DEF LINDSI

DREMLJIVI DEMON

DEKSTER
ROMAN
PORTALIBRIS

Naslov originala Jeff Lindsay DARKLY DREAMING DEXTER Original Copyright 2004 by Jeff Lindsay. Copyright 2005 za srpsko izdanje, portaLibris. Sva prava zadrana ukljuujui pravo na reprodukciju u celosti ili delimino, odnosno u bilo kom obliku.

Ova knjiga je plod mate. Imena likovi, preduzea, organizacije, mesta, dogaaji i sluajevi su ili proizvod pieve imaginacije, ili su pak upotrebljeni u izmiljenim situacijama. Svaka slinost sa stvarnim osobama, ivim ili mrtvim, dogaajima ili lokalitetima u potpunosti je sluajna.

Za Hilari koja mi znai sve

ZAHVALNICA

Do ove knjige nikada ne bi dolo bez svesrdne tehnike i duhovne pomoi Ajntajna i Dikona. Oni predstavljaju ono to je najbolje u majamskoj policiji, i oni su mi pokazali neto od onoga ta znai raditi ovaj veoma zahtevan posao na jo zahtevnijem mestu. eleo bih da se zahvalim i onim ljudima koji su mi davali veoma korisne predloge, posebno mojoj supruzi, Barklijevima, Huliju S., doktoru i gospoi A. L. Frendlih, i kerima Puki, Beri i Tinki. Dejson Kaufman me je zaduio svojom mudrou i svojim shvatanjima u oblikovanju ove knjige. Zahvaljujem se i Doris, dami koja se obino poslednja smeje. Posebno sam veoma zahvalan Niku Elisonu, koji je sve to bi jedan agent trebao da bude, a gotovo nikada nije.

DREMLJIVI DEMON

DEKSTER

POGLAVLJE 1

Mesec. Velianstveni mesec. Pun, debeo, crvenkast mesec, no svetla kao dan, meseina obliva zemlju i donosi radost, radost, radost. Donosi i grleni zov tropske noi, mek i divlji glas vetra koji rie kroz dlake na rukama, uplji lament zvezdane svetlosti, kripavi krgut meseine na vodi. Svi dozivaju Potrebu. Oh, simfonijski vrisak hiljada skrivenih glasova, uzvik Potrebe iznutra, bia, tihog posmatraa, hladne mirne stvari, one koja se smeje, Meseevog plesaa. Onog ja koje je ne-ja, stvari koja se rugala i smejala i javljala se svojom izgladnelou. Svojom Potrebom. A Potreba je bila sada veoma snana, spremna i posve paljivo promiljena pedantno prekaljena potreba, veoma jaka, sada veoma pripravna - a ipak je ekala i posmatrala, i mene primoravala da ekam i posmatram. ekam i posmatram svetenika ve pet nedelja. Potreba me pecka i izaziva i podbada da pronaem prvog, pronaem sledeeg, pronaem ovog svetenika. Ve tri nedelje znam da je on taj, da je on sledei; mi smo pripadali Mranom putniku, on i ja skupa. Te tri nedelje proveo sam borei se s pritiskom, s narastajuom Potrebom koja se uzdizala u meni i kao ogroman talas rikala, naletala i razlivala se po plai ne povlaei se, ve se nadimajui sve vie sa svakim otkucajem sjajnog nonog sata.

Ali bilo je to i vreme opreza, vreme provedeno u proverama. Ne u proverama svetenika, to ne, odavno sam bio siguran da je on taj. Vreme provedeno u proverama da li se sve moe uraditi ispravno, uredno, sve pedantno uukano, sve savreno skockano. Nisam smeo da budem uhvaen, ne sada. Suvie vredno sam radio, suvie dugo, da sve bude dobro po mene, da zatitim svoj sreni mali ivot. Isuvie dobro sam se provodio da bih sada stao. I tako sam uvek bio oprezan. Uvek uredan. Uvek unapred spreman, da bi sve bilo ispravno. A kada je sve ispravno, proveri sve jo jednom. To je bio Harijev nain, blagosloven bio, nain tog dalekovidog savrenog policajca, mog pooima. Uvek budi siguran, budi oprezan, budi precizan, govorio je; i eto ve nedelju dana sam bio siguran da je u najveoj moguoj meri sve bilo ispravno na Harijev nain. I kada sam odlazio s posla veeras, znao sam da je to bio onaj trenutak. To je bila ta No. No koja je bila drugaija. Dogodie se noas, mora se dogoditi. Ba kao to se dogaalo i pre. Upravo kao to e se dogaati opet i ponovo. A noas e se dogoditi sveteniku. Zvao se otac Donovan. Predavao je muziku deci u Sirotitu svetog Antonija u Homstedu, na Floridi. Deca su ga volela. I naravno, on je voleo decu, veoma, zaista. Ceo ivot je posvetio njima. Nauio je kreolski i panski. Nauio je i njihovu muziku. Sve za deicu. Sve to je inio, bilo je za deicu. Sve.

Posmatrao sam ga veeras kao to sam ga posmatrao ve mnogo veeri. Posmatrao kako se zaustavlja u dovratku sirotita da bi porazgovarao sa malom crnom devojicom koja je izlazila za njim. Bila je mala, ne starija od osam godina, i za taj uzrast sitna. Seo je na stepenite i priao s njom pet minuta. Sela je i ona, klatei se naprednazad. Smejali su se. Ona se naslonila na njega. On joj je dodirnuo kosu. Pojavila se monahinja i zaustavila u dovratku, gledajui trenutak u njih pre nego to je progovorila. Onda se osmehnula i ispruila ruku. Devojica se glavom oeala o svetenika. Otac Donovan ju je zagrlio, ustao, poljubio za laku no. Monahinja se nasmejala i rekla neto ocu Donovanu. On je rekao neto njoj u odgovor. Zatim je poao prema svojim kolima. Konano: navio sam se za napad i... Jo ne. Mali domarev mini-kombi nalazio se na petnaest stopa od ulaza. Dok je otac Donovan prolazio pored njega, otvorila su se bona klizna vrata. Izvirio je neki ovek i, vukui dimove cigarete, pozdravio svetenika, koji se naslonio na kombi da bi popriao s njim. Srea. Opet srea. Uvek srea u ovakvim noima. Nisam bio video oveka, nisam pretpostavio da je mogao da bude tamo. A on bi mene video. Da ne bee sree. Udahnuo sam duboko. Ispustio vazduh polako i mirno, ledeno hladno. Bila je to samo jedna sitnica. Ostalo nisam bio prevideo. Bio sam uradio sve ispravno, sve isto, sve onako kako je moralo da se uradi. Bie ispravno. Sada.

Otac Donovan je ponovo poao ka svojim kolima. Okrenuo se jednom i doviknuo neto. Domar je mahnuo sa ulaza u sirotite, zatim ugasio opuak i nestao u unutranjosti zgrade. Ode. Srea. Opet srea. Otac Donovan je petljao da pronae kljueve, otvorio vrata auta, seo u auto. uo sam kako stavlja klju. uo sam kako se pokree motor. A onda... SAD. Uspravio sam se na zadnjem seditu njegovog auta i nabacio mu omu oko vrata. Jedan brz, gladak, lep trzaj i oma od jake pecaroke strune od pedeset funti1 je lepo legla. On je napravio uspanieni trzaj i to je bilo sve. Sad si moj, rekao sam mu, a on se zaledio tako uredno i savreno kao da je to uvebavao, gotovo kao da je uo onaj drugi glas, smeh posmatraa u meni. ini tano onako kako ti kaem, rekoh mu. Napola je uhvatio dah i bacio pogled na retrovizor. Tu je bilo moje lice, ekalo ga je, umotano u belu svilenu masku kroz koju su se videle samo moje oi. Razume li? upitah. Svila maske leprala je preko mojih usana dok sam govorio. Otac Donovan nije rekao nita. Buljio je u moje oi. Povukoh omu. Razume li? ponovih, neto tie.

Teinska jedinica, pokazuje jainu na kidanje.

Ovog puta je klimnuo glavom. Poao je rukom prema omi, nesiguran ta bi se desilo kada bi pokuao da je olabavi. Lice mu je postajalo tamnocrveno. Olabavih mu malo omu. Budi dobar, rekoh, pa e due iveti. Duboko je udahnuo. Mogao sam da ujem kako mu vazduh razdire grlo. Zakaljao se i ponovo udahnuo. Ali je i dalje sedeo mirno i nije pokuavao da pobegne. To je bilo veoma dobro. Vozili smo se. Otac Donovan je sledio moja uputstva, bez trikova, bez oklevanja. Vozili smo na jug kroz Florida Siti i krenuli putem Kard Saund Rouda. Primetio sam da ga je taj put inio nervoznim, ali se nije bunio. Nije pokuavao da razgovara sa mnom. Obe ruke je drao na volanu, blede i tako jako stisnute da su se zglobovi isticali. I to je bilo veoma dobro. Vozili smo se na jug jo nekih pet minuta, bez ikakvog zvuka osim pesme guma i vetra i velikog Meseca iznad nas sa njegovom monom muzikom u mojim venama, i paljivim posmatraem koji se tiho smejao u navali estokog nonog pulsa. Ovde skreni, rekoh najzad. Svetenikove oi poletee ka mojima u ogledalu. Panika je pokuavala da probije sebi put iz njegovih oiju, niz njegovo lice, u njegova usta ne bi li progovorila, ali... Skreni! rekoh, i on skrete. Smlaen kao da je sve vreme to i oekivao, ekao na to od pamtiveka, skrenuo je.

Mali zemljani put se jedva video. Prosto je ovek morao da zna da se tu nalazi da bi ga uopte pronaao. A ja sam znao. Dolazio sam tu i ranije. Put se protezao dve milje, zaokreui tri puta, kroz visoku otru trsku, kroz drvee, du uzanog kanala, duboko u movaru, pa na istinu. Kuu je neko sagradio pre pedeset godina. Njen najvei deo je i dalje stajao. Ono to je od nje ostalo, bilo je veliko. Tri sobe, pola krova jo uvek na mestu, mada sve potpuno zaputeno ve godinama. Osim starog povrtnjaka u dvoritu pored kue. Bilo je znakova da je tu neko kopao ne tako davno. Zaustavi auto, rekoh kada je svetlost farova otkrila ruevnu kuu. Otac Donovan se nae da poslua. Kao strahom zarobljen u sopstvenom telu, udovi i misli su mu bili u gru. Iskljui motor, kazah, i on tako i uini. Iznenada je bilo veoma tiho. Neto maleno je zauorilo u nekom drvetu. Vetar je proangrljao travom. A zatim opet mir, tiina tako duboka da je gotovo udavila huku none muzike koja je ekiala u mom skrivenom ja. Izlazi, rekoh. Otac Donovan se nije ni pomakao. Pogled mu je poivao na povrtnjaku. Videlo se nekoliko malih humki zemlje. Hrpe su bile veoma tamne na meseini. Ocu Donovanu su morale biti jo mranije. I dalje se nije micao.

Snano cimnuh omu, snanije nego to je on verovao da moe da preivi, snanije nego to je ikada pomislio da mu se moe dogoditi. Lea izvijenih u luk, sa venama istaknutim na elu, pomislio je da umire. Ali nije umirao. Jo ne. U stvari, jo prilino dugo i nee. Nogom otvorih vrata auta i izvukoh ga za sobom, tek koliko da mu dozvolim da oseti moju snagu. Skljokao se na peskoviti put i uvijao kao ranjena zmija. Mrani putnik se oduevljen smejao, a ja sam igrao svoju ulogu. Spustio sam jednu izmu na grudi oca Donovana i drao omu vrsto zategnutu. Mora da slua i radi kako kaem, rekoh mu. Mora. Nagnuh se i blago popustih omu. To bi trebalo da zna. Vano je, rekoh. uo me je. Njegove oi, u kojima su pulsirali krv i bol i iz kojih su curile suze niz lice, njegove oi susretoe moje u naletu razumevanja, i sve stvari koje su se morale dogoditi bile su sada tu, pred njim. Video ih je. I znao je koliko je bilo vano, za njega, da bude posluan. Poeo je da spoznaje. Ustani sad, rekoh. Sporo, veoma sporo, ne miui pogled s mojih oiju, otac Donovan je ustao. Stajali smo tako, dugo, isprepletanih pogleda, postajali smo jedna osoba sa jednom potrebom, a zatim je on zadrhtao. Podigao je jednu ruku na pola puta do lica, a zatim je pustio da padne. U kuu, rekoh, veoma neno. U kuu u kojoj je sve bilo spremno.

Otac Donovan je oborio pogled. Zatim je podigao oi ka meni, samo to vie nije mogao da gleda. Okreui se prema kui zaustavio se kada je ponovo ugledao tamne humke zemlje u povrtnjaku. eleo je da gleda u mene a nije mogao, ne poto je ponovo video te crne, meseinom osvetljene gomile zemlje. Krenuo je ka kui, a ja sam drao povodac. Poao je posluno, sputene glave - dobra i krotka rtva. Uz pet istroenih stepenika, preko uzanog trema, do zatvorenih ulaznih vrata. Otac Donovan je stao. Nije pogledao nagore. Nije pogledao u mene. Unutra, rekoh svojim mirnim zapovednikim glasom. Otac Donovan je drhtao. Ulazi unutra, ponovih. Ali on nije mogao. Nagnuo sam se pored njega i otvorio vrata gurnuvi ih. Ubacio sam svetenika unutra nogom. Posrnuo je, ispravio se i zaustavio na samom ulazu, vrsto stisnutih oiju. Zatvorio sam vrata. Odmah tu, na podu, bio sam ostavio baterijsku lampu, i sada je ukljuih. Pogledaj, proaputah. Otac Donovan je lagano, paljivo, otvorio jedno oko. Smrzao se. Vreme je stalo za oca Donovana. Ne, ree on. Da, rekoh ja. O, ne, ree on.

O, da, rekoh ja. On vrisnu: NEEEE! Ja cimnuh omu. Njegov vrisak se presee i on pade na kolena. Pustio je vlaan, kreketavi, cvilei zvuk i pokrio lice. Da, rekoh. Uasan nered, zar ne? Napregao je celo lice da bi zatvorio oi. Nije mogao da gleda, ne sada, ne ovako. Nisam ga krivio, zaista ne, nered je bio uasan. Muilo me je i samo saznanje da se tu nalazi otkad sam sve postavio za njega. Ali je on morao da ga vidi. Prosto je morao. Ne samo zbog mene. Ne samo zbog Mranog putnika. Zbog sebe. Morao je da vidi. Samo, on nije gledao. Otvorite oi, oe Donovane, rekoh. Molim vas, ree on groznim malim grcajem. Veoma mi je iao na ivce, mada nije trebalo - ledeno-ista kontrola - ali, opet, dotaklo me je, to cviljenje pred neredom na podu, te utnuvi snano pokosih njegove noge. estoko sam povukao omu i zgrabio ga za potiljak desnom rukom, zatim mu lice tresnuo o trokave iskrivljene podne daske. Bilo je malo krvi i to me je jo vie razbesnelo. Otvaraj ih, rekoh. Otvaraj oi. ODMAH ih otvaraj. Gledaj. Zgrabio sam ga za kosu i povukao mu glavu unazad. Radi kako ti govorim, kazah. Gledaj. Ili u ti odrezati kapke s oiju. Bio sam veoma ubedljiv. Te on to uini. Pogleda. Veoma sam se naradio da bi sve bilo kako treba, ali mogao sam da koristim samo ono ime sam raspolagao. Nita ne bih mogao da obavim da nisu bila tu dovoljno

dugo da se sve osui, ali su bila veoma prljava. Uspeo sam da skinem najvei deo zemlje, samo to su neka tela bila u povrtnjaku veoma dugo i nije se moglo razaznati gde poinje zemlja a gde prestaje telo. Zaista, kad bolje razmislim, nikada se i ne razaznaje. Tako prljavo... Bilo ih je sedam, sedam malih tela, sedmoro ekstra prljave siroadi poloene na gumene zastore za kade, jer su oni uredni i ne proputaju. Sedam pravih linija usmerenih pravo preko prostorije. Pokazujui pravo na oca Donovana. Tako da je znao. Bio je na putu da im se pridrui. Zdravo Marija, milosti puna... zapoe on. Ja jako cimnuh omu. Nema toga, oe. Ne sada. Sada je za celu istinu. Molim vas, guio se. Da, moli me. Tako je dobro. Mnogo bolje. Cimnuh ponovo. Misli li da su tu svi, oe? Sedam tela? Jesu li oni molili? On nije imao ta da kae. Misli li da su tu svi, oe? Samo sedam? Jesam li ih sve naao? O, Gospode, zakrklja on, sa bolom koji je bilo dobro uti. A ta je sa drugim mestima, oe? ta je sa Fajetvilom? eli li da priamo o Fajetvilu? Iskrkljao je samo jecaj, bez rei. A ta je sa Ist Orindom? Je l' tamo bilo troje? Ili sam neko propustio? Tako je teko biti siguran. Da li ih je bilo etvoro u Ist Orindu, oe? Otac Donovan je pokuao da vrisne. Od njegovog grla nije ostalo dovoljno da bi mogao da pusti valjan vrisak, ali

je u pozadini bilo pravo oseanje, to je nadometalo lou tehniku. Zatim je pao niice, na lice, i ja ga ostavih da neko vreme jeca pre nego to ga uspravih na noge. Nije bio stabilan, nije imao kontrolu. Beika mu je popustila, a na bradi mu je bila bala. Molim vas, ree. Nisam mogao da se uzdrim. Jednostavno, nisam mogao. Molim vas, morate razumeti... Razumem, oe, kazah, i bilo je neega u mom glasu, sada glasu Mranog putnika, to ga je zaledilo. Polako je podigao glavu da bi se suoio sa mnom, a ono to je video u mojim oima nateralo ga je da bude veoma miran. Savreno razumem, rekoh unosei mu se u lice. Znoj na njegovim obrazima se pretvorio u led. Vidite, rekoh, ni ja ne mogu da se uzdrim. Sada smo bili sasvim blizu, gotovo se dodirivali, a njegova prljavtina je bila odjednom nepodnoljiva. Cimnuh omom i svojom nogom izbih noge pod njim. Otac Donovan se prui po podu. Ali deca? rekao sam. Nikada ne bih to mogao da uradim deci. Spustio sam svoju tvrdu istu izmu na njegov potiljak i pritisnuo mu lice o pod. Ne kao vi, oe. Nikada deica. Ja moram da pronalazim ljude poput vas. ta si ti? proaputao je otac Donovan. Poetak, rekao sam. I kraj. Upoznajte svog Rastvoritelja, oe. Igla je bila spremna i ula je u njegov vrat kao to je i trebalo, mali otpor stegnutih miia, ali nikakav od strane svetenika. Gurnuo sam klip i pric se ispraznio nalivajui oca Donovana brzim, istim mirom.

Trenuci, samo trenuci, u njegovoj glavi je sve poelo da lebdi, a on je okrenuo lice ka meni. Da li me je zaista sada video? Da li je video duple gumene rukavice, paljivo navuen hirurki mantil, ik svilenu masku? Da li me je zaista video? Ili se to dogaalo samo u drugoj sobi, sobi Mranog putnika, istoj sobi? Okreenoj u belo pre dve noi i poienoj, oribanoj, dezinfikovanoj, istoj koliko to samo moe da bude. Pod svetlima na sredini sobe, iza prozora zapeaenih debelim belim gumiranim ploama, da li me je konano video, tamo sa stola koji sam napravio, mene, kutiju belih vrea za ubre, boce sa hemikalijama i mali red testera i noeva? Da li me je konano video? Ili je video sedam neurednih izboina, i ko zna koliko jo? Da li je konano video sebe, nesposobnog da vriti, kako se pretvara u istu takvu humku iz bate? Nije, naravno. Njegova mata nije mu dozvoljavala da sebe smatra istom vrstom kao i svoje rtve. I na neki nain, bio je u pravu. Nikada se nee pretvoriti u onakvu masu kakvu je on napravio od dece. Ja to nikada neu uraditi, nikada ne bih to dozvolio. Ja nisam kao otac Donovan, ne takva vrsta udovita. Ja sam veoma uredno udovite. Za urednost je potrebno vreme, naravno, ali se isplati. Isplati se usreiti Mranog putnika, umiriti ga ponovo na due vreme. Isplati se uraditi to ispravno i uredno. Ukloniti jo jednu hrpu nereda iz sveta. Jo nekoliko uredno upakovanih vrea za ubre i moje malo oe sveta je urednije, srenije mesto. Bolje mesto.

Preda mnom je bilo jo osam sati pre nego to sam morao da odem. Svaki taj sat e mi biti potreban da bih odradio sve kako treba. Privezao sam svetenika za sto lepljivom trakom i isekao njegovu odeu. Pripremne radnje sam obavio brzo; brijanje, ribanje, isecanje delova koji su neuredno trali. Kao i svaki prethodni put, osetio sam kako nastaje divno, dugo, lagano oslobaanje to poinje da dobuje celim mojim telom. Leprae u meni dok radim, uzdizati me i nositi sa sobom sve do samog kraja, kada plima oslabi i oseka odnese sa sobom Potrebu i svetenika. I ba pre nego to sam poeo ozbiljno da radim, otac Donovan je otvorio oi i pogledao me. Sada nije bilo straha; i to se ponekad dogaa. Pogledao je direktno u mene i usta su mu se pomerila. ta? rekao sam. Pribliio sam malo glavu. Ne ujem vas. uo sam ga kako die, spor i miran dah, a zatim je izgovorio to ponovo pre nego to je zatvorio oi. Nema na emu, rekao sam i bacio se na posao.

