ta znamo

treba da o AMBALANOM

OTPADU?

Ova broura je namenjenja svim graanima Srbije u cilju

dodatne edukacije i razmene informacija zarad ouvanja i zatite nae ivotne sredine i prirode. Odgovoran odnos prema otpadu i razvoj kulture pravilnog postupanja sa njim je osnova kreiranja zdrave sredine kao zdrave osnove za kvalitetan ivot.

Zbog sve veih koliina i svoje tetnosti, otpad se smatra

jednim od najveih problema i zagaivaa nae ivotne sredine, koji ima kratkorone i dugorone posledice na kvalitet i duinu naeg ivota, kao i na kvalitet vazduha, hrane i vode koje unosimo. Svi smo se do sada sreli sa ambalanim otpadom, odnosno ambalaom, koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost, postaje viak sa kojim uglavnom ne znamo ta da radimo, sem da ga bacimo u smee. Koliine ovog ambalanog otpada, od svakodnevne potrone robe koja se koristi u domainstvima su velike, jer mi svakog dana sve vie kupujemo, a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja, odnosno deponovanja te ambalae.

Pogledajte samo u kantu za smee u svojoj kui. Koliko imate plastinih kesa, PET aa, konzervi, staklenih aa ili tegli, koliko starog papira, celofana, kutija od stiropora ili kartona. Neto od ovog jeste *biorazgradivo, a neto i posle odlaganja na deponije smea trune godinama, stvarajui nus proizvode, koji su esto samozapaljivi i zagauju zemljite i vodu. Veina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zatitu okoline, a zauzimaju sve vee prirodne povrine. O ilegalnim ni ne pomiljamo. ak i otvaranje novih deponija koje e odgovarati ekolokim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neophodnih reenja, ali nije dobro krajnje reenje za otpad, jer e se on samo gomilati, a nee se koliinski smanjivati.

Korisno i ekasno reenje u smanjivanju ve ogromnih

koliina otpada, naroito ambalanog, jeste samo u tehnolokom napretku i razvoju graanske ekoloke svesti, menjanju naih navika, kao i usvajanju novih.

*Biorazgradivo je sve to je mogue da se razgradi prirodnim putem brzo, usled delovanja mikroorganizama, (aerobnih ili anaerobnih) pod prirodnim uslovima. Veina organskih materija, kao to su hrana ili papir su biorazgradivi.

Smanji, Ponovo upotrebi, Recikliraj

SMANJI
je reenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom, pre svega na nastojanju da se otpad izbegne, odnosno njegove koliine smanje, zatim da se on ponovo iskoristi, zatim reciklira i obradi, dajui nove upotrebne proizvode, i tek na kraju ono to je neupotrebljivo e se odloiti na nain koji nee biti tetan po okolinu i nae zdravlje.

POTPUNA RECIKLAA. Reciklani simbol koji oznaava ambalau koja je pogodna za reciklau.

RECIKLIRAJ
DELIMINA RECIKLAA. Reciklirani simbol oznaava ambalau za iju proizvodnju je ve upotrebljen reciklirani materijal.

PONOVO UPOTREBI

DELIMINA RECIKLAA. Reciklirani simbol oznaava ambalau gde je 20% proizvoda napravljeno od recikliranog materijala.

Ukoliko elimo da usvojimo nove navike i nae ponaanje uskladimo sa ekolokim normama, ve u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini.
Kupujmo prozivode koji nisu tetni po okolinu, odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekoloki. Kupujmo ono to nam je neophodno. Kupujmo ono to moe da se reciklira. Kupujmo ono to je napravljeno od recikliranog materijala. Kupujmo proizvode koje moemo vie puta da upotrebimo. Nosimo sa sobom torbu za kupovinu, i izbegavajmo u radnji nove plastine i papirne kese. Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalau i radije kupujte onu koja nije. Voe ili povre ne mora da bude zapakovano u plastinu ambalau. Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao to su vlane maramice, ileti, papirne i plastine ase, tanjiri, plastini pribor za jelo, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete, foto aparati i ostalo. Kupujmo sredstva za odravanje line higijene, za pranje, kao i higijene kue u pakovanjima koja mogu da se dopune, kao i u veim pakovanjima. Na ovaj nain ne kupujemo novu ambalau svaki put, a dobro je i za na kuni budet. Kupujmo i koristimo punja za baterije i baterije koje moemo da punimo kada se isprazne. Kad god je mogue kupujmo robu u recikliranoj ambalai ili onoj koja je ekoloka.

Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u naem domainstvu.
Mnoge predmete moemo da koristimo vie puta pre nego to ih odbacimo kao neupotrebljive. Potrudimo se da nae kuno smee sortiramo po grupama i tako ga odloimo u razliite kontejnere za smee, plastiku, staklo, papir i metal u naem komiluku. Ukoliko takvih kontejnera jo nema kod Vas, ipak sortirajte razliito kuno ambalano smee po grupama, i odloite ga u kontejner u odvojenim kesama, jer e tako sortirano biti lake sakupljeno i predato dalje u proces prerade. Ovaj ambalani otpad ne meajte sa ostacima hrane. Ovako sortirani ambalani otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno *reciklira se i na taj nain se ponovo upotrebljava, pri emu se istovremeno smanjuje koliina ambalanog otpada, i koliina primarnog sirovog materijala za pravljenje novog proizvoda.

*Reciklaa je proces sakupljanja i upotrebe otpada, za ponovnu upotrebu kao sirovog materijala u pravljenju istih ili slinih proizvoda.

ta sve moemo da recikliramo:

1. Metal: limenke od pia, konzerve od hrane, pakovanja od dezodoransa, sprejeve, kutije, ram od starog bicikla, aluminijumske folije, posluavnike, poklopce od aluminijuma. 2. Plastiku: plastine boce od pia, deterdenata, gajbice, zatvarae, plastine folije. 3. Staklenu ambalau: sve staklene boce, svu staklenu ambalau za hranu, ali ne i staklene sijalice, ogledala, prozorska stakla, ili keramiku i porcelan (oni ne spadaju u ambalau). 4. Karton: kartonske kutije, braon karton, braon karton za uvijanje, braon kartonske kese, sav karton kupljenih proizvoda, kartonska ambalaa za pia (mleko, jogurt, sokove...). 5. Papir: sveske, ispisane listove papira, novine, asopise, reklamne poruke, papir za kopiranje u boji, koverte, raune, priznanice.

Samo uz Vau pomo zajedno moemo da imamo istu budunost.

Hvala Vam to vodite rauna o Vaoj i naoj okolini.

Sekopak Drutvo za upravljanje ambalanim otpadom www.sekopak.com