UNIVERZIZET U NOVOM SADU PAKULTET TEHNIKIH NAUKA STUDIJSKI PROGRM: UPRAVLJANJE RIZIKOM OD KATASTROFALNIH DOGAAJA I POARA

SEMESTARSKI RAD SISTEMI ZA DETEKCIJU, DOJAVU I UPOZORENJE

SATELITSKI SNIMCI

Student: Erik Astalo ZK 32/2012

Profesor: Vesna Crnojevic-Bengin

1. Uvod..................................................................................... 1 2. Uvod o satelitima...................................................................2 3. Satelitska daljinska detekcija.................................................2 4. Satelitske orbite....................................................................3 5. Senzori.................................................................................. 4 6. Spektar elektromagnetnih talasa u satelitsku snimanju...........4 7. Osobine satelitskog snimka....................................................6 8. Povrina snimanja..................................................................8 9. Pregled komercijalnog satelita................................................8 10. Primena satelitskog snimaka..............................................16 11. Literatura..........................................................................20

1. Uvod
Kako tehnologija napreduje, satelitska daljinska detekcija ima sve ve u uloga u nauci i u svakodnevnom ivotu. U satelitskom snimku se koriste sve vie oblasti i imaju raznovrsniju upotrebu. Daljinska istraivanja omoguuju prikupljanje podataka na opasnim ili nepristupanim podrujima. Primene daljinskih istraivanja ukljuuju nadzor deforestacije u podrujima poput bazena Amazone, uinke klimatskih promena na ledenjake i arktike i antarktike regije, te dubinsko sondiranje obalnih i oceanskih dubina. Vojno prikupljanje tokom hladnog rata omoguilo je koritenje precizne zbirke podataka o opasnim graninim podrujima. Daljinska istraivanja takoe zamjenjuju skupo i sporo prikupljanje podataka na zemlji, te ne uzrokuju u procesu naruavanje objekata ili podruja.

2. Uvod o satelitima
Satelit je nebesko telo koje krui oko drugog nebeskog tela znatno vee mase. Satelit moe biti prirodni i vetaki. Prirodni sateliti su prirodna nebeska tela i najee krue oko planeta. Zemljin prirodni satelit je Mesec. Vetaki sateliti su tela vetakog porekla, koje je ovek lansirao u vasionu i koja najee orbitiraju oko planete Zemlje. Satelit je vetaka tvorevina koja krui u orbiti oko Zemlje. On je napravljena da slui ljudima za razne potrebe. Postoje razne vrste satelita podeljenih po nameni: telekomunikacioni, meteoroloki, navigacioni, minijaturni, sateliti za posmatranje planete, vojni sateliti, svemirske stanice itd. Trenutno oko Zemlje orbitira vie od 5000 satelita koji funkcioniu i jo toliko tela ljudskog porekla koja nemaju nikakvu funkciju (stari sateliti, razni delovi raketa i ostali svemirski otpad). Postoje vetaki sateliti koji su u orbiti oko Sunca, ili drugih planeta, a ak postoje sateliti koji naputaju Sunev sistem i

odlaze u meuzvezdani prostor.

Model za prezentaciju broja vetakog satelita na orbiti oko Zemlje

3. Satelitska daljinska detekcija

Satelitsko snimanje je termin pod kojim se podrazumeva snimanje Zemlje ili drugih planeta sa vetakih satelita. Satelit kao element daljinske detekcije se sastoji od senzora koji prikuplja podatke o Zemlji i od vozila tkz. platforme, koja nosi senzor. Platforma treba da obezbedi sistematsko snimanje. Da bi ovaj zahtev bio ispunjen pravci kretanja platforme moraju biti unapred utvreni i prostorno definisani. Tokom kretanja mora neprekidno postojati mogunost odreivanja njenog tanog poloaja. Dobar kvalitet snimka podrazumeva pri kretanju visoku stabilnost platforme, odnosno senzora. Sateliti imaju fiksnu putanju kretanja i rade potpuno automatizovano.

4. Satelitske orbite
Najvie satelita za posmatranje zemlje nalazi se na geostacionarnoj ili kvazi-polarnog, helio-sinhronizovanog orbita.

