadatak im je bio da se bave diverzantskom delatnou i pijunaom u pozadini saveznikih, trupa u sluaju iskrcavanja i to kao partizani, da bi na t a j nain svojim akcijama pobudili mrnju naroda tog kraja protiv partizana. Grupe za sabotau (skraeno S" bile su takoe ustake obavetajne teroristike grupe formirane u Kotoru, Budvi, Trebinju, Metkoviu, Mostaru, Makarskoj, Dubrovniku, Zadvarju, Omiu, Trogiru, Drniu, ibeniku, Benkovcu, Graacu, Suaku, Crikvenici, Del-

nicama i Ogulinu. Formirane su ,,od ustaa-krvnika koji su ubijali i klali u Jasenovcu i meusobno se nazivaju 'jamari'." U sluaju da se pomenute grupe nisu mogle odrati na terenu bilo je predvieno da se u Caplj ini formira jedan ustaki odred. Njihova organizacija je sprovedena po nemakim uputstvima i prema slinim teroristikim grupama u Holandiji i Grkoj za borbu protiv pripadnika pokreta otpora, a u Jugoslaviji protiv istaknutih pripadnika NOP-a. Kotarski jurini odjeli su bile specijalne jedinice formirane takoe od ustaa-dobrovoljaca pri svakom srezu sa zadatkom krstarenja, izvianja, otkrivanja i unitavanja pripadnika NOP-a na podruju svog sreza. Pored toga, oni su imali zadatak da priteknu u pomo i mesnim oruanim zatitnim odjelima ako bi bili napadnuti. Oruniki zatitni odjeli su organizovani na slian nain kao i kotarski jurini odjeli, ali su se oni organizovali u svakom utvrenom uporitu. Dobijali su uniforme i oruje, a hranili su se iz vlastitih sredstava i bili su potinjeni andarmerijskim stanicama (orunikim postajama). Zadatak im je bio izvianje njihove blie okoline, zatita i direktna odbrana sela u sluaju odmetnikog napada". 374 Jurinici su bili pripadnici ustake mladei, tj. ustake omladinske organizacije, a formirala ih je Ustaka nadzorna sluba po svim selima i gradovima sa zadatkom da se bave obavetajnom delatnou protiv NOP-a za UNS-u. Opunomoenitvo Odsjeka zatite naroda za okrug Slavonski Brod imalo je na raspolaganju spiskove svih jurinika na svom podruju. 375 Legija hrvatskih osvetnika je bila teroristika organizacija formirana u prolee 1945. od ustaa, domobrana, pripadnika feldandarmerije, partizanskih dezertera i maarskih njilaa". Brojala je preko 100 ljudi i imala je dva nemaka podoficira sa radio-stanicama, koji su sluili kao instruktori i veza sa njemakom ob.[avetajnom] slubom". Legija je imala zadatak da vri upade na osloboenu teritoriju u zagrebakoj oblasti i da ubija lanove narodnooslobodilakih odbora, kurire, likvidira m a n j e grupe partizana i da vri diverzije na putevima i prugama. Raspolagala je sopstvenom tamparijom u kojoj su tampani leci s potpisom L.H.O". Bili su povezani sa ustakim organima i nekim pripadnicima HSS-a. Meutim, takvih teroristikih grupa na podruju Hrvatske je bilo vie. injenica je da se rat bliio k r a j u i da su mnoge ustako-domobranske jedinice bile razbijene, pa su se u manjim grupama 50100, a i manjim (520) krili na osloboenoj teritoriji i vrili svoju subverzivnu delatnost protiv kojih su organi Ozne vodili nemilosrdnu borbu s jedinicama Narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ-a). Tako je, na primer, jedna takva grupa terorista (agenata) bila ubaena od strane Poglavnikovog tjelesnog zdruga odnosno obavetajnog organa, preko Pakraca na osloboenu teritoriju radi vrenja sabotaa i atentata. Jedan je iz te grupe uspio da o t r u j e cijelu jednu etu Narodne odbrane". Trovanje je izvreno meavinom cijankalija, strihnina, olovnih sulfata i jo nekih drugih supstanci ubaenih u kazan. Neke od tih agenata iz pomenutih teroristikih grupa, meu kojima je bilo i ena, uspeli su da uhapse organi Ozne.

Pored toga, Ustaka "id zorna sluba je jo 1943. slala svoje agente na obuku u Nemaku, koji su se obuavali za vrenje diverzija i sabotaa posle osloboenja Hrvatske od strane jedinica NOVJ. Formiranje takvih diverzantskih i teroristikih grupa otkriveno je u zimu 1943. prilikom hvatanja ustakog agenta koji je zavrio tu specijalnu obuku za diverzije i sabotae, na kojoj je bilo oko 20 ustakih obavetajaca. Oni su po zavretku obuke rasporeeni na sasvim beznaajne poslove, kao sitni inovnici pastiri, podvornici i pisari". Njihov je zadatak bio da se, organizovani u grupice od 4 do 5 ljudi, i opremljeni radio-stanicama i radio-telegrafistima, bave diverzantskom aktivnou na podruju Dalmacije u sluaju da doe do anglo-amerikog iskrcavanja. Meutim, kako do toga nije dolo, te grupe su prenele svoju diverzantsku aktivnost na osloboenu teritoriju NOP-a.376 Seljaka zatita bila je oruana formacija stvorena u zagrebakoj oblasti poetkom 1943. za oruana teroristika i subverzivna dejstva u partizanskim uniformama protiv NOP-a na osloboenoj teritoriji. Grupe su trebale da broje 315 ljudi sa zadatkom da to grublje postupaju prema stanovnitvu ,,da bi narod omrznuo partizane i da ga se tako izvue ispod utjecaja partizana". tab zatite je bio ilegalno organizovan u Dugol Selu, k r a j Zagreba. Grupa od 20 ljudi je u potpunosti otkrivena i uhapena od obavetajnih organa posle izvrenih vie od deset akcija na irem podruju Zagreba. Tom prilikom je otkriven vei broj skladita oruja s automatskim orujem. Sline grupe su otkrivene i na podruju Bjelovara, i na nekim drugim terenima, gde su ih organi obavetajne slube u sukobima likvidirali.
Svim grupama zajedniko je to da vre nasilje n a d narodom, pitoljem u ruci otimaju novac od naroda, platno i sve ostale stvari do ega dou. Kada idu u pljaku nose partizanku na glavi sa petokrakim zvijezdama i sve TO ine u i m e partizana." 377

Muslimanska zatita je bila ustaka vojnoteroristika organizacija stvorena sredinom 1944. na podruju Prijedora od ustaa (bilo ih je oko 75) sa zadatkom da, po uzoru na Husku Miljkovia*, okup* Huka Miljkovi je bio kontroverzna linost s velikim uticajem na Muslimane u Cazinskoj krajini. Vie puta je prelazio na s t r a n u okupatora i NOP-a. ubijen je kao pukovnik NOVJ na dunosti k o m a n d a n t a 1. grupe muslimanskih brigada NOVJ; ubio ga je neko od nezadovoljnika.

lja oko sebe mukarce muslimanske narodnosti radi borbe protiv narodnooslobodilakog pokreta. Na elu Zatite se nalazio jedan agent Gestapoa rodom iz Starog Majdana. 378 Komitski etniki odred, sastavljen od 60 etnika nezavisno od etnike komande, imao je zadatak da vri napade na osloboenoj teritoriji, hvata kurire, postavlja zasede i ubija rukovodioce i lanove narodnooslobodilakih odbora na podruju Srba i okoline.379 Sve pomenute subverzivne i teroristike organizacije obavetajna sluba NOP-a, odnosno organi Ozne uspeno su otkrivali jo u zaetku i time spreavali njihovu subverzivno-diverzantsku i obavetajnu aktivnost.

VIII. IZVIANJE, OSMATRANJE I PRISLUKIVANJE U NOR-u 19411945.

Izvianje i osmatranje, a rede prislukivanje, bile su jedne od prvih obavetajnih delatnosti na prikupljanju podataka o neprijatelju, bilo da se to obavljalo odreenim organima (patrolama, izvidnicama, izviakim grupama, itd.) u pokretu, bilo s jednog mesta (osmatrake grupe, patrole, osmatranice, itd.). Prema tome to su bile slube za prikupljanje podataka o neprijatelju i najrasprostranjeniji oblici obavetajne delatnosti u NOR-u. Jedno od prvih uputstava o izviakoj slubi izdao je vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije, Josip Broz Tito, oktobra 1941. donoenjem tri veoma znaajna dokumenta: jedan o izvoenju nastave i obuke s pripadnicima NOP odreda koji nisu sluili vojsku, drugi o tome kako se brani slobodna teritorija i, trei, pod nazivom, Uputstvo kako se osvaja i oslobaa naseljeno mesto". Poslednje uputstvo bilo je od posebnog znaaja jer su u n j e m u vrlo detaljno obraeni zadaci obavetajne i izviake slube u vezi s pribavljanjem podataka o neprijatelju u naseljenom mestu. 380 Glavni tab NOP odreda Slovenije u uputstvu partizanskim komandantima, izdatom poetkom 1942, istie:
IZVIANJE i OSIGURANJE su n a j v a n i j e delatnosti partizana pored izvravanja samih akcija i napada. Nemogue je zamisliti bilo kakvu istinsku uspenu partizansku akcija v ili napad koji bi bili izvedeni bez prethodnog temeljnog plana. A plan nije mogue izraditi ako nema to detaljnijih za to potrebnih p o d a t a k a . . . Sve te potrebne podatke n a m pribavlja izvianje, bilo neposredno, tj. izvianje samih partizana, ili pak posredno: pijunaa, obavetajna sluba terena, sasluavanje domaih stanovnika, zarobljenika i r a n j e n i k a . . . Glavni elementi neposrednog izvianja su patrole, m a n j e ili vee, to zavisi od veliine i jaine ete i zadataka." 381

Takva shvatanja znaaja izvianja postoje i kod drugih tabova i jedinica koje su se nalazile neposredno pod komandom Vrhovnog taba koji je od njih traio da je izvianje iroko" i da svi poduhvati moraju da baziraju na izvianju i tano pripremljenim podacima o neprijatelju." Tako je, na primer, Vrhovni komandant naredio 19. jula 1942. tabu 4. proleterske (crnogorske) brigade, pored ostalog, i ovo:
Razvijati jaku izviaku slubu koju morate dobro organizovati . . . Mor a t e organizovati patrole k o j e m o r a j u braniti svoja sela i vi im budite podrka

i da r j e a v a t e glavne operativne z a d a t k e . . . Poto je predeo g d j e e te boraviti neosiguran, morate dobro izviati okolinu i na temelju toga podesiti razmjetaj svojih jedinica da ne bi stradale od neprijateljskih dejstava iz vazduha. Ako se u blizini budu nalazile kakve etnike bande proistite teren. Za ovo ete dobiti obavjetenja od mjetanskih partizana i od taba odreda." 382

Glavni tab NOP i DO za Crnu Goru i Boku raspisao je meu prvima u maju 1942. Uput za organizaciju slube izvianja, osmatranja i obezbjeenja. Istaknuto je da je: Cilj izvianja da se prikupe podaci o neprijatelju i zemljitu i da se prikupljeni podaci blagovremeno dostave svom pretpostavljenom tabu starjeini radi donoenja pravilne odluke o uvoenju dotine jedinice u borbu pod n a j povoljnijim uslovima." U Uputstvu je, dakle, istaknuto da je dunost vodstva svake jedinice da planskim i smiljenim organizovanjem slube izvianja prije borbe, u toku borbe i poslije borbe budno i neprekidno prati sve neprijateljske pokrete i da nastoji svim silama da sazna njegovo pravo stanje i vjerovatne namjere u svakom momentu, u svim prilikama uopte. Dakle, izvianje je najmonije oruje komandovanja, a izviaki organi su oi i ui komandovanja." Istiui tako vanost izvianja, Glavni tab NOP odreda za Crnu Goru i Boku je s obzirom na udaljenje neprijatelja, podelio izvianje na daljno, blisko i borbeno. Daljnim izvianjem nazvano je izvianje koje se vri kada je neprijatelj udaljen od sopstvenih jedinica vie od jednog dana mara. Kao organ daljnog izvianja predviene su samostalne daljne izviake patrole koje upuuju tabovi odreda i operativni tabovi zdruenih kombinovanih jedinica i Glavni tab da se na to veoj daljini uhvati dodir s neprijateljem" kako bi se pravovremeno prikupili potrebni podaci o neprijatelju i njegovim namerama. Predvieno je da pomenute patrole ne egzistiraju kao posebne formacijske jedinice, ve da se formiraju i upuuju prema potrebi i nahoenju tabova i prema razvoju situacije. Blisko izvianje je naziv za izvianje koje vre tabovi odreda i bataljona na daljini do jednodnevnog mara, tj. na udaljenju od sopstvenih jedinica do 30 km. Kao organi za blisko izvianje predviene su izviake ete i izviaka odeljenja. Time je, praktiki po prvi put i uputstvom regulisana na jednom veem prostoru upotreba tih izviakih jedinica. Predvieno je da se izviake ete formiraju pri tabovima odreda jaine 3540 boraca, svrstanih u tri voda, a u svakom vodu po dve desetine, s tim da na vod pripada i po jedan pukomitraljez. Dalje je predvieno da se eta upuuje u izvianje na udaljenje do 30 km i da borbu vodi samo u nudi". Uputstvom je dalje predvien nain na koji eta vri izvianje u rejonu svoga odreda, tako to mora biti spremna da razvije svoju izviaku mreu na krilima i bokovima neprijateljskog rasporeda, teei da se njeni djelovi probiju do neprijateljskih glavnih snaga." Da bi to postigla, predvieno je da eta na odreene pravce upuuje vodove, a oni svoje desetine, dok su desetine imale zadatak da unapred isturaju patrole. Na t a j nain eta se razvijala kao mrea pipaka pokrivajui odreeni rejon izvianja.

Na slian nain predviena je i delatnost izviakih odeljenja koja se formiraju pri bataljonima jaine do 15 izviaa, s tim to su se odeljenja upuivala na udaljenje od bataljona do 15 km. Izviako odjeljenje nalazi se uvijek izmeu bataljona i neprijatelja, tj. blie neprijatelju, u stalnom dodiru sa njime, pa bilo da je bataljon u mjestu ili u pokretu" stajalo je u Uputstvu. Za borbeno izvianje reeno je da se vri u nastupnom maru prethodnicom, u odstupnom maru zatitnicom, u bonom maru pobonicom i, kada je jedinica na mestu predstraom. Ono nastaje, prema Uputstvu, kada su izviaki organi za blisko izvianje, zbog skuenosti prostora izmeu neprijatelja i sopstvenih snaga, primorani da se sklone u stranu (na krila i bokove), a delovi za obezbeenje sopstvenih jedinica dou u dodir s neprijateljem. Meutim, i tada, tokom celog vremena borbenih dejstava, izvianje se nastavlja upuivanjem bojnih patrola, kako sa fronta, tako i prema krilima i bokovima neprijateljskog rasporeda." to se, pak, tie osmatranja, Uputstvom je predvieno da je njegov cilj da se sa pogodnih osmatrakih taaka linim osmatranjem gledanjem, prikupe podaci o neprijatelju uopte i da se na taj nain saznaju njegove namjere." Predvieno je da se za tu svrhu osposobi odreeno ljudstvo (osmatrai), dok su stareine imale zadatak da vre osmatranje neprijatelja u toku borbe sa svojih osmatranica, odnosno komandnih mesta, kao i svi borci uesnici u dotinoj akciji." Uputstvom je predvieno da svaka eta formacijski ima po dva osmatraa, bataljon etiri, a tab odreda est osmatraa. Dakle, tim uputstvom su ve, tako rei, nepunu godinu dana posle poetka ustanka reeni na vrlo dobar nain problemi izvianja i osmatranja kao sastavnih delova obavetajne delatnosti uopte.388 Vrhovni tab je, takoe, poklanjao stanovitu panju problemu izvianja naroito u periodu neprijateljskih priprema za ire operacije. Tako je, na primer, Vrhovni komandant 22. decembra 1942. uputio Glavnom tabu NOP odreda Hrvatske upozorenje u vezi s neprijateljevim pripremama za ofanzivu na osloboenu teritoriju i u njemu je, sem ostalog, reeno:
Da biste mogli donositi realne odluke i biti u toku dogaaja, morate organizovati dobru obavjetajnu slubu i slubu izvianja, naroito prema Karlovcu, Zagrebu, Petrinji i Kostajnici, te da blagovremeno otkrijete i uoite eventualne neprijateljske ofanzivne namjere." 3 8 4

Slina upozorenja Vrhovni tab je dostavljao i drugim jedinicama i tabovima, kao na pr. 11. decembra 1942. tabu 3. divizije kome je, pored ostalog, skrenuo panju na taktike greke i propuste za odbranu Jajca i na slabosti izvianja, naglaavajui:
Slaba ili skoro nikakva sluba izvianja i obezbeenja dovela je do toga da vas je neprijatelj svojim malim, ali drskim manevrima sitnih jedinica redovno iznenaivao." 385

Na slian nain susreemo se sa itavim nizom dokumenata i drugih tabova i jedinica u kojima se ukazuje na znaaj izvianja ali i na uoene propuste. 386 Zbog toga, vremenom, mnogi tabovi preduzimaju energine mere radi unapreenja izviake slube i slube osmatranja izdavanjem odgovarajuih nareenja ili donoenjem potrebnih uputstava, kojima su podsticali potinjene na unapreenje tih slubi. Tako je, na primer, Glavni tab NOV i PO Hrvatske izdao 28. oktobra 1943. potinjenim tabovima energino nareenje za organizaciju izviake slube i slube osmatranja, zamerajui pri tome jedinicama na odseku SuakOgulin i KarlovacOgulin da ni dva meseca posle voenja borbi jo uvek ni do dan danas ne zna se sa kojim su neprijateljskim jedinicama voene borbe." Nareenjem je predvieno da se u svakoj divizije formira izviaka eta jaine 5060 boraca (izviaa) svrstanih u tri voda i naoruane, pored ostalog, runim bombama i sa 46 pukomitraljeza. Ceta je trebalo da se koristi za izvrenje izvianja na dubini do 30 km. U brigadama je predvieno da se formiraju izviaki vodovi jaine 2530 izviaa sa dve do tri desetine i 23 pukomitraljeza u svakome, s tim da je izviaki vod trebalo da vri izvianje na dubini do 15 km. U bataljonima je predvieno da se formiraju izviake desetine jaine 10 izviaa s jednim pukomitraljezom, i zadatkom da vre izvianje na dubini do 5 km. Nareenjem je naloeno da izviake jedinice ne vode borbu osim u sluaju nude, i da je glavno geslo: V i d j e t i , a ne biti vien." to se, pak, tie slube osmatranja, predvieno je da se pri tabovima korpusa i divizija odredi 46 osmatraa, dok je u brigadama predvieno da se odrede 4 osmatraa, u bataljonima 24, a u etama po 2 osmatraa. Njihov zadatak je da osmatraju neprijatelja i da se deo osmatraa redovno koristi za osmatranje neba, zbog ega su bili snabdeveni dvogledima. 387 Na slian nain pristupaju tom problemu i drugi tabovi. Vrhovni tab e, takoe, 4. avgusta .1944. dostaviti svim potinjenim tabovima akt posebne vrste pod nazivom Upute o prikupljanju i dostavljanju podataka o neprijatelju" u kome je izneto da izvianje vre rukovodioci, naroito odreeni oficiri iz tabova (naelnici tabova, njihovi pomonici, oficiri za operativne i operativno-obavetajne poslove), avijacija, izviake jedinice (vodovi, ete, odredi) i ostale trupne jedinice. 388 Vrhovni tab je izdao 25. januara 1945. ve pomenuto Privremeno uputstvo o izvianju i osmatranju neprijatelja, u kojem su detaljno izloeni zadaci izvianja, osmatranja i prislukivanja. Radi to boljeg korienja i planske upotrebe izviakih organa, Vrhovni tab je, uz pomenuto uputstvo, dostavio i uputstvo o izradi Plana obavetavanja i koordinacije obavetajnih sredstava kao sastavnom delu plana za pripremu i izvoenje borbe.389 _ Tim aktima zaokruen je organizacioni proces razvoja i uvrenja slube izvianja i osmatranja u jedinicama NOV i POJ.

Meutim, potrebno je imati u vidu da se izvianjem nisu bavile trupne (operativne) jedinice samo radi prikupljanja podataka o neprijatelju, primenom odgovarajuih izviakih organa, a najee izviakih odeljenja, izviakih vodova, eta i bataljona, te slanjem izviakih patrola za blisko ili daljno izvianje, esto nazivanim i oficirskim patrolama, itd., ve je predmet izvianja bio izbor mesta za konaite jedinica, izvianje puteva, vatrenih poloaja, prelaza preko reka i mostova, kao i vremena. Na t a j nain u NOR-u je vremenom razvijeno konaarsko, ininjerijsko i meteoroloko izvianje, kao i lino ili komandantsko izvianje, to je bila pojava, tako rei, jo od prvih dana ustanka. 390 Neki naroiti propisi za izvianje rejona razmetaja jedinica za odmor ili za ma koju drugu svrhu, nisu postojali. Meutim, iz dokumenata se vidi da su za to upuivana odreena lica, katkad i politiki komesari. Njihov zadatak je bio da izvre izbor mesta za razmetaj jedinice, i da stvore povoljne uslove za stanovanje da bi se izbeglo meanje jedinica u rejonu razmetaja. U te organe ukljuivano je i sanitetsko osoblje radi sprovoenja odgovarajuih mera sanitetskog obezbeenja konaita. 391 Ininjerijsko izvianje mesta prelaza preko reka, postojeih mostova i iznalaenja minskih polja bilo je prisutno u jedinicama NOV i POJ, a naroito u uslovima postojanja vrstih frontova (Sremski front). Meutim, uspostavljanjem Sremskog fronta mnoge jedinice nisu imale obueno ljudstvo za ininjerijsko izvianje zbog ega su veliki gubici u mrtvim i ranjenim bili, ba, izazvani gusto posejanim minskim poljima ispred prednjeg kraja neprijateljevih odbrambenih poloaja. 392 Zbog toga su preduzimane energine mere u osposobljavanju ljudstva za iznalaenje mina i razminiranje, pa su prelaskom divizija na trojnu formaciju u prolee 1945. uvedeni i ininjerijski bataljoni, u brigadama ete, a u bataljonima vodovi.393 Izvianje puteva se u NOR-u sprovodilo dugo na veoma specifian nain. Pronalaeni su poverljivi ljudi, koji su sluili kao vodii (esto nazivani i putovoama). Oni su dobrim poznavanjem terena vodili jedinice najkraim i najboljim putevima do svojih odredita, bilo kroz bespua, ili korienjem bilo kakvih komunikacija. Putovoe su imale veoma znaajnu ulogu naroito kod onih operativnih jedinica, koje su se zaticale na odreenoj prostoriji po prvi put, pa su se zbog pomanjkanja topografskih karata vrlo teko snalazile na terenu. 394 Razvojem i jaanjem NOV i POJ, razvijale su se i artiljerijske jedinice, a naroito u zavrnim operacijama za osloboenje zemlje kada je Vrhovni tab postigao odreene sporazume sa saveznicima u vezi sa pomoi oko formiranja krupnih i moderno opremljenih ar. tiljerijskih jedinica. Tada je nastala i potreba za izvianjem vatrenih poloaja, iako je to bila i ranije praksa. U jedinicama NOV i POJ kao posebna vrsta izvianja bilo je i meteoroloko izvianje. Sluba izvianja vremena, kao pretea dananje nae moderne i elektronske meteoroloke slube, razvila se kao neophodna potreba krajem 1943. Nastala je posle odluke efova drava SAD, Velike Britanije i SSSR-a: Ruzvelta, Cerila i Staljina

na njihovo prvoj zajednikoj konferenciji u Teheranu, da se ukae to vea materijalna pomo Narodnooslobodilakoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije. Naime, pomo je tada poela, uglavnom, da pristie avionima, pa je bilo potrebno da se zna i vremenska situacija iznad rejona gde se sputao materijal padobranima, ili iznad partizanskih aerodroma i uzletita, kao i mesta gde su se dopremali ranjenici za njihovu evakuaciju i leenje u saveznikim bazama u Italiji. Tako je, kao jedno od prvih nareenja, Vrhovni tab NOV i POJ uputio 7. decembra 1943. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske. U njemu je, sem ostalog, stajalo i ovo:
aljite svakog dana do 8 sati izvjetaj o vremenu. Izvjetaj da sadri s t a n j e vremena i pokrivenost neba, npr. v r i j e m e kiovito, vrhovi Velebita ili Durmitora pokriveni oblacima, ili vrijeme oblano, v r h Durmitora ist i nepokriven, niska magla ili vrijeme vedro i isto. Ovo je potrebno zbog pomoi saveznike avijacije." 395

U vezi s tim nareenjem Vrhovnog taba, Prva vazduhoplovna baza NOV i POJ dostavila je predlog 13. decembra 1943. Vrhovnom tabu za organizaciju meteoroloke slube. Predlog je vrlo detaljno i struno sadrao sve elemente za organizaciju meteoroloke slube, potujui meunarodne kljueve za dostavljanje meteorolokih izvetaja, ili kako su ih zvali mali meteori". Predlogom je predvieno da se formira Glavna aero-baza NOV i POJ i uspostavi sistem meteorolokih osmatrakih stanica na pomonim aerodromima (Livno, Glamo, Lika i dr.), kao i pri Mornarici NOVJ, te pokretne ili stabilne osmatrake meteoroloke stanice na glavnim aero-putevima i na glavnim meteor, markantnim mjestima, to se daje odrediti na temelju potrebe i iskustva steenog prilikom raznih vazduhopl. preleta i akcija." U vezi s tim, predviena je predlogom i shema organizacija meteoroloke obavetajne slube, kako ju je nazvala 1. vazduhoplovna baza NOV i POJ.396 Kasnije, preduzeto je i mnotvo drugih mera, tako da su svi neposredno potinjeni tabovi dostavljali Vrhovnom tabu izvetaje i dva puta dnevno. Na t a j nain mogla je da bude sainjena odgovarajua meteoroloka karta o vremenskoj situaciji na elom podruju Jugoslavije, to je, umnogome, olakavalo ne samo snabdevanje jedinica NOV i POJ materijalom i drugim potrebama, ve je omoguilo i dejstva avijacije NOV i POJ (ona je, ve krajem rata, imala u svome sastavu dve vazduhoplovne divizije sa oko 200 borbenih aviona).397 Pojavom prvih partizanskih aviona, nastaje proces razvoja izvianja iz vazduha. Ti prvi izviaki podaci iz vazduha bili su veoma skromni, ali su se tabovi NOV i POJ znali njima umeno da koriste. Tako, na primer, u bihakoj operaciji pored vanredno dobrih obavetajnih podataka o Bihau koje je neprijatelj pretvorio u uporite, imamo i vanredan avio-snimak samog uporita, koji je izvanredno posluio partizanskim tabovima u borbama za osloboenje mesta.398 Daljim rastom vazduhoplovstva NOVJ i stvaranjem prvih eskadrila u leto 1944, te formiranjem prvih vazduhoplovnih divizija NOVJ, izvianje iz vazduha postaje sve znaajnije i zauzima vidno

mesto u planiranju dejstva, naroito na Sremskom frontu, na rekama Dravi, Dunavu i Drini, kao i na frontu 8. udarnog korpusa NOVJ, odnosno 4. armije JA.399 Potrebno je, takoe, istai da je u NOR-u primenjivano i nasilno izvianje, kada se drugim nainom izvianja nisu mogli prikupiti potrebni podaci o neprijatelju. Za to izvianje ponekad su angaovane i vee operativne jedinice koje su imale zadatak da borbom primoraju neprijatelja da otkrije svoj borbeni poredak i snage. Tako je, na primer, Stab Kninskog sektora u svome nareenju, upuenom 4. septembra 1943. potinjenim jedinicama za dejstva na komunikaciji Gornji LapacMazinBruvno predvideo i ovo:
Sve jedinice e, a naroito II brigada i Grupa sjevernodalmatinskih bataljona pristupiti nasilnom izvianju, uspostavljanju osmatranica itd., radi to breg procjenjivanja stanja kod neprijatelja." 4 0 0

Na slian nain postupali su i drugi tabovi. Mada je takav nain prikupljanja podataka bio redovno skopan i sa rtvama, ipak je pruao dosta informacija prikupljenih tokom borbe razvijanjem celokupne mree izviakih i osmatrakih organa koji su iz prve borbene linije intenzivnim izvianjem i osmatranjem utvrivali jainu i raspored neprijatelja, kao i organizaciju njegovog vatrenog sistema.401 Mornarica NOVJ nije takoe, zaostajala u pogledu razvijanja izviake i osmatrake slube za operativnim jedinicama NOV i POJ. Ve na osnovu prvih steenih iskustava Sekcije za ratnu mornaricu NOVJ, formirane u decembru 1942, Glavni tab NOV i PO Hrvatske kojem je u prvo vreme Komanda mornarice za Hrvatsko primorje i Istru, bila neposredno potinjena, kao i prvobitno formirana Sekcija, preduzeo je dosta mera za unapreenje izviake slube na ostrvima, priobalnom podruju i na moru. Tako je, na primer, Glavni tab Hrvatske u svome nareenju od 29. septembra 1943, upuenom Komandi mornarice za Hrvatsko primorje i Istru predvideo da se organizuje sedam izvidnikih stanica na ostrvima Krku, Cresu, Loinju, Rabu, Pagu i u Jablancu i Kraljevici, dok je Komanda Mornarice u svom Privremenom, propisu za slubu u ratnim jedinicama Komande mornarice, predvidela da se na svakom brodu odreuje izvia za vreme vonje. 402 Postupajui po pomenutom nareenju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, Komanda Mornarice svojom naredbom od 5. oktobra 1943. odredila je da se izviaka sluba sastoji iz signalnih i izviakih stanica" ili, kako ih drugaije naziva, i izvidnikim stanicama". Njihova je dunost bila da sve podatke prikupljene opaanjem i osmatranjem dostavljaju odmah signalnom oficiru Komande Mornarice kome su bile potinjene. Obino je svaka izvidnika stanica imala u svome sastavu 46 boraca (signalista), ukljuujui i stareinu (vodnika) stanice.403 tab Mornarice NOVJ predvideo je svojim nareenjem od 31. oktobra 1943. da se organizuje i sluba osmatranja na elom obalskom podruju uspostavljanjem osmatrakih stanica na poloajima bivih jugoslovenskih signalnih stanica sa dopunom ove mree prema stvarnoj potrebi." 404

Neto kasnije izvrena je izmena naziva, pa su izvidnike (izviake) stanice preimenovane u osmatrake stanice, na primer, Izvidnika stanica na Molatu preimenovana u I osmatraku stanicu, itd. Tako je stvoren sistem osmatrakih stanica du celog jadranskog priobalnog i ostrvskog podruja, upotpunjen sistemom stalnih osmatranica uspostavljenim od teritorijalnih i drugih jedinica na ostrvima, odnosno u priobalnom podruju. Daljim razvojem Mornarice NOVJ formirane su mornarike stanice. Zadatak im je bio da organizuju izvidnike i prihvatne slube. Tako, na primer, u Naredbi taba Mornarice NOVJ od 12. februara 1944. za formiranje Mornarike stanice Lastovo", pored ostalog, stoji i ovo:
Zadatak ove stanice jest da vri izvidnu slubu i motri k r e t a n j e neprijateljskih pomorskih jedinica, prikuplja podatke i obavetenja o neprijatelju a naroito da prihvata sve brodove koji se upuuju preko otoka Lastovo u pravcu Korule." 405

Ta stanica je, pored mornarikog odreda, imala u svome sastavu i Korulansku flotilu od 6 patrolnih amaca. Ipak, osnovicu celokupnog sistema izvianja i osmatranja na operativnom podruju Mornarice NOVJ, ini sistem osmatrakih stanica povezanih meusobno sredstvima veze preko tabova sektora formiranih polovinom 1944.406 Na taj nain celokupna jugoslovenska teritorija, ukljuujui kopno, more i vazduh, bila je obuhvaena irokorazvijenim sistemom obavetavanja i primenom svih obavetajnih, izviakih i osmatrakih organa u okviru jedinstvene obavetajne organizacije, na kojoj je poivao celokupan obavetajni aparat oruanih snaga NOP-a.
IZVIAKI I OSMATRACKI ORGANI U NOR-u

U narodnooslobodilakom ratu delatnost slubi izvianja i osmatranja bile su prisutne u svim taktikim i operativnim dejstvima jedinica NOV i POJ, i to mesto zadrale su do kraja rata. Izvianjem i osmatranjem bavile su se sve jedinice i tabovi. Ta obavetajna delatnost bila je jedan od osnovnih naina prikupljanja podataka o neprijatelju. Tako rei, prvi podaci o neprijatelju prikupljani su angaovanjem izviakih, odnosno osmatrakih organa, u vreme kada je za NOP odrede Jugoslavije bilo od prvenstvene vanosti da se ustanovi pravac kretanja i jaina neprijatelja. Ti podaci dobijani su, u prvom redu, preko organa izvianja, odnosno osmatranja, pa su u vezi s tim i tabovi odreda preduzimali odreene mere: ili su prihvatali borbu s neprijateljem, ili su se, pak, povlaili. Zbog svega toga skoro i da nema operativnog dokumenta u kome se nije nastojalo na izvianju ili osmatranju, a- rede na prislukivanju. U tome su nastojali svi tabovi od najnie jedinice do Vrhovnog taba. Meutim, ono to je karakteristino u NOR-u za izviaku slubu i slubu osmatranja, jeste da se nije teilo uniformisanju u sistemu sprovoenja celokupne izviake delatnosti, jer su tabovi rea-

vali nastale probleme i pronalaenje najboljih reenja, uglavnom, samoinicijativno, pa se zbog toga i nisu traila neka zajednika reenja za celokupno jugoslovensko podruje. Otuda razliiti i pristupi i razliitosti u nazivima pojedinih izviakih, odnosno osmatrakih organa, to sve nije zadiralo u sutinu njihove organizacije i naina delovanja. Tako su se, na primer, u narodnooslobodilakom ratu iskristalisali i odreeni nazivi za izviake organe, ne samo u izviakoj slubi, ve i u slubi osmatranja kao vidu izvianja neprijatelja s jednog mesta (obino nazivanog osmatranica ili osmatraka taka). Zbog toga se susreemo s raznovrsnim pojmovima: izviake patrole, izvidnice, patrole-izvidnice, oficirske patrole, obine patrole, seljake patrole, izvidnice za osmatranje, konjike i motorizovane patrole, obavetajne patrole, informativne patrole, obavetajne petorke, objavnice, specijalne obavetajne patrole, tajne patrole, intendantske patrole, daljne oficirske patrole, patrole za osmatranje, osmatrai, osmatrake desetine itd. Ta raznolikost organa u izviakoj i osmatrakoj slubi je same u nazivima, dok su sutinski zadaci manje-vie, bez obzira kako su se ti organi zvali, bili skoro isti. Zbog toga se, prema zadacima koje su obavljali, svi ti organi mogu grupisati u dve grupe: izviake patrole i osmatrae. Izviake patrole

Izviake patrole bile su osnovni organi izviake slube. Upuivale su se, po pravilu, u pravcu neprijatelja, pa makar to bilo i u sve strane, kako je to esto naglaavano, da bi se prikupili podaci o pravcima njegovog kretanja, njegovoj jaini, rasporedu, po mogunosti namerama, stepenu razvijenosti i lokaciji fortifikacijskih elemenata oko neprijateljevih uporita, rasporedu njegovih vatrenih sredstava itd. Izviake patrole nazivale su se, najee, i izvidnicama. Zavisno od toga da li se na elu patrole nalazio oficir ili ne, takva v patrola nazivala se oficirskom, odnosno obinom patrolom. Patrola u kojoj se nalazio obavetajni oficir, odnosno informativni oficir, nazivana je obavetajnom, odnosno informativnom patrolom, dok je izviaka patrola sa specijalnim zadacima u odnosu na neprijatelja, nazivana specijalna obavetajna patrola i, ona se, obino, ubacivala u dublju neprijateljevu pozadinu, to je bio zadatak i izviakih grupa. Patrole koje su isturali seljaci u svojim selima, kao npr. u Sloveniji, nazivane su seoskim patrolama, dok su patrole koje su istu... rale zasede sa informativnim oficirima na elu, nazivane obino t a j nim patrolama. Dubina izvianja u NOR-u zavisila je prvenstveno od udaljenosti neprijatelja i stepena naseljenosti. Blisko izvianje izvodilo se, obino, na udaljenju od sopstvenih jedinica prema neprijatelju na daljini jednodnevnog mara, odnosno 30 km, ali je to u praksi bilo, najee i do 5 km. Meutim, daljno izvianje sprovodilo se na udaljenju preko 30 km, i zato su angaovane daljne izviake

patrole, odnosno daljne oficirske patrole (ako su bile predvoene od oficira). Pri veim jedinicama (divizijama) na nekim podrujima, (npr. Slavonija) stvarani su konjiki eskadroni pri tabovima divizija. Oni su se upotrebljavali za blisko ili daljno izvianje slanjem patrola na konjima, pa otuda i naziv konjike patrole" za razliku od motorizovanih patrola koje su se upuivale na motorizovanim sredstvima (motociklama, automobilima, kamionima). Patrole su bile, obino, sastavljene od 3 do 5 boraca sa stareinom patrole, a nekad su bile i jaeg sastava kada su se upuivale na teritoriju gde je postojala pojaana opasnost od neprijatelja. Zbog znaaja slube izvianja, osmatranja i prislukivanja, Vrhovni tab je vrlo esto inicirao izvianje, a naroito za vreme veih neprijateljskih operacija. Ukazujui na znaaj slube izvianja, Vrhovni komandant je u svojoj odluci od 4. februara 1942. za formiranje Operativnog taba NOP odreda Hercegovine, u vezi s tim, naglasio:
Pri svim taktikim r a d n j a m a , slubi izvianja i obezbjeenja mora se posvetiti velika panja. Zbog slabog vrenja tih slubi vie smo imali gubitaka nego u svim borbama (i u Srbiji i Crnoj Gori itave ete su stradale zbog slabog izvianja i obezbeenja). Opasnost moe doi sa svake strane, zato izvianje na sve strane u daljini od 5 km." 407

Sledei to i ranija slina nareenja Vrhovnog taba, Glavni tab NOP i DO za Crnu Goru i Boku koji je u m a j u 1942. izdao ve ranije pomenuti Uput za organizaciju slube izvianja, osmatranja i obezbeenja koji, po svome sadraju, predstavlja verovatno najcelovitije uputstvo koje je napisano u NOR-u o toj problematici. 408 Osmatrai ;> i Osmatrai kao organi slube osmatranja i obavetajne slube uopte, odreuju se i kao izviake patrole s prvim danima narodnooslobodilake borbe. Njih odreuju ete, bataljoni, odredi, a zatim, posle formiranja krupnijih jedinica NOV i POJ, osmatrai se odreuju i po nareenju viih tabova i komandi. Osmatrai su se, obino, postavljali u blizini neprijateljevih garnizona (uporita) ili saobraajnih komunikacija i raskrsnica, kao i na dominantnim visovima i uzvienjima oko borbenog rasporeda svoje jedinice. Na ravniastom terenu koristili su se visokim zgradama, crkvenim tornjevima, visokim drveem i drugim objektima, da bi osmatrali neprijatelja, registrovali njegove pokrete i, pravovremeno, obavetavali svoje jedinice o pokretu neprijatelja prema sopstvenom rasporedu. Za obavetavanje i uzbunjivanje sopstvenih jedinica, osmatrai su se koristili sirenama, zvonima, i drugim slinim sredstvima. Pored pojedinanih osmatraa na odreenim mestima, u NOR-u je korien i sistem osmatranica na kojima se nalazilo 23, a rede 35 osmatraa. Te osmatranice imale su iste zadatke, i mogle su

biti privremenog ili stalnog karaktera. Naroito na osloboenoj teritoriji u pravcu neprijateljevih uporita, obrazovane su stalne osmatranice da bi mogle na vreme upozoriti vojnoteritorijalne organe i operativne jedinice, kao i stanovnitvo, o pojavi neprijatelja. Takoe, snanim razvojem artiljerijskih jedinica u jesen 1944. svaka baterija, tab diviziona i tab brigade uspostavljali su svoj sistem osmatranja preko za to postavljenih osmatranica, neposredno s razvojem jedinica za borbu. Taj sistem osmatranja i izvianja uopte naroito se usavrava stvaranjem vrstih frontova na jugoslovenskom ratitu u jesen 1944 (drvarski front, sremski front, drinski front, itd.). U odreenim momentima, kada je situacija to zahtevala zbog pojave jaih neprijateljevih snaga, upotrebljavane su za osmatranje itave ete i bataljoni. 409 Glavni tab NOV i PO Hrvatske odredio je svojim nareenjem od 28. oktobra 1943. o organizaciji izviake slube i slube osmatranja, kriterijume za izbor ljudstva za potrebe tih slubi a naroito izviakih jedinica (desetina, vodova i eta), dok je u etama, bataljonima i tabovima brigada, divizija i korpusa predvideo da se odredi potreban broj stalnih osmatraa. Tim nareenjem potpuno su jasno odreeni zadaci i osmatraa i osmatrakih desetina. Sto se, pak, tie osmatraa neba, treba imati u vidu da su mnogi tabovi i rukovodioci NOP-a stradali zbog neorganizovanja sistema osmatranja vazdunog prostora. U vezi s tim ne samo na podruju G NOV i PO Hrvatske, ve i na podrujima drugih glavnih i ostalih tabova, osmatranju neba, posle prvih rtava, posveivana je daleko vea panja, nego to je to do tada, inae, bio sluaj. Glavni tab NOV i PO Slovenije u svome uputstvu za izvravanje aktuelnih operativno-taktikih zadataka dostavljenom potinjenim tabovima 28. avgusta 1943, ukazao je , pored ostalog, i na izbor mesta za osmatranje:
Treba usavriti nau slubu osmatranja. Treba da nauimo kako se nalaze dominantni poloaji, crkveni tornjevi, drvee ltd., odakle e sluba osmat r a n j a preko pridodatog ljudstva za vezu javljati o svim zapaanjima u vezi sa k r e t a n j e m neprijatelja." 4 1 0

Ali, bilo je i olakog shvatanja te slube. Tako je, na primer, u izvetaju taba 2. proleterske brigade od 20. juna 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije o borbama kod Dobrog Dola stajalo, pored ostalog, i ovo:
Tako gotovo neopaen neprijatelj se naao naim drugovima za leima . . . jedan desetar koji n i j e poverovao izvetaju osmatraa i n i j e ga preneo nadlenom s t a r e i n i . . . Nai drugovi iz zasede pokuali su da se izvuku, ali kako nisu poznavali teren, padali su neprijatelju u ruke ili da ne bi pali morali su se sunovratiti u provaliju, u stenje. Vodii-metani koji su se tu nali vodili su ih pravo neprijatelju u ruke. U toj borbi koje poginulih, koje zarobljenih i streljanih, III bataljon je izgubio 19 drugova, od kojih nekoliko lanova P a r t i j e (jedan lan Okrunog komiteta)." 411

Drugi, pak sluaj, teak na svoj nain, desio se poetkom decembra 1943. u Glamou. Tada je zbog situacije na tome odseku odreen za osmatraa na Korini, kod Glamoa, pomonik komandanta mesta u Glamou. To je bio lan KPJ, stari partizan, seljak iz okoline Glamoa i vrlo raznovrstan na radu. On se nalazio na Korini sa telefonom i motociklom. Grekom je javio da dolaze tenkovi koji nisu postojali. Njegov izvetaj nije proveren, pa su tome poverovali i n a j odgovorniji drugovi u Glamou, a meu njima i sekretar OK KPJ. Dolo je do panike. U tom meteu zapaljeni su magacini s hranom, sav benzin, kao i avion i zgrada avio-baze. Na t a j nain priinjena je ogromna teta u vreme kada je svako zrno ita i svaka kap benzina bila nenadoknadiva. 412 tab Mornarice NOVJ je, takoe, poklanjao stanovitu panju slubi osmatranja, izdajui vei broj nareenja i direktiva za organizaciju osmatrakih stanica izmeu ostrva. Pored sistema osmatranja organizovanog uspostavljanjem osmatrakih stanica (osmatranica), uspostavljen je i sistem predstraarske izviake linije od naoruanih patrolnih brodova koji su imali zadatak da pravovremeno otkrivaju neprijateljeve borbene plovne objekte i o tome izvetavaju svoje pretpostavljene komande. 413 to se, pak, tie samih osmatranica, pojedini tabovi predviali su da njihova lokacija bude tako postavljena da ostane ak neprimeena i od mesnog stanovnitva, dok su osmatrai morali biti snabdeveni suvom hranom za nekoliko dana, kako se ne bi odali ni svojim pokretima. Na glavnim osmatranicama kod nekih deurao je uvek po jedan lan taba.414 Sluba osmatranja imala je praktino dvostruki znaaj u NOR-u. S jedne strane ona je trebalo da prui pretpostavljenim tabovima podatke o neprijatelju, dok je pak, sa druge strane sistem osmatranja bio uklopljen u opti sistem obezbeenja ne samo operativnih jedinica, ve i slobodne teritorije. Izviake grupe

Izviake grupe kao organi slube izvianja zvanino se pojavljuju poetkom 1943, mada su akcije za duboko izvianje u pozadini neprijatelja i zarobljavanja njegovih vojnika vrene i u ranijem periodu. Osnovni zadatak tih izviakih organa bio je hvatanje ivih jezika", odnosno zarobljavanje neprijateljevih vojnika u njegovoj pozadini i prebacivanje na slobodnu teritoriju radi dobijanja potrebnih podataka o neprijatelju. 415 Izviake grupe u svome sastavu obino su imale 35 odvanih i smelih boraca, dobro naoruanih i fiziki pripremljenih i, po mogunosti snabdevenih i radio-stanicama. Grupe su ubacivane u duboku pozadinu, esto preobuene u neprijateljevu uniformu, to su inili i drugi izviaki i obavetajni organi uopte. Na taj nain lake se prolazilo preko neosloboene teritorije. U sastav izviakih grupa ukljuivani su i borci (stareine^ koji su znali nemaki jezik.

Grupe su obino postavljale zasede na mestima gde prolaze pojedini neprijateljevi vojnici ili m a n j e grupice, a rede su se uputali u krupnije akcije. Hvatanjem ivih jezika" dolazilo se do veoma znaajnih podataka. Zarobljeni neprijateljevi vojnici uvek su bili znaajan izvor obavetajnih podataka u svakoj situaciji. Bilo je, na primer, situacija kao, na primer, u 5. udarnoj diviziji, da se u decembru 1943. uopte nije znala namera neprijatelja i karakter njegove ofanzive. Naime, tada je okupator uz saradnju kvislinga i domaih izdajnika organizovao itav niz operacija velikih razmera na irokom podruju u zemlji da bi se glavnina NOV i POJ rastrojila. Te operacije poznate su kao zimske operacije 1943/1944, pa se u takvoj situaciji nala i divizija u istonoj Bosni.416 U vezi s tim u nareenju taba 5. divizije od 13. decembra 1943, pored ostalog nareeno je i ovo:
Poto je neprijateljska ofanziva u toku, a situacija i karakter ove ofanzive nisu n a m poznati, n a j b o l j e i skoro jedini nain jeste zarobljavanje Nemaca, od kojih bi ispitivanjem mogli dobiti poblie podatke." 417

U slinoj situaciji nalazila se i 24. udarna divizija za vreme jablaniko-toplike operacije, odnosno operacije Trumpf" Adut", kako su je ifrovano nazivale nemake komande u Srbiji. I taj tab zahtevao je da se zarobi neprijateljev vojnik kako bi se saznale neprijateljeve namere. 418 U jedinicama 25. udarne divizije doekan je skoro k r a j rata a da izviake grupe nisu nale svoje pravo mesto. Tako, na primer, u izvetaju pomonika politikog komesara 25. divizije od 12. aprila 1945. Centralnom komitetu KPJ, sem ostalog, pie i ovo:
Obavetajna sluba jo se nije razvila i ne dolazi do nekog vidnog izraaja. P r i j e neto vie od mjesec dana desilo se to da su jednu izviaku desetinu I bataljona 19. brigade zarobili etnici na Majevici iako su bili dobro naoruani. Toj slubi ni Partija ni tabovi nijesu poklanjali potrebnu panju. Zadnjih dana vrena su izvjesna reorgandzovanja i poele su izviake grupe zalaziti u neprijateljsku pozadinu, hvatati i dovoditi neprijateljske vojn i j e etnike. OZN-a je jo najvie pokazala mada u nekim bataljonima jo hramlje." 419

Ali, bez obzira na sve to, izviake grupe su dale i pozitivne rezultate kada je njihova upotreba dobro planirana i izvedena.420 Oficiri-izviai Oficir izvia je formacijski uveden u jesen 1944. u artiljerijskim jedinicama (samostalnim divizionima i brigadama). Njegov zadatak bio je organizacija celokupne izviake slube i slube osmatranja u svojoj matinoj jedinici. Sa opremljenou artiljerijskih jedinica savremenim artiljerijskim naoruanjem i motorizacijom, i formiranjem upravnih (komandnih) vodova u ijem su sastavu pored telefonskih, bila i izviaka

odeljenja izviaki a p a r a t j e d n e brigade imao je praktiki na raspolaganju itavu etu izviaa.

