AMBALANI MATERIJALI

Ambalaa predstavlja materijal koji titi proizvode pri transportu i skladitenju i omoguuje njihovu uspeniju prodaju. Pravi izbor materijala i tehnologija pakovanja odravaju proizvod kvalitetnim i sveim tokom skladitenja i distribucije. Postoje sledei aspekti ambale: aspekt proizvoda, aspekt dizajna i aspekt marketinga. Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica ukljuuju: staklo, metale (aluminijum, folije i laminate, beli lim i beskalajni elik), papir i karton i plastike. Dananja ambalaa za namirnice esto je sastavljena od nekoliko materijala da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti svakog od materijala.

Metal
Metal prua dobre kombinacije, odlinu fiziku zatitu i barijerne osobine, sposobnost oblikovanja i dekorativni potencijal, sposobnost reciklae i prihvatljivost od strane potroaa. Dva najdominantnija metala koji se koriste za pakovanje su aluminijum i elik. Kalajni beli lim se proizvodi od nisko karbonskog elika (crni lim). Rezultat je presvlaenja obe strane crnog lima sa tankim slojevima kalaja. Beli lim ima iroku upotrebu u formiranju limenki za pia, tretiranih namirnica i aerosola, posuda za prakaste namirnice, eer ili slatkie na bazi brana. Pored njegovih odlinih barijernih svojstava prema gasovima, vodenoj pari, svetlosti i mirisima, beli lim podnosi visoke termike tretmane. Bezkalajni elik je takoe poznat kao elektrolitiki hrom ili hromovim oksidom prevuen elik. Limenke za hranu, rubovi limenke, posluavnici, epovi za flae i posude mogu biti napravljeni od beskalajnog elika.

Aluminijum se obino koristi za izradu limenki, folija i vieslojne ambalae. Aluminijum je lagan srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. Odlina barijera za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme. Aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastinost povrine, odlinu rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takoe i odlian materijal za reciklau, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod. Aluminijumska folija se pravi od istog aluminijuma valjanjem u veoma tanke listove.

Laminati i metalizirani filmovi - Lameliranje pakovanja ukljuuje stapanje aluminijske folije sa papirnim ili plastinim filmom u cilju poboljanja barijernih svojstava. Poto je lamelirni aluminijum veoma skup, obino se koristi za pakovanje visoko vrednih namirnica, kao to su dehidrirane supe, biljke i zaini.

Jeftinija varijanta lamelirnog pakovanja je metalizirani film. Metalizirani filmovi su plastike koje sadre tanak sloj aluminijum metala, uglavnom koriste za pakovanje grickalica.

Plastini materijali
Plastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomerna. Postoji nekoliko prednosti korienja plastinih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti napravljene kao listovi, figure i strukture nudei znatnu fleksibilnost i elastinost tog dizajna. Plastini materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa irokim opsegom fizikih i optikih osobina. Mnoge plastike imaju sposobnost termozavarivanja, lako se tampaju, mogu biti integrisani u proizvodne procese gde je pakovanje formirano napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji. Glavni nedostatak plastinih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru. Iako se vie od 30 vrsta plastika koriste kao materijali za pakovanje, poliolefini i poliestri su najzastupljeniji.

Poliolefini - je zajedniki termin za polietilen i polipropilen, dve najvie koriene plastike za pakovanju namirnica, i druge manje popularne olefinske polimere. Polietilen - postoje dve kategorije polietilena jako gusti i slabo gusti. Jako gusti polietilen je krut, jak i vrst i otporan na hemikalije i vlagu, propustljiv za gas, jednostavan na obradu i oblikovanje. Koristi se za izradu boca za mleko, sok i vodu, kutija za itarice, posuda za margarin, kesa za prodavnice i kesa za smee.

Slabo gusti polietilen je elastian, jak, vrst, lagan za zatvaranje i otporan na vlagu. Vreice za hleb i smrznute namirnice, savitljivi poklopci i boce su primeri slabo gustog polietilena. Od ove dve kategorije polietilena visoko guste polietilenske posude, posebno boce za mleko, se najee recikliraju od svih plastinih pakovanja.