POGLAVLJE 2

Do etiri i trideset ujutru, svetenik je bio sasvim oien. Oseao sam se mnogo bolje. Uvek sam se tako i oseao, posle. Ubijanje ini da se dobro oseam. Ono razvezuje vorove iz mranih dubina dragog Dekstera. Ono je slatko oputanje, neophodno otvaranje svih malih unutranjih hidraulinih ventila. Uivam u svome radu; ao mi je ako vam to smeta. Veoma, veoma mi je ao, zaista. Ali tako je. I ne radi se o bilo kakvom ubijanju, naravno. Mora da bude obavljeno na ispravan nain, u pravo vreme, sa pravim partnerom - veoma komplikovano, ali veoma neophodno. I uvek pomalo iscrpljujue. Bio sam jako umoran, ali je zato nestalo prolonedeljne napetosti, hladan glas Mranog putnika je bio tih, a ja sam mogao da budem ponovo ja. Kapriciozan, zabavan, bezbrian, iznutra mrtav Dekster. Ne vie Dekster s noem, Osvetnik Dekster. Ne - do sledee prilike. Sva tela sam vratio u batu, sa jednim novim susedom, i sredio malu, ruevnu kuu koliko sam mogao. Spakovao sam svoje stvari u svetenikov auto i odvezao se na jug, do malog sporednog kanala gde sam bio ostavio svoj amac, valer od sedam stopa sa malim gazom i velikim motorom. Gurnuo sam svetenikov auto u kanal iza mog amca i popeo se na palubu. Posmatrao sam kako kola tonu i nestaju. Zatim sam upalio motor i polako krenuo iz

kanala, uputivi se na sever preko zaliva. Sunce je upravo izlazilo i odbijalo se o limariju amca. Navukao sam moje najbolje sreno lice; samo jo jedan ribar ranoranilac na putu kui. Crvena karpina, elite? Do pola sedam sam bio kod kue, u svom stanu u Kokonat Grouvu. Izvadio sam staklenu ploicu iz depa, jednostavno isto pare stakla - sa jednom, paljivo sputenom, kapljicom svetenikove krvi sauvanom u centru. Lepo i isto, sada osueno, spremno da se uvue pod moj mikroskop kada budem eleo da se prisetim. Spremio sam ploicu uz ostale - njih trideset est urednih i veoma paljivo osuenih kapljica krvi. Tuirao sam se izuzetno dugo, putajui da vrua voda spere ostatke napetosti i opusti vorove u mojim miiima, izribavajui i poslednje najsitnije ostatke preostalog svetenikovog mirisa i mirisa bate pored male kue u movari. Deca. Trebalo je da ga ubijem dva puta. ta god me je uinilo ovakvim kakav jesam, ostavilo me je upljim, praznim iznutra, nesposobnim da oseam. Sve to mo-da i nije bitna stvar. Prilino sam siguran da veina ljudi strano folira u svakodnevnim ljudskim kontaktima. A ja samo foliram potpuno. Foliram veoma dobro, a oseanja nikada nema. Ali volim decu. Nikada neu moi da ih imam, jer sama ideja o seksu je nikakva ideja. Zamislite da radite one stvari... kako moete?! Gde vam je oseaj dostojanstva? Ali deca - deca su posebna. Otac Donovan je zasluio da umre. Harijev kod je bio zadovoljen, a uz to i Mrani putnik.

Do sedam i petnaest oseao sam se opet isto. Popio sam kafu, pojeo cerealije i krenuo na posao. Zgrada u kojoj radim je velika i moderna, bela sa puno stakla, u blizini aerodroma. Moja laboratorija je na drugom spratu, pozadi. Imam malu kancelariju uz laboratoriju. I nije neka kancelarija, ali je moja, odeljak izvan glavne laboratorije za analizu krvi. Sva moja, nikom nije dozvoljeno unutra, nema deljenja ni sa kim, nikog da uneredi moj prostor. Sto sa stolicom, druga stolica za posetioca ako nije prekrupan. Raunar, polica, ormar za dosijea. Telefon. Telefonska sekretarica. Telefonska sekretarica sa lampicom koja trepe dok ulazim. Poruka za mene nije neto svakodnevno. Iz nekog razloga, na svetu je veoma malo ljudi koji imaju ta da kau analitiaru krvnih otisaka u radno vreme. Jedna od njih je Debora Morgan, moja posestrima. Pandurka, ba kao njen otac. Poruka je bila od nje. Pritisnuo sam dugme i uo laganu tejano2 muziku, a zatim Deborin glas. Dekstere, molim te, im stigne. Ja sam na mestu zloina na Tamijami Trejlu, u motelu Kacik. Zatim stanka. uo sam kako stavlja ruku preko slualice i nekome neto govori. Zatim opet udar meksike muzike i eto nje nazad. Moe li iz ovih stopa? Molim te, Dekse? Spustila je slualicu. Ja nemam porodicu. Mislim, bar onoliko koliko znam. Tamo negde, mora biti da ima ljudi koji nose genetski
2

panski: Tehanosi (Tejanos) su Teksaani meksikog porekla; otud naziv muzike.

materijal slian mome, siguran sam. Njih alim. Ali ih nikada nisam upoznao. Nisam pokuavao da naem njih, a nisu ni oni pokuali da nau mene. Usvojen sam, odgajili su me Hari i Doris Morgan, Deborini roditelji. S obzirom na to ta sam, odlino su obavili posao, zar ne? Oboje su mrtvi. I tako je Deb jedina osoba na svetu koja daje crno ispod nokta da li sam iv ili mrtav. Iz nekog razloga koji ja ne mogu da skapiram, njoj je u stvari drae da budem iv. Mislim da je to lepo, i kada bih uopte mogao da imam oseanja, imao bih ih za Deb. Te sam otiao. Izvezao sam se iz Metro-Dejdovog parkiralita i izaao na oblinji Ternpajk, koji me je odveo juno, do dela Tamijami Trejla u kojem se udomio motel Kacik i jo par stotina njegove brae i sestara. Na sopstveni nain, to je raj. Posebno ako si bubavaba. Redovi zgrada kojima uspeva da istovremeno blistaju i raspadaju se. Sjajni neon na prastarim, trokavim, sunerasto istrulelim konstrukcijama. Ako ne dolazite nou, neete nikada ni doi. Jer videti ovakva mesta po danu isto je to i videti krajnji ishod naeg klimavog ugovora sa ivotom. Svaki vei grad ima ovakav kraj. Ako ilatasti patuljak sa uznapredovalom leprom poeli seks sa kengurom i srednjokolskim horom, nai e put dovde i uzeti sobu. Kada zavri, moe da odvede celu druinu u susedstvo na oljicu kubanske kafe i sendvi medianoche. Nikoga ne bi bilo briga, sve dok daje napojnicu. U poslednje vreme, Debora je isuvie esto bivala ovde. Njeno miljenje, nije moje! Delovalo je kao dobro mesto gde

treba ii ako si pub i ako eli sebi da povea statistike anse da uhvati nekoga ko radi neto strano. Debora nije videla stvari na taj nain. Moda zato to je radila u Porocima. Zgodna mlada ena koja radi u Porocima na Tamijami Trejlu, obino zavrava kao mamac u nametaljki, stojei napolju gotovo gola da bi hvatala mukarce voljne da plaaju za seks. Debora je to mrzela. Nije mogla da se primi na prostituciju, osim kao na socioloko pitanje. Nije mislila da je obilaenje klonja prava borba protiv kriminala. I ono to je bilo poznato samo meni: mrzela je sve to je preterano isticalo njenu enstvenost i njenu bujnu figuru. Htela je da bude policajac; nije ona bila kriva to je izgledala kao duplerica. Dok sam ulazio na parkiralite koje je povezivalo Kacik i njegovog suseda, Titov Caf Cubano, mogao sam da vidim da je trenutno avolski isticala svoje obline. Bila je obuena u neonski ruiastu pripijenu bluzicu bez bretela, orts sa likrom, crne mreaste arape i visoke potpetice. Direktno iz prodavnice kostima za holivudske uliarke u 3D. Pre nekoliko godina u Direkciji Poroka neko je pustio glas da im se makroi smeju na ulicama. Izgleda da su panduri u Porocima, uglavnom mukarci, birali odeu za operativke koje su radile na tajnim zadacima. Njihov izbor odee je mnogo govorio o njihovim omiljenim nastranostima, ali nije mnogo liio na uliarsku odeu. Tako je svako na ulici mogao da prepozna da nova enska nosi znaku i pitolj u tanici.

Kao posledica ove glasine, panduri u Porocima poeli su da insistiraju da devojke, koje izlaze preruene, same biraju svoju radnu odeu. Na kraju, devojke znaju bolje ta izgleda ispravno, nije li tako? Veina njih moda i zna. Debora ne zna. Nikada joj nije bilo udobno ni u emu drugom osim u plavom. Trebalo je da vidite ta je htela da obue za matursko vee. A sada nema te lepe ene koja bi obukla kostim koji toliko otkriva i pri tom bila toliko seksualno neprivlana kao Deb. Ali da se isticala, jeste. Radila je na kontrolisanju gomile, znake okaene na bluzu bez bretela. Videla se bolje od pola milje ute trake za obeleavanje mesta zloina koja je ve bila rastegnuta, i vie od troja patrolnih kola uglavljenih tu sa ukljuenim rotacionim svetlima. Ruiasta bluza je svetlela jae. Bila je na jednom kraju parkiralita, drei gomilu podalje od laboratorijskih tehniara okupiranih pregledanjem kanti za otpatke koje su pripadale kafedinici. Bilo mi je drago to taj posao nije zapao meni. Odande je smrad dopirao ak do parkiralita i kroz prozor mog auta - tamni smrad soca latinske kafe pomean sa trulim voem i ueglom svinjetinom. Pandur na ulazu u parking bio je momak koga sam poznavao. Mahnuo mi je da proem i ja sam pronaao prazno mesto. Deb, rekao sam dok sam leerno prilazio. Lepe stvari. Zaista potpuno istiu tvoje obline.

Odjebi, rekla je i pocrvenela. To zaista treba videti kod zrelog policajca. Pronali su jo jednu kurvu, rekla je. Barem misle da je kurva. Teko je rei na osnovu ostataka. To je trea u poslednjih pet meseci, rekao sam. Peta, saoptila mi je. Bile su i dve gore u Brauvordu. Zavrtela je glavom. Ovi upkovi stalno govore, zvanino, da ne postoji veza. Jer bi to znailo straobalno mnogo papirologije, rekao sam usluno. Deb mi je pokazala zube. A ta kae na malo elementarnog policijskog rada? zareala je. I kreten bi mogao da vidi da su ova ubistva povezana. I malo se stresla. Zurio sam u nju, zapanjen. Bila ja pandur, i pandurska erka. Malo toga joj je smetalo. Kada je bila poetnik i kada su joj stariji momci smetali - pokazujui joj raskomadana tela koja su svakodnevna pojava u Majamiju - da bi je naveli da izriga ruak, ona ne bi ni trepnula. Nema ta nije videla. Bila, videla, radila, kupila bluzicu. Ali se stresla od ovoga. Zanimljivo. Ovaj sluaj je poseban, zar ne? upitao sam je. Ovaj se dogodio dok sam ja bila na dunosti, s kurvama. Uprla je prstom u mene. A TO znai da imam priliku da uem u tim, budem primeena, i isposlujem premetaj u Odeljenje za ubistva. Veselo sam joj se osmehnuo. Ambicija, Debora?

Prokleto tano, rekla je. Hou da se izvuem iz Poroka, i hou da se izvuem iz ove seksi odee. Hou u Ubistva, Dekstere, a ovo bi mogla da bude moja ulaznica. Samo jedan mali talian tref... Zastala je. A onda je rekla neto apsolutno zapanjujue. Molim te pomozi mi, Dekse, rekla je. Zaista mrzim ovo. Molim te - Debora? Rekla si molim te, meni? Zna li koliko me to ini nervoznim? Prestani sa sranjem, Dekse. Ali, Debora, zaista... Prestani, rekoh. Hoe li mi pomoi ili ne? Kada je ve tako rekla, sa tim udnim i retkim molim te koje je visilo u vazduhu, ta sam drugo mogao da kaem osim, Naravno da hou, Deb. Zna to. Pogledala me je otro, povlaei svoje molim te. Ne znam to, Dekse. S tobom ne znam nita. Naravno da u ti pomoi, Deb, ponovio sam, pokuavajui da zvuim povreeno. I odradivi zaista odlinu imitaciju povreenog dostojanstva, uputio sam se prema otpadu sa ostalim laboratorijskim pacovima. Kamila Fig je bauljala po ubretu, nanosei prah za otiske. Bila je stamena ena od trideset pet, kratke kose, koja nikada izgleda nije reagovala na moje plahe, armantne ljubaznosti. Ali im me je ugledala, podigla se na kolena, zacrvenela, i bez rei posmatrala kako prolazim. Izgleda da je uvek zurila u mene i posle crvenela. Na prevrnutoj plastinoj gajbi za mleko na udaljenom kraju dubrita sedeo je Vins Masuka, prebirajui po aici

otpada. Bio je napola Japanac i voleo je da se ali kako je izvukao krau polovinu. To jest, on je to nazivao alom. Bilo je neeg samo malo uvrnutog u Vinsovom sjajnom, azijatskom osmehu. Kao da je iz slikovnica uio da se smeje. ak i kada je priajui prljave viceve sputao pubovima, niko se nije ljutio na njega. Niko se nije ni smejao, ali ga niko nije prekidao. On je uvek imao ispravnu ritualnu gestikulaciju, ali je uvek izgledalo kao da folira. Zato mi se i dopadao, mislim. Jo jedan momak koji se pravio da je ovek, ba kao ja. Pa, Dekstere, rekao je Vins pogledajui gore. ta te dovodi ovamo? Doao sam da vidim kako pravi strunjaci rade u kompletno profesionalnoj atmosferi, rekao sam. Jesi li uopte video takve? Ha-ha, rekao je on. To je trebalo da bude autentian smeh, ali je bilo vetakije i od njegovog osmeha. Sigurno misli da si u Bostonu. Pronaao je neto i podigao ga ka svetlu, mirkajui. Ozbiljno, ta e ovde? to ne bih bio ovde, Vinse? rekao sam, folirajui srditost. Ovo je mesto zloina, zar ne? Ti radi na krvnim otiscima, rekao je, odbacujui ono u ta je zurio i tragajui za neim drugim. To znam. Pogledao me je okien svojim najveim folirantskim osmehom. Ovde nema krvi, Dekse. U glavi mi se zavrtelo. ta ti to znai?

Nema krvi, u, ni na, niti blizu, Dekse. Uopte nema krvi. Najuvrnutija stvar koju si ikada video, rekao je. Uopte nema krvi. Mogao sam da ujem kako se fraza sama ponavlja u mojoj glavi, svaki put sve glasnije. Nema lepljive, tople, neuredne, uasne krvi. Nema uzoraka. Nema mrlja. UOPTE NEMA KRVI. Zato li se nisam toga setio? Oseao sam se kao deo koji nedostaje neemu za ta nisam ni znao da je nepotpuno. Ne kaem da razumem o emu se tu radi, sa Deksterom i krvlju. Sama pomisao na to strugala mi je po ivcima - a opet sam, pored svega, od toga napravio karijeru, to sam studirao i to je bio deo mog stvarnog posla. Bilo je jasno da su se dogaale neke veoma duboke stvari, a meni je bilo teko da odrim zainteresovanost. To sam to jesam, i uostalom, nije li ona no bila kao stvorena za seciranje deceubice? Ali ovo... Je l' ti dobro Dekstere? upitao je Vins. Odlino sam, rekao sam. Kako on to radi? Zavisi. Pogledao sam Vinsa. Zurio je u aku soca od kafe, paljivo prebirajui po njemu prstom u gumenoj rukavici. Od ega zavisi. Vinse? Od toga ko je on i ta to on radi, rekao je. Ha-ha. Odmahnuo sam glavom. Ponekad se previe trudi da bude zagonetan, rekao sam. Kako ubica uspeva da se otarasi krvi?

Za sada je teko rei, kazao je. Nismo nali nita. A ni telo nije u najboljem stanju, pa je malo verovatno da emo otkriti neto znaajno. To nije zvualo zanimljivo, ni izbliza. Ja volim da ostavljam uredna tela. Bez frke, bez zbrke, bez kapanja krvi. Ako je ubica bio samo jo jedan pas koji se otima o kosku, to meni nita nije znailo. Disao sam malo lake. Gde je telo? upitao sam Vinsa. Mahnuo je glavom prema mestu na nekih dvadeset stopa od nas. Onamo, rekao je. Sa Laguertom. Ooo, joj, rekao sam. Je l' se Laguerta bavi ovim? Opet mi je pokazao svoj folirantski osmeh. Ubica ima sree. Pogledao sam. Mala grupa ljudi stajala je oko gomile urednih vrea za smee. Ne vidim ga, rekao sam. Ba tamo. Vree. U svakoj po deo. Isekao je rtvu na delove i zatim svaki umotao kao boini poklon. Jesi li ikada video tako neto? Naravno da jesam. Tako ja radim.

POGLAVLJE 3

Ima neeg udnog i razoruavajueg u posmatranju mesta zloina usred bela dana po majamskom suncu. Ono ini da i najgrotesknija ubistva deluju antiseptino, nameteno. Kao da si u novom i izazovnom delu Diznijevog sveta. Damerova3 zemlja. Doi i provozaj se u friideru. Molimo, bljujte ruak samo u kontejnere za tu namenu. Nije da je meni pogled na iskasapljena tela ikada smetao, o ne, daleko od toga. Gnuam se malo onih neurednih, kada su nepaljivi sa telesnim tenostima gadna stvar. Osim toga, nije nita gore nego kada posmatrate rebarca u kasapnici. Ali policajci poetnici i posetioci mesta zloina imaju tendenciju da povraaju - a iz nekog razloga, znatno manje povraaju ovde nego tamo na Severu. Izgleda da sunce jednostavno ublaava doivljaj. Ono isti stvari, ini ih urednijim. Moda zato volim Majami. To je tako uredan grad. U Majamiju je dan ve bio divan i vru. Svako ko je poneo sako sada je traio mesto gde moe da ga okai. Avaj, takvog mesta nije bilo na trokavom parkingu. Bilo je samo pet ili est kola i ubrite. Ono je bilo zabaeno, u uglu, pored kafea, zapljuskivalo je ruiasti omalterisani zid sa bodljikavom icom na vrhu. Tu je bio i zadnji ulaz u
3

Defri Damer iz Milvokija, serijski ubica izuzetne okrutnosti i nastranosti, ubijen u zatvoru 1994.

kafe. Zlovoljna mlada ena je ulazila i izlazila, ustro poslujui sa cafe cubano i pasteles4 oko pubova i tehniara na licu mesta. aica policajaca od sorte, u odelima, koji se motaju po mestima zloina, bilo da bi bili primeeni, da bi primenili pritisak, bilo da bi bili upueni u sve to se dogaa, imali su sada stvar vie za ongliranje. Kafu, po pecivo, i po sako. Ljudi iz kriminalistike laboratorije nisu nosili sakoe. Rajonske5 kuglake majice sa dva depa vie su podravale njihov spid. I sam sam nosio takvu. Na njoj se ponavljala mustra vudu bubnjara i palminog drvea na limunzelenoj pozadini. Fensi, ali praktino. Uputio sam se najblioj rajonskoj majici u grupi ljudi oko tela. Nosio ju je Anhel Batista6-nije-mi-rod, kako se obino predstavljao. Zdravo, ja sam Anhel Batista, nije mi rod. Radio je kao medicinski vetak. Trenutno je uao pored jedne od kesa za ubre i virio unutra. Pridruio sam mu se. Bio sam radoznao da i sam vidim unutranjost vree. Vredelo je zaviriti u sve to zaslui Deborinu reakciju. Anhele, reko sam, prilazei mu sa strane. ta imamo? Kako to misli imamo, belo mome? rekao je. Nema krvi. Ostao si bez posla.

4
5

Punjeno lisnato testo, u obliku pite ili rolovano. Polusintetiki i jeftin materijal. Fulgensio Batista i Zalvidar, ozloglaeni kubanski diktator; zbacio ga je Kastro.

uo sam. Zgurio sam se pored njega. Je l' obavljeno ovde, ili je samo tu istreseno? Zavrteo je glavom. Teko je rei. ubrite prazne dvaput nedeljno - ovo je ovde moda dva dana. Pogledao sam po parkingu, zatim prema buavoj fasadi Kacika. ta je sa motelom? Anhel je slegnuo ramenima. Jo proveravaju, ali ne verujem da e ita nai. I ranije je samo koristio podesno ubrite. Aha, rekao je iznenada. ta? Olovkom je sljutio plastinu vreu. Pogledaj ovaj rez. Izvirio je kraj tranirane noge, koji je izgledao bled i izuzetno mrtav pod bljetavim suncem. Ovaj komad se zavravao lankom, stopalo veoma uredno odvojeno. Mali tetovirani leptir je ostao, sa jednim krilom odseenim zajedno sa stopalom. Zviznuo sam. Gotovo hirurki rez. Ovaj momak je veoma dobro radio - jednako dobro kao i ja. Veoma isto, rekao sam. I bilo je, ak je prevazilazilo samu urednost rezanja. Nikada nisam video tako isto, suvo, uredno mrtvo tkivo. Boanstveno. Me cago en diez7 na lepo i isto, rekao je. Nije dovreno. Gledao sam preko njega, nastojei da zavirim malo dublje u vreu. Nita tu nije mrdalo. Meni deluje prilino dovreno, Anhele.
7

Serem se.