Od ovog ljudstva, prema potrebi formirane su potrebne izvidnice, da bi svojim radom pospeile dejstvo artiljerije. Glavni organizatori izvianja u baterijama bili su komandiri baterija sa svojim komandirima upravnih vodova, dok su oficiri izviai vrili organizaciju izviake slube u brigadama (u samostalnim divizionima) u celini. Oni su niim jedinicama dodeljivali rejone izvianja i zone osmatranja, vodei rauna da se ove zadnje ukrtaju i, na t a j nain, celokupan predteren bio je prekriven sistemom osmatranja, tako da izviaima, odnosno osmatraima, nije mogla da promakne ni jedna sitnica na neprijateljevom prednjem k r a j u i blioj osmatranoj dubini. Na t a j nain razvijena je vrlo dobra izviaka sluba, odnosno sluba osmatranja, bez koje se nije ni mogla zamisliti pravilna upotreba artiljerije. U preoruanim divizijama se krajem 1944. ve nalazilo oko 80 artiljerijskih orua, ne raunajui protivavionsku artiljeriju. Za izradu te izviake dokumentacije korien je vei broj crtaa iz graanstva mobilisanih u jedinice NOV i POJ, kao i geomtri. Mnoga radna dokumenta iz tog perioda bila su obraena na visokom tehnikom nivou. Uvoenjem izviakih odeljenja u artiljerijske jedinice, posebno na stvorenim frontovima, otpala je potreba kod najveeg dela za raznim drugim organima koji su se do tada upotrebljavali u pom a n j k a n j u instrumenata i kvalifikovanog ljudstva. Tako je pored ve postojeih obavetajnih oficira i oficira OZNE, stvorena jo jedna kategorija oficira koji su radili na prikupljanju podataka o neprijatelju, tj. kategorija oficira izviaa.421 Izviake jedinice kao organi obavetajne slube u NOR-u

U poetku narodnooslobodilakog rata u partizanskim jedinicama nije bilo posebnih izviakih jedinica za izvrenje odgovarajuih zadataka, ve su se za izviake patrole i osmatrae odreivali borci iz pojedinih eta, odnosno iz one jedinice koja je dobila zadatak da vri izvianje u odreenom pravcu ili na dobijenom odseku. Razvojem oruanih snaga NOP-a i njihovim stalnim jaanjem, menjale su se i odgovarajue organizacione sheme. Prve izviake jedinice u NOR-u formirane su u prolee 1942. na operativnom podruju Glavnog taba NOP i DO za Crnu Goru i Boku, shodno ve pomenutom njegovom Uputu za organizaciju slube izvianja, osmatranja i obezbeenja" od m a j a 1942. Meutim, t a j proces formiranja izviakih jedinica prekinut je tada zbog pogoranja situacije u Crnoj Gori i privremene oseke u ustanku. 422 Posle formiranja novih brigada i divizija u jesen 1942, u jedinicama NOV i POJ, tanije u bataljonima, formiraju se prve izviake desetine. Meutim, uvoenje izviakih jedinica u redove NOV i PO, na organizovaniji i sveobuhvatniji nain, poinje tek u jesen 1943, kada Glavni tab NOV i PO Hrvatske, a zatim Glavni tab NOV i PO Slovenije izdaju odreena i ve pomenuta uputstva za organizaciju izviake slube i slube osmatranja.

Glavni tab NOV i PO Hrvatske je svojom naredbom od 28. oktobra 1943. predvideo da se u divizijama formiraju izviake ete, u brigadama vodovi, a u bataljonima izviake desetine sa slinim reenjem i u odredima, to je zavisilo, pre svega, od jaine pojedinih NOP odreda, pa su se tako u odredima jaine od dva i vie bataljona formirali izviaki vodovi pri tabovima odreda, izviake desetine u odredskim bataljonima. U pogledu zadataka izviakih jedinica, tim nareenjem je predvieno:
Glavni cilj izviakih jedinica je izvianje neprijatelja i zemljita u duhu situacije i dobivenog zadatka. Oni borbu ne trae, ve je redovno izbjegavaju, a kada su prinueni onda istu vode toliko, u koliko im je potrebno da se probiju i dou do postavljenog cilja. Dakle, borba im je k a o k r a j n j e sredstvo, a ne !kao cilj. Za n j i h je n a j v a n i j e da se tajno, iznenadno i neopaeno priblie neprijatelju, da ga izvide i rezultate izvianja dostave svojim pretp os tavi j en i m. "423

Stab 2. udarnog korupusa NOVJ je, takoe, na svome operativnom podruju poklonio odreenu panju razvoju izviakih jedinica, pa je, u vezi s tim, izdao 1. juna 1944. nareenje o njihovom formiranju pri tabovima bataljona, brigada i divizija. Nareenjem je predvieno da se u bataljonima formiraju izviake desetine jaine 10 boraca, u brigadama vodovi jaine 22, a u divizijama ete jaine 45 izvaia, raunajui u taj broj i stareine. Tom prilikom je Stab 2. udarnog korpusa obratio naroitu panju izboru kadra, pa je predvideo da se za izviake jedinice bira najbolje rukovodstvo, isprobani borci i bombai, neustraivi, nepokolebljivi, inteligentni, vesti i prisebni, zatim borci koji znaju da se orijentiu, dobro opaaju i procenjuju a da su mladi, energini i fiziki zdravi. U vezi s tim postavljeni su im i osnovni zadaci: da prikupljaju podatke o neprijatelju dejstvujui kao celina ili po grupama, da vre zarobljavanje i osmatranje, da se ne uputaju u borbu, da se ukljuuju u telegrafsko-telefonske linije; da se zabacaju u neprijateljevu pozadinu, da prave zasede i prepade i, da po potrebi vre nasilno izvianje. 424 Jedno slino nareenje izdao je i Stab 5. udarnog korpusa NOVJ 24. juna 1944. Tim nareenjem Stab Korpusa predvideo je da se izviake ete formiraju u dve varijante, i to punog sastava u brigadama ije je brojno stanje oko i preko 1.000 boraca, i nepotpunog sastava u brigadama s manjim brojnim stanjem. Ceta punog sastava s rukovodiocima brojala je 46 boraca rasporeenih u 5 grupa sa 5 pukomitraljeza (jednim na grupu), 20 automata, 11 puaka, 11 pitolja, 5 dvogleda, 1 busolom, 3 karte i 43 bombe. Zadaci eta bili su slini ve ranije pomenutim, pa je, prema tome, izvianje ostalo kao osnovni zadatak, dok su ete mogle, u povoljnim uslovima, da vre prepade na neprijateljeve tabove i da vre druge akcije diverzantskog karaktera. Osnovni zadatak etama tab 5. korupsa formulisao je ovako:
injenica da organi ob. slube u uslovima neprijateljskih ofanziva i brzih pokreta, kao i pri pokretima naih jedinica, nisu u s t a n j u da na do sada uobiajeni nain dovoljno brzo pribave informativne podatke o nepri-

jatelju u zonama taktikih operacija, namee n a m potrebu f o r m i r a n j a specijalnih izviakih dijelova kao organa tabova i njihove ob. slube. Ove izviake ete i njihovi dijelovi imae za zadatak da u zoni taktikih operacija za potrebe tabova, a pod rukovodstvom efa izviake slube, prikupe najbrim putem tane podatke o svim neprijateljevim jedinicama na sektoru brigade, odnosno divizije, ukljuujui: vrijeme, mjesto, jainu, formaciju, pravac pokreta, n a m j e r e itd. Ove podatke izviake ete i dijelovi prikupijae izvianjem ispred i pozadi neprijateljskih linija, zarobljavanjem osamljenih neprijateljskih vojnika i manjih patrola i brzim sasluavanjem, pronalaenjem linih i slubenih dokumenata na mjestu bojita ili prolaska neprijatelja, sasluavanjem civila iz blizine neprijateljskih poloaja ili pokreta, a koje e podatke hitno slati tabu i viim ob. organima." 425

Vrlo znaajnu izviaku aktivnost izvodile'su jedinice Glavnog taba NOV i PO Makedonije na njegovom operativnom podruju, naroito u drugoj polovini 1944. kada je dolo do stvaranja veeg broja brigada i prvih makedonskih divizija i korpusa. Povlaenje Grupe armija E", jedne vrlo krupne nemake grupacije od oko 350.000 vojnika iz Grke i Albanije, preko Makedonije, Kosova i Metohije, jugozapadne Srbije i Crne Gore prema Drini, trailo je i nova reenja na makedonskom operativnom podruju u vezi sa direktivama vrhovnog komandanta NOV i POJ, marala Tita, za spreavanje nesmetanog povlaenja pomenute nemake grupacije. U vezi s tim Glavni tab NOV i PO Makedonije izdaje i nareenje 27. septembra 1944. u kojem je, pored ostalog, reeno:
,,U tabu divizije i tabovima brigada odredite po jedno lice koje e organizovati obavetajnu slubu. U brigadama organizujte od najboljih boraca izviake vodove, a pri tabu divizije izviaku etu pod rukovodstvom oba organa. Zadaci izviakih vodova jesu da linim o s m a t r a n j e m neprijateljskih pozicija i k r e t a n j e m , prue komandi podatke za preduzimanje svojih operacija. Oni u tom cilju postavljaju zasede, h v a t a j u neprijateljske strae i druge vojnike da bi od n j i h dobili podatke o neprijatelju. Izviaka eta divizije ima istu ulogu, samo se alje tamo gde je teite divizijskih operacija. Izviake jedinice samo izuzetno se upotrebljavaju u frontalnim borbama." 426

Slino nareenje uputio je i Glavni tab NOV i PO Srbije, s tom razlikom to je naredio da se pri tabovima brigada i divizija formiraju specijalna izviaka odeljenja sa zadatkom da vre duboko izvianje neprijateljske pozadine i prikupljanje podataka o neprijatelju, njegovoj jaini, rasporedu i namerama". 427 Neto kasnije, u jesen 1944, u jedinicama Glavnog taba NOV i PO Srbije formirane su izviake ete pri tabovima divizija, vodovi pri brigadama, a izviake desetine pri bataljonima, dok neke jedinice imaju i ete, nazivaju ih obavetajnim etama, kao na primer u 4. proleterskoj (crnogorskoj) brigadi 2. proleterske divizije.478

Sve pomenute izviake jedinice izvravale su vrlo odgovorne i teke zadatke, ali se iz brojnih dokumenata vidi da njihovo formiranje nije teklo lako. To je bio, na primer, sluaj i u 12. diviziji 6. udarnog korpusa NOVJ, kod koje je proces formiranja izviakih jedinica tekao ak i u januaru 1945, i pored toga to je to jedna od prvoformiranih divizija NOV i POJ.429 Primer delatnosti Izviake ete 5. udarne divizije zasluuje da se posebno obradi. Naime, za vreme borbi na Sremskom frontu, jedinice 1. proleterskog korpusa NOVJ i 68. streljakog korpusa Crvene armije postigle su u decembarskoj ofanzivi 1944. znaajne rezultate probijajui i ovlaujui sa dva vrlo branjena neprijateljeva odbrambena poloaja, dok su pred treim, koji su nemake komande ifrovano nazivale Zelenom linijom, bile zaustavljene. Poto se jo uvek, iako je ofanziva bila u toku, nije raspolagalo dovoljnim podacima o neprijatelju, po odluci taba 5. udarne divizije njena Izviaka eta ubaena je u neprijateljevu pozadinu 10. decembra 1944. Ona je tada, raunajui i komandu ete. imala 39 boraca. U stvari, eta je posle odlaska na zadatak ostala odseena i, pri pokuaju da se probije kroz neprijateljeve linije, u tome nije uspela, iako je to pokuavala nekoliko puta. eta je potom uspostavila vezu sa simpatizerima NOP-a iz sela Sremske Laze, koji su ih po cenu ivota, skrivali na salaima, odnosno lazikim stanovima. Poto su nemake komande saznale o kretanju te ete, preduzele su pretresanje terena. U jednoj takvoj akciji otkrili su u stogu slame 7 izviaa od kojih su 4 streljali, 2 su izgorela u slami a jedan je uspeo da pobegne ubivi, pri tome, dva nemaka vojnika, dok je jednog oficira ranio. eta je uspela da se probije kroz neprijateljeve linije tek 22. januara 1945, odnosno posle 44 dana bavljenja u neprijateljevoj pozadini. Ona je dola i do izvesnih dokumenata na kojima su bili detaljno ucrtani poloaji 1. armije NOVJ, ali se, tom prilikom, od 39 boraca ete vratilo samo 20.430 Izviake jedinice imale su veoma vanu ulogu u prikupljanju podataka o neprijatelju, a prvenstveno o njegovoj jaini, rasporedu i pokretima, to je bilo vrlo znaajno za dejstva NOP odreda, odnosno kasnije jedinica NOV i POJ i Jugoslovenske armije. Sastavljene od najboljih boraca i stareina, te jedinice, esto zabacivane u pozadinu neprijatelja, presvuene u neprijateljeve uniforme, unosile su nemir u njegove redove i prikupljale znaajne podatke. Ni jedne operacije nije bilo a da se nisu postavljali izviaki zadaci odreenim izviakim organima. Njihova upotreba dolazila je naroito do izraaja kada je okupator, zajedno s kvislinzima, preduzimao krupna operativna i strategijska dejstva radi unitenja jedinica NOV i POJ. Tada su izviake jedinice i organi bili najsigurniji izvori obavetajnih podataka i time, najee spreavali iznenaenja, mada je i njih bilo u toku NOR-a.

IX. IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA U OSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE 19411945.

Pod izvorima obavetajnih podataka podrazumeva se sve ono to neposredno daje podatke o neprijatelju, tj. o njegovim oruanim snagama, politici, ekonomskom potencijalu, stanovnitvu, i o svim drugim elementima, na osnovu kojih se mogu stvoriti odgovarajui realni zakljuci ili pretpostavke o njegovom stanju, mogunostima i namerama. Prema tome i u oslobodilakom ratu naroda Jugoslavije vailo je to isto pravilo u odnosu na okupatore i njihove pomagae. Vojno-politiko rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta od prvih dana oslobodilakog rata i socijalistike revolucije koristilo se svim raspoloivim izvorima da bi se prikupili podaci kako o neprijatelju spolja, tako i o neprijatelju u sopstvenim redovima. Bilo je potpuno jasno da se bez odgovarajuih obavetajnih podataka na isto obavetajnom i bezbednosnom planu, revolucija ne bi mogla izvesti uspeno do kraja. Zbog specifinih uslova i okolnosti pod kojima se vodio bespotedni oslobodilaki rat svih jugoslovenskih naroda u srcu porobljene Evrope, i sami izvori obavetajnih podataka bili su mnogobrojni. Meutim, i pored velikog izvora obavetajnih podataka, ipak se oni mogu grupisati u nekoliko osnovnih grupa. Svaka je karakteristina po svojim osnovnim nosiocima, i nainu na koji su sluile kao obavetajno-bezbednosni izvori. Tako su u izvore obavetajnih podataka kojima se koristila obavetajna sluba NOV i POJ, odnosno rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta na svim nivoima, spadali narod (stanovnitvo) s njegovim organima narodne vlasti, partijske i skojevske organizacije, obavetajna mrea poverenika i saradnika u sopstvenim redovima i u redovima neprijatelja, izvianje, osmatranje i prislukivanje, ubaeni pripadnici NOP-a u neprijateljeve redove, zarobljenici i prebeglice, zapaljena neprijateljeva dokumenta, internirci, iseljenici, saveznici, tampa i drugi neprijateljev propagandni i subverzivni materijal. Potpuno je prirodno da intenzitet korienja pojedinih obavetajnih izvora nije bio u svim etapama razvoja narodnooslobodilakog rata i revolucije isti, ve je, naprotiv, korienje svih pomenutih izvora u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu raslo sa razvojem narodnooslobodilake borbe.

1. NAROD (STANOVNITVO) I ORGANI NARODNE VLASTI KAO IZVORI OBAVESTAJNIH PODATAKA U NOR-u

Komunistika partija Jugoslavije i vojno-politiko rukovodstvo NOP-a od prvog dana ustanka uporno su vodili borbu za organizaciju i voenje optenarodnog rata, okupljanjem i angaovanjem irokih narodnih masa, odnosno svih slojeva stanovnitva na elom podruju Jugoslavije oko iroke platforme narodnooslobodilakog pokreta, u kojoj je bilo mesta za svakog oveka koji voli slobodu i koji iskreno eli promenu drutvenih odnosno bez obzira na nacionalnu, politiku i versku pripadnost. To je omoguilo uspean zavretak oslobodilake borbe i borbe za promenu drutvenih odnosa na socijalistikim osnovama. Poetkom oruane borbe i stvaranjem obavetajne slube u oruanim snagama NOO-a, osnovna orijentacija u prikupljanju obavetajnih podataka, pored ostalog, upuena je na iroke narodne mase i njihovu vlast koja se stvarala u procesu oslobodilakog rata i revolucije. U obavetajnu delatnost bile su ukljuene hiljade odraslih ljudi, omladinaca, pa, ak, i pionira. Obavetajna sluba bila je ne samo revolucionarno sredstvo u rukama naoruanog naroda za oruanu borbu protiv okupatora i njegovih pomagaa, ve i za odbranu revolucionarnih tekovina. Zbog toga je ona imala dubok optedrutveni karakter, o emu govori veliki broj dokumenata. Tako se, na primer, u Rezoluciji pokrajinskog savetovanja P K J za Crnu Goru, Boku i Sandak iz avgusta 1941, pored ostalog, kae:
Toj revoluciji nuno mora prethoditi rad na politikom i organizacionom u j e d i n j e n j u naroda kao akcije oruanih gerilskih odreda koje j a a j u organizaciono i politiko jedinstvo naroda, a slabe kako snage faistikih okupatora, taiko i snage njegovih agenata. Oko itavog ovog rada treba okupiti i mobilisati sve iskrene patriote, koristei pri tom najraznovrsnije oblike rada, od oruanih sudara pa do organizovanja o b a v j e t a j n e i kontra obavjetajne slube." 431

U Uputstvu taba Sarajevske oblasti od 4. septembra 1941. za mobilizaciju ljudstva i organizaciju rada u jedinicama i na terenu, kae se i ovo:
Da bi se znalo pravilno s t a n j e kod neprijatelja, potrebno je izvriti i organizovati slubu obavjetenja. Za slubu obavjetenja uzeti sposobne p a r tizane i partizanke, a koristiti sve stanovitvo, muslimansko i srpsko, n a m a naklonjeno." 4 3 2

U pismu Pokrajinskog komiteta K P J za Srbiju od 9. decembra 1941. Okrunom komitetu K P J za Poarevaki okrug, izmeu ostalog, pie: Zbog veih snaga neprijatelja, koje se nalaze na vaoj teritoriji, zbog izdaje Drainih [etnika] i zbog zime, koja bi mogla da ometa kretanje i dejstva odreda, poveajte budnost do maksimuma, stvorite vrste punktove, na

Koje moete da se oslanjate i u najteim m o m e n t i m a . . . Vaa vrsta povezanost s narodom bie vam najbolja zatita od neprijatelja, a najjaa pomo u borbi protiv okupatora i njegovih slugu." 433

O iskustvima iz partizanskih akcija u Sremu u januaru 1942. zapisano je ovo:

Neophodno je organizovati sigurnu obavetajnu s'ubu. Obavetajna sluba neprijatelja ne s m e biti bolja nego naa. Mi imamo sve uslove za dobru obavetajnu slubu simpatije i aktivnu pomo naroda su na naoj strani. To treba pravilno iskoristiti." 434

Clan politbiroa CK K P J i Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije, Edvard Kardelj, u izvetaju od 17. maja 1942. namenjenom Izvrnom komitetu Komunistike internacionale (Kominterni), pored ostalog, zapisao je i ovo:
Partizani u Sloveniji vode teke borbe protiv okupatora. S pojaavan j e m akcija priliv u partizane postaje sve masovniji. Akcije Narodne zatite: none patrole, kuriri, p r i p r e m a n j e transporta za partizane (hrana, oprema), obavetajna sluba, likvidacija denuncijanata, izdajnika i petokolonaa, aktivno uee u borbi zajedno s partizanima." 435

U izvetaju Glavnog taba NOP odreda Hrvatske od 25. maja 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije o vojno-politikoj situaciji u Hrvatskoj, kae se i ovo:
Priliv u partizane je vrlo veliki, a simpatije su naroda potpuno na naoj strani. U tim su krajevima po selima (naroito primorskim) formirani NOO, koji dobro deluju, h r a n e partizane, p r a t e k r e t a n j e talijanskih t r u p a i andarmerije [ . . . ] Mrnja je p r e m a okupatoru u tim krajevima golema, a ustae tu nikad nisu imali oslonca. I stara se granica Jugoslavije i Italije sve vie brie i ona danas za nae partizanske odrede vie ne postoji." 436

U izvetaju Glavnog taba NOP odreda za Sandak od 1. juna 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije, pored ostalog, stoji:
Metani i seljaci govore da e Talijani krenuti iz Foe sa oko 500 etnika da p r i m e vlast od Talijana u Cajniu, a Talijani e produiti nekim drugim pravcem." 437

U Uputstvu vrhovnog komandanta NOP i DVJ, Josipa Broza Tita, od 1. juna 1942. komandantu Drinskog NOP i DO o daljim zadacima odreda, kae se i ovo:
Obavetajnu slubu treba razviti do k r a j n j i h granica i onemoguiti istu neprijatelju nemilosrdnim unitavanjem svih njegovih pijuna." 438

tab 1. umadijskog NOP odreda dostavio je 14. januara 1943. izvetaj Glavnog taba NOV i PO Srbije, u kojem je bilo napisano i ovo:
Politika i nacionalna svest naroda na terenu ovog Odreda je na zavidnoj visini [. . .] Obavetajnu slubu uglavnom vri partijska organizacija a i sam tab i etna rukovodstva preko poverljivih seljaka." 439

U izvetaju Sreskog komiteta K P J za Zemun od 26. aprila 1943. Pokrajinskom komitetu K P J za Srbiju o akcijama mesnih desetina na terenu zemunskog sreza, pored ostalog, pie:
Dranje irokih slojeva naroda u dodiru s neprijateljem je sve bolje. Od preko 25 mladia iz Karlovia, Simanovaca i Mihaljevaca koji su odvedeni u decembru, nijedan na zemunskoj policiji n i j e govorio, m a d a su ih sve pretukli. .. Seljaci iz Simanovaca prilikom dolaska Nemaca u selo odbijali su da ita govore pred mitraljezom." 4 4 0

Delegat taba 5. operativne zone u svome izvetaju od 14. novembra 1943. o stanju u Skopsko-kumanovskom NOP odredu, kae sledee:
Obavetajna sluba za sada je organizovana preko poverljivih seljaka i ide od sela do sela." 441

Iz ovih primera za odreeni vremenski period i iz raznih krajeva Jugoslavije, uoljivo je s kolikim su se poverenjem i sigurnou odnosila vojno-politika i partijska rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta prema obavetajno-bezbednosnim podacima dobijenim od naroda i angaovanjem naroda u pribavljanju tih podataka. Posebno treba istai da su rukovodstva prilazila s naroitom panjom pojedincima za koje se pretpostavljalo da su sumnjivi i da sarauju s okupatorom. Ona su u takvim sluajevima izriito zahtevala da se preterano ne sumnjie ljudi i da od ovjeka koji je bio pasivan, ali ne jo neprijatelj moe napraviti neprijatelja". 4,12 Vrlo vaan je bio i stav rukovodstva NOP-a, tabova i komandi i ostalih institucija da se lako ne moe okvalifikovati stanovnitvo neke regije da je neprijateljski raspoloeno prema NOP-u, ako se ne ispitaju uzroci i povodi za takve ocene. Sto se, pak, tie kvaliteta obavetajnih podataka dobij enih od stanovnitva, moe se, ipak, rei da je ono to se od naroda trailo, u potpunosti zadovoljavalo.
2. PARTIJSKE I SKOJEVSKE ORGANIZACIJE KAO IZVORI OBAVETAJNIH I BEZBEDNOSNIH PODATAKA U NOR-u

Ako se za narod moe sa sigurnou tvrditi da je bio najmasovniji izvor obavetajnih i bezbednosnih podataka u NOR-u, onda se sa jo veom sigurnou moe kazati da su Komunistika partija Jugoslavije (KPJ) i Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ) sa svojim strukturama od osnovnih organizacija (elija, aktiva) do najviih foruma pokrajinskih i centralnih komiteta, bili najpouzdaniji i najorganizovaniji izvori obavetajnih podataka. Prirodno je da se ni KPJ, ni SKOJ nisu iskljuivo bavili obavetajnom delatnou, ali je ta aktivnost bila stalno prisutna za sve vreme NOR-a. Stavie u pojedinim irim podrujima, u kriznim situacijama i za vreme privremenih oseka u narodnooslobodilakoj borbi kao, na primer, u Srbiji, Crnoj Gori ili Makedoniji, Partija je bila. praktiki, jedini nosilac i organizator celokupne obavetajne aktivnosti.

Izuzimajui te krizne situacije i oseke, gledano u celini, K P J i SKOJ, a pod njihovim rukovodstvom i druge masovne drutveno-politike organizacije, kao organizacije omladine i ena, za sve vreme rata nalazili su se u ii obavetajne aktivnosti. Komunistika partija Jugoslavije bila je ona motorna snaga koja je pokretala sve akcije i, svojim prisustvom, odravala neprekidnu aktivnost u svim podrujima narodnooslobodilake borbe, pa time i na obavetajno-bezbednosnom planu. Zbog toga nije ni malo sluajno da je ef policije bezbednosti i slube bezbednosti Glavne uprave bezbednosti Treeg Rajha izdao 22. oktobra 1941. poverljivu instrukciju za borbu protiv Komunistike partije Jugoslavije. U pomenutoj instrukciji, pored ostalog, kae se:
Iz dogaaja u poslednjim mesecima moe se videti da ustaniki pokreti nisu dela grupa koje nepovezano operiu i pojedinih lica, ve da gerilskim borbama, sabotanim i teroristikim delima rukovodi KPJ, koja ih je organizovala. Cilj s t r e m l j e n j a je boljevizacija Balkana, da bi se na t a j nain vezale nemake snage, a rasteretio SSSR. Sem toga treba da se Nemakoj onemogui privredna eksploatacija teritorija koje je ona okupirala."

U daljem tekstu instrukcije naloeno je da se na teritoriji J u goslavije suzbijanje bandi na ustanikoj teritoriji vri u saradnji sa oruanom silom (Vermahtom) i policijom poretka", a da Suzbijanje ilegalnog komunistikog pokreta spada iskljuivo u nadlenost policije bezbednosti uz eventualnu saradnju sa policijom dotinog kraja", s tim to je Delatnost policije bezbednosti usmerena na totalno unitenje komunizma i osiguranje svih onih objekata koji su od znaaja za nemaku ratnu privredu." Da bi te svoje planove realizovali, instrukcija je detaljno dala organizacijsku shemu K P J i SKOJ-a, uz napomenu da SKOJ-u treba obratiti naroitu panju poto ba iz njegovih redova dolaze aktivisti koji su mahom studenti i koji zauzimaju vodee poloaje u ilegalnoj K P J kao i u bandama." Instrukcija je dalje predvidela da se hapenjem i rasturanjima funkcionera, upotrebom poverenika i istragom treba rasvetliti organizacionu strukturu, partijski sastav, personalni sastav pokrajinskih. okrunih i mesnih komiteta, kao i veze koje postoje izmeu ilegalnog rukovodstva K P J i bandi." Radi toga uputstvom je predvieno da se preko obavetajne slube stvori obavetajna mrea u redovima K P J i SKOJ-a, i to, prvenstveno, ubacivanjem poverenika u redove K P J i SKOJ-a zavrbovanih posle hapenja i njihovog pristanka na saradnju. Predvieno je, takoe, da se sastave spiskovi komunista i da se izvri hapenje svih onih bez obzira da li se oni sada bave ilegalnim radom ili ne." Instrukcijom je, takoe, naloeno da se izvri hapenje svih onih lica na koja se sumnja da pripadaju komunistikom pokretu ili da su potpomagali njegova stremljenje." 443 Nemaki okupator preduzimao je dakle, na svome podruju veoma rigorozne policijske i druge obavetajno-bezbednosne mere, kao Sto su to inili i ostali okupatori i njihove sluge. I pored svih

obavetajno-bezbednosnih mera, KP Jugoslovije je upravo zbog takve neprijateljske delatnosti imala teke gubitke zbog provala izdajnika, pijuna i subverzivnih elemenata. Neki neprijateljevi agenti, zavrbovani u zatvoru, ostali su dugo neotkriveni. Takav sluaj je bio i sa Andrijom Hebrangom, jednim od sekretara CK KPH i lanom CK KPJ. Za vreme njegovog boravka u ustakom zatvoru, poto nije mogao odoleti torturama, pristao je na saradnju sa Ustakom nadzornom slubom i pri tome je naneo velike tete NOP-u. 444 Takvi sluajevi nisu mogli spreiti K P J da uspeno privede narodnooslobodilaku borbu i socijalistiku revoluciju svom pobedonosnom zavretku. 444 U prvim danima ustanka delatnosti Partije i SKOJ-a usmerene su na bezbednost partizanskih odreda i partijskih i skojevskih organizacija na neosloboenoj tertoriji u borbi protiv pete kolone i subverzivnih elemenata uopte, ali se ne zanemaruje i prikupljanje podataka 0 neprijatelju. Manje-vie sva vojna rukovodstva u sprovoenju mera na organizaciji obavetajne delatnosti, po pravilu, uvek su traila od niih instanci da se u organizaciji obavetajne aktivnosti obavezno oslone na partijska rukovodstva. Na podrujima gde je preovladavala vlast okupatora, partijske organizacije bile su osnovni nosilac obavetajne delatnosti. Tako, na primer, u izvetaju Okrunog komiteta K P J za Poarevac od 26. januara 1942. Pokrajinskom komitetu K P J za Srbiju se, sem ostalog, kae:
Pored sprovoenja svih direktiva, koje smo dobili u vezi sa zadacima nae P a r t i j e i za ouvanje odreda, postavili smo jo tri zadatka koji e n a m dosta pomoi. Da hi donekle omeli neprijateljsku koncentraciju postavili smo 1 ve sprovodimo s t v a r a n j e borbenih desetina po selima koje e moi izvravati akcije nou. To su legalni ljudi koji hoe da idu u ovakve akcije i koji nee jo za stalno u o d r e d [ . . . ] Drugo smo postavili jo vru obavetajnu slubu za odred, da bi uvek na vreme bio obaveten o k r e t a n j u neprijateljskih snaga. Trei zadatak je nemilosrdno unitavati one koji slue neprijatelju." 4 4 5

Okruni komitet je, u stvari, preuzeo na sebe obavetajnu delatnost i zadatak da o neprijatelju izvetava odred. Takvi sluajevi na operativnom podruju Glavnog taba NOP odreda Srbije bili su po pravilu, praksa, jer su partijske veze tokom 1942. i 1943. bile u svakom sluaju najvre i najrazgranatije. Tako, na primer, u pismu PK K P J za Srbiju od 21. oktobra 1942. OK K P J za Valjevo, pored ostalog, pie i ovo:
Neprijatelju je jasno da su nae partijske organizacije motor koji pokree otpor i borbu naeg naroda protiv okupatora i izdajnika . . . Potrebno je da stvorite obavetajni a p a r a t u redovima samog neprijatelja na najkonspirativniji nain, o emu bi znao i vodio rauna samo jedan lan rukovodstva. " m

Na t a j nain postavljeni su zadaci ne samo na isto obavetajnom planu, tj. u ofanzivnom smislu, ve i na planu samozatite sopstvenih redova od prodora neprijatelja.

Na Kosovu i Metohiji, kao i u Makedoniji i u Crnoj Gori, partijske organizacije su, takoe, nosioci obavetajne delatnosti. Tako se, na primer, u zakljucima sa poirenog sastanka Oblasnog komitea K P J za Kosovo i Metohiju, odranom u selu Vrelu decembra 1942, pored ostalog, kae:
Pojaati konspiraciju da ne bi neprijatelj uspeo da ubaci u nae redove agente, jer bi to bio zloin prema Partiji i narodu. Radi to uspenije borbe protiv svih neprijatelja pojaati revolucionarnu budnost. Revolucionarna budnost je mono oruje revolucionarne P a r t i j e u borbi protiv svih razornih i tuih elemenata koji bi pokuali da razbiju jedinstvo P a r t i j e i narodnooslobodilake b o r b e . .. Voditi borbu protiv okupatora nemogue je ako ne znamo njegove snage, namere, kretanje, itd. Zato je neminovna organizacija obavetajne slube koja e znati sve u detaljima, tako da e se moi neprijatelju zadavati udarci, sa to m a n j e rtava, na najosetljivijim mestima, unosei pri tome pomutnju i demoralizaciju u njegove redove." 447

Centralni komitet KP Slovenije u pismu od 20. novembra 1942. Pokrajinskom komitetu K P S za Primorsku postavio je zadatak da odmah organizuje obavetajnu slubu radi obezbeenja kontrole nad svim neprijateljima narodnooslobodilakog pokreta slovenakog naroda (italijanskog okupatora, bele garde, mihailovievaca, Gestapoa i dr.), politike kontrole nad vrhovima raznih politikih organizacija i prikupljanje podataka od vanosti za Narodnooslobodilaku vojsku i partizanske odrede i politiku akciju. Centralni komitet KP Slovenije ukazao je da celokupna organizacija obavetajne slube mora biti sastavljena od lanova Partije; da se obavetajni podaci dostavljaju preko PK za Primorsku CK KP Slovenije; da se organizuje obavetajni centar od dva do tri poverljiva lana Partije koji bi imali zadatak da prikupljaju i kontroliu obavetajne podatke i da uspostave kartoteku svih ljudi koji su povezani s neprijateljem; da pokrajinski obavetajni centar odredi svoje predstavnike pri svim okrunim i rejonskim komitetima koji e dostavljati obavetajne podatke obavetajnom centru PK K P S za Primorsku, s tim da se ti predstavnici u prikupljanju obavetajnih podataka oslanjaju na organizacije Osvobodilne fronte, Narodne zatite, omladinske organizacije, drutva, sindikata, itd. Ne treba posebno naglaavati, da je takva OS nuno potrebna Partiji, koja hoe svakodnevno imati uvid u komplicirane dogaaje sadanjeg asa. Posebnu panju, pak, treba posvetiti organizaciji vojnoobavetajne slube, koja pak treba da bude naslonjena na partizanske tabove," reeno je u pismu. U vezi s tim naloeno je da se odmah pristupi organizaciji obavetajne slube u selima i u gradovima preko za to odreenih lanova Partije koji imaju smisla za organizaciju obavetajne aktivnosti i kojima partijski sekretari treba da prue svu pomo.448 Okruni komitet K P J za istoni Srem takoe je u jesen 1943. preduzeo energine mere da se preko sreskih komiteta organizuje obavetajna sluba u istonom Sremu i da partijske organizacije uz-

mu tu slubu u svoje ruke zbog svih do tada uoenih slabosti i neorganizovanosti. 449 Sline mere preduzimao je i Okruni komitet K P J za centralnu Bosnu, koji u svom izvetaju od 26. avgusta 1943. Oblasnom komitetu za Bosansku krajinu, pored ostalog, kae:
Sto se tie o b a v j e t a j n e slube ona na terenu od strane nae organizacije nije jo solidno organizovana. Ovo je zbog toga to su naa uporita jo uvijek mlada i neiskusna, ali emo nastojati da se t a j nedostatak to prije otkloni jer smo svi jesni znaaja ob. slube. Podaci o neprijatelju iz gradova dobijaju se redovno, a sada im uspostavimo vezu sa organizacijama i ovo e se p i t a n j e precizirati i rijeiti bolje. Dostavljamo vam podatke o jaini neprijateljskih garnizona u centralnoj Bosni." 450

Centralni komitet KP Jugoslavije je, takoe, stalno bio u ii obavetajne delatnosti i njegova je praksa bila da svojim direktivnim pismima i uputstvima daje punu podrku merama Vrhovnog taba NOV i POJ u organizaciji obavetajne delatnosti. Centralni komitet K P J odigrao je veoma znaajnu ulogu u mobilizaciji celokupnog partijskog lanstva oko sprovoenja odluka najvieg vojnog rukovodsta u zemlji. Tako je na primer Centralni komitet K P J u svojoj instrukciji, dostavljenoj CK KP Slovenije uz Uput za obavetajnu slubu Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 27. novembra 1942, pored ostalog, nalaio i ovo:
Koliko je vano imati dobro organizovanu obavetajnu slubu u vojnim jedinicama i preko njih u pozadini, toliko je isto vano da se ovim pitan j e m pozabave i nae partijske organizacije." 451

Centralni komitet K P J redovno je kontrolisao izvrenje postavljenih zadataka po poslatim instrukcijama, pa je pravovremeno intervenisao ako je uoio odreene propuste i slabosti u organizaciji obavetajne slube kod partijsko-politikih organa, istiui da stvar, meutim, nije u nazivu ve u sutini da se ova sluba dobro organizuje i izgradi". Centralni komitet KP Jugoslavije posebno je isticao da obavetajna sluba nije nikakav sektor politikog rada, ve posebna vojna obavetajna organizacija pri tabovima i mreom poverenika, koja se u svome radu oslanja na lanove K P J i partijske organizacije, a naroito one iz neosloboenog dela nae zemlje", kao i da etne elije kao osnovne organizacije koje rade u masama ne mogu rukovoditi obavetajnom slubom, kako zbog konspiracije, tako i zbog toga to ne moemo itavu partijsku organizaciju pretvoriti u obavetajnu organizaciju." 452 Poto je uoio te greke u radu partijskih organizacija, Centralni komitet K P J je 10. novembra 1943. uputio instrukciju svim partijskim rukovodstvima i organizacijama NOV i POJ, skreui panju da u svojim izvetajima izostavljaju podatke o radu obavetajne slube i terenski rad jer su to problemi s kojima se bavi aparat koji je za to odreen". 453

Angaovanje omladinskih organizacija preko SKOJ-a i njihovih omladinskih struktura, kao i organizacija ena Antifaistikog fronta ena (AF) takoe je bilo prisutno u optoj organizaciji obavetajne delatnosti. fronta ena u Bosanskom Petrovcu, vrhovni komandant Josip Broz
T i t o o b r a t i o s e 6 . d e c e m b r a 1942. K o n f e r e n c i j i , p o r e d o s t a l o g , i s l e deim reima: U tekoj borbi kakvu jo imamo da vodimo, razumije se, Antifaistiki front ena ima pred sobom velike i teke zadatke [ . . . ] Vi ene treba ne samo da se brinete o svojim zadaama prema fronti, nego i u pozadini, da budnim okom pratite da se ne ugnjijezdi neprijatelj, koji je ugroen zajednikim interesima svih slobodoljubivih snaga Jugoslavije." 454 Prisustvujui Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifaistikog

Ne mali broj izvetaja govori o obavetajnim podacima koje su pribavile ene. ak je u mnogim uputstvima sugerisano da se u obavetajnu mreu ukljui to vie ena zbog njihove probojnosti i komunikativnosti. Na taj nain i Antifaistiki front ena, a zatim i Ujedinjeni savez antifaistike omladine Jugoslavije (USAOJ) dali su svoj veliki doprinos u prikupljanju obavetajnih podataka. U svakom sluaju se kao zakljuak namee da su sve partijske i skojevske strukture na svim nivoima, od osnovnih organizacija (elija) i aktiva do najviih partijskih, odnosno skojevskih rukovodstava (pokrajinskih i centralnih komiteta), dale veliki doprinos u razvoju obavetajne slube u redovima NOP-a. Partija je jedan itav period bila nosilac te aktivnosti a ne samo organizator, ali je, takoe, znala i vreme i trenutak kada je pojedine obavetajne funkcije trebalo preneti i na druge organe. Obavetajni podaci koje su prikupljale partijske i skojevske organizacije esto su dobijani u samim neprijateljevim vrhunskim centrima. Partiji odani ljudi, bilo da su ostali, bilo da su naknadno ubaeni u redove neprijatelja, a na prvom mestu u kvislinke i kontrarevolucionarne snage, izlaui svakodnevno svoje ivote opasnostima koje su ih vrebale, nalazili su se do poslednjeg momenta na mestima odakle su mogli slati svoje obavetajne izvetaje.
3. OBAVETAJNE MRE2E U NOR-u KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Najpotpunije, najmnogobrojnije i najtanije podatke o neprijatelju za vreme narodnooslobodilake borbe pruale su obavetajne mree, obrazovane od organizacija i rukovodstava K P J i SKOJ-a, ili, pak, od tabova, komandi, ustanova i jedinica NOV i POJ. Obavetajne mree ne samo da su bile osnovni organizacioni oblik obavetajne delatnosti, ve su po podacima koje su pruale, bile i jedan od osnovnih izvora obavetavanja o snagama okupatora, kvislinga i svih kontrarevolucionarnih snaga uopte za vreme narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije naroda Jugoslavi-

je. Dobro organizovane obavetajne mree pruale su ne samo podatke o neprijatelju spolja, ve su bile i sigurna brana od prodora neprijateljevih agenata i drugih subverzivnih elemenata i u same redove narodnooslobodilakog pokreta. Pored partijskih obavetajnih mrea i sistema obavetavanje uopte, nastalih jo u periodu vrlo otre i ilegalne i revoluciorane borbe u predratnom periodu, poetkom narodnooslobodilakog rata formiraju se i prve vojne obavetajne mree. Budui da je Partija u prvim danima ustanka bila glavni organizator i nosilac obavetajne delatnosti, jaanjem i razvojem oruanih snaga narodnooslobodilakog pokreta vojne obavetajne mree postaju sve znaajniji inilac obavetajne aktivnosti i osnovni izvor u prikupljanju podataka o neprijatelju. Prema tome, vremenom su se formirale tri vrste obavetajnih mrea: partijske, operativne (mobilne i teritorijalne), ili kako su nazivane i stalne obavetajne mree. Glavni organizatori partijskih mrea bila su, pre svega, partijska rukovodstva, odnosno komiteti na svim nivoima preko partijskih i skojevskih sekretara. Na nekim podrujima su za organizaciju obavetajne delatnosti bila odreivana i posebna lica u partijskom rukovodstvu odgovorna za obavetajnu delatnost. Operativne jedinice (odredi, samostalni bataljoni, brigade, divizije, a kasnije korpusi i armije) bile su na svom operativnom podruju glavni organizatori obavetajne delatnosti, a time i stvaran j a odgovarajuih obavetajnih mrea, koje su esto nazivane i mobilnim obavetajnim mreama. Prema svojoj nameni operativne (mobilne) mree mogle su biti vojnoobavetajne (informativne) i politike obavetajne (kontraobavetajne) mree. (vid. prilog br. 4).
4. TERITORIJALNE OBAVETAJNE MREE KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Teritorijalne obavetajne mree stvaraju vojnoteritorijalni organi na osloboenoj teritoriji, i one predstavljaju jedan od glavnih oslonaca u prikupljanju obavetajnih podataka na koje se oslanjaju operativne jedinice. Prema svojoj nameni, teritorijalne obavetajne mree su vojnoobavetajnog (informativnog) ili politiko-obavetajnog tipa, zavisno od toga da li su stvorene za prikupljanje podataka o neprijatelju spolja, ili na osloboenoj teritoriji. Meutim, njihovi zadaci su se, najee, isprepletali, ali je ipak, glavni zadatak bio zavisan od namene mree. Imale su karakter stalnosti i zato su ih nazivali i imobilnim", nepokretnim, stalnim terenskim, odnosno teritorijalnim mreama. U stvaranju tih mrea treba, takoe, imati u vidu da se status slobodne teritorije esto menjao. Neprijatelj je tokom celog narodnooslobodilakog rata pokuavao svim silama da uspostavi vlast na celokupnom jugoslovenskom tlu, odnosno da to vie suzi ili potpuno ukine slobodnu teritoriju. Zbog toga su esto koristei se nadmo-

nim snagama, okupator i njegovi pomagai pretvarali slobodnu teritoriju primenom sile u okupirano podruje, dok je, pak, na drugoj strani, dejstvima jedinica NOV i POJ stvarana nova slobodna teritorija i, po pravilu, uvek teritorijalno vea. U toj promeni, obavetajni organi vodili su rauna da stvorene obavetajne mree bilo kojeg tipa ostanu na teritoriji duboko zakonspirisane i da prikupl j a j u podatke o neprijatelju preko razvijenih mrea poverenika, saradnika i njihovih pomagaa, koji svi skupa ine osnovu teritorijalnih obavetajnih mrea. Donoenjem Uputa za obavetajnu slubu Vrhovnog taba od 27. novembra 1942, skelet teritorijalnih obavetajnih mrea, pored poverenika po selima i optinama, ine rejonski, pomoni, meoviti i glavni obavetajni centri. Ta celokupna organizacija sastavljena od poverenika, saradnika i njihovih pomagaa, obavetajnih organa i centara, inila je jedinstvenu masovnu i snanu organizaciju optedrutvenog karaktera. Na n j u su se oslanjale operativne jedinice i tabovi u svojim dejstvima. 435 Tako se, na primer, u teritorijalnoj obavetajnoj mrei, na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske krajem 1943, nalazilo oko 300 obavetajnih organa ; preko 2000 poverenika, ne raunajui veliki broj pomagaa i d r u gih simpatizera koji su radili na prikupljanju obavetajnih podataka. 456 Bezbednosno obavetajna sluba Varnosno-obveevalna sluba VOS u Sloveniji, po svom karakteru nosila je peat partijske obavetajne slube, ali po nainu organizacije imala je teritorijalni znaaj. U svakom sluaju VOS je bio specifina bezbednosno-obavetajna organizacija koja je svojom mreom poverenika i saradnika pokrivala celokupno operativno podruje Slovenije, i predstavljala n a j organizovaniju bezbednosno-obavetajnu organizaciju te vrste ne samo u okupiranoj Jugoslaviji, nego i u Evropi. Komunistika partija Slovenije je ve krajem aprila ili poetkom m a j a 1941. zapoela strpljiv rad na pridobijanju rukovodeih kadrova Politikog odeljenja bive ljubljanske policije, u emu je i uspela. Ona je pridobila lanove toga odeljenja za saradnju sa Partijom i Osvobodilnom frontom, odnosno kasnije VOS-om, i njihov je zadatak bio da prate rad nemake i italijanske obavetajne slube. KP Slovenije je uspela da meu policijskim straarima u leto 1941. organizuje matini odbor OF, kojemu je od 280 straara u Ljubljani, pristupilo oko 180. Partija je uspela da do stvaranja VOS-a pridobije skoro celokupan policijski aparat i oformi vrstu organizaciju OF. To je bio prvi period u radu na prodiranju u neprijateljeve redove i pridobijanje saradnika za rad na obavetajnoj delatnosti. Obavetajne mree bilo kojeg tipa i namene bile su najznaajniji izvor obavetajnih podataka kako o spoljnom tako i o unutranjem neprijatelju. One su odigrale veoma znaajnu ulogu u oslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda i predstavljale su okosnicu obavetajne delatnosti narodnooslobodilakog pokreta.