Geostacionarna orbita (slika gore) je kruna orbita oko planete Zemlje sa inklinacijom 0 (telo je iznad Zemljinog ekvatora) i pri emu je period orbite tela jednak siderikom periodu rotacije planete Zemlje. Telo na ovakvoj orbiti za posmatraa na Zemlji e stalno imati isti poloaj na nebu, tj. njegove koordinate u horizontskom koordinatnom sistemu su konstantne. Sateliti na geostacionarnoj orbiti na povrini Zemlje stalno posmatra u detalje, ali zbog velike udaljenosti od satelita do geometrijskog rezolucije (nivo detalja na slici) je relativno mali. U sluaju geostacionarnih satelita, za isti nivo kvaliteta slike je potrebno vie sofisticirane tehnike nego u sluaju satelita koji su na polarnoj orbiti. Suneva-sinhrona polarna orbita (Helio-sinhrona) ima niu orbitu, koja se nalazi na 800 do 900 kilometara od povrine Zemlje. Mogu da pokriju povrinu cele Zemlje. Polarna orbita u kojoj satelit prelazi iznad ekvatora je uvek u isto lokalnom Sunevom vremenom. Sunana sinkrona orbita (heliosinkrona) je orbita kod koje je orbitalna ravnina satelita uvek u jednakom uglu s obzirom na smer Sunca. Takva orbita omoguava posmatranje povrine Zemlje uvek u isto lokalno vreme i samim tim pod jednakim uglom osvjetljenja od Sunca.

Put satelita na polarnoj orbiti

Polarne sateliti za posmatranje nie cirkuliu, tako da je geometrijska rezolucija vea. Ponekad nisu pogodi za kontinuirano praenje podruja, jer u istom podruju satelit prelazi samo u odreenim intervalima. Ovaj interval se zove ciklus snimanja, koji oznaava vreme koje je potrebno da satelit napravi dve slike sa iste povrine. Ovaj interval se kree od 1 do 20 dana, zavisi od brzine satelita, visine orbite i povrine snimanja.

5. Senzori
Satelitska daljinska detekcija je termin pod kojim se podrazumeva sakupjanje podataka pomou senzora koji se nalazi na satelitu. Elektromagnetni talasi koji se reflektuju ili emituju od objekta predstavljaju uobiajene izvore podataka daljinske detekcije. Ureaj koji detektuje reflektovane ili emitovane elektromagnetne talase zove se daljinski senzor ili senzor. Svaki materijal reflektuje svetlost sa razliitim talasnim duinama i u razliitim koliinama. Senzori koji se nalaze na satelitskim platformama registruju elektromagnetno zraenje (svetlost, mikrotlalasi,...) koji dolaze do njih iz pravca posmatranja. Osnovna podela senzora zasniva se na poreklu registrovane energije. Po ovom kriterijumu senzori se dele u dve kategorije: Pasivni senzori ne alju nikakvu formu elektromagnetnog (EM) zraenja na ciljano podruje (objekat), nego samo mere ono to stigne do senzora osvetljenou iz drugih izvora, kao to je npr. Sunce. Prednost mu je mala potronja energije koja obezbeuje kontinualan rad. Mana je da se snimanje moe da vriti samo danju i kvalitet slike zavisi od oblanosti. Aktivni senzori proizvode sopstvenu, vetaku energiju, alju je ka objektu i registruju odbijeno (reflektovano ili rasejano) zraenje. Prednost mu je nezavisnost od dana doba, moe da se koristi i u nepogodnim vremenskim uslovima. Mana mu je velika potronja energije, zato obino radi samo 10 min /h. Prema konstrukciji i nainu rada, senzori se mogu svrstati u tri osnovne kategorije, koje ine:

1. Fotooptiki sistemi (foto-kamera)

2. Elektrooptiki sistemi (video i televizijske kamere, vidikonkamere i skeneri) registruju i pretvaraju elektromagnetnu energiju u elektrini impuls. Meu elektrooptikim senzorima razlikuju se video i televizijske kamere, vidikon kamere i skeneri. Elektrooptiki sistem koji posebno registruje energiju razliitih talasnih duina razliitih spektralnih podruija (i preko 10 kanala), naziva se multispektralni skener (MMS). Svaki registrovani snimak u odreenom kanalu predstavlja zasebnu crno-belu sliku snimljenog podruija i naknadnim kombinovanjem moe nastati kolor kompozit. Raspon talasnih duina koje registruju kree se od 0,3 do 14 mikrometara. Ovde spada i Thematic Mapper (TM) na Landsat satelitu, i Advanced Very High Resolution Radiometer (AVHRR) na NOAA satelitu, Charge Coupled Device (CCD). 3. Mikrotalasni sistemi (radar).Senzori iz ove grupe mogu samo da belee energiju objekta posmatranja ili najee mogu da proizvode, alju i registruju energiju elektromagnetnog zraenja. Osnovni aktivni senzor je radar (RAdio Detection And Ranging). Radar se moe koristiti i danu i nou, takoe mikrotalasi prodiru kroz oblake, koji drugim senzorima predstavlja veliku smetnju pri detekciji.

6. Spektar elektromagnetnih talasa u satelitsku snimanju

itav spektar elektromagnetnog talasa se ne moe koristiti za satelitsku daljinsku detekciju. To je zbog interakcije izmeu atmosfere i elektromagnetnog

talasa. Tokom prolaska zraenja kroz atmosferu ona moe da se odbije, prelama i apsorbuje. Razne objekte, materije u razliitim talasnim duinama u razliitim intenzitetom reflektuju elektromagnetne talase, na osnovu toga mogu se identifikovati razni objekti, razne materije.