Gle, rekao je. Skinuvi gornji kraj, otvorio je jednu od okolnih vrea. Ova noga, sekao ju je na etiri dela. Gotovo kao odmereno lenjirom ili tako nekako, a? Isto tako i ovu, i pokazao je opet na prvi lanak kojem sam se tako duboko divio, a ovu see samo na dva? Kako to, a? Definitivno ne znam, rekao detektivka Laguerta prokljuviti. sam. Valjda e

Anhel me je pogledao na trenutak i obojica smo se borili da nam lica ostanu nepomina. Valjda hoe, rekao je i vratio se poslu. to ne ode da je pita? Hasta luego8, Anhel, rekao sam. Gotovo sigurno, odgovorio je, glave povijene nad plastinom vreom. Pre nekoliko godina, pronosile su se glasine da je detektivka Magdia Laguerta dola u Ubistva zato to je spavala s nekim. Bilo je dovoljno pogledati je jednom i poverovati u to. Svi neophodni delovi su bili na pravim mestima i bila je fiziki privlana na lenj, aristokratski nain. Prava umetnica sa minkom i veoma dobro obuena, blumingdejlski ik. Ali glasina prosto nije mogla biti tana. Pre svega, iako je spolja delovala veoma enstveno, nisam poznavao enu koja bi bila mukobanjastija iznutra. Bila je tvrda, sebino ambiciozna, a njena jedina slabost bila je izgleda prema zgodnim mukarcima manekenskog tipa, par godina mlaim od nje. Zato sam bio prilino siguran da nije dola u Ubistva preko seksa. Dola je u Ubistva zato to je Kubanka, zato to zna da igra na politiku kartu i zna
8

Vidimo se.

kako da ljubi bulje. U Majamiju, ta kombinacija je mnogo bolja od seksa. Laguerta je veoma, veoma, dobra u ljubljenju bulja, buljarka svetske klase. Buljarila je celim putem nagore, do uzvienog ina istraitelja u Ubistvima. Naalost, to je bio posao gde se njeno umee uvlaenja u pozadine nije trailo, pa je bila oajna detektivka. Deava se; nekompetentnost se ee isplati nego to mislite. U svakom sluaju, ja moram da saraujem s njom. Te sam upotrebio svoj nezanemarljivi arm ne bih li joj se dopao. Bilo je lake nego to biste pomislili. Svako moe da bude armantan ako mu ne smeta da se folira, izgovara sve one glupave, oigledne, tugaljive stvari, koje mnogi ne koriste jer ih savest u tome spreava. Na svu sreu, ja nemam savesti. Ja sve to izgovaram. Dok sam se pribliavao grupi okupljenoj blizu kafea, Laguerta je ispitivala nekoga na brzometnom panskom. Ja govorim panski; ak pomalo razumem i kubanski. Ali kod Laguerte razumem samo jednu od deset rei. Kubanski dijalekat baca u oaj ljude iji je maternji jezik panski. Cela svrha kubanskog panskog bila je, izgleda, trkati se sa nevidljivom topericom i ispaliti to vie u trosekundnim rafalima, ne koristei pri tom samoglasnike. Umetnost u praenju takvog govora bila je znati unapred ta neko eli da kae. To verovatno doprinosi stvaranju klanova na koje se ponekad ale ne-Kubanci. ovek koga je Laguerta reetala bio je nizak i irok, tamnoput sa indioskim crtama, i oigledno je bio zastraen

dijalektom, tonom i znakom. Nastojao je da je ne gleda dok je govorio, to je nju izgleda teralo da govori jo bre. No, no hay nadie afuera, rekao je blago, polako, gledajui u stranu. Todos estan en cafe. Niko nije bio napolju, svi su bili u kafeu. Donde estabas? zahtevala je odgovor. Gde si ti bio? ovek je pogledao u vree sa delovima tela i brzo pogledao u stranu. Cocina. Kuhinja. Entonces yo saco la basura. Zatim sam izneo ubre. Laguerta je nastavila dalje; verbalno ga je gnjeila, postavljala pogrena pitanja tonom koji je bio siledijski i srozavao ga, sve dok nije polako zaboravio na uas pronalaenja delova tela na ubritu i postao mrzovoljan i nekooperativan. Zaista majstorski zahvat. Uhvati kljunog svedoka i okrene ga protiv sebe. Ako uspe da zajebe sluaj u prvih par kljunih sati, ne gubi vreme i kasnije ima manje papirologije. Zavrila je sa nekoliko pretnji na kraju i otpremila oveka. Indio, ispljunula je kada se on odgegao izvan dometa zvuka. Ima nas raznih detektivko, rekao sam. ak i campesinosa.9 Podigla je pogled i oima prela preko mene, polako, dok sam ja stajao i pitao se zato. Je l' ona to zaboravila kako izgledam? Ali je zavrila sa velikim osmehom. Zaista sam joj se svideo, idiotkinji. Hola, Dekstere. ta te dovodi ovamo?
9

Seljaka.

uo sam da ste ovde i nisam mogao da odolim. Molim vas, detektivko, kada ete se udati za mene? Zakikotala se. Ostali policajci koji su bili dovoljno blizu da uju, izmenie poglede, a onda pogledae u stranu. Ne kupujem cipelu dok je ne probam, rekla je Laguerta. Bez obzira koliko dobro cipela izgleda. I mada sam bio siguran da je tako, to mi ipak nije objasnilo zato je zurila u mene sa jezikom meu zubima dok je to izgovarala. Sada odlazi, odvlai mi panju. Ovde ima ozbiljnog posla. To vidim, rekao sam. Jeste li ve uhvatili ubicu? Frknula je. Zvui kao novinar. Te guzice e me spopasti za sat vremena. ta ete im rei? Pogledala je u vree sa delovima tela i namrtila se. Ne zato to ju je prizor muio. Pokuavajui da smisli izjavu za tampu, pred oima je imala svoju karijeru. Samo je pitanje vremena kada e ubica pogreiti i mi emo ga uhvatiti... to znai, rekao sam, da do sada nije napravio nijednu greku, nemate nikakvih tragova i morate da saekate da ponovo ubije da biste ita preduzeli? Tvrdo me je pogledala. Zaboravljam. Zato mi se bee dopada? Samo sam slegnuo ramenima. Nisam imao pojma - al' opet, oigledno nije ni ona. Imamo nada y nada.10 Taj Gvatemalac, iskezila se Indiosu koji je odlazio, on je naao telo kada je izneo
10

Nita i nita, duplo nita.

ubre iz restorana. Nisu mu bile poznate ove vree za ubre pa je jednu otvorio da vidi da unutra nema neeg dobrog. I tu je bila glava. Uja, rekao sam tiho. Nita. Pogledala je okolo, mrtei se, moda se nadajui da e trag da iskoi odnekud i da e ga ona upucati. Tako dakle. Niko nije video nita, uo nita. Nita. Moram da ekam da vi mokljani zavrite pa da onda neto saznam. Detektivko, rekao je glas iza nas. Kapetan Metjus je pristigao u oblaku losiona za brijanje Aramis, to je znailo da novinari nisu bili daleko. Zdravo, kapetane, rekla je Laguerta. Zamolio sam policajku Morgan da ostane periferno na sluaju, rekao je. Laguerta je ustuknula. U ulozi operativke na tajnom zadatku ima izvore meu prostitutkama koje nam mogu pomoi da bre doemo do reenja. ovek je govorio iz renika sinonima. Previe godina provedenih u pisanju izvetaja. Kapetane, nisam sigurna da je to neophodno, rekla je Laguerta. On je namignuo i poloio ruku na njeno rame. Rad sa ljudima je vetina. Opustite se, detektivko. Ona se nee meati u vae komandne prerogative. Ona e vam se samo javljati ako ima o neemu da izvesti. Svedoci, takve stvari. Njen otac je bio prokleto dobar policajac. U redu? Njegove oi su se zacaklile i usredsredile na neto na drugom kraju

parkinga. Pogledao sam. Kombi redakcije vesti Kanala 7 je pristizao. Izvinite me, rekao je Metjus. Popravio je kravatu, navukao ozbiljan izraz i odetao tamo prema kombiju. Puta,11 rekla je Laguerta u pola glasa. Nisam znao da li je to bila opta opservacija ili je govorila o Deb, ali sam pomislio da je dobar trenutak da se izvuem, pre nego to se Laguerta doseti da je policajka Puta moja sestra. Dok sam se ja pridruivao Debi, Metjus se rukovao sa Derijem Gonzalesom sa Kanala 7. Deri je bio prvak majamskog novinarstva - gde je krv, tu je i on. Moj ovek. Ali ovog puta e se razoarati. Oseao sam kako mi mali drhtaj prolazi koom. Nimalo krvi. Dekstere, rekla je Debora, pokuavajui i dalje da zvui policijski, ali sam mogao da osetim da je bila uzbuena. Razgovarala sam sa kapetanom Metjusom. Pustie me da uestvujem u ovome. uo sam, rekoh. Ali budi paljiva. Trepnula je ka meni. O emu ti to pria? Laguerta, rekao sam. Debora je zareala. Ta, rekla je. Jes'. Ta. Ne voli te, i ne eli te na svom terenu. Jaka stvar. Nareenja dobija od kapetana.

11

Kuka.

Aha. I ve se pet minuta trudi da smisli kako da ih zaobie. Te pazi lea, Debs. Ona je samo slegnula ramenima. ta si saznao? upitala je. Odmahnua sam glavom. Jo nita. Laguerta je ve stigla nigde. Ali je Vins rekao... Zastao sam. ak je i govoriti o tome delovalo suvie privatno. Vins je rekao ta? Sitnica, Deb. Detalj. Ko zna ta to znai. Niko nikada nee ni saznati ako ne kae, Dekstere. Eto... izgleda da u telu nema krvi. Uopte nema krvi. Debora je utala minut, razmiljala. Ne ba dubokoumna pauza, ne kao kod mene. Samo je razmiljala. Dobro, rekla je konano. Predajem se. ta to znai? Prerano je rei, rekao sam. Ali misli da to neto znai. To je znailo udnu vrtoglavicu. To je znailo golicanje da saznam vie o ubici. To je znailo odobravajui kikot Mranog putnika, koji je trebalo da miruje tako brzo posle svetenika. Ipak je to bilo prilino teko objasniti Debori, zar ne? Zato sam prosto rekao, Moglo bi, Deb. Ko to stvarno moe da zna? Neko vreme me je gledala strogo, zatim je slegnula. Dobro, rekla je. Jo neto? O, mnogo toga, rekao sam. Veoma lep rad otricom. Rezovi su gotovo hirurki. Ukoliko ne pronau neto u hotelu, to niko ne oekuje, ubistvo se odigralo negde drugde i telo je samo baeno ovde.

Gde? Veoma dobro pitanje. Polovinu policijskog posla ini postavljanje pravog pitanja. Druga polovina je dolaenje do odgovora, rekla je ona. Dobro onda. Niko jo ne zna gde, Deb. A ja sigurno nemam sve podatke od vetaka... Ali ovoga poinje da osea, rekla je. Pogledao sam je. Uzvratila mi je pogled. I ranije sam imao predoseaje. Pratila me je odreena reputacija zbog toga. Moji predoseaji su esto bili veoma dobri. A zato i ne bi bili? Ja esto znam kako ubice razmiljaju. I sam razmiljam na isti nain. Naravno, nisam uvek bio u pravu. esto sam bivao veoma daleko od cilja. Ne bi izgledalo dobro kada bih uvek bio u pravu. I nisam eleo da policija pokupi ba svakog serijskog ubicu. ta bih ja onda sa svojim hobijem? Ali ovaj ... kojim putem treba da krenem u sluaju ovog veoma zanimljivog nestaluka? Reci mi, Dekstere, insistirala je Debora. Nagaa li neto o svemu ovome? Mogue, rekao sam. Jo je prilino rano. Pa, Morganova, rekla je Laguerta iza nas. Oboje smo se okrenuli. Vidim da si se obukla za pravi policijski posao. Neto u Laguertinom tonu liilo je na amar. Debora se ukoila. Detektivko, ree. Jeste li otkrili neto? Ton kojim je govorila pokazivao je da ve zna odgovor.

Jeftin pucanj. U prazno. Laguerta je ivahno odmahnula rukom. Oni su samo putas, rekla je, gledajui otro Debine obline, tako upadljive u kurvinskoj odei. Samo kurve. Sada je vano da ne dopustimo da mediji pohisteriu. Polako je odmahnula glavom kao u neverici, i pogledala nagore. Kad se uzme ta sve moe da se uradi sa gravitacijom, to bi trebalo da bude lako. Namignula mi je, zatim odetala tamo prema obodu, gde je kapetan Metjus razgovarao veoma dostojanstveno sa Derijem Gonzalesom sa Kanala 7. Kuka, rekla je Debora. ao mi je, Debs. Ili bi ti bilo drae da kaem Pokazaemo mi njoj? Ili treba da bude ta sam ti govorio? Dobacila mi je pogled. Prokletstvo, Dekstere, rekla je. Stvarno elim da ja budem ta koja e nai ovog tipa. I dok sam razmiljao o tome da uopte nema krvi... Poeleh i ja. Zaista poeleh da ga pronaem.

POGLAVLJE 4

Izvezao sam svoj amac te veeri posle posla da bih se udaljio od Debinih pitanja i sredio svoja oseanja. Oseanja. Ja i oseanja. Kakav koncept. Polako sam napredovao valerom kroz kanal, ne razmiljajui ni o emu, savreno zen stanje, kreui se polako pored kua meusobno razdvojenih visokim ivicama i ianim ogradama. Dobacio sam automatski veliki talas i veliki osmeh svim susedima tamo u njihovim dvoritima koja su uredno rasla uz valobran kanala. Deci koja su se igrala na izmanikiranim travnjacima. Mamama i tatama: za rotiljima, oputenim na verandama, zauzetim glancanjem bodljikave ice ili motrei na decu sokolovim okom. Mahao sam svima. Neki su ak odvratili mahanjem. Znali su me, viali su me i ranije, uvek veselog, veliko zdravo svima. Bio je tako divan ovek. Veoma prijatan. Ne mogu da verujem da je radio tako jezive stvari... Dao sam gas na izlazu iz kanala, uputivi se ka jugoistoku, prema Kejp Floridi. Vetar na licu i slani mlazevi pomogli su mi da razbistrim glavu, uinili da se oseam isto i malo sveije. Otkrio sam da mi je mnogo lake da mislim. Jednim delom zbog mira i tiine na vodi. Drugim delom zato to su, u najboljoj tradiciji majamske umetnosti na vodi, ostale amdije veinom izgleda nastojale da me ubiju. To me je

veoma oputalo, oseao sam se kao kod kue. Ovo je moja zemlja; to su bili moji ljudi. Posle celog dana na poslu, prikupio sam malo podataka od vetaka. Oko ruka, pria je dobila nacionalne razmere. Skinut je poklopac sa ubistva kurve posle jezivog otkria u motelu Kacik. Kanal 7 je obavio majstorski posao u predstavljanju sveg onog histerinog uasa od raskomadanog tela na ubritu, ne rekavi u stvari nita o svemu tome. Kako je detektivka Laguerta mudro primetila, to su bile samo kurve; ali poto je pritisak javnosti poeo da raste preko medija, mogle su tano da budu i senatorske keri. I tako je Odeljenje poelo da se ubacuje u brzinu jer je dugorono bilo osueno na odbrambeno manevrisanje, znajui tano koja e vrsta srceparajueg blebetanja uslediti od strane hrabrih i neustraivih peaka pete sile. Deb je ostala na sceni sve dok kapetan nije poeo da brine zbog koliine odobrenog prekovremenog, pa su je onda poslali kui. Poela je da me zivka od dva popodne ne bi li ula ta sam otkrio, to je bilo veoma malo. Nisu nali nikakve tragove u motelu. Na parkingu je bilo toliko tragova guma da nita nije moglo da se razabere. Nije bilo tragova niti otisaka na ubritu, na vreama, niti na delovima tela. Sve je bilo prema standardima USDA12. Jedini znaajniji trag za taj dan bila je leva noga. Kao to je Anhel primetio, desna noga je bila iseena na nekoliko urednih komada, odseenih u kuku, kolenu i na lanku. Ali
12

United States Department of Agriculture; Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Drava, koje je izmeu ostalog zadueno za sanitarne propise.

leva nije. Bila su samo dva komada, uredno zamotana. Aha, rekla je detektivka Laguerta, enski genije. Neko je zatekao ubicu, iznenadio ga je, banuo i prekinuo ga, pa ovaj nije dovrio posao. Uspaniio se jer je bio vien. I sve svoje napore je usmerila ka otkrivanju tog oevica. Laguertina teorija prekida usred posla imala je samo jedan mali nedostatak. Sitnica, moda nita vanije od igle u plastu sena, ali - celo telo je bilo tako metodino oieno i upakovano, oigledno nakon to je bilo iseeno na delove. A zatim je paljivo bilo prevezeno na ubrite, i ubica je imao oigledno dovoljno vremena i usredsreenosti da ne pogrei i ne ostavi tragove. Ili niko Laguerti nije skrenuo panju na to, ili - gle uda svih uda! - moe biti da niko nije ni primetio? Verovatno; veliki deo policijskog posla bio je rutinski, sastojao se od uklapanja detalja u ablon. A ako je ablon sasvim nov, istraga lii na tri slepa oveka koji opisuju slona, i to jo pod mikroskopom. Ja nisam bio ni slep niti osakaen rutinom, pa je meni bilo mnogo verovatnije da je ubica bio jednostavno nezadovoljan. Puno vremena za rad, ali - ovo je bilo peto ubistvo po istom ablonu. Da li mu je postalo dosadno da jednostavno ree tela? Da li je na deko traio neto drugo, neto drugaije? Neki novi smer, neto to jo niko nije pokuao? Gotovo da sam mogao da osetim njegovu frustraciju. Stii tako daleko, prei ceo put do kraja, secirajui ostatke i pakujui ih u poklone. A zatim, iznenadna spoznaja: To nije to. Neto prosto ne valja. Coitus interruptus.

Vie ga nije ispunjavalo. Trebao mu je novi pristup. Pokuavao je da izrazi neto za ta jo nije uspeo da pronae rei. A po mom linom uverenju - mislim, kad bih to bio ja - to ga je inilo veoma frustriranim. I, sasvim verovatno, tragae dalje za odgovorom. Uskoro. Ali neka Laguerta trai oevica. Nee ga biti. Ovo je bilo hladno, paljivo udovite, i apsolutno me je fasciniralo. A ta ja da radim sa tom fascinacijom? Nisam bio siguran, te sam morao da se povuem na amac da razmislim. Gliser me je gotovo presekao na pramcu sa sedamdeset milja na sat, falilo je samo par ina. Veselo sam mu mahnuo i vratio se u sadanjost. Pribliavao sam se Stilsvilu, najnaputenijoj grupi starih sojenica blizu Kejp Floride. Okrenuo sam u velikom polukrugu, ne idui nikuda, i pustio misli da mi se vraaju u istom tom sporom luku. ta bih ja uradio? Morao sam da odluim sada, pre nego to se suvie stavim na raspolaganje Debori. Mogao sam da joj pomognem da ovo rei, apsolutno, nema nikog boljeg. Niko drugi nikada nije ni krenuo u pravom smeru. Ali, da li sam ja eleo da pomognem? Da li sam eleo da ovaj ubica bude uhapen? Ili sam moda eleo da ga pronaem i sam ga zaustavim? Osim toga - o dosledne li primisli - da li sam uopte eleo da on prestane? ta bih ja uradio? Sa moje desne strane mogao sam da vidim Eliot Ki pod poslednjim zracima sunca. I kao uvek, setio sam se mog

kampovanja sa Harijem Morganom. Mojim pooimom. Dobrim policajcem. Ti si drugaiji, Dekstere. Da, Hari, bez sumnje. Ali ti moe da naui da kontrolie tu razliitost i iskoristi je konstruktivno. Dobro, Hari. Ako ti misli da treba. Kako? Zatim mi je objasnio.

Nigde ne postoji takvo zvezdano nebo kao iznad june Floride, kada ti je etrnaest godina i kada kampuje sa Tatom. ak i ako je on samo tvoj pooim. ak i kada te pogled na sve te zvezde ispunjava nekom vrstom zadovoljstva, iskljuujui sve emocije. Ti ne osea tu atmosferu. Ali ona jeste jedan od razloga to ste ovde. Vatra je ugasla i zvezde su izuzetno sjajne, a dragi stari pooim Tata uti ve neko vreme, pijuckajui malim gutljajevima iz staromodne pljoske koju je izvadio iz spoljanjeg depa svog ranca. Nije naroito dobar u tome, ne kao brojni drugi policajci, on u stvari nije ovek koji zaista voli da potegne. Ali pljoska je prazna, i ako e ikada biti vreme da izgovori ta ima, to je sada. Ti si drugaiji, Dekstere, kae on. Skreem pogled sa svetlosti zvezda. Oko male i peskovite istine, poslednji odsjaji vatre prave senke. Neke od njih igraju preko Harijevog lica. On mi izgleda udno,

kao da ga nikada ranije nisam video. Odluan, nesrean, pomalo pripit. Kako to misli, tata? On nee da me pogleda. Bilapovi kau da je Badi nestao, kae on. Buan mali krelac. Lajao je cele noi. Mama nije mogla da spava. Mami je bio potreban san, naravno. Umiranje od raka trai mnogo mira, a ona ga nije imala dok je taj grozni mali pas preko ulice razvaljivao ralje na svaki list noen vetrom niz plonik. Pronaao sam grob, kae Hari. Bilo je puno kostiju u njemu, Dekstere. Ne samo Badijevih. Na to se moe veoma malo rei. Paljivo sakupljam aku borovih iglica i ekam na Harijev potez. Koliko ve dugo to radi? Istraujem Harijevo lice, zatim gledam preko istine ka plai. Tamo je na amac, lagano se ljulja noen vodom. Svetlosti Majamija su tamo nadesno, meki beli odsjaj. Ne mogu da shvatim na ta Hari cilja, ta eli da uje. Ali on je moj pooim, prav kao strela; obino je istina najbolja kod Harija. On uvek zna, ili sazna. Godinu i po, kaem ja. Hari klimne. Zato si poeo? Veoma dobro pitanje, i definitivno prevazilazi mojih etrnaest godina. To je samo - ja nekako... morao sam, kaem mu. ak i tada, tako mlad a tako vet. uje li glas?, on eli da zna. Neto ili neko ti govori ta da radi, i ti to mora da uradi?

Pa, kaem ja sa elokvencijom etrnaestogodinjaka, ne ba. Priaj mi, kae Hari. Oh, da nije meseca, dobrog debelog meseca, neeg veeg za im se traga. Stiskam jo jednu aku borovih iglica. Lice mi je vrue, kao da mi je tata traio da govorim o seksualnim snovima. to, na neki nain... To, ovaj... ja nekako, pa zna, osetim neto, kaem. Unutra. Posmatra me. Moda, aaa. Smeje se? Ali ne zaista glas, samo... Reito tinejdersko sleganje ramenima. Ali izgleda da sva ta makarada Hariju ipak neto govori. A to neto. To te tera da ubija. Visoko iznad glava, spori debeli det prelee kao da puzi. Ne, ovaj, ne tera me, kaem. Samo - ini da mi to izgleda kao neto dobro? Jesi li ikada poeleo da ubije neto drugo? Neto vee od psa? Pokuavam da odgovorim, ali imam neto u grlu. Proistim ga. Da, kaem. Osobu? Nikoga posebno, tata. Samo... opet sleem ramenima. Zato nisi? To je - mislio sam da ti se ne bi dopalo. Tebi i mami. To je sve to te je spreavalo? Ja, uh - nisam hteo da se ti, mmm, ljuti na mene. Ovaj... zna ve. Razoaran.