5. UBAENI (OSTAVLJENI) PRIPADNICI NOP-a U NEPRIJATELJEVIM REDOVIMA

Za sve neprijateljeve organe koji su na ma koji nain pokuavali da izvre prodor u redove narodnooslobodilakog pokreta, a posebno u redove jedinica, tabova, komandi i ustanova NOV i POJ, ili su to uspeli da uine, uobiajeno je bilo da se takva lica nazivaju agentima, a najee pijunima. To je bio i pogrdan izraz za sve izdajnike koji su se stavili u slubu okupatora. Pored toga oni su nazivani i petom kolonom. Meutim, ta re za pripadnike NOP-a koji su ubacivani u redove neprijatelja ili su tamo ostali po zadacima Partije, upotrebljavana je vrlo retko, jednostavno zbog toga to se pod reju pijun", na prvom mestu podrazumevao neprijatelj. Tako se u terminologiji u NOR-u za pripadnike NOP-a najee upotrebljavala re ubaen" ili jednostavno obavetajac". Meutim, ubaeni pripadnici NOP-a u redove neprijatelja predstavljali su najsigurnije izvore obavetajnih podataka, poto su oni, po pravilu, bili na najosetljivijim mestima u neprijateljevim jedinicama, tabovima, komandama i ustanovama. Dokumenti o njima vrlo malo govore, to je i razumljivo, jer su takve osobe bile obino na vezi preko partijskih rukovodilaca ili najodgovornijih obavetajnih organa. Njihova imena bila su strogo konspirativna, te su zbog toga i podaci o njihovom radu oskudni. Ipak, iz velikog broja dokumenata pojedinih tabova NOV i POJ vidi se da je neprekidno prisutna tenja da se u redove neprijatelja ubacuju najodaniji pripadnici NOP-a, koji svojim ponaanjem nisu izazivali nikakvu sumnju kod neprijatelja. Treba, takoe, istai da postoji bitna razlika izmeu ubaenih pripadnika NOP-a i saradnika u redovima neprijatelja. Ubaeni pripadnici NOP-a bili su pouzdani i odani ljudi narodnooslobodilakom pokretu od prvih dana ustanka i, najee, regrutovani su iz partijskih redova ili od simpatizera. Drugi su, pak, pridobijani za saradnju preko odreenih obavetajnih kanala a ve su se nalazili na odreenim vornim mestima u redovima neprijatelja koja su bila interesantna i privlana za obavetajne organe NOP-a. Ali, u svakom sluaju ni jednima ni drugima nije bilo lako u neprijateljevom osinjaku. U njihovom radu nije bilo, praktiki, nikakvih razlika. Bez obzira na te terminoloke razlike, saradnici su, takoe, imali status pripadnika NOP- i gubili su svoje ivote izvravajui, takoe, portvovano svoje obaveze prema NOP-u. Jedan od najpoznatijih pripadnika NOP-a ostavljenih u redovima policijskog aparata bio je Janko Jankovi, lan K P J i za vreme okupacije ef kartoteke u kvislinkoj Nedievskoj policiji. Dao je veliki broj podataka o namerama neprijatelja, dranju zatvorenih pripadnika NOP-a i drugim namerama kvislinkog policijskog i okupa torovog aparata, a takoe unitavao je i kartone ilegalnih radnika. Otkriven je u oktobru 1943. i streljan na Banjici 27. aprila 1944. O njegovoj rodoljubivoj i spornoj delatnosti saznalo se u javnosti tek mnogo godina posle rata. 457 Milo Popovi urin, rodom iz Banje Luke, student Vie pedagoke kole u Beogradu, ubaen je po direktivi Pokrajinskog ko-

miteta K P J za Srbiju (bio je na vezi pri OK K P J za abaki okrug), u etniki tab Dragoslava Raia gde je radio sve dok ga nisu otkrili. Uspeo je u poslednjem asu da pobegne iz Srbije u istonu Bosnu, gde je postao komandant Udarnog bataljona Ozrenskog NOP odreda. Poginuo je kod Kulata 24. maja 1943. Kompozitor je poznate partizanske pesme ..Konjuh planinom". Za vreme svog boravka u Raievom tabu, dao je i dragocene podatke o dranju i saradnji etnika s okupatorom u Zapadnoj Srbiji. 458 Slovak Pavle Denak, roen 1908. u Staroj Pazovi, lan K P J od 1928, po nalogu Jovana Veselinova i Aima Grulovia ubaen je poetkom 1942. u domobranske redove u Petrovaradinu gde je organizovao obavetajni punkt K P J i vojni komitet. 459 Slino je bilo i u drugim krajevima zemlje. Tako, na primer, u pismu OK K P J za Cetinje od 14. maja 1942. upuenom lanovima Partije u vezi s ilegalnim radom na okupiranoj teritoriji nastoji se da se medu etnike i krilae ubacuju simpatizeri i ljudi odani narodnooslobodilakoj borbi, a gde ima uslova' i po nekog lana KPJ". 460 Vrhovni tab u svome pismu upuenom 28. maja 1942. tabu Kragujevakog bataljona u vezi sa situacijom oko Foe posle tree neprijateljske ofanzive, sem ostalog, pie:
Uz pomo Krcuna [Slobodan Penezi Krcun prim, a.] organizujte obavetajnu slubu na toj prostoriji. Gurnite nekog seljaka ili seljanku n a j bolje muslimana u F o u . . . Neprijatelj upotrebljava sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva, dok mi uvek nekako u rukavicama prilazimo stvarima koje mogu biti za nas od ogromne vanosti." 461

U velikom broju uspenih primera treba pomenuti obavetajku VOS-a Mariju Malahovsku Vane, daktilografkinju, koja je 1941. postala lina sekretarica Leona Rupnika, generala Jugoslovenske vojske, kvislinga i predsednika Pokrajinske uprave Ljubljanske provincije. Sve do 30. januara 1945. slala je ifrovane podatke organima NOP-a Slovenije, kada je otkrivena. Posle strahovitih muenja ubijena je 3/4. maja 1945. u tamnici policijske kasarne u Ljubljani. 462 Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK K P J i lan Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije u svome pismu u agvustu 1942. upuenom Ivi Loli Ribaru o stanju u Sloveniji i ubacivanju simpatizera NOP-a u etnike redove, sem ostalog, kae:
Naa VOS je napravila pretrese u njihovim t a m p a r i j a m a [ . . . ] Ugurali smo im nae agente u sve njihove organizacije, pa aik i u najveu blizinu njihovog rukovodstva. Ima izgleda da emo prodreti u samo njihovo rukovodstvo. No i ti tipovi su praktino raspeli svoju mreu obavetajaca i uspeli ugurati svog oveka u nau obavetajnu slubu. Uspeli su ak i imena da nanjue, tako da sam ba u pravo vreme otiao iz L j u b l j a n e . . . Spremaju ubistva naih ljudi." 463

U izvetaju Oblasnog komiteta K P J za Hercegovinu od 3. decembra 1942. Centralnom komitetu KP Jugoslavije o stanju partijskih i skojevskih organizacija i razlozima nastale krize ustanka u Hercegovini, pored ostalog, kae se i ovo:

Jedan drug, lan nae Partije, iz dobronamjernosti, mislei da e na t a j nain vie moi koristiti Partiji, otiao je za obavjetajca t a j n e italijanske slube OVR-a. To je ovek koji je do k r a j a odan Partiji i ima uslova da odgovori tom zadatku. On se preko stolake partijske organizacije ve povezao s n a m a i u tom smislu zatraio direktive. Budui da mi o tome nismo imali nikakvoga izvetaja i s m a t r a m o da je t a j posao odvojen od Partije, traimo od vas direktivu ta da radimo sa tim drugom. Mi emo druga i d a l j e drati na vezi. Napominjemo, da bi drug mogao dobiti od Italijana razne podatke koji bi mogli biti dragoceni izvor naoj obavetajnoj slubi, a koji ne bi bili lokalnog karaktera." 4 6 4

Obavetajni centar 19. divizije 8. korpusa NOVJ uspeo je ubaciti svoga oveka u tabu Momila ujia, komandanta etnike Dinarske oblasti, odakle su dobijani najpoverljiviji podaci o namerama etnika, kao i o odluci da se u partizanske redove ubacuju poverljivi etniki obavetajci. Glavni obavetajni centar za Dalmaciju je, takoe, imao ubaenog obavetajca u etniku komandu za ibenik. Obavetajni oficir Primorske operativne grupe u svome izvetaju od 8. marta 1944. tabu 2. udarnog korpusa NOVJ o nemakim utvrenjima u Boki Kotorskoj, sem ostalog, napisao je i ovo:
Isto onako k a k o je njemaki okupator postavio stanice za prislukivan j e protiv podmornica u Boki, t a k o sam ja ubacio, virtuozno, l j u d e oko n j e makih tabova, koji prislukuju kao bajagi nevjeti, n a m j e r e njihovih vojnih istupanja .na ovom terenu. Ja ve imam l j u d e u utrobi neprijatelja, a i sam se trudim da se to vie pribliim ljudima koji bi mogli direktno otkriti briljivo uvane tajne. Ja sam ve angaovao ljude za koje Njemci stoprocentno raun a j u kao na svoje ljude. Koliko e ovi ljudi umjeti da odigraju svoju, ne tako prostu ulogu, to emo vidjeti. Njihovi prvi pokuaji su sjajni, tako da ja na svom terenu na kome se bavim ve 10 dana znam potpunu snagu vojske i jainu mainskih pokretnih i nepokretnih ratnih orua, koja izgledaju ovako." 465

Ubaeni obavetajci u redove neprijatelja u Zagrebu dostavili su podatke Vrhovnom tabu NOV i POJ o pravcima povlaenja Grupe armija E" od Skoplja prema Sarajevu, a koji su bili izvanredno tani.466 Ubacivanje pripadnika NOP-a u redove neprijatelja dalo je, dakle, po pravilu izuzetno dobre rezultate, jer su obavetajni podaci dobijeni na samom izvoru. Meutim, ubacivanje je bilo uvek skopano s velikim rizikom. Ubaena lica uvek su se nalazila u izuzetno tekoj ivotnoj opasnosti, pa su se zbog toga za ubacivanje birali i posebno hrabri i inteligentni ljudi koji su mogli tom zadatku da odgovore.467 Postojala je i opasnost da otkrivanjem ubaenog obavetajca od neprijatelja on pristane na obavetajnu saradnju pod pritiskom, i tako je agent-dvojnik mogao uvek da nanese veliku tetu strani za koju je poeo prvobitno da se bavi obavetajnom delatnou. Takvi sluaejvi u redovima NOP-a bili su retki, ali su ipak, ostali zabeleeni.

6. ZAROBLJENICI I PREBEGLICE KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Zarobljenici i prebeglice (dezerteri) oduvek su predstavljali veoma bogat izvor obavetajnih podataka o neprijatelju. Potpuno je prirodno da jedne podatke mogu dati oficiri, a druge podoficiri ili vojnici. Meutim, i tu su postojale razlike i odreene nijanse. Zarobljeni kuriri, ordonansi, podoficiri i vojnici iz tabova, a posebno daktilografi, i njima slini, mogli su dati daleko dragocenije podatke od oficira, izuzimajui one koji su se nalazili na visokim tapskim i komandnim poloajima. To isto vai i za zarobljene vojnike koji su radili u centru veze gde je vrlo velika frekvencija slanja i primanja raznih kratkih nareenja i drugih dokumenata, a koja su uvek mogla da imaju prvorazrednu vanost. Zbog toga se zarobljenici smat r a j u jednim od najdragocenijih izvora podataka o neprijatelju. Potrebno je, takoe, imati u vidu da zarobljenici nisu uvek spremni da govore sve to znaju. To zavisi, pre svega, od njihove klasne svesti i patriotizma, kao i od toga da li su zarobljeni u situaciji kada njihove armije niu pobede, ili se, pak, nalaze pred rastrojstvom, itd. Pored toga neprijatelj se slui i drugim metodama u svome nastojanju da se zarobe' 'ljudi koji e vrlo umeno dezinformisati protivniku stranu. Sasvim drugi sluaj bio je u NOR-u s prebeglicama iz redova neprijatelja. Oni su uvek, po pravilu, bili spremniji da prue i d a j u vie obavetajnih podataka nego to su to inili zarobljenici. Meutim, i tu je trebalo biti obazriv, poto je neprijatelj koristio prebeglice" da bi kroz njih, na najlaki nain, ubacivao svoje agente u redove NOV i POJ. Ali, bez obzira na sve te okolnosti, treba istai da je najvie vojno-politiko rukovodstvo NOP-a od prvih dana ustanka, pa tokom celog rata, neprekidno ukazivalo na dva inioca: na pravilan odnos prema ratnim zarobljenicima u duhu postojeih meunarodnih propisa i, drugo, na znaaj zarobljenika kao vanih izvora obavetajnih podataka. 468 Potinjeni tabovi, komande, ustanove i jedinice nastojale su svim silama da se u tome obezbede svim direktivama pretpostavljenih tabova i komandi. Tako je, na primer, Glavni tab NOP odreda Slovenije odredio meu prvima ve u julu 1941. odnos prema zarobljenicima, naredivi, pored ostalog, ovo:
Partizan mora dostojno postupati sa zarobljenim neprijateljem i uveriti ga u pravednost partizanske borbe" 469

Stab Sarajevske oblasti u svome nareenju od 4. septembra 1941. u pogledu organizacije obavetajne slube, naredio je:
Za obavetenja o s t a n j u kod neprijatelja mogu dobro da poslue i ratni zarobljenici (za r a t n e zarobljenike odrediti mesta, gde e da se dovedu, a nevoditi ih na nae zborno mesto, naim prolazima i t a k o se neprijatelju otkrivati.). Sa zarobljenicima odmah po svrenoj akciji svriti stvar. Zadrati one, koji su krivi, a ostale pustiti prethodno odravi im govor o ciljevima n a e borbe." 470

Pored ve pomenutog nareenja Vrhovnog taba o postupku sa zarobljenicama, Vrhovni tab NOV i POJ je 25. decembra 1942. izdao krae uputstvo o sasluanju ratnih zarobljenika. Tom prilikom je nareeno da se ispitivanje zarobljenika vri podrobno u tabovima brigada, odnosno divizija i korpusa, i da se svi podaci dostavljaju Vrhovnom tabu. Nareeno je, takode, da se odvojeno vri ispitivan j e oficira i podoficira od zarobljenih vojnika, te da se prilikom sasluavanja zarobljenika doe do podataka o rasporedu, jaini, sastavu, naoruanju, nazivu, nacionalnom i socijalnom sastavu, stareinama i borbama koje je vodila jedinica iz koje je zarobljenik. Trebalo je nastojati da se pri sasluanju dobiju podaci o moralnom stan j u neprijatelja o odnosu stareina i vojnika, redu, disciplini i materijalnom stanju odee, obue i ishrane, kao i stanju u narodu na neosloboenoj teritoriji i njihovom odnosu prema okupatoru i kvislinzima.471 Glavni tab i PO Hrvatske je zbog izvesnih lutanja u jedinicama u pogledu odnosa prema zarobljenicima i prebeglicama i pri sasluavanju, propisao 15. juna 1943. Uputstvo za postuvak sa zarobljenicima i prebjeglicama. U njemu je predvieno da sasluanje arobljenika i prebeglih neprijateljevih oficira vre informativni oficiri one jedinice ,koja je izvrila zarobljavanje, odnosno kojoj su se dotini predali. Predvieno je, takoe, odvajanje borakog od stareinskog sastava da stareine ne bi ispoljile uticaj na vojnike kako u pogledu njihovog dranja pri ispitivanju, tako i pri eventualnoj organizaciji begstva. Preporueno je da se sasluanje zarobljenika vri odmah dok su jo ,,u izvjesnom strahu". Glavni tab Hrvatske posebno je upozorio na klasifikaciju zarobljenika, tj. da se zlikovci i faisti odvoje od ostalih poto oni mor a j u biti posebno ispitani radi suenja". U sluaju zarobljavanja vee grupe vojnika ili itavih jedinica, predvieno je da se vri odvajanje vojnika od stareinskog sastava, i da se podele prema specijalnostima i rodovskoj pripadnosti (obini borci, tenkisti, artiljerci, mitraljesci, stareine itd.). Posle izdvajanja krivaca Uputstvo predvia da meu zarobljenicima treba agitovati da pristupe Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije. Ako to odbiju, onda ih podeliti po nacionalnostima, a nacionalnosti po profesijama i tek tada pristupiti ispitivanju i sasluavanju najotresitijih zarobljenika po posebnom upitniku koji je sadrao niz pitanja zanimljivih za obavetajnu slubu NOP-a. Posle zavrene istrage i sasluanja zarobljenih i prebeglih neprijateljevih pripadnika, predvien je poseban postupak za odreene kategorije. Tako je naloeno: da se svi oni koji su izrazili elju da stupe u redove NOV i POJ ne presvlae, ve da se sa spiskovima upuuju tabovima korpusa ili zona jer postoji mogunost da se meu njima nalaze ubaeni pijuni. Oni su se pratili sve dok kroz borbu ne dokau svoju odanost NOP-u; da se svi vojnici koji nemaju krivice, a ne ele ostati u jedinicama NOV i POJ, presvuku i otpuste svojim kuama, odnosno vrate u jedinice kako bi se ,,u neprijateljskim redovima proirila kolebljivost i da bi se i u budue bez otpora predavali";

 da se zarobljenici zadravaju samo u povoljnim ekonomskim prilikama; da se stareine, specijalisti i svi oni koji su potrebni neprijateljevoj vojsci, zadre i upute u tabove korpusa, odnosno zona; da se svi krvnici: ustae, etnici, faisti i ostali, upuuju sa spiskovima komandama podruja na suenje, i da komande podruja, posle obrazovanja suda, izriu presude, vodei rauna o konkretnoj politikoj situaciji. Ovim uputstvom Glavni tab NOV i PO Hrvatske je regulisao ne samo duboko human odnos prema zarobljenim neprijateljevim vojnicima, ve i ukazao na znaaj zarobljenikao kao vanih izvora obavetajnih podataka. 472 Slino uputstvo je Vrhovni tab NOV i POJ (Obavetajni odsek) 13. septembra 1943. uputio tabu 2. bosanskog korpusa*, u kome je pored ukazivanja na znaaj obavetajne slube i metode rada, predoio tabu 2. korpusa na podatke koje mogu pruiti zarobljenici i prebeglice. U uputstvu je pored ostalog, reeno i ovo:
Vana obavetenja moemo dobiti preko zarobljenih neprijateljskih vojnika i prebjega. Svi zarobljeni neprijateljski vojnici, podoficiri i oficiri kao i prebjezi moraju se zapisniki sasluati po obrascu pitanja u prilogu A/. Objasniti drugovima vojnim i politikim rukovodiocima kao i borcima, da nastoje u borbama i akcijama zarobiti barem jednog neprij[ateljskog] vojnika, jer se na t a j nain mogu dobiti esto vrlo dragoceni podaci." 473

to se, pak, tie prebeglih neprijateljevih vojnika postupak je bio isti, s tim to su se oni po pravilu, ukljuivali u jedinice NOV i POJ. Meutim, praksa je pokazala da je jedan deo njih, a posebno iz redova kvislinkih jedinica, slat sa pijunskim i drugim subverzivnim namerama. Oni su esto bili glavni organizatori dezerterstva iz jedinica NOV i POJ. Zato je, na primer, Glavni tab NOV i PO Hrvatske u svom Uputstvu za postupak sa bivim etnicima i domobranima prebeglim u redove NOV i POJ, od 19. marta 1943, naloio da ,oi obavjetajnih povjerenika moraju stalno poivati na ovim ljudima", odnosno sve dotle dok svoju odanost ne dokau kroz borbu i drugim postupcima. 474 U radu sa zarobljenicima iskrsavale su i druge tekoe, a posebno oko sasluavanja zarobljenih vojnika i prebeglica strane nacionalnosti. Jedinice NOV i POJ nisu dobrim delom u svome sastavu imale lica koja su znale strane jezike, pa je tako bilo i u tabu 3. like (proleterske) brigade koja u julu 1944. nije bila sposobna da saslua zarobljenog nemakog vojnika, ve je bila primorana da ga upuuje u tab 6. proleterske (like) divizije radi sasluanja. Poto takvi sluajevi nisu bili usamljeni, nametala se potreba da su tabovi na odreenim nivoima morali imati u svom sastavu lica sa znanjem stranih jezika, jer se bez njih nisu mogli koristiti ni zaplenjena dokumenta, koja su, takoe, bila veoma vaan izvor obavetajnih podataka. 475
* Tako se u poetku zvao 5. udarni korpus NOVJ.

Posebno zanimljiv problem u NOR-u je hvatanje tzv. ivog jezika, odnosno organizovano zarobljavanje neprijateljevog vojnika, o emu je Vrhovni tab ve upozoravao potinjene jedinice. U uslovima partizanskog ratovanja to i nije bio neki vei problem. Postavljanjem zaseda i izvoenjem slinih akcija, jedinice NOV i POJ su uspevale da izvre hvatanje ivih jezika". Meutim, uspostavljan j e m vrstih frontova u drugoj polovini 1944. pa do kraja rata, problem hvatanja ivog jezika" bio je veoma otean. Takav sluaj bio je i na Sremskom frontu pred decembarsku ofanzivu 1. proleterskog korpusa NOVJ i 68. streljakog korpusa Crvene armije. tabovi 1. proleterskog i 68. streljakog korpusa nisu imali tane podatke o jaini neprijateljevih snaga na Sremskom frontu. Nemaka korpusna grupa Kibler", pod komandom general-lajtnanta Jozefa Kiblera (Josef Kbler), jaine oko dve divizije, bila je utvrena na tzv. Crvenoj liniji. Na toj liniji nalazilo se pet nemakih borbenih grupa s jakom korpusnom rezervom. Ti poloaji oslanjali su se na drugu liniju odbrane tzv. Nibelunke poloaje Mohovo idMorovi. 476 Zbog toga je tab 1. proleterskog korpusa preduzeo mere da se zarobe nemaki vojnici koji bi mogli pruiti detaljnije podatke o snagama i rasporedu nemakih jedinica na pomenutim odbrambenim linijama. Jedinice 6. proleterske, 11. i 21. udarne divizije preduzele su 23. novembra 1944. iznenadne napade du celog fronta radi hvatanja ivog jezika". Meutim, svi ti napori bili su bezuspeni. Druga lika brigada pokuala je da preko Dunava zabaci u pozadinu jedno izviako odeljenje radi hvatanja ivog jezika", ali se ono nije vratilo. 477 U izvetaju tabu 11. udarne divizije od 25. novembra 1944. tabu 1. proleterskog korpusa pisalo je i ovo:
Tane podatke o neprijateljskim snagama, broju neprijateljskih jedinica, nismo mogli ustanoviti, jer n a m nije uspjelo zarobiti neprijateljskog vojnika. Naa obavetajna sluba, kao i tabovi brigada shvatili su ozbiljno potrebu zarobljavanja jednog neprijateljskog vojnika, tako da su dve prole noi pokuani prodori ispred obe brigade k o j e se nalaze na poloajima sa po etiri grupe, ali do sada jo n i j e uspjelo zarobiti koga neprijateljskog vojnika, a nou izmeu 23. i 24. o. m j . smo imali 25 izbaenih iz stroja, od toga izgubili su po jednu nogu oko 13 ljudi, a 5 n a m je umrlo. U tim borbama imao je i neprijatelj gubitaka. Dostavljamo Vam i Soldbuche" ubijenih neprijateljskih vojnika. Meu n j i m a je i jedan etnik, koji n i j e imao uza se nikakav pismeni dokument. Naa ob. sluba i tabovi brigada i dalje pokuavaju da izvre postavljeni zadatak.'" 478

Meutim ni tada, ni kasnije jedinice 11. udarne divizije nisu uspele da uhvate ivi jezik" i pored postavljanja zaseda i ubacivanja udarnih grupa od najhrabrijih boraca. 479 Slino su prole i druge jedinice. Kada je 1. proleterska divizija krajem novembra pristigla na front iz Beograda, gde se na-

lazila na odmoru, popuni, sreivanju i preoruavanju, ni ona nije imala uspeha u takvoj akciji.480 Razlog tome neuspehu trebalo je traiti, pre svega, u veoma branjenom neprijateljevom prednjem kraju. Neprekidna linija rovova od Dunava do Save s gustim minskim poljima u pretpolju i bodljikavom icom, kao i vanredno organizovanim vatrenim sistemom, nije dozvoljavala da se izvri ma kakvo pribliavanje ili upad u neprijateljev raspored. A kada se u tome i uspelo u estokim okrajima, nalaeni su samo poginuli nemaki vojnici s linim dokumentima koji su, potom, posluili za utvrivan j e neprijateljevih snaga ispred fronta 1. proleterskog i 68. streljakog korpusa. Zaplenjeni dokumenti, ipak, nisu pruili pravu sliku o neprijatelju, jer ni same vojnike knjiice nisu bile u potpunosti aurne, pa su vie tetile nego bile od koristi. Jedinice 1. proleterskog i 68. streljakog korpusa prele su 3. decembra 1944. u ofanzivu radi proboja neprijateljeve odbrambene Crvene linije i narednih poloaja, a da podaci o neprijatelju nisu bili tani. Tako je, na primer, u zapovesti taba 1. proleterskog korpusa od 1. decembra 1944. potinjenim tabovima za proboj neprijateljeve odbrane u odnosu na neprijatelja, pisalo, pored ostalog i ovo:
Na sektoru izmeu Save i Dunava, ispred nas, nalazi se glavnina n j e make 264 divizije, djelovi 118 divizije, za koju imamo podatke da se izvlae prema Vinkovcima i Osijeku, dva puka domobrana i dva bataljona ustaa."

Upravo takva procena neprijatelja koja nije bila tana, uticala je na donoenje odluke da se posle proboja fronta izvri spajanje 1. proleterskog i 6. udarnog korpusa NOVJ, i izvri prodiranje prema Zagrebu. To je u zapovesti bilo ovako formulisano.
Na korpus pojaan sa XI divizijom dobio je zadatak da probije i uniti neprijateljsku odbranu u Sremu i izbije na liniju: SamacVinkovciOsijek, spoji se sa jedinicama VI korpusa i produi dalje p r o d i r a n j e prema Zagrebu." 481

Naravno da se s tim moglo raunati u sluaju da su podaci o neprijatelju bili tani. Meutim, korpusna grupa Kibler" za koju tabovi NOVJ i Crvene armije nisu znali ni da postoji, bila je isuvie jaka da bi se mogao izvriti nesmetan prodor prema Zagrebu, a, pored toga, njene snage bile su rasporene po dubini oslanjajui se na tri odbrambena poloaja nazvana od nemakih komandi: Crvenom, Nibelunkom i Zelenom linijom,482 Borbe su zbog toga bile veoma teke i trajale su skoro, sa manjim prekidima, sve do kraja meseca, dok su Vinkovci, Vukovar i Osijek ostali i dalje u nemakim rukama, daleko iza poslednje nemake odbrambene linije, tj. Zelene linije ispred koje su zadrane jugoslovenske i sovjetske jedinice. U svakom sluaju greka je bila u tome to se za hvatanje ivog jezika" ilo frontalno i preko minskih polja, gde su se i trpeli najvei gubici i borci su bili, uglavnom, bez noge, umesto da se ilo na ubacivanje jaih izviakih grupa kroz Bosutske ume, u pozadinu neprijatelja.

Z a r o b l j a v a n j e n e p r i j a t e l j e v i h v o j n i k a i, uopte, zarobljenici i prebeglice su i dalje ostali kao veoma vaan izvor obavetajnih podataka. tabovi i jedinice N O V J poklanjale su zato t o m e izuzetnu panju.

7. Z A P L E N J E N A N E P R I J A T E L J E V A DOKUMENTA I DRUGI M A T E R I J A L KAO IZVOR OBAVETAJNIH P O D A T A K A

Zaplenjivanje neprijateljevih dokumenata (slubenih i linih) predstavljalo je oduvek veoma znaajan izvor obavetajnih podataka, jer ona daju originalne i autentine podatke o neprijatelju, pod uslovom da ih neprijatelj nije poturio kao falsifikate i mere dezinformacija. Poev od vojnih knjiica prikupljenih od poginulih ili zarobljenih vojnika, pa preko raznih nareenja, izvetaja, depea, skica, karata, brojnih stanja, spiskova i drugih akata, umenim klasificiranjem i prouavanjem mogli su se prikupiti veoma vani obavetajni podaci o aktivnostima i namerama neprijatelja. Zbog toga je u jedinicama NOV i POJ za vreme NOR-a pitanju zaplenjenih dokumenata uvek poklanjana posebna panja. Do neprijateljevih dokumenata u NOR-u dolazilo se uglavnom na dva naina, i to zaplenjivanjem u borbi, ili, pak, preko obavetajne mree. I u jednom i u drugom sluaju tako pribavljena dokumenta pruala su podatke o namerama neprijatelja, njegovim brojnim stanjima, borbenom moralu, taktici u borbi protiv partizana, obavetajnoj slubi i metodama obavetajne borbe, saradnji etnika i okupatora, okupatorovim zloinima, fortifikacijskom ureenju pojedinih uporita, itd. Vrhovni tab je upozoravao na znaaj zaplenjenih neprijateljevih dokumenata, ali je potpunije upustvo u tome smislu izdao oktobra 1942. Motiv za izdavanje toga uputstva pod nazivom O vanosti uzapivanja neprijateljskih dokumenata" jeste, pre svega, miljenje Vrhovnog taba ,,da u naim jedinicama ne postoji dovoljno razumevanja vanosti uzapenih neprijateljskih dokumenata". U vezi s tim Vrhovni tab je naloio da U dokumenta koja nas interesuju spadaju sva akta, pisma, spiskovi, okrunice, proglasi i naredbe, leci, plakati, broure, novine, knjige, asopisi i ostali propagandni materijal, fotografije pojedinaca, grupa i objekata". Posebno je ukazano da se sprei razbacivanje, gaenje i unitavanje raznih dokumenata pri ulasku u razna nadletva prilikom zauzimanja, odnosno osloboenja pojedinih mesta. Zbog toga je Uputstvom" predviena obaveza za sve komande da pri ulasku u pojedina mesta odrede pojedina lica iji je zadatak bio da obiu pojedina nadletva i spree razvlaenje i unitenje vanih dokumenata, pri emu je skrenuta panja posebno na operacijska dokumenta u vezi s neprijateljevim akcijama i drugim borbenim delatnostima koje su u toku. Pronalaenje,, uzapivanje i dostavljanje Vrh.[ovnom] tabu uzapenih neprijateljskih dokumenata, jeste dunost i obaveza. Neizvravanje ove obaveze potpada pod najstroiju kaznu" reeno je na k r a j u Uputstva. 483

Jedan od veoma vanih dokumenata bilo je i uputstvo koje je izdalo Povereni.tvo za Srbiju za prikljuenje podataka o faistikom teroru 23. novembra 1942. U njemu se, sem ostalog, kae:
U vezi sa notom sovjetske vlade od 10-og ovog meseca o odgovornosti hitlerovskih zavojevaa i njihovih pomagaa za izvrene zloine u porobljenim zemljama, potrebno je hitno prikupiti-pristupiti prikupljanju tanih podataka o njihovim zvestvima u naem kraju. Pristupite prikupljanju (tanih podataka) svih tih podataka, kao i dokumenata, slika ubijenih itd. koji e moi da utvrde i dokumentuju pred sovjetskom i svetskom javnou sve zloine koji su vreni i koji se jo vre od strane okupatora i njihovih pomagaa i slugu. Neophodno je potrebno da se sovjetska i itava svetska javnost najdetaljnije upoznaju sa svima uasima koje su okupator i njegove sluge poinili u naoj zemlji. Treba imati na umu da je t a j materijal optuni materijal protiv okupatora i njegovih slugu od ogromne politike vanosti i sa njime smo obavezni upoznati to pre celu svetsku javnost, kao i nae narodne mase. Ne dopustite da se u tom materijalu promakne ma kakva netanost." 484

Ovaj raspis je,, u stvari, usledio na zahtev Privremenog upravnog odseka pri Vrhovnom tabu NOV i DVJ od 20. oktobra 1942.483 Kasnije je slinu instrukciju, odnosno nareenje uputio i Odsek za vojne vlasti Vrhovnog taba potinjenim tabovima i komandama o prikupljanju fotografija ustakih, okupatorskih i etnikih zverstava, kao i za prikupljanje dokumenata iz neprijateljevih tajnih arhiva. Tom prilikom je ponovo nareeno da se sprei svako unitavanje i razbacivanje zaplenjene arhive i, posebno, skrenuta je panja da naroito treba obratiti panju na redarstvene, orunike i ustake arhive" poto ,,i n a j m a n j a orunika postaja ima dragocenih dokumenata" s obzirom na to da su andarmerijske stanice (orunike postaje) pravile popise ubijenih i poklanih rtava. 486 Dokumenta, znai, nisu imala samo operativni znaaj, ve su bila i od ogromne politike vanosti za raskrinkavanje kvislinkih zloina i zloina okupatora pred svetskim javnim mnenjem, u borbi za priznanje narodnooslobodilakog pokreta i oslobodilake borbe naroda Jugoslavije. Glavni tab NOV i PO Hrvatske je, na primer, iz zaplenjene neprijateljeve arhive doao analizom da podataka da neprijatelj ima dosta dobar uvid, kako to se tie nae vojske, tako i to se tie nae pozadine". Iz toga je izveo zakljuak da neprijatelj do toga dolazi iz pet izvora: iz arhive i raznih spisa jedinica, tabova komandi i ustanova koja nepanjom padaju neprijatelju u ruke; od pijuna u redovima NOP-a; od svojih uhoda koje neprijatelj alje na osloboenu teritoriju; od zarobljenika koje jedinice NOV i POJ izvesno vreme zadravaju na osloboenoj teritoriji, pa ih potom putaju, i od partizana i civila koji pruaju informacije neprijatelju bilo kao dezerteri, ili kao zarobljenici.

Zbog toga je Glavni tab NOV i PO Hrvatske upozorio potinjene na uvanje spisa i, pri tome, naveo kao primer da su u zaplenjenom obavetajnom biltenu nali citirane nae spise i naa nareenja". Na tome planu preduzimanja bezbednosnih mera i upoznavanja s nemakim namerama do kojih se dolo zaplenom dokumenata, bilteni Glavnog taba NOV i PO Hrvatske imali su veoma znaajnu ulogu, jer su u njima iznoeni svi oni podaci do kojih se dolo kroz zaplenjena dokumenta, a mogli su da budu, na taj nain, izloeni i niim tabovima. 487 Vrhovni tab je pored pomenutog uputstva izdao jo jedan uput 13. septembra 1943. u kome je ponovo podvuena vanost zaplene neprijateljevih dokumenata kao izvanrednih izvora obavetajnih podataka. U tome uputu je, sem ostalog, ponovo naglaena potreba za dostavljanjem dokumenata koja govore o saradnji etnika sa okupatorima". Taj je uput upravo izaao u vreme kada je u Vrhovni tab NOV i POJ i slubeno dola saveznika vojna misija na elu s brigadirom Ficrojem Maklejnom i dok su saveznici jo uvek odravali prisne odnose s kraljevskom vladom u izbeglitvu i etnicima Drae Mihailovia u zemlji, kao tzv. Jugoslovenskom vojskom u otadbini. 488 Vrhovnom vojno-politikom rukovodstvu NOP-a bili su potrebni i dokumenti o saradnji etnika sa okupatorima i njihovim pomagaima, iako je ta saradnja bila oita, jer su zapadni saveznici gledali jo uvek drugim oima na NOP. Kada je uspostavljena OZNA, njeni organi posveivali su, takoe, veliku panju zaplenjenim neprijateljevim dokumentima. Iako su zadaci OZNE bili prvenstveno usmereni na sprovoenje politike obavetajne i kontraobavetajne slube, oni nisu prestajali da se bave ni isto obavetajnom delatnou. Tako su preko svojih obavetajaca u Zagrebu doli do veoma poverljivih izvetaja o planu odbrane Zagreba koji su 5. aprila 1945. dostavili Generaltabu Jugoslovenske armije. Taj dokument, dodue, nije imao nekog posebnog znaaja u borbama za osloboenje glaynog grada Hrvatske 8. maja 1945, ali je, po svome sadraju, veoma znaajan jer je bio jedan od velikog broja dokaza prodornosti obavetajnih organa u redove neprijatelja, i njihovim mogunostima da dosegnu najuvanija i najpoverljivija dokumenta. Pored toga to se do dokumenata dolazilo zaplenjivanjem arhiva, ili preko obavetajaca, je, takoe, da se do njih dolazilo i preko uhvaenih golubova-pismonoa. Golubija pota bila je naroito razvijena u neprijatelja i sluila mu je ne samo za brzo prenoenje odreenih vanih dokumenata, ve i za prenoenje obavetajnih podataka od ubaenih pijuna u redove NOP-a do njihovih centrala. 43 ' Zaplenjena neprijateljeva dokumenta bila su veoma vaan izvor obavetajnih podataka i, uz dobru analizu i procenu, moglo se doi do veoma vanih podataka o neprijatelju: o njegovom brojnom stanju, namerama, numeracijama jedinica, rasporedu, naoruanju, stanju, itd.

8. KURIRI KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Za sve vreme narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije jugoslovenskih naroda, kuriri su bili jedan od osnovnih inilaca za odravanje veza na svim nivoima, a za dugi period NOR-a, jedino i najpouzdanije sredstvo veze. Kuriri su imali veliki radijus kretanja. Prenosili su potu iz jednog kraja zemlje u drugi, a naroito pri odravanju veza Vrhovnog taba s glavnim tabovima i drugim potinjenim jedinicama, komandama i ustanovama, i obrnuto. Zbog takvih zadataka kuriri su se morali kretati peke, na konju, biciklom, eleznicom i drugim sredstvima i preko neosloboene teritorije (to je bilo najee) Oni su svojim zapaanjima i u direktnim susretima esto dolazili do dragocenih izvora obavetajnih podataka. U dokumentima jedinica NOV i POJ mogle su se sresti formulacije po prianju kurira", kurir je video", itd., ali je daleko vei broj ostao neregistrovan o svemu onome to su kuriri iznosili posle stizanja na svoja odredita. Zbog toga nije ni malo sluajno da se u velikom broju dokumenata ukazivalo na potrebu izbora kvalitetnih kurira, to je ukazivalo na znaaj kurirske slube i kurira uopte. ta vie, neke komande su zbog mogunosti kretanja kurira i po neosloboenoj teritoriji, angaovale ih za direktno prikupljanje obavetajnih podataka. Tako je, na primer, u izvetaju Svetozara Vukmanovia Tempa, komandant Glavnog taba NOP i DO Bosne i Hercegovine, upuenog 31. marta 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije, pored ostalog, pisalo:
U Sarajevo sam poslao kurira da ispita situaciju koja t a m o vlada, jer ovde nita ne znamo, osim iz onoga pisma koje je dolo vama." 490

Zbog svega toga mesto kurira u celokupnom sistemu obavetajne delatnosti zauzimalo je odreeno mesto kao jedno od vanih izvora obavetajnih podataka ne samo o neprijatelju, nego i o sredini kroz koju se kurir najee kretao.
9. VOJNOTERITORIJALNI ORGANI KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Vojnoteritorijalni organi u pozadini, odnosno vojne vlasti predstavljali su osnovni inilac bezbednosti na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Sa svojim institucijama: komandama mesta, vojnim podrujima i korpusnim vojnim oblastima, vojne vlasti organizovale su obavetajno-bezbednosnu aktivnost, kontrolu teritorije, kontrolu kretanja lica (vojnih i civilnih), vodile borbu protiv pete kolone, pijuna i drugih subverzivnih elemenata, rukovodili partizanskim straama i pruali pomo drugim organima drutvene samozatite, kao i vrili druge poslove koji su proisticali iz odgovarajuih nareenja i uputstava o radu i delatnosti vojnoteritorijalnih organa. Vojnoteritorijalni organi bili su glavni organizatori teritorijalne obavetajne slube i mree, o emu je bilo ve rei, a njihovi izvrni organi razne teritorijalne jedinice bili su jedni od izvora

obavetajnih podataka, posebno za kontraobavetajnu delatnost. Neki organi imali su i.direktne zadatke da organizuju obavetajnu slubu na svome podruju, kao to je sluaj sa partizanskim straama ili narodnom zatitom u Sloveniji. Tako su se obavetajnom delatnou, pored narodne zatite i partizanskih odreda, bavile i seoske strae, optinska milicija, teritorijalni vodovi, ete i bataljoni, pomona narodna vojska, pomone desetine i ete, rezervni bataljoni, borbene grupe, omladinske desetine, trojke i petorke za kontrolu teritorije, letee grupe, seoske ete, terenske ete, posadne ete i poterne jedinice (vodovi, ete i bataljoni), kao i specijalni organi i jedinice za borbu protiv pete kolone, kao to su bili odeljenja narodne zatite u Sremu, udarni bataljoni u Bosni i Hercegovini, protivetnike jedinice u Slavoniji i jedinice za borbu protiv pete kolone (PPK) u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Svi ti organi i jedinice na odreeni nain sluili su kao izvori obavetajnih podataka, oslanjajui se u svojoj obavetajno-bezbednosnoj aktivnosti, pre svega, na narod, na operativnim podrujima na kojima su dejstvovali. Oni su kasnije, bili osnova za stvaranje jedinica narodne odbrane, odnosno Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ-a) formiranog 15. avgusta 1944.491 Partizanske strae zasluuju posebnu panju da se obrade kao izvori obavetajnih podataka, bez obzira to su to bili prvenstveno operativni organi komandi mesta i komandi vojnih podruja, njihov osnovni zadatak bio je da se staraju o bezbednosti teritorije. Boravak Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije u Foi od 25. januara do 10. maja 1942. smatra se kao jedan od najpovoljnijih perioda ne samo Vrhovnog taba, ve i Centralnog komiteta KPJ. Tada su donete mnoge vane direktive, nareenja, i propisi. Meu znaajnija dokumenta spadaju: Zadaci i ustrojstvo narodnih oslobodilakih odbora" i Objanjenja i uputstva za rad narodnooslobodilakih odbora u osloboenim krajevima", poznatija pod imenom Foanski propisi", U njima je pisalo:
2. N[arodno] O s l o b o d i l a k i ] 0 [ d b o r i ] imaju mnogostruke i raznovrsne dunosti. Om vre sve f u n k c i j e vlasti osim o,nih koje pripadaju vojnih vlastima[. ] 4. Kao organe reda i bezbjenosti, umjesto r a n i j e policije i andarmerije NOO organizuju seoske i- gradske narodne strae, koje su potinjene narodnooslobodilakim odborima, a po potrebi u izuzetnim sluajevima mogu biti upotrebljene i od vojnih vlasti. Borba protiv pijuna, izdajica, plaenika i agenata neprijatelja, protiv sabotera i panikera pripada u prvom redu vojnim vlastima uz s a r a d n j u NOO. Krivce po ovim djelima sude vojni sudovi. Obavjetajna sluba takoe spada u nadlenost vojnih vlasti. N[arodno] o[slobodilaki] o[dbori] vode borbu protiv krae, pljake, razbojnitva i nerada. Oni r j e a v a j u sve sporove izmeu pojedinih graana." 492

U drugoj polovini marta 1942, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije izdao je Uputstvo o ustrojstvu i dunostima partizanskih straa kao organa komandi mesta i tabova u kome je, sem ostalog, stajalo i ovo:

3. Regulie i kontrolie cio vojni i .privatni saobraaj preko svoje teritorije. Sva lica bez propisnih isprava, kao i sumnjiva lica, bila ona vojna ili privatna, sprovodi svojoj komandi mjesta. 4. java ne e, nego 5. Izdaje stanovnitvu svog rejona objave za kretanje. Bez ovih obmoe dozvoliti k r e t a n j e pojedinaca ne samo van rejona dotine strani na samom rejonu. Kontrolie rad seoskih straa.

7. Organizuje obavjetajnu slubu i slubu veze i transporta preko svoje teritorije.

[. ]

[. . .]
9. Straa ima naziv po mjestu gdje se nalazi. Na pr. Partizanska straa epan Polje.'' 493

Glavni tab Slovenakih partizanskih odreda doneo je 23. aprila 1942. naredbu o tumaenju Pravilnika narodne zatite od 24. januara 1942. U toj naredbi je, pored ostalog, stajalo i ovo:
Cl. 1. Svrha organizovanja Narodne zatite jeste da se u tom obliku izvri svenarodna mobilizacija svih snaga koje su na koji bilo nain sposobne naneti vojnike udarce okupatorskoj vojnoj sili i njegovom aparatu vlasti u naoj zemlji (. . .) Cl. 8. Zadaci pomonih jedinica Narodne zatite su raznovrsni, i dobar komandant e moi, shodno tome, mobilisati i poslednjeg nenaoruanog borca. Neki od tih zadataka bi bili ( . . . ) c) Organizacija obavetajne slube: izrada spiskova neprijateljskih agenata po naim selima i varoima, nadziranje tih elemenata, organizacija bre pote o kretanju neprijatelja, s k u p l j a n j e optih podataka o snazi i k r e t a n j u neprijatelja, likvidacija neprijateljskih agenata i uopte izdajnika, potpuno ienje naih varoi i sela od belogardistikih i petokolonakih elemenata." 494

Vrhovni tab je neprekidno usavravao sistem i funkcionisanje vojnih vlasti i u pozadini, pa je u septembru 1942. na Mlinitima, gde je u to vreme boravio, izdao jo jedan znaajan dokument Naredbu o organizovanju pozadinskih vojnih vlasti u kojoj su sumirana sva dotadanja iskustva. U naredbi su regulisane dunosti i obaveze komandi podruja i komandi mesta kao i njihovih organa partizanskih straa. Tim uputstvom su, pored ostalih zadataka u kontroli kretanja i bezbednosti svoga podruja, partizanske strae ponovo dobile zadatak da organizuju obavetajnu slubu na svojoj teritoriji. Time je (jo jednom potvrena vana funkcija tih naoruanih organa vojnih vlasti u pozadini i na podruju obavetajno-bezbednosne delatnosti. 495 Inae, partizanske strae imale su u svom sastavu 3040 naoruanih boraca. To su bili, uglavnom, ljudi odani NOP-u i to omladinci mlai od 17 godina i ljudi stariji od 45 godina, kao i svi oni koji nisu bili sposobni za operativne jedinice bilo iz kojih razloga (bolesni, ranjavani, tei invalidi, itd.). Obino je svaka komanda mesta imala, po pravilu, n a j m a n j e ijednu partizansku strau, ali je bilo podruja (kao u Slavoniji), gde su komande mesta imale i do est

partizanskih straa pod svojom komandom. Partizanske strae imale su veoma znaajnu ulogu u bezbednosti teritorije i one su, kao to je ve napomenuto, bile n j e n osnovni inilac.
10. INTERNIRCI (LOGORAI). IZBEGLICE I RATNI ZAROBLJENICI JUGOSLOVENSKE VOJSKE l A d IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

U toku narodnooslobodilakog rata veliki broj pripadnika NOP-a bio je interniran u logore okupatora i kvislinga irom zemlje, ali i van njenih granica. U svim tim logorima su uslovi za ivot bili veoma teki. Stotine hiljada zatoenika umoreno je na najstraniji nain. Samo u logoru Jasenovac ceni se da je izgubilo ivot oko 800.000 ljudi. Oko 80.000 ljudi prolo je kroz logor na Banjici, u Beogradu, pored desetina hiljada Jugoslovena koji su u najveem broju stradali uglavnom u nacistikim logorima Mathauzenu, Dahauu, Osvjencimu, u Norvekoj i u drugim zemljama. Malo ih je preivelo, ali i u tim nemoguim uslovima za ivljenje ljudi su traili puteve za saradnju i organizovanje. Za obavetajnu delatnost sauvano je malo dokumenata, ali i ono to se pronalo, sluilo je kao izvor obavetajnih podataka. Meutim, daleko je bilo vie linih kontakata preko poverenika i saradnika NOP-a s internircima (logoraima) a naroito na podruju Slovenije, gde je VOS imao dosta uspeha u tome. U tim kontaktima obavetajna sluba NOP-a mogla je saznati mnotvo korisnih podataka o dranjima pojedinaca. Neprijatelj se naroito sluio ve odavno oprobanim merama u vrbovanju svojih pijuna i agenata da merama torture, uena i drugih sredstava, primora internirane pripadnike NOP-a da rade za njegovu obavetajnu slubu a potom da ih na razne naine ponovo ubacuju u redove NOP-a. Meu malobrojnim dokumentima o obavetajnoj delatnosti u tim uslovima izdvajaju se dva, i to izvetaj omladinaca pripadnika NOP-a iz logora br. 83 u Rijeci koji su uspeli da dostave preko Sreskog komiteta KP za Suak Obavetajnom centru za Hrvatsko primorje i pismo partijskog rukovodstva. U svome pismu od 26. juna 1943. tri internirana omladinca iz pomenutog logora, dostavili su niz zanimljivih podataka o ivotu u logoru, odnosima logorskih vlasti, saradnji etnika i Italijana namerama okupatora s komunistima, i formiranjem etnikog suda za izvrenje smrtnih kazni po kratkom postupku nad svim pripadnicima NOP-a za sva antidinastika djela". Pismo se zavrava reima: iveli partizani! Zivela komunistika partija!" 496 U pismu partijskog rukovodstva od 4 lana iz logora u Staroj Gradiki vrlo su dokumentovano izneti podaci o strahovitim uslovima u tom ustakom koncentracionom logoru o broju logoraa hrvatske, srpske i jevrejske nacionalnosti, denuncijantima, imenima lica iz logorske uprave, organizaciji logorske slube, stanju logoraa, umir a n j u zatvorenika u logorima pod uslovima potpunog gladovanja, od kojih su neki umrli za osam, neki za 10 15, neki za mesec dana, dok je logora Marko Vui umro tek nakon 61 dana gladovanja u samici. Govori se i o streljanju logoraa pri pokuaju bekstva iz

logora zbog nemoguih tortura, o konfidentima, itd., te podaci, n a j verovatnije, o zavrbovanim lograima koji su zamenom ubacivani u redove NOP-a.497 Na t a j nain veze s internircima pruale su veoma veliki broj obavetajnih podataka, naroito vanih u politikom i u bezbednosnom pogledu. Veze sa zarobljenicima Jugoslovenske vojske tee su ostvarivane sa zemljom, zbog toga to se najvei broj njih nalazio u nemakim zarobljenikim logorima (oblazima i stalazima), dok se m a n j i broj nalazio u faistikim logorima u Italiji. Uspostavljanjem veza sa zapadnim saveznicima na nivou vojnih misija u drugoj polovini 1943, poveala se i mogunost obavetajne delatnosti meu bivim zarobljenicima koje su preuzele saveznike komande u Italiji i obrazovali za n j i h i odgovarajue logore. Predstavnici vojnih misija NOV i POJ u Italiji, doli su do mnotva podataka o dranjima pojedinaca, etnikom rovarenju, mahinacijama jugoslovenske vlade i odravanja veza izmeu saveznika i etnika, itd. Svi ti podaci su, pre svega, imali sa obavetajne take gledita vie politiki karakter, nego operativni. 498 Kao izvor obavetajnih podataka sluile su i brojne izbeglice za sve vreme rata. Okupator i njegovi pomagai su u NOR-u raznim represalijama, paljenjem kua i unitavanjem dobara, a pre svega masovnim ubijanjem nedunog stanovnitva bez obzira na Uzrast, esto primoravali desetine hiljada ljudi da se nau u zbegovima u pokuaju da se domognu slobodne teritorije, odakle su se ponovo vraali na svoja zgarita. Mnogi od njih davali su podatke o svojim zapaanjima. Zato se u dokumentima ee sreu obavetajni podaci u kojima se kae: prema podacima od izbeglica", a zatim se d a j u dobijene informacije. Meutim, t a j izvor nije bio uvek siguran, jer narod preplaen i proganjan i izuzetno psiholoki, fiziki i moralno optereen, nije mogao u svakoj situaciji da hladnokrvno i trezveno razmatra situaciju oko sebe u borbi za svoj goli ivot, a pre svega svojih najbliih dece i nejakih. Zato su se ti podaci, najee, uzimali uz odgovarajue ograde. .
li. RADIO I TAMPA KAO IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA

Radio-vesti, bilo saveznike ili neprijateljske u narodnooslobodilakom ratu bile su jedan od veoma znaajnih obavetajnih izvora za saznavanje i praenje razvoja svetskih dogaaja i napora saveznika u antifaistikoj koaliciji u borbi protiv sila Trojnog pakta. Sluanjem radio-vesti, pratio se razvoj svetske situacije uopte, a preko neprijateljevih radio-stanica saznavale su se i mnoge mere koje je okupator preduzimao u okupiranim delovima Jugoslavije. Mnoga dokumenta u NOR-u, u svojim uvodnim delovima, zasnivala su se na obavetenjima dobijenim preko radija. Naroito u prvo vreme ustanka jugoslovenskih naroda partizanske radio-stanice i druga sredstva informisanja u svojim apelima, proglasima, saoptenjima i drugim aktima kojima je trebalo podizati borbeni moral

naroda i razvijati im veru u konanu pobedu nad okupatorima i njegovim pomagaima, bili su podaci koji su se zasnivali na vestima dobijenim sluanjem raznih radio-izvetaja. 499 Osnivanjem radio-stanice Slobodna Jugoslavija" 11. novembra 1941. u SSSR-u, uinjen je krupan korak u informisanju n a j v e eg vojno-politikog rukovodstva NOP-a u vreme kada CK KPJ, odnosno generalni sekretar K P J Josip Broz Tito, nisu imali nikakvih direktnih veza sa Izvrnim komitetom Kom interne, odnosno vladom SSSR-a. Dodue, postojala je ilegalna radio-stanica CK K P J u Zagrebu, ali je odravanje veza s njom bilo teko i sporo, zbog udaljenosti Vrhovnog taba i CK KPJ, pa su tako razmene informacija sa Izvrnim komitetom Kominterne kasnile, zbog ega je dolazilo i do povremenih nesporazuma. Tek kada je februara 1942. uspostavljena direktna veza izmeu CK K P J i Izvrnog komiteta Kominterne, informisanje Vrhovnog taba i CK K P J postalo je potpunije. 500 Vojno-politiko rukovodstvo ne samo da je slualo Radio-Moskvu, Radio-London i druge saveznike radio-stanice, ve je sa istom panjom slualo i analiziralo radio-vesti Treeg Rajha i kvislinga. Preko n j i h je saznavalo razvoj situacije i mere okupatora u zemlji i, u vezi s tim, i zauzimani su odgovarajui stavovi u borbi protiv neprijateljeve propagande koja se sluila svim sredstvima. Pored toga okupator je na lukav i perfidan nain pokuao 1941, da stvaranjem lane partizanske radio-stanice Radio-stanica Narodnooslobodilakih i partizanskih odreda Jugoslvije" stvori pom e t n j u meu stanovnitvom privrenom NOP-u i u samim redovima NOP odreda. 501 Glavni ured Gestapoa imao je ve razraene principe u borbi za suzbijanje komunizma. Oni su se zasnivali, izmeu ostalog, i na kamufliranoj propagandi iji je cilj bio da postie i neposredne politike dezinformacije. U vezi s tim Gestapo je u dogovoru sa Specijalnom policijom kvislinke vlade Milana Nedia u Beogradu razradio plan o stvaran j u lane partizanske radio-stanice pod pomenutim imenom. Poetkom oktobra 1941. saglasnost za to dali su najvii nemaki vojnoupravni rukovodioci u okupiranoj Srbiji, tako da je lana radio-stanica poela sa emisijama krajem oktobra 1941. Ona je emitovala izvetaje o stvarnim borbama partizana na osnovu policijskih izvetaja sa terena, s povremenim navoenjem i stvaranih uspeha. Preko n j e su upuivani pozivi odseenim grupama", odavano priznanje palim drugovima" kako bi se u slualaca stvorio utisak nevetog komandovanja, slabog naoruanja i brojnih gubitaka. U emisijama jje posebno mesto zauzimao odnos naroda prema partizanima. Okupator je vrlo dobro znao da se NOP oslanja, p r e svega, na narod i zbog toga je i na t a j nain pokuao da odvoji narodne mase od NOP-a. Iznoenjem veto izmiljenih lai da narod nedovoljno prua pomo u hrani i drugim materijalnim sredstvima, da lekari sede kod kua, a partizani umiru sa ucrvljanim ranama" itd. raunali su da e se demoralisati partizanski odredi, naroito u toku prve neprijateljske ofanzive, i izazvati gnev protiv naroda, i obrnuto.