Spektar elektromagnetnih talasa

Talasne duine su pribline, tana vrednost zavisi od odreenih instrumenata na satelitima: - Plavi, 450 520 nm, koristi se za snimanje atmosfere i duboke vode. Moe dostii dubinu od 46 m u bistroj vodi; - Zeleni, 515 600 nm, koristi se za snimanje vegetacije i podvodnih struktura, do 27 m u bistroj vodi; - Crveni, 600 690 nm, koristi se za snimanje vetakih objekata, vode, do dubine od 9.1 m, zemljita i vegetacije; - Bliski infracrveni, 750 900 nm, prvenstveno za snimanje vegetacije, - Srednji infracrveni, 1550 1750 nm, za snimanje vegetacije i sadraja vlage u zemljitu; - Srednji infracrveni, 2080 2350 nm, za snimanje zemljita, vlage, geolokih karakteristika, silikata, glina; - Termalni infracrveni, 10400 12500 nm, koristi emitovanu energiju objekata, koristi se za snimanje geolokih struktura, termalnih razlika u vodenim tokovima, kao i za nona prouavanja; - Mikrotalasni Radar i sline tehnologije, koristi se za kartiranje terena i detekciju razliitih objekata.
Naziv Ka K Ku X C S L P Talasna duina [cm] 0,751,10 1,101,67 1,672,40 2,403,75 3,757,50 7,5015 1530 30100 upotreba mapiranja detekcija oblaka komunikacija mapiranja meteoroloki nadzor meteoroloki nadzor

flora, teren, ledenjak Pojasi mikrospektra u daljinskoj detekciji

7. Osobine satelitskog snimka

Rezolucija je irok termin koji se koristi za opis broja piksela koji se mogu prikazati na ureaju, ili podruja na Zemlji koje reprezentuje piksel na snimku. Ove iroke definicije nisu adekvatne kada su u pitanju satelitski snimci. U ovom sluaju se mora voditi rauna o etiri razliita tipa rezolucije : spektralna; geometrijska radiometrijska i temporalna rezolucija Spektralna svojstva daju informaciju o intenzitetu spektralnog odziva prikupljenog sa senzora i odnosi se na specifine intervale talasne duine u elektromagnetnom spektru koje senzor moe da snimi. iroki intervali u elektromagnetnom spektru se odnose na grubu spektralnu rezoluciju, a uski intervali se odnose na finu. Na primer, opseg 1 Landsat TM senzora snima energiju izmeu 0.45 i 0.52 m u vidljivom delu spektra, za SPOT -ov panhromatski senzor se smatra da ima grubu spektalnu rezoluciju, jer snima izmeu 0.51 i 0.73 m. S druge strane, opseg 3 Landsat TM -ovog senzora ima finu spektralnu rezoluciju, jer snima EMR izmeu 0.63 i 0.69 m. Geometrijska rezolucija se odnosi na sposobnost satelitskog senzora da efikasno snimi deo Zemljine povrine u jednom jedinom pikselu i tipino se izraava u jedinicama GSD-a (engl. Ground Sample Distance udaljenost uzroka tla). GSD je termin koji sadri sveukupne optike i sistemske izvore umova te je koristan za usporeivanje kvaliteta kojom senzor moe "videti" objekat na tlu unutar jednog piksela. Npr. GSD Landsata je ~ 30 m to znai da najmanja jedinica sadrana u jednom pikselu na snimku odgovara povrini od ~ 30 m x 30 m. Rezolucija satelitskih snimaka varira ovisno o koritenim instrumentima i visinom orbite satelita. Landsatov arhiv nudi ponovljene snimke u rezoluciji od 30 metara za itav planet, no veina ih nije procesirana s razine sirovih podataka. Landsat 7 ima prosean period povratka od 16 dana. Za mnoga manja podruja dostupni su snimci rezolucije najvie do 10 cm.