Kriomice pogledam u Harija. On me gleda i ne trepe. Jesmo li zato poli na ovaj put, tata? Da govorimo o tome? Da, kae Hari. Potrebno je da ti pomognemo da se sredi. Da se sredim, o da, sasvim harijevska ideja o tome kako se ivi ivot, sa bolniki istim okovima i izglancanim cipelama. Pa ak i tada sam znao; potreba da neto ubijem tu i tamo nai e se, pre ili kasnije, na putu mog dovoenja u red. Kako? kaem ja, a on me gleda dugo i vrsto, a zatim klimne kada vidi da ga ja pratim ukorak. Dobar deko, kae on. Ovako. I uprkos tome to je rekao ovako, prolazi puno vremena pre nego to progovori ponovo. Posmatram svetla na amcu koji prolazi na nekih dve stotine jardi od nae male plae. Preko zvuka motora uje se radio na kome treti kubanska muzika. Ovako, ponavlja Hari, i ja gledam u njega. Ali on gleda u stranu, preko umirue vatre, tamo u budunost, tamo nekamo. Evo ovako, kae. Paljivo sluam. To je ono to Hari uvek kae kada upuuje u istinu vieg reda. Kada mi je pokazivao kako da zafeliram loptu, i kako da zadam udarac levim kroeom. Evo ovako, rekao bi, i uvek je i bilo, upravo tako. Ja starim, Dekstere. Saekao je da prigovorim, ali nisam, a on je klimnuo. Mislim da ljudi to su stariji drugaije shvataju stvari, kae. Nije stvar u tome da postaje meki, ili da vidi stvari sivo umesto crno i belo. Ja zaista verujem da prosto vidim stvari drugaije. Bolje. On

me gleda, Harijevim pogledom, muka ljubav sa plavim oima. Dobro, kaem. Pre deset godina bih poeleo da te vidim u nekoj ustanovi, kae on, a ja trepnem. To gotovo da boli, samo to sam i sam o tome razmiljao. Sad, kae on, mislim da znam bolje. Znam ta si ti, i znam da si dobro dete. Ne, kaem ja, i to ispada tiho i slabo, a Hari uje. Da, kae vrsto. Ti si dobro dete, Dekse, to znam. Ja znam to, sada gotovo sam za sebe, mogue radi efekta, a zatim njegov pogled hvata moj. Inae te ne bi zanimalo ta ja mislim, ili ta mama misli. Jednostavno bi to uradio. Ne moe protiv toga, znam. Jer... Zastaje i samo me na trenutak pogleda. Meni je veoma neprijatno. ega se sea od ranije? zapitao je. Zna. Pre nego to smo te prihvatili. To boli, ali ja ne znam zato. Bilo mi je samo tri godine. Niega. Dobro, kae on. Toga niko ne treba da se sea. I za njegovog ivota, to je bilo najvie to je rekao na tu temu. Ali bez obzira to se ne sea, Dekse, tebi je to uradilo neto. To neto te ini takvim kakav si. Razgovarao sam sa nekim ljudima o ovome. I najudnije od svega, dobijam od njega sasvim mali, gotovo stidljiv, harijevski osmeh. Oekivao sam ovo. To to ti se dogodilo kada si bio sasvim mali oblikovalo te je. Pokuao sam da to ispravim, ali... Slegnuo je ramenima. Bilo je prejako, previe. Prerano je ulo u tebe i tu e ostati. Uinie da eli da

ubija. I ti nita nee moi. Ne moe to da promeni. Ali, kae, i opet gleda u stranu, da vidi ono to ja ne mogu da raspoznam. Ali moe da ga kanalie. Kontrolie. Bira... njegove rei izlaze sada tako paljivo, paljivije nego to sam ga ikada uo da govori Bira ta ... ili koga ... ubija... I dobio sam osmeh kakav nikada ranije nisam video, osmeh tako turoban i suv kao pepeo nae umirue vatre. Mnogo ljudi to zasluuje, Dekse... Sa to malo obinih rei oblikovao je ceo moj ivot, sve moje, moje jastvo i moju ivotnu ulogu. Divan, svevidei, sveznajui ovek. Hari. Moj Tata. Da sam ikako bio sposoban da volim, kako bih samo voleo Harija.

Mnogo je prolo otada. Hari je odavno mrtav. Ali je njegov nauk nastavio da ivi. Ne zato to sam ja imao ikakva topla i sentimentalna oseanja. Nego zato to je Hari bio u pravu. Dokazao sam to vie puta. Hari je znao, i Hari me je dobro nauio. Budi paljiv, govorio ja Hari. I nauio me je da budem paljiv kako to samo policajac moe da naui ubicu. Da paljivo biram meu onima koji su to zasluili. Da budem apsolutno siguran. Zatim da pospremim. Ne ostavim tragove. I uvek izbegnem emocionalno vezivanje; to moe da donese greke.

Biti paljiv se nije odnosilo samo na ubijanje, naravno. Biti paljiv znailo je takoe paljivo izgraditi ivot. Kategorisati stvari. Druiti se. Imitirati ivot. I ja sam se pridravao svega toga sa tako mnogo panje. Bio sam gotovo savreni hologram. Izvan sumnje, besprekoran, i daleko od svake osude. Uredan i ljubazan monstrum, deko iz komiluka. ak je i Debora bila otprilike poluprevarena, uglavnom. Naravno, verovala je u ono u ta je htela da veruje, to stoji. Trenutno je verovala da mogu da joj pomognem da rei ova ubistva, da dam zamajac njenoj karijeri i katapultiram je iz njene holivudske seksi odee u iveno poslovno odelo. I bila je u pravu, naravno. Mogao sam da joj pomognem. Ali nekako nisam zaista eleo, jer sam uivao da posmatram tog drugog ubicu kako radi, i oseao neku vrstu estetske veze, ili... Emocionalno vezivanje. Dobro. Eto ga. Direktno krenje Harijevog kodeksa. Upravio sam amac nazad prema mom kanalu. Sada je ve bio potpuni mrak, a ja sam kormilario prema radiotornju, nekoliko stepeni ulevo od mojih domaih voda. Neka bude. Hari je uvek bio u pravu, bio je u pravu i sada. Ne dozvoli emocionalno vezivanje, bilo je ono to je rekao Hari. I tako e biti. Pomoi u Deb.

POGLAVLJE 5

Sledeeg jutra je kiilo i saobraaj je bio lud, kao to to uvek biva u Majamiju kada pada kia. Neki vozai bi usporavali na skliskim putevima. Drugi su besneli zbog toga, nalegali na sirene, vikali kroz prozore i ubrzavali da bi se probijali na miie, divlje se zanosei u prolazu pored sporaa, i mahali pesnicama. Na ulaznoj rampi kod Leona, ogroman mlekadijski kamion prozvidao je pretiui i udario u kombi pun dece iz Katolike kole. Mlekadijski kamion se prevrnuo. I sada je pet devojica u kariranim vunenim suknjicama sedelo u ogromnoj bari mleka sa zbunjenim izrazima lica. Saobraaj je bio gotovo zaustavljen na ceo sat. Jedno dete je helikopterom prevezeno u bolnicu Dekson. Ostali su sedeli u mleku u svojim uniformama i posmatrali odrasle kako urlaju jedni na druge. Ja sam smireno mileo sluajui radio. Izgleda da je policija bila na tragu tamijamskom Trboseku. Nije bilo nikakvih detalja, ali je kapetan Metjus imao finu kratku i intrigantnu izjavu. Zvualo je kao da e on lino da ga uhapsi, evo samo da popije kafu. Konano sam izaao na povrinske puteve i iao samo malo bre. Stao sam kod prodavnice krofni nedaleko od aerodroma. Kupio sam utipak sa jabukama i krofnu, ali jo

nisam ni stigao do kola a utipak je nestao. Imam veoma ubrzan metabolizam. To dolazi od dobrog ivota. Dok sam stigao na posao, kia je stala. Sunce je sijalo i para se dizala sa plonika kada sam uao u predvorje, pokazao propusnicu i otiao na sprat. Deb me je ve ekala. Od jutros nije delovala sreno. Naravno, ona veoma esto ne izgleda sreno u poslednje vreme. Na kraju, ona je pandurka, a panduri veinom uopte nisu u stanju da shvate fazon. Previe vremena na dunosti u nastojanju da se ne izgleda oveno. Zato im lica ostaju zamrznuta u jednom izrazu. Deb, rekao sam. Spustio sam krutu belu kesu s pecivom na sto. Gde si bio sino? rekla je ona. Veoma kiselo, kao to sam i oekivao. Te namrtene crte e uskoro postati trajne, unitie divno lice: dubokoplave oi, ivahno inteligentne, i mali prasti nos samo dodirnut pegicama, uokviren crnom kosom. Veoma lepe crte, trenutno zamazane sa jedno sedam funti jeftine minke. Pogledao sam je s ljubavlju. Oigledno je dolazila s posla, danas obuena u ipkasto prslue, svetloruiasti orts od strea i zlatne visoke potpetice. Batali mene, rekao sam. Gde si ti bila? Pocrvenela je. Mrzela je da nosi ita drugo osim iste, ispeglane plave uniforme. Pokuala sam da te zovem, rekla je. ao mi je, rekao sam ja.

Kako da ne. Seo sam na svoju stolicu i nisam govorio. Deb voli da se istresa na meni. Tome slui porodica. Zato si tako nestrpljivo elela da razgovara sa mnom? Iskljuuju me, rekla je. Otvorila je moju kesu sa pecivom i pogledala unutra. ta si oekivala? rekao sam. Zna ta Laguerta misli o tebi. Izvadila je krofnu iz kese i prodrala je. Oekujem, rekla je punih usta, da budem u ovome. Kao to je kapetan rekao. Nema nikakav in, rekao sam. Niti politike vetine. Zguvala je kesu i bacila je ciljajui moju glavu. Promaila je. Do avola, Dekstere, rekla je. Zna prokleto dobro da zasluujem da budem u Ubistvima. Umesto... Pucnula je bretelom prslueta i rukom pokazala na svoju oskudnu odeu. Ovog sranja. Klimnuo sam. Mada na tebi izgleda dobro, rekao sam. Napravila je groznu grimasu: bes i odvratnost su se otimali o prostor. Mrzim ovo, rekla je. Ne mogu jo dugo, inae, kunem se, poludeu. Premalo je vremena prolo da bih sve smislio, Deb. Sranje, rekla je. Ma ta govorili o policijskom poslu, on je unitavao Deborin renik. Pogledala me je hladnim, otrim policijskim pogledom, prvim koji je ikada bio namenjen meni. Bio je to Harijev pogled, iste oi, isti oseaj

da kroz mene vide istinu. Nemoj mi prodavati to sranje, Dekse, rekla je. Ti veinom samo pogleda telo i zna ko je to uradio. Nikada te nisam pitala kako to radi, ali ako ima ikakve slutnje u ovom sluaju, hou da ih ujem. Divlje je utnula i malo ulubila moj metalni sto. Prokletstvo, hou da izaem iz ovih glupavih krpa. I svi bismo voleli to da vidimo, Morganova, doao je duboki lani glas iz dovratka iza njenih lea. Podigao sam pogled. Otud nam se smeio Vins Masuka. Ne bi ti znao ta tada da radi, Vinse, rekla mu je Deb. Njegov osmeh je postao jo vei, sjajniji, laniji, udbenikiji. Zato ne probamo, pa da vidimo? Samo sanjaj, Vinse, rekla je Debi, srozavajui se na durenje kakvo nisam video jo od njene dvanaeste. Vins je glavom pokazao na zguvanu belu kes u na mom stolu. Bio je tvoj red, dobrice. ta si mi doneo? Gde je? alim, Vinse, rekao sam. Debi je pojela tvoju krofnu. Kamo sree, rekao je on, pogledajui je lascivno ispod oka. Onda bih ja mogao da pojedem njenu rolnicu sa demom. Duguje mi veliku krofnu, Dekse, rekao je. Jedino veliko to e ikada dobiti, rekla je Debora. Ne radi se o veliini krofne, ve o vetini pekara, rekao joj je Vins. Molim vas, rekao sam ja. Vas dvoje ete uinuti prednji reanj. Prerano je za toliko pametovanja.

A-ha, rekao je Vins smejui se uasno lano. A-haha-ha. Vidimo se kasnije. Namignuo je. Ne zaboravi moju krofnu. I odetao niz hodnik, ka svom mikroskopu. Dakle, ta si smislio? upitala je Deb. Deb je verovala da ja svako malo dobijam predoseaje. I to s razlogom. Obino je moje inspirativno nagaanje imalo veze sa brutalnim lujkama kojima se dopadalo da kasape neke jadnike svakih nekoliko nedelja, eto, tek tako, iz iste obesti. Debora me je videla nekoliko puta kako brzo i jasno ukazujem na neto to niko drugi nije ni primetio da postoji. Nikada nita nije rekla, ali moja sestra je prokleto dobra policajka i ve je neko vreme sumnjala u neto kod mene. Nije znala tano ta je to, ali je znala da neto ne valja i to ju je avolski muilo s vremena na vreme, jer, na kraju, ona me je ipak volela. Poslednji ivi stvor na svetu koji me voli. Ovo nije samosaaljenje, ve najhladnija, najjasnija samospoznaja. Ja sam nevoljiv. Sledei Harijev plan, pokuao sam da se meam sa drugim ljudima, da stvaram odnose, a u mojim glupavijim trenucima - ak i one ljubavne. Ali ne ide. Neto je u meni slomljeno ili nedostaje, i pre ili kasnije druga osoba me uhvati da glumim, ili se dogodi JEDNA OD ONIH NOI. Ni ljubimce ne mogu da drim. ivotinje me mrze. Jednom sam kupio psa; lajao je i zavijao - na mene - u besprekidnom beslovesnom ludilu dva dana, pa sam morao da ga se reim. Pokuao sam sa kornjaom. Jednom sam je dodirnuo i ona nikada vie nije htela da se pojavi iz svog oklopa, a posle nekoliko dana je uginula. Radije je

uginula nego da me ponovo vidi ili da je ponovo dodirnem. Nita me vie ne voli, niti e. Ne volim ak ni sm sebe, ne naroito. Znam ta sam i to nije za voljenje. S m sam na svetu, posve sam, osim Debore. I osim, naravno, Putnika iznutra, koja ne izlazi preesto napolje da se igra. I koja se, u stvari, ne igra sa mnom, ve mora da ima drugog saigraa. I tako, koliko god je to u mojoj moi, meni je Debora draga. To verovatno nije ljubav, ali bi mi bilo drae da ona bude srena. A ona je sedela tu, draga Debora, i izgledala nesreno. Moja porodica. Zuri u mene i ne zna ta da kae, mada nikada nije bila blie da to prevali preko usta. Pa, kaem ja, u stvari... Znala sam! IMA neto! Ne prekidaj moj zanos, Debora. Upravo sam u kontaktu sa carstvom duhova. Pljuj, rekla je. Radi se o prekinutom rezu, Deb. Leva noga. ta s njom? Laguerta misli da je ubica bio zateen. Unervozio se i nije zavrio. Debora je klimnula. Naterala me je sino da se raspitujem kod kurvi da li su neto videle. Neka je morala. O, ne i ti, rekao sam. Misli, Debora. Da su ga prekinuli - previe uplaen da nastavi...

Pakovanje, uskoila je. Ipak je dosta vremena potroio da upakuje telo, da ga oisti. Pogledala je iznenaeno. Sranje. Poto je prekinut? Zapljeskao sam i zablistao zbog nje. Bravo, gospoice Marpl13. Onda to nema smisla. Au contraire.14 Ako je dovoljno vremena, ali se ritual ne dovri kako treba - i ne zaboravi, Deb, ritual je gotovo sve - na ta to ukazuje? to mi prosto ne kae, za ime boga? brecnula se. Kakvo bi uivanje to onda bilo? Teko je izdahnula. Prokletstvo. Dobro, Dekse. Ako nije bio prekinut, a nije zavrio... Sranje. Deo sa pakovanjem mu je bio vaniji od dela sa seenjem? Saalio sam se. Ne, Deb. Razmisli. Ovo je peta rtva, identina ostalima. etiri leve noge savreno iseene. I sada broj pet... podigao sam ramena i jednu obrvu na nju. O, sranje, Dekstere. Kako mogu da znam? Moda su mu trebale samo etiri leve noge. Moda ... ne zna m, kunem se bogom. Zato? Nasmeio sam se i odmahnuo glavom. Meni je bilo jasno. Vie nije bilo uzbudljivo, Deb. Neto prosto nije kako treba. Ne funkcionie. Nema vie nekog veoma vanog dela magije koja sve ini savrenim. I to sam trebala da skapiram?
13 14

Lik iz romana Agate Kristi. Naprotiv. Fr.

Neko bi trebao, zar ne? I on tako polako dribluje u mestu, istovremeno traei inspiraciju i ne nalazei je. Ona se namrtila. Znai da je gotovo. Nee ponoviti? Nasmejao sam se. O Boe, ne, Deb. Upravo suprotno. Da si svetenik i da zaista veruje u Boga, ali ne moe da pronae pravi nain da mu se klanja, ta bi uradila? Nastavila bih da traim, rekla je, dok ne bih pronala pravi nain. Gledala je otro. Isuse. To misli? Uskoro e uraditi ponovo? To je samo predoseaj, rekao sam skromno. Moda greim. A bio sam siguran da ne greim. Trebalo bi da smiljamo nain da ga uhvatimo kada ponovi, rekla je. A ne da traimo nepostojeeg oevica. Ustala je i uputila se vratima. Zvau te kasnije. Vozdra! I otila je. eprkao sam po beloj papirnoj kesi. Nita nije ostalo. Ba kao i ja: ista i kruta spolja, a sasvim prazna iznutra. Presavio sam kesu i bacio je u korpu za otpatke pored mog stola. Jutros je bilo posla, pravog zvaninog policijskog laboratorijskog posla. Morao sam da otkucam dugaak izvetaj, zatim da sortiram slike, pa da zavedem dokaze. To su bile rutinske stvari, dvostruko umorstvo koje verovatno nikada nee otii na sud, ali ja volim da se postaram da sve ega se latim bude dobro organizovano. Pored toga, ovaj sluaj je bio zanimljiv. Krvavi tragovi su se veoma teko itali; uz arterijsko ikljanje, vie rtava koje su se oigledno kretale naokolo - i mrlj koje je naokolo razbacalo neto to je moralo da bude motorna

testera, gotovo je bilo nemogue pronai mesto glavnog udara. Da bih pokrio celu sobu, morao sam da potroim dve boce luminola, koji otkriva ak i najblee krvave tragove i bezobrazno je skup - 12 dolara boca. Bio sam primoran da razvuem niti da bih lake razabrao primarni ugao prskanja krvi, to je bila tehnika dovoljno stara da deluje kao alhemija. Krvavi otisci su bili neverovatni, jasni; bilo je svetlih, divljih, brutalnih mlazeva po zidovima, nametaju, televizoru, pekirima, krevetskim prekrivaima, zavesama - neverovatan razulareni uas razletele krvi. ak i u Majamiju, oekivali biste da je neko neto uo. Dvoje ljudi iskasapljenih motornom testerom, u elegantnoj i skupoj hotelskoj sobi, a komije su jednostavno pojaale televizore. Moglo bi se rei da je dragog domiljatog Dekstera poneo posao, ali ja volim da budem temeljit i volim da znam gde se sve krije krv. Profesionalni razlozi za to su oigledni, ali meni ne i toliko vani koliko oni lini. Moda mi jednoga dana psihijatar, koga mi bude dodelio dravni kazneni sistem, pomogne da otkrijem tano zato. U svakom sluaju, delovi tela su ve bili veoma hladni dok smo mi stigli na lice mesta, i verovatno nikada i neemo nai tipa koji nosi italijanske mokasine veliine 7 1/2 rune izrade. Desnoruk i podebeo, sa izuzetnim bekhendom. Ali ja sam istrajao i posao odradio veoma dobro. Ne radim svoj posao da bi loi momci bili uhvaeni. Zato bih to eleo? Ne, ja radim svoj posao da bih uveo red u haos. Da nateram nevaljale mrlje krvi da se ponaaju ispravno, a

zatim da nestanu. Drugi moda koriste moj rad za hvatanje kriminalaca; nemam nita protiv, to i nije bitno. Ako ikada budem dovoljno nepaljiv i uhvate me, rei e da sam sofisticirano udovite, bolestan i uvrnut demon koji ak i nije ljudsko bie, i verovatno e me poslati da umrem na Old Sparkiju15 blistajui od samozadovoljne samoispravnosti. Ako ikada uhvate broj 7 1/2, za njega e rei da je lo ovek koji je poao stranputicom zbog drutvenih okolnosti kojima, nesrenim sticajem okolnosti, nije mogao da se odupre, dobie deset godina, a zatim e ga pustiti sa dovoljno novca za odelo i novu motornu testeru. Svakim danom na poslu, razumem Harija za nijansu bolje.

15

Nadimak nadeven elektrinoj stolici na Floridi (u doslovnom prevodu, stara varniica).

POGLAVLJE 6

Petak vee. Vee za izlaske u dvoje u Majamiju. I verovali ili ne, Deksterovo vee za izlazak u dvoje. Koliko god udno zvualo, i ja sam naao nekoga. ta ree? Duboko drmnuti Dekster drpie debitantske drolje? Seks meu nemrtvima? Je li moja potreba za imitacijom ivota otila ak do isfoliranih orgazama? Udahnite i slobodno diite. Do seksa nikada nije dolo. Posle godina uasnog brljanja i sramote u pokuajima da izgledam normalno, konano sam se spojio sa savrenom partnerkom. Rita je bila gotovo jednako strano oteena kao ja. Udavi se mlada, borila se da brak uspe tokom deset godina i dvoje dece. Njen armantni ivotni saputnik je imao par malih problema. Najpre alkohol, zatim heroin, verovali ili ne, i na kraju krek. Tukao ju je, nasilnik. Lomio nametaj, vritao, bacao stvari i pretio. Zatim ju je silovao. Zarazio nekom groznom narkomanskom boleu iz neke lude kue. I sve se to redovno dogaalo, a Rita je trpela, radila, borila se s njim tokom dve rehabilitacije. Onda je on nasrnuo na decu i Rita je konano rekla dosta. Njeno lice je do sada zaleeno. A polomljene ruke i rebra su rutina za majamske doktore. Rita je bila sasvim pristojna, upravo kako je udovite poruilo.

Razvod je bio okonan, nasilnik je bio iza brave, a onda? Ah, misterije ljudskog uma. Nekako, zbog neega, draga Rita je odluila da pone da izlazi. Bila je prilino sigurn a da je to PRAVA STVAR koju treba uraditi - ali usled estog premlaivanja od ruke OVEKA KOGA JE VOLELA, bila je potpuno nezainteresovana za seks. Samo za, moda, malo mukog drutva, povremeno. Tragala je za tano odreenim momkom: oseajnim, nenim i voljnim da eka. Prilino dugo traganje, naravno. Traila je nekog zamiljenog mukarca kome je vie stalo da ima s kim da pria i gleda filmove nego da upranjava seks, jer ona JEDNOSTAVNO JO NIJE BILA SPREMNA ZA TO. Jesam li rekao zamiljenog? Pa, da. Muki rod ljudske vrste nije takav. Veina ena to sazna u vreme kad ve stigne do drugog deteta i prvog razvoda. Jadna Rita se udala premlada i previe loe i tek je potom nauila tu dragocenu lekciju. Kao nusproizvod oporavka od uasnog braka, umesto da shvati da su svi mukarci zveri, stvorila je tu ljupku romantinu sliku o savrenom kavaljeru koji e beskonano ekati da se ona polako otvori, kao mali cvet. Pa stvarno! Moda je takav ovek postojao u viktorijanskoj Engleskoj - gde su jebarnici postojali na svakom oku i gde su se gospoda izduvavala izmeu cvetnih manifestacija ljubavi bez kontakta. Ali ne, koliko je meni poznato, u Majamiju dvadeset prvog veka. Meutim, ja sam savreno umeo da imitiram sve to. U stvari, zaista sam to i eleo. Nisam bio zainteresovan za vezu sa seksom. eleo sam kamuflau; Rita je bila upravo to to sam traio.