Da bi se stvorio stvarni utisak o postojanju takve radio-stanice, inscenirani su lani napadi na nju. Tako su se, na primer, odjednom U toku emisije uli pucnji pomeani sa galamom spikera, i emisija je naglo prekinuta, da bi se nakon dan-dva ponovo javila ta radio-stanica Meutim, te mahinacije okupatora i njegovih pomagaa nisu dugo trajale. Briljivom analizom tih radio-vesti dolo se do izvora podataka, pa je Vrhovni tab 20. novembra 1941. izdao zvanino saoptenje o postojanju lane partizanske radio-stanice i upozorio sluaoce da ne nasedaju laima. Zatim je i u listu Borba" (br. 17) od 22. novembra 1941. objavljeno saoptenje u kojem je, pored ostalog, stajalo:
Na talasnoj duini oko 25,50 metara d a j e svaki dan emisiju stanica koja sebe naziva Radio-stanicom Narodnoosiobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije". U stvari, pomenuta stanica je delo provokatora u slubi faistikih okupatora;, koji -pokuavaju gnusnim, nespretno zakamufliranim laima, klevetama i provokacijama da pokolebaju poverenje srpskog naroda u p a r tizanski pokret. injenica da je okupator morao da pribegne ak. i provokacijama tako jeftine vrste, samo je dokaz njegove slabosti. A srpski narod, koji svojim oima vidi kakvi su partizani i kako oni postupaju, takvim prokovacijama nee nasesti. Podvlaimo da je jedina prava partizanska stanica ona k o j a d a j e emisije svaki dan u 21 as na talasnoj duini 40,7 metara."

Okupator je poetkom decembra obustavio rad te lane partizanske radio-stanice. Drugi vaan inilac u prikupljanju obavetajnih podataka o neprijatelj evoj propagadni, bila je i tampa, kao i sve druge sline publikacije. Poznato je da je tampa vrlo dobar izvor obavetajnih podataka ako se briljivo analiziraju njeni sadraji. Praenjem neprijateljeve tampe, a naroito kvislinke, vojno-politiko rukovodstvo informisano je o mnogim stvarima kojim se, potom, koristilo u politikoj kampanji protiv svih neprijatelja NOP-a. Glavni, odnosno Vrhovni tab NOPO Jugoslavije naroito se koristio kvislinkom tampom u prvim danima ustanka za raskrinkavanje svih domaih izdajnika, a posebno u vezi sa raznim laima koje su iznoene o NOP-u. Tako je, na primer, u prvom broju Biltena Glavnog taba NOPO Jugoslavije od 10. avgusta 1941. Glavni tab doneo ovo saoptenje o provokacijama kvislinga:
U poslednje v r e m e faistiki okupatori i njihove sluge o b j a v l j u j u u Novom vremenu" i Obnovi" kako u nekim mestima Srbije toboe preobueni partizani u andarmska i vojnika odela p l j a k a j u i teroriu seljake. U vezi s tim i z j a v l j u j e m o : nemaki faistiki banditi zajedno sa ljotievcima i komesarima Aimoviem i kompanijom nastoje podlim klevetama da pred narodom kompromituju partizane. Poto smo uvereni da su ovi notorni zloinci sposobni za svaki zloin i podlost, to n i j e iskljueno da oni sa svoje strane organizuju takve pljakake bande, koje n a p a d a j u seljake u i m e komunista-partizana. Upozoravamo mesne tabove i komandire pariz. odreda da budno pripaze na takve provokacije. Ovakve uhvaene provokatorske bandite treba n- licu mesta streljati i njihova imena objaviti." 502

Preko tampe kvislinga doznalo se i za apel raznih uglednih" ljudi, koji je objavljen 13. avgusta 1941. u Novom vremenu", s pozivom da srpski narod obustavi borbu i podrku partizanima. U vezi s tim Glavni tab NOPOJ je, takoe, u prvom broju Biltena objavio saoptenje u kojem je, pored ostalog, rekao:
Srpski narod voli i ponosi se herojskim partizanima, koji se tako portvovano bore protiv okupatorskih zlikovaca i pljakaa naih naroda. Nisu to male grupice komunista, ikako to hoe da prikau izdajice naeg naroda, kao to su ljotievci, aimovoi i ostala banda. Ne, to vie nisu grupice; to su ve bataljoni herojskih narodnih boraca po itavoj Jugoslaviji." 503

Meutim, pored tih i slinih podataka, preko tampe svih boja mogli su se saznati i podaci o novoformiranim kvislinkim jedinicama, gubicima, rasporedu, dejstvima i drugim elementima vanim za obavetajnu delatnost. Zbog toga je Vrhovni tab upozoravao na znaaj prikupljanja neprijateljevih dokumenata, kao i tampe, o emu je ve bilo rei u prethodnim poglavljima. Zbog toga radio, tampa i drugi slini izvori informacija ostaju kao vaan inilac obavetajne aktivnosti uopte, a to su i bili i u NOR-u.

.tili

X. PRIKUPLJANJE, SREIVANJE I ISKORlSCAVANJj OBAVETAJNIH PODATAKA O NEPRIJATELJU

Od prvih dana narodnooslobodilake borbe jedan od glavnih zadataka partizanskih tabova i komandi bio je prikupljanje podataka o neprijatelju. Od tada pa do kraja rata nema gotovo ni jednog operativnog dokumenta (izvetaja, zapovesti ili nareenja) u iojem se, na odreen nain, nisu pruale informacije o prikupljenim podacima o neprijatelju okupatorima i njegovim pomagaima. Meutim, zapaa se da su ti prvi izvetaji po svome sadraju bili skromni a da su, to se narodnooslobodilaka borba vie irila, podaci o neprijatelju bili sve potpuniji i obuhvatniji, tako da se ve krajem 1942. moe rei da tabovi i komande NOP i DV Jugoslavije, odnosno NOV i PO Jugoslavije raspolau sa mnogim podacima o neprijatelju irom zemlje. To je, pre svega, bio rezultat ne samo brojnosti obavetajnih izvora kojima su se koristili obavetajni organi NOP-a, ve, pre svega, i iskustvo u radu jedne vrlo solidno postavljene obavetajne organizacije koja se oslanjala na narodne mase i brojne partijske i druge drutveno-politike organizacije, kao i organizovanjem odgovarajuih obavetajnih organa, koji su kroz novostvorene obavetajne mree uspeli da izvre duboke prodore u redove neprijatelja. Cilj svih tih obavetajnih akcija nije bio samo da se zatite narodnooslobodilaki partizanski odredi i, kasnije, krupne oruane snage NOP-a (brigade, divizije, korpusi i armije), ve da se dobiju potrebni obavetajni podaci i stvore povoljni uslovi za ofanzivna dejstva NOV i POJ, tamo gde je neprijatelj to n a j m a n j e oekivao. Nijedna ofanzivna akcija jedinica NOV i POJ nije izvedena pri napadu na neosloboenu teritoriju ili na neko uporite, a da prethodno nije imala na raspolaganju odgovarajue podatke o neprijatelju. Sasvim je drugi problem bio koliko su ti obavetajni podaci tani, i koliko su procene obavetajnih podataka o neprijatelju od tabova i komandi bile realne. U dokumentima se vrlo retko nailazi na samokritiki osvrt tabova na preduzete mere, ve se u njima, po pravilu, sva krivica za neuspeh svaljuje skoro uvek na obavetajnu slubu, o kojoj je neprijatelj, ipak, imao drugaije miljenje. 504 U celokupnoj obavetajnoj aktivnosti bilo je skoro uvek n a J " znaajnije da se na vreme otkriju neprijateljeve namere, kao i jaina njegovih snaga koje je nameravao da angauje u o p e r a c i j a m a . To pravovremeno saznavanje neprijateljevih namera bilo je od odluujueg znaaja za sve dalje akcije tabova i jedinica NOV i POJ.

U julskom optenarodnom ustanku crnogorskog naroda, koji predstavlja jednu od najslavnijih stranica u njegovoj istoriji, nisu dovoljno procenjene snage neprijatelja, pa kada je italijanski okupator uspeo krajem jula i u avgustu 1941. da preuzme inicijativu, dolo je do prvih iskuenja crnogorskih partizanskih jedinica i do prvih osipanja. Pa i kasnije, prilikom napada na Pljevlja Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku, i pored herojske borbe Crnogoraca, zbog slabe procene borbenog morala neprijatelja nije se postigao odluujui uspeh.505 Nemaki okupator je, takoe, zbog slabih obavetajnih podataka uspeo da izvri dubok prodor prema Uicu 1941, kada je Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije s vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom na elu uspeo u poslednjem trenutku da se izvue iz Uzica prema Sandaku. To se deavalo u periodu kada su se sticala prva iskustva u borbi protiv okupatora i domaih izdajnika pa su se mogli deavati i takvi propusti. U nemakoj ofanzivi na istonu Bosnu poetkom 1942, poznatijoj pod imenom druga neprijateljeva ofanziva, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije dobio je vie obavetajnih podataka koji su ukazivali na nam ere nemakog okupatora da sprovede zamanu operaciju protiv NOP i DV Jugoslavije. Meutim, vei broj tih izvetaja bio je kontradiktoran, tako da Vrhovni tab nije bio u mogunosti da prozre neprijateljeve nam ere, tako rei, do poslednjeg asa. Vrhovni tab i Centralni komitet K P J pre poetka ofanzive nalazili su se u selu Gajevu. Tu je doneta odluka da se formira Organizacioni sekretarijat CK K P J za neosloboene krajeve sa Edvardom Kardeljom i Ivom Lolom Ribarom na elu. U prvoj polovini januara 1942. oni su upueni preko Sarajeva za Zagreb. Poto je odlazak za Zagreb bio skopan s odreenim tekoama,* Ivo Lola Ribar i Edvard Kardelj iskoristili su svoj boravak u Sarajevu da obavetaju Vrhovni tab i CK K P J o namerama neprijatelja. Tako je Ribar ve 7. januara 1942. poslao izvetaj Vrhovnom tabu da u gradu krue glasovi o dolasku nemakih jedinica. Sutradan je i Stab Romanijskog NOP odreda izvestio Glavni tab NOP odreda za Bosnu i Hercegovinu o dolasku nemakih vojnika u Viegrad. Tri dana kasnije, 10. januara 1942. u Stab Romanijskog NOP odreda stigle su vesti o prikupljanju nemakih jedinica u Palama 1 skija u Sarajevu, ali je Stab Romanijskog NOP odreda to smatrao provokacijama i alarmantnim vestima. Ivo Lolo Ribar je u meuvremenu stigao u Zagreb odakle je 12. januara uputio pismo CK K P J u kojem je rekao da se ,,mnogo govori o ponovnoj ofanzivi na Olovo" i da jedan ininjerijski domobranski puk podie pontonski most preko reke Drine kod Koviljae, ali je to Lolino pismo stiglo sa zakanjenjem. 506 Edvard Kardelj je iz Sarajeva uputio dva pisma, 13. i 15. januara 1942. U prvom pismu upuenom Aleksandru Rankoviu, organizacionom sekretaru CK K P J i lanu Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije, Kardelj je, sem, ostalog, rekao:

,,c) Nemci stvarno dolaze, ali jako mali broj za sada; d) o ofanzivi se nairoko pria, tako nairoko, da sam poeo da sumnjam da e biti tako obimna; e) kupe skije, saonice, konie itd. Obavesti Tita."507 U drugom pismu upuenom istog dana lino Titu, Kardelj dostavlja opirne podatke o neprijateljevim pripremama i pravcima napada i, tom prilikom, pored ostalog je napisao:
Na k r a j u jo neto o vama, t j . o Tebi i drugovima oko Tebe. Drim da e ta ofanziva biti ozbiljna stvar [ . . . ] Bojim se zato da ete se nai u vrlo tekom poloaju u onim uskim pojasima. Poduzmite mere pravovremeno! Moda bi bolje bilo da se jo u pravo vreme prebacite s one strane viegradske p r u g e [ . . . ] Nemoj, Tito, da potceni te stvari. Jo jedanput Te molim da pazi na sebe i da dobro promisli ta bi bilo najbolje. Dri oko sebe i neke bosanske vodie koji e vam biti pri ruci u sluaju teih udaraca. Molim Te da ne shvati ove moje napomene kao paniku." 508

Meutim, to pismo upueno je ve kada je ofanziva poela, a Vrhovni tab ve preduzeo odgovarajue mere upuivanjem potrebnih nareenja potinjenim NOP odredima. Pri tome treba istai da je obavetajna sluba podbacila, da su veze bile slabe i da uopte nije registrovano prikupljanje jakih neprijateljevih snaga u rejonu Tuzle i Zvornika, to bi, umnogome, olakalo rad Vrhovnom tabu u proceni situacije, a pogotovo i zbog toga to su u to vreme etnici i okupator sklopili sporazum o nenapadanju, tako da su glavni teret borbe sa vrlo jakim neprijateljevim snagama prihvatili brojno slabiji partizanski odredi. Zbog toga to nije imao iscrpne podatke, Vrhovni tab pouen iskustvom iz Srbije, naredio je potinjenim odredima i 1. proleterskoj brigadi da se izvlae ispod frontalnih udara nadmonijih neprijateljevih snaga, i da neprijatelja napadaju u bokove i u pozadinu. 509 tavie, u pogledu procene neprijateljeve ofanzive, na osnovu jednog Kardeljevog izvetaja, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije je i 28. januara 1942. smatrao, po neproverenim podacima, da ta ofan.ziva ima za cilj da se nemake jedinice neuznemiravano prebace prema Ruskom, ili novom Turskom frontu", a to, u stvari, nije bilo tano, jer je cilj ofanzive bio da se unite partizanske snage u istonoj Bosni.510 ; to se, pak, tie prikupljanja obavetajnih podataka o daljim neprijateljevim namerama, tj. u tzv. treoj neprijateljevoj ofanzivi, podaci su se vrlo brzo slivali u Vrhovni tab i Glavni tab NOP i DO Bosne i Hercegovine. 511 Prvi podaci dobijeni su jo 17. marta kada je Ivo Lolo Ribar iz Zagreba obavestio Tita da se sprema ofanziva za itavu Bosnu, i da je Paveli mobilisao znatne snage.512 Kao to je poznato, odluku za tu nemaku operaciju doneli su okupatori na sastanku poetkom marta 1942, uz uee znatnih nemakih, italijanskih i ustako-domobranskih snaga. Takoe, i obavetajni punkt iz Sarajeva izvestio je Vrhovni tab i CK K P J 1. aprila 1942. o neprijateljevim pripremama Z novu

ofanzivu polovinom aprila. Tada su dostavljeni podaci o upuivanju 2500 ustaa u pravcu Jahorine, dok su se pokreti nemakih jedinica oekivali od Viegrada. 513 O tim namerama neprijatelja izvestio je Glavni tab NOP odreda za Sandak 7. aprila 1942. i Vrhovni tab.514 Operativni tab od 16. aprila 1942. naveo je pismo jednog domobranskog oficira upueno tabu Mokranjskog bataljona, u kojem je pisalo:
Drue, bio sam u poneljak. Zato nisi doao? Nijemci su sproveli telefon do Ljubogote. Do 20. IV bie akcija. Jedni kreu od Drine, drugi od Save, svega etiri divizije. Zivjeo SSSR."

U istom izvetaju Operativni tab je izvestio Vrhovni tab i o slinim podacima koje je dobio iz Sarajeva i, na kraju, zakljuio je: Sve ove injenice navode nas da pretpostavimo da se zbilja sprema vea ofanziva na ovaj osloboeni teritorij." 515 U vezi sa svim tim i drugim izvetajima, Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije uputio je 18. aprila 1942. Operativnom tabu NOP i DO za istonu Bosnu Uputstvo o nainu voenja borbe u sluaju novih neprijateljskih ofanziva, u kojem je, pored ostalog, naglasio da Treba razviti dobru izviaku i obavjetajnu slubu" i da Uvijek treba doi do saznanja kuda nastupaju glavne neprijateljske snage pa se redovno uklanjati ispred njih". 516 Bihaka operacija bila je primer dobro prikupljenih obavetajnih podataka. Zahvaljujui obavetajnoj mrei u Bihau, dobijem su vrlo precizni podaci o neprijatelju, koji je to mesto pretvorio u uporite. Podaci upotpunjeni i avio-izvianjem pruili su vanredne podatke, tako da je ta operacija zavrila u vrlo kratkom vremenu i uspeno. Biha je osloboen 4. novembra 1942. i u njemu e se, neto kasnije odrati istorijsko Prvo zasedanje Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije. 517 Takoe, Vrhovni tab raspolagao je vrlo dobrim obavetajnim podacima za tzv. etvrtu neprijateljevu ofanzivu, poznatu jo kao operacija Vajs" (Weiss"), ili bitka na Neretvi. Vrhovni komandantnasluivao je mogunost jedne takve obimne operacije, pa je jo 22. novembra 1942. uputio Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske direktivu za odbranu slobodne teritorije, dok su nii tabovi ve raspolagali prilinim obavetajnim podacima o namerama neprijatelja. 518 Meutim, Glavni tab NOV i PO Hrvatske pored toga u svome izvetaju od 4. januara 1943. Vrhovnom tabu NOV i POJ, dostavio je sasvim kontradiktorne podatke, koji su, u izvesnom smislu, stvarali nedoumicu u Vrhovnom tabu. Tako se u tome izvetaju, sem ostalog, kae:
Koncentracija veih neprijateljskih snaga u cilju p r o d i r a n j a na osloboenu teritoriju nije uoena [ . . . ] U n a j n o v i j e v r i j e m e zapaene su koncentracije neprijateljskih snaga du pruge Sisak Dubica. Po dosadanjem broju koncentrisanih d a j e se zakljuiti da su to defanzivne m j e r e za odbranu pruge Zagreb Beograd." 519

Kao to se vidi obavetajna procena Glavnog taba NOV i PO Hrvatske je u potpunosti bila pogrena, i to u vreme kada su postojale vanredno dobre saradnike mree na operativnom podruju pomenutog glavnog taba. On je tek na dan poetka neprijateljeve ofanzive, tj. 20. januara 1943, obavestio tab 2. operativne zone da je: Danas 20. I 1943. otpoeo neprijatelj od Karlovca, u jaini od 20.000 bandita, sa ofanzivom na na osloboen teritorij", i da se od tih podataka dolo, pored ostalog, uhvaenom zapoveu komandanta 1. ustako-domobranskog sektora. 520 Iako je u prolee 1943. stvorena velika slobodna teritorija, nemake komande bile su ubeene da je Operativna grupa divizija pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOV i POJ bila razbijena u dolini Neretve, pa su zbog toga, rukovodei se takvom prooenom, planirali jednu novu operaciju pod ifrom varc" (Schwarz") da bi razoruali etnike Drae Mihailovia na prostoru istone Hercegovine, Sandaka i Crne Gore, smatrajui da je jo uvek moguno iskrcavanje anglo-amerikih trupa na Balkan. Meutim, nemake komande su se prevarile u vezi s procenom o unitenju Titovih snaga" u bici na Neretvi, pa je t a j plan izmenjen i operacija varc" je preduzeta radi unitenja glavnih snaga NOVJ, vojnog i partijskog rukovodstva s Titom na elu. Nemake i italijanske komande su tu ofanzivu pripremile u najveoj tajnosti, i 15. m a j a 1943. otpoeli dejstva sa iroke krune osnovice. Vrhovni tab je bio u potpunosti iznenaen i nije raspolagao podacima n i 1 o merama neprijatelja. Zbog toga se bitka na Sutjeci, odnosno peta neprijateljeva ofanziva, odvijala pod vrlo nepovoljnim uslovima za Operativnu grupu divizija NOVJ, i ona je, po onome to su pruili borci u borbi za ranjenike, protiv vie nego sedmostruko jaeg neprijatelja, predstavljala najsjajniju epopeju narodnooslobodilakog rata kojem je masovni heroizam za sve vreme borbi bio svakodnevna pojava. 521 Iako je Operativna grupa divizija NOVJ u tim borbama izgubila oko 7500 boraca, prodorom iz obrua i probijanjem u istonu Bosnu, stvorena je nova slobodna teritorija u vreme kada su u faistikoj Italiji nastupila previranja i kada se nazirao k r a j Musolinijevom faistikom reimu o emu je obavetajna sluba NOP-a bila prilino informisana. tab 6. like divizije 3. septembra 1943. izdao je direktivu potinjenim jedinicama za dejstva na komunikaciji BihaLapacMazin i GospiGraac, predviajui, na osnovu dobijenih obavetajnih podataka, da je namera prikupljanja nemakih jedinica da preko Like izbiju na Jadran. Taj zakljuak taba 6. divizije bio je taan, poto su nemake komande predviajui brzu kapitulaciju f a istike Italije, razradile plan Akse" (Ashse" Ocovina") za brzu okupaciju jadranskog priobalnog pojasa i razoruanje italijanskih divizija. 522 Glavni tab NOV i PO Slovenije u svojoj naredbi od 23. septembra 1943. tabovima divizija i odreda potpuno je pogreno procenio namere nemakog okupatora, zakljuujui da: itava delat-

nost nemake komande poslednjih dana jasno ukazuje na slabost nemake 523 vojske.. Zbog toga su svi ti prodori izrazito defanzivnog karaktera. Meutim, samo dan kasnije, nemake jedinice preduzele .su velike ofanzivne akcije na jednom delu zapadne Slovenije, gde je nemaki 2. SS tenkovski korpus ,,Hauzer" preduzeo ofanzivne akcije-iz Trsta, Postojne i Idrije prema Vipavskoj dolini.524 Poto u prethodnim ofanzivnim operacijama okupatori nisu uspeli da razbiju glavne snage Vrhovnog taba u ve pomenutim ofanzivama, kao i u drugim podrujima irom zemlje, nemaka Komanda Jugoistoka, u dogovoru s potinjenim komandama, planirala je jednu seriju poesni operacija na veem podruju Jugoslavije, koje su u jugoslovenskoj istoriografiji poznate pod imenom zimske operacije 1943/1944. ili esta neprijateljeva ofanziva. 525 Obavetajna sluba je pravovremeno otkrila te neprijateljeve namere, pa je Vrhovni tab raspolagao s obiljem obavetajnih informacija koje su stizale sa svih strana. . Istina, nisu se znale sve pojedinosti, ali su namere neprijatelja pravovremeno otkrivane, tako da je Vrhovni tab NOV i POJ preko Telegrafske agencije Jugoslavije (Tanjuga) emitovao svoj ratni izvetaj od 22. novembra 1943, u kojem je, sem ostalog, stajalo i ovo:
Ovaj put n a m j e r a neprijatelja je da pone sa velikom ofanzivom na vie .mjesta u isto vrijeme." 526

Zbog toga su svi tabovi preduzeli odgovarajue mere za zatitu slobodne teritorije da bi spremni 'prihvatili borbe s neprija teljem."27 ; Meutim, i pored toga to su brojni podaci pristizali tabove i slivali se u Vrhovni tab, ipak kada je neprijatelj preduzeo jednovremeno ili s kraim razmacima operacije na podruju Bosne i Hercegovine; delu Hrvatske, Crne Gore i Sandaka, bilo je situacija u kojima jedinice NOV i POJ nisu raspolagale ni sa osnovnim podacima'o neprijatelju. Tako, na primer, u izvetaju taba 1. proleterske divizije od 20. decembra 1943. o borbama na prostoru LivnDuvnoujica, pored ostalog, pie:
Situacija kod neprijatelja nije bila poznata ni u pogledu brojanih snaga, sastava i sredstava, ni u pogledu njegovog rasporeda; u prvo vreme n i j e se ak znalo ni kojim pravcem je neprijatelj prodro u Livno." 528

Oito da je ovde podbacila obavetajna sluba,528 a pre svega izviaka sluba i sluba osmatranja. Nemake komande su, po pravilu, redovno za sprovoenje izvesnih glavnih zadataka usputno preduzimale izvesne operacije manjeg obima da bi, na t a j nain, zavarale protivnika. Te je bilo i u sluaju sprovoenja plana Margareta" radi okupacije Maarske krajem marta 1944. Tako su u vezi s tim izvrili prikupljanje svojih jedinica u ekoj, Austriji i u Sremu (u Jugoslaviji), odakle su izvrile upad u Maarsku 19. marta 1944. Plan prikupljanja znatnih nemakih jedinica na prostoru Srema i dela istone Slavonije, nemake komande ifrovano su nazvale operacija Kane" (Cannae). To pri-

kupi janje uoili su tabovi i jedinice u Sremu i Slavoniji pravovremeno, tako da je Glavni tab NOV. i PO Vojvodine na primer ve 7. februara 1944. izdao zapovest za preduzimanje mera obezbeenja u sluaju neprijateljeve ofanzive. 529 Nemake jedinice su izvele planirane akcije, ali je glavni cilj bio da se u odreeno vreme ue s jugoslovenske teritorije u Maarsku zbog nestabilne situacije i previranja u toj zemlji, to tabovi u Sremu i Slavoniji nisu mogli da ustanove, ve su smatrali da se prikupljanje tako velikih snaga vri, u prvom redu, zbog njihovog prisustva na tome podruju i guenju NOP-a. O pokretima nemakih trupa za Maarsku, tab 12. divizije 19. marta 1944. izvestio je tab 6. udarnog korpusa NOVJ, ali sam tab nije znao kome je taj transport pripadao, dok je tab 28. divizije u svojoj zapovesti od 19. marta 1944. izvestio svoje potinjene jedino 0 pokretima velikih neprijateljevih formacija koje raznim motornim prevoznim sredstvima kreu od Daruvara pravcem ulavec PeliVirovitica, te za Maarsku. 530 Meutim, pored tanog, bilo je i pogrenog obavetavanja o neprijatelju, to je izazivalo nepotrebne mareve, preduzimanje raznih drugih mera i naprezanja, ili su, pak, pojedini manji delovi bili izlagani neprijateljevim prepadima i drugim slinim akcijama. U pogledu prikupljanja obavetajnih podataka zasluuju posebnu panju obavetajne delatnosti u operacijama na Sremskom frontu, u severo is tonoj Bosni, u borbama na rekama Dravi, Dunavu i u Slavoniji, kao i neke obavetajne delatnosti poslednjih dana rata. Posle uspostavljanja Sremskog fronta u treoj dekadi oktobra 1942, jedinice NOV i POJ koje su se tamo borile srele su se prvi put s frontalnim nainom ratovanja, to je bilo veliko iskuenje ne samo za borce, ve, na prvom mestu, za rukovodioce. Sremski front, izmeu Dunava i Save, bio je izvanredno utvreno podruje, koje su nemake komande esto nazivale Sremskom utvrenom zonom". Nemake jedinice su uspele da, od kraja septembra do decembra 1944. izgrade sedam uzastopnih odbrambenih poloaja na dubini od oko 100 km. Borbe u Sremu, posle osloboenja Beograda 20. oktobra 1944. su se, u stvari, vodile za jako utvreno i branjeno podruje koje su nemake komande imale zadatak da po svaku cenu brane, jer se upornom odbranom na tome podruju obezbeivalo izvlaenje znatnih snaga Grupe armija ,,E" iz Grke kroz istone krajeve Jugoslavije, tj. preko Makedonije, Kosova i Metohije, Sandaka i Crne Gore. Glavni tab NOV i PO Vojvodine, dok je boravio u Sremu do 18. oktobra 1944, imao je na raspolaganju dobre obavetajne podatke. Meutim, kad je preao u osloboeni deo Vojvodine, prvo u Vrac, a potom u Sombor, pa u Novi Sad, do razmene obavetajnih podataka izmeu tog taba s jedne strane, i tabova 1. proleterskog 1 12. korpusa NOVJ s druge strane, nije dolo, bez obzira to se posle osloboenja Beograda povukao u Srem veliki broj nemakih jedinica s kvislinzima ukupno oko 40 000 vojnika. Zbog toga su dejstva pomenutih korpusa bila skopana s velikim gubicima u napadi-

ma na neprijateljeva utvrena uporita i poloaje. Tako u izvetaju taba 5. krajike (kozarake) brigade upuenom 1. novembra 1944. tabu 11. udarne divizije o borbama za osloboenje Sremske Mitrovice, pie i ovo:
Razlog za neuspjeh u ovoj akciji bio je, to nismo imali tana obavjetenja o rasporedu neprijatelja, t j . o sistemu neprijateljske odbrane grada, tako da su nam tri bataljona naila na n e p r i j a t e l j s k a ] utvrenja k o j a nisu predviena dobivenim podacima." 537

Na osnovu prikupljenih podataka na Sremskog frontu, tab 1. proleterskog korpusa NOVJ u svojoj zapovesti od 1. decembra 1944. za decembarsku ofanzivu jedinica NOVJ i 68. streljakog korpusa Crvene armije, izneo je ove podatke o neprijatelju:
Na sektoru izmeu Save i Dunava, ispred nas, nalazi se glavnina 264. njemake divizije, djelovi 118. divizije, za koju imamo podatke da se izvlai prema Vinkovcima i Osijeku, dva puka domobrana i dva bataljona ustaa." 532

Ti podaci bili su samo delimino tani. Zbog toga nije bilo nimalo sluajno da je 1. proleterski korpus dobio zadatak da probije i uniti neprijateljsku odbranu u Sremu i izbije na liniju: amac VinkovciOsijek, spoji se sa jedinicama VI korpusa i produi i dalje prodiranje prema Zagrebu". To je bio krupan zadatak za 1. proleterski korpus, iako je u toj ofanzivi uspeo da probije dva neprijateljeva odbrambena poloaja i uklini se u trei i, zadnji, u sremskoj utvrenoj zoni. Sline pogrene obavetajne procene donete su od taba 1. proleterskog korpusa NOVJ i prilikom napada na neprijateljeva uporita u selima Otoku i Privlai, u treoj dekadi decembra 1944. Tada je zadatak 1. proleterskog korpusa bio da, posle ovlaivanja pomenutim uporitima, izbije na komunikaciju VinkovciSlavonski Brod, obuhvati Vinkovce s june i jugozapadne strane ,,i time omogui bugarskim jedinicama proboj neprijateljskih odbrambenih linija u cilju zauzimanja Vinkovaca". tab 1. proleterskog korpusa cenio je da se u rejonu Otoka nalazi oko 2000 neprijateljevih vojnika, veinom ustaa, dok za Privlaku nije imao tanih podataka, ali je cenio da ni tu garnizon nije jai od onog u Otoku. Meutim, neprijatelj je na tom odseku imao tri ojaane pukovske grupe s delovima nemake 11. vazduhoplovne poljske, 264. peadijske i 7. SS brdske divizije Princ Eugen , ne raunajui ustae i domobrane, dok se od nemake 118. lovake divizije, kako je cenio tab Korpusa, nije praktiki nalazila ni jedna jedinica, poto se divizija ve skoro cela izvukla prema Maarskoj, a na njeno mesto je dola nemaka 117. lovaka divizija. Zbog toga su jedinice 1. proleterskog korpusa, kojima je i neprijatelj za njihovu hrabrost odao priznanje, pretrpele teke gubitke. Kao primer nepotpunih obavetajnih podataka i time slabe obavetajne procene neprijatelj evih snaga, moe se uzeti i nemaka protivofanziva na Sremskom frontu 17. januara 1945, poznata pod imenom Vintergeviter" (Wintergewiter" Zimska oluja). P r e ne-

go to su nemake jedinice prele u protivofanzivu u kojoj su nanele vrlo teke gubitke ljudstvu i kadrovima 1. armije JA, na frontu je bila zabeleena od izviakih organa 1. korpusa vrlo iva neprijateljeva izviaka delatnost, ali joj se nije poklonila dovoljna panja. Slina aktivnost zabeleena je i u pokretu krupnih nemakih jedinica iz severoistone Bosne preko Save u pravcu Srema. Meutim, nije nigde pouzdano utvreno da je dolo do razmene prikupljenih obavetajnih podataka. Da je do toga dolo, sigurno je da ni vrhovni komandant NOV i POJ maral Tito ne bi obilazio Sremski front 16. januara 1945, jer se u to vreme u tabu 1. armije cenilo da neprijatelj nema nikakvih ofanzivnih namera u vreme kada je u Sremu bio dubok sneg i jak mraz. Slina iznenaenja doivela je i Juna operativna grupa divizija u vreme kada su se n j e n e jedinice, sredinom decembra 1944, prebacivale iz zapadne Srbije u istonu Bosnu. Tako je, na primer, u operacijskom dnevniku taba 23. srpske brigade za 20. decembar bilo zabeleeno i ovo:
Nismo imali nikakve podatke na kojima se poloajima nalazi neprijatelj, te smo krenuli prema Janji, na p u t u za Zvornik, da bi ispitali poloaj Obrije i Kuhotine i zauzeli preko engia poloaj Donja Trnava i da uhvatimo vezu sa 20. brigadom. Tano u 15,30 asova krenuli smo i stigli na 2 km ispred Obrijea, K 126 i 155, tada s m o videli na n j o j dosta vojnika, ali nismo znali koji su te smo mislili da je to 20. brigada. Uputili smo patrolu da ispita ko je na toj koti. Kad je patrola stigla i prila na nekoliko metara i pitala ko je to, oni su odgovorili: partizani, otvorili vatru i ranili dva druga te smo videli da je to neprijatelj. O neprijatelju smo malo znali i verovali smo da se nalazi na drumu prema Zvorniku."

U stvari, 23. srpska brigada upala je u marevski poredak 7. SS divizije Princ Eugen" na njenom maru od Zvornika prema Bijeljini, hitajui u pomo opkoljenim delovima nemake 11. vazduhoplovne divizije. Zbog nedovoljne razmene podataka sa susednima, 23. brigada se nala u tekoj i kritinoj situaciji, a ubrzo i 20. srpska brigada. Razvile su se teke i neravnopravne borbe, pa je tab 45. sprske NOU divizije, u ijem su se sastavu nalazile te brigade, doneo odluku da se obe brigade, uz zatitu 6. proleterske (istonobosanske) NOU brigade, prebace s leve obale Drine ponovo na desnu. Gubici su bili veoma visoki. U 23. brigadi, na primer, izginuo je skoro celokupan komandni kadar. Ukupno su poginula 73 borca i stareine, 191 je ranjen, a 293 su nestala. Teki gubici bili su i u 6. i u 20. brigadi. To je bila cena slabih obavetajnih podataka i procena.533 Zbog nepotpunih obavetajnih podataka 17. i 28. divizija imale su visoke gubitke krajem januara 1945. kada su, po nareenju vrhovnog komandanta marala Tita napadale Bijeljinu da bi olakale poloaj 1. armije na Sremskom frontu. Zbog toga to nisu znali brojno stanje neprijatelja u Bijeljini i sistem fortifikacije tog veoma branjenog neprijateljevog uporita od kojeg je zavisila i stabilnost nemakog fronta u Sremu, obe divizije su u borbama za Bijeljinu i Brko u drugoj polovini januara 1945. imale: 660 poginulih,

1.706 ranjenih i 259 nestalih boraca. Samo prilikom prvog napada na Bijeljinu, 27. januara 1945, u jedinicama 17, divizije bilo je 112 poginulih, 247 ranjenih i 15 nestalih, dok je u 28. diviziji bilo 77 poginulih i 266 ranjenih. Zbog visokih gubitaka na tome delu fronta 3. februara, po nareenju vrhovnog komandanta, obustavljeni su svi dalji napadi. 534 Na frontu 2. armije bilo je i drugih slabosti u sprovodenju obavetajne i izviake delatnosti. Cak se moe rei da je ta sluba bila slabo organizovana u njenim jedinicama, naroito u pogledu prikupljanja podataka o nemakim jedinicama. Prikupljeni podaci o ustako-domobranskim i etnikim jedinicama bili su uglavnom, dobri i vrlo detaljni, dok za nemake jedinice tabovi nisu mogli da ustanove numeracije ak i po skoro mesec dana (sluaj sa 104. lovakom divizijom). Cak i onda kada su zarobljeni neki vojnici iz sastava 724. i 734. puka nemake 104. lovake divizije, tab 14. korpusa NOVJ, ije su jedinice dejstvovale na pravcu GraanicaDoboj, nije mogao da utvrdi kojoj su jedinici pripadali ti pukovi, tako da tab 2. armije nije mogao pruiti odgovarajue podatke koje je od njega traio Vrhovni tab o nemakoj 104. lovakoj diviziji. Tako se ta divizija nazivala kao nemaka 120. divizija, a kada je n j e n ojaani puk upuen iz Bijeljine radi deblokiranja opkoljene nemake 22. peadijske divizije severno od Zvornika, u tabu 2. armije smatralo se da se radi o SS jedinici. Slinih lutanja bilo je i u pogledu nemake 181. peadijske divizije, kao i u pogledu brojnog stanja nemake 22. peadijske divizije koje se, u jednom momentu procenjivalo na oko 4.000 vojnika, to nije bilo tano. Potrebno je, takoe, istai da se izvianju i obavetajnoj slubi morala pokloniti i posebna panja i u situacijama kada se neprijatelj nalazio pred unitenjem, ili se povlaio pred udarom jaih protivnikih snaga, jer su i onda bila mogua iznenaenja (sluaj s jedinicama 1. armije u njihovom nezadrivom gonjenju nemakih snaga posle proboja Sremskog fronta). Tako se desilo da su jedinice 1. i 3. armije u pokretu naile na vrlo organizovan neprijateljev otpor na reci Ilovi, a da za raspored i namere neprijatelja dovoljno nisu znale, iako je prethodno 1. proleterska divizija doivela teke gubitke u borbama za Pleternicu. 535 Zbog nedovoljnog poznavanja situacije i neprijateljevih snaga, naroito je stradala 42. divizija 28. aprila prilikom neprijateljevog protivnapada. Divizija je tada pretrpela ozbiljne gubitke: 284 poginula, 877 ranjenih i 384 nestala. Tako visoki gubici bili su re' altat iznenaenja koje je neprijatelj postigao na delu fronta 16. makedonske brigade koja je, tom prilikom, razbijena i zbog ega je povuena u pozadinu radi reorganizacije, sreivanja i popune u selo Brekinsku.536 Bitka za batinski mostobran u kojem su uestvovale sovjetska 57. armija i 51. udarna divizija 12. korpusa NOVJ, spada u red n a j krvavijih bitaka koje su se vodile na jugoslovenskom ratitu. I u toj bici procene neprijateljevih snaga bile su pogrene. Cenilo se da desnu obalu Dunava dre 2-3 puka, dok se na dovoenje jakih snaga neprijatelja iz dubine n i j e ni raunalo. Za tri nedelje, koliko su

trajale borbe za batinski mostobran, poev s prvim sovjetskim izviakim delovima koji su forsirali Dunav 6/7. novembra pa do decembra 1944, nemake komande su na batinskom mostobranu imale 4 kompletne divizije i vie od dvadesetak drugih jedinica etnog, bataljonskog i pukovskog sastava koje su dovedene sa Sremskog fronta iz sastava Korpusne grupe Kibler". Zbog toga su i obostrani gubici bili veoma visoki. Tako je 51. udarna divizija imala 1.258 boraca i stareina izbaenih iz stroja, od ega je 271 poginulo, 850 ranjeno i 207 nestalo, dok je, na primer, nemaka divizija Brandenburg" na k r a j u borbi brojala oko 130 boraca. Nemaka 31. SS divizija Lombardija" u potpunosti se raspala i prepolovila, pa je po kazni upuena peice na operativno podruje Slovenije, radi popune i sreivanja, dok su dve druge nemake peadijske divizije (71. i 44), dovedene za vreme borbi za batinski mostobran iz severne Italije i dela Slovenije, pretrpele vrlo ozbiljne gubitke. 537 Iznosei ove primere, pored mnogo drugih pozitivnih, potrebno je izvui odgovarajue pouke. tabovi i jedinice su se sa svoje strane uinili sve to su mogli da bi podaci o neprijatelju bili to potpuniji. Ali, izneti propusti u ono vreme bili su van njihove moi. To su bile objektivne pojave koje se nisu mogle, i pored svih napora, izbei. Voenje frontalnih borbi i dranje vrstih frontova u drugom svetskom ratu nije bila jednostavna stvar. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, odnosno Jugoslovenska armija, asno je izvrila svoje zadatke na svome delu fronta, koji je povezivao sovjetski front sa, preko Jadrana, saveznikim frontom u Italiji. Jugoslovenski front, koji su nemake komande, inae, nazivale i jugoistonim, bio je deo opteg strategijskog saveznikog fronta oko nacistike Nemake, koja se u to vreme nalazila pred skorim unitenjem. Razloge za te prolazne nesporazume treba, pre svega, traiti u nedovoljnom iskustvu borakog i stareinskog sastava u voenju frontalnih borbi, velikim gubicima u obavetajnim kadrovima, slaboj organizaciji obavetajne slube, nepotpunoj koordinaciji izmeu suseda, i pretpostavljenih i potinjenih u razmeni obavetajnih podataka, itd. Greka je takoe bila i u tome to su se s povlaenjem jedinica, komandi i tabova sa neke teritorije, povlaili s njima i njihovi obavetajni organi koji su sve obavetajne mree drali u svojim rukama. Zbog toga su se ti veoma vani izvori, i ne samo izvori, ve i organi, kidali, to je imalo za posledicu kvalitativno i kvantitativno smanjenje obavetajnih podataka. Mada su postojala nareenja da se prilikom smene jedinica predaju odgovarajue mree i informacije, to se u praksi obavljalo isuvie brzo i nepotpuno. Meutim, i pored svih slabosti, obavetajna sluba u oruanim snagama NOP-a raspolagala je velikim brojem podataka tako da se relativno brzo ulo u sutinu i bit okupacionog aparata, strukture operativnih jedinica i komandi, i, kao najvanije, u metode i naine obavetajne delatnosti neprijateljevih i kvislinkih obavetajnih slubi. To je bilo mogue postii ne samo ogromnim portvovanjem obavetajnih organa i tabova u organizaciji svih vidova obavetajne aktivnosti, ve i zbog toga to je obavetajna delatnost

NOP-a vremenom postala toliko razgranata i masovna, prihvaena od naroda koji je smatrao svojom patriotskom obavezom da sarauje sa obavetajnim organima u prikupljanju podataka o neprijatelju kako onim van redova NOP-a, tako i u njegovim redovima. Partijske i skojevske organizacije bile su najsigurniji i najvri oslonac svih obavetajnih organa u razvijanju obavetajnih aktivnosti.

i >t i '

XI. SISTEM IZVEgTAVANJA I PRENOENJA OBAVETAJNIH INFORMACIJA, KOLOVANJE KADROVA I OCENE O OBAVETAJNOJ SLUBI NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA

U narodnooslobodilakom ratu pred obavetajne organe postavljen je poseban zadatak o podnoenju obavetajnih izvetaja, njihovoj sadrini, verodostojnosti i pravovremenom i brzom dostavljanju na iskoriavanje odnosnim tabovima, komandama, ustanovama i jedinicama, kao i u kolovanju obavetajnih kadrova. U vezi s tim doneene su i odgovarajue ocene o stanju obavetajne slube da bi se u kritikim osvrtima, koji su u tome pravcu preovladavali, obavetajna sluba podigla na vii nivo.
1. SISTEM IZVEgTAVANJA I PRENOENJA OBAVETAJNIH INFORMACIJA

Osnovni nain informisanja pretpostavljenih tabova i komandi o neprijatelju bili su izvetaji koje su obavetajni organi dostavljali u odreenim rokovima. Prvi izvetaji po svojoj sadrini bili su veoma turi, ali, razvojem obavetajne slube, obavetajni izvetaji postajali su sve konkretniji, sveobuhvatniji i pruali su toliko obilje podataka da su tabovi, komande, jedinice i ustanove mogle na osnovu njih preduzimati i odgovarajue mere bilo operativne, ili kontraobavetajne prirode. Zbog vanosti obavetajnih podataka, obavetajnim organima je upuivan vei broj instrukcija i direktiva o sadrini izvetaja i nainu njihovog dostavljanja. Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije u svome Uputstvu za organizaciju obavetajne slube od 6. m a j a 1942. u pogledu izvetavanja naloio je da: ,,Svi podaci i izvetaji moraju biti tani i dobro provereni. Zato uz izvetaje treba uvek naglaavati u kolikoj se meri moe raunati na tanost podataka. Izvetaji se moraju obavezno dostavljati, a vaniji i hitniji izvetaji najbrim prevoznim sredstvima". 538 U Uputu za obavetajnu slubu od 27. novembra 1942. vrhovni komandant NOV i POJ je u taki 7. posebno obradio pitanje dostavljanja izvetaja na jedan vrlo opiran nain (vid prilog br. 4). Neto kasnije, 25. decembra 1942, Vrhovni tab je naredio da se od 1. januara 1943. u samostalnim odredima, brigadama, divizijama, korpusima, zonama i glavnim tabovima, pored operativnog,

vodi obavezno i obavetajni delovodni protokol, s tim da su dokumenti obavetajne prirode morali nositi ispred delovodnih podataka i oznaku OB". 539 U vezi s tim direktivama, potinjeni tabovi razraivali su u svojim uputstvima o obavetajnoj slubi, takoe, sistem i nain izvetavanja, kao i pisanja izvetaja, tako da se vremenom iskristalisalo dostavljanje dnevnih, nedeljnih i mesenih izvetaja, a po potrebi, i vanrednih. Meutim, izvetaji nisu bili jedina sredstva informisanja o neprijatelju, ve su oni, kao osnovni obavetajni dokumenti, posluili da se na osnovu njih razvije razgranat sistem informisanja kroz sva dokumenta operativne i partijsko-politike prirode, kao i kroz izdavanje posebnih obavetajnih biltena koji su postali praksa skoro na celokupnom jugoslovenskom podruju. Meu prvima obavetajne biltene poeo je da izdaje Glavni tab NOV i PO Hrvatske, a zatim je t a j oblik informisanja prihvaen, manje-vie, i od drugih tabova i komandi. 540 Prenoenje obavetajnih izvetaja, kao i svih pismenih dokumenata, vrilo se uglavnom kuririma, mada su za njihovo prenoenje koriena i druga sredstva a u kasnijem periodu, avijacija, dresirani psi ili radio-saobraaj. Kuriri su bili za sve vreme rata najsigurnije sredstvo za prenoenje obavetajnih izvetaja i, zbog toga, za kurire se birali n a j poverljivi ljudi. To su bili, po pravilu, mlai ljudi, preteno omladinci, hrabri, poverljivi, snalaljivi i duboko odani narodnooslobodilakoj borbi, ali su za kurire birani i drugi, bez obzira na godine starosti i pol.541 Kuriri su se pri tabovima nalazili u okviru kurirskih desetina, ili kako su ih ponegde nazivali, ordonanske desetine. Ali, ipak, za prenoenje najvanijih direktiva i drugih akata upotrebljavani su najbolji meu najboljima. Kuriri su esto prelazili velika udaljenja, tako rei, bez odmora, nosei potu od jednog do drugog taba i u tome su razvijali u pravom smislu i takmienje. Tako, na primer, delegat Vrhovnog taba NOP i DV Jugoslavije Moa Pijade u svome izvetaju generalnom sekretaru K P J Josipu Brozu Titu o uslovima za prijem pomoi od SSSR-a bacanjem iz aviona, pored ostalog, kae:
Dragi Tito, kuriri k o j e smo ti bili poslali 25. II tukli su moj r _-kord jer su biili natrag u abi jaku peti dan u 4 sata popodne! Poli su iz Foe u j u tru a stigli na abljak sutradan u 4 po podne sve smejui se od radosti to su to napravili. Pohvalili smo ih javno. Stigli su s a m o dva sata iza kurira koji su odavde bili poli dva dana p r e njih." 542

Ako se baci letimian pogled na kartu toga terena, onda se stvarno moe videti koliko je bilo portvovanja i oduevljenja da se savladaju sve vrleti, kanjoni i prevoji da bi se stiglo od Foe do abljaka u tako rekordnom vremenu. Kuriri su t a j put, tako rei, pretrali bez odmora.