Polipropilen - tei i gui i prozirniji od polietilena. Najpopularnija upotreba polipropilena je u izradi posuda za jogurt i margarin. Ima dobru otpornost na hemikalije i efikasan je u spreavanju prolaska vodene pare.

Poliviniliden hlorid (PVDC) je polimer viniliden hlorida - ima sposobnost za termozavarivanje i slui kao odlina barijera za vodenu paru, gasove, masne i uljane proizvode. Koristi se za neelastina pakovanja, kao jednoslojni film, prevlaka. Glavne primene ukljuuju pakovanje ivisnkog mesa, konzervisanog mesa, sira, grickalica, aja, kafe itd.

Polistiren je polimer stirena - to je vrst, ist i lako lomljiv materijal, sa relativno niskom takom topljenja. Penuanjem se proizvodi neproziran, krut i lagan materijal sa monom zatitom i dobrim termo izolacionim svojstvima. Tipine primene ukljuuju zatitno pakovanje, kao to su karton za jaja, posude, pribor za jelo za jednokratnu upotrebu, poklopce, oljice, tanjire, boce, posluavnike za hranu. Moe se reciklirati ili spaliti.

Poliamid - obino poznat kao najlon. Poliamid se najvie koristi u tekstilnoj industriji. Najlon takoe prua dobru hemijsku otpornost, vrstou i malu gasnu propustvljivost.

Poliestri
Polietilen terefthalat (PET), polikarbonat (PC), i polietilen naftalat (PEN) su poliestri, koji se dobijaju kondenzacijom iz monomera estra. Najee korieni poliestar za pakovanje hrane je PET. Polietilen terefthalat (PET) - prua dobru barijeru za gasove (kiseonik i ugljen dioksid) i vlagu. On takoe ima dobru otpornost na toplotu, mineralna ulja, rastvore, kiseline, ali ne i na baze. Iz ovog razloga je PET se koristi za pravljenje ambalae za mnoge prehrambene proizvode, naroito pia i mineralnih voda. Glavni razlozi za njegovu popularnost su: njegova prozirnost poput stakla, odgovarajua gas barijera za zadravanje gaziranosti osveavajuih pia, mala teina, i otpor na lomljenje. Tri glavne aplikacije ambalae od PET su posude (boce, tegle i kace).

Reciklirani PET od boca se koristi kao vlakna, izolacija, i druge aplikacije za neprehrambenu ambalau.

Polikarbonat (PC) - ist, otporan na toplotu i trajan, uglavnom se koristi kao zamena za staklo u sluajevima kao to su velike boce za vodu za viekratnu upotrebu i male boce koje se mogu sterilisati.

Polietilen naftalat (PEN) - to je relativno novi lan grupe poliestera. Barijerna svojstva PEN za ugljen dioksid, kiseonik, vodenu paru su superiornija od PET ambalae. Zbog toga to PEN obezbeuje zatitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa, pogodan je za proizvodnju boca za pie, kao to je pivo. Polivinil hlorid (PVC) - se dobija reakcijom adicije od vinil hlorida. Polivinil hlorid je teak, tvrd, savitljiv i srednje jak, amorfan, transparentan materijal. Ima izvrsnu otpornost na hemikalije (kiseline i baze), masti i ulja; dobre reoloke karakteristike; i stabilna elektrina svojstva. Iako se PVC ambalaa prvenstveno koristi u medicinske i druge ne prehrambene aplikacije, njegova upotreba u prehrambenoj industriji ukljuuje boce i folije za pakovanje. PVC materijali mogu biti pretvoreni u materijale sa irokim rasponom fleksibilnosti dodatkom plastika, kao to su: ftalati, citrati i fosfati. Ftalati se uglavnom koriste za pakovanje neprehrambenih proizvoda kao to je kozmetika, igrake, i medicinski ureaji. Zbog moguih loih uticaja na zdravlje upotreba ftalata za ambalau za prehrambene proizvode je zabranjena.

PVC se teko reciklira, jer se koristi za razliite proizvode, pa ga je teko identifikovati

i odvojiti. Osim toga, spaljivanje PVC predstavlja ekoloki problemi zbog sadraja klora.