Bila je, kao to rekoh, veoma reprezentativna. Siuna i ivahna i odvana, vitke atletske grae, kratke plave kose i plavih oiju. Bila je fanatik fitnesa, provodila sve svoje slobodno vreme u tranju i vonji bicikla i tako tome. U stvari, znojenje je bila jedna od naih omiljenih zajednikih aktivnosti. Preli smo biciklom Everglejds, trali na 5 km, ak smo i tegove dizali zajedno. A najbolje od svega bilo je njeno dvoje dece. Astor je imala osam a Kodi pet godina, i bili su previe tihi. Nije ni udo, naravno. Deca iji roditelji esto nastoje da ubiju jedno drugo komadima nametaja, obino budu pomalo povuena. Svako dete odraslo u zoni uasa to jeste. Ali ovo dvoje moda jednoga dana i izae iz povuenosti pogledajte samo mene. Ja sam izdrao bezimene i nepoznate uase kao dete, a gle'te me sada: koristan graanin, stub zajednice. Verovatno je u tome leao deo moje udne simpatije prema Astor i Kodiju. Jer oni su mi zaista bili dragi, a to mi nekako nije imalo smisla. Znam ta sam i razumem mnogo stvari o sebi. Ali jedna od malo karakternih osobina koje su za mene ostale misterija jeste moj odnos prema deci. Volim ih. Ona su mi vana. Ona su ono bitno. Ne razumem to, zaista. Iskreno me ne bi bilo briga taman da svako ljudsko bie na svetu odjednom nestane, izuzev moda mene i Debore. Drugi ljudi su mi manje vani od batenskog nametaja. Nemam, kako to doktori za glavu elokventno kau, nikakav oseaj za realnost drugih. I ta me spoznaja ne optereuje.

Ali deca - deca su neto drugo. Zabavljao sam se s Ritom ve gotovo godinu i po, i za to vreme sam polako i smiljeno pridobijao Astor i Kodija. Bio sam okej. Nisam ih povreivao. Pamtio sam njihove roendane, dane kada su donosili knjiice iz kole, raspuste. Mogao sam da doem njihovoj kui i da im ne naudim. Mogli su da mi veruju. Ironino, jeste. Ali istinito. Ja, jedini ovek kome su zaista mogli da veruju. Rita je smatrala da je to bilo zbog mog dugog i sporog udvaranja njoj. Pokai joj da te deca vole, i onda ko zna? U stvari, oni su mi bili vaniji od nje. Moda je bilo ve prekasno, ali nisam eleo da vidim kako izrastaju u ono to sam ja. Ovog petka uvee, Astor je otvorila vrata. Nosila je dugaku majicu sa natpisom RUG RATS, koja joj je dopirala do ispod kolena. Njena crvena kosa bila je skupljena u dve kikice i njeno malo lice bilo je potpuno bezizraajno. Zdravo, Dekstere, rekla je na svoj previe miran nain. Za nju, te dve rei bile su dugaak razgovor. Dobro vee, lepa mlada damo, rekao sam svojim najboljim glasom u maniru lorda Mauntbatena16. Smem li da primetim da izgledate izuzetno ljupko veeras? Okej, rekla je otvarajui vrata. Stigao je, rekla je preko ramena, u tamu oko kaua.

16

Luis Mauntbaten, vrhovni komandant saveznikih snaga u jugoistonoj Aziji tokom II svetskog rata; pomogao isterivanje Japana ca iz Burme, predaju vlasti Indiji i Pakistanu, itd. Poginuo 1979. od bombe koju mu je IRA podmetnula u amac.

Proao sam pored nje. Unutra, odmah iza nje, stajao je Kodi, kao pojaanje, zlu ne trebalo. Kodi, rekao sam. Pruio sam mu pakovanje napolitanki. Primio ih je ne skidajui oiju sa mene i jednostavno je pustio da mu ruka klizne niz stranu ne gledajui u poslasticu. Nee otvoriti napolitanke dok se ja ne udaljim i zatim e ih podeliti sa svojom sestrom. Dekstere? javila se Rita iz susedne sobe. Ovde sam, rekao sam. Zar ne moe da vaspita ovu decu? Ne, rekao je tiho Kodi. ala. Gledao sam u njega. ta sada. Hoe li neto otpevati? Stepovati na ulici? Odrati govor na nacionalnoj konvenciji demokrata? Rita je uutala unutra, privrujui naunicu u obliku alke. Bila je prilino provokativna, kad se sve uzme u obzir. Nosila je gotovo besteinsku svetloplavu haljinu koja je padala do sredine butina, i naravno svoje najbolje sportske cipele. Nikada pre nisam sreo enu koja za izlaske nosi udobne cipele, niti uo za takvu. armantno stvorenje. Zdravo, lepoto, rekla je Rita. Samo par rei sa siterkom, i idemo. Otila je u kuhinju, odakle sam je uo kako jo jednom prolazi kroz uputstva sa svojom siterkom, tinejderkom iz komiluka. Vreme za spavanje. Domai zadaci. Da i ne na TV-u. Broj mobilnog. Broj hitne pomoi. ta raditi ako doe do sluajnog trovanja ili odrubljivanja glava. Kodi i Astor su jo uvek zurili u mene.

Idete u bioskop? Astor me je upitala. Klimnuo sam glavom. Ako uspemo da pronaemo film od kojeg nam se ne povraa. Bljak, rekla je ona. Napravila je malko kiselo lice, a ja sam osetio malecku iskru uspeha. Je l' ti povraa u bioskopu? upitao je Kodi. Kodi, rekla je Astor. Povraa li? insistirao je on. Ne, rekao sam. Ali mi obino malo fali. Hajdemo, rekla je Rita, uplovivi i ljubei svako dete ovla u obraz, blago se sagnuvi. Sluajte Alisu. U devet u krevet. Hoe li se vratiti? Kodi! Naravno da u se vratiti, rekla je Rita. Mislio sam na Dekstera, rekao je Kodi. Vi ete ve spavati, rekao sam ja. Ali u vam mahnuti, je l' vai? Neu spavati, rekao je smrknuto. Onda u ostati malo da igramo karte, rekao sam. Stvarno? Nego ta. Poker s visokim ulozima. Pobednik dobija sve konje. Dekstere! rekla je Rita, ali sa osmehom. Spavae, Kodi. A sada laku no, deco. Budite dobri. Uzela me je podruku i povela ka vratima. Stvarno, mrmljala je. Ovo dvoje ti jede iz ruke.

Film nije bio nita posebno. Nije mi se povraalo, ali sam ga uglavnom zaboravio ve u vreme kada smo se zaustavili u malom baru na Saut Biu na kasno pie. Ritina ideja. Uprkos tome to je najvei deo ivota provela u Majamiju, i dalje je mislila da je Saut Bi glamurozan. Moda su za sve krivi roleri. Ili je moda mislila da svako mesto sa toliko nevaspitanih ljudi mora da bude glamurozno. U svakom sluaju, ekali smo dvadeset minuta na mali sto, a zatim sedeli i ekali jo dvadeset minuta da nas uslue. Meni nije smetalo. Uivao sam posmatrajui zgodne idiote kako jedni druge odmeravaju. Odlian posmatraki sport. Proetali smo du bulevara Oun, uz besmislen razgovor - umetnost u kojoj sam odlian. Bilo je divno vee. Punom mesecu je bio odgrizen jedan oak pre par noi, kada sam zabavljao oca Donovana. A dok smo se vraali Ritinoj kui u Junom Majamiju posle naeg standardnog veernjeg izlaska, proli smo jedno raskre u jednom od manje reprezentativnih delova Kokonat Grouva. Za oko mi je zapalo treperavo crveno svetlo pa sam bacio pogled niz pobonu ulicu. Mesto zloina: uta traka je ve bila razvuena i nekoliko kruzera je bilo pakirano na brzinu. Opet on, pomislio sam, i pre nego to sam shvatio ta sam pod tim podrazumevao, okrenuo sam kola niz tu ulicu, do mesta zloina. Gde idemo? upitala je Rita, sasvim razumljivo.

Ah, rekao sam. elim da se javim i vidim da li im trebam. Zar nema pejder? Uputio sam joj najbolji petkoveernji osmeh. Oni ponekad ne znaju da sam im potreban, rekao sam. Mogao sam i nevezano da svratim, da pokaem Ritu i pravim se vaan. Cela poenta u noenju maske bila je u tome da te vide da je nosi. A uistinu, tihi neodoljivi glas koji je zvocao u mom uhu naterao bi me da se zaustavim po svaku cenu. To je opet on. Prosto sam morao da vidim ta je ovoga puta naumio. Ostavio sam Ritu u kolima i pourio na lice mesta. Ni sada njegov naum nije bio nikako dobar, nevaljalac. Bila je tu opet ista gomila uredno zapakovanih delova tela. Anhel-nije-mi-rod bio je savijen nad njom u gotovo istom poloaju u kome je bio kada smo se rastali proli put. Hijo de puta,17 rekao je kada sam mu priao. Ne ja, valjda, rekao sam. Mi ostali kukamo to moramo da radimo petkom nano, rekao je Anhel. A ti se pojavljuje sa devojkom. I opet nema nita za tebe. Isti momak, isti ablon? Isti, ree on. Sklonio je plastiku olovkom. Suvo do koske, opet, rekao je. Nimalo krvi. Od tih rei mi se malko zavrtelo u glavi. Nagnuh se da pogledam. Delovi tela su opet bili isti i suvi. Bili su gotovo
17

Kurvin sin.

plaviasti i delovali konzervisano u savrenom trenutku u vremenu. Divno.

svom

malom

Rez je malo drugaiji ovoga puta, rekao je Anhel. Na etiri mesta. Pokazao je. Ovde je vrlo grub, gotovo emotivan. Zatim ovde, ne toliko. Ovde i ovde, neto izmeu. A? Veoma lepo, rekao sam. A zatim gle ovo, rekao je. Olovkom je gurnuo u stranu gornji beskrvni komad. Ispod se zabeleo jo jedan komad. Mii je bio raseen i rastavljen po duini veoma paljivo, otkrivajui istu kost. Zato bi radio neto ovako? pitao je tiho Anhel. Uzdahnuo sam. On eksperimentie, rekao sam. Pokuava da nae pravi nain. I zurio sam u uredan, suvi rez sve dok nisam postao svestan da me Anhel ve veoma dugo posmatra. Kao dete koje se igra hranom. Tako sam opisao Riti kada sam se vratio do kola. Boe moj, rekla je Rita. To je jezivo. Mislim da je prava re gnusno, rekao sam. Kako moe da se ali s tim, Dekstere? Osmehnuo sam joj se umirujue. Navikne kada se bavi poslom kao to je moj, rekao sam. Svi se alimo da bismo sakrili bol. Dobri Boe, nadam se da ete brzo uhvatiti to udovite.

Pomislio sam na uredno sloene delove tela, raznovrsnost rezova, boanstveno kompletno odsustvo krvi. Ne prebrzo, rekao sam. ta si rekao? upitala je ona. Rekao sam, mislim da nee biti tako brzo. Ubica je izuzetno pametan, a detektivka zaduena za sluaj je zainteresovanija za politike igre nego za reavanje ubistava. Pogledala me je da vidi da se moda ne alim. Zatim je mirno sedela neko vreme dok smo se vozili na jug putem U.S. 1. Nije progovorila do Junog Majamija. Nikada ne bih mogla da se naviknem da gledam... ne znam. Dno ivota? Ono kako stvari zaista stoje? Nain na koji ti sagledava stvari, konano je rekla. Bio sam zateen. Tiinu sam iskoristio da razmiljam o lepo sloenim delovima tela koje smo upravo ostavi li za sobom. Moj um je gladno kruio iznad istih suvih istraniranih udova kao orao u potrazi za komadom mesa koji bi mogao da otkine. Ritino zapaanje bilo je toliko neoekivano da na trenutak nisam mogao nita ni da promucam. Kako to misli? konano sam uspeo da izustim. Ona se namrtila. Ja - nisam sigurna. Prosto - svi mi mislimo da ... stvari ... izgledaju drugaije. Onako kako treba da budu? A onda ispada da nikada nisu takve, nego su uvek vie... kako da kaem? Mranije? Ljudskije. Kao ovo sada. Ja naravno mislim da detektivi ele da uhvate ubice, jer, zar nije to ono ime se detektivi bave? I nikada

mi ranije nije palo na pamet da bi u ubistvu moglo da bude ieg politikog. A praktino sve jeste, rekao sam. Skrenuo sam u njenu ulicu i usporio ispred njene uredne i ni po emu izuzetne kue. Ali ti, rekla je. Izgledalo je da nije primetila gde se nalazimo, niti ta sam ja rekao. Ti odatle poinje. Veina ljudi nikada ne bi ni promiljala toliko duboko. Nisam ja ba toliko dubok, Rita, rekao sam. Polako sam uparkirao. To je kao da za sve postoje dva naina, jedan koji svi lano podravamo, i drugi kako zaista stoje stvari. A ti ve sve to zna i za tebe je sve kao igra. Nisam imao pojma ta je pokuavala da kae. Uistinu, odustao sam od pokuaja da shvatim, i dok je ona govorila, pustio sam svoj um da odluta nazad ka najnovijem ubistvu; istota mesa, improvizacijski kvalitet rezova, kompletno suv besprekoran i bez ijedne mrlje izostanak krvi... Dekstere... rekla je Rita. Spustila je aku na moju ruku. Poljubio sam je. Ne znam ko je od nas dvoje bio vie iznenaen. To zaista nije bilo neto to sam promiljeno uradio. I sigurno nije bilo zbog njenog parfema. Ali sam zgnjeio njene usne svojima, i zadrao ih tako prilino dug trenutak. Ona se odgurnula. Ne, rekla je. Ja - ne, Dekstere.

U redu, rekao sam, i dalje u oku od onoga to sam uradio. Mislim da ne elim - nisam spremna za - do avola, Dekstere, rekla je. Odvezala je pojas, otvorila vrata auta i utrala u kuu. O brate, pomislio sam. ta sam to, pobogu, uradio? Znao sam da treba da se zamislim nad tim, i moda budem razoaran to sam upravo unitio kamuflau, mukotrpno odravanu godinu i po dana. Ali sve o emu sam mogao da mislim bila je uredno napakovana gomila delova tela. Bez krvi. Bez imalo krvi.

POGLAVLJE 7

Ovo telo je postavljeno ba onako kako ja to volim. Ruke i noge su vezane i usta zaepljena lepljivom trakom da ne bi bilo ni buke ni prosipanja po mom radnom prostoru. A moja ruka je tako stabilna s noem da sam siguran da e ovo biti jedan dobar, veoma zadovoljavajui... Samo to to nije no nego neka vrsta... Samo to to nije moja ruka. I mada se moja ruka kree zajedno sa ovom rukom, nije moja ta koja dri seivo. A soba je nekako mala, tako uzana, to i ima smisla jer je to - ta? I sada, eto mene kako plutam iznad ovog savreno uzanog radnog prostora i tog tela na mukama i po prvi put oseam kako hladnoa svira oko mene i ak nekako kroz mene. I kad bih samo mogao da osetim svoje zube, sasvim sam siguran da bi oni cvokotali. A moja ruka u potpunosti sjedinjena sa tom drugom rukom podie se gore i u luku se vraa da napravi savreni rez... Naravno, budim se u svom stanu. Iz nekog razloga stojim pred izlaznim vratima, potpuno go. Mogu da razumem hodanje u snu, ali svlaenje u snu? Stvarno! Dobauljam nazad do mog malog kreveta na izvlaenje. Pokrivai su u gomili na podu. Klima je oborila temperaturu na oko ezdeset farenhajta. inilo mi se da je tako dobro, sino, kada nekako nisam mogao da se spojim ni sa im zbog onoga to se dogodilo sa Ritom. Neuveno, ako se zaista dogodilo. Dekster, ljubavni lopov, krade

poljupce. Dugo sam bio pod toplim tuem kada sam stigao kui, i pre nego to sam se uvukao u krevet, gurnuo sam termostat na najnie. Ne pravim se da razumem zato, ali u svojim mranim trenucima nalazim da je hladnoa proiavajua. Ne toliko osveavajua koliko neophodna. A zaista je bilo hladno. Sada ve i previe, za kafu i poetak dana usred poslednjih iskidanih ostataka snevanja. Po pravilu ne pamtim svoje snove, i ne pridajem im neki znaaj ak i ako ih zapamtim. Zato je bilo smeno to ovoga nisam mogao da se otarasim. ... plutam iznad ovog savreno uzanog radnog prostora - moja ruka u potpunosti sjedinjena sa tom drugom rukom podie se i u luku se vraa da bi napravila savreni rez... itao sam i ja knjige. Verovatno zato to nikada neu biti jedan od njih, ljudi me zanimaju. Zato mi je i poznata sva simbolika: plutanje je oblik letenja, to znai seks. A no... Ja, Herr Doktor. No ist eine majka, ja? Trgni se Dekstere. Samo jedan glupi, besmisleni san. Telefon je zazvonio i trgao me je tako da sam gotovo iskoio iz roene koe. ta kae na doruak kod Volfiza? rekla je Debora. Ja astim. Subota je ujutru, rekao sam. Nikada neemo dobiti mesto. Stii u prva i zauzeu sto, rekla je. Vidimo se tamo.

Volfiz Deli na Majami Biu bio je majamska tradicija. A poto su Morganovi majamska porodica, tamo smo jeli celog ivota kad god smo ili na specijalitete u posebnim prilikama. Zato je Debora mislila da bi danas mogla da bude takva posebna prilika nisam imao pojma, ali sam bio siguran da e me prosvetliti na vreme. Istuirao sam se, obukao u svoju najbolju subotnju odeu i odvezao na Bi. Saobraaj nije bio gust na novom proirenom Makarturovom nasipskom putu i uskoro sam se uljudno laktao kroz Volfiz prepun svetine. Uvek od rei, Debora je okupirala sto u uglu. avrljala je sa jednom prastarom konobaricom, enom koju sam ak i ja prepoznao. Rouz, ljubavi, rekao sam, naginjui se da je poljubim u naborani obraz. Okrenula je svoju venu grimasu prema meni. Moja divlja irska ruo. Dekstere zastrugala je svojim tvrdim srednjoevropskim akcentom. Obara poljupcem kao kakav faigelah18. Faigelah. Je l' to verenik na irskom? upitao sam je dok sam se sputao u stolicu. Feh19, rekla je, s mukom se udaljavajui ka kuhinji i vrtei glavom. Mislim da joj se dopadam, rekao sam Debori. Nekome mora, odvratila je Debora. Kako je proao tvoj sudar sino?

18 19

Jidi, doslovno ptiica. Jidi, u znaenju neodobravanja ili nezadovoljstva.

Veoma zabavno, rekao sam. I ti treba da proba ponekad. Feh, rekla je Debora. Ne moe da provodi svaku no na Tamijami Trejlu u donjem veu, Deb. Treba ti ivot. Treba mi transfer, zareala je na mene. U Odeljenje za ubistva. A onda emo videti po pitanju ivota. Razumem, rekao sam. Sigurno e zvuati mnogo bolje kad deca kau da mama radi u Ubistvima. Dekstere, sveca mu, rekla je. To je prirodna misao, Debora. Sestrii i sestriine. Jo malih Morgana. to da ne? Huknula je. Mislila sam da je mama mrtva, rekla je. Ja ti sada prenosim poruke od nje, rekao sam. Preko danske pite sa vinjama. Onda promeni poruku. ta zna o kristalizaciji elija? Trepnuo sam. Au, rekoh. Upravo si zbrisala svu konkurenciju na turniru iz menjanja teme. Ozbiljna sam, rekla je. Onda sam stvarno nokautiran, Deb. Kako to misli kristalizacija elija? Od hladnoe, rekla je. elije koje su kristalisale zbog hladnoe. Svetlost mi je preplavila mozak. Naravno, rekao sam, boanstveno, i negde duboko u meni malo zvonce je poelo da zvoni. Hladnoa... ista sutastvena hladnoa i hladan no koji gotovo cvri dok proseca toplo meso. Antiseptiki ista hladnoa, krv usporena i bespomona, tako apsolutno

ispravno i totalno neophodno; hladnoa. to se nisam... zapoeo sam. Uutah kada sam ugledao Deborino lice. ta, zahtevala je da uje. ta naravno? Odmahnuo sam glavom. Prvo mi reci zato eli da zna. Gledala me je dugo i tvrdo i huknula jo jednom. Mislim da zna, rekla je konano. Dogodilo se jo jedno ubistvo. Znam, rekao sam. Proao samo tuda sino. A ja sam ula da nisi samo proao. Slegnuh ramenima. Metro-Dejd je tako malo selo. Dakle ta je ono 'naravno' znailo? Nita, rekoh, konano blago iziritiran. Tkivo tela izgleda samo malo drugaije. Ako je bilo izloeno hladnoi... ispruio sam ruke. To je sve, u redu? Koliko hladno? Hladno kao hladnjaa, rekla je. Zato bi to radio? Zato to je boanstveno, pomislio sam. Usporava krvotok, rekao sam. Prouavala me je. Je l' to znaajno? Udahnuo sam duboko i moda malo nesigurno. Ne samo da nikada nisam smeo da objasnim, nego bi me i zatvorila kada bih pokuao. Od vitalnog znaaja, rekao sam. Bilo mi je neprijatno iz nekog razloga. Zato vitalno? Tada, ovaj - ne znam. Mislim da ga se krv nekako dotie Deb. Prosto oseaj koji imam zbog - ne znam, onako bez dokaza, zna.

Opet me je gledala onim pogledom. Nastojao sam da smislim ta bih rekao, ali nisam mogao. Slatkoreivi Dekster, suvih usta i bez rei. Sranje, konano je rekla. I to je sve? Hladnoa usporava krvotok i to je od vitalnog znaaja? Ajde molim te. ta to vredi, Dekstere? Nita vredno ne radim dok ne popijem kafu Debora, rekao sam u junakom pokuaju da se oporavim. Samo precizno. Sranje, ponovo e ona. Rouz je donela kafu. Debora je srknula. Sino su me pozvali na sedamdesetdvoasovni sastanak, rekla je. Pljesnuo sam rukama. Divno. Uspela si. ta u ti onda ja? Metro-Dejdova politika bila je da okupi tim koji radi na ubistvu priblino sedamdeset dva sata posle ubistva. Istraitelj i njegov tim bi porazgovarali sa obducentima i, ponekad, s nekim iz tuilatva. Tako su svi u toku. Ako je Debora pozvana, znai da je bila na sluaju. Mrko me je pogledala. Nisam dobar politiar, Dekstere. Oseam da Laguerta pokuava da me izgura, ali nita ne mogu protiv toga. Je l' i dalje trai svog misterioznog oevica? Debora klimnu. Stvarno...! ak i posle sinonog ubistva!? Ona kae da je ono samo dokaz. Zato to su svi novi rezovi bili kompletni. Ali je svaki bio drugaiji, protestovao sam. Ona je slegnula ramenima.