Prva kurirska patrola koju je Glavni tab NOP odreda Slovenije uputio 8. juna 1942. iz Tisoveca, stigla je u Vrhovni tab, koji se tada nalazio u Solakovoj Kuli, kod Prozora 10. jula 1942. Ta patrola tada je ostala u Vrhovnom tabu 24 dana i, potom, sa Slovenakom etom, formiranom 1941. u Srbiji, vratila se u Sloveniju. Odlazak tih kurira u Vrhovni tab izvestila je partizanska stanica Slobodna Jugoslavija" u svojoj redovnoj radio-emisiji od 11. jula 1942. Toj kurirskoj patroli bilo je potrebno praktiki samo 14 dana da pree put od jednog do drugog taba, jer je bila zadrana od Glavnog taba NOP odreda Hrvatske 14 dana. O tome je Edvard Kardelj u svome pismu iz avgusta 1942. obavestio Ivu Lolu Ribara. 543 Kuriri nisu samo sluili za prenoenje izvetaja i drugih dokumenata. Oni su smatrani ak i obavetajnim organima, jer su se u svojim pokretima, posebno preko neosloboene teritorije, nalazili u raznim situacijama pa su u svojim zapaanjima davali dragocene podatke. Meutim, svuda nije ilo lako sa probijanjem kurira, pa su se vojne patrole i kuriri morali zbog situacije na terenu zamenjivati civilima, ili se, pak, probijati u neprijateljeve garnizone preobueni u nemke, domobranske ili druge uniforme. Na veim udaljenjima i radi breg prenoenja i prikupljanja pote formirane su relejne stanice, koje su negde nazivali kurirskim punktovima, a negde kurirskim karaulama. Te stanice sluile su i kao obavetajni punktovi, pa je njima pridavana velika panja, kako po mestu, tako i po izboru ljudstva. Na nekim podrujima bilo je organizovano ak i 25 relejnih stanica, dok je Mornarica NOVJ uspostavila redovne kurirske pruge i relejne stanice za odravanje veza izmeu kopna i otoka, i izmeu otoka. Neke njihove relejne stanice sluile su i za prihvat i prebacivanje zbegova, kao to je bio sluaj sa relejnom stanicom na o. Zirju. 544 Javke su, takoe, sluile za prenos obavetajnih i drugih izvetaja i akata i koristile su se sve vreme narodnooslobodilakog rata. To su bili, obino, vrlo poverljivi lanovi K P J preko kojih su uspostavljene, partijske i druge veze, vreno slanje i dostavljanje izvetaja, upuivanja u partizane i dr. Veza se uspostavljala preko odgovarajue lozinke (javke). Kao primer navodimo jednu javku Okrunog komiteta KP Hrvatske za Karlovac: Jesu li gotove sandale za Milovana?" bilo je pitanje upuenog druga na javku, dok je taan odgovor na to pitanje javka trebala da kae: Nisu sandale, ali jesu izme." Na t a j nain bila je uspostavljena veza. Javke su, pored toga, sluile i za uspostavljanje veza i sa saradnicima u neprijateljevim garnizonima koji su radili za obavetajnu slubu NOP-a. 545 Psi za vezu korieni su u jedinicama 5. korpusa NOVJ za prenoenje pote na daljini od 5 km, koju su razdaljinu po tekom terenu prelazili i za 30 minuta. Stab 10. divizije imao je vie pasa na dresuri, dok je Stab Srednjobosanske divizije (kasnije preimenovanu u 53. udarnu) imao na dresuri 3 vujaka i 7 ovara. 546

2. KOLOVANJE OBAVETAJNIH KADROVA U NOR-u

Pitanju kolovanja i izbora kadrova poklanjala se izuzetna panja u toku narodnooslobodilakog rata. Ve prvi kursevi osnivani su poetkom 1942. u okviru optevojnog kolovanja stareinskog kadra pri jedinicama (brigadama), a neto kasnije se poelo i sa obrazovanjem isto obavetajnih kurseva na kojima su se obuavali i pripremali za svoje dunosti obavetajni organi, bilo ve odreeni ili, pak. oni koji su trebalo i da se bave tim poslovima. Meutim, sticanjem prvih iskustava i formiranjem oficirskih (vojnih) kola pri pojedinim glavnim tabovima, obuka obavetajnih kadrova kroz odgovarajue kurseve postala je strunija i sveobuhvatnija. Tako su, vremenom, formirani nii i vii obavetajni kursevi na kojima su se kolovali obavetajni oficiri za odgovorne rukovodee dunosti. Ti kursevi trajali su obino od 1 do 2 nedelje, ili najvie mesec dana, i na njima su detaljno prouavani osnovni aspekti organizacije obavetajne slube NOP-a, i organizacija i metodi neprijateljeve obavetajne i kontraobavetajne slube. Partizanska oficirska kola Glavnog taba NOP odreda Hrvatske osnovana je 20. februara 1942. U njoj je kao jedan od predmeta bila i obavetajna sluba. Tako je ta kola ve u avgustu 1942. na osnovu steenih iskustava izdala ve pomenuti Uput o zadacima obavetajne i informativne slube koji je u prilinoj meri bio koristan za obavetajne organe i kao prirunik u njihovom radu. Taj uput nije sadrao samo konkretne zadatke u datoj situaciji, ve je i proirivao vidike obavetajnih organa uopte, dajui im i krai istorijski presek te delatnosti uopte.547 Prvi kursevi, kao to je reeno, obrazovani su u okviru optevojnog kolovanja komandnog kadra NOP odreda Jugoslavije, a formiranjem prvih divizija i korpusa, dolo je do organizovanijeg i strunijeg kolovanja obavetajnih kadrova pri tim tabovima, a kasnije i pri armijama. Iz izvetaja Glavnog obavetajnog centra Glavnog taba NOV i PO Hrvatske od 11. juna 1943. Centralnom komitetu KP Hrvatske vidi se da je kurs trajao pet dana i da je na n j e m u obraeno 8 tema: Zadatak i uloga obavetajne slube u narodnooslobodilakoj borbi; Organizacija i organizacioni principi obavetajne slube; Rad i zadaci poverenika; Istorijski prikaz rada, razvoja i taktike protivnikih organizacija; Uloge i sistemi rada Gestapoa, Ovre i Intelidens servisa u naoj zemlji; Rad petokolonaa, pekulacija i sabotaa; Vrenje istrage i Vojno informativna sluba kao specijalna grana obavetajne slube. Na kursu je bilo prisutno 11 lica, od kojih i jedna drugarica. Cilj kursa bio je da osposobi obavetajne kadrove za rad u Rejonskim obavetajnim centrima, dok je jedan slualac bio predvien, kao najbolji u grupi, za rad u Pomonom obavetajnom centru za Liku.548 Glavni obavetajni centar 2. bosanskog udarnog korpusa razradio je 23. septembra 1943. vrlo ambiciozan projekat nastavnog plana kursa za obavetajne oficire lanove obavetajnih centara da bi se obavetajni organi osposobili za obavljanje svoje slube i stekli osnovna zaokruena znanja iz obavetajne delatnosti uopte.

Prema tom projektu obavetajni centri delili su se prema ulozi na direktivne i radne, prema sektoru rada na mobilne, terenske i odredske i, prema mestu lokacije na bataljonske, odredske, brigadne, divizijske, korpusne, podrune, rejonske i pomone. Planom su predviene teme po zadacima sekcije za obavetavanje i sekcije za kontrapijunau, o organizaciji obavetajnih mrea, o izboru obavetajnih kadrova, saradnji sa drutveno-politikim organizacijama, o obavetajnim izvorima, neprijateljevoj propagandi, konspiraciji i obavetajnoj administraciji i izvetajima. 549 Pri tabu 2. udarnog korpusa NOVJ u martu 1944. za nii obavetajni kurs bilo je predvieno 45 slualaca. Uslovi su bili: da su stari i isprobani borci, da su potpuno odani narodnooslobodilakoj borbi, da su inteligentni i potpuno pismeni, i da, osim toga, mor a j u biti potpuno fiziki zdravi i izdrljivi. Nareenjem je predvieno da 50% kursista mogu biti i ene-borci. Na kursu su bila predviena samo tri predmeta: istorija, administracija i organizacija obavetajne slube, to je trebalo da se obradi za 10 dana. 550
3. SOPSTVENE OCENE O OBAVETAJNOJ SLUBI NOP-a

U oceni stanja, rada i rezultata koje je postigla obavetajna sluba narodno oslobodilakog pokreta skoro svi tabovi, na svim nivoima, bili su veoma kritini. Ako bi se sve te ocene uzele kao tane bez obzira na sve uoene slabosti, uzevi u celini ta sluba bi bila veoma slaba. Meutim, to nije bilo tano, jer ju je i neprijatelj bolje cenio nego to su to inili tabovi i komande NOV i POJ. Istina je da je bilo i podbaaja u radu obavetajnih organa, o emu je bilo dosta rei, ali i dosta uspeha, o kojima se manje znalo i pisalo. Obavetajna sluba pruila je mnotvo izvanrednih podataka a naroito o slubi bezbednosti i zatiti sopstvenih redova i tekovina revolucije, u odnosu na sve pokuaje neprijatelja da izvri prodor u centre NOP-a i da sve njegove strukture iznutra potkopa, to bi bilo pogibeljno za narodnooslobodilaki pokret uopte. Takve ocene nastajale su, najverovatnije, zbog toga to su tabovi smatrali da uvek za svaku akciju moraju imati apsolutno tane podatke. To je, meutim, praktiki neos tvar lj ivo. Obavetajne slube velikih zaraenih sila u drugom svetskom ratu imale su, takoe propusta, pa su mnoge jedinice pretrpele teke poraze. Zbog toga bi nerealno ocenjivanje rada bilo koje obavetajne slube vie tetilo, nego to bi se od takvih ocena imalo koristi. To, u svakom sluaju, ne znai da ne treba analizirati svaku akciju i sa obavetajnih aspekata, u tome smislu dati i odgovarajue ocene. Ali, to isto tako znai da treba i objektivno ceniti stvari, tj. proceniti ta je sve obavetajna sluba mogla dati u odgovarajuem momentu u odnosu na kadrove, organizaciju, aktivnost neprijatelja, odnos stanovnitva, mogunost brzog komuniciranja, promene stavova i odluka, brzinu pokreta, itd. U optoj oceni rada obavetajne slube u NOR-u treba imati u vidu da se preko noi nisu mogli stvoriti takvi kadrovi i takva organizacija, koja bi bila u stanju da pronikne u sve obavetajne niti,

. udovima velikog brojnog stanja neprijatelja u zemlji i opte politike situacije, uz postojanje jakih kvislinkih i kontrarevolucionarnih snaga i izdajnikog rada i uticaja skoro svih bivih graanskih partija na narodne mase irom zemlje. Narodnooslobodilaka borba bila je viestruko sloena i teka a vojno-politiko rukovodstvo NOP-a znalaki je vodilo tu borbu od poetka do kraja. Sigurno da ju je uspeno vodilo i zbog toga to su mu obavetajni organi, u svim strukturama NOP-a, pruali one informacije, koje su bile potrebne da bi u datoj situaciji donelo pravilne odluke. Tako, na primer, u vezi sa stanjem obavetajne slube nailazimo i na ovakve ocene: politiki komesar Glavnog taba NOP odreda Hrvatske u svom pismu od 2. januara 1942. Centralnom komitetu KP Hrvatske pie da je Organizacija obavetajne i informativne slube jo vrlo traljava"; 551 u izvetaju Glavnog taba NOP i DO za Crnu Goru i Boku od 30. maja 1942. Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije, stoji i ovo:
Naa obavjetajna sluba jo uvijek stoji vrlo slabo, skoro nikako. Preduzete su mjere, u duhu vaih direktiva, da se ona popravi, kao i da se organizuje. Tu e nam najvie doprinijeti nae partizanske grupe koje se nalaze u neprijateljskoj pozadini." 552

U pismu zamenika politikog komesara 5. proleterske (crnogorske) brigade od 8. jula 1942. bataljonskim biroima, kae se u vezi s obavetajnom slubom, sem ostalog, i ovo:
Naa obavjetajna sluba je nikakva bila i jo ostala i pored toga to znamo da je obav. sluba nae oi i ui." 553

Slinog je miljenja bio i Operativni tab NOP i DV za Bosansku krajinu u vezi sa stanjem obavetajne slube za koju je rekao da ona vrlo slabo deluje" kao i Oblasni komitet K P J za Bosansku krajinu u svome izvetaju od 31. decembra 1942. Centralnom komitetu KP Jugoslavije. 554 U izvetaju Operativnog taba za Istru od 10. januara 1943. Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske, pie da Obavetajna sluba nije uope organizirana u jedinicama". 555 U izvetaju politikog komesara 1. korpusa od 17. maja 1943. politikom komesaru Glavnog taba NOV i PO Hrvatske se veli:
Naa obavetajna sluba jo uvijek je samo na stepenu presluavanja uhapenika i zarobljenika i od tog stpepena n i j e dalje koraknula.." 556

U izvetaju Politikog odeljenja 2. brigade 6. like divizije od 21. m a j a 1943. o stanju u brigadi se kae:
Obavetajna sluba: Na ovom sektoru nema nikakvih p r o m j e n a na bolje. S t a n j e je loe i ne zadovoljava. Uglavnom mi se ne koristimo sa obavjetaj-

nom slubom. I mislim, naroito za vojnu obavjetajnu slubu, da bi neophodno bilo potrebno organizovati kakve kurseve. Inae ovakav rad nije od koristi. I bez o b a v j e t a j n e slube vidi se da hrvatska sela oko Gospia trpe uticaj HSS-a."

Meutim, u izvetaju te brigade ne uzimaju se u obzir i druge slabosti 6. like divizije, ba to vreme kada je vrena opsada Gospia i o emu je ve bilo rei. Naime, obavetajni organi su bili onemogueni da ispravno rade, jer su tabovi dozvoljavali stanovnitvu iz okolnih sela da odlazi u opkoljeni Gospi, a zabranjivali su izlazak stanovnitva iz grada, to je omoguilo neprijatelju da sazna namere jedinica 6. like divizije i da se u pogodnom momentu oslobodi blokade.557 U izvetaju taba NOP odreda ,,Damjan Gruev" od 24. avgusta 1943. tabu operativne zone kae se da je Obavetajna sluba slabo organizovana, ali smo, ipak, pronali za n j u po nekog oveka, pa smo dobili obavetenja: za Strugu i okolinu nosi se 600 hlebova za 24 asa to mi je rekao pekar." 558 U 1. i 2. vojvoanskoj brigadi do formiranja 16. udarne divizije obavetajna sluba nije ni postojala. 559 U instrukciji taba 13. udarne divizije od 26. novembra 1943. potinjenim jedinicama kae se da Informativna i obavetajna sluba uope nije funkcionisala. U koliko je n j e uope i bilo, onda se ona obino bazirala na informacijama civila koji su dolazili od neprijatelja i koje su bile netone". 560 Slina situacija je u Zagorskom NOP odredu, koji se ali tabu 2. operativne zone NOV i PO Hrvatske da su: naa informativna sluba, kao i obavjetajna, nikakove. Tako da mi uope nemamo nikakovih podataka o kretanju neprijatelja". Takva je situacija i u hercegovakim jedinicama. 561 U direktivi taba 9. udarnog korpusa NOVJ od 18. marta 1944. potinjenim jedinicama, sem ostalog, kae se da Obavetajna sluba ne funkcionie u dovoljnoj meri te X X X I divizija nije imala pojma kako izgleda Godovi", odnosno uporite koje je napadala ta divizija 18. marta 1944. u 6 asova ujutru. 562 Takvih i slinih ocena moe se nai manje-vie u velikog dela tabova do kraja rata, a iz samo delimino iznetih podataka vidi se, pre svega, i to da ni sami tabovi nisu uinili mnogo da se situacija popravci, ve su se samo zadravali na konstatacijama o slabostima. tab 5. udarnog korpusa NOVJ vrlo je dobro uoio tu greku tabova, pa je u svojim primedbama od 2. septembra 1944. potinjenim jedinicama, rekao i ovo:
Podbacivanje obavjetajne slube uzimati kao razlog neuspjeha poslije akcija, a donositi odluke i procjeniti situaciju na bazi nepoznavanja s t a n j a u garnizonu i najbliim uporitima, to se na p r i m j e r jasno vidi iz zapovijesti taba X divizije za napad na Fojnicu, apsolutno je nepravilno, jer je Stab morao pribaviti vie podataka da bi se osigurala pravilnost odluke." 563

r
4. NEPRIJATELJEVE OCENE O OBAVETAJNOJ SLUBI NOP-a

Nemake komande su, uglavnom, davale pozitivne ocene o obavetajnoj slubi narodnooslobodilakog pokreta. Tako je, na primer, nemaka Via komanda 65 u svome obavetenju u vezi sa operacijom na planini Ozrenu u drugoj neprijatelj evo j ofanzivi od 10. februara 1942, pored ostalog, kazala i ovo:
Cak i napad izvren jakim, nemakim snagama koji se u odnosu na a n gaovanje snaga jedva isplati, poto protivnik, kojem, pri njegovoj dobro izvebanoj obavetajnoj slubi, koncentracija snaga ne ostaje sakrivena, izbegava da ozbiljno ukrsti oruje s n a d m o n i m nemakim trupama." 5 6 4

U izvetaju italijanskog 11. armijskog korpusa iz oktobra 1942. kae se ovo:

Obavetajna sluba kod partizana A. Premisa Politiki fanatizam, priroda i sam mentalitet slovenakog naroda sklon intrigama, zaverama i spletkama ine da obavetajna sluba kod ustanika, koja je neposredan plod uslova sredine, dobija prvostepenu ulogu. Lukavstvo, dvolinjatvo, prepredenost u najrazliitijim oblicima, iskoriuju se u obavetajnoj slubi radi dobijanja vesti o neprijatelju, dok nepoverljivost, politika mrnja, solidarnost, saglasnost stanovnitva p r e t s t a v l j a j u odbrambene elemente za osujeivanje nae analogne akcije prema njima. Ona se vri u primitivnoj formi, oskudnim sredstvima i korienjem mesnih elemenata koji p r i p a d a j u svim drutvenim slojevima. 2 a r s kojim obavetajci vre svoj rad i gusta mrea iskorienih lica ine da ova sluba d a j e openito odline rezultate. B. O r g a n i z a c i j a s l u b e a) Raspodela zadataka Podruje delovanja obavetajaca Osvobodilne f r o n t e veoma je prostrano. Obuhvata dve velike grane: civilnu i v o j n u . . . C. R e z u l t a t i 1. U odnosu na nas, openito su dobri . . . Meutim, tane su i blagovremene one vesti koje se odnose na pokrete malih jedinica sa ogranienim akcionim radiusom. Sve u svemu, sluba funkcionie jako dobro . . . U odnosu na u n u t r a n j e neprijatelje odlini su . . .

Ukratko:
cj Obavetajna sluba neprijatelja, pomognuta naroito povoljnim uslovima sredine, kontrolie svu vojnu i civilnu delatnost u zemlji, pruajui ustanicima mogunost da deluje blagovremeno i celishodno, naroito u pogledu na akciono podruje pojedinih garnizona."

To je bila ocena za Bezbednosno-obavetajnu slubu u Sloveniji (VOS).565 U izvetaju taba nemake 717. peadijske divizije od 3. februara 1943. komandantu oruanih snaga u Hrvatskoj, kae se:

Zaplenjeni dokumenti potvruju dobar rad neprijateljske obavetajne slube. Snage i pravci (rejoni) n a s t u p a n j a nemakih jedinica tano indentifikovani, zbog ega je verovatno dolo do jakih neprijateljskih koncentracijskih pokreta na odseku 737. grenadirskog puka."

To je bila ocena nemakog taba ije su jedinice uestvovale u tzv. etvrtoj neprijateljevoj ofanzivi (operacija Vajs"), u kojoj su okupatori preduzeli sve mere da se sauva tajnost njihovih operacija i planova, za ije su otkrivanje nemake komande predviale samo smrtnu kaznu. 566 U izvetaju Zapovjednitva ustako-domobranskog Slavonskog zdruga (brigade) od 17. marta 1943. se, sem ostalog, veli:
U napadima, pobunjenika dijelovi su vjeto voeni, a tome je jedan od uzroka vrlo dobro razvijena dojavna sluba, koja ih izvjetava skoro o svima potrebnim pojedinostima o naim postrojbama." 5 6 7

U zabelekama guvernatora Crne Gore o nainu voenja rata i taktici protiv jedinica NOVJ iz prve polovine 1943, pored ostalog se kae:
Pored izviake slube, koju sprovode sve njihove jedinice, obavetajni centri i bataljoni i m a j u veoma dobru obavetajnu slubu. Glavni organi ove slube su partizanski simpatizeri koji ive u naoj pozadini, k a o i izvesna naa nebudnost koja im dozvoljava da blagovremeno budu obaveteni o svemu to ih interesuje." 568

U bojnoj relaciji domobranske 7. pjeadijske pukovnije od 4. aprila 1943. se u vezi sa iskustvima kae:
Pored izkustva naznaenih u relaciji za mjesec veljau, uoena su i ova izkustva odmetnici imaju jako razvijenu dojavnu slubu i upotrebljav a j u nae znakove za odravanje veze sa zrakoplovima, te se je desio sluaj da su prilikom n a p a d a j a na Konjic upotrebili njemake znakove za obiljeav a n j e trupa na zemlji tako da su nai zrakoplovi bacali streljivo i hranu ba u odmetnike ruke." 569

Zapovednitvo 1. pjeake ustako-domobranske divizije u svome izvetaju od 4. juna 1943. navodi i ovo:
Gotovo u imali uvijek vie v j e t a j n o j slubi i Bilo-Goru g d j e svim poduhvatima dolo se je do zakljuka da su partizani uspjeha od naih postrojbi blagodarei dobro razvijenoj izkoja je rasprostranjena gotovo kroz itavo Kalniko Gorje imadu mnogo sebi naslonjenog puanstva." 570

Nacistika Uprava za inostranstvo /Abver, glavna vojnoobavetajna institucija Treeg R a j h a / u jednoj ve pomenutoj svojoj strogo poverljivoj analizi o dejstvu neprijateljevih obavetajnih slubi na Jugoistoku od 2. decembra 1943, za obavetajnu slubu NOP-a kae i ovo:

Dva velika ustanika pokreta, Drae Mihailovia i Tita. ujedno su nosioci srpske obavetajne slube, koja vlastitim kuririma uvek ponovo pokuava da uspostavi veze sa susednim neutralnim zemljama. Ostvarivanje tih veza je protivniku uspelo delimino i u saradnji sa obavetajnim slubama ostalih saveznikih drava, koje su jo ranijih godina stvorile punktove na ovom podruju . . . Titov pokret, koji je bez s u m n j e jai, ima mogunost da osmatranjem svih saobraajnica otkrije svaki pokret trupa i da o tome u svakom trenutku i blagovremeno obavesti neprijatelja." 5 7 1

I, na kraju, jo jedna ocena nemakih komandi, ovoga generala peadije Hansa Gustava Felbera, vojnoupravnog danta Srbije, koji je u svojim zakljucima steenim u borbi nom divizijskom grupom 'Moraa' od 30. maja 1944," izneo datke o Grupi udarnih divizija Vrhovnog taba NOV i POJ leterskoj i 5. udarnoj diviziji):

puta od komansa crveove po(2. pro-

Neprijatelj se bori fanatino. On je dobro naoruan i sa tekim naoruanjem [. . .] Veliina puta preenog na maru i u noi je odlina. Svoje uspehe trai iznenadnom pojavom na boku i u pozadini, prepadima i nonim napadima. Nije uvek lako da se pravovremeno primeti pokret njegovih glavnih snaga, poto maskiranjem ili, napadom sa deliminim snagama u drugom pravcu, u m e veoma dobro da obmane. Dobro poznaje teren, kree se ne putem, ve brdskim stazama (putevima na visovima) uz vodstvo onih koji znaju put. Njegova obavetajna sluba je dobra." 572

Ovih nekoliko ocena koje je dao neprijatelj i na najviim nivoima u nacistikoj vojnoj hijerarhiji, kao i ustako-domobranske i italijanske komande, nedvosmisleno ukazuje da su okupator i njegovi pomagai veoma cenili obavetajnu slubu narodnooslobodilakog pokreta i, kao to se vidi, mnoge svoje neuspehe pravdali ba upravo njenim postojanjem.

-nf
. nii.xj. mi

XII. ODNOS OBAVETAJNE SLUBE NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA PREMA SAVEZNICIMA I NJIHOVIM OBAVESTAJNIM ORGANIMA

Izmeu dva svetska rata Balkan je bio poprite borbi obavetajnih slubi drava iji su se interesi ukrtali na tom podruju, a posebno u Jugoslaviji, zbog njenog geo-politikog i strategijskog poloaja. Glavne obavetajne slube drava iji su se interesi sukobljavali na jugoslovenskom podruju, bile su obavetajne slube nacistike Nemake i Britanska obavetajna sluba (Intelidens servis). Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije u kratkotrajnom aprilskom ratu obavetajne slube nacistike Nemake i njenih saveznika bile su legalizovane, dok su veze Intelidens servisa bile u znatnoj meri naruene raspadom i komadanjem Kraljevine. Meutim, jaanjem etnika Drae Mihailovia i sputanjem veeg broja saveznikih, a pre svega britanskih vojnih misija u etnike tabove, Intelidens servis postepeno je poeo da uspostavlja svoje naruene obavetajne mree, a naroito u delu Slovenije prema Istri i Korukoj, kao i tajerskoj, pa i u Hrvatskoj s teitem na Dalmaciji. Zapadni saveznici su se dugo nosili milju o otvaranju drugog fronta na Balkanu, pri emu je jugoslovensko podruje bilo uvek u prvom planu, a pre svega oblast Istre i Dalmacija. Zbog toga je Intelidens servis bio posebno zainteresovan za Jugoslaviju. Zapadni saveznici su se za dui period distancirali od narodnooslobodilakog pokreta i priznavali etnike Drae Mihailovia kao jedine legalne oruane formacije kraljevske vlade u izbeglitu tzv. Jugoslovensku vojsku u otadbini. U tom smislu je i Draa Mihailovi zauzimao i odgovarajue poloaje u izbeglikim vladama u svojstvu naelnika Vrhovne komande Jugoslavenske vojske u otadbini i ministra vojnog. Zapadni saveznici, odnosno njihovi slubeni krugovi, nisu krili ni jednog trenutka da im je vie stalo do etnika, nego do NOP-a, jer su za jedan dui period bili ubeeni da e se i posle rata u Jugoslaviji zadrati ustavna monarhija na elu s kraljem Petrom II Karaoreviem. Pa, ak i onda, kada je britanska vlada bila suoena sa realnom situacijom i odnosom snaga u zemlji u korist NOP-a, i kada se i javno distancirala od etnika, kao saradnika okupatora, povlaenjem britanskih vojnih misija poetkom januara 1944, a koje su se u etnikim tabovima nalazile jo od 1941, reakcionarni krugovi na zapadu nisu gubili nadu o povratku kralja Petra II u zemlju.

Vojno-politiko rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta u tom smislu nije gajilo nikakve iluzije. Bilo je svesno da se samo privlaenjem irokih narodnih masa i njihovim okupljanjem oko platforme NOP-a, kao i oruanom borbom protiv okupatora i svih kvislinkih i kontrarevolucionarnih snaga, moe izvojevati pobeda protiv okupatora i njegovih pomagaa, i stvoriti jedno bolje i pravednije drutvo na socijalistikim osnovama. Zbog objektivne situacije i stava zapadnih saveznika, vojno-politiko rukovodstvo bilo je veoma oprezno prema britanskim obavetajnim organima, koji u poetku narodnooslobodilake borbe nisu bili uopte naklonjeni NOP-u, mada se takav stav, u izvesnom smislu, zadrao i kasnije. U direktivnom pismu generalni sekretar K P J Josip Broz Tito je 8. aprila 1942. upoznao Centralni komitet KP Hrvatske s unutranjom i spoljnom situacijom, izdajom etnika i aktivnostima izbeglike kraljevske vlade u raspirivanju bratoubilake borbe, kao i 0 potrebi budnosti prema britanskim vojnim misijama koje su dole u Jugoslaviju, meu kojima se jedna nalazila pri Vrhovnom tabu NOP i DV Jugoslavije. Tito je CK KPH postavio ove zadatke:
U vezi sa svim tim, vi u Hrvatskoj morate biti vrlo oprezni. Ako se pojave takve misije, pazite da vam ne napakoste. Na neki nain gledajte da ih izolirate od masa i da ih drite pod strogom kontrolom. Svaka takva misija ima sa sobom radio-stanicu; one neprekidno stoje [u vezi] sa svojom glavnom organizacijom Intelidens servisom. Ove engleske misije u Hrvatskoj verovatno e se povezati sa HSS-ovcima i SDS-ovcima i jugoslovenskim nacionalistima, pomou kojih e nastojati da razbiju nau narodnoooslobodilaku borbu i na uticaj." 573

Ta zapaanja generalnog sekretara K P J u to vreme bila su tana i ona su se naroito potvrdila tokom 1943. Tada je, na primer, prema izvetaju Rejonskog obavetajnog centra za juni deo Hrvatskog primorja od 7. jula 1943, samo na tome podruju za Intelidens servis radilo oko 120 saradnika, veinom pripadnika HSS-a. Meu njima je jedan od stranakih sekretara HSS-a imao sam na vezi 16 saradnika, a kao agent Intelidens servisa on je tu funkciju obavljao jo u Beogradu, pre aprilskog rata, kao sekretar Maekovog linog kabineta. 574 Vrhovni komandant je 9. oktobra 1943. uputio direktivno pismo Svetozaru Vukmanoviu Tempu, delegatu u Makedoniji, u kojem je ukazao na budnost u vezi sa radom Britanske vojne misije. U n j o j se pored ostalog kae:
I mi imamo engleske misije u naim tabovima. Kod naeg Vrhovnog taba nalazi se engleski general (Ficroj Maklejn) sa itavim tabom engleskih oficira, ali ,mi nikako ne doputamo da se oni m j e a j u u bilo kakve nae stvari unutranje, pa i vojne stvari, ve se samo nalaze kod nas u svojstvu oficira za vezu, za p r i m a n j e naih narudbi materijala i koordinaciju operacija sa saveznicima. Razumije se da se oni s tom ulogom ne mogu pomiriti. Oni i m a j u raznih drugih zadataka koje n a m nisu saoptili, ali k o j e mi znamo 1 zato smo na oprezu." 575

Slina upozorenja slao je i Edvard Kardelj drugovima Francu Leskoeku Luki i Borisu Kidriu juna 1943. u kojima se skree panja na obavetajnu delatnost i nain kontaktiranja saveznikih oficira za vezu.576 U vezi s tim Centralni komitet KP Slovenije uputio je direktivu 7. jula 1943. Pokrajinskom komitetu KP Slovenije za Gorenjsku, u kojoj je upozorio KP na budnost prema engleskim misijama naroito kada se ima na umu injenica da Engleska jo nije zvanino priznala nau vojsku". 577 Kada je po odluci zapadnih saveznika 17. septembra 1943. upuena zvanina Anglo-amerika vojna misija u Vrhovni tab NOV i POJ na elu s brigadirom Ficrojom Maklejnom, Vrhovni tab je i dalje upozoravao na budnost. To je bilo potrebno jer jo uvek vlade Velike Britanije i SAD nisu zvanino priznale odluke AVNOJ-a, pa time ni njegov izvrni organ Nacionalni komitet narodnog osloboenja Jugoslavije obrazovan na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29/ /30. novembra 1943. Uspostavljanjem zvanine Anglo-amerike vojne misije, i pripadnici Intelidens servisa i ameriki obavetajni organi provokativno su istupali. Ne traei zvanina odobrenja, oni su pokuavali sa iskrcavanjima na podruju koje su drale jedinice NOV i POJ. Tako se, na primer, 7. novembra 1943. iz Termolija iskrcala u Mali Loinj grupa od 30 engleskih i amerikih oficira i podoficira, navodno, da prikupljaju ratne zarobljenike koji su pobegli iz logora posle kapitulacije faistikih italijanskih oruanih snaga. Meu njima su bila indentifikovana dvojica pripadnika Intelidens servisa sa kodiranom oznakom M 19". Grupi nije oduzeta radio-stanica, tako da su sa svojom pretpostavljenom komandom uhvatili vezu, ali je cela grupa bila privremeno zadrana. Nemaka vojnoobavetajna sluba (Abver) napisala je analizu neprijateljevih obavetajnih slubi na Jugoistoku sa stanjem na dan 1. novembra 1943. U n j o j je iznela podatke o dejstvima sovjetske, britanske, amerike, pa ak i poljske obavetajne slube iji se obavetajni punkt, do kapitulacije Italije, nalazio u Crikvenici na elu s groficom Potocki. Nemaka radio-prisluna sluba utvrdila je da se broj radio-odailjaa od 27 u ovgustu, poveao do novembra na 60 aparata. Prema istim podacima broj engleskih radio-stanica u pogonu na jugoslovenskom podruju iznosio je 160 i da je Likvidacija tih odailjaa teko ostvariv zadatak, jer protivniku idu na r u k u nepristupana brda". Zbog toga je nemaka obavetajna sluba obratila posebnu panju Dalmaciji, budui da je i za t a j prostor Intelidens servis bio posebno zainteresovan. Zbog toga su istakli da su Naroito opasna engleska oficirska predstavnitva i od njih formirana obavetajna uporita na dalmatinskoj obali i na dalmatinskom otoju", i da Svaki oficir dobija ve u Kairu specijalni zadatak" da najee dejstvuju obavetajno i da vre sabotae. 578 Posebno treba istai da su lanovi misija koji su se nalazili pri glavnim tabovima NOV i POJ pokuavali, vrlo esto i drsko, da uspostave kontakte s neprijateljima NOP-a. Tako, na primer, u izveta-

Ju Pokrajinskog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju od 12. januara 1944. Svetozaru Vukmanoviu Tempu, delegatu Centralnog komiteta K P J i Vrhovnog taba NOV i POJ, sem ostalog, stoji i ovo:
Aktivnost Bali Kombetara je velika i uspjena, a naroito zbog toga to su veina na vlasti i o s l a n j a j u se na okupatora, a s a r a u j u uveliko sa engleskim oficirima koji odlaze kod svih istaknutih reakcionara. Njihova misija je otvoreno neprijateljska narodnooslobodilakoj borbi i kao takvi predstavljaju veliku opasnost. Tako smo dovedeni u nedoumicu ta da radimo, jer su 'Saveznici'. Ba danas smo s n j i m a doli u sukob i otvoreno im rekli emu slui njihov rad. Ali to je sve nita." 579

Slino su kasnije radili i na podruju Glavnog taba NOV i PO Vojvodine, gde su otvoreno stupali u kontakte sa etnikim nastrojenim elementima, negodovali protiv NOP-a, brojali prisutne na raznim mitinzima i uporeivali prisutnost s brojnim stanjem mesta, elei time da omalovae privrenost naroda NOP-u, otezali sa evakuacijom ranjenika koji su prevoeni iz Manelosa ak na aerodrom u Morovi, gde avioni nisu doli tako da je pri vraanju tekih ranjenika natrag u Manelos umrlo nekoliko, poto nisu mogli da izdre napore pri transportu itd. Te iste lanove misije naroito je interesovala Baka, kao i celokupna struktura i organizacija narodne vlasti u Vojvodini. Nastojali su, po svaku cenu, da poveaju broj lanova misije i dodele instruktore vojvoanskim jedinicama. Pored toga prireivali su ajanke i na njima okupljali reakcionarne elemente. Na ulicama su, pak, susretali graane i vrili neke vrste anketa, itd.580 Kasnije su, na primer, i na podruju Glavnog taba NOV i PO Makedonije poetkom 1945. stupili u kontakte sa otvorenim neprijateljima NOP-a, ratnim zarobljenicima i rasturali letke. Prirodno je bilo da su obavetajna sluba, a od 13. maja 1944. i OZN-a, morale imati u vidu takvu obavetajnu delatnost saveznikih vojnih misija. Meutim, i pored svih tih i drugih ekscesa, a naroito pri kraju rata, kada su se pogorali odnosi sa zapadnim saveznicima zbog Trsta, Istre, Slovenakog i Hrvatskog primorja, maral Tito je stalno podvlaio dve stvari: budnost i korektan odnos prema saveznicima, ali i zauzimanje energinih stavova prema lanovima vojnih misija koji nisu potovali propise, koji se nisu odnosili samo na njih, ve i na sve pripadnike NOV i POJ. Potrebno je, takoe, istai da .je i pored takvih istupa u njihovoj obavetajnoj delatnosti, rad vojnih misija bio daleko plodonosniji u svemu onome to su saveznici pruili kao pomo NOV i POJ i to je uvrivalo prijateljske odnose izmeu nove Jugoslavije i saveznika uopte. Prema tome celokupna obavetajna aktivnost NOP-a prema saveznicima i njihovim organima u zemlji imala je, pre svega, zatitni karakter i prikupljanje onih obavetenja koja su trebalo da poslue jedino stvaranju boljih meusobnih odnosa i njihovog veeg razumevanja za borbu jugoslovenskih naroda u okviru NOP-a sa K P J i njenim generalnim sekretarom Josipom Brozom Titom na elu.

JOVAN MARINKOVIC, OBAVETAJNI OFICIR 6. UDARNOG KORPUSA NOVJ; POGINUO JE 27. O K T O B R A 1944; P R O G L A S E N J E Z A N A R O D N O G H E R O J A 14. DECEMBRA 1949.

FRANC GRAJZNER ALBIN, KOMANDANT BATALJONA VOS-a; POGINUO JE 1. APRILA 1944; PROGLASEN JE ZA NARODNOG H E R O J A 20. D E C E M B R A 1951.

( A - V I I , k . 222, r e g . b r . 5-1-1)

POTPUKOVNIK LJUBO VUCKOVIC, KOMANDANT 2. PROLETERSKE DIVIZIJE, OSMATRA NEPRIJATELJEVE POLOAJE NA RECI I B R U P O C E K T O M AVG U S T A 1944.

IZVIAI 3.

ARMIJE NOVJ NA

VIROVITIKOM

M O S T O B R A N U P O E T K O M 1945.

F A.KSIMIL N A R E D B E POSTAVLJENJIMA U

V R H O V N O G K O M A N D A N T A N O V I P O J O D 20. A V G U S T A 1944. T A B U K O R P U S A N A R O D N E O D B R A N E J U G O S L A V I J E (A-V1I, 15-A, r e g . b r . 592/1)

O S M A TT? A C N I C A T A B A 1 . P R O L E T E R S K E D I V I Z I J E N A S R E M S K O M F R O N T U ( S T . F V A NADESNO): POTPUKOVNIK VLADO SCEKIC, POLITIKI KOMESAR 1. PROLETERSKE U D A R N F DIVTZI.TF N O V J . G E N E R A L - M A J O R V A S O J O V A N O V I C . K O M A N D A N T 1 . P R O LETERSKE UDARNE DIVIZIJE NOVJ. i MAJOR LJUBIVO.IE PAJOVIC. KOMANDANT ARTILJERIJE 1. PROLETERSKE UDARNE DIVIZIJE NOVJ

K O M A N D A " " > SEVIC

P T I O L F T E R S K F U D A P N F DIVTVT.TF. w n " . l T>TTKOVT\TTKO S M A T R A N E P R I J A T E L J E V P O L O A J (SREM, J A N U A R

STJFnOJE 1945)

URO-

Zbog velikog ugleda koji je postigla nova Jugoslavija tokom rata, a naroito proirenjem odnosa sa saveznicima posle razmene vojnih misija i za vreme pregovora sa njima oko formiranja jedinstvene vlade i priznanja nove Jugoslavije, kao i zbog toga to su postojali vrlo jaki reakcionarni krugovi na Zapadu koji su se protivili normalizaciji odnosa i priznanju odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a, ukazala se potreba za organizacijom obavetajne slube i u inostranstvu, radi uspenijeg pariranja otvorenim neprijateljima NOP-a. Te zadatke u odnosu na inostranstvo, Odeljenje zatite naroda Poverenitva za narodnu odbranu NKOJ-a u svome Uputstvu za rad organa OZN-e od 18. maja 1944. formulisalo je ovako:
Sve veim razvitkom meunarodnih veza narodnooslobodilakog pokreta javlja se nunost i mogunost organizacije politike obavetajne slube u inostranstvu. Pored mnogobrojnih prijatelja, uglednih politikih linosti i javnih radnika koje ima na pokret u licu istinskih demokrata i demokratske saveznike javnosti, isto tako u inostranstvu imamo otvorenih i prikrivenih naih neprijatelja u licu jugoslovenske izbeglike vlade, n j e n i h agenata i meunarodne reakcije, ikoji raznim metodama otvoreno ili prikriveno vode borbu protiv nas, sabotiraju pomo demokratskih elemenata naoj borbi, ire lai, nastoje da diskredituju na pokret i unesu zabunu i nepoverenje svetske demokratske javnosti. S druge strane, okupirana teritorija nae zemlje predstavlja momentalno vojniki i politiki centar, uporite i polaznu taeku n e p r i j a telja za borbu protiv nas, kako na vojnikom tako i na politikom polju. Zbog svega toga namee se potreba organizacije planske i sistematske obavetajne slube na Okupiranoj teritoriji i u inostranstvu."

Te postavke bile su temelji na osnovu kojih je OZN-a organizovala delatnost u interesu borbe jugoslovenskih naroda za svoju slobodu, nezavisnost i demokratsku, federativnu i zbratimljenu dravnu zajednicu lienu eksploatacije, nacionalnog ugnjetavanja i politikog bespravlja. 581

ZAKLJUAK

Obavetajna sluba u oslobodilakoj borbi i socijalistikoj revoluciji jugoslovenskih naroda temeljila je svoje poetno iskustvo i organizaciju na iskustvima dve decenije neprekidne ilegalne borbe Komunistike partije Jugoslavije u borbi protiv klasnog neprijatelja. U toj borbi jedan od inilaca njenog samoodravanja i jaanja njenih redova, bila je i obavetajna sluba koju je Partija organizovala da bi saznala nameru klasnog neprijatelja i ouvala svoje redove koji su bili neprekidno pod udarom policijsko-obavetajnog aparata u Kraljevini Jugoslaviji. Zbog toga su ba, u poetku ustanka naroda Jugoslavije, upravo partijski kadrovi u redovima NOP odreda Jugoslavije bili glavni organizatori obavetajne slube s osloncem na partijske organizacije na neosloboenoj teritoriji, kao i Saveza komunistike omladine Jugoslavije. Savetovanje u Stolicama odrano 26. septembra 1941. oznailo je prelomni korak u razvoju obavetajne aktivnosti u redovima NOP odreda Jugoslavije. Uvoenjem posebnih organa zaduenih za organizaciju obavetajne delatnosti, uinjen je krupan i kvalitetan korak napred u borbi protiv neprijatelja. Time je i u svim daljim merama obavetajna sluba NOP-a bila revolucionarno sredstvo u rukama Partije u borbi za izvojevanje, proirenje i ouvanje tekovina NOB-a svih jugoslovenskih naroda. U daljem razvoju i jaanju NOP-a razvijeni su i novi oblici i metodi obavetajne delatnosti. Za ouvanje sopstvenih redova od prodora neprijatelja (pijuna, denuncijanata, provokatora i svih drugih petokolonakih elemenata), stvorena je i razvijena politika obavetajna, odnosno kontraobavetajna sluba, iji su se prvi oblici zaeli jo u avgustu 1941. u VOS-u Osvobodilne fronte slovenakog naroda. Donoenjem Uputa za obavetajnu slubu 27. novembra 1942. od vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, uinjen je novi kvalitativan skok u stvaranju i jaanju jedinstvene obavetajne organizacije na celokupnom jugoslovenskom operativnom podruju, kako na osloboenoj, tako i na neosloboenoj teritoriji, kao i u jedinicama NOV i POJ. Zbog specifinih uslova nastalih u vezi s razvitkom meunarodnih veza NOP-a kao i optereenosti vojne obavetajne slube, koja je, pored vojnoobavetajne delatnosti vrila i zadatke politike obavetajne i kontraobavetajne slube, javila se potreba za stvaranje jedinstvene mone organizacije, koja bi upravljala politikom obavetajnom slubom u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji i kontraoba-

vetajnom slubom u NOVJ i na osloboenoj i neoslobonoj teritoriji". Ta organizacija stvorena je odlukom vrhovnog komandanta marala Tita od 13. maja 1944. pod nazivom Odeljenja zatite naroda (OZN), ije su prve organizacije stvorene neto ranije, ali u okviru jedinstvene obavetajne organizacije NOP-a. Meutim, iako je OZN-a odvojena od vojnoobavetajne slube sa svim onim prerogativima koje je do tada vrila politika obavetajna, odnosno kontraobavetajna sluba, i dalje je jedinstvenom strukturom i centralizovanim rukovodstvom omogueno obezbeenje jedinstvene i tvrde politike linije u obavetajnoj i kontraobavetajnoj slubi" koja daje Vrhovnom komandantu i rukovodstvu NOP-a mono oruje za nanoenje jednovremenih udaraca po faistikim i drugim neprijateljskim elementima po itavoj zemlji". Obavetajna sluba sa svojim proverenim kadrovima i osloncem na iroke narodne mase, politike i oslobodilake organizacije, a pre svega na organizacije KP i SKOJ-a, dala je u NOR-u izvanredne rezultate i pored slabosti koje su se ispoljavale za sve vreme trajanja rata. Za takvu uspenu delatnost odavao joj je priznanje i okupator. Na kraju, obavetajna sluba NOP-a prola je surovu kolu oslobodilakog rata i revolucije i u n j o j je poloila ispit zrelosti, ije je ogromno iskustvo posluilo u posleratnom razvoju zemlje, pa su se njeni organi mogli uhvatiti u kotac s neprijateljima svih vrsta. Zbog toga te revolucionarne tradicije obavetajne slube NOP-a nepresuno su vrelo na kojem treba da se vaspitavaju dananje i budue generacije koje rade u obavetajnoj i bezbednosnoj aktivnosti u ouvan j u socijalistikog samoupravnog drutva od svih neprijateljevih nasrtaja na sigurnost i bezbednost zemlje na putu njenog socijalistikog razvoja.