Desno snimak sa geometrijskom rezolucijom od 2 m, levo sa 200 m

Radiometrijska rezolucija odnosi se na efektivnu bitnu dubinu senzora (broj razina sivih tonova), ovo se odnosi na broj bita u koji je podeljena snimljena energija. Tipino se izraava kao 8-bitna (0-255), 11-bitna (0-2047), 12-bitna (04095) ili 16-bitna (0-65,535). Na primer, u 8 bitnom snimku, vrednosti se kreu od 0 do 255 za svaki piksel, ali u 7 bitnom podatku, vrednosti za svaki piksel se kreu o 0 do 128. Temporalna rezolucija se odnosi na to koliko esto senzor prikuplja snimak jednog odreenog podruja to jest vreme povratka. Na primer, Landsatov satelit moe da vidi isto podruje Zemlje svakih 16 dana (jednom u 16 dana). SPOT, s

druge strane, poseti isto podruje svaka 3 dana. Temporalna rezolucija je vaan faktor kod prouavanja detekcije promena. Pored rezolucije, postoji i podela na osnovu broja spektralnih opsega na: 1. Panhromatsaka slika - slika je napravljena u jednom irokom delu elektromagnetnog spektra, za svaki piksel se je odre ena samo jedan vrednost koja je dobijena od digitalnog senzora koji meri energiju refleksije u jednom irokom delu elektromagnetnog spektra. Ovi snimci su viestruko korisni, zbog toga to imaju mnogo bolju rezoluciju od multispektralnog snimka. Na primer, QuickBird snima panhromatske snimke, sa rezolucijom od 0,6 m, dok je prostorna rezolucija multispektralnog snimka 2,4 m. 2. Multispektralna i hiperspektralna slika sa velikom brojom opsega (desetine do stotine kanala odnosno stotine i hiljade kanala), pikseli imaju vi e vrednosti, ovde spadaju: Kompozitne slike - s obzirom na razliite potrebe istraivanja, mogu se koristiti razliite kombinacije spektralnih kanala. Te kombinacije su obino kombinacije crvenog, zelenog i plavog kanala. Korienje kanala zavisi od potrebe istraivanja, kao i linih osobina interpretatora. Prave boje - kombinacija crvenog, zelenog i plavog kanala (RGB). Predstavlja klasinu fotografiju u boji. Dobri su za analiziranje vetakih objekata. Jednostavni su za korienje, ak i od strane interpretatora poetnika. Lana boja (false color) - pojednine kanale boje zamenjuju sa drugim kanalom (npr. za detekciju vegetacije plavi kanal zamenjuju infracrvenim) Koristi se za lake otkrivanje karakteristika koji nisu lako primetni.

panhromatsaka slika

multispektralna slika

8. Povrina snimanja

Satelit na orbitu detektuje samo deo povrine Zemlje. Ovu povrinu zovemo povrinom snimanja. Izraava se u km x km ili u km 2 u nadiru (npr. Ikonos 11 km 11 km) irina povrine snimanja zavisi od vrste, performanse satelita, od visina orbite.

9. Pregled komercijalnog satelita

Budui da je ukupna povrina kopna na Zemlji prevelika, a rezolucija relativno visoka, satelitske baze podataka su ogromne, a procesiranje snimaka (stvaranje korisnih snimaka iz sirovih podataka) zahteva mnogo vremena. Ovisno o koritenom senzoru, na kvalitetu snimka mogu uticati vremenske prilike: na primer, teko je prikupiti snimke podruja s uestalom naoblakom kao to su planinski vrhovi. Komercijalne satelitske kompanije ne stavljaju svoje snimke u javnost niti ih ne prodaju. Umesto toga potrebna je licencia za koritenje takvih snimaka. Stoga je sposobnost za legalnu izradu preraenih proizvoda dobivenih komercijalnim satelitskim snimanjem smanjena na najmanju moguu meru.

9.1. Landsat
Landsat program je najstariji postojei sistem za snimanje Zemlje iz svemira. Prvi satelit misije Landsat lansiran je 1972. godine, dok je poslednji, Landsat 8, lansiran 11. februara 2013 godine. Instrumenti na Landsatovim satelitima do sada su snimili milione snimaka. Satelit Landsat 6 nije stigao do orbite a Landsat 7 od 2003 godine ne vri snimanje usled greke u senzoru. Od 2009 godine na sajtu glovis.usgs.gov se moe doi besplatno do snimka Landsat 7-a.
SATELIT LANSIRANJA ORBITA I VISINA SENZOR (BROJ SPEKTRA) IRINA SNIMANJA [km] POIRINA SNIMANJA REZOLUCIJA VREME POVRATKA

Landsa t-5

1984.03.0 1

Sunev a sinhrona, 705km Sunev a sinhrona 705km

MSS (4), TM (7)

185

170x185

Landsa t-7

1999.04.1 2

ETM+ (8)

185

170x185

30 m multispektra lna/ 120 m termalna 15 m panhromats ka/ 30 m multispektra lna/ 60 m termalna

16 dana

16 dana

Landsa t-8

11.02.201 3

Sunev a 705km sinhrona

OLI (11)