I ti si predloila ... ? Deb je pogledala u stranu. Rekla sam joj da mislim da je traenje svedoka gubljenje vremena kada je oigledno da ubica nije bio prekinut, samo nezadovoljan. Jao, rekao sam. Stvarno nita ne zna o politici. Pa prokletstvo, Dekse, rekla je. Dve starije dame za susednim stolom su je pogledale. Ona nije primetila. Ono to si rekao imalo je smisla. Jeste oigledno, a ona me ignorie. A ima i gore. ta moe da bude gore od toga da bude ignorisan? rekao sam. Pocrvenela je. Posle toga sam primetila dvojicu kako se podsmehuju. Svi se sprdaju, a ja sam glavni motiv. Ugrizla se za usnu i pogledala u stranu. Ajntajn, rekla je. Bojim se da ne shvatam. Kada bi moje sise bile mozak, bila bih Ajntajn, rekla je gorko. Proistio sam grlo umesto da se nasmejem. Takvu priu iri o meni, nastavila je Deb. Takvo usrano etiketiranje te posle prati, pa te onda ne unaprede jer misle da te niko nee potovati kad vue takav nadimak. Prokletstvo, Dekse, ponovila je, ona mi unitava karijeru. Osetio sam mali nalet zatitnike topline. Ona je idiot. Treba li to da joj kaem, Dekse? Je l' bi to bilo politiki? Stigla je hrana. Rouz je tresnula tanjire ispred nas kao da ju je korumpirani sudija osudio da slui doruak ubicama beba. Uputio sam joj gigantski osmeh i ona se odvukla, mrmljajui za svoj raun.

Uzeo sam zalogaj i skrenuo misli na Deobrin problem. Morao sam da pokuam da mislim o tome na taj nain, kao o Deborinom problemu. Ne o tim fascinantnim ubistvima. Ne o tim neverovatno privlanim MOovima20, ili o stvari tako slinoj onome to bih ja voleo da radim jednoga dana. Morao sam da ostanem po strani, ali me je to tako snano vuklo. ak i sinoni san, sa hladnim vazduhom. ista koincidencija, naravno, ali u svakom sluaju uznemiravajua. Ovaj ubica je dirnuo u spiritus movens mojih ubistava. Nainom na koji je radio, naravno, a ne njegovim odabirom rtava. Morao je da bude zaustavljen, sigurno, nema dileme. One jadne kurve. Ipak... Potreba za hladnoom... Veoma zanimljivo i treba jednom istraiti. Pronai fino, tesno mesto... Tesno? Otkud mi to? Iz mog sna, prirodno. Ali to je samo govorilo da je moja podsvest elela da razmiljam o tome, zar ne? A tesno je iz nekog razloga bilo potpuno ispravno. Hladno i tesno... Kamion hladnjaa, rekao sam. Otvorio sam oi. Debora se ustro borila sa punim ustima jaja pre nego to je mogla da progovori. ta? Oh, samo nagaam. Nije prava pronicljivost, bojim se. Ali zar ne bi imalo smisla? Zar ne bi ta imalo smisla? upitala je. Pogledao sam u svoj tanjir i namrtio se, pokuavajui da stvorim predstavu o svemu tome. Njemu treba hladna
20

MO, skraenica od modus operandi.

sredina. Da bi usporio krvotok, i zato to je tako, ovaj... istije. Ako ti kae. Kaem. A tesno mora da bude... Zato? Otkud ti sada pa to, tesno? Napravio sam se da nisam uo pitanje. Dakle kamion hladnjaa bi sasvim odgovarao tim uslovima, i pokretan je, to znatno olakava da se kasnije rei ubreta. Debora je uzela zalogaj evreka i malo razmiljala dok je vakala. Znai, konano je rekla, i progutala. Ubica ima pristup nekom takvom kamionu? Ili je vlasnik? Mmm, moda. Samo to je sinonje ubistvo bilo prvo koje je pokazalo znakove hladnoe. Debora se namrtila. Znai otiao je i kupio kamion? Verovatno nije. Ovo je jo uvek samo eksperimentalno. Verovatno je impulsivno pokuao sa hladnoom. Klimnula je glavom. A mi nismo te sree da vozi hladnjau kako bi zaradio za ivot ili tako neto, je l' tako? Uputio sam joj svoj osmeh srene ajkule. Ah, Deb. Kako brzo razmiljas od jutros. Da, bojim se da je na prijatelj previe pametan da bi se na taj nain vezao. Debora je srknula kafu, spustila olju i zavalila se. Znai traimo ukradenu hladnjau, rekla je napokon. Bojim se da je tako, rekao sam. Samo, koliko li takvih ima u poslednjih etrdeset osam sati? U Majamiju? Frknula je. Neko ukrade jednu, pronese se glas da se isplati krasti ih, i odjednom svaki

prokleti drugorazredni gangster, marielito21, narkos, ili maloletni pametnjakovi mora da ukrade, tek koliko da bude u toku. Nadajmo se da se jo nije raulo, rekao sam. Debora je progutala i poslednji zalogaj evreka. Proveriu, rekla je. A zatim je pruila ruku preko stola i stisnula moju aku. Zaista sam ti zahvalna zbog ovoga, rekla je. Uputila mi je stidljiv, oklevajui osmeh koji je trajao par sekundi. Ali brine me kako ti takve stvari dolaze, Dekse. Prosto... Pogledala je u sto i ponovo stisnula moju aku. Uzvratio sam joj stisak. Prepusti brigu meni, rekao sam. Ti samo pronai kamion.

21

Naziv za Kubance koji su stigli u SAD tokom 1980; Kastro je tada otvorio zatvor u Mariel Harboru (tu su bili smeteni i duevni bolesnici) i dozvolio, svima koji su to hteli, da izbegnu sa Kube. Ovi su svim moguim plovilima krenuli ka Floridi, a Obalska straa je organizovala spasilake misije. Formirani su posebni izbegliki logori.

POGLAVLJE 8

Teoretski, Metroov sedamdesetdvoasovni sastanak svakome je pruao dovoljno vremena da donekle odmakne sa sluajem, dok je, s druge strane, bio dovoljno brzo da svi tragovi budu jo uvek vrui. I tako se u ponedeljak ujutru, u sali za konferencije na drugom spratu, okupio udarni tim za borbu protiv kriminala, predvoen nesavladivom detektivkom Laguertom, na jo jednom sedamdesetdvoasovnom sastanku. I ja sam se okupio s njima. Poneko me je pogledao popreko, dobio sam i poneku dobronamernu primedbu od policajaca koji su me znali. Proste, vedre vickaste stvari, tipa hej, krvoslednie, gde ti je frizbi? Drutvena elita, ti ljudi, i uskoro e i moja Debora biti jedna od njih. Bio sam ponosan i pokoran to sam u istoj prostoriji sa njima. Na nesreu, takva oseanja nisu delili svi prisutni. Kog avola ti trai ovde? zareao je narednik Douks. On je bio veoma krupan crnac, sa trajnim peatom neprijateljstva. Posedovao je hladnu estinu koja bi sigurno dobrodola nekome ko se bavi hobijem kakav je moj. Bila je teta to nismo mogli da budemo prijatelji. Iz nekog razloga, on je mrzeo sve laboratorijske tehniare, a iz nekog drugog razloga, to je uvek znailo posebno Dekstera. On je drao i rekord u izbaaju sa klupe u Metro-Dejdu. Prema tome, zasluio je moj politiki osmeh.

Samo sam upao da sluam, narednie, rekoh mu. Nema ta da trai ovde, rekao je on. Nosi se odavde. Moe da ostane, narednie, rekla je Laguerta. Douks se iskezio na nju. Za koj' moj? Neu da inim ljude nesrenim, rekao sam, izvlaei se neubedljivo prema vratima. Sasvim je u redu, rekla je Laguerta sa pravim osmehom upuenim meni. Okrenula se Douksu. On moe da ostane, ponovila je. Jeim se od njega, gunao je Douks. Poinjao sam da cenim neke njegove skrivene kvalitete. Naravno da se jeio od mene! Jedino pravo pitanje bilo je zato je on jedini ovek u sobi punoj pubova koji je imao dovoljno intuicije da se jei u mom prisustvu. Da ponemo, rekla je Laguerta, blago puckajui svojim biem, ne ostavljajui mesta sumnji da je ona glavna. Douks se nemarno zavalio u svojoj stolici uputivi mi jo jedan mrgodni pogled. Prvi deo sastanka bio je rutinska stvar; izvetaji, politiki manevri, sve one male stvari koje nas ine ljudima. One od nas koji su bili ljudi, u svakom sluaju. Laguerta je izvetavala informativnu slubu o tome ta mogu da kau medijima, a ta ne. Jedna od stvari koje su mogli da im daju bila je nova sjajna Laguertina fotografija koju je napravila za tu priliku. Bila je ozbiljna, a opet i glamurozna; intenzivna, ali prefinjena. Prosto se videlo kako napreduje

do porunika. Kad bi samo Debora bila tako mudra u odnosima s javnou. Protekao je gotovo itav sat dok smo stigli da samih ubistava. Laguerta je konano zatraila izvetaje o tome kako napreduje pronalaenje misterioznog oevica. Niko nita nije imao da prijavi. Namuio sam se da izgledam iznenaeno. Laguerta je pogledala grupu komandujue namrteno. Hajde, ljudi, rekla je. Mora da je neko naao neto. Ali niko nije, pa je nastala pauza dok su pojedinci prouavali svoje nokte, pod, ploe za zvunu izolaciju na plafonu. Debora je proistila grlo. Ovaj, ja, rekla je i ponovo proistila grlo. Imam, ovaj, ideju. Drugaiju. Da pokuamo neto u malo drugaijem smeru. Izgovorila je to kao da je bilo pod navodnicima, i zaista je i bio citat. Svo moje paljivo usmeravanje nije moglo da joj pomogne da zvui prirodno dok to izgovara, ali se barem drala mojih paljivo formulisanih politiki ispravnih fraza. Laguerta je podigla vetaki savrenu obrvu. Ideju? Zaista? Napravila je grimasu da bi pokazala koliko je bila iznenaena i oduevljena. Molim te, svakako, da ujemo, policajko Ajn... - hou rei, policajko Morgan. Douks se zakikotao. ovek me oduevljava. Debora je pocrvenela, ali je gurala dalje. Ovaj, kristalizacija elija. Kod poslednje rtve. elela bih da proverim da li je bilo prijavljenih kraa hladnjaa u poslednjih nedelju dana, otprilike.

Tiina. Potpuna, glupa tiina. Tiina kakvu prave krave. Nisu shvatili, tupoglavci, i Debora nije uinila da progledaju. Pustila je da tiina raste, tiina koju je Laguerta muzla lepim skupljanjem obrva, zbunjenim pogledom po sobi ne bi li videla da li iko uspeva da prati, a zatim je uljudno pogledala Deboru. Kamion... hladnjaa? rekla je Laguerta. Debora je delovala potpuno zblanuto, jadno dete. Nije ona bila devojka koja uiva u javnom obraanju. Tano, rekla je. Laguerta je pustila da to visi u vazduhu, uivala. Aaaha, rekla je. Deborino lice je potamnelo; to nije bio dobar znak. Proistio sam grlo i kada to nije upalilo zakaljao sam se, dovoljno glasno da je podsetim da ostane mirna. Pogledala me je. A takoe i Laguerta. ao mi je, rekao sam. ini mi se da me hvata hladnoa. Da li se uopte mogao poeleti bolji brat? Ovaj, hladnoa, nekako je izbacila Debora, hvatajui se za moj pojas za spasavanje. Rashladno vozilo bi verovatno moglo da prouzrokuje takvu vrstu oteenja tkiva. A pokretno je, pa ga je tee uhvatiti. I znatno je lake reiti se tela. Dakle, ovaj, ako je neko ukradeno, mislim kamion... to jest, hladnjaa... to bi moglo da nam da trag. Pa, to je uglavnom bilo to, i ona je uglavnom uspela da iznese stvar. Po sobi je procvetalo par dubokoumnih

namrtenih obrva. Gotovo sam mogao da ujem ubacivanje u brzinu. Ali je Laguerta samo klimnula. To je veoma... zanimljiva misao, policajko, rekla je. Naglasila je policajko najmanje to je mogla, ne bi li nas podsetila da je ovo bila demokratija u kojoj je svako imao pravo da govori, ali u stvari... Ali ja i dalje verujem da je na najbolji tip da pronademo oevica. Znamo da je on tamo negde. Osmehnula se, politiki stidljivim osmehom. Ili ona, rekla je, da bi pokazala da ume da bude i umna. Ali neko je video neto. Znamo to na osnovu dokaza. Usredsredimo se zato na to, a hvatanje za slamku prepustimo momcima iz Brauvorda, je l' u redu? Zastala je, ekajui da tiho kikotanje proe prostorijom. Ali, policajko Morgan, ceniu vau dalju pomo u razgovoru sa kurvama. Tamo vas znaju. Bogo moj, bila je dobra. Prosto je zbrisala svaku mogunost da neko porazmisli o Debinoj ideji, stavila Deb na svoje mesto i pobrala sebi podrku cele ekipe alom na temu rivalstva sa okrugom Brauvord. I sve u par jednostavnih rei. Poeleo sam da aplaudiram. Samo to sam, naravno, ja bio u timu sirote Debore a ona je upravo bila sravnjena. Otvorila je usta na trenutak, zatim ih zatvorila, a ja sam posmatrao kako joj se vilini miii skupljaju u vor dok je na svoje lice polako navlaila ponovo masku policajca neutralca. Na svoj nain, lepa predstava, ali uistinu nije bila dorasla Laguertinoj ligi. Ostatak sastanka je bio bez dogaaja. Nije bilo nieg o emu bi se zaista prialo osim onoga to je ve bilo reeno.

Te je veoma brzo posle Laguertinog majstorskog sputanja sastanak rasputen, i mi smo ponovo bili na hodniku. Prokleta bila, mrmljala je Debora u pola glasa, prokleta, prokleta, prokleta bila! Apsolutno, sloio sam se. Pogledala me je. Hvala, brale. I ti si mi bio jaa pomo. Podigao sam obrve. Ali sloili smo se da se ne meam. Da bi sve bilo tvoja zasluga. Gunala je. I to mi je zasluga. Pored nje sam izgledala kao idiot. Uz puno potovanje, draga sestro, pola posla si odradila sama. Debora je pogledala u mene, pogledala u stranu, i s gnuanjem odmahnula rukama. A ta sam mogla da kaem? ak nisam ni u timu. Tu sam samo zato to je kapetan rekao da moraju da me ukljue. I nije rekao da moraju da te sluaju, rekao sam. Oni me i ne sluaju. I nee me sluati, rekla je Debora s gorinom. Umesto da me ubaci u Ubistva, ovo e mi dokrajiti karijeru. Umreu naplaujui kazne za nepropisno parkiranje, Dekstere. Postoji izlaz, Deb, rekao sam, a ona me je pogledala pogledom u kome je bila jedna treina nade. Koji? rekla je. Osmehnuo sam joj se, svojim najutenijim, najvie ohrabrujuim, najmanje zluradim osmehom. Nai kamion, rekao sam.

Moja draga posestrima se pojavila tek kroz tri dana, to je za nju bio neobino dug period da mi se ne javi. Dola je u moju kancelariju taman posle ruka u etvrtak, sva kisela. Nala sam ga, rekla je, a ja nisam znao na ta misli. Nala ta, Deb? upitao sam. Izvor mrzovolje? Kamion, odvratila je. Hladnjau. Ali to su divne vesti, rekao sam. Zato izgleda kao da trai nekoga koga bi raspalila? Zato to traim, rekla je i tresnula etiri-pet priheftanih stranica na moj sto. Pogledaj. Podigao sam papire i bacio pogled na prvu stranu. O, rekao sam. Koliko ukupno? Dvadeset tri, rekla je. Tokom proteklog meseca, prijavljene su krae dvadeset tri hladnjae. Oni iz saobraajnog kau da veinu nau u kanalima, zapaljene zbog osiguranja. Niko se ne trudi previe da ih nae. I niko nije traio ni ove, niti e. Dobro dola u Majami, rekao sam. Debora je uzdahnula i uzela spisak nazad, sputajui se u moju gostinsku stolicu kao da su iz njenog tela upravo nestale sve kosti. Nema naina da ih sve proverim, bar ne sama. Trajalo bi mesecima. Prokletstvo, Dekse, rekla je. ta sada da radirno? Odmahnuo sam glavom. alim, Deb, rekao sam. Ali sada moramo da ekamo. I nita vie? Samo da ekamo? Tako je, rekao sam.

I tako je i bilo. To je bilo sve u naredne dve nedelje. ekali smo. A onda...

POGLAVLJE 9

Probudio sam se obliven znojem, nesiguran u to gde sam i apsolutno uveren da samo to se nije dogodilo jo jedno ubistvo. Negde ne tako daleko, on je tragao za svojom sledeom rtvom, klizei kroz grad kao ajkula oko grebena. Bio sam toliko siguran da sam gotovo mogao da ujem predenje lepljive trake. Bio je tamo negde, hranio svog Mranog putnika, a ovaj je govorio meni. U snu sam se kretao sa njim, fantomska riba-ista koja lagano plovi u krugovima. Uspravio sam se u svom malom krevetu i odlepio sa sebe upetljane prekrivae. Sat pored kreveta je pokazivao 3.14. etiri sata otkako sam otiao u krevet, a oseao sam se kao da sam se sve vreme provlaio kroz dunglu, sa klavirom na leima. Bio sam znojav, ukoen, i glup, nesposoban da formiram ikakvu misao koja bi bila izvan pouzdanosti da se tamo, napolju, neto dogaalo bez mene. Bez sumnje, bilo je gotovo sa spavanjem za tu no. Upalio sam svetlo. Ruke su mi bile znojave i drhtave. Obrisao sam ih o prekrivae, ali to nije pomoglo. I prekrivai su bili jednako vlani. Oteturao sam do kupatila da operem ruke. Pustio sam vodu i podmetnuo ruke. Iz slavine je tekao mlaki mlaz, sobne temperature, i na trenutak sam ruke prao u krvi i voda je postala crvena;

samo na sekund, u polusvetlu kupatila, iz lavaboa je oticala krv. Zatvorio sam oi. Svet se pomerio. Nameravao sam da se reim ovog svetlosnog trika i svog poluzaspalog mozga. Zatvori oi, otvori ih, iluzija e nestati i voda u mom lavabou e opet biti obina i ista. Naprotiv, bilo je kao da je zatvaranje oiju otvorilo moj drugi par oiju koje su gledale u drugom svetu. Vratio sam se mom snu, lebdeo kao otrica noa iznad svetala bulevara Biskejn, leteo hladan i otar, traei mesto u cilju i... Ponovo sam otvorio oi. Voda je bila samo voda. Ali ta sam bio ja? ustro sam protresao glavom. Polako, stari; bez Dekstera iz mranih dubina, molim. Duboko sam udahnuo i zavirio u sebe. U ogledalu sam izgledao onako kako je i trebalo da izgledam. Paljivo sabrane crte. Smirene i podrugljive plave oi, savrena imitacija ljudskosti. Osim kose koja mi je trala kao u Stena Laurela, 22 nije bilo nikakvog znaka onoga, ta god da je to bilo, to je prozujalo kroz moj poluzaspali mozak i prodrmalo me iz usnulosti. Paljivo sam ponovo zatvorio oi. Tmina. Obina, jednostavna, tmina. Nema letenja, nema krvi, nema gradskih svetala. Samo dobri stari Dekster zatvorenih oiju ispred ogledala.
22

Stanlio, komiar iz para Stanlio i Olio.