UPUTSTVO KOMANDANATA GLAVNOG TABA NARODNOOSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA JUGOSLAVIJE O ZADACIMA NARODNOOSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA OD 10. AVGUSTA 1941. GODINE1

I. ZADATAK NARODNOOSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA 1. Narodnooslobodilaki partizanski odredi u svim oblastima Jugoslavije Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Vojvodina, Sandak i Dalmacija imaju glavni svoj cilj: osloboenje naroda Jugoslavije od okupatora i borba protiv domaih okupatorskih agenata, koji pomau ugnjetavanje i terorisanje naih naroda. 2. Najvei neprijatelj slobode i nezavisnosti naih naroda jeste njemaki faizam, pa onda svi njegovi faistiki trabanti koji harae po naoj zemlji. Prema tome, sveta je dunost svakog rodoljuba da se bori nemilosrdno do potpunog unitenja te faistike bande. 3. Partizanski odredi zovu se narodnooslobodilaki i zbog toga to to nisu borbene formacije bilo koje politike partije ili grupe u konkretnom sluaju ni Komunistike partije, bez obzira na to to se komunisti bore u prvim redovima, ve su to borbeni odredi naroda Jugoslavije u kojima treba da se bore svi rodoljubi sposobni za oruanu borbu protiv okupatora, bez obzira na politiko uvjerenje. 4. U toj optoj borbi protiv neprijatelja naih naroda partizanski odredi imaju mnogobrojne zadatke. Oni moraju ruiti sve objekte koji slue faistikim osvajaima: eljeznice, mostove, fabrike, radionice, skladita municije i oruja; oni moraju svim silama onemoguiti okupatore da oduzimaju seljacima ito, stoku i ostale namirnice; rekvirirano ito, stoku i druge namirnice treba silom oduzeti okupatorima i razdijeliti narodu, a potrebnu koliinu zadrati za ishranu poreskih i drugih dabina, jer u dananjem momentu sve to slui samo okupatorima za voenje osvajakih ratova i dalje ugnjetavanje naih naroda. 5. Partizanski odredi moraju s orujem u ruci braniti naselja, gradove i sela od faistikih zuluma, oni moraju tititi imovinu naroda od okupatorske pljake.
i Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda (dalje: Zbornik), tom II, k n j . 1 (Bilten Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije 1941 1945), Bilten broj 1 od 10. avgusta 1941, str. 11.

Partizanski odredi moraju na svakom koraku unitavati faistike odrede, naroito oficire i gestapovce, 2 crne koulje itd. Isto tako treba nemilosrdno unititi njihove domae agente, razne narodne izdajnike i provokatore, koji u masama predaju u ruke faistikih krvnika najbolje sinove naroda i koji slue kao vjerni psi okupatorima i teroriu na narod. 7. Partizanski odredi moraju neumorno razvijati otpor naroda diui narodne ustanke i stavljati se na elo tih ustanika kao borbeno jezgro. Dosadanje iskustvo partizanske borbe pokazalo je da se zanemarivalo pitanje opteg narodnog ustanka. Zato je potrebno hitno likvidirati t a j nedostatak, jer u protivnom mogu biti partizani izolovani od masa koje su spremne da se bore za svoju pravednu stvar. 8. Politika linija partizanskih odreda mora biti Narodnooslobodilaki antifaistiki front svih naroda Jugoslavije, bez razlike na politika i vjerska ubjeenja. 9. Pri stvaranju partizanskih odreda ne smije se biti tjesnogrud, ve treba dati mogunost iroke inicijative za stvaranje partizanskih odreda. Ve stvoreni partizanski odredi treba odmah da se poveu s mjesnim i okrunim tabovima i stave pod njihovo rukovodstvo. 10. tabovi i komesari 3 moraju budno paziti da neprijatelj ne ubaci u partizanske odrede svoje provokatore i pijune. Ako se takvi pojave, treba ih odmah strijeljati i njihova imena objaviti. 11. tabovi i komandiri partizanskih odreda moraju strogo paziti na disciplinu u odredima. Svaki in pljake, izdaje ili grube povrede discipline treba strogo kanjavati. 12. tabovi moraju voditi brigu o ishrani boraca, o naoruan j u i drugom. Ishranu treba organizovati zajedno s komitetom Narodnooslobodilakog fronta, koji treba da prikupljaju Fond narodnog osloboenja. U sluaju da negdje takvih komiteta jo nemaj treba dobrovoljnim pristankom seljaka i graana osigurati ishranu ili plaati namirnice u gotovu. 13. Svi partizanski odredi sa svojim tabovima, iz Hrvatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Dalmacije, Makedonije i Sandaka, spadaju pod vrhovno rukovodstvo Glavnog taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije. Radi koordinacije borbe i uspjenog voenja operacija, tabovi moraju biti meusobno dobro povezani. 14. tabovi i komandiri moraju se pobrinuti za potreban sanitetski materijal i osoblje radi ranjenih i bolesnih.
Misli se na pripadnike nemake T a j n e dravne policije (Gestapo). Iz sadrine tog uputsrtva vidi Se da je poenta na bezbednosnim zadacima NOP odreda Jugoslavije i da su nosioci i organizatori te delatnosti tabovi i politiki komesari.
3 2

15. Sa stvaranjem irih ustanaka narodnih masa stvorie se i potrebne komande. Zato je potrebno da se tabovi i komandiri partizanskih odreda pobrinu za provjerene i dobre komandire i komesare, koji treba da stanu na elo tih pobunjenih masa. 16. U sluaju povoljnih strategijskih i drugih okolnosti pri izvoenju krupnih operacija stvorie se, prema potrebi, iz vie partizanskih odreda krupne vojne jedinice. Za glavni tab narod [no ]oslob[oodilakih] partizfanskih] odreda T.G.4

a:

4 To su inicijali s kojima se potpisivao k o m a n d a n t G NOP odreda Jugoslavije, Josip Broz Tito.

BK. 2 UPUT ZA ORGANIZACIJU POLITIKE OBAVETAJNE SLUBE GLAVNOG TABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 25. DECEMBRA 1941. GODINE1

GLAVNI TAB NARODNOOSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA HRVATSKE 26/41 25. XII 1941. god. UPUT ZA ORGANIZACIJU POLITIKE OBAVETAJNE SLUBE Neprijatelj nije uspio da oruanom intervencijom slomi nae oruane snage, a nije mu to uspjelo ni politikim manevrima ni razliitim lanim obeanjima. to se jae iri narodnooslobodilaki pokret, to se jae zaotrava borba kako vojna tako i politika. Kad protivnik nije uspio da nas slomi divljakim paljenjem sela i ubijanjem djece i ena, kad nije uspio da slomi strahovitim terorom pozadinu koju on kontrolira, pokuavaju sada faistiki okupatori i njihovi domai plaenici da nas unite novim metodama. Oni organizuju atentate na istaknute borce nacionalno-oslobodilakog pokreta i pokuavaju da u nae redove ubace svoje agente, koji bi svojim razornim djelovanjem oslabili borbenu i moralnu snagu narodnooslobodilakih partizanskih odreda. O radu takvih agenata imamo cijeli niz dokaza. U Lici izdajniki plaeniki elementi ubili su politikog komesara Like grupe partizanskih odreda druga Marka Orekovia Krntiju. Slini elementi namjeravali su da izrue ustaama jednog partizana za koga je bila raspisana nagrada od 100.000 kuna. Osim takvih otvorenih napada, slue se faistiki agenti i drugim metodama u namjeri da razbiju vrstinu naih odreda i njihovu vrstu povezanost sa civilnim stanovnitvom. Tako su sazivali skuptine na kojima su traili obustavu borbe preko zime, a naroito borbu protiv Talijana. Traili su da narod" sam bira vojne rukovodioce. Pokuavaju ubaciti nacionalnu mrnju izmeu partizana Srba i Hrvata. Na mjestima gdje se je uspjeno uspostavljala veza sa hrvatskim i muslimanskim selima, pokuavali su na razne naine ponovo raspaliti nacionalnu i vjersku mrnju meu civilnim stanovnitvom. Bilo je pokuaja, a nema sumnje da e ih biti jo i vie da protivnik namjerno ubacuje desniarske i ultra-lijeve politike parole, u n a m j e r i da oslabi jedinstveni narodnooslobodilaki front.
1 Original (pisan na maini, latinicom) . U Arhivu Vojnoistorijskog instituta (dalje: AVII), reg. br. 27, k. 101. Objavljen je u Zborniku, tom V, knj. 2, kao dok. br. 94.

Protivnik pokuava da snagu naih odreda slabi irenjem raznih poroka, kao pljake, pijanenja i kartanja. Sve su to metode kojima se protivnik slui ve danas, a kojima e se sluiti sve vie, im na pokret i naa snaga budu jai. Kad ne moe da nas slomi izvana, pokuava da nas razbije iznutra. Da bismo taj rad uspjeno sprijeili i u zametku onemoguili podlu rabotu faistikih plaenika, moraju komesari, komandanti i partizani da razviju veliku politiku delatnost i budnost. Ali to nee biti dovoljno. Za taj rad treba organizirati posebnu slubu, u kojoj e se drugovi za to odreeni posvetiti iskljuivo pronalaenju i raskrinkavanju petokolonakih i tuinskih agenata u naim redovima. Taj zadatak treba da vri POLITIKA OBAVETAJNA SLUBA. Organizacija politike obavetajne slube: U svakom bataljonu i viim tabovima treba postaviti politikog obavetajnog oficira, koji e obuhvatiti u svoj djelokrug sve vojne jedinice i sve civilno stanovnitvo svoga podruja, dok se ne organizuje civilna obavetajna sluba, koja e kasnije preuzeti civilnu slubu. Rad politikih obavetajnih oficira mora u svakom pogledu biti u skladu sa narodnooslobodilakim karakterom nae borbe. Za taj rad se moraju odreivati dobri, poverljivi i iskusni drugovi, koji moraju posjedovati dovoljno politiko znanje i iskustvo za povjereni im rad. Za svoj rad u etama, odjeljenjima, vodovima, selima i mjestima imati e obavetajni oficiri svoje povjerenike. Povjerenici mogu biti raznovrsni, ve prema zadaama koje treba da vre i prema njihovim kvalitetima. Mogu to biti drugovi potpuno upueni u posao koji stalno vre, mogu biti uzimani samo za pojedine zadatke, mogu biti iskoritavani kao povjerenici a da sami ne znaju kakvu ulogu vre, a konano, moe se za tu svrhu na zgodan nain iskoristiti samog poverenika, obeavajui mu razne usluge. Rad obavetajnog oficira ovisit e mnogo o tome kakve e si ljude izabrati za povjerenike. Rad povjerenika je tajan, za njih se ne zna. Oni t a j rad obavljaju uz druge dunosti, tako da su to m a n j e primetljivi. Povjerenik radi tako da posmatra ili slijedi protivnika izvan ili da se uvlai meu protivnike agente. Samo za takav rad treba oprezno odabrati najspretnije drugove. Obavetajni oficir mora biti dobro upoznat sa svim to se u njegovom podruju dogaa. Za svoj rad odgovara svom komandantu i komesaru, a odrava stalne veze sa politikim obavetajnim oficirom vie komande, koji mu daje upustva za rad. Sav rad u obavetajnoj slubi odvija se sistematski, temeljito i bez urbe. Nije najvanije uvatiti sitne protivnike agente ili izvritelje, nego prave kolovoe i organizatore. Ako se naie na rad protivnika, ne treba odmah intervenisati, jer ni, otkriveni protivniki agent nije vie tako opasan, i ve prema potrebi odredit emo momenat njegovog hapenja. Takve agente treba vjeto pratiti i hvatati njihove veze i organizaciju. Hapenju pristupiti onda kad je stvar sazrela ili kad iziskuju same prilike.

Kad se radi o linostima koje su poznate iroj javnosti, bilo meu partizanima bilo meu stanovnitvom, treba poduzeti iroko raskrinkavanje rada takvih ljudi. Treba im skinuti podlu masku s lica. Da li e se to vriti prije ili poslije hapenja, to ovisi o konkretnoj situaciji. Osude, presude i kazne u takvim sluajevima javno objavljivati uz politiko razjanjenje. Politiki obavetajni oficir polae rauna o svom radu svom pretpostavljenom komandantu i komesaru, kojima podnosi svoje izvetaje, upoznava ih sa tokom ispitivanja i prima od njih potrebna uputstva. U sluajevima vee, a naroito politike vanosti, treba odmah obavjestiti vie komande, koje e u konkretnom sluaju odluiti da li je potrebna i njihova intervencija. Obavetajni oficir vie komande sazivat e povremeno podreene obavetajne oficire, dajui im konkretne upute za nain rada, crpui iskustva iz rada na razliitim podrujima. Svake sedmice i mjeseca sastavlja obavetajni oficir izvjet a j vioj komandi i podnosi ga svom komandantu na potpis. Vie komande izdaju povremeno niim jedinicama biltene, u kojima ih upozn a j u sa radom protivnikih agenata i nainom rada protiv njih. Suenjem nad krivcima vri sud, koji se sastoji od komandanta, komesara, sudskog oficira i obavetajnog oficira. Organizaciji politike obavetajne slube treba pristupiti im prije i posvetiti joj naroitu panju, jer aktivnost protivnika postaje sve vea. Izvetaji moraju biti tani i iscrpni!
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

Politiki komesar, Vlado' Kati2 M.P.

Komandant, Ivo yiadi3

To je pseudonim za Vladimira Bakaria. Tako se konspirativno zvao Ivan Rukavina.

UPUTSTVO II ODSEKA VRHOVNOG STABA NARODNOOSLOBODILAKE PARTIZANSKE I DOBROVOLJAKE VOJSKE JUGOSLAVIJE OD 6. MAJA 1942. O ORGANIZACIJI OBAVETAJNE SLUBE U REDOVIMA NOP I DVJ I PRIKUPLJANJE PODATAKA O NEPRIJATELJU 1

VRHOVNI TAB NARODNO OSLOBODILAKE PARTIZANSKE I DOBROVOLJAKE VOJSKE JUGOSLAVIJE OTSJEK II OPERATIVNOM TABU IV ZONE NO PARTIZANSKIH ODREDA DALMACIJE U naim usmenim i pismenim direktivama stalno je naglaavana potreba i znaaj uspostavljanja obavjetajne slube partizanskim i dobrovoljakim jedinicama, kao i u pozadini g d j e se nalaze i operiu oruane snage. Meutim, vojni i politiki rukovodioci nijesu posvetili dovoljno panje ovome pitanju, a partijske organizacije, m a n j e vie, zapostavile su ovaj vaan sektor borbe u borbi protiv neprijatelja. U tom pravcu uinjeni su veliki propusti, koji su nam se i ranije a naroito u poslednje vrijeme, svetili. Sa proirenjem naih borbenih snaga, stvaranjem dobrovoljakih eta, bataljona i odreda, pitanje obavjetajne slube postalo je jo aktuelnije i zahtijevalo je to hitnije i to pravilnije reenje. Nebudnost odgovornih vojnih i politikih radnika dovodi do nemilih i tetnih dogaaja, ne samo u mnogim dobrovoljakim jedinicama nego i u partizanskim redovima. U nae redove esto su se mogli uvui nepoeljni pa ak i neprijateljski elementi, koji su vjeto iznutra razbijali nae borake jedinice, potkopavali i autoritet naeg komandnog kadra i razbijali politiko jedinstvo i jedinstvo komande. IV bataljon 2 primjer je k r a j n j e nebudnosti i nepravilnog i nedovoljnog rada odgovornih drugova. Gubljenje kontrole nad ljudima i njihovim postupcima dovelo je do nesnosnih odnosa izmeu komande bataljona i jednog dijela zaista tuih i neprijateljskih tipova, kojima su se nesvjesno prikljuili
1 Original (pisan na maini, latinicom) u AVII reg. br. 391, k. 5, objavljen je i u Zborniku, rtom III, knj. 3, kao dok. br. 63. Uputstvo je dostavljeno Centralnom komitetu KP Hrvatske (vid. Arhiv CK SK Hrvatske, Fond CK KPH, reg. br. 577/1942), Pokrajinskom komitetu K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak, Operativnom tabu 4. zone NOP odreda Dalmacije (taj dokument objavljujemo), Operativnom tabu NOP i DV za Bosansku k r a j i n u (taj tab je primio Uputstvo 28. avgusta 1942 vid. AVII, k. br. 5, reg. br. 39-1/1) i svim proleterskim brigadama. 2 Odnosi se na 4. bataljon (kraljevaki) 1. proleterske brigade.

i neki nesvjesni borci. Najgore je to to su ovi tipovi u harangiran j u protiv odgovornih drugova, postavljanjem za borce najosetljivijih pitanja uspjeli da za momenat obmanu i dobre potene i odane borce. Ali, moe se slobodno rei, to nije bio njihov uspjeh, nego neuspjeh naih drugova da svojim radom i nepravilnim odnosom prema ljudima, otkriju i razoblie neprijatelja, ukazujui borcima na njihovu razbijaku i tetnu rabotu, u naoj, inae zdravoj sredini. Eto ime se objanjava da su samo 8 tipova jedne ete etvrtog bataljona, uspjeli kroz itava tri mjeseca neopaeno troiti 300.000 dinara pokradenih Vrhovnom tabu, i, to je najalosnije, ovi i ovakvi ljudi, uspjeli su da se uguraju u partiju, kako bi svoju prljavtinu to bolje zamaskirali. Koristei se raspoloivim novcem i poneseni eljom da ga prikriju oni su vrili dezorganizaciju i unosili zabunu u redove boraca i sve to pod lozinkom: nepravilno radi ovaj ili onaj politiki rukovodilac. Moglo bi se navesti masu primjera koji dokazuju nebudnost naih drugova i svu tetnost nepostojanja obavetajne slube. Na takve primjere moe se naii u dobrovoljakim jedinicama, gdje se iza lea naih drugova koji se tamo nalaze na vojnom i politikom radu k u j u planovi protiv partizana, nagovara ljudstvo na naputanje poloaja, na otkazivanje poslunosti vojnih komandi i prilaenja na strani neprijatelja, okupatora i njihovih slugu. Briga o ljudima treba da bude jedan od glavnih zadataka. Mogli bi se mnogi prijeiti da ne pou stramputicom, ako im samo na vrijeme ukaemo na pravi put. Ljude treba uzeti onakve kakvi su i prouavati njihove mane i razne sklonosti, jednom rijei znati u prste njihovu prolost. Tek na osnovu toga moe se pravilno raditi na njihovom prevaspitavanju i postii dobre rezultate. Druga najvanija strana ovog pitanja jeste nepostojanje nikakve obavjetajne i izviake slube o neprijateljskim snagama, pravcu njihovog kretanja i rasporedu poloaja. Mnogi nai napadi na neprijatelja propali su ili su dali slabije rezultate samo zato to se, usled nepoznavanja neprijateljskog terena nije mogla oekivati tajnost naih trupa. Mnogo puta proputena je prilika za napad na neprijatelja samo usled nemanja nikakvih ili usled dobijanja lanih podataka o snagama neprijatelja i njegovog rasporeda. Nije rijedak sluaj da pojedinci pa i tabovi u cjelini podnose ne tane izvjetaje o neprijatelju. Na osnovu takvih izvjetaja nikada se ne mogu donijeti pravilni zakljuci o vojnoj situaciji i izdati po tome naredbe. Podvlaei iskustvo iz dosadanjeg rada na ovom sektoru hitno preduzeti m j e r e za otklanjanje svih nedostataka. Stoga je nuno uiniti sledee: 1. U tabovima proleterskih brigada partizanskih i dobrovoljakih odreda treba odrediti najpouzdanijeg druga, obavezno lana KP, kao odgovornog za organizaciju i funkcionisanje obavetajne slube, u njegovim jedinicama i na terenu njegovog odreda. Ovaj drug podnosi izvjetaj o svome radu samo tabu brigade odnosno glavnim tabovima i odredima i direktno, preko naroito pouzdanih kurira Vrhovnom tabu II odsjek. 2. Drugovi odgovorni za obavjetajnu slubu u glavnim tabovima i tabovima brigade i odreda mogu odrediti, naslanjajui se

na pomo patrijskih organizacija svoje obavjetajce u svim niim vojnim jedinicama i na terenu na kome odred dejstvuje (u sporazumu sa partijskom organizacijom na terenu). 3. itava linija obavetajne slube mora biti skoro zakonspirisana. Cak i pojedini obavetajci ne smiju znati jedan za drugoga, zapravo stvar treba postaviti tako da jedni druge kontroliu, kako bi se na taj nain provjeravala tanost izvjetaja. 4. U interesu prikupljanja za nas dragocenijih podataka, mogu se upotrijebiti najrazliitija sredstva, pa i davanje novanih nagrada gdje se za to ukae potreba. U pogledu zadatka obavjetajaca vano je obratiti panju na sledee: a) U vojnim jedinicama obavjetajci moraju biti najbudniji i stalno imati u vidu kretanje svakog sumnjivog i neprovjerenog pojedinca. Oni treba da kontroliu veze i odnose pojedinaca sa narodom na terenu na kome se jedinica nalazi, sa graanstvom u gradovima itd., a isto tako tim putem treba kontrolisati samo graanstvo njegov stav, kretanje, odnos prema nama ili prema neprijatelju itd. b) Briljivo prikupljati podatke o neprijateljskim snagama, njihovom rasporedu i namjerama kao i pravcima kretanja, utvrenjima, oruju, moralu kod neprijateljskih trupa, mogunostima ishrane itd. Treba razvijati sistem slanja obavjetajaca presvuenih u graansko, i seljako odijelo ili mjetana angaovanih za tu slubu u neprijateljsku pozadinu, gradove i okolinu neprijateljskih jedinica. v) Briljivo prikupljati sve podatke o neprijateljima narodne borbe na terenu odreda o tome gdje se nalaze, ta rade itd. Skree se panja svim drugovima da su ovi zadaci od prvorazredne i najhitnije vanosti da njihovom sprovoenju treba pristupiti odmah. Svi podaci i izvjetaji moraju biti tani i dobro provjereni, zato uz izvjetaje treba uvijek naglaavati u kolikoj se mjeri moe raunati na tanost podataka. Izvjetaji se moraju obavezno dostavljati, a vaniji i hitniji izvjetaji najbrim prevoznim sredstvom.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

6V1942 g.

M.P.

VRHOVNI STAB II ODSJEKA Marko [Aleksandar Rankovi]

UPUT VRHOVNOG TABA NOV I POJ OD 27. NOVEMBRA 1942. ZA ORGANIZACIJU OBAVETAJNE SLUBE1

UPUT ZA OBAVETAJNU SLUBU U naem oslobodilakom ratu jedan od bitnih uslova uspeha je poznavanje stanja kod neprijatelja i njegovih namera uopte, s jedne strane, a s druge strane ne dopustiti neprijatelju da sazna nae stanje i nae namere. To je zadatak nae obavetajne slube. Obavetajna sluba pretstavlja najmonije oruje komandovanja. U ovom cilju ima se organizovati obavetajna sluba, kako na osloboenoj, tako i na neosloboenoj teritoriji, kao i u mobilnim, operativnim jedinicama nae vojske. Organizacija obavetajne slube ima biti izvedena po sledeem: 1) Na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Skelet obavetajne slube pretstavlja planski postavljena obavetajna mrea. Skelet obavetajne mree ine glavni ob. centri, pomoni obavetajni centri, centri rejona, ob. organi, ob. poverenici po optinama i selima. To je ustvari teritorijalna obavetajna mrea, iji centri imaju karakter stalnosti nepokretnosti. Glavni ob. centri neposredno su potinjeni i odgovorni za svoj rad Obavetajnom otseku Vrhovnog taba, koji upravlja i rukovodi celokupnom ob. slubom. U glavnom ob. centru stiu se i prikupljaju, sreuju i proveravaju, prouavaju i pripremaju za iskoriavanje svi izvetaji primljeni od pomonih ob. centara i ob. organa uopte. Na osnovu tih svih podataka ef centra sastavlja jedan skupan izvetaj za celokupno svoje ob. podruje i dostavlja ga u predvienom roku Ob. otseku Vrhovnog taba. Pomoni ob. centri postupaju na slian nain, a tako isto postupaju i centri rejona, odnosno poverenici optine i sela. U svakom ob. centru postoji ef centra sa nekoliko saradnika ob. organa. Broj ob. organa pri pojedinim centrima ne moe se precizirati, to zavisi od veliine i obimnosti, vrste i teine zadataka dotinog centra, kao i od uslova pod kojim radi i dejstvuje na dobijenom podruju. Glavno je imati onoliki broj saradnika sa kojima se mogu u duhu dobij enih direktiva blagovremeno izvravati svi postavljeni zadaci i obezbediti neprekidno funkcionisanje odnosnog ob. centra. Sve to zavisi od vladajuih prilika i okolnosti na dotinom ob. podruju.
1 Zbornik, tom II, k n j . 6, dok. br. 185. O b j a v l j u j e se original dokumenta koji se nalazi u Arhivu CK ZSK u Ljubljani, pod. br. 5014, dok je u AVII original u k. 5, reg. br. 72.

Na osloboenoj teritoriji obrazovati pri komandama podruja i komandama mesta obavetajne centre za pripadajuu im teritorijalnu nadlenost. Obavetajni centri komandi podruja neposredno su potinjeni i odgovorni za svoj rad glavnom obavetajnom centru, dok su ob. centri komande mesta neposredno potinjeni i odgovorni za rad ob. centrima pretpostavljenih komandi podruja. Optinski i seoski poverenici odgovorni su za svoj rad ob. centrima pretpostavljenih komandi mesta. Ako to nalau vojno-politike prilike i ostale vladajue okolnosti, mogu, u izvesnim sluajevima, komande podruja posluiti kao pomoni ob. centri na izvesnom delu osloboene teritorije, a ob. centri kod izvesnih komandi mesta takoe mogu biti ob. centri rejona. U tom smislu ostavlja se puna sloboda organizacije rada nadlenim glavnim obavetajnim centrima. Glavni i pomoni ob. centri, kao i ob. centri komandi podruja imaju u svome sastavu dve sekcije i to: sekciju za obavetavanje i sekciju za kontrapijunau. Svaka sekcija mora imati svoga rukovodioca, koji su u dotinom centru najblii pomonici i saradnici efa centra. Zadaci ovih sekcija bie izloeni u daljem izlaganju. 2) Obavetajna sluba u mobilnim i operativnim jedinicama. U ovim jedinicama organizacija ob. slube ima se sprovesti po sledeem: Pri tabovima korpusa, divizija, brigada, bataljona i diviziona imaju se organizovati ob. centri, koji e u svojim jedinicama odmah uspostaviti ob. mreu i u toku operacija i pokreta uopte rukovoditi i upravljati ob. slubom. Po etama i baterijama odrediti poverenike, koji su za svoj rad odgovorni bataljonskim ob. centrima, odnosno ob. centrima dotinog diviziona. Korpusni ob. centri, kao i divizijski ob. centri onih divizija koje su neposredno pod komandom Vrhovnog taba, potinjeni su i odgovorni za svoj rad Obavetajnom otseku Vrhovnog taba. Obavetajna sluba mobilnih jedinica prethodi operacijama i pokretima svoje jedinice. Njen je zadatak da blagovremeno pribavi i pripremi za iskorienje sve potrebne podatke o neprijatelju u cilju da svome tabu omogui donoenje realnih odluka i celishodno komadnovanje. Njena delatnost naroito se ima ispoljiti uoi priprema kao i u fazi samih priprema predvienih operacija dotinih jedinica. Ako je obavetajna sluba mobilnih jedinica temeljno organizovana i ako se njeni rukovodioci i organi veto i brzo snalaze u svakoj situaciji, onda se ne moe nikada desiti da dotina jedinica bude iznenaena od strane neprijatelja. Obavetajna mrea mobilnih operativnih jedinica ima karakter mobilnosti, pokretnosti, i u svom radu prvenstveno se oslanja na teritorijalnu obavetajnu slubu, ako je ova organizovana i uspostavljena na pravcu operacija dotine jedinice. Korpusni, divizijski i brigadni ob. centri imaju u svom sastavu dve sekcije i to: sekciju za obavetavanje i sekciju za kontrapijunau. Kao to je i napred istaknuto, ove sekcije trebaju imati svoje rukovodioce, kao najblie saradnike efa dotinog ob. centra.

3) Zadaci obavetajne slube. a) Sekcija za obavetavanje. Zadatak je ove sekcije da prikuplja podatke o sledeem: Podatke o neprijatelju operativne podatke: organizacija i formacija neprijateljske vojske, raspored, jaina i sastav, naoruan j e i oprema, poloaj i njihova utvrenja, nain obezbeenja varoi, sela i komunikacija uopte, neprijateljske namere; pokret i saobraaj neprijatelja na pojedinim komunikacijama. Moralno stanje neprijatelja, kod stareina i kod vojnika; red i disciplina u neprijateljskoj vojsci; odnosi stareina i vojnika. Borbena vrednost i sposobnost neprijateljskih trupa, kvalitet stareina i vojnika, ratno iskustvo neprijateljskih jedinica, njihov nacionalni i socijalni sastav. Materijalno stanje: naoruanje, municija i ostala borbena sredstva; stanje odee i obue; stanje ishrane i nain snabdevanja; zdravstveno stanje neprijatelja. Sta se govori o ratu u neprijateljskoj vojsci, ta misle i govore 0 ovome stareine, a ta vojnici. Odnosi neprijatelja prema nama i naoj borbi uopte; ta govore o naoj vojsci, njihovo gledite o nama. Na neosloboenoj teritoriji odnos neprijatelja prema mesnom stanovnitvu, organizacija vlasti, kakvu podrku i oslonac nalazi neprijatelj u mesnom stanovnitvu, teror, rekvizicije itd. Sve ovo izneti posebno za okupatora, a odvojeno i posebno za etnike 1 ustae. Podatke o stanju u narodnim masama. Moralno-politiko stan j e stanovnitva; ta misli o ratu, ko e pobediti, . . . da li ima poverenja u nau vojsku i da li je sigurno u nau pobedu; i istrajnost i nada za bolju budunost. Materijalno stanje, ishrana, smetaj, imovno stanje uopte; da li vlada glad u narodu, i kako savlauje sve tekoe i od koga trai podrku i pomo. Na neosloboenoj teritoriji odnosi stanovnitva sa okupatorom kao i sa etnicima i ustaama; kako je organizovana vlast od strane neprijatelja; ko su glavni neprijateljski pomagai i organizatori protivnarodne borbe, kako narod gleda na njih i da li ih pomae; ko je u javnoj a ko u tajnoj slubi neprijatelja; gledita masa o okupatoru, etnicima i ustaama; najefikasnije mere za suzbijanje i paralisanje etnikog i ustakog uticaja na odnosnom delu neosloboene teritorije. b) Sekcija za kontrapijunau. Zadatak ove sekcije je da vodi odbranu od neprijateljske pijunae. Ovaj zadatak sastoji se u sledeem : Suzbijanje lanih i tendencioznih vesti o snazi i moi faistike vojske, etnika i ustaa, predoavajui narodu pravu istinu, tj. da su faizam i njegove sluge etnici i ustae na izdisaju. Tom prilikom izneti i gotove injenice, rezultate dosadanjih borbi naih saveznika i nae vojske protivu talijansko-nemake koalicije i domaih izroda, etnika i ustaa. Na oiglednim primerima pretstaviti nau vojsku kao pravu izrazito oslobodilaku narodnu vojsku.

Vaspitno delovati na mase da se stanje o naoj vojsci i njenim operacijama ne iznosi na javnosti, da ne bi neprijateljski agenti na osnovu tih nenamerno iznetih podataka mogli prozreti nae dalje namere. Samo zvanine radio-vesti i ostali vojni izvetaji, koji se u ovome smislu naroito izdaju, mogu se objaviti i saoptiti dotinom stanovnitvu. Da pronalazi i otkriva neprijateljske obavetajne centre, agente i pijune, da otkriva njihov sistem rada i da, zatim, pripremi i izvede pariranje i likvidaciju neprijateljskih obavetajnih organa. U pogodnim prilikama, zadatak je rukovodilaca ove sekcije da po mogustvu ubace u neprijateljsku obavetajnu mreu svoje sigurne i odane ljude, u cilju poznavanja stanja kod neprijatelja i organizuje njegove ob. slube. Tako de, ovi ob. organi, kojima uspe da se uvuku u neprijateljsku ob. mreu, pored iznetog imaju zadatak da daju izmiljene i suprotne podatke neprijateljskim ob. organima o stanju nae vojske, o njenim operacijama, kako bi neprijateljsko komandovanje naveli na pogrene zakljuke uopte i na t a j nain prinudili ga na nerealne i pogrene odluke. Podela zadataka ob. organima vri se uvek posebno i odvojeno, tako da pri tome nije prisutan niko osim onaj na koga se odnosi dotini zadatak. U teritorijalnoj obavetanoj mrei ob. organi pojedinih centara i poverenici (rejona) naelno ne bi trebali da znaju jedan za drugog da vre obavetajnu slubu. Ovaj princip treba sprovesti i u obavetajnoj mrei mobilnih jedinica. Poto prime i proue dobijene zadatke, ob. organi odlaze na teren i pristupaju odmah njihovom izvrenju u predvienom roku. Ob. organi, odnoso poverenici biraju najpogodniji nain za izvrenje dobijenih zadataka. U tom pogledu oni imaju punu inicijativu. Oni moraju uloiti na tom poslu sve znanje, vetinu, umenost i energiju. U svom radu ob. organi treba da se upravljaju po sledeem: da ostanu nevidljivi i nezapaeni, tj. njihovo je pravilo videti i uti, ne biti vien niti primeen; oni se ne smeju osetiti u sredini u kojoj rade ni po emu da vre obavetajnu slubu; zato svoju osnovnu dunost obavetajnu slubu trebaju uvek maskirati nekom drugom vrstom posla na dotinoj prostoriji; mogu se preruavati oblaiti u razna odela u cilju uspenog izvrenja postavljenog zadatka; njihovo naoruanje ima da bude pitolj sa potrebnim brojem bombi; ako je predviena ifra za brzo izvetavanje ili neki ugovoreni znaci, onda ih treba blagovremeno snabdeti i objasniti nain odravanja veze sa istima. 5) Osobine i izbor obavetajnih organa i poverenika. Za ob. organe i ostale saradnike u obavetajnoj slubi treba uzimati ona lica koja imaju smisla, volje i sposobnosti za ovu vrstu slube. Ob. organi treba da budu ljudi jae inteligencije, veti, hladni i prisebn i . . . , ljudi koji imaju jako razvijen oseaj brze orijentacije, brzog

uoavanja, ocene i saznanja svih okolnih pojava. Oni moraju biti hrabri i neustraivi, uverenja i ubenja da za njih nema prepreka koju oni ne bi mogli savladati. Za ob. organe i njihove poverenike treba prvenstveno uzimati pouzdane i sigurne partizane koji su pogodni za ovu slubu. U teritorijalnoj ob. slubi za ob. organe treba uzimati prvenstveno omladince i omladinke koji su odani i privreni naoj borbi, a imaju volje i sposobnosti za uspeno obavljanje svih ovih zadataka. Takoe za ob. slubu koristiti iz odnosnih mesta sva ona lica koja iz patriotizma i odanosti naoj borbi sama izraze elju da se prihvate ovog posla. U izvesnim sluajevima, a prema vladajuim prilikama, mogu se za ob. organe uzeti i ona lica koja hoe da rade za izvesnu materijalnu nagradu, odnosno materijalnu pomo. Ovakve ob. organe, koji su m a n j e sigurni i pouzdani, treba budno kontrolisati i dodeljivati im samo strogo odreene konkretne zadatke. 6) Saradnja i sadejstvo ob. organa. Saradnja i sadejstvo svih ob. organa neophodno je potrebna i neminovna je u svakoj situaciji. Ovu saradnju treba predvideti pri dodeljivanju zadataka pojedinim ob. organima. Ova saradnja mora se naroito ispoljiti izmeu ob. organa teritorijalne ob. slube i ob. organa mobilnih jedinica. Ob. organi mobilnih jedinica duni su da blagovremeno stupe u dodir sa ob. organima teritorijalne ob. slube i da od istih dobiju potrebne podatke o neprijatelju i vojno-politikoj situaciji na dotinom operativnom podruju. Ob. organi teritorijalne slube duni su da p r u e sve potrebne podatke i obavetenja ob. organima mobilnih jedinica, u cilju uspenog izvoenja predvienih operacija. Ukoliko teritorijalna ob. mrea nije uspostavljena na izvesnom pravcu operacija, onda ob. organi mobilnih jedinica imaju sami, prema vladajuim prilikama i okolnostima, izvriti postavljene zadatke i doi do potrebnih podataka o neprijatelju i da na vreme upoznaju vojno-politiko stanje uopte. 7) Pomo partijskih organizacija. Partijske organizacije, kako mesne, tako one u mobilnim jedinicama, dune su da ukau svu potrebnu pomo i podrku u organizovanju i razvijanju obavetajne slube svima odnosnim rukovodiocima kojima su povereni zadaci ove vrste. 8) Dostavljanje izvetaja. a) ta treba izvetaj da sadri: Obavetajni izvetaj treba naelno da sadri sledee: podatke o neprijatelju: jaina, sastav, raspored, naoruanje, pokreti, namere, podatke o neprijateljskoj pijunai agentima i pijunima; nain borbe i suzbijanje neprijateljske ob. slube, ta je preduzeto i ta je potrebno jo preduzeti; podatke o . . ., odnos prema nama i naoj borbi, ko pomae nau vojsku; ko su nai neprijatelji javni i tajni; na neosloboenoj teritoriji: sastav i dranje prema okupatoru, etnicima i ustaama, uslovi za razvoj i irenje naeg ustanka, ta bi trebalo preduzeti za pariranje etnikog i ustakog uticaja.

Opti zakljuci. Koji podaci zahtevaju brzo iskoriavanje, odnosno koji su ve dati na iskoriavanje i upotrebu i kojim jedinicama ili komandama, kome je jo poslat ovakav izvetaj i ta je preduzeto od strane ob. organa kao i od ostalih susednih jedinica ili komandi da se stanje popravi. Svoja gledita i sugestije na razvoj i usavravanje ob. slube na dotinom prostoru, odnosno teritoriji. Prema vrsti i prirodi dodeljenih zadataka zavisie i sadrina izvetaja ob. organa svojim centrima. Ustvari dostavljae se ono to je po datom zadatku postignuto i to je od interesa za nae opte vojno-politike potrebe. b) Kakav treba da bude izvetaj. Da bi izvetaji bili od koristi treba da odgovore sledeim uslovima: Da su istiniti, da su razumljivi i itko napisani, da se iz istih vidi stepen pouzdanosti njihove sadrine i da blagovremeno stignu onome kome su upueni. Izvetaj je potpun i precizan kada sadri sve podatke o snazi, zemljitu, vremenu i radnjama uopte kod okupatora i njegovih slugu etnika i ustaa, kao i podatke vojno-politike prirode i stanje kod narodnih masa uopte. Ako je potrebno da se izvetaj poalje to pre, makar i nepotpun, onda obrazloiti zato se izvetaj alje nepotpun. Izvetaji su korisni ako su tani, istiniti i ako pretstavljaju stvarno stanje o kome se izvetava. Treba razlikovati vano od sporednog, korisno od nekorisnog i podnosilac izvetaja, bolje orijentisan o situaciji na svome podruju, treba da alje samo korisne izvetaje. Neistiniti izvetaji pretstavljaju neasne postupke i podleu najstroijoj odgovornosti. Izvetaj je razumljiv ako je njegova sadrina jasno i koncizno izneta bez ikakvih dvosmislenosti. Iz izvetaja treba jasno da se vidi iz koga su i koliko sigurnog izvora podaci. Treba jasno odvojiti ono to je podnosilac izvetaja lino video, osmotrio i utvrdio od onoga to je dobio ili prikupio od drugih lica. Svaki izvetaj, ma kako on bio potpun, veran :i razumljiv, imae tek onda koristi, za onoga kome se alje, ako je blagovremeno stigao. Radi toga, podnosilac izvetaja mora nastojati da izvetaj poalje to pre sigurnim sredstvom koje mu stoji na raspoloenju. Izvetaj treba slati redovno prvom pretpostavljenom ob. centru, odnosno ob. organu. Jedino u hitnim sluajevima, kad izvetaj treba brzo iskoristiti, moe se obii pretpostavljeni organ, ali o tome mora isti biti najhitnije obaveten. 9) Prenoenje izvetaja. Pri prenosu dostavljanju izvetaja treba uzeti najsigurnije i najpouzdanije kurire, ljude vete i okretne, koji se znaju snai u svakoj situaciji. Kuririma tano oznaiti postupak u sluaju nailaska neprijatelja ili ako budu napadnuti, kako izvetaj da unite ako budu bili prinueni da padnu u ruke, odnosno da poloe svoj ivot za izvrenje zadatka. Pri ovome treba uzeti kao pravilo da kurir moe pasti u ruke neprijatelju ili poginuti, ali ob. izvetaj mora biti uniten i ne sme doi do r u k u neprijatelja.

Prenoenje izvetaja na neosloboenoj teritoriji pretstavija osobite tekoe. Zato treba predvideti sve mere bezbednosti i sigurnosti dostavljanja izvetaja. Svi su izvetaji strogo poverljive prirode i uvek ih dostavljati u zatvorenoj koverti (ako su pismeni). Ovaj uput je strogo poverljive prirode i dokumenat tajne vrednosti i ne sme pasti u ruke neprijatelju.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

(M.P.)

KOMANDANT Tito

NAREENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I PO JUGOSLAVIJE OD 2. DECEMBRA 1942. GLAVNOM TABU NOV I PO HRVATSKE ZA ORGANIZACIJU OBAVETAJNE SLUBE1

VRHOVNI TAB Narodno-oslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije

dana 2. XII 1942 god. asova 11. XII. 1942.

GLAVNOM TABU NOV I PO HRVATSKE Za organizaciju obavetajne slube, u duhu priloenog uputa za OB. slubu 2 , vi ete postupiti po sledeem: 1) Pri vaem tabu obrazovaete glavni obavetajni centar za Hrvatsku. ef ovog obavetajnog centra, koga vi odredite bie istovremeno lan toga taba. Zadatak je glavnog obavetajnog centra da organizuje, upravlja i rukovodi celokupnom obavetajnom slubom na podruju Hrvatske. Poto e za Dalmaciju i Hercegovinu biti obrazovan pri tabu IV Operativne Zone glavni obavetajni centar za oznaene pokrajine, to teritorija Dalmacije u obavetajnom pogledu ne spada pod vau nadlenost, ve neposredno pod ovim tabom. Za organizaciju OB. slube i razvoj OB. mree, glavni OB. centar vaeg taba podelie svoju teritoriju na pet sektora i to: sektor za Gorski Kotar i Istru, sektor za Liku, sektor za Baniju i Kordun, sektor za Zagreb i Zagorje i sektor za Slavoniju. Za svaki od pomenutih sektora obrazovati pomone obavetajne centre, koji su neposredno potinjeni i odgovorni za svoj rad Glavnom obavetajnom centru. 2) Pomoni obavetajni centar, organizuje, razvija i upravlja celokupnom OB. slubom na svom sektoru. Svoj sektor deli na vie rejona, odreujui na svaki rejon efa sa potrebnim brojem saradnika. efovi rejona bie neposredno potinjeni i odgovorni efu pretpostavljenog pomonog OB. centra.
Original (pisan na maini, latinicom) u AVII, reg. br. 24-7, k. 103-A. Nareenje je primljeno 11. decembra 1942. Nareenje upueno Glavnom tabu NOV i PO Slovenije, upueno 27. novembra 1942. i objavljeno u Zborniku, tom. II, k n j . 6, kao dok. br. 186, dok se n a r e e n j e upueno 1. proleterskoj diviziji nalazi u k. 5, reg. br. 18-7/1. 2 Vid. prilog br. 4.
1

Sef rejona dijeli svoj rejon na optinske odnosno seoske povjerenike, oznaavajui im njihove dunosti i granice njihovog rada na dobivenom podruju odnosno u odreenom mjestu. 3) Na prednji nain vi ete organizovati stalnu teritorijalna obavetajnu slubu sa razvijenom OB. mreom a u duhu priloenog uputa. U OB. mrei organizovanoj na izloeni nain svi obavetajni centri imaju karakter stalnosti imobilnosti. 4) Na osloboenoj teritoriji, OB. slubu organizovati po sledeem: a) Pri svakoj Komandi Podruja, organizovati OB. centar Komande Podruja, ija se nadlenost prostire na celokupno dotino podruje. OB. centri Komande Podruja bie neposredno potinjeni glavnom OB. centru toga taba. b) Pri svakoj Komandi mjesta obrazovati OB. centar Komande Mjesta, iji e ef razviti i razgranati OB. mreu na teritoriji pripadajuih optinskih i seoskih narodno-oslobodilakih odbora, odreujui povjerenike po optinama odnosno po selima. 5) Za organizaciju obavetajne slube u vaim mobilnim operativnim jedinicama, vi ete postupiti po sledeem: a) Pri tabu Korpusa, kao i pri tabovima Divizija, obrazovati korpusne, odnosno divizijske OB. centre, iji efovi treba da budu istovremeno lanovi taba dotinog Korpusa odnosno Divizije. Korpusni OB. centri bie neposredno potinjeni i odgovorni za svoj rad glavnom OB. centru toga taba, a divizijski OB. centar, ukoliko su Divizije u sastavu Korpusa, potinjeni su i odgovorni korpusnom OB. centru. b) Pri tabovima Brigada takoe obrazovati brigadne obavetajne centre, iji je ef bio jedan od lanova dotinog taba ili lice koje se za to naroito odredi. Takoe, pri bataljonskim tabovima treba obrazovati bataljonske OB. centre, a po etama i bataljonima odrediete etne odnosno bataljonske povjerenike, koji e biti odgovorni za svoj rad prvom pretpostavljenom OB. centru. Napominjemo, da se za efove OB. centra pri tabovima Korpusa, Divizija, Brigada mogu uzeti zamenici komandanata dotinih jedinica, a ako ovih nema onda za ovu slubu odrediti naroito pogodna lica odgovorne drugove. 6) Pri organizaciji teritorijane OB. slube na osloboenoj teritoriji, pod izvesnim uslovima, OB. centri kod nekih komandi podruja mogu se uzeti za pomone OB. centre napred oznaenih sektora vaeg OB. podruja, to zavisi od vladajuih prilika i okolnosti uopte. 7) Glavni obavetajni centar, pomoni OB. centri i OB. centri komandi podruja, moraju imati u svome sastavu dvije sekcije i to: sekciju za obavetavanje i sekciju za kontra-pijunau. Zadaci pomenutih sekcija vide se iz priloenog uputa. 8) Prema prednjem, va je zadatak da na oznaenoj teritoriji organizujete kako teritorijalnu OB. slubu i uspostave OB. mreu,

tako da i kod vaih mobilnih jedinica sprovedete organizaciju OB. slube i istom upravljate u duhu ovog nareenja i priloenog uputa. Vi ete odmah pristupiti organizaciji OB. slube i dostaviti nam o tome iscrpan izvetaj. Tom prilikom vi treba da procenite sve uticajne injenice i ispitate sve uslove pri uspostavljanju organizacije OB. slube, podeavajui istu prema prilikama i vladajuim okolnostima. Trebate imati u vidu, da od temeljno postavljene i planski razvijene OB. mree zavisi funkcionisanje i rad svih OB. centara i OB. organa uopte. To je bitni uslov razvoja i usavravanja OB. slube na vaoj teritoriji. 9) Za obavetajni otsek Vrhovnog taba, dostavljaete redovno, svakih sedam dana, obavetajni izvetaj, adresirajui ga: Vrhovnom tabu NOV i POJ za OBO" Poloaj. Rok za dostavljanje OB. izvetaja vaih potinjenih OB. centara, vi ete po ovome regulisati. U hitnim sluajevima, naroito o vanim vojno-politikim momentima i promenama koji nalau brzo iskorienje, vi ete dostavljati izvetaje i prije ovoga roka. Ovaj izvetaj dostavljati uvijek u zatvorenom kovertu, sa oznakom strogo poverljivo", po sigurnim i pozadinskim kuririma. Poto sa vama imamo radio vezu, to ete hitno i kratke izvetaje, moi dostaviti, po ugovorenoj ifri, u vidu radio-depea. Prijem nareenja potvrdite. Prilog: uput za obavetajnu slubu.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

M.P.