185

170x185

15 m panhromats ka/ 30 m multispektra lna/ 60 m termalna

16 dana

Razvijanje Landsat programa

9.2. SPOT

Uporedo sa amerikim projektom, Francuzi lansiraju projekat pod imenom SPOT (Systeme PourlObservation de la Terre). Sistem kontrolie agencija Spot Ima, koji je bila pokrenut sa strane CNES (Centre national d'tudes spatiales Francuska svemirska agencija). Prvi SPOT 1 satelit lansiran 1986 godine, zadnji SPOT 6 lansiran u 2002 godine, dok SPOT 1, 2 i 3 nisu u funkciji. Glavna prednost ovog projekta u odnosu na amerikog kolegu je u pokretnoj optici (27) koja dozvoljava da smanjuje vreme povratka na 1 do tri dana, u zavisnosti od kalibracije i koordinata podruja Zemlje.
REZOLUCIJA Panhrom/multisp ekt [m] 10/20

SATELIT

LANSIRANJA

ORBITA I VISINA Suneva sinhrona 822 km Suneva sinhrona 822 km Suneva sinhrona 694 km Suneva

SENZOR (BROJ SPEKTRA) 2x HRG High Resolution Geometric (5) 2x HRG (5) 2 x NAOMI (5) HRI

POVIRINA SNIMANJA [km] 60x6080(27) 60x6080(27) 60x60-80 20x20

VREME POVRATKA

SPOT4

24.03.1998

1-3 dana

SPOT5 SPOT6 Pleiades-

04.05.2002 09.09.2012 17.12.2011

2,5/5/10 1,5/8 0,5/0,5/2

1-3 dana 1-3 dana 1-3 dana

1A i 1B

2.12.2012

sinhrona 694 km

(5)

SPOT 4 je opremljen sa dva High Resolution Visible (HRV) senzorom koji je na 10 m-skoj rezoluciji sa panhromatskim snimanjem u rasponu 0.51 -0.73 m ili 20 mskoj rezoluciji sa multispektralnim snimanjem u bendovima 0.50 -0.59, 0.61-0.68, 0.79-0.89 m. Zahvaljujui specijalnoj pokretnoj optici i SPOT sistemi nam omoguuju stereoskopsko gledanje snimanje slika to znai da isto podruije snimi iz razliitih uglova.

Stereo snimanje sa SPOT satelitom satelitom

Koso (off-nadr) snimanje sa SPOT

9.3. Pleiades-1A i Pleiades-1B

Pleiades-1A i Pleiades-1B zajedno sa SPOT programom su lansirane u istom projektu sa strane CNES-a. Ovako agencija za vrlo kratko vreme sa pet satelita moe da pokriva celu Zemlju i tako prua mogunost posmatranja potrebne povrine. Oba satelita su opremljena sa senzorom veoma visoke rezolucije do 0,5 m i spektralne rezolucije od 12 bita. Agencija planira da u roku dve godine lansira jo etiri slina satelita.

9.4.IKONOS

10

IKONOS je komercijalni sistem satelita za snimanje Zemlje koji je stavljen u funkciju GeoEyea. Poznat je po tome to je prvi ponudio snimke visoke rezolucije. Njegove mogunosti ukljuuju rezoluciju od 3.2m multispektralana i NIR (nearinfrared), i 0.82m pankromatsku rezoluciju. U svakom minutu vr i snimanje sa 2000 km2 povrine.

9.5. QuickBird

QuickBird je satelit za nadgledanje Zemlje. Vlasnitvo je kompanije DigitalGlobe. Lansiran je 2001. godine kao prvi od tri planirana satelita u orbiti do 2008. godine. Snima snimke vrlo visoke rezolucije, i po tome je drugi po kvalitetu meu komercijalnim satelitima. Satelit moe da snima panhromatske snimke, sa rezolucijom 60-70 cm, i multispektralne snimke sa rezolucijom od 2,4 m u centralnom delu i 2.8 metara u perifernim delovima snimaka, sa spektralnom rezolucijom od 11 bit-a.

9.6. EROS A i EROS B

Earth Resource Observation Satellites poznatiji kao sateliti "EROS" jesu lagani, niskoorbitni, visokorezolucijski sateliti dizajnirani za brzo manevrisanje izmeu ciljeva snimanja. Na tritu komercijalnih visokorezolucijskih satelita, EROS je najmanji satelit s vrlo visokom rezolucijom. Vrlo je okretan pa stoga omoguuje

11

vrlo visoke izvedivosti. Snimci sa satelita EROS primjenjuju se prvenstveno za svrhe obavetavanja, dravne sigurnosti i nacionalnog razvoja, a takoe se koriste u irokom spektru civilnih primjena ukljuujui: izradu karata, nadzor granica, infrastrukturno planiranje, poljoprivredni nadzor i nadzor okolia, odgovor na katastrofe itd.