Biopolimeri - plastini materijali koji su biorazgradivi.

Biorazgradivi znai da se odreena supstanca moe razgraditi na jednostavnije pod uticajem mikroorganizmima usled ega ne ostaju suvini i otpadni delovi ili supstance koje se nagomilavaju u okolini. Plastina ambalaa prua odlinu zatitu proizvoda, jeftina je i dugotrajna. Ipak, upravo ivotni vek plastike se pokazao kao veliki problem za ivotnu sredinu. Drugi problem kod konvencionalne plastike je to se proizvodi od neobnovljivih sirovina - nafte, uglja i prirodnog gasa. Istraivanja su usmerena na proizvodnju biorazgradivih polimera koji se prave od obnovljivih izvora kao to su biljke. Za razliku od konvencionalnih, polimeri napravljeni od prirodnih biljnih supstanci od itnog ili kukuruznog skroba imaju molekule koji su lako razgradivi pomou mikroorganizama. Primena biorazgradive ambalae Biorazgradivi polimeri imaju jednu zajedniku osobinu - jako dobru otpornost na vodenu paru. Film na bazi skroba zadrava optimalnu vlanost za svee upakovano voe i povre. Biorazgradiva ambalaa se uveliko koristi na masovnim dogaajima kao ambalaa za brzu hranu i ae za jednokratnu upotrebu.

Papir i karton
Papir i karton su materijali u obliku listova dobijeni od ispreplitane mree celuloznih vlakana izolovanih iz drveta, korienjem sulfata i sulfita. Vlakna su zatim pretvorena u kau i/ili izbeljena i tretirana hemikalijama, kao to su sredstva za jaanje u cilju dobijanja papirnog proizvoda. Papir i karton se obino upotrebljavaju za kartone za mleko, sklapajue kutije, vree i dakove, i papir za pakovanje. Papir - obian papir ne titi namirnice dui vremenski period jer ima slaba barijerna svojstva. Kada se koristi kao osnovno pakovanje (kada je u kontaktu sa hranom), papir je uvek tretiran, prevuen, laminiran ili impregniran materijalima kao to su voskovi, smole ili lakovi, da bi se poboljala funkcionalna i zatitna svojstva.

Karton deblji od papira, tei je i esto napravljen u vie slojeva. Obino se koristi za pravljenje posuda za otpremanje, kutije i posluavnici, a retko je u direktnom kontaktu sa hranom. Razliiti tipovi kartona su sledei: beli karton, vrsti karton, chip boad, fiber boad.

Staklo
Proizvodnja staklenih posuda ukljuuje zagrijavanje smee SiO2, NaCO3, CaCO3 i Al2O3 na visokim temperaturama dok se materijali ne otope u gustu tenu masu. Kako je bez mirisa i hemijski inertno prema praktino svim namirnicama staklo ima nekoliko prednosti u primeni za pakovanje namirnica: - nepropusnost za gasove i paru, pa odrava proizvod sveim u duem vremenskom period bez pogoranja ukusa i arome, - sposobnost da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, to ga ini upotrebljivim za sterilizaciju kako slabo, tako i jako kiselih namirnica, - staklo je vrsto, obezbeuje dobru izolaciju i moe biti proizvedeno u velikom broju razliitih oblika, - providnost stakla doputa korisnicima da vide proizvod, a ipak varijacije u boji stakla tite sadraje koji su osetljivi na svetlost, - staklo se moe reciklirati, pa nije tetno sa stanovita ouvanja ivotne sredine. Nedostaci: velika teina poveava trokove transporta, lomljivost i osetljivost na pucanje pod dejstvom unutranjeg pritiska, udara ili termikog oka

1. Definicija ambalae? 2. Za koju vrstu ambalae se koristi aluminijum? 3. Koje su dobre osobine aluminijumske ambalae? 4. ta su laminati i metalizirani filmovi i za ta se koriste? 5. Prednosti i nedostaci plastine ambalae? 6. Podela polietilena i osobine? 7. Osobine i upotreba polistirena? 8. Upotreba poliamida? 9. Upotreba PVC-a? 10. ta su biopolimeri? 11. Prednosti i nedostaci staklene ambalae?