VRHOVNI KOMANDANT, Tito

PISMO CENTRALNOG KOMITETA KP JUGOSLAVIJE OD (2.) DECEMBRA 1942. CENTRALNOM KOMITETU KP HRVATSKE ZA SPROVOENJE UPUTA ZA OBAVETAJNU SLUBU VRHOVNOG TABA NOV I PO JUGOSLAVIJE1

CENTRALNI KOMITET KOMUNISTIKE PARTIJE JUGOSLAVIJE CKKP za Hrvatsku

Br

sL

1942

Dragi drugovi, U prilogu dostavljamo vam pismo II Vrhovnog taba o znaaju i potrebi obavetajne slube 2 . Koliko je vano imati dobro organizovanu obavetajnu slubu u vojnim jedinicama i preko njih u pozadini, toliko je isto vano da se ovim pitanjem pozabave i nae partijske organizacije. U ovom part, organizacije moraju ostvariti koordinaciju sa vojnom linijom i pruiti joj punu pomo. Osim toga part. org. imaju se i posebno pozabaviti ovim pitanjem i svuda stvoriti mreu ob. slube. Zadaci su isti oni koji su izloeni u navedenom pismu, ali metodi rada po ovoj liniji mogu biti drukiji i raznovrsniji. I ako ova linija mora biti zakonspirisana ipak je treba postaviti to ire. Svaki partijac mora biti obavetajac svoje organizacije, a da bi to postigao trebalo bi da bude povezan sa to irim krugom ljudi iz raznih drutvenih slojeva. Nije redak sluaj da nae part. org. ne izvre svoj zadatak samo iz neobavetenosti i nedovoljnih podataka nunih za pravilno izvoenje postavljenog zadatka. Nije redak sluaj da nai drugovi nastradaju prilikom izvoenja zadataka ba iz istih razloga. Klasni neprijatelj ne miruje, on puta svoje otrovne pipke svuda, pokuava da na sve mogue naine prodre u nae redove kako bi u danom momentu mogao naneti tete naoj stvari. U mnogim sluajevima neprijatelj je mogao biti spreen u ostvarenju svojih planova samo da smo mi na vreme organizovali kontra-obavetajnu slubu. Mnoge nae organizacije i danas se nepravilno odnose prema ovome pitanju, zapostavljaju ga i potcenjuju. Naim akcijama moemo pogoditi neprijatelja u najosetljivije mesto ako prethodno
1 Original (pisan na maini, latinicom) u Arhivu Centralnog komiteta SK Jugoslavije, Fond CK KP, br. 1942/808. Slino pismo upueno je i Centralnom komitetu KP Slovenije (vid. Dokumenti o VOS i NZ, br. 47). 2 Opirnije o tome vid. prilog br. 5.

upoznamo njegovu snagu, nameru i moral kod onih na koje se on opire. To ne prestavlja nikakve potekoe za nas, jer smo mi jedina partija povezana sa najirim narodnim masama i neizmerno voljena od tih masa. Nesumnjivo, najuspelije akcije izvele su one organizacije koje su svoj plan pravile na osnovu poznavanja najosnovnijih elemenata potrebnih za izvoenje akcije. Stoga se pozivaju sve part. org. da priloeno pismo proue i odmah postupe shodno izloenim direktivama. O svim prikupljenim vanijim podacima dune su part. org. odmah izvestiti zainteresovane a isto tako redovno dostavljati nama izvetaje o radu po ovoj liniji. S drugarski pozdravom
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

Marko

NAREDBA VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ I POVERENIKA ZA NARODNU ODBRANU NACIONALNOG KOMITETA OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE OD 13. MAJA 1944. O OSNIVANJU ODELJENJA ZATITE NARODA (OZNE)

NACIONALNI KOMITET OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE Povjerenitvo za narodnu odbranu Slubeno 13 maj, 1944 ORGANIZACIONA STRUKTURA ODELJENJA ZATITE NARODA (OZNA) U sadanje vreme politikom obavetajnom slubom na teritoriji koju su okupirali Nemci i njegovi agenti, kao i borbom protiv pijuna, diverzanata, terorista i drugih antinarodnih elemenata u Narodnooslobodilakom pokretu, bavi se niz organizacija. Vojna obavetajna sluba vri i politiku obavetajnu slubu i kontraobavetajnu slubu. Pored nje, obavetajnu slubu i borbu sa neprijateljskim elementima vode: Otsjek za zatitu naroda (Centralna Zapadna Bosna), posebni okruni obavetajni centri u Hrvatskoj, VOS u Sloveniji i druge organizacije. U vezi sa oiglednim razvitkom meunarodnih veza NOP, javlja se nunost i mogunost organizacije politike obavetajne slube i u inostranstvu. Zato je ve sada nuno stvoriti jedinstvenu monu organizaciju, koja bi upravljala politikom obavetajnom slubom u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji i kontraobavetajnom slubom u NOVJ i na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Jedinstvena struktura i centralizovano rukovodstvo omoguuju obezbeenje jedinstvene i tvrde politike linije u obavetajnoj i kontraobavetajnoj slubi i daju Vrhovnom komandantu i rukovodstvu NOP mono oruje za nanoenje jednovremenih udaraca po faistikim i drugim neprijateljskim elementima po itavoj zemlji. U tu svrhu: 1. Svu aktivnost u borbi sa inostranom agenturom, agenturom protivnika i antinarodnih elemenata u NOP treba koncentrisati u odeljenjima za zatitu naroda i njihovim otsecima kako u centru, ta'Original (pisan na maini, latinicom) u Centralnom arhivu KOS-a MNO, br. M-I-l, l / l , str. 2628.

ko i po mestima, izdvajajui te funkcije od vojno operativne obavetajne slube. 2. Uzimajui u obzir da je u dananje vrijeme sva osloboena teritorija ratni logor i da NOVJ treba, prije svega, zatititi od prodiranja neprijateljske agenture u njene redove odeljenja zatite .naroda treba formirati vojnikim principom: pri Povjerenitvu za narodnu odbranu NKOJ, odnosno pri vrhovnom komandantu i njegovom tabu, na teritoriji glavnih tabova (tabova frontova, arml 1 ja) i na teritorij ama korpusnih oblasti. 3. Odeljenjima za zatitu naroda treba staviti u dunost: a) politiku obavetajnu slubu i kontraobavetajnu slubu na okupiranoj teritoriji Jugoslavije i u inostranstvu; b) kontraobavetajnu slubu na osloboenoj teritoriji i c) kontraobavetajnu slubu u vojsci.
A. ODELJENJE ZATITE NARODA (OZNA) POVJERENITVA ZA NARODNU ODBRANU NKOJ

ima u svom sastavu etiri odseka. P r v i o d s e k (obavetajni) organizuje svoje ilegalne centre u raznim dravama i dravnim ustanovama protivnika na okupiranoj teritoriji i rukovodi njenim radom, v r b u j e i obuava povjerenike i organizuje njihovo prebacivanje preko granica osloboene teritorije, rukovodi radom Prvih odsjeka Odeljenja zatite naroda, kontrolie ih i instruira. D r u g i o d s j e k (kontraobavjetajna sluba n a osloboenoj teritoriji) stvara mreu svojih povjerenika u raznim ustanovama i rukovodi njihovim radom, bdi nad aktivnou raznih politikih grupa u NOP, pazi na aktivnost inostranih diplomatskih i vojnih misija, rukovodi radom drugih odsjeka Odeljenja zatite naroda kontrolie ih i instruira. T r e i o d s j e k (kontraobavjetajna sluba u vojsci) stvara mreu svojih povjerenika u raznim vojnim ustanovama i rukovodi radom Treih odsjeka OZNE po pojedinim mjestima. e t v r t i o d s j e k (statistiko-tehniki) vodi evidenciju lica, kojima se bave Prvi, drugi i Trei odsjek . . . (neitko) specijalnom fotografijom, pitanjima ifre, tajnog pisma itd.
B. ODELJENJE ZATITE NARODA (OZNA) NA TERITORIJI GLAVNIH TABOVA (FRONTOVA, ARMIJA), ODNOSNO NA TERITORIJI POJEDINIH , ZEMALJA JUGOSLAVIJE.

imaju takoe svoje odsjeke kao i odeljenja zatite naroda, pri Povjerenitvu za narodnu odbranu.

P r v i o d s j e k stvara svoje centre n a okupiranoj teritoriji i rukovodi radom Odsjeka zatite naroda Korpusnih oblasti. U pograninim oblastima susednih drava (Italija, Austrija, Maarska, Rumunija, Bugarska, Grka, Albanija) stvara centre u sporazumu i po uputstvima Prvog odsjeka Odeljenja zatite naroda Povjerenitva za narodnu odbranu. Kad je to mogue i ako dozvoli OZN-a Povjerenitva za narodnu odbranu, ubacuje svoje poverenike u dravne ustanove protivnika i susjednih zemalja, odabira i priprema poverenike za prebacivanje iza slobodne teritorije po zadacima OZNE. D r u g i o d s j e k funkcije odgovaraju funkcijama Drugog odsjeka OZNE Povjerenitva za narodnu odbranu, u granicama odreene teritorije. T r e i o d s j e k funkcije odgovaraju funkcijama Treeg odsjeka OZNE Povjerenitvu za narodnu odbranu. e t v r t i o d s j e k funkcije odgovaraju funkcijama etvrtog odsjeka OZNE Povjerenitvu za narodnu odbranu.
C. ODSJECI ZATITE NARODA KORPUSNE OBLASTI

imaju u svom sastavu tri sekcije: P r v a s e k c i j a vrbuje, priprema i alje svoje poverenike na okupiranu teritoriju koja se granii s dotinim korpusom (korpusnom oblau) radi prikupljanja podataka poglavito mesnog karaktera. D r u g a s e k c i j a ima svoje opunomoenike u rejonima (srezovima) koji ulaze u dotinu korpusnu obalast i neposredno stvara i rukovodi mreom poverenika u raznim ustanovama. Opunomoeni i u rejonima (srezovima) stvaraju i rukovode obavetajnom slubom svojih rejona. T r e a s e k c i j a rukovodi obavetajnom mreom u n a j blioj okolini taba korpusa i preko svojih opunomoenika (oficira za kontra obavetajnu slubu) u divizijama i brigadama; ona organizuje obavetajnu mreu u etama i bataljonima. 4. Istragu nad uhapenim narodnim neprijateljima, prebeglicama i slinim vri onaj odsek na osnovu ijeg materijala je izvreno hapenje. Prvi odsjek to je pravilo ne vri hapenje i ne bavi se istragom. 5. Rukovodstvo odeljenja zatite naroda (OZNE) Naelnik odeljenja zatite naroda Povjerenitva za narodnu odbranu je u svojoj operativnoj delatnosti potinjen samom Vrhovnom komandantu i predsedniku Nacionalnog komiteta. Naelnik OZNE referie o rezultatima rada OZNE Nacionalnom komitetu. Naelnici OZNE na teritoriji glavnih tabova (tabova frontova i armija), odnosno na teritoriji pojedinih zemalja i oblasti Jugoslavije, potinjeni su u svojoj operativnoj delatnosti odeljenju zatite naroda Povjerenitva za narodnu odbranu i upravljaju se u svom radu, kao i prema uputstvima OZNE Poverenitvu za narodnu odbranu.

Svaki odsek odeljenja zatite naroda Povjerenitva za narodnu odbranu svog efa sa zamenikom i potrebnim brojem pomonika. To isto vai i za odseke. Odeljenje zatite naroda na teritoriji glavnih tabova, odnosno na teritoriji pojedinih zemalja i oblasti Jugoslavije. Na elu odseka OZNE korpusnih oblasti stoji ef odseka sa svojim zamenikom i rukovodiocima Prve, Druge i Tree sekcije. Ova struktura ini za vreme rata efikasnim sav sistem mera za borbu protiv elemenata koji su neprijateljski raspoloeni prema NOP-u i istovremeno daje mogunost, da se, s prelaskom na mirnodopske uslove, lako stvori aparat dravne bezbednosti time to bi se od vojske odvojili Prvi i Drugi odsjeci OZNE.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

Vrhovni Komandant NOV i POJ Poverenik za narodnu odbranu Maral Jugoslavije J.B.Tito P r i l o g : 1. ema strukture Odeljenja zatite naroda; 2. Uputstvo o formaciji vojnih jedinica korpusa narodne odbrane i 3. Uputstvo o organizaciji radio-veze OZNE.

NAPOMENE

Peta zemaljska konferencija, Beograd 1980, str. 41 i 42. Isto, str. 157 167. 3 Josip Broz Tito, etiri decenije na elu Partije, Narodna armija". Beograd 1977, str. 61. 4 Isto, str. 66. 5 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije 1941 1945 (ubudue: Zbornik), tom II, knj. 2, str. 9, 19, 20 i 21. 6 Josip Broz Tito, etiri decenije na elu Partije, str. 67. 7 Grupa autora, Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 1941 1945 (ubudue: ORNJ), Beograd 1957, knj. 1 (drugo izdanje), str. 41 51; Hronologija oslobodilake borbe naroda Jugoslavije (ubudue: Hronologija), Beograd 1964, str. 53. 8 Ilegalne akcije u gradovima, Beograd 1963. 9 Zbornik, tom XIII, knj. 1, str. 108 112. 10 Isto, str. 233. 11 Organizacija obavetajne slube i slube bezbednosti u NOR-u 1941. i 1942. godine, kolski centar bezbednosti DSNO, Beograd 1961, str. 11. 12 Zbornik, tom III, knj. 1, str. 24. 13 ORNJ, knj. 1 (drugo izdanje), str. 74 80; Zbornik, tom XIII, knj. 1, str. 157 160 i 190 192. 14 Josip Broz Tito, Sabrana djela, Beograd 1977, tom 7, str. 261 274. 15 Josip Broz Tito, etiri decenije na elu Partije, str. 71. 16 Zbornik, tom II, knj. 1, str. 12. 17 Isto, tom VI, k n j . 1, str. 45 46; Zaita slovenskega naroda, nejgova narodnoosvobodilnega boja in revolucije, Katalog razstave ob 35. obletnici ustanovitve Varnostnoobveevalne slube Osvobodilne fronte in Narodne zaite, Ljubljana, 1976; Varnost, Glasilo delavcev v organih za notranje zadeve SR Slovenije, 1976, br. 11 i 12 (posveen 35. godinjici osnivanja VOS-a); Organizacija obavetajne slube i slube bezbednosti u NOR-u 1941. i 1942. godine, str. 19 i 20; Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao optenarodni rat i socijalistika revolucija, Beograd 1977, knj. 1, str. 306. 18 Isto. 19 Dokumenti o Varnostnoobveevalni slubi OF, Narodni zaiti in pravosodju 1941 1945, Republiki sekreterijat za notranje zadeve SR Slovenije (dalje Dokumenti o VOS i NZ), Ljubljana 1976, dok. br. 2 i 4; Zbornik, tom VI knj. 1, str. 71 72 i 118 119. 20 Zbornik, tom II, knj. 3, str. 275 i 276. 21 Hronologija, str. 95. 22 Zbornik, tom II, knj. 1, str. 55. 23 Isto, tom VI, knj. 1, str. 99 100 Dokumenti o VOS i NZ, br. 3.
2

Isto, tom VI, knj. 1, 118 119; Dokumenti o VOS i NZ, br. 4. Dokumenti o VOS i NZ, br. 14. 26 1sto, br. 20; Zbornik, tom VI, knj. 2, str. 137142. 27 Zaita slovenskega naroda, njegovega narodnoosvobodilnega boja in revolucije, str. 7. 28 Zbornik, tom II, knj. 1, str. 87. M Isto, tom I, knj. 1, str. 195. 30 Isto, tom IV, k n j . 2, str. 106. 31 Isto, tom III, knj. 1, str. 80. Slinu direktivu uputio je PK K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak Okrunom komitetu K P J za Podgoricu, gde je izriito stavljeno do znanja da se pri tabovima bataljona NOP odreda obavezno odrede obavetajni oficiri. (Isto str. 117). 32 Isto. 33 Isto, tom II, knj. 2, str. 7477. 34 Isto, str. 71 74. 35 Isto, tom V, knj. 2, str. 264. 36 AVII, 1708, reg. br. 72. 37 Zbornik, tom II, knj. 2, str. 412; ORNJ, str. 182 i 183. 38 Isto, tom III, k n j . 3, str. 155 158; AVII, k. 5, reg br. 39-1. 39 Isto, tom III, knj. 3, str. 99. ORNJ, knj. 1, str. 119 205. 41 Zbornik, tom II. knj. 4. str. 22. 42 Isto, tom VII, knj. 1, str. 89 92. 43 Isto, tom IV, knj. 6, str. 55 58. 44 Isto, tom VI, k n j . 3, str. 301 304. 45 Isto, tom. II, knj. 6, str. 84 88. 46 Isto, tom II, knj. 6, str. 322 327 i 349 350.
25 47 Josip Broz Tito, Iz govora marala Tita 21. decembra 1976. prilikom njegovog proglaenja za prvog doktora vojnih nauka u Centru vojnih kola u Beogradu, Vojnoistorijski glasnik (ubudue: VIG), br. 3/1976. 48 Isto, tom II, iknj. 1, str. 200. 49 Isto, k n j . 6, str. 460 470; Dokumenti o VOS i NZ, br. 45 i 46. 50 Glavni tab NOV i PO Hrvatske primio je n a r e e n j e sa Uputom za obavetajnu slubu 11. decembra 1942 (AVII, k. 103 A, reg. br. 24-7), dok je 6. istonobosanska brigada, koja se nalazila neposredno pod komandom Vrhovnog taba, primila Uput za obavetajnu slubu tek 7. februara 1943, tj. sa zakan j e n j e m od dva meseca (AVII, k. 11, reg. br. 44-2).

24

Vlado Strugar, Rat i revolucija naroda Jugoslavije, Beograd 1962, str. 357 424. 52 Meu brojnim znanim i neznanim obavetajcima i obavetajnim oficirima poginuli su u NOR-u narodni heroji: komandant bataljona VOS-a Grajzer Franca Albin, Grubor Petar, obavetajni oficir GS NOV i PO Hrvatske, Marinkovi Jovan, obavetajni oficir 6. korpusa NOVJ, i Ravbar Stefana Franc Vitez, lan kolegijuma VOS-a. Meu poginulima su se nalazili i Bauk Duan, obavetajni oficir 10. krajike brigade, Beiri Sejde efikija, Dasovi Nikole Ivan, obavetajac ROC-a za Otoac, Ejper Ernesta Ernest, lan VOS-a L j u b l j a ni, Gmajniki Josipa Slavko, ef ROC-a za Bjelovar, Ivanovi Mrgud, obavetajni oficir primorske operativne grupe 2. korpusa NOVJ, Kraljevi Ante, ef Obavetajnog centra 11. divizije, Majder Faniik Vladimir Kurt, ef Glavnog obavetajnog centra za Hrvatsku, lan K P J od 1926. i panski borac, Muhin Jo-

51

zefa Duan, rukovodilac VOS-a u Trstu i brojni drugi. Zbornik, tom II, knj. 2, str. 42, tom IV. knj. 1, str. 45 i knj. 9. str. 290, tom III, knj. 7, str. 242; Pali nepobeeni 1944 1964, Beograd 1965. 53 AVII, k. 103-A, reg. br. 27. 54 Isto, k. 407-A, reg. br. 31; Jefto Sai, Obavetajna sluba i sluba bezbednosti u narodnooslobodilakom ratu, Narodna milicija" (asopis), br. 78, 1961. 55 Zbornik, tom VIII, k n j . 1, sitr. 14 i 15; tom II, k n j . 7, str. 129 i 130. 56 AVII, k. 103-A, reg. br. 24-7 (vid. prilog br. 5). 57 Zbornik, tom II, k n j . 7, str. 369. 58 Dokumenti o VOS i NZ, br. 54 39 Isto, br. 55, Zbornik, tom VI, knj. 5, str. 144 149. i Dokumenti o VOS i NZ, br. 56. 61 Isto, br. 66; Zbornik, tom VI, knj. 11, str. 182 184. 62 Ta celokupna reorganizacija izvrena je na osnovu specijalnog nareenja br. 3 nemake Vrhovne komande Vermahta od 7. avgusrta 1943. prema Hitlerovoj direktivi br. 48 od 26. jula iste godine. Komanda Jugoistoka se n a zivala i po zvanju njenog komandanta K o m a n d a n t Jugoistoka istovremeno i Komanda Grupe a r m i j a F" (Oberbefehlshaber Suedost/zugleich Oberkommandoheerasgruppe F"). Vid. Frietz von Siegler, Die Hoeheren Dienststelle der Deutschen Wechrmacht 19331945, Instituts fuer Zeitgeschichte, Mnchen, 1953, str. 37 i 151; Zbornik, tom XII, knj. 3, str. 472 477, 484 485 i 487 489. 63 Pavle Peki, objavljeni intervju u Borbi od 12. m a j a 1954, Jefto Sai, n. . 64 Prvi broj Informativnog biltena, kako ga je nazivao Glavni tab NOV i PO Hrvatske prema njegovoj odluci od 1. juna 1943, izdao je t a j tab 1. jula 1943 (AVII, mikrofilm CKKP Hrvatske, r. 3, s. 265 273; AVII, k. 107, reg. br. 21/4. 65 AVII, k. 420, reg. br. 1712. 66 Centralni arhiv KOS-a MNO, M-I-l/1, str. 14. 67 Zbornik, tom XII, knj. 1, str. 355 356, 375 376, 381 382, 390 396, 400404 i 413414; ORNJ, knj. 1, str. 525530. 68 ORNJ, k n j . 1, str. 530; Vlado Strugar, n.d., str. 391 424. 69 Iz govora maala Tita od 21. decembra 1976. prilikom njegovog proglaenja za prvog doktora vojnih nauka u Centru visokih vojnih kola u Beogradu (VIG. br. 3/1976). 70 Isto. 71 Telegram generala Henri Mejtlend Vilsona (Henry Maitland Wilson) o upuivanju brigadira Maklejna na poloaj svih saveznikih misija pri Vrhovnom tabu NOV i P O J AVII, k. 10, reg. br. 53-2; Hronologija, sir. 469. 72 Josip Broz Tito, O Partiji i ulozi komunista, knj. etvrta, Beograd 1984; str. 214. 73 AVII, k. 211, reg. br. 53. 74 Isto, mikrofilm Vojvodina, r. 1, s. 6974. 75 Do f o r m i r a n j a Operativnog taba NOV i PO za Vojvodinu odlukom Pokrajinskog komiteta K P J za Vojvodinu od m a j a 1943, i f o r m i r a n j a Glavnog taba NOV i PO Vojvodine odlukom Vrhovnog taba NOV i POJ od 2. jula iste godine ( Hronologija, str. 484 i 405), podruje Srema bilo je u nadlenosti 3. operativne zone Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, pa su sremske jedinice primile vie nareenja i instrukcije od pomenute zone a ;meu n j i m a i direkti-

ve za organizaciju obavetajne slube. F o r m i r a n j e m Operativnog odnosno Glavnog taba NOV i PO Vojvodine ti su dokumenti preuzeti i GS NOV ih je koristio za izradu pomenufog uputstva od 28. avgusta 1943, to je istaknuto i u obavetajnom izvetaju GS NOV i POV od 2. decembra iste godine.
76 U listu Vjesnik" od 26. i 27. s r p n j a 1974. na str. 9 objavljen je intervv j u dr Vladimira Bakaria, lana Predsednitva SFRJ i SKJ u kome je sem ostalog rekao i ovo:

U Hrvatskoj smo masovno poeli revoluciju sa Srbima. Dodue, poeli smo s Hrvatima, ali u relativno malim razmjerama. Prvi partizanski odredi bili su hrvatski. Ne samo seljaki. Postojao je barem jo jedan hrvatski partizanski odred p r i j e masovnog ustanka Srba. Sto se, meutim, pokazalo? Pokazalo se da smo S r b e morali pokrenuti, jer bi ih bili unitili. I zbog toga ih je bilo lake masovno pokrenuti nego Hrvate. Hrvate smo u to vrijeme s a m o masovno pokrenuli r, u Primorju. Meutim p r i m o r j e nema sela. To su gradii na moru. A slobodni teritorij je bila uma, ne selo. Zbog toga njihove akcije nisu bile tako znaajne. u To je bio poetak i to je stvorilo dojam da su Hrvati kasnili. Kasnije, kada smo razvili revoluciju a razvili smo je u toku 1942. godine mi smo u Hrvatskoj imali najei graanski rat. Osim dijela Crne Gore, nitko u Jugoslaviji n i j e imao tako estok graanski rat to smo ga imali mi u Hrvatskoj. Prema tome, n i j e tono da hrvatski narod n i j e bio uz nas. Ali nije tono ni to da je bilo g d j e i bilo koji narod bio listom uz nas od samog poetka. Svagdje se P a r t i j a izborila za veinu, i to ogromnu veinu. Negd j e uz vee rtve, negdje uz manje. To razumije se vrijedi i za Hrvatsku." 77 AVII, mikrofilm Vojvodina, r. 1, pr. br. 6974. Vid. i prilog br. 4. 78 Isto, k. 211, reg. br. 53. 79 Centralni arhiv KOS-a MNO, M-I-l/1, str. 510. 80 I sto, M - I - l / 1 , str. 2628. 81 Zbonik, tom. VI, k n j . 11, str. 191192. Dokumenti o VOS i NZ, br. 66. 82 AVII, mikrofilm Ljubljana, r. 29, s. 163165. 83 Isto, s. 159161. 84 Isto, s. 171. 85 Isto, k. 114, reg. br. 22-1/4. 86 Drugi svetski rat, Beograd 1976, str. 5194. 87 Konferencija u Teheranu odrana je od 28. novembra do 1. decembra 1943. Na n j o j su, pored pomenute odluke o ukazivanju pomoi NOVJ, donete i odluke o o t v a r a n j u drugog fronta u Normandiji (operacija Overlord) i iskrcavan j u u junoj Francuskoj operacija Dragun Dragoon (Hronologija, str. 594; Milovan Delebdi, Pregled vanijih tajnih angloamerikih planova i saveznikih konferencija u drugom svetskom ratu, Vojnoistorijski glasnik, br. 3, 1970). 88 Centralni arhiv KOS-a MNO, M - I - l / l , str. 2628 (vid. prilog br. 7). 89 Isto, str. 2930. 90 AVII, k. 1292, reg. br. 143. 91 I sto, k. 114-A, reg. br. 146. 92 Isto, k. 458-A reg. br. 383. 93 Dokumenti o VOS i NZ, br. 76, 78, 79, 80, 81 i 82.

Isto, k. 24, reg. br. 571. Isto, reg. br. 212. '-*' Zbornik, tom II, knj. 15, str. 117120. 97 Isto, str. 121130. 98 AVII, k. 1701, reg. br. 44: n a r e e n j e taba Sarajevske oblasti od 4. septembra 1941. potinjenim jedinicama za organizaciju slube obavetenja (Zbornik, tom IV, knj. 1, str. 197). 99 Isto, k. 1701, reg. br. 31: obavetenje Glavnog taba NOPO Bosne i Hercegovine od 19. oktobra 1941. za organizaciju obavetajne slube. (Zbornik tom. IV, knj. 2, str. 106). 100 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, str. 151: Uputstvo kako se osvaja i oslobaa naseljeno mjesto. 101 Zbornik, tom V, knj. 2, str. 263265 (vid. prilog br. 2). 102 Izvori za istoriju SKJ (Dokumenti centralnih organa KPJ i Revolucija 1941 1945 (ubudue: Izvori za istoriju SKJ), knj. 4, str. 371. i3 zbornik, tom III, taj. 3, str. 155 158. 104 AVII, k. 1705, reg. br. 274. 105 Zbornik, tom VI, knj. 3, 301304. 106 AVII, k. 103-A, reg. br. 47. i7 Isto, k. 1482, reg. br. 54. i < w Isto, ik. 1490-A, reg. br. 214. i9 Isto, ik. 123, reg. br. 201. n Isto, k. 103-A, reg. br. 27. ni Isto, k. 103-A, reg. br. 247 (vid. prilog br. 5). m Isto, k. 420, reg. br. 22-1/10, k. 1484, reg. br. 25 i mikrofilm CK KP Hrvatske, r. 6, s. 139141. n3 Isto, ik. 107, reg. br. 24 i k. 106-B, reg. br. 23-1/1. 114 Zbornik, tom IV, knj. 9, str. 225 i 226. us Isto, tom VI, k n j . 5, str. 144149 i knj. 11, str. 191192. 116 AVII, k. 11, reg. br. 442. 117 Isto, k. 211, reg', br. 5-1/3. s Zbornik, tom I, taj. 20, str. 311320 i tom IX, k n j . 1. str. 158161. " 9 Isto, tom VII, k n j . 1, str. 225. U vezi organizacije obavetajne slube na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Makedonije treba istai (a to isto vai i za Glavni tab NOV i PO Srbije) da tako rei nema veih dokumenata koji o tome neto vie govore. Meutim, vidljivo je da su obe komponente obavetajne delatnosti: ofanzivna i defanzivna bile prisutne na makedonskom tlu i da su u celokupnoj obavetajnoj delatnosti glavni nosioci bili partijski forumi i vojna rukovodstva putem stvorenih mrea, obavetajnih punktova i ubaenih ljudi odanih NOP-u, u celokupan kvislinki i bugarski okupacioni aparat. (Bane adikovski, Osvrt na stvaranje i razvoj slube bezbednosti u Makedoniji kao funkciji NOB-e, asopis 13. maj", br. 1/1975). 120 Zbornik, tom II, k n j . 10, str. 299302. 121 AVII, k. 107, reg. br. 2-1/4. 122 Isto, k. 457-A, reg. br. 2-1 ( Zbornik , tom IV, knj. 14, str. 1921. 123 Isto, ik. 457, reg. br. 13-1/12. 124 *'" Isto, k. 457, reg. br. 39-1/11; Zbornik, tom. II, knj. 10. str. 293296. 125 AVII, k. 107, reg. br. 2-1/4. 126 Centralni arhiv KOS-a MNO, M - I - l / 1 , str. 14. 127 Hronologija, str. 542 i 594. 128 AVII, k. 391-A, reg. br. 10-1/8.
95

94

Isto, k. 185, reg. br. 223. I sto, m i k r o f i l m CK KP Hrvatske, r. 3, s. 430431. 131 Isto, k. 114, reg. tor. 22-1/4. 132 Isto, m i k r o f i l m L j u b l j a n a , r. 102, s. 175187. 133 Isto. m i k r o f i l m L j u b l j a n a , r. 13, s. 245246. IM Zbornik, t o m VI, k n j . 5, str. 144149; AVII, m i k r o f i l m L j u b l j a n a , r 29, s. 209214. 135 AVII, k. 1292, reg. br. 143.
130 13 6 ORNJ, k n j . 2 (drugo izdanje), str. 330342; P e t a r Vinji, Operacija za osloboenje Srbije 1944, Beograd 1972, str. 736; Todor Radoevi, Ofanziva za osloboenje Dalmacije, Beograd 1965, str. 941.

129

AVII, k. 114-A, reg. br. 146 i k. 407, reg. br. 31. 138 AVII, k. 111, reg. br. 92. 139 Aleksandar Baki, O radu obavetajnog odeljenja 3. armije, Vojno delo, Beograd 1954, br. 1, str. 67, AVII, k. 104-A, reg. br. 91, k. 715-A, reg. br. 23 i 43, m i k r o f i l m L j u b l j a n a , r. 74, s. 58 i CK KP Hrvatska, r. 5, s. 768. mo Zbornik, tom V, k n j . 2, str. 263265 (vid. prilog br. 2). ! Isto, tom I, k n j . 6, str. 135139, tom III, k n j . 1, str. 5057, t o m VI, knj. 2, 169172 i AVII, k. 516-A, reg. br. 173; Centralni a r h i v KOS-a MNO, br. M-I-1,1/1, str. 510. 142 K a p e t a n NOVJ S m a j i l Ibrahimbegovi S m a j o vrio je vrlo odgovorne funkcije, pa je bio i ef Pomonog obavetajnog centra za Kozaru. Zavrbovan je od Gestapo a k r a j e m 1941. i poetkom 1942, k a d a je bio u h a p e n s grupom n a p r e d n i h omladinaca u Bosanskom Novom. Ubrzo je p o t o m p u t e n i dobio je konspirativan pijunski naziv Rudi". Otkriven je sasvim s l u a j n o na neuobiajan n a i n : grupa deaka poetkom leta 1944. nala su oglodanu golubiju noicu (verovatno je golub-pismonoa k o j i m se sluio S m a j o u p r e n o e n j u izv e t a j a b i o plen n e k e prtice-grabljivice) na k o j o j se nalazila m a l a a l u m i n i j u m s k a epruveta. Deca su e p r u v e t u predala jednom oficiru Ozne koji je stalno boravio na t o m terenu. K a d a je epruveta otvorena, u n j o j se nalazio k o m p l e t a n pijunski izvetaj o rasporedu partizanskih snaga na relaciji P r i j e d o r Sanski Most i d e t a l j a n opis postavljenih mina na mostu u Sanskom Mostu. Posle d u ih k o n s u l t a c i j a s n a j v i i m vojno-politiokim rukovodstvom, dolo se do zakljuka, da je t a j p i j u n mogao biti s a m o S m a j o . Uhapen je u Sanici i sve je priznao. Pokuao je ak iz zatvora da pobegne, ali je u t o m e osujeen. Streljan je k a o i z d a j n i k (iz p i s m a d r u g a Ugljee Danilovia, t a d a naelnik Ozne za BiH, i u r a a Pavia Vase, oficira Ozne, uesnika u celoj akciji p i s m o kod autora). 143 AVII, k. 1131, reg. br. 23-1/9. 144 Isto k. 1891-1, reg. br. 12-2/4. O tome vidi i VII, m i k r o f i l m L j u b l j a n a , r. 29, s. 195198: i n f o r m a c i j a Glavnog taba NOV i PO Slovenije o gubicima, t r e t m a n u i p o d i z a n j u a u t o r i t e t a o b a v e t a j n i h kadrova. 145 I sto, k. 715-A, reg. br. 43. 146 Centralni a r h i v KOS-a MNO, br. M - I - l , 1/1, str. 5 ^ 1 0 . U ovom dokum e n t u je i n t e r e s a n t n o i to to se politika o b a v e t a j n a , odnosno k o n t r a o b a v e t a j n a sluba naziva v o j n o o b a v e t a j n o m slubom, pa p r e m a t o m e je i rukovodei o r g a n po tome p i t a n j u u GS- NOV i P O H V o j n o o b a v e t a j n a sekcija. 147 Zbornik, tom V, k n j . 2, str. 263265; AVII, k. 457-A, reg. br. 2-4/1. 148 Centralni a r h i v KOS-a MNO, br. M - I - l , 1/1, str. 510; AVII, k. 1468, reg. br. 4 8 - 5 i k. 460-A, reg. br. 1 5 - 1 1 .

137

Zbornik, tom II, knj. 6, str. 460467; AVII, k. 1468. reg. br. 485. AVII, k. 103-A, reg. br. 19, k. 107, reg. br. 9-1/2 i reg. br. 33-1/2, i k. 1468, reg. br. 485. 151 u vezi s poverenicima potrebno je dati jo jednu napomenu posveenu poverenicima pomonih obavetajnih centara za Hrvatsko primorje, Gorski Kotar i Istru, te Srednju Dalmaciju. Ti brojni poverenici pod pseudonimom: Mi jat, Amzo, Josip, Pajo, Stevo, Bepo, Grga, Danko, Saa, itd. dostavili su itav niz izvetaja u kojima je razotkrivena neprijateljska delatnost HSS-a, veze Intelidens servisa, etnika sa okupatorom i svih vodeih protivnika NOP-a. Opirnije o tome vid. AVII, k. reg. br. 155, k. 107-A, reg. br. 92 i 313, k. 1491, reg. br. 225, mikrofilm CK KP Hrvatske, r. 9, s. 312, 452455 i 665670.
150 152 U izvetaju taba Poarevakog NOP odreda Veljko Dugoevi" 11. februara 1943. Glavnom tabu NOV i PO Srbije pored ostalog pie: Naa obavetajna sluba je veoma slaba. Mi malte nemamo nikakve veze sa vojnicima u neprijateljskim redovima. Nastojaemo da tu slabost otklonimo" Zbornik, tom I, knj. 20, str. 316) 153 Jedan od najpoznatijih saradnika i obavetajaca NOP-a koji se prihvatio s a r a d n j e za VOS od prvih dana ustanka bio je dr Vladimir Kante, doktor pravnih nauka. P r e rata je bio ef politikog odeljenja ljubljanske policije, a 1941 savetnik policijski pri Ljubljanskoj kvesturi. Dostavljao je obavetajne izvetaje pod pseudonimom Lia" i Filister". Posle kapitulacije Italije 8. septembra 1943. ostaje i d a l j e u policijskoj slubi memakog okupatora. Otkriven je januara 1945. od strane Gestapoa. U toku istrage drao se junaki, nikoga nije odao. Vii vojni sud SS osudio ga je 24. marta 1945. na smrt i obesio u dvoritu l j u b l j a n s k e policije u prisustvu vieg SS i komandanta policije SS grupen-firera (general-lajtnanta) Ervina Rezenera.

149

Zbornik, tom V, k n j . 1, str. 5861 i 158161 tom. I, knj. str. 92100 i knj. 3, str. 3638:, AVII, k. 1999, reg. br. 91. 155 Bane adikovski, n. . 156 AVII, k. 103-A, reg. br. 47. 157 Isto, k. 107, reg. br. 9-1/2. 58 Zagreb 1944 1945, Duko Doder, n. . 159 Zbornik, tom V, knj. 22, str. 487. 160 A v n > k . 107-A, reg. br. 2813. 161 Vladimir Niki, Partizanski obavetajci u neprijateljskoj vojsci, Narodna armija", 3. septembar 1964, str. 10. 162 AVII, k. 107, reg. br. 2-1/4. U organizaciji obavetajne mree u redovima neprijatelja potrebno je istai da je to bilo uspeno sprovedeno ne samo na podruju Glavnog taba NOV i PO Slovenije preko VOS-a, ve su i obavetajni organi na operativnom podruju Glavnog taba NOV i PO Hrvatske takoe imali dosta uspeha u vrbovanju saradnika u redovima domobranskih jedinica. Potrebno je istai sledee primere: Vladimir Popovi u svome izvetaju CK K P J iz decembra 1944. napisao je pored ostalog, sleee: Prije 5 dana je objeen Stjepan Neuberger, p. pukom. hrv. vojske, zbog veleizdaje. Mi smo sa n j i m odravali kontakt. Kroz sve vrijeme do stratita drao se vrlo hrabro" (Zbornik, tom II, knj. 2, str. 137). U izvetaju Operativnog taba Borbene grupe Bader" o rezultatima operacije Trio-Rogatica" (druga neprijateljska ofanziva) kae se da su se ,,Cr-

154

nogorske komunistike b r i g a d e [ . . . ] povukle prema jugu, oigledno o predstojeim dogaajima obavetene od hrvatskih oficira" ( Zbornik, tom XII, knj. 2, str. 384). Pukovnik JNA Ljudevit Gerl, kao domobranski oficir, dostavljao je do m a j a 1944. obavetajne izvetaje iz najviih ustako-domobranskih tabova iz Zagreba i Sarajeva. On je organizovao prebacivanje dr Ivana Ribara na slobodnu teritoriju, kao i k r e t a n j e Svetozara Vukmanovia Tempa i Ive Lole Ribara iz Zagreba u Zemun 1942. Izvetaje je dostavljao pod pseudonimom ,,Petri". Vezu s n j i m je uspostavio glavni organizator obavetajne mree na operativnom podruju Glavnog taba Hrvatske Ivan Krajai Stevo (Milorad Madi, U uniformi neprijateljske vojske. Narodna armija, 9. m a j 1957, str. 6). Pored brojnih drugih veza, Krajai je uspostavio vezu i s jednim od vrhunskih nemakih obavetajaca in. Hansom Otom (Hans Ott). O tome vid. Arhiv CK SKJ, fond CK K P J , br. 1944/715; izvetaj Ivana Krajaia Steve od 25. decembra 1944. Centralnom komitetu K P J o informacijama k o j e je dobio na sastancima sa in. Otom). 163 AVII, k. 1999, reg. br. 91. im Zbornik, tom IV, k n j . 3, str. 181184, 192194 i 209211 i knj. 4, str. 212214. 165 AVII, mikrofilm CK KP Hrvatska, r. 6, s. 137138. 16 <> Zbornik, tom V, knj. 13, str. 257 i 258. 167 Centralni arhiv KOS-a MNO, br. M-I-l/1, str. 1-4. 168 AVII, mikrofilm Vojvodina, r. 1, s. 113114 Zbornik, tom. I, k n j . 20, str. 399402). 169 AVII, k. 457-A, reg. br. 35-1/2. Zbornik, tom II, k n j . 6, str. 460467 (vid. prilog, br. 4). 171 AVII, k. 106-B, reg. br. 23-1/1, k. 107, reg. br. 2-1/4. 172 Isto, k. 1490-A, reg. br. 21-1/4. 173 O obavetajnim centrima vid. AVII, k. 107-B, reg. br. 3-1/2, k. 420, reg. br. 2210 i k. 767-A, reg. br. 162. 174 AVII, k. 1490-A, reg. br. 21-1/4. 175 Isto, k. 114-A, reg. br. 146. 176 Zbornik, tom. I, k n j . 2, str. 57. 177 Isto, str. 240. 178 Isto, k n j . 3, str. 192. 179 Isto, knj. 2, str. 245247 i knj. 3, str. 194197. 180 Isto, tom V, knj. 30, str. 259263. -.. 4 181 Arhiv CK SKJ, Fond K P J , br. 1942/424. 182 Zbornik, tom II, k n j . 9, str. 345348. . 183 AVII, k. 457-A, reg. br. 35-1/2. 184 I sto, mikrofilm L j u b l j a n a , r. 29, s. 202-204. 185 Isto, k. 1761, reg. br. 264: zapisnik sa konferencije okrunih opunomoenika OZNE Vojne oblasti 5. korpusa odrane od 22. do 24. marta 1944. Zbornik, tom II, k n j . I (Bilten), str. 11 i 12. 187 Isto, tom III, taj. 1, str. 24. 188 Isto, tom IV, k n j . 1, str. 43. 189 AVII, k. 1701, reg. br. 31 ( Zbornik , tom IV, k n j . 2, str. 106). 190 Zbornik, tom V, k n j . 2, str. 83. 191 UNS-a n i j e imala neke osobite tradicije, bez obzira to je poglavnik NDH Ante Paveli jo u predratnom periodu imao douniku mreu koja ga je obavetavala o dogaajima u zemlji, dok se on nalazio u inostranstvu. Ti prvi

ustaki obavetajci bili su okupljeni oko raznih udruenja i kubova, kao to je bio i jedan klub po imenu Odojak", u Petrinjskoj ulici u Zagrebu. Meutim, kada je 10. aprila 1941. izvreno proglaenje u Zagrebu kvislinke tvorevine Nezavisne Drave Hrvatske, pristupilo se, uz pomo ve postojeeg andarmerijskog i policijskog aparata, formiranju odgovarajue policijske bezbednosne organizacije u okviru Ministarstva u n u t r a n j i h poslova. U resoru pomenutog ministarstva nalazilo se Dravno tajnitvo Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnosti. Ta institucija otpoinje da radi potpuno nezavisno i preko glavnog ravnateljstva povezana je neposredno sa ministrom u n u t r a n j i h poslova. Prvi glavni ravnatelj je bio Eugen Kvaternik Dido, sin Pavelievog zamenika m a r ala i ministra vojske Slavka Kvaternika. Kvaternik je rukovodio preko svojih poverenika, kao to su bili poznati zloinci Erih Lisak i Boo Cerovski. Ovaj drugi je osnovao i prvo Ustako redarstvo u Zagrebu. Odmah potom je osnovana i UNS-a. Nakon osnivanja UNS-e, Ustako redarstvo i njegova poverenitva su ukinuta, a sve prerogative je preuzela UNS-a, pod neposrednim Kvaternikovim rukovodstvom, koji je kasnije, k r a j e m 1942, smenjen s tog poloaja. P r e smenjivanja, Kvaternik (Dido) je 1942. osnovao tri zatitna redarstva i to za ire podruje upe Prigorje sa seditem u Zagrebu, za ire podr u j e uke Banjaluka sa seditem u Banjaluci i za ire podruje Sarajeva, sa seditem u Sarajevu. Zatitna podruja imala su politiku vlast i zadatak organizacije obavetajne i kontraobavetajne slube. Zbog velikog terora nad stanovnitvom, ustaka redarstva su formirana s redovnim redarstvima, a UNS-a, odnosno n j e n a centrala spojila se sa Glavnim ravnateljstvom za javni red i sigurnost. Glavno ravnateljstvo je imalo vie odjela od kojih je Odjel za javnu sigurnost sa svoja tri odseka: Otsjekom za politiko redarstvo, Otsjekom za obavet a j n u slubu i Otsjekom za prouavanje pripremnih mera, bio vodea policijsko-obavetajna institucija. Otsjek za obavetajnu slubu bio je najrazgranatiji u Ravnateljstvu. Za organizaciju obavetajnih mrea u svakom gradu su postojala konspirativna obavetajna poverenitva sa po pet lica, a u veim gradovima i vie, sa zadatkom organizacije obavetajne delatnosti, u prvom redu protiv NOP-a. (Arhiv AVII, mikrofilm Udba Zagreb, r. 6, str. 719722). To je bio naziv za vojnoobavetajnu slubu Ministarstva oruanih snaga NH. i Zbornik, tom. V, knj. 2, str. 157166. 194 Isto, str. 167. 195 Isto, str. 263265 (vid. prilog, br. 2). 196 Isto, tom VI, knj. 1, str. 162164; Dokumenti o Varnostno-obveevalnoj slubi i Narodnoj zatiti; br. 9. 197 Dokumenti o VOS i NZ, br. 14.
198 199 192

Isto, br. 15 i 20; Zbornik, tom VI, knj. 2, str. 3031 i 137142.

AVII, k. 1705, reg. br. 27-1/4. Isto, k. 123, reg. br. 201. 201 Iz govora marala Tita 21. decembra 1976. prilikom proglaenja za prvog doktora vojnih n a u k a u Centru visokih vojnih kola u Beogradu (VIG, br. 3/1976). 202 A V I I . k. 103-A, reg. br. 217. AVII, mikrofilm CK K P Hrvatska, r. 24, s. 781794 (izvetaj Odseka za zatitu naroda Slovenije od 5. decembra 1944).
200 203 204

Zbornik, tom VI, k n j . 5, str. 144149; Dokumenti o VOS i NZ, br. 55. Dokumenti o VOS i NZ, br. 54.

I sto, br. 56. 206 AVII, k. 11, reg. br. 4422, k. 211, reg. br. 53, k. 391-A, reg. br. 108, k. 457-A, reg. br. 21. 207 Isto, k. 107, reg. br. 332, k. 185, reg. br. 223, k. 457-A, reg. br. 21, 612 i 1012, k. 391-A, reg. br. 108, k. 1474, reg. br. 205, mikrofilm CK KP Hrvatske r. 8, s. 759770 i r. 10, s. 3237, mikrofilm Vojvodina, r. 1, s. 6974. 208 Centralni arhiv KOS-a MNO, M-I-l, 1/1, str. 510. 209 i 2io jz govora marala Tita 21. decembra 1976. prilikom njegovog proglaenja za prvog doktora vojnih nauka u Centru visokih vojnih kola u Beogradu (VIG, br. 3/1976). 2 Zbornik, tom IX, knj. 1, str. 11. 212 Isto, tom VI, knj. 1, str. 7172; Dokumenti o VOS i NZ, br. 2. 213 Zbornik, tom VI, knj. 1, str. 162163; Dokumenti o VOS i NZ, br. 9. 2M Zbornik, t o m I, -knj. 4, str. 4246. 2i5 Isto, tom V, knj. 2, str. 264. 2W Isto, tom III, knj. 3, str. 97102. 2 " Isto, tom II, knj. 4, str. 21-^5. zw AVII, k. 5, reg. br. 391.
219 I s t o

205

220 isto, k. 123, reg. br. 201. Zbornik, tom II, knj. 6, 2327, 7, str. 467. 222 Zbornik, tom I, k n j . 2, str. 612. 223 Zbornik, torn VI, knj. 11, str. 1912. 224 Isto, tom VI, k n j . 5, str. 146147; Dokumenti o VOS i NZ, br. 55. 225 Zaita slovenskega naroda, njegovega narodnoosvobodilnega boja in revolucije, str. 7. 226 AVII, k. 107-B, reg. br. 32. 227 Isto, k. 103-A, reg. br. 247 (vid. prilog br. 5). 228 Zagreb 19411945, Zagreb 1972, lanak Duka Dodera NOB u Zagrebu od k r a j a 1944. do osloboenja", str. 439456. 229 AVII, k. 407-A, reg. br. 612, k. 457-A, reg. br. 21 i 352, 230 Isto, k. 457-A, reg. br. 21/1. 231 Isto, k. 457-A, reg. br. 24/1 (Prilog uz osnovno Uputstvo o obavet a j n o j slubi). 232 Centralni arhiv KOS-a MNO, M-I-l, 1/1, str. 2628. 233 Isto, str. 2930. 234 AVII, k. 18911, reg. br. 122/4. 235 Isto, mikrofilm Ljubljana, r. 113, s. 3723. 236 Slubeni list Demokratske Federativne Jugoslavije od 9. marta 1945. 237 Fabijan Trgo, Osloboenje Jugoslavije (19441945 godine), VIG br. 1 1975, str. 2539. 238 Zbornik, tom XI, knj. 1, 2, 3. i 4, dok. br. 1. 239 Centralni arhiv KOS-a, M-I-l/1, str. 4246. 249 tIsto, M-I-l/1, str. 4246. 241 AVII, Fond T-77, r. 882, s. 5630649-50, T-311, r. 188, s. 10211155, T-314, r. 564, s. 318327 i r. 663, s. 7936 Karei Forte, n. ., Varnost (asopis), 1975, br. 11 i 12, Nemaka obavetajna sluba, knj. II, str. 127153, 183 196, 268284 i 365384, knj. I, str. 189 i knj. IV, str. 858 Slavko Odi, Dosije bez imena, Naprijed, Zagreb 1961, str. 2021 i Neostvareni planovi, Naprijed, Zagreb 1961, str. 149156 i 166169. 242 Petar Jovanovi, n. .
221

AVII, m i k r o f i l m CK KPH, r. 24, s.781794 i izvetaj II odseka (Pododsek za ustatvo) OZNE H r v a t s k e od 7. a p r i l a 1945. 244 Zbornik, tom II, k n j . 1 (Bilten), str. 1113. 245 Isto, str. 35. 246 Isto, str. 43. 247 AVII, k. 103-A, 19 i 221/8, k. 107, reg. br. 331/2 i 66, k. 114, reg. br. 35, 516-A, reg. br. 366, k. 767-A, reg. br. 31/2, k. 1131, reg. br. 231/9, k. 1474, reg. br. 554, k. 1484, reg. br. 472, k. 1611, reg. br. 2517 i k. 1612, reg. br. 2713; Centralni arhiv KOS-a MNO- br. M - I - l / 1 , str. 510; Zbornik, t o m IV, knj. 1, str. 32. K a r e i Forte, Gestapo v boju protiv NOG, Varnost (asopis), br. 11, 1976, str. 284. 249 Zbornik, tom V, k n j . 1, str. 226 i k n j . 2, str. 58. 250 Isto, k n j . 4, str. 396. 251 AVII, Fond etnikih d o k u m e n a t a (dalje Fed), k. 210, reg. br. 152/1: izvetaj Steve D a m j a n o v i a od 12. jula 1942. m i n i s t r u vojske, m o r n a r i c e i vazduhoplovstva u otadbini Drai Mihailoviu. 252 A r h i v CK SKJ, Fond K P J , br. 1942/275. 253 Zbornik, tom V, k n j . 4, str. 228. 254 Izvori za istoriju SKJ, knj. 5, str. 192. 255 AVII, k. 103-A, reg.br. 11/9. 256 Izvori za istoriju SKJ, k n j . 5, str. 403405. 257 Zbornik, tom II, k n j . 5, str. 120121. 258 Isto, str. 260262. 253 Isto, tom IV, k n j . 7, str. 5256. 260 Isto, tom I, k n j . 2, str. 248249. 261 I sto, tom VII, k n j . 1, str. 132135. 262 Isto, t o m VI, k n j . 5, str. 391392; Nemaka obavetajna sluba, k n j . I I I , dok. tor. 25661. 263 Zbornik, tom XII, k n j . 2, str. 228 i 229. O t o m e vidi i tom IV, k n j . 11. 264 AVII, k. 1486, reg. br. 1020. <> 265 zbornik, tom I, k n j . 5, str. 133. 266 Isto, t o m IV, k n j . 12, str. 234.
248

243

2 6 7 vid.
268

n a p.