9.7. CAROSAT-2 (IRS-P6)

CARTOSAT-2 sateliti je konstruisala ISRO (Indian Space Research Organization) Napravljen u seriji the Indian Remote Sensing (IRS) satelita. Serija satelita ine 3 identina satelita pod imenom CAROSAT-2, 2A i 2B koji su lansirani od 2007 do 2010 godine.
LANSIRANJ A ORBIT AI VISINA Suneva sinhrona 681 km Suneva sinhrona 450 km Suneva sinhrona 496 km Suneva sinhrona 770 km Suneva sinhrona 684 km Suneva sinhrona 705 km Suneva sinhrona 510 km Suneva sinhrona 635 km SENZOR (BROJ BENDOV A) Charge Coupled Device CCD (4) IRINA SNIMANJ A [km] 13 REZOLUCIJA Panhrom/multi spekt [m] 0,82/3.2 VREME POVRATK A

SATELIT

IKONOS

24.09.1999

3 dana

QuickBird WorldView1 WorldView2 GeoEye-1 ASTER(Terr a) EROS A EROS B CAROSAT-2

2001.10.18 2007.09.18 2009.10.08

CCD (4) CCD

(1)

16,5 17,6 16.4

0,60/2,40 0,55/-

1-3,5 dana 1,7-6 dana 1,1-3 dana

CCD (9)
CCD (5) VNIR SWIR TIR CCD (1) CCD (1)

0,41/1,8

2008.09.06

15.2

0,41/1,65 15 30 90

2-8 dana

18.12.1999 06.12.2000 25.04.2006 2007.01.10 2008.04.28 2010.07.12

60 14 7,5 9,6

16 dana 2-6 dana 4 dana

0,70 / 1/-

1,8 / -

9.8. WorldView-1

12

WorldView-1 je uspeno lansiran 18-og septembra 2007 i do oktobra iste godine nalazi se u probnom periodu. Panhromatski sistem omoguuje mu da belei snimke rezolucije do 0.5 m. Trenutno radi na visini od 496km i ima vreme ponovne posete od 1,7 dana i sposobnost prikupljanja do 750.000 km2 na dan rezolucije do 0.5m.

9.9. WorldView-2

WorldView-2 je komercijalni satelit za posmatranje Zemlje u vlasnitvu DigitalGlobe, Lansiran je 8. oktobra 2009. Prua komercijalno dostupne panhromatske slike rezolucijom od 0.46 m sa, i multispektralne slike sa osam benda sa rezolucijom 1,84 m. WorldView-2 svaki dan prikupi slike sa povrine 1 milion km2.

9.10. GeoEye-1

GeoEye-ov satelit GeoEye-1 lansiran je 6. rujna 2008. Satelit GeoEye-1 ima najveu rezoluciju od bilo kojeg komercijalnog sastava snimanja i moe prikupljati snimke sa zemlje ija je rezolucija 0,41 metar i to u pankromatskom modu. Prikuplja multispektralne snimke u rezoluciji od 1,65 metra. Iako e satelit moi prikupljati snimke na 0,41 metru, Geo Eyeva radna dozvola od Vlade SAD-a zahteva ponovno snimanje na 0,5 metra za sve korisnike koji nemaju izriito odobrenje od Vlade SAD-a.

13

9.11. ASTER (Terra)

Satelit Terra lansiran 1999 godine sa strane NASA. Terra nosi tovar od pet daljinskih senzora dizajniranih za praenje stanja ivotne sredine na Zemlji i aktuelne promene u svom klimatskom sistemu. Od tih senzora komercijalno su dostupne samo slike koje su napravljene od strane senzora ASTER (Advanced Spaceborne Thermal Emission and Reflection Radiometer) za merenje bliski IC, srednji IC i daleki IC zraenje u 14 razliitim opsegima.

9.12. Sateliti sa mikrotalasnim sistemom

Osnovni aktivni senzor iz grupe mikrotalasnih sistema je radar (akronim rei RAdio Detection And Ranging). Radar se u daljinskoj detekciji moe koristiti i danju i nou, jer kod njega proces detekcije zraenja ne zavisi od Suneve energije. On proizvodi mikrotalasno zraenje, emituje to zraenje prema objektu i registruje odbijenu energiju kao signal nazvan eho. Intenzitet eha za jedan tip radara zavisi od osobine objekta. Mikrotalasi prodiru kroz oblake i maglu, koji drugim senzorima predstavljaju velike smetnje pri detekciji.