Ponovo sam ih otvorio. Zdravo drago mome, divno je to si se vratio. Ali gde si, za ime sveta, do sada bio? To je naravno, bilo pitanje. Proveo sam ivot bez muenja sa snovima; kad smo ve kod toga, i bez halucinacija. Nisam imao nikakve apokaliptine vizije; nikakve uznemiravajue jungovske ikone nisu izvirale iz moje podsvesti, nikakve misteriozne pojave nisu plovile kroz istoriju mog nesvesnog ja. Nikada nita ne nalee u Deksterovim noima. Kada spavam, spava i sve od ega sam sainjen. Pa ta se onda upravo dogodilo? Zato su mi se ove slike javljale? Ispljuskao sam lice vodom i zagladio kosu. To svakako nije dalo odgovor na pitanje, ali je uinilo da se oseam malo bolje. Koliko loe mogu da stoje stvari ako mi je kosa uredna? Cela istina, nisam znao. Stvari su mogle da stoje prilino loe. Moglo je da bude da gubim sve, ili veinu klike ra. ta ako sam klizio u ludilo deli po deli ve godinama, a ovaj novi ubica je prosto bio okida za konani pad naglavce u kompletan gubitak razuma? Kako mogu oekivati da je mogue meriti relativno duevno zdravlje kod nekoga kao to sam ja? Slike su izgledale stvarne i ostavljale utisak realnosti. A to nije bilo mogue; bio sam evo ovde, u svom krevetu. A opet sam gotovo bio u stanju da osetim otar miris slane vode, izduvnih gasova i jeftinog parfema kako lebdi iznad bulevara Biskejn. Potpuno realno - i nije li to bio jedan od znakova gubljenja razuma kada se privid ne moe

razdvojiti od stvarnosti? Nisam imao odgovore, a ni naina da ih naem. Razgovori sa psihiem nisu dolazili u obzir, naravno; preplaio bih jadnika na smrt, i moda bi smatrao da ga ast primorava da me zatvori negde. S mudrou takve misli nisam mogao da se prepirem. Meutim, ako sam gubio svoj kontakt sa razumom onakvim kakvog sam ga ja izgradio, bio je to u potpunosti moj problem, a prvi deo tog problema leao je u odsustvu naina da doem do zasigurnog saznanja. Mada, kad bolje razmislim, i bilo je naina. Deset minuta kasnije vozio sam pored Diner Kija. Vozio sam polako jer nisam znao ta sam zapravo traio. Ovaj deo grada je spavao koliko i uvek. Malo je ljudi jo uvek lepralo majamskim pejzaem: turisti koji su popili previe kubanske kafe i nisu mogli da spavaju. Ljudi iz Ajove u potrazi za benzinskom pumpom. Stranci koji su traili Saut Bi. I lovci, naravno - propalice, pljakai, narkosi; vampiri, zlodusi i monstrumi od sorte, kojima sam pripadao i ja. Ali u ovom kraju, u ovo doba, bilo ih je sve u svemu malo. Ovo je bio opusteli Majami, najopusteliji mogui, mesto koje je dnevna gomila ostavila usamljeno. Bio je to grad koji je sebe sveo na lovite, bez kicoke kamuflae suneve svetlosti i jarkih letnjih majica. Te sam tako i ja lovio. Druge none oi su pratile mene, i naputale me poto sam prolazio ne usporavajui. Vozio sam na sever, preko starog pokretnog mosta, kroz centar Majamija, sve vreme nesiguran u to ta traim i nemajui to neto jo uvek na vidiku - a opet, iz nekog neprijatnog

razloga, apsolutno siguran da u ga nai, da sam iao u pravom smeru, da je to ekalo na mene negde napred. Odmah iza Omnija, zapoinjao je noni ivot. Vie aktivnosti, vie stvari da se vidi. Uzvikivanje po trotoarima, tiha muzika dolazi kroz otvorene prozore automobila i odlazi sa njima. None dame su izale, itavi opori na uglovima ulica, kikoui se meusobno, ili zurei glupavo u automobile koji prolaze. I automobili su usporavali da jednako zure, blenui u odeu i ono to je ona ostavljala otkriveno. Dva bloka ispred mene novi korni se zaustavio a jato devojaka je izletelo iz senki, s plonika pa na ulicu, istog trenutka okruujui auto. Saobraaj je posrnuo u poluzastoj, sirene nisu prestajale. Veina vozaa je zastala na trenutak, zadovoljavajui se posmatranjem, dok je jedan nestrpljivi kamion zaobiao guvu kola i uao u suprotnu traku. Kamion hladnjaa. Nije to nita, rekao sam sebi, nona isporuka jogurta; nizovi svinjskih kobasica za doruak, garantovano svee. Tovar morskih grgea na putu ka severu ili ka aerodromu. Kamioni hladnjae su se kretale Majamijem dvadeset etiri sata, ak i sada, ak i u sitnim satima... Samo to, i nita vie. Ali sam ipak stisnuo gas. Vijugao sam kroz saobraaj. Pribliio sam se na tri auta korniu i njegovom vozau pod opsadom. Saobraaj je stao. Pogledao sam prema kamionu. Vozio je pravo uz Biskejn, prolazei kroz niz semafora. Izgubiu ga ako previe zaostanem. I iznenada sam estoko poeleo da ga ne izgubim.

ekao sam na rupu u saobraaju i brzo se ubacio u suprotnu traku. Zaobiao sam kornia i zatim ubrzao, pribliavajui se kamionu. Nastojao sam da se ne kreem prebrzo, da ne budem suvie oigledan, ve sam polako smanjivao razmak izmeu nas. Bio je tri semafora ispred, pa samo dva. Zatim se njemu upalilo crveno svetlo i pre nego to sam mogao da ponem da likujem i sustignem ga, upalilo se i meni. Stao sam. Shvatio sam, prilino iznenaen, da sam grizao usnu. Bio sam napet; ja, ledara Dekster. Oseao sam ljudsku anksioznost, depresiju, istinsku emocionalnu rastresenost. eleo sam da sustignem kamion i sam se uverim, o kako sam eleo da stavim apu na kamion, otvorim vrata kabine, pogledam unutra... I ta onda? Uhapsim ga sam samcijat? Uhvatim ga za ruku i odvedem dragoj detektivki Laguerti? Vidi ta sam uhvatio? Smem li da ga zadrim? Ista je verovatnoa bila i da bi on zadrao mene. On je bio u punom lovnom reimu, a ja sam se samo vukao za njim kao nepoeljni mlai brat. A zato sam se vukao za njim? Da li sam samo eleo sebi da dokaem da je to bio on, onaj on, da se ovuda unjao i da ja nisam bio lud. A ako nisam bio lud - kako sam onda znao? ta se dogaalo u mom mozgu? Moda je ludilo, na kraju krajeva, ipak bilo bolje reenje. Jedan starac je vukao noge ispred mojih kola, prelazei ulicu neverovatno sporim i bolnim koracima. Za trenutak sam ga posmatrao, divei se tome kako mora da izgleda ivot kada se kree tako sporo, a zatim sam bacio pogled napred na hladnjau.

Njemu se upalilo zeleno svetlo. Meni nije. Kamion je ubrzavao, kreui se prema severu na gornjoj granici dozvoljene brzine, a zadnja svetla su mu postajala sve manja dok sam ja posmatrao ekajui da se i meni promeni svetlo. A to se nikako nije dogaalo. I tako, kgruui zubima mir, Dekse! - proao sam kroz svetlo, za dlaku maei starca. On nije podigao pogled niti posrnuo. Na ovom delu bulevara Biskejn brzina je bila ograniena na trideset pet. U Majamiju je to znailo da ako vozi ispod pedeset, izgurae te s puta. Ja sam nagurao do ezdeset pet, kreui se kroz proreeni saobraaj, sada ve oajan, u elji da mu se pribliim. Svetla na kamionu su namignula kako je uao u krivinu - ili je to zaokrenuo? Ubrzao sam na sedamdeset pet i prohujao pored skretanja za nasip 79. ulice, oko krivine pored Pabliks Marketa, i pravac na ravan deo puta, frentino traei kamion. Onda ga ugledah. Tamo - ispred mene... Kretao se prema meni. Skot je okrenuo nazad. Da li je on to mene oseao na repu? Namirisao moje izduvne gasove koji su plovili ka njemu? Kako god - to je bio on, isti kamion, nema sumnje, i kako sam ja projurio pored njega, tako je on skrenuo na nasipski put. kripei, uao sam u parking trnog centra i usporio, okrenuo auto i ubrzao nazad ka bulevaru Biskejn, sada ka jugu. Preao sam manje od bloka, zatim skrenuo i ja na nasipski put. Daleko, daleko napred, gotovo kod prvog

mosta, video sam da mi namiguju mala crvena svetla, rugaju mi se. Nagazio sam gas do daske i pojurio napred. On je sada bio na usponu uz most, hvatajui brzinu, drei stabilno rastojanje izmeu nas. to je znailo da mora da zna, mora da shvata da ga neko prati. Izvukao sam jo malo iz mog auta; priao blie, malo po malo, za par duina blie. A onda je on nestao preko grbe na vrhu mosta i niz suprotnu stranu, ulazei prebrzo u Nort Bej Vilid. Taj kraj je bio dobro pokriven patrolama. Ako bude vozio prebrzo videe ga i zaustaviti. A onda... Sada sam ja bio na vrhu mosta i krenuo nizbrdo, a ispod mene... Nita. Prazan put. Usporio sam, gledajui na sve strane sa uzvienog poloaja na mostu. Neka kola su se kretala ka meni - nije to bio kamion, samo merkjuri markiz za slupanim blatobranom. Poeo sam da se sputam niz most. Na kraju mosta, nasip je delio Nort Bej Vilid na dva stambena dela. Iza benzinske pumpe sa leve strane, niz stambenih zgrada je pravio lenji krug. Desno su bile kue; male, ali skupe. Nita se nigde nije micalo. Nigde se nisu videla svetla, ni traga od iega, ni saobraaja ni ivota. Polako sam se kretao kroz naselje. Prazno. On je nestao. Na ostrvu koje je sekla samo jedna ulica, uspeo je da mi pobegne. Ali kako?

Polukruno sam okrenuo, parkirao uz ivicu puta i zatvorio oi. Ne znam zato; valjda sam se nadao da bih ponovo mogao da vidim neto. Ali nisam. Samo tmina i mala jasna svetla koja igraju sa unutranje strane mojih kapaka. Bio sam umoran. Oseao sam se glupo. Da, ja, dunster Dekster, koji pokuava da bude udo od deaka i svoju veliku vidovnjaku mo upotrebi da ue u trag zlom geniju. Goni ga u svom vozilu sa supernabojem za borbu protiv kriminala. A po svemu sudei on je samo naloeni potrko koji se igra mukih mozgolomki sa jedinim drugim vozaem na putu te noi. Tipina majamska stvar koja se dogaa svakodnevno svakom vozau u naem lepom gradu. Juri me, nee me uhvatiti. Zatim srednji prst, mahanje pitoljem, tru-tru i nazad na posao. Obian kamion hladnjaa, nita vie, sada se ubrzano udaljava kroz Majami Bi sa hevi-metalom koji treti iz zvunika. A ne moj ubica, ne neka misteriozna nit koja me vue iz kreveta i preko celog grada po mrkloj noi. Jer to je bilo suvie glupo da bi se stavilo u rei, ak i preglupavo za uravnoteenog Dekstera praznog srca. Pustio sam da mi glava padne na volan. Kako je to divno imati tako autentino ljudsko iskustvo. Sada sam znao kako se osea kompletan idiot. Mogao sam da ujem zvona sa oblinjeg pokretnog mosta, koja udaraju svoje upozorenje da e most poeti da se die. Ding, ding, ding. Alarmno zvono u mom ishlapelom intelektu. Zevnuo sam. Vreme da se ide kui, vrati u krevet. Iza mene se upalio motor. Pogledao sam u tom pravcu.

Pojavio se iza benzinske pumpe u podnoju mosta, brzo u uskom luku. Proao je pored mene zanosei se i jo vie ubrzavajui, a u maglovitom magnovenju pokreta, prema meni je poleteo obris zavitlan kroz vozaev prozor, divlje i estoko. Sagnuo sam se. Neto je udarilo o stranu mog auta, ostavljajui za sobom zvuk skupog ulubljenja. Saekao sam trenutak, ali se nita nije dogodilo. Zatim sam podigao glavu i pogledao. Kamion je brzo odlazio. Probijajui se na silu, razvalio je drvenu rampu na pokretnom mostu i preleteo preko mosta koji je poeo da se podie, lako se prizemljivi na drugoj strani, dok je uvar mosta vikao neto nagnut kroz prozor. Zatim je kamion nestao na daljoj polovini mosta i nazad prema Majamiju, tamo daleko, s one strane zazora koji je postajao sve vei kako se most podizao. Nestao, beznadeno nestao, nestao kao da ga nikada nije ni bilo. A ja nikada neu znati da li je to bio moj ubica ili samo jo jedan normalni majamski kreten. Izaao sam iz kola da pogledam ulubljenje. Bilo je veliko. Pogledao sam okolo da vidim ta je to bacio. Otkotrljalo se desetak ili petnaest stopa dalje i ljuljalo na sredini ulice. ak i sa ove udaljenosti nije moglo da se pogrei, ali samo da bih bio apsolutno siguran, siguran izvan svake sumnje, farovi kola koja su nailazila su osvetlili su stvar. Auto je skrenuo i uleteo u ivicu i ak i preko zvuka sirene, koja nije prestajala, mogao sam da ujem vrisak vozaa. Priao sam stvari da se uverim. Da zaista, to je bilo to. enska glava.

Savio sam se da pogledam. Bila je veoma uredno odseena, veoma dobar posao. Oko rane gotovo da nije bilo uopte krvi. Hvala Bogu, rekao sam i shvatio da se smeim - a i zato ne bih? Zar to nije bilo divno? Ipak nisam lud.

P O G L A V L J E 10

Neto posle 8 ujutru Laguerta je dola do mesta gde sam sedeo na prtljaniku svog auta. Naslonila je svoja lepo skrojena bedra na auto i povukla se nagore dok nam se butine nisu dodirnule. ekao sam da ona neto kae, ali izgleda da nije imala rei ovom prigodom. Nisam ni ja. Zato smo tako sedeli nekoliko minuta gledajui u most, a ja sam oseao vrelinu njene noge uz moju i pitao se gde su otili moj stidljivi prijatelj i njegov kamion. Iz mirnog sanjarenja trgnuo me je pritisak na butinu. Spustio sam pogled na svoju nogavicu. Laguerta je mesila moju butinu kao da se radilo o jufki testa. Pogledao sam je u lice. Ona mi je uzvratila pogled. Pronali su telo, rekla je. Zna. Onaj ostatak to ide uz glavu. Ustao sam. Gde? Pogledala me je na nain na koji policajci posmatraju nekoga ko pronae glavu bez tela na ulici. Ali je odgovorila. U centru Depo, rekla je. Tamo gde igraju Panteri? upitao sam, a mali hladni trnci me stresoe. Na ledu? Laguerta je klimnula, posmatrajui me Hokejaki tim, rekla je. Jesu li to Panteri? i dalje.

Mislim da se tako zovu, rekao sam. Jedva sam se uzdravao.

Napuila je usne. Pronali su ga uguranog u golmanovu mreu. Domaih ili gostiju? upitao sam. Trepnula je. Je l to ima neke veze? Odmahnuo sam glavom. Samo se alim, detektivko. Jer ja ne znam razliku. Trebalo bi da odvedem tamo nekoga ko poznaje hokej, rekla je, a oi su joj konano odlutale od mene, preko gomile, tragajui za nekim ko ima pak. Drago mi je da moe da se ali s tim, dodala je. ta je, ovaj... namrtila se, pokuavajui da se seti, sam-boli? Sam-ta? Ona je slegnula ramenima. Neka vrsta maine. Koristi se na ledu? Zamboni23? Kako god. Tip koji ga vozi, izvozi ga da bi pripremio led za jutarnji trening. Ima par igraa koji vole da dou rano. I ele da led bude sve, te tako taj momak, ovaj... na trenutak je oklevala voza sambolija? Dolazi rano u dane treninga. I tako on izveze mainu na led? I vidi te naslagane pakete. Dole u golmanovoj mrei? Zato sie i pogleda. Ponovo slee ra-menima. Sada je tamo Douks. On kae da ne mogu da smire oveka dovoljno da kae vie od toga. Ja znam poneto o hokeju, rekoh. Ona me pogleda, ponovo pomalo tekih oiju. Toliko toga ne znam o tebi, Dekstere. Igra hokej?
23

Zamboni, marka maine za tabanje leda.

Ne, nikada nisam igrao, rekao sam skromno. Bio sam na par utakmica. Nije rekla nita pa sam morao da se ugrizem za usnu da ne bih nastavio da trtljam. Istina je da je Rita jednom imala karte za sezonu floridskih Pantera, i ja sam, na moje veliko iznenaene, otkrio da mi se hokej dopada. Nije to bilo prosto frenetino, raspoloeno, ubilako sakaenje u kome sam uivao. Bilo je neto u vezi sa sedenjem u ogromnoj, hladnoj hali koja je za mene znaila oputanje, i rado bih tamo odlazio da gledam makar i golf. Uistinu, rekao bih bilo ta samo da nateram Laguertu da me odvede na teren. Veoma sam eleo da uem u arenu. Vie nego ita drugo to sam mogao da zamislim, eleo sam da vidim to telo naslagano u mrei na ledu, eleo sam da raspakujem uredni omot i vidim isto suvo meso. Toliko sam eleo da ga vidim da sam se oseao kao pas poenter koji markira u crtanom filmu, tako eleo da budem blizu da sam prema telu oseao estitost i posesivnost. Dobro, konano je rekla Laguerta, upravo kada sam ja bio na putu da iskoim iz koe. I pokazala je mali, udni osmeh koji je bio delom zvanini a delom - ta? Neto posve drugo, neto ljudsko, naalost, to je znailo da je daleko izvan mog poimanja. Dae nam priliku da razgovaramo. To bih veoma voleo, rekao sam, prosto zraei armom. Laguerta nije reagovala. Moda me nije ula, mada to i nije bilo vano. Bila je potpuno izvan svakog smisla za sarkazam kada je bio u pitanju njen sopstveni pogled na sebe samu. Mogao si da joj dobacuje najuasnija

laskanja na svetu i ona bi ih prihvatila kao da joj s pravom pripadaju. Ja nisam zaista uivao u tome da joj laskam. Nema zabave kada nema izazova. Ali nisam znao ni ta drugo da kaem. ta je zamiljala, o emu bismo mi razgovarali? Ve me je izloila nemilosrdnom sasluanju kada je stigla na lice mesta. Stajali smo pored jadnih ulubljenih kola i posmatrali kako sunce izlazi. Ona je gledala preko autoputa na nasipu i pitala me sedam puta da li sam video vozaa kamiona, svaki put sa malko razliitim prizvukom, mrtei se izmeu pitanja. Pitala me je pet puta da li sam bio siguran da se radilo o hladnjai - uopte ne sumnjam da se radilo o suptilnosti s njene strane. elela je da pita i mnogo vie o tome, ali se uzdravala da bi izbegla toliku oevidnost. ak se jednom zaboravila i pitala na panskom. Rekao sam joj da sam seguro24 i ona me je pogledala i dodirnula mi ruku, ali nije ponovila pitanje. I tri puta je gledala uspon na mostu, vrtela glavom i klela Puta! u pola glasa. Jasno, to se odnosilo na policajku Puta, moju dragu sestru Deboru. Suoenoj sa stvarnim kamionom hladnjaom kao to je Debora predvidela, bila joj je neophodna odreena koliina friziranja injenica, a na osnovu toga kako je Laguerta grickala svoju donju usnu mogao sam da vidim da je naporno radila na tom problemu. Bio sam posve siguran da e smisliti neto neprijatno po Deb - to je od svega najbolje radila - ali sam se za sada nadao umerenom rastu akcija moje sestre. Ne
24

Siguran.

kod Laguerte, naravno, ali bilo je nade da e drugi primetiti da je njen briljantni mali napor u detektivskom poslu izaao na dobro. Sasvim udno, Laguerta me nije pitala ta sam radio vozikajui se okolo u to doba. Naravno, ja nisam detektiv, ali je to delovalo kao prilino oigledno pitanje. Moda ne bi bilo lepo rei da je takav previd bio tipian za nju, ali ta je tu je. Ona jednostavno nije pitala. A ipak je bilo jo toga o emu smo mogli da priamo, oigledno. Tako sam je sledio do njenih kola, velikog, dve godine starog svetloplavog evroleta koji je vozila na dunosti. Privatno je vozila mali BMW za koji niko nije trebalo da zna. Ulazi, rekla je. I ja sam seo na uredno prednje sedite. Laguerta je vozila brzo, uvlaila se i izvlaila kroz saobraaj, i za veoma kratko vreme bili smo opet na nasipskom autoputu s majamske strane, preko Biskejna i otprilike pola milje niz I-95. Vozila je autoputem i plela na sever kroz saobraaj pri brzinama koje su bile previe, ak i za Majami. Ali smo stigli na 595 i okrenuli na zapad. Pogledala me je iskosa, iz ugla oka, tri puta pre nego to je konano progovorila. Lepa ti je ta koulja, rekla je. Pogledao sam u svoju lepu koulju. Nabacio sam je da bih izjurio iz stana i sada sam je po prvi put zaista video, poliestersku koulju za kuglanje sa svetlocrvenim zmajevima. Nosio sam je ceo prethodni dan na poslu i bila je zrela za promenu, ali da, manje-vie je izgledala isto. Nije loe, naravno, ali ipak...

Da li je to Laguerta neobavezno avrljala kako bih se dovoljno opustio za tetno priznanje? Da li je sumnjala da sam znao vie nego to sam govorio i mislila da me moe navesti da spustim gard i progovorim? Uvek se odeva tako lepo, Dekstere, rekla je. Pogledala je prema meni sa velikim, aavim osmehom, nesvesna da samo to nije zalepila auto u cisternu. Na vreme je svratila pogled i zaokrenula volan jednim prstom, te smo za dlaku izbegli cisternu i otili na zapad na I-595. Razmiljao sam o svom lepom odevanju. Pa naravno, jesam se lepo odevao. Ponosio sam se to sam najbolje obueno udovite u okrugu Dejd. Da, svakako, on je iskasapio onog finog gospodina Duartea, ali se tako lepo oblaio! Ispravna odea za svaku priliku - uzgred, ta li se nosilo za odrubljivanje glava u rano jutro? Koulja za kuglanje noena jedan dan i pantalone, naravno. Bio sam sav la mode. Meutim, na stranu ovaj na brzinu nabaeni kostim, zaista sam pazio. Bila je to jedna od Harijevih lekcija: budi uredan, lepo se oblai, izbegavaj panju. Ali zato bi politiki svesna detektivka iz Ubistava uopte obraala panju i zato bi je uopte bilo briga? Nije to kao da je... Ili moda jeste? Nevaljala mala ideja poela je da se raa. Neto u udnom osmehu, koji je lebdeo na njenom licu a zatim nestao, dalo mi je odgovor. Bilo je besmisleno smeno, ali ta bi drugo moglo da bude? Laguerta nije traila nain da mi spusti gard i postavi mi prodornija pitanja o onome to sam video. I nije davala ni piljiva boba o mom poznavanju hokeja.