142 u ovoj knjizi.

y>'

AVII, k. 107, reg. br. 375. 269 Zbornik, tom IX, k n j . 3, str. 898905. To se desilo i a k o su se u s v a k o j eti nalazila po dva poverenika zaduena za k o n t r a p i j u n a u (AVII, m i k r o f i l m CK KP Hrvatske, br. 3, s. 275280). rt!.' 270 AVII, k. 420, reg. br. 1710. 271 Isto, k. 107, reg. br. 135. 272 i' Isto, k. 420, reg. br. 1810.
273
274

isto

I sto, k. 107-A, reg. br. 187. U to v r e m e je na p o d r u j u taba 5. u d a r n e divizije 1. bosanskog k o r p u s a NOVJ u h v a e n o s e d a m pijuna, od kojih su tri bile ene (Zbornik, tom IV, k n j . 16, str. 204205). 275 AVII, k. 107-A, reg. br. 187. 276 : AVII, m i k r o f i l m U d b a Zagreb, r. 6, sn. br. 709714. 277 Zbornik, t o m I, k n j . 5. str. 415416. 278 AVII, k. 114-C, reg. br. 141. 279 Zbornik, tom IV, k n j . 22, str. 230236. 280 A r h i v Socijalistike revolucije Vojvodine, br. 512/1944.

Zbornik, tom III, k n j . 7, str. 177178. AVII, Fd, rk. 19, dok. br. 284; Izvetaj obavetajnog oficira etnike Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini od 2. septembra 1944. 283 Zbornik, tom IX, knj. 7, str. 128136. 284 AVII, mikrofilm Udba Zagreb, r. 6, sn. br. 715718. 285 Isto 286 Jedan veoma znaajan uspeh, postigla je neprijateljska obavetajna sluba ubistvom Ive Lole Ribara, sekretara SKOJ-a, lana CK K P J i Vrhovnog taba NOV i POJ. On je trebalo da poleti sa aerodroma Suhopolje, kod Glamoa, za Italiju u svojstvu efa vojne misije NOV i P O J kod saveznika. Meutim neposredno pred uzletanje 27. novembra 1943, avion je napadnut od jednog nemakog izviakog aviona i tom prilikom je poginuo od baene avionske bombe Ivo Lolo Ribar sa jo dva engleska oficira i desetarom aerodromske desetine. To je bilo delo neprijateljskih agenata (pijuna) koji su radili za Gestapo (Zbornik, tom X, k n j . 1, str. 3234; Ivo Lola Ribar ponos pokoljenjima", Beograd 1978). 287 Zbornik, tom III, k n j . 1, str. 40. 288 Isto, str. 62. 289 Isto, tom I, knj. 2, str. 226229. 290 Isto, tom III, k n j . 1, str. 188190. 291 Dokumenti o VOS i NZ, br. 7. 292 Isto, dok, br. 9; Zbornik, tom VI, knj. 1, str. 162163. 293 Zbornik, tom V, k n j . 2, str. 263265 (vid. prilog br. 2). 294 Isto, tom III, k n j . 2, str. 24. 295 Isto, tom II, k n j . 2, str. 106105, k n j . 3, str. 225233 i 353357, k n j . 4, str. 143 i 337339; tom III, k n j . 2, str. 209212, knj. 3, str. 78 i 3436, knj. 9, str. 144148; tom IV, k n j . 3, str. 132136 i 154155, k n j . 4, str. 140 143, knj. 5, str. 2631, 7375, 190191 i 356357; tom IX, k n j . 1, str. 315318; ORNJ, knj. 1, str. 145, 146, 179, 201 i 239; Hromologija, str. 194, 247, 248, 262 i 263; Branko Latas/Milovan Delebdi, etniki pokret Drae Mihailovia, Beograd 1979, str. 137146. 296 Formirani su 1, 2. i 3. istonobosanski udarni bataljon, 1. hercegovaki udarni bataljon, 1, 2, 3. i 4. udarni bataljon Durmitorskog NOP odreda, 1. slovenaki proleterski udarni bataljon Tone Tomi" i drugi (Hronologija, str. 195, 228, 229, 248, 249, 250 i 293). 297 Zbornik, tom I, k n j . 19, str. 3234. , , 298 AVII, k. 5, reg. br. 391/1. 299 Zbornik, tom IV, knj. 5, str. 50. > 300 AVII, k. 103-A, reg. br'. 19, mikrofilm CK KPH. r. 1, s. 617620 i r. 9, s. 106107. 301 Zbornik, tom II, knj. 3, str. 345246 i knj. 4, str. 2628; tom III, knj. 3, str. 370371 i tom IV, k n j . 4, str. 257259; Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/999. 302 Isto, tom IV, k n j . 7, str. 811.
282

281

303
304 305

Isto, tom V, knj. 8, str. 8.

Isto, knj. 30, str. 461. Isto, tom VII, knj. 1, str. 138. O tim odredu u izvetaju skopskog oblasnog policijskog direktoru bugarske policije pie i ovo: ,,U poslednje vreme f o r m i r a o sam specijalni mirane policije, civilne policije i kontraetnika,

kontraetama i specijalnom naelnika od 23. jula 1943. odred sastavljen od uniforu koji su izabrani najbolji

ljudi. Zadatak ovog odreda je da partizanski dejstvuju radi unitavanja onih koji ugroavaju bezbednost u ovoj Oblasti." ( Zbornik, tom VII, knj. 4, str. 348. 306 Dokumenti o VOS i NZ, br. 18. 307 Isto, br. 21; Zbornik, tom VI, k n j . 2, str. 173189. 3 8 Dokumenti o VOS i NZ, br. 23 i 34. 309 Isto, br. 40. 310 AVII, k. 420, reg. br. 131/10 i 141/10. 311 Zbornik, tom I, k n j . 19, str. 296300. 352 Isto, tom XII, k n j . 4, str. 217222. 313 Isto, tom V, k n j . 23, str. 85. 314 A - J R P J , reg. br. 1/276279. 315 Zbornik, tom IX, k n j . 8, str. 533538. 316 Isto, tom III, knj. 9, str. 204. 317 AVII, k. 470, reg. br. 292/3. O tome vidi i Zbornik tom V, knj. 15, str. 247 i AVII, k. 1121, reg. br. 193'. obavetenje taba 2. hrvatskog korpusa od 21. jula 1943. o f o r m i r a n j u Protivetnikog bataljona jaine 100 bacaa s 10 puikomitraljeza i 2 minobacaa. 318 AVII, k. 1470, reg. br. 291/3. 319 Isto, k. 107, reg. br. 235. 320 zbornik, tom VI, k n j . 7, str. 185; Dokumenti o VOS i NZ, br. 61. 321 Vlado Strugar, n. ., str. 391405. 322 Centralni arhiv KOS-a MNO, M - I - l , 1/1, str. 2930. 323 Zbornik, tom IV, knj. 1, str. 328. 324 Isto, tom IX k n j . 1, str. 54. 325 Izvori za istoriju SKJ, knj. 4, str. 46. 326 Zbornik, tom II, knj. 3, str. 323326. 327 Isto, knj. 4, s t r . ' 172 i 173.
328
329

Isto, tom III, knj. 3, str. 352 i 353.

Isto, tom IX, k n j . 1, str. 379. Isto, tom IV, k n j . 5, str. 255256. 331 Isto, tom II, k n j . 5,'str. 222224. 332 AVII, k. 5, reg. br. 101. 333 = Isto, k. 213, reg. br. 123. 334 M Zbornik, tom IX, knj. 2, str. 170177. 335 JI Isto, k n j . 3, str. 107117. 336 Isto, tom IV, k n j . 10, str. 295298 i 300301. 337 Isto, tom IX, knj. 3, str. 378383. 338 d AVII, k. 1626, reg. br. 130. 339 ,7 Arhiv CK SKJ, Fond CK K P J , br. 1943/153 i 169. 340 Zbornik, tom IX, knj. 3, str. 608. 3 >t Arhiv CK SKJ, Fond CK K P J , br. 1943/588. 342 Zbornik, tom IV, knj. 15, str. 224228 i k n j . 16, str. 199206. 343 Isto, tom IX, knj. 4, str. 459472. Zbog slinih pojava u jedinicama GS NOV i PO Makedonije nareen je pojaan politiki rad ali i uz vrenje nekoliko smrtnih kazni" (Zbornik, tom VII, k n j . 1, str. ) 344 I sto, tom V, knj. 22, str. 164. )t 345 Isto, torn IV, k n j . 21, str. 72. 346 Politi ka, 15. m a j , 1947. 347 Izvori za istoriju SKJ, knj. 17, str. 292. 348 Isto, str. 396413. 349 Centralni komitet KPJ, uoavajui te pojave, u svojoj direktivi od 8. ....
33(1

f e b r u a r a 1944. Oblasnom komitetu KP H r v a t s k e za D a l m a c i j u naloio je da se do m a k s i m u m a razvije budnost i bezbednost jedinica" i da .osipanje b r i gada i p o j a v e dezerterstva t r e b a energino zaustaviti u p r v o m redu p o j a a nim v a s p i t n i m radom, o n d a v o j n i m , disciplinskim i drugim m e r a m a " ( Izvori za istoriju SKJ, k n j . 15, str. 436441). 350 izvori za istoriju SKJ, str. 301305. 351 Zbornik, tom IX, k n j . 7, str. 336349. O t o m e vid. i str. 137148 i 493500. I sto, tom IV, k n j . 31, str. 744746; AVII. k. 982, reg. br. 344 i k. 273, reg. br. 101. 353 Zbornik, t o m IX, k n j . 8, str. 2225. 354 Isto, str. 86. 355 Isto, k n j . 9, str. 244250. 356 AVII, k. 25-A, reg. br. 119. 357 Iz izvetaja politikog komesara 40. u d a r n e divizije od 2. m a r t a 1945. vidi se da je dezertiralo oko 150 boraca od kojih je deo prebegao n e p r i j a t e l j u , dok su kod dela boraca p r o n a e n e propusnice n e p r i j a t e l j a za p r e b e g a v a n j e . U ovoj diviziji je zakljueno da se uz pomo aktivnog politikog r a d a na o b j a n j a v a n j u skore propasti faizma i uz pomo OZN-e" onemogue ovi nep r i j a t e l j s k i p o k u a j i da iznutra slabe vrstinu n a e vojske. ( Zbornik, tom IX, k n j . 9, str. 5461). Sline p o j a v e d e z e r t i r a n j a bile su i u 12. u d a r n o j diviziji, gde je f e b r u a r a 1945. dezertiralo oko 400 boraca od kojih je deo takoe p r e begao n e p r i j a t e l j u ( Zbornik, k n j . 9, str. 107111). Meutim, i te su se p o j a ve deavale k a d a su n e m a k e k o m a n d e uz b r o j a n u nadmonost preduzele m e r e poetkom f e b r u a r a 1945. da l i k v i d i r a j u veliku osloboenu teritoriju koju su drale jedinice 3. a r m i j e , tj. 6, 10. i 12. korpus NOVJ. 358 Mihailo Stanii, Propagandni rat protiv narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, Narodna a r m i j a " od 20. o k t o b r a 1955, str. 6 i Neprijateljski propagandni odredi, Narodna a r m i j a " od 27. oktobra 1961, str. 6 i 7. 359 Izvori za istoriju SKJ, k n j . 17, str. 115. 360 AVII, k. 107, reg. br. 103, 85 i 155, k. 457-A, reg. br. 24/1 i 445, k. 571, reg. br. 222: I n f o r m a c i j a Glavnog taba NOV i PO H r v a t s k e od 2. m a r t a 1944. o z a p l e n j e n i m podacima o n e p r i j a t e l j s k o j propagandi, AVII, k. 767-A, reg. br. 41/2 i 162 i k. 1611, reg. br. 217 i 2517. 361 Zbornik, tom II, k n j . 1 (Bilten), str. 168.
362 AVII, Fnd, T-311, r. 189, s. 115659, r. 194, s. 4579; T-313, r. 196, s. 74569526 i T-501, r. 266, s. 5719; Nemaka obavetajna sluba, k n j . IV, str. 197211, Slavko Odi, Neostvareni planovi, str. 159163; Milovan Delebdi, Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944. godine (Operacija Ratweek"), VIG br. 3/1970. 352

P r e m a izvetaju G r u p e I c / A O K o m a n d e Jugoistoka od 14. oktobra 1944. do aprila iste godine r a d i o - i z v i a n j e m je h v a t a n o i dekriptovano oko 91% svih depea NOV i POJ, dok je t a j b r o j k a s n i j e opao zbog novog kljua, tako da su se dobri rezultati dobijali s a m o s p o d r u j a Slovenije i M a k e d o n i j e (AVII, Fond, T-311, r. 194, s. 4579). 363 Zbornik, tom I, k n j . 5, str. 465468; AVII, Fond T-315, r. 2112, s. 337; Nemaka obavetajna sluba, k n j . VI, str. 176; Slavko Odi, Dosije bez imena, str. 22.

Nemaka obavetajna sluba, knj. III, str. 2624 i 27095; Karei Forte, n. Varnost br. 12, 1976. U prvoj grupi za borbu protiv partizana, prema jednom nemakom izvetaju od 18. avgusta 1942, nalazila se eta iz Policije bezbednosti. 28 domaih slovenakih izdajnika i 40 andarmerijskih slubenika (Zbornik, tom XII, knj. 2, str. 635). 365 AVII, k. 7-A, reg. br. 21 i 501/1, k. 457-A, reg. br. 432, Fnd, T-315, r. 2155, s. 6970; Slavko Odi Neostvareni planovi, str. 175179. 366 AVII, k. 457-A, reg. br. 432/2 i k. 7-A, reg. br. 501: Uputstvo za trupove od 18. septembra 1943. Isto, k. 706, reg. br. 121/6 (Zbornik, tom IV, knj. 20, str. 8487. Zbornik, tom IV, knj. 18, str. 110111. O tome vidi i str. 348352 u 17. knjizi istog toma. 369 Centralni arhiv KOS-a MNO, M-I-l, 1/1, str. 1113; Zbornik, tom V, knj. 24, str. 3940. 3 Zbornik, tom V, knj. 6, str. 5558. 371 AVII, k. 521, reg. br. 275. T a j trup je pripadao poznatoj subverzivnoj jedinici ,,Konrad" nemakog 215. brdskog armijskog korpusa. 372 Nemaka obavetajna sluba, k n j . IV, str. 587606; Branislav Boovi, Srpski Gestapo, 13. m a j (asopis), br. 4, 1964, str. 3852. 373 AVII, mikrofilm Ljubljana, r. 8, s. 718721; Dokumenti o VOS i NZ, br. 14, 24, 34 i 40. 374 AVII, k. 481, reg. br. 61/8. 375 AVII, mikrofilm Udba Zagreb, r. 6, sn. br. 709714; Izvetaj Opunomoenitva Odsjeka za zatitu naroda za okrug Slavonski Brod od 6. januara 1945. 376 AVII, mikrofilm Udba Zagreb, r. 6, sn. br. 715719: Izvetaj II odseka (Pododsek za ustatvo) OZNE Hrvatske od 7. aprila 1945. 377 AVII, mikrofilm CK KPH, r. 8, s. 6837. 378 ; Isto, k. 1761, reg. br. 264. <W2r '~ 379 Isto, k. 107, reg. br. 65. 38 " Zbornik, tom II, knj. 2, str. 6876. 381 Isto, tom VI, knj. 1, str. 5455. 382 AVII, k. 2-B, reg. br. 23. ii-~ 383 Zbornik, tom III, knj. 3, str. 297304. 384 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 13, str. 31. 385 Zbornik, tom II, knj. 7, str. 3339. 386 Opirnije o tome vidi Zbornik, tom II, knj. 4, str. 910, 6063 i 200201, k n j . 5, str. 260162, knj. 6, str. 78; tom IV, knj. 3, str. 175176, k n j . 9. str. 713 i 135140; AVII, k. 1708, reg. br. 573. 387 AVII, k. 425-1, reg. br. 2315. 388 Isto, k. 1292, reg. br. 143. 389 Zbornik, tom II, k n j . 15, str. 117130. 390 Isto, tom IV, knj. 4, str. 150152, knj. 16, str. 283289; tom V, knj. 14, str. 79, knj. 23, str. 656; AVII, k. 776-A, reg. br. 41. 391 Isto, tom II, knj. 6, str. 325329, k n j . 8, str. 315317, knj. 10, str. 104105; tom IV, knj. 23, str. 538539; AVII, k. 802, reg. br. 84. 392 Isto, tom XI, knj. 2, str. 260263; tom I, knj. 18, str. 300; tom II, knj. 9, str. 2224 i tom IV, k n j . 12, str. 121124. 393 AVII, k. 21, reg. br. 281 i k. 25-A, reg. br. 252/1.
368 367

364

tabovi su naroito ukazivali na izbor sigurnih i poverljivih ljudi, na izbor putovoa (vodia), kako se ne bi zbog neprijateljski nastrojenih lica odreenih za tu dunost dolo u teku situaciju. Tako je u borbama kod Knina jula 1942. zbog nesigurnih putovoa i same akcije odabiranja ljudstva za vodie, 2. brigada 6. like divizije Nikola Tesla" imala 35 poginulih i 110 ranjenih boraca. Slino su prole i jedinice 32. divizije 10. korpusa NOVJ u borbama za Svibovec j a n u a r a 1944, kao i 31. divizije decembra 1943, kada je vodi dan p r e borbe dezertirao ( Zbornik, tom V, k n j . 17, str. 195202, knj. 24, str. 1517; tom VI, knj. 9, str. 267268). Za vreme mar-manevra Operativne grupe udarnih proleterskih brigada sa Zelengore u pravcu Bosanske k r a j i n e juna 1942, Vrhovni komandant je u svojoj istorijskoj zapovesti od <22. juna 1942. predvideo k r e t a n j e uz pomo pouzdanih putovoa, to je nareivao i kasnije u toku mara i borbi, zahtevajui da se za vodie angauju pouzdani metani (partizani). O tome vid. Zbornik, tom II, k n j . 4, str. 395399 i 411412. 39 5 Isto, tom II, k n j . 11, str. 201. 396 Isto, tom II, knj. 11, str. 234242. 397 Isto, tom IV, knj. 27, str. 9899 i knj. 30, str. 491494; tom VI, k n j . 14, 426436 i tom XI, k n j . 1, str. 222234. 398 AVII, k. 161-A, reg. 8-6/6. 399 Zbornik, tom I, knj. 18, str. 84; tom V, knj. 28, str. 112116; tom XI, knj. 1, str. 172173 i tom X, knj. 1 i 2 u celini. 400 Isto, tom V, knj. 19, str. 5657. 401 Isto, tom IV, k n j . 22, str. 447 i k n j . 33, str. 263267; tom V, k n j . 19, str. 810 i knj. 35, str. 712. tom XI, knj. 2, str. 362364. 402 Isto, tom VIII, knj. 1. str. 6568. 403 Isto, str. 99105. Isto, str. 162163. 405 Isto, knj. 2. str. 910. 406 Isto, knj. 1, str. 7275, 8286, 138139, 167168, 232233, 251252, 395400 i 483484, knj. 2, str. 5463, 7580, 8792, 158160 i 517520, k n j . 3, str. 111113, 124128, 228234, 339341, 366373 i 377379. 407 Isto, tom II, k n j . 2, dok. br. 114. ' "Mlsto, tom III, knj. 3, str. 297304. 409 Isto, tom IV, k n j . 21, str. 479-^180 i k n j . 29, str. 397403 i 411412. 410 Zbornik, tom VI, knj. 6, str. 182189. 411 AVII, k. 736, reg. br. 43-1/1. ; <;,! 2 Zbornik, tom II, k n j . 11, str. 242249. 413 Isto, tom VIII, knj. 1, str. 139, 163 i 233, knj. 2, str. 9 i 10. 414 Isto, tom IV, k n j . 31, 666 i tom V, knj. 13, 140. 415 Major Veskovi Vaso, Rad izviakih grupa 51. divizije na frontu u Baranji, Vojni glasnik br. 3/1950, str. 312. 416 Isto, tom IV, k n j . 35, str. 707711 i tom XII, k n j . 3, str. 684686, 689690, 692696, 720729 i 731732. 417 Isto, tom IV, k n j . 20, str. 203205. 418 Isto, tarn I, k n j . 9, str. 7578. Meutim, primeri o nainu h v a t a n j a neprijateljevih vojnika su brojni. Meu n j i m a je pouan primer iz 7. srpske brigade 23. divizije. Obavetajni oficir 4. bataljona, preobuen u obanicu, praen od dvojice izviaa u odelima metana, k r a j e m 1944. je na Ljubikoj kosi, kod aka proao pored jednog isturenog nemakog straara. Kako mu

394

obanica" pala za oko, to je straar poao za rtjom prema jednom umaru blizini, gde je bio savladan. Na sasluanju je dao dragocene podatke o SS i 104. lovakoj diviziji (Ratko Anelkovi, Primer ratnog lukavstva, Vojglasnik br. 6, 1962, str. 77}. 419 A-CK SKJ, Fond CK KPJ, reg. br. 1945/92. 420 Detaljnije o radu izviakih grupa i h v a t a n j u ,.ivih jezika" vidi Zbornik, tom I, knj. 10, str. 240242, 245247, 323334; tom IV, knj. 26, str. 359361, knj. 31, str. 671692; tom V, knj. 18, str. 1357, knj. 25, str. 653 659; Veskovi Vaso, Izviake grupe i hvatanje jezika, Vojni glasnik br. 3, 1950, str. 312 i S. H., Podvig obavetajaca, Vojni glasnik br. 4, 1957, str. 78. 421 AVII, k. 15, reg. br. 35-3/1. 422 Zbornik, tom III, knj. 3, str. 297304. 423 AVII, k. 425-1, reg. br. 23-1/15. 424 Zbornik, tom III, knj. 7, str. 612616. 425 AVII, k. 458-A, reg. br. 383 (Zbornik, tom IV, knj. 26, str. 323325). 426 Zbornik, tom VII, knj. 4, 104106. 427 Isto, tom I, knj. 9, str. 226228. 428 Isto, tom I, knj. 14, str. 165169 i 513514. 429 I sto, tom V k n j . 37, str. 383390. 430 AVII, k. 785-A, reg. br. 2-1/1. 431 Zbornik, tom III, k n j . 4, 1232. 432 Zbornik, tom IV, k n j . 1, str. 197. 433 Zbornik, tom I, k n j . 1, str. 286288 i knj. 3, str. 179181. 434 Isto, k n j . 6, str. 5869. 435 Izbori za istoriju SKJ, k n j . 5, str. 158159. 436 \.ni Zbornik, tom V, k n j . 4, str. 319. 437 Isto, tom I, k n j . 16, str. 8384. 438 Isto, tom II, knj. 4, str. 240241. ;>-. 439 Isto, tom I, k n j . 5, str. 1930. 440 ...A. Isto, knj. 6, str. 303306. 441 Isto, tom VII, k n j . 2, str. 154163. ;>... 442 AVII, k. 764-A, reg. br. 233. Vrhovni komandant NOP i DV Jugoslavije Josip Broz Tito obraajui se 19. juna 1942. borcima tek formirane 4. proleterske (crnogorske) brigade kazao je sledee: Mi smo se, silom prilika nali o v d j e iz raznih krajeva Jugoslavije. Odavde emo poi onamo k u d a bude naredio Vrhovni tab da unitavamo neprijatelja i oslobaamo narod. Naa borba bie teka. Mi emo esto biti bez hrane, esto i bez municije. Ali, mi ne smijemo padati d u h o m [ . . . ] Vi ste ostavili, na prifnjer, u Crnoj Gori svoju brau, svoje drugove, svoj narod i kada bi to sve bilo uz faiste, to bi bilo fatalno pa nas. Ne, svi oni koji nisu o v d j e sa n a m a nisu za faiste" (J. B. Tito, Sabrana djela, tom 11, str. 44). 443 Zbornik, tom I, k n j . 2, str. 361368. Meutim, iz tog perioda znaajna je jo jedna direktiva efa Policije bezbednosti i Slube bezbednosti. To je bilo opte uputstvo za s u z b i j a n j e komunistikog pokreta izdato 18. juna 1941. po k o m e se na lozinku Internacionala" imalo pristupiti hapenju komunista ( Zbornik, tom XII, knj. 1, str. 178179). 444 Andrija Hebrang je uhapen 25. februara 1942. u stanu Ivana Srebrnjaka, u Zagrebu. U ustakom zatvoru, gde je i zavrbovan, ostao je do po-

je ku 7. ni

etka septembra 1942, kada je izvrena razmena, 5. septembra, na jednoj livadi kod Studenog Vrela (vid. Mile Milatovi, Sluaj Andrije Hebranga, Beograd 1952; Slavko Odi, Neostvareni planovi, Zagreb, 1961, str. 76 i Dosije bez imena. Zagreb 1961, str. 59, 60 i 69. 445 Zbornik, tom I, k n j . 3, str. 3233. 446 Isto, k n j . 4, 143147. 447 Isto, knj. 19, str. 8990. 448 Isto, torn VI, k n j . 4, str. 294298. 449 Isto, tom I, knj. 6, str. 440446. 450 AVII, k. 1966, reg', br. 11. 451 Dokumenti o VOS i NZ, br. 47. 2 Arhiv CK SKJ, Fond CK K P J 1942/586. 453 I sto, 1943/352. 454 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 13, str. 69. 455 Zbornik, tom II, knj. 6, str. 382383. 456 AVII, k. 107-B, vid. br. 32. 457 Pali nepobedeni 1944 1964, Savezni odbor za proslavu dvadesete godinjice Slube u n u t r a n j e bezbednosti, Beograd, 1965, str. 41. 8 Zbornik, tom IV, knj. 35, str. 4051 nap. br. 27. 459 Arhiv socijalistike revolucije Vojvodine, Fond Petrovaradin, reg. br. MG-571/13 i 571/98. to Zbornik, tom IX, k n j . 1, str. 260263. 461 Isto, tom II, knj. 4, str. 209210. 462 Pali nepobedeni 19441945, str. 175. Zbornik, tom II, str. 242 i 243. 464 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1932/718. 465 AVII, Fond etnikih dokumenata (ubudue: Fd), k. 160, reg. br. 23-3/1, AVII, k. 1006, reg. br. 45; Zbornik, tom III, knj. 7, str. 242247. ** Zbornik, tom V, knj. 35, str. 548591 (depea br. 5736). 467 Ratko Zari, student, uspeo je da otkrije itavu mreu OVRE u Crnoj Gori. Posle tree neprijateljske ofanzive uhvaen je od etnika kod Nikia, predat italijanskim okupatorima i streljan 1942. godine drei se junaki pred okupatorom (Zbornik, tom III, knj. 1, str. 315). O ubaenim obavetajcima NOP-a vid. Zbornik tom I, knj. 1, str. 4045 i 6367. tom II, k n j . 5, str. 8889 i knj. 9, str. 333 tom V, knj. 35, str. 556 i 581; tom VI, knj. 8, str. 334; AVII, Fd, k. 208, reg. br. 412: naredba komandanta Bosanskokrajikog etnikog korpusa od 24. jula 1943. o streljanju Momila Drinia ubaenog partizanskog obavetajca. 468 Vrhovni tab je ve s poetkom ustanka 8. novembra 1941. izdao n a r e e n j e kojim je regulisao humani odnos prema zarobljenicima (Zbornik, tom I, knj. 2, str. 223224). 469 Zbornik, tom VI, taj. 1, str. 6770. ( 470 AVII, k. 1701, reg. br. 44. J ; 471 isto, k. 406, reg. br. 99. .* ,. 472 AVII, -k. 107, reg. br. 35-1/4. " ' ' 473 Isto, k. 457, reg. br. 3911. 474 Isto, k. 420, reg. br. 1210. 475 : Zbornik, tom IV, k n j . 27, dok. br. 107. 476 Milovan Delebdi, Borbe u Sremu u zimu 1944/1945. godine (oktobar 1944 januar 1945), Vojnoistorijski glasnik br. 2, 1975, str. 953.

Zbornik, tom I, k n j . 10, str. 242244. Isto, str. 240242. 479 U izvetaju II odseka taba 11. u d a r n e divizije od 25. novembra 1944. tabu 1. proleterskog korpusa N O V J reeno je: Pokuaji su do danas uinjeni 5 puta, ali n i j e bilo nikakvih r e z u l t a t a " ( Zbornik, tom I, k n j . 10, str. 245247).
478

477

Zbornik, tom I, k n j . 10, str. 242244 i 259263. ' Isto, str. 312317. 482 U i n f o r m a t i v n o m izvetaju Obavetajnog odeljenja taba 1. proleterskog k o r p u s a NOVJ od 2. d e c e m b r a 1944. u k o m e je d a t pregled neprijateljskih s n a g a na prostoru V i n k o v c i V u k o v a r Martinci Sid reeno je da se nalazi s a m o oko 4.500 5.000 n e m a k i h vojnika, ustaa 1.500 2.000 i d o m o b r a n a 2.000 2.500, odnosno u k u p n o 8.000 9.500 vojhika, to ni priblino n i j e odgovaralo stvarnosti (Zbornik, tom I, knj. 10, str. 337340). K o r p u s n a g r u p a Kibler" je tada, p r e m a izvetaju K o m a n d e Jugoistoka od 4. d e c e m b r a 1944. n e m a k o j V r h o v n o j komandi V e r m a h t a , u svoime sastavu imala 118. lovaku diviziju (bez 738. puka) sa o j a a n o m pukovskom g r u p o m iz sastava 264. peadijske divizije (Borbena grupa Erdman"), divizijski tab za naroitu u p o t r e b u Stefan" s dva policijska p u k a , 18.SS brdski policijski p u k i 606. p u k za osiguranje, kao i vie d r u g i h jedinica p u kovskog i bataljonskog sastava. Kimu K o r p u s n e grupe Kibler" upravo je inila 118. lovaka divizija za k o j u se u o b a v e t a j n i m izvetajima 1. proleterskog k o r p u s a govorilo da je u izvlaenju s fronta, to t a d a n i j e b i ' o tano. Od svih s n a g a k o j e je K o r p u s n a g r u p a Kibler" imala na r a s p o l a g a n j u form i r a n o je 5 borbenih g r u p a s j a k o m rezervom ukupne jaine oko 3 ojaane divizije (Milovan Delebdi, n. ., str. 3138 i 48). 483 AVII, k. 4, reg. br. 313 (Zbornik, tom II, knj. 6, str. 291). 484 Zbornik, tom I, k n j . 4, str. 183184. 485 Isto, tom II, k n j . 6, str. 251256. 486 Isto, str. 279280; AVII, m i k r o f i l m CK KP Hrvatske, r. 7, s. 2. 487 AVII, k. 420, reg. br. 2312. 488 Isto, k. 457, reg. br. 361 (Zbornik, t o m II, knj. 10, str. 293296). Isto, k. 25, reg. br. 3-2/2; k. 774, reg. br. 2211. *> Isto, t o m IV, k n j . 4, 113. O t o m e vid. tom VIII, k n j . 1, 550592. -91 Isto, tom II, k n j . 13, str. 716 720. Isto, tom II, k n j . 2, str. 412. *93 Isto, k n j . 3, str. 237. 494 Isto, t o m VI, k n j . 2, str. br. 137142. 495 Zbornik, t o m II, k n j . 6, str. 3439. Vrhovni k o m a n d a n t NOV i P O J Tito je malo kasnije, na osnovu steenih iskustava, izmenio Naredbu o organizovanju pozadinskih vojnih vlasti, pa je 8. j a n u a r a 1943. u Bihau pripisao Naredbu o obrazovanju i ustrojstvu vojnih vlasti i u k o j o j su p r e d v i e n e m e r e bezbednosti i organizacije obavet a j n e slube (J. B. Tito, Sabrana djela, tom 13, str. 161166). 496 AVII, k. 107, reg. br. 165. 497 Isto, m i k r o f i l m CK KP Hrvatska, r. 42, s . 333441. 498 Isto, k. 516-A, reg. br. 39-1/1 i k. 615-A, reg. br. 5-1/6. 499 Nemaki o k u p a t o r je i z v a n r e d n o cenio znaaj s l u a n j a radio-vesti saveznika antifaistike koalicije, pa je zbog toga preduzimao rigprozne m e r e protiv svih onih koji su sluali i prenosili te radio-vesti. T a k o je jipr. u proglasu k o m a n d a n t a n e m a k i h t r u p a u Beogradu od aprila 1941, p ^ r e d ostalog, s t a j a l o i ovo:
48

48

III. Svi pribori za radio-emisije, ukljuivi tu i amaterske emisione stanice, kao i svi sprovodnici elektrine struje, baterije i a k u m u latori, moraju se neodlono predati nadlenim vojnim vlastima kod najblie mesne nemake k o m a n d a n t u r e . . . IV. Vojni sud k a n j a v a : 1. Neizvrenje obaveze o predaji aparata za radio-emisije." Vojnoupravni k o m a n d a n t u Srbiji aprila je predvideo k a n j a v a n j e Ko nemake radio-stanice j a v n o ili u nekome skupu slua, odnosno za to d a j e prilike." Istom naredbom je predvieno k a n j a v a n j e i svih onih koji ire radio-vesti neprijateljske p r e m a Nemakoj" (Zbornik, tom XII, k n j . 1, str. 9495 i 989). Vidi Zbornik, tom II, knj. 1 (Bilten), str. 62 i 63. 500 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, str. 210 (nap. 78). 501 Branislav Boovi, Lana partizanska radio-stanica, Narodna armija, Beograd, 5, 12. i 19. jul 1963. 502 Zbornik, tom II, knj. 1 (Bilten), str. 13. 503 Isto, str. 18. 504 U direktivi Generaltaba JA od 20. marta 1945, pored ostalog, pie i ovo: U prvom redu treba podvui da pojedini tabovi nisu dovoljno shvaali vanosti obavetajne slube, nisu pridavali one vanosti, koja joj pripada, a kao posledica toga, nisu mogli od n j e dobiti i traiti sve one podatke, koji su im bili potrebni za rukovoenje operacija. Nedostatak lei u tome, da se obavetajnoj slubi nije posveivala neka stalna panja, nego su se problemi reavali od sluaja do sluaja, prema torn e kako su izbijali pojedini zadaci." (AVII, k. 25, reg. bv. 532). 505 Zbornik, tom III, knj. 1, str. 344347. 506 Uto, tom II, knj. 2, str. 213. 507 Isto, str. 217; 508 Is to, tom II, knj. 2, str. 220223. 509 Isto, str. 227. 510 Isto, str. 280282. 511 Isto, tom I, knj. 16, str. 3234. 512 Isto, tom II, knj. 3, str. 161162. 513 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/177. ' 514 Zbornik, tom I knj. 16 str. 33. *T 515 Zbornik, tom IV, k n j . 35, str. 180184. 516 Isto, tom II, k n j . 3, str. 404409. 5 Isto, tom IV, knj. 7, str. 348349; AVII, k 161-A, reg. br. 8-1/6, 844/6, 8-5/6 i 8-6/6. 518 Fabijan Trgo, etvrta i peta neprijateljska ofanziua (Nauni skup Neretva-Sutjeska 1943"), Beograd, 1968. 519 Zbornik, tom V, knj. 11, str. 3043. 520 Isto, str. 77. 521 Fabijan Trgo, n. ., str. 5362; Zbornik, tom II, knj. 9, str. 257, 280 i 284. 522 Zbornik, tom V, knj. 19, str. 4144. 523 Isto, tom VI, knj. 7, str. 7576. 524 Isto, str. 107108. 525 Isto, tom IV, k n j . 35, str. 707711.

Isto, tom II, k n j . II, str. 118119. Isto, tom I, k n j . 16, str. 235238 i 281282. tom II, k n j . 11, str. 228; tom IV,knj. 19, 357358, k n j . 20, str. 5861, 119121 i 271274; tom V, k n j . 21, str. 481482 i 570574 k n j . 22, str. 8688 i 106107. 528 Isto, tom IV, k n j . 20, 401408. 5 Isto, t o m I, k n j . 8, str. 5657. 530 Isto, tom V, k n j . 25, str. 309316; tom I, k n j . 8, 110112. 531 Isto, tom I, k n j . 10, str. 3133. 532 Isto, str. 312317. 553 Isto, t o m IV, k n j . 31, str. 802812. 534 Isto, k n j . 32, str. 1619 i 2436. 535 I sto, tom XI, k n j . 1, str. 421441 i 496498. 53 Isto, str. 541543. 537 AVII, Fnd, T-311, r. 191, s. 30710, 350, 354, 356, 357, 369, 3749, 400, 404 i r. 194, s. 8914, 9036, 9169, 10125, 10302 i 10636; T-314, r. 850, s. 125563; Sreto Savi, 51. vojvoanska divizija, Beograd 1974, str. 2352. 538 Zbornik, t o m III, k n j . 3, str. 155158 (vid. prilog br. 2). 5 AVII, k. 418, reg. br. 9-1/1-1. 5 AVII, k. 107, reg. b r . 2-1/4, k. 420, reg. br. 1712, k. 767-A, reg. br. 4-1/2 i m i k r o f i l m CK K P H , r. 3, s. 265273. 541 N e v a n k a Tepavae, k u r i r za vezu, prebacivala je p a n s k e borce u zemlju. Otkrivena je k a o ilegalni radnik. Poto nita n i j e odala uprkos s t r a hovitom m u e n j u , ustae su je ubile u Zagrebu 1943. ( Zbornik, tom II. 'knj. 2, str. 5358). K u r i r Operativnog taba NOP i DV za Bosansku k r a j i n u , jedan pouzdan seljak, sakrio je potu u pod vagona. U tabu mu nisu verovali i vratili su ga nazad s jo j e d n i m p a r t i z a n o m ; on je puzao 100 m e t a r a do vagona, gde se nalazila etnika straa, izvukao potu i vratio se u tab ( Zbornik, tom IV, k n j . 4, str. 264270). Drugi su k u r i r i spaljivali potu da ne p a d n e u r u k e n e p r i j a t e l j u ( Z b o r n i k , t o m V, k n j . 7, str. 134135). D r a g o l j u b Gruji, k u r i r Valjevskog N O P odreda, m a j a 1942. nosio je potu u t a b jednog b a t a l j o n a 2. p r o l e t e r s k e brigade. Naiao je na partizansku patrolu i tom prilikom je dolo do z a b u n e : s m r t n o je r a n j e n , a on mislei da je naiao na n e p r i j a t e l j a uspeo je da potu zakopa. K a d a je ta tragina zabluda otkrivena, on je uspeo da pokae gde je potu zakopao a od zadobijenih r a n a je n a k o n toga u m r o (Rodoljub olakovi, Zapisi k n j . III, str. 66). 542 Zbornik, tom II, k n j . 3. str. 2933. 543 Isto, tom II, k n j . 4, str. 132137 i taj. 5, str. 231246. 544 I sto, tom IV, k n j . 8. str. 8182 i k n j . 15, str. 26; tom V, knj. 19, str. 77 i 78; tom VI, k n j . 11, str. 158159 i k n j . 15, str. 90; tom VIII, knj. 1, str. 287 i 349 i k n j . 2. str. 45100; tom XI, k n j . 2, str. 193; Todor Vujasinovi. Ozrenski narodnooslobodilaki partizanski odred, Beograd 1962, str. 31 i 133. 545 Zbornik, tom II, k n j . 2, str. 421427; t o m V, k n j . 2, str. 196199 i k n j . 30, str. 7173, 9697 i 183188; t o m VI, k n j . 3, str. 208216 i k n j . 13, str. 139140. 546 Isto, tom IV, knj. 31, str. 182184 i 607610. 547 AVII, k. 123, reg. br. 201. 548 Isto, m i k r o f i l m CK K P H , r. 8, s. 752. 549 Isto, k. 457-B, reg. b r . 111. 550 Zbornik, tom III, knj. 7, str. 121128 i 270272.
527

526

Isto, tom V, knj. 3, str. 26. Isto, tom III, knj. 3, str. 355363. 553 isto, tom IX, k n j . 1, str. 384391. Isto, tom IV, knj. 7, str. 5256 i tom IX, knj. 2, str. 481487. 555 Isto, tom V, knj. 23, str. 148155. 556 Isto, tom IX, knj. 3, str. 646. 557 Isto, str. 676679. 558 Isto, tom VII, k n j . 1, str. 319. 559 Isto, tom IV, knj. 16, str. 10. 560 isto, tom V, k n j . 21, str. 459468. 5 Isto, knj. 22, str. 151154. 5 I sto, tom VI, knj. 12, str. 176180. 563 isto, tom IV, k n j . 29, str. 3561. 564 isto, rtom XII, knj. 2, str. 133. 565 Isto, tom VI, k n j . 4, dok. br. 172. 566 AVII, NAV-T-315, r. 2263, s. 765; Fabijan Trgo, n.., str. 15. 567 zbornik, tom V, k n j . 13, str. 578584. 56S Isto, tom XIII, knj. 3, 475. 56f Isto, tom IV, k n j . 12, str. 600601. 570 Isto, tom V, k n j . 16, str. 338345. 571 AVII, Fnd, T-77, r. 883, s. 24752499. 572 Isto, Fnd, T-501, r. 256, s. 858861. Slino miljenje izneo je i komandant nemakih t r u p a u Hrvatskoj general peadije Rudolf Liter (Rudolf Lters) u svome izvetaju od 1. avgusta 1943. u kome je rekao: Dalje sputanje engleskih agenata, uglavnom meu komuniste, dozvoljava da se zakljui da se i d a l j e izgrauje neprijateljska pijunska delatnost. Treba stalno na to paziti, jer je n e p r i j a t e l j vrlo brzo obaveten o svim vanim politikim dogaajima na hrvatskoj teritoriji. On sigurno isto tako raspolae sa tesnim vezama sa vladom, hrvatskom vojskom, sa svim vlastima i ustanovama, p r e svega meu eljezniarima, a osim toga ima podrku skoro celog stanovnitva, nezadovoljnog d a n a n j i m reimom." AVII, Fnd, T-314, r. 559, s. 349360. 573 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 9, str. 208. 574 AVII, mikrofilm OK KPH, r. 9, s. 545546. 575 ~n J. B. Tito, Sabrana djela, tom 17, str. 37. /= 576 Zbornik, tom II. knj. 9, 402405. 577 Isto, tom VI, knj. 6, str. 106109. 578 AVII, Fnd, T-77, r. 883, s. 2475499. 579 izvori za istoriju SKJ, knj. 15, str. 105106. 580 istorijski arhiv PK SKS za Vojvodinu, br. 275/1944. 581 Centralni arhiv KOS-a MNO, br. M-I-l, 1/1, str. 2930.
532

551

SADRAJ

Strana PREDGOVOR UVOD

7

g 13 13 20 26
41

I. STVARANJE I RAZVOJ OBAVETAJNE SLUBE U OSLOBODILAKOM RATU N A R Q d a JUGOSLAVIJE 1. S t v a r a n j e i razvoj o t * a v e t a j n e s i u b e od 22. juna do Savetov a n j a u Stolicama _ _ _ n o V e m b r a 1941. 2. S t v a r a n j e i razvoj o b a v e t a j n e s i u b e od Savetovanja u Stolicama 26. septembra 19 4 1 do 27 n o v e m b r a 1942. 3. S t v a r a n j e i razvoj o ^ a v e g t a j n e s i u g b e ^ 2 7. novembra 1942. d o 13. m a j a 1944. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 4. S t v a r a n j e i razvoj o b a v e t a j n e s i u b e od f o r m i r a n j a Odeljenja zatite naroda 13. m a ^ 1 9 4 4 d o ; k r a j a r a t a _ _ _ _ _ II. VOJNOOBAVESTAJNA (INFORMATIVNA) SLUBA U OSLOBODILAKOM RATU N A I ^ o d a JUGOSLAVIJE 1941 1945. III. VOJNOOBAVETAJNI ^ F O R M A T I V N I ) ORGANI U NARODNOOSLOBODILACKOM JUGOSLOVENSKIH NARODA r a t u 1941 1945. Slit 1. Obavetajni odseci u jedinicama NOV i POJ u NOR-u 2. Obavetajni oficiri _ U
;tM 3

49

71

72 73 76
78

' P o v e r e n i c i kao o b a V % a j n i organi u NOR-u 4 . Saradnici kao o b a v e | a j n i o r g a n l u N O R . u _

" V o j n i k o n t e t i k a o ^avetajni organi u NOR-u - - - 6 - Obavetajni centri k a t > obavetajni organi u NOR-u - - 7. Obavetajni sektori | obavetajni punktovi kao obavetajni organi u NOR-u IV. POLITIKA O B A V E T A j n a (KONTRAOBAVESTAJNA) SLUB A U O S L O B O D I L A C { c o m r a t u NARODA JUGOSLAVIJE 1941 1945. - - . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

81 83 85

89 103 113

' : V. TERITORIJALNA O B A V e S t a j n a SLUBA U OSLOBODILAKOM RATU J U G O S L O > e n s k i h N A R O D A 1941 - 1 9 4 5 . VI. ODELJENJE ZATITE KfARODA __

VII. BORBA PROTIV PIJUNA, PETE KOLONE, NEPRIJATELJSKE PROPAGANDE I DRUGIH OBLIKA OBAVETAJNE I SUBVERZIVNE DELATNOSTI NEPRIJATELJA U NARODNOOSLOBODILAKOM RATU 1941 1945. _ _ _ _ _ 1. Borba protiv pijuna u redovima naronooslobodilakog pokreta 2. Borba protiv pete kolone u narodnooslobodilakom ratu Jedinice za borbu protiv pete kolone

119 122 132 141 143 151 156 157 159 159 162 167 174 175 176 178 179 180

3. Borba obavetajnih organa protiv pojava dezerterstva u NOR-u 4. Borba protiv neprijateljske propagande i drugih oblika obavetajnih i subverzivnih delatnosti Radio-prisluna sluba Divizija Brandenburg" G r u p e za borbu protiv pripadnika NOP-a Grupe za unitavanje partizana (trupovi) Specijalne subverzivne jedinice formirane od kvislinga

VIII. IZVIANJE, OSMATRANJE I PRISLUKIVANJE U NOR-u I. Izviaki i osmatraki organi u NOR-u Izviake patrole Osmatrai Izviake grupe Oficiri-izviai Izviake jedinice kao organi obavetajne slube u

NOR-u

IX. IZVORI OBAVETAJNIH PODATAKA U OSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE 1941 1945. 1. Narod (stanovnitvo) i organi narodne vlasti kao izvori obavet a j n i h podataka u NOR-u _ _ _ _ _ _ _ _ 2. P a r t i j s k e i skojevske organizacije kao. izvori obavetajnih i bezbedonosnih podataka u NOR-u 3. Obavetajne mree u NOR-u kao izvori obavetajnih podataka 4. Teritorijalne obavetajne mree kao izvori obavetajnih podataka 5. Ubaeni (ostavljeni) pripadnici NOP-a u neprijateljskim redovima 6. Zarobljenici i prebeglice kao izvori obavetajnih podataka 7. Zapljenjeni neprijateljski dokumenti i drugi materijal kao izvor obavetajnih podataka 8. Kuriri kao izvor obavetajnih podataka 9. Vojnoteritorijalni organi kao izvori obavetajnih podataka 10. Internirci (logorai), izbeglice i ratni zarobljenici bive jugoslovenske vojske kao izvori obavetajnih podataka u NOR-u II. Radio i tampa kao izvori obavetajnih podataka X. PRIKUPLJANJE, SREIVANJE I ISKORIAVANJE OBAVETAJNIH PODATAKA O NEPRIJATELJU

185 186 188 193 194 196 199 204 207 207 210 211

215

x r . SISTEM IZ VEST A VAN J A I P R E N O E N J A OBAVETAJNIH INFORMACIJA, K O L O V A N J E KADROVA I OCENE O OBAVET A J N O J SLUBI NARODNOOSLOBODILACKOG P O K R E T A 1. 2. 3. 4. Sistem i z v e t a v a n j a i p r e n o e n j a o b a v e t a j n i h i n f o r m a c i j a k o l o v a n j e o b a v e t a j n i h kadrova u NOR-u Sopstvene ocene o o b a v e t a j n o j slubi Ocene n e p r i j a t e l j a o o b a v e t a j n o j slubi N O P - a

227 227 230 231 234

XII. ODNOS O B A V E T A J N E SLUBE NARODNOOSLOBODILACKOG P O K R E T A P R E M A SAVEZNICIMA I N J I H O V I M OBAVETAJNIM ORGANIMA _ _ _ _ _ - _ __ ZAKLJUAK NAPOMENE _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _

2 27

242 271