9.13. Terra SAR-X

Satelit Terra SAR-X opremljen sa mikrotalasnom senzorom lansiran je 2007 godine sa strane nemake i agencije Astrium GmbH. Novi generacijski daljinski senzor radi sa frekvencijom 9,65 GHz u X spektru talasne duine. Senzor radi u 3 reima : u spotlight reimu vri snimajne sa zemljine povrine u 10x10 km pojasu sa rezolucijom od 1-2 m, dok u stripmap reimu snimi jedan pojas irine 30 km sa rezolucijom od 5-6 metara. U reimu scanSAR snimi pojas irine od 100 km sa rezolucijom 16 m.
SATELI T LANSIRANJ A ORBIT AI SENZOR (BROJ FREKVENCIJ Ai IRINA SNIAMANJ REZOLUCIJ A VREME POVRATK

14

VISINA

BENDOV A) SAR antenna

SPEKTAR X 9,65

A [km] 10 30 100 10 40 30 100 200

[m] 1-2 5-6 16 1 3-5 15 30 100

A 111dana

Terra SAR-X COSMO SkyMed System

15.06.2007 08.06.2007 09.12.2007 25.10.2008 05.11.2010

Suneva sinhrona 514 km Suneva sinhrona 620 km

SAR antenna

X 9.6

1-15 dana

9.14. COSMO-SkyMed System(COnstellation of small Satellites for the Mediterranean basin Observation)
Mrea satelita za osmatanje Zemlje pokrenuta sa strane Italije. Program namenjen za vojnu i civilnu upotrebu. U cilju globalnog pokrivanja Zemlje, sistem obuhvata etiri identina srednja satelita opremljenih SAR senzorima. Sistem prikupi do 450 slika na satelitu dnevno. Ima tri reima rada : Spotlight - snimanje male povrine sa visokom rezolucijom, pomou pokretnih senzora. Stripmap snimanje u pojasu sa srednjom rezolucijom ScanSAR mozaiko snimanje sa niskom rezolucijom sa velikog povrine

9.15. Cena snimanja

Cena snimanja varira od vrsta satelita i eljenih vrsta snimaka, od hitnosti, od kompleksnosti izrade snimaka. Vrsta slike
SPOT 5 Landsat ETM+ GeoEye Ikonos QuickBird WorldWiew Cartosat-2 EROS A EROS B ASTER (Terra) Terra SAR-X Spotlight Stripmap ScanSar COSMO-SkyMed Spotlight Stripmap ScanSar

Minimalna povrina [km] ili [km2]

3600 173 x 183 100 100 272 272 9,6 x 9,6 14 x 14 7x7 60 x 60 10 x 10 30 x 50 100 x 150 49-100 1600-9000 10 000-40 000

Cena slike [EUR]

1900-8100 450-2000 6800-15 000 2000-13 500 5440 - 23 400 5440 - 31 552 600 1100 550 270-350 6750 3750 2750 6 150-9450 3 600-1920 1650

EUR/km2
0,5 2,25 0,014 0,063 25-150 20-135 20-86 20-116 6.5 5,6 10,2 0,075-0,097 67,5 2,5 0,18 94,5 125 0,21 - 2.25 0,04- 0,165

15

10. Primena satelitskog snimaka

Sateliskim snimanjem se mogu prouavati opasna i teko dostupna podruja. Takva mesta mogu biti podruja hazarda kao to su poari, podruja zahvaena uraganom i dr. Mogu se vriti merenja na Severnom polu i u dubinama okeana, a ovakva prouavanja osiguravaju da mesta koja se snimaju nisu poremeena prisustvom oveka. Koristei daljinsku detekciju mogu se bolje razumeti kretanja vode, a u ekolokom smislu irenje zagaenja bilo vazduhom ili vodenim putevima. Daljinska detekcija se koristi u meteoroloke svrhe pri praenju promene vremena i za potrebe vremenske prognoze ali moe se koristiti i koristi se u raznim geolokim istraivanjima: regionalnim tektonskim, geofizikim, geotehnikim, istraivanjima leita mineralnih sirovina, i uopte pri geolokom kartiranju. Sateliska snimanja omoguava bre prikupljanje podataka, smanjenje trokova i olakava sagledavanje celine istranog prostora. Daljinska detekcija se koristi prilikom prostornog planiranja raznih regionalnih objekata poput, putnih pravaca i eleznikih pruga, dalekovoda, gasovoda i dr. U geodeziji se koristi prilikom izrade razliitih vrsta karata i prilikom izrade razliitih vrsta geografskih informacionih sistema. U vojnobezbednosne svrhe vre se satelitska snimanja kretanja vojnih trupa, osmatranje izgradnje nuklearnih postrojenja i postrojenja dalekometnih raketa, za otkrivanje izvrenih nuklearnih proba i njihovih posledica, pri globalnom pozicioniranju podruja od interesa, snimanje kretanja brodova i dr.

10.1. Zemljotresi
Zemljotresi detektuju se kombinacijom geofizikih metoda sa multispektralnim i radarskim snimcima. Na ovaj nain moe se pratiti stanje elemenata trusnog podruja, a dobijeni podaci se zatim raunarski obrauju, spajaju sa informacionim centrima u stacionarnim stanicama, na osnovu ega se vri modelovanje terena zahvaenog zemljotresom.

23.02.2007 -10.04.2007. Japan, prostiranje talasa zemljotresa Satelit: Daichi (ALOS)

16

10.2. Poplave
Poplave satelitski snimci su odlini za ispitivanje i praenje poplava, a posredno se moe upravljati plavnim podrujima. Detektovanjem plavnih podruja mogu se stvoriti uslovi za zatitu od poplava, ali i projektovati sistemi koji predviaju elementarne nepogode na osnovu periodinog posmatranja plavne zone.

NASA satelit snimak Chao Phraya River i grad Ayutthaya (Tailand) 11Jula, 2011 (levo) i poplava 23 Oktobra, 2011 (desno)

Banda Aceh, Indonezia 2004 pre i posle cunamija, Satelit: IKONOS

10.3. Erozija, klizita i odroni

Erozija, klizita i odroni satelitski snimci su pogodni za istraivanje erozije, popis postojeih klizita i odrona, definisanje terena prema stupnjevima ugroenosti, monitoring i kontrolu. Uz validnu analizu podataka mogue je predoiti mere zatite od klizita i odrona, odnosno kreirati model za upravljanje kriznim podrujima.

17

14.05.2006 Kina, Seuanski basen, klizite izazvano zemljotresom od 7,9 stepeni. Satelit: Formosat-2

10.4. Vulkanske erupcije

Vulkanske erupcije - satelitima se mogu vriti sistematska osmatranja podruja zahvaenih vulkanskim aktivnostima, a snimanja se moraju vriti nekoliko puta u toku i posle erupcije. Modelovanjem podruja zahvaenog vulkanima, mogu se definisati zone izlivanja lave, zone potencijalne opasnosti i time vriti planska zatita datog podruja.

I prava boja u opsegu IC zrake ile, Andok, Chiliques-vulkan pre erupcije, 2004. Satelit Terra

10.5. Obolela i insektima unitena vegetacija

Obolela i insektima unitena vegetacija snimcima se mogu identifikovati i klasifikovati vrste drvea, stanita, ekosistemi itd.

18

Jugoistona Azija SPOT4 satelit, VGT senzor

10.6. Poari
umski poari satelitski snimci mogu se koristiti u ispitivanju i praenju podruja zahvaenih poarom. Snimci visoke rezolucije i snimci u opsegu IC talasa su odlini za kontrolu poara u kritinim reonima, daju informacije o vrsti, gustini, vlanosti biljnog pokrivaa.

Rusija, daleki istok, 8 oktobar 2011, Spectroradiometer (MODIS), Aqua satelit

Poari na modelu Zemljie (20-21.08.2002)

19

11. Literatura
http://www.tankonyvtar.hu/en/tartalom/tamop425/0033_SCORM_MFGGT218/sco_0 6_03.htm http://www.fomi.hu/portal/index.php/termekeink/urfelvetelek http://astro.u-szeged.hu/szakdolg/vegiandras/index.html http://www.astrium-geo.com/en/23-sample-imagery http://www.satimagingcorp.com/svc/global_warming.html http://earthobservatory.nasa.gov/NaturalHazards/ http://www.geo.u-szeged.hu/~laci/ab-Geoinfo-tananyag/geoinformatikaalapjai.html http://fish.fomi.hu/termekekhonlap/adathaz/termekek/Urfelvetelek/landsat.htm http://hr.wikipedia.org/wiki/Satelitsko_snimanje http://hu.wikipedia.org/wiki/Mhold http://hu.wikipedia.org/wiki/Mholdfelvtel http://www.n2yo.com/satellite/?s=26953 http://www.satimagingcorp.com/gallery-quickbird.html http://apollomapping.com/imagery/high-resolution-imagery/worldview-2 http://sr.wikipedia.org/wiki/????????_????????? http://www.e-geos.it/gallery/optical/index.html http://hu.wikipedia.org/wiki/Fldmegfigyels http://www.spaceimagingme.com/store http://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Satelitske-orbite.html ORBIT http://hvt.bme.hu/~csurgai/urtech/2011%20tavasz/Rieger_Kocsis_Palyak _2011_02_16.pdf

http://earthobservatory.nasa.gov/NaturalHazards/ http://www.geo.u-szeged.hu/~laci/ab-Geoinfo-tananyag/geoinformatikaalapjai.html http://fish.fomi.hu/termekekhonlap/adathaz/termekek/Urfelvetelek/landsat. htm http://sr.wikipedia.org/wiki/_() http://hr.wikipedia.org/wiki/Satelitsko_snimanje http://hu.wikipedia.org/wiki/Mhold http://hu.wikipedia.org/wiki/Mholdfelvtel http://www.n2yo.com/satellite/?s=26953 http://www.satimagingcorp.com/gallery-quickbird.html http://sr.wikipedia.org/wiki/_

20