Laguerta je htela da se drui. Dopadao sam joj se. I dok sam ja i dalje nastojao da se oporavim od uasnog oka posle mog bizarnog, naglog, balavog napada na Ritu sada ovo? Dopadao sam se Laguerti? Jesu li to teroristi ubacili neto u majamski vodovod? Jesam li ja to luio neku vrstu udnog feromona? Jesu li sve ene u Majamiju iznenada shvatile koliko su beznadeni pravi mukarci, pa sam, podrazumeva se, ja postao privlaan? ta se, sasvim ozbiljno, kog avola, dogaalo? Naravno, moda nisam bio u pravu. Bacio sam se na tu misao kao barakuda na sjajnu srebrnu kaiku. Na kraju krajeva, kakva kolosalna egoistinost pomisliti da bi uglaena, prefinjena ena od karijere, kao to je Laguerta, mogla da pokae ikakvo interesovanje za mene. Da nije moda pre da je, da je... Da je ta? Ma koliko to bilo nesreno, imalo je nekog smisla. Bavili smo se istim poslom, i prema tome, konvencionalna pandurska mudrost govori da je bilo verovatnije da emo se razumeti i opratati jedno drugom. Naa veza bi mogla da preivi njeno radno vreme i stresni nain ivota. I mada meni ne pripada nikakva zasluga za to, ja sasvim dobro izgledam; lepo se nosim, to bismo mi lokalci rekli. A sebe sam ve par godina primoravao da budem armantan prema njoj. Bilo je to isto politiko truanje, to ona nije morala da zna. Dobro sam glumio armantnost, jedna od mojih retkih tatina. Naporno sam uio i dugo vebao, i kada sam to poeo da primenjujem niko nije mogao da prepozna da sam lanjak. Bio sam

zaista veoma dobar u sejanju semena arma. Moda je bilo sasvim prirodno da neto konano iznikne iz tog semena. Iznikne, ali u ovo? ta sada? Hoe li me ona jednom pozvati na mirnu veeru? Ili na par sati znojavog blaenstva u motelu Kacik? Sreom, stigli smo do dvorane malo pre nego to me je sveg obuzela panika. Laguerta je okrenula krug oko zgrade, traei pravi ulaz. Nije ga bilo previe teko nai. Jato policijskih automobila bilo je ratrkano ispred jednog reda duplih vrata. Uparkirala je svoj veliki a uto meu njih. Brzo sam iskoio iz auta, pre nego to bi stigla da mi spusti ruku na koleno. Ona je izala i na asak me pogledala. Usne su joj se grile. Idem da pogledam, rekao sam. Nisam ba utrao u arenu. Beao sam od Laguerte, tano - ali sam takoe i bio veoma znatieljan da uem unutra; da vidim ta je uradio moj vragolasti prijatelj, da budem u blizini njegovog dela, da udahnem udo, da uim. Unutra je odjekivao organizovani dumbus karakteristian za svako mesto zloina - a opet, meni je izgledalo da je postojao poseban elektricitet u vazduhu, blago potisnuto oseanje uzbuenja i napetosti koje se obino ne nalazi kod nekog obinog ubistva, oseaj da je ovo bilo nekako drugaije, da se mogu dogoditi nove i divne stvari jer smo mi bili ovde, avangarda u predvorju. Ali, to je moda bio samo moj subjektivni oseaj. Grupa ljudi je stajala oko oblinjeg gola. Nekolicina su bili uniformisani policajci iz Brauvorda; skrtenih ruku su posmatrali kako se kapetan Metjus prepire oko nadlenosti

sa ovekom u ivenom odelu. Kada sam se pribliio video sam Anhela-nije-mi-rod u neobinom poloaju, kako stoji iznad proelavog oveka koji je kleei na jednom kolenu eprkao po hrpi paljivo zamotanih paketa. Zaustavio sam se kod ograde da pogledam kroz staklo. Tamo je bilo, udaljeno samo deset stopa. Izgledalo je tako savreno u hladnoj istoti sveeg hokejakog terena sreenog zambonijem. Svaki draguljar e vam rei da je iznalaenje pravog okruenja od vitalnog znaaja, to je tano - oduzimalo je dah. Apsolutno savreno. Oseao sam samo malu vrtoglavicu, nesiguran da li e ograda izdrati moju teinu, kao da bih mogao jednostavno da propadnem direktno kroz tvrdo drvo, kao pramen magle. ak i sa mesta pored ograde mogao sam da vidim. Nije urio, uradio je ispravno, uprkos onome to je izgledalo kao veoma bliski susret na nasipskom autoputu samo nekoliko minuta ranije. Ili je moda nekako znao da nisam mislio nita loe? A kada sam ve naeo temu, da li mu zaista nisam eleo nikakvo zlo? Da li sam uistinu nameravao da ga pronaem u njegovom leglu i toliko mu priem samo zato to jedva ekam da poguram Deborinu karijeru? Naravno da je to bilo ono to sam mislio da radim - ali, da li bih bio dovoljno jak da istrajem do kraja, sada kada stvari postaju sve zanimljivije? Eto nas na hokejakom terenu, gde sam proveo mnoge prijatne i kontemplativne asove; zar ovo nije bio samo dokaz vie da smo se ovaj umetnik oprostite, hteo sam da kaem ubica, naravno - i ja kretali

paralelnim stazama? Pogledajte samo kakav je divan posao obavio. A glava - to je bio klju. Sigurno je da je ona bila suvie vaan deo svega to je radio, da bi je jednostavno ostavio za sobom. Da li ju je bacio da bi me zaplaio, poslao me u paroksizam terora, strave i uasa? Ili je moda nekako znao da sam se oseao isto kao i on? Da li je i on mogao da oseti vezu meu nama, pa je prosto eleo da bude vragolast? Da li me je zadirkivao? Morao je da ima neki vaan razlog kada mi je ostavio takav trofej. Doivljaj je bio snaan, zanosan - kako je on mogao da ne osea nita? Laguerta se pojavila pored mene. Toliko uri, rekla je, blaga otrica pritube u njenom glasu. Plai se da e ti pobei? Glavom je pokazala prema hrpi delova tela. Znao sam da je negde u meni leao pametan odgovor, neto to bi je nateralo da se smei, armiralo je za nijansu vie, izgladilo moj nespretan beg iz njenog stiska. Ali stojei tu uz ogradu, gledajui dole na telo na ledu, u golmanovoj mrei - u prisustvu veliine, moglo bi se rei - nita vickasto se nije izrodilo. Uspeo sam da ne zaurlam na nju da umukne, ali je bogami bilo tesno. Morao sam da vidim, rekao sam istinu, a potom se dovoljno oporavio da dodam: To je gol domaeg tima. Ona me je vragolasto ljepnula po ruci. Grozan si, rekla je. Sreom, narednik Douks nam je priao i detektivka nije imala vremena za svoj makasti kikot, to bi bilo vie nego to bih mogao da podnesem. Kao i uvek, Douks je delovao mnogo zainteresovaniji da pronae nain da me dobro uhvati za rebra i raspori me, nego za neto drugo, i

tako me je toplo i prodorno pogledao za dobrodolicu da sam brzo nestao i ostavio ga sa Laguertom. Gledao je za mnom, posmatrajui me s izrazom koji je govorio da sam skrivio neto i zato bi eleo da ispita moju iznutricu ne bi li saznao ta. Siguran sam da bi bio mnogo sreniji negde gde je policajcima bilo dozvoljeno da povremeno prebiju poneku tibiju25 ili femur26. Udaljavao sam se od njega u krug, pribliavajui se polako, oko terena, najbliem mestu gde se moglo sii na led. Upravo sam ga bio pronaao, kad je neto s one strane s koje nisam video naletelo na mene i udarilo me, prilino jako, u rebra. Ispravio sam se da bih se naao licem u lice sa napadaem, s modricom i suzdranim osmehom. Zdravo draga, sestro, rekao sam. Lepo je ugledati tvoje prijateljsko lice. Kopile! zasiktala je na mene. Vrlo verovatno, rekao sam. Ali zato bismo sada o tome? Zato, ti bedni kukin sine, to si imao trag i nisi mi javio! Trag? Gotovo sam zamucao. Zato misli... Prestani da sere, Dekstere, zareala je Debora. Nisi se vozao okolo u etiri izjutra da bi gledao kurve. Znao si gde je, proklet bio.

25
26

Golenjaa, cevanica.t Butna kost.

Sinulo mi je. Toliko sam se bio uneo u sopstvene probleme, poevi od sna - i injenice da je on bio oigledno neto vie od toga - pa do mog komarnog susreta sa Laguertom, da mi nije sinulo da sam zgreio prema Debori. Nisam podelio s njom. Naravno da je ljuta. Nije to trag, Deb, izustio sam pokuavajui malo da je uteim. Nita tako vrsto. Samo... oseaj. Misao, to je sve. Zaista nije bilo nita... Ona je ponovo nasrnula. Samo to je bilo neto, reala je. Pronaao si ga. U stvari, nisam siguran, rekao sam. Mislim da je on pronaao mene. Prestani da pametuje, rekla je, a ja sam rairio ruke da pokaem koliko bi to bilo nemogue. Obeao si, proklet bio. Ne seam se da sam davao ikakva obeanja koja bi se odnosila na to da je zovem usred noi i priam joj o mojim snovima, ali to rei sada, nije izgledalo kao dobra taktika, pa i nisam. Zato sam rekao samo, ao mi je, Deb. Zaista nisam verovao da e izai na neto. Bio je to samo... ovaj... predoseaj, zaista. Definitivno nisam imao nameru da se uputam u parapsiholoka objanjenja, ak ni sa Deb. Ili moda, naroito ne sa njom. Ali mi se javila druga pomisao. Spustio sam glas. Moda bi mogla malko da mi pomogne. ta da kaem njima ako im ikada padne na pamet da me pitaju ta sam radio vozikajui se onuda u etiri izjutra? Da li te je Laguerta ve ispitivala?

Iscrpno, rekao sam, obuzdavajui jezu na samu pomisao. Na Debinom licu se videla odvratnost. I nije te to pitala. Ovo nije bilo pitanje. Siguran sam da detektivku mnogo toga mui, rekao sam. Nisam dodao da sam neto od te muke bio i ja. Ali pre ili kasnije, neko e pitati. Pogledao sam prema mestu na kome je ona RUKOVODILA OPERACIJOM. Moda narednik Douks, rekao sam zaista uasnut. Klimnula je. On je pristojan policajac. Samo kad bi mogao malo da promeni ponaanje. Ponaanje je moda sve to on jeste, rekao sam. Ali on me ne voli iz nekog razloga. Pitae me svata ako pomisli da e me to naterati da se koprcam. Reci mu onda istinu, rekla je Debora mrtva ozbiljna. Ali prvo kai meni. I opet me je zabola laktom u isto mesto. Molim te, Deb, rekao sam. Zna koliko mi lako izlaze modrice. Ne znam, rekla je. Ali imam elju da otkrijem. Nee se ponoviti, obeao sam. Bila je to samo jedna od onih inspiracija koje dolaze u 3 ujutru, Debora. ta bi tek rekla da sam te zbog toga zvao, a posle se ispostavilo da nije nita? Ali se nije tako ispostavilo. Ispostavilo se da je neto, rekla je i drmnula me ponovo. Zaista nisam verovatno da e tako biti. I oseao bih se glupo da sam te zato vukao.

Zamisli kako bih se ja oseala da te je on ubio, rekla je ona. Uhvatila me je na brzinu. Nisam mogao ni da ponem da zamiljam ta bi ona oseala? aljenje? Razoaranje? Bes? Takve stvari su sasvim izvan mene, bojim se. Te sam samo ponovio, ao mi je, Deb. A zatim, poto sam ja kao neka vesela Polijana27 koja svemu nae svetlu stranu, dodao sam, Ali je barem hladnjaa bila tamo. Ona je trepnula. Kamion je bio tamo? rekla je. O, Deb, rekao sam. Zar ti nisu rekli? Udarila me je jo jae u isto mesto. Prokletstvo, Dekstere, prosiktala je. ta je bilo s kamionom? Bio je tamo, Deb, rekao sam, donekle se oseajui neprijatno zbog njene ogoljene emotivne reakcije - i takoe, naravno, zbog injenice da me zgodna ena lema. Vozio je hladnjau. Kada je bacio glavu. Zgrabila me je za ruku u zurila u mene. Nije valjda, jebo te, rekla je konano. Jeste, jebo te. Isuse ... ! rekla je, buljei u prazno i bez sumnje videi kako njeno unapredenje lebdi negde iznad moje glave. I verovatno bi nastavila da u tom trenutku Anhel-nije-mirod nije podigao glas iznad eha agora u hali. Detektivko? dozivao je, gledajui prema Laguerti. Bio je to udan, nesvesni zvuk, poluprigueni uzvik oveka koji nikada ne pravi buku javno, a neto u tom uzviku je istog
27

Preterano ili slepo optimistina osoba; prema dejem liku amerike spisateljice Elinor Porter (1868-1920).

trenutka donelo tiinu u dvorani. Ton je bio delom ok, a delom trijumf - naao sam neto vano, ali o, moj Boe! Sve oi su se okrenule prema Anhelu i on je pokazao glavom na zgurenog elavka koji je polako, paljivo, vadio neto iz gornjeg paketa. ovek je konano izvukao stvar, premetnuo je i ispustio, a stvar je kliznula preko leda. On je pokuao da je dohvati i okliznuo se, proklizavajui za bljetavom stvari iz paketa, dok se oboje nisu umirili udarivi o ogradu. Drhtave ruke, Anhel se pruio, dograbio stvar i podigao je da bismo svi mogli da vidimo. Iznenadna tiina u zgradi unosila je jezu, oduzimala dah, stvarala divljenje, kao prolamanje estokog aplauza na otkrivanju umetnikog dela nekog genija. Bio je to kamionski retrovizor.

P O G L A V L J E 11

Ogroman plat tiine, ispunjene zapanjenou, trajao je samo asak. amor razgovora u areni dobio je sada novi ton jer su ljudi poeli da se napreu da vide, objasne, spekuliu. Ogledalo. ta je, kog avola, ono znailo? Dobro pitanje. Bez obzira to me je sve to veoma dirnulo, nisam odmah imao teorije o znaenju ogledala. Ponekad je velika umetnost takva. Utie na tebe, a ti ne ume da kae zato. Da li je bio u pitanju duboki simbolizam? Kriptina poruka? Uvrnuta molba za pomo i razumevanje? Nemogue je rei, a za mene to nije ni bilo najvanija stvar, u poetku. Ja sam samo hteo da je udahnem. Pustim druge da brinu o tome kako je dospelo ovamo. Na kraju, moda je samo otpalo a on ga je prosto ubacio u najbliu vreu za ubre koja mu je bila pri ruci. Nemogue, naravno. I sad, nisam mogao da prestanem da mislim o njemu. Ogledalo je bilo tu iz nekog veoma vanog razloga. Za njega to nisu bile samo vree za ubre. Kao to je sasvim elegantno dokazao ovim hokejakim igralitem, prezentacija je bila vaan deo onoga to je radio. Nije bio oputen ni u jednom detalju. I zato sam poeo da razmiljam o moguim znaenjima ogledala. Morao sam da verujem da je stavljanje ogledala uz delove tela bilo veoma namerno, ma koliko to sve liilo na improvizaciju. A moj

unutranji oseaj, koji je brborio negde u pozadini mojih plua, bio je da se radilo o veoma paljivo smiljenoj, veoma privatnoj poruci. Meni? Ako ne meni, onda kome? Ostatkom ina se obraao celom svetu: Vidite ta sam ja. Vidite ta smo svi mi. Vidite ta ja radim po tom pitanju. Ogledalo s kamiona nije bilo deo takve izjave. Segmentiranje tela, isuivanje krvi - to je bilo neophodno i elegantno. Ali ogledalo - a posebno ako se ispostavi da je bilo sa kamiona za kojim sam jurio - to je bilo neto drugo. Elegantno, da; ali ta je ono govorilo o tome kako stvari zaista stoje? Nita. Bilo je dodato s nekim drugim ciljem, a taj cilj je morao da bude nova i drugaija vrsta izjave. Mogao sam da osetim struju misli kako juri kroz mene. Ako je s kamiona, moglo je da znai jedino da je bilo namenjeno meni. Ali, ta je to znailo? O emu se do avola ovde radi? rekla je Deb pored mene. Ogledalo. Zato? Ne znam, rekao sam, i dalje oseajui dobovanje njegove snage negde u meni. Ali bih se kladio u veeru u Doovom Stoun Krabsu da je ono s hladnjae. Nema opklade, rekla je. No, barem to reava jedno vano pitanje. Pogledao sam je, zapanjen. Je li mogue da je ona stvarno napravila intuitivni skok a da ja to nisam primetio? Koje pitanje, sejo?

Klimnula je ka gomili pubova rukovodeeg nivoa koji su se i dalje ubeivali na ivici arene. Nadlenosti. Ovaj je na. Hajde. Prividno, detektivka Laguerta nije bila impresionirana novim dokazom. Moda je, pod briljivo osmiljenom fasadom indiferentnosti, krila duboku i trajnu brigu u vezi sa simbolikom ogledala i svega na ta je ono ukazivalo. Ili je bilo to, ili je ona zaista bila glupa kao no. I dalje je stajala sa Douksom. Moram mu odati priznanje, on je izgleda bio na mukama, ili mu je moda lice postalo isuvie umorno od njegovog neprekidnog zlog izgleda, pa je pokuavalo neto novo. Morganova, rekla je Laguerta Debi, nisam te prepoznala u odei. Rekla bih da je mogue prevideti mnoge oigledne stvari, detektivko, odvratila je Deb, pre nego to sam stigao da je zaustavim. Jeste, rekla je Laguerta. Zato neki od nas nikada ne postanu detektivi. Bila je to potpuna i sasvim lagana pobeda, i Laguerta nije ak ni saekala da pucanj pogodi metu. Okrenula se od Deb i razgovarala sa Douksom. Saznaj ko ima kljueve od dvorane. Ko moe da ue ovde kad god mu se prohte. Aha, rekao je Douks. Proveriti sve brave, videti da neko nije provalio? Ne, kazala je Laguerta, namrtivi se malo i simpatino. Imamo sada nau ledenu vezu. Bacila je pogled na Deboru. Ta hladnjaa je tu samo da bi nas

zbunila. Vratila se Douksu. Oteenje tkiva je nastalo zbog leda, ovog ovde. Veza izmeu ubice i leda je ovo mesto. Poslednji put je pogledala u Deboru. A ne kamion. Aha, rekao je Douks. Nije zvuao ubeeno, ali on nije bio glavni. Laguerta je pogledala u mene. Mislim da moe da ide kui, Dekstere, rekla je. Znam gde ivi ako mi zatreba. Barem nije namignula. Debora me je ispratila do velikih duplih vrata dvorane. Ako ovako nastavi, kroz godinu dana deurau na peakim prelazima, gunala mi je. Glupost, Deb, rekao sam. Dva meseca, najvie. Hvala. Ma zaista. Nije trebalo da je provocira tako otvoreno. Zar nisi videla kako je narednik Douks to uinio? Daj malo suptilnosti, za ime boga. Suptilnosti. Naglo je stala kao ukopana i povukla me. Sluaj, Dekstere, rekla je. Nije ovo igra. Ali jeste, Deb. Politika igra. I ti je ne igra kako treba. Niega se ja ne igram, zareala je. Ljudski ivoti su u pitanju. Kasapin divlja naokolo i ostae na slobodi sve dok poluinteligent Laguerta vodi posao. Borio sam se sa naletom nade. Moda i jeste tako... Jeste tako, insistirala je Deb. Ali Debora, ne moe to da promeni proterujui samu sebe me saobraajce, u Kokonat Grouv.

Ne, kazala je. Ali mogu to da promenim ako pronaem ubicu. Eto ti ga na. Neki ljudi prosto nemaju pojma kako svet funkcionie. Ona je inae bila veoma pametna osoba, zaista jeste. Prosto je nasledila svu Harijevu grubu drnost, njegov izravan nain u reavanju stvari, ne pridravajui se pri tom nijedne od mudrosti kojima se on sluio. Kod Harija, tupost je bio nain da se proe kroz fekalije. Kod Debore, to je bio nain da se pretvara da ih uopte nema. Jedna od patrolnih jedinica oko dvorane odvezla me je do mojih kola. Vozio sam kui, zamiljajui kako sam zadrao glavu, paljivo je umotao u papirni ubrus i postavio na zadnje sedie da je ponesem kui sa sobom. Uasno i glupavo, znam. Po prvi put razumem one tune ljude, neobine idolopoklonike, koji maze cipelu neke ene ili etaju okolo s prljavim donjim rubljem. Uasan oseaj koji je izazivao elju da se istuiram, gotovo isto toliko jaku kolika je bila i ona da pomilujem glavu. Ali ona nije bila kod mene. ta drugo do da odem kui. Vozio sam polako, nekoliko milja na sat ispod dozvoljene brzine. U Majamiju vam je to kao da nosite znak UDRI ME na leima. Niko me nije zaista udario. Za to bi morali da uspore. Ali su mi sedam puta trubili, pokazali prst osam puta i pet automobila je jednostavno fijuknulo oko mene, bilo preko trotoara ili kroz saobraaj iz suprotnog smera. Meutim, danas me nije moglo razveseliti ni energino dobro raspoloenje drugih vozaa. Bio sam mrtav umoran i izluen; bilo mi je potrebno da razmiljam, ali to dalje od odzvanjanja amora ledene dvorane i tupoglavog

Laguertinog brbljanja. Spora vonja mi je davala vremena da se zapitam, da poradim na znaenju svega to se dogodilo. Otkrio sam da mi jedna smena fraza zvoni u glavi odbijajui se o stenje i pukotine mog iscrpljenog mozga. Poela je da ivi sopstvenim ivotom. to sam je vie sluao u mislima, to je ona bila smislenija. I jo vie od toga, postala je neka vrsta zavodljive mantre. Postala je klju u razmiljanju o ubici, glavi koja se kotrlja po ulici, retrovizoru zataknutom posred boanstveno suvih delova tela. Da sam to bio ja... Kao u Da sam to bio ja, kakvu bih poruku slao tim ogledalom? i Da sam to bio ja, ta bih uradio s kamionom? Naravno da to nisam bio ja i ta vrsta zavisti je veoma loa za duh, ali poto nisam bio svestan da ga imam, nije bilo vano. Da to jesam bio ja, kamion bi bio u nekom jarku nedaleko od arene. I onda bih brzo otiao to dalje odatle u prigodno sakrivenim kolima? Ukradenim? Zavisi. Da sam to bio ja, da li bih sve vreme planirao da ostavim telo u areni, ili bi to iskrslo kao reakcija na jurnjavu po nasipskom putu? Samo to to nije imalo smisla. Nije mogao nikako da rauna da e ga neko juriti sve do Nort Bej Vilida - ili jeste? Jer zato bi onda imao spremnu glavu da je baci? I zato bi odneo ostatak u dvoranu? To je bio pomalo udan izbor. Da, tamo je bilo mnogo leda, i hladnoa je samo inila dobro. Ali ogroman prostor pun jeke zaista nije bio odgovarajue mesto za moju vrstu intimnog trenutka - da

to jesam bio ja. Postojala je uasna, irom otvorena pusto, sasvim nepodsticajna za istinsku kreativnost. Zabavno za posetu, ali ne za atelje pravog umetnika. Otpad, a ne radni prostor. Jednostavno, atmosfera tu nije bila prava. To jest, ne bi bila, da sam to bio ja. Dakle, dvorana je bila odvaan upad u neistraenu teritoriju. Time e zaludeti policiju, i vie nego sigurno odvee je u pogrenom pravcu. Ako ikada budu shvatili da postoji smer kojim se mogu rukovoditi, to je izgledalo sve manje verovatno. I sve to zainiti ogledalom - ako sam bio u pravu u pogledu razloga za izbor arene, onda je dodavanje ogledala govorilo tome u prilog. To bi bio komentar na ono to se upravo dogodilo, u vezi sa ostavljanjem glave. To je bila izjava koja je trebala da povee u celinu sve konce, zamota ih uredno kao naslagane delove tela, jedna elegantna podloga glavnom poslu. A sad, kako bi glasila poruka, da sam to bio ja? Vidim te. Dobro. Naravno da je to bilo to, uprkos injenici to je bilo donekle oigledno. Vidim te. Znam da si iza mene i motrim na tebe. Ali sam, takoe, daleko ispred tebe, kontroliem tvoje kretanje i postavljam tvoju brzinu i posmatram kako me prati. Vidim te. Znam ko si ti i gde si ti, a sve to ti zna o meni jeste to da te ja posmatram. Vidim te. To mi se inilo ispravno. Zato se onda nisam oseao nita bolje?

Dalje, ta od svega rei sirotoj dragoj Debori? Stvar je postajala lina takvim intenzitetom da sam morao da se borim ne bih li upamtio i javnu stranu svega, onu stranu koja je vana mojoj sestri i njenoj karijeri. Nisam mogao da ispriam - njoj, niti ikome drugome - kako mislim da ubica pokuava neto da mi porui, jo samo kad bih ja imao dovoljno mozga da to ujem i na to odreagujem. Ali ostalo da li je tu bilo neega to sam trebao da joj kaem, i da li sam ja, uopte, to eleo? Bilo je to previe. Trebalo mi je da se naspavam kako bih mogao sve da raspletem. Nisam ba cvilio kada sam se uvukao u krevet, ali sam bio sasvim blizu. Dozvolio sam snu da me brzo obuzme celog, prosto se preputajui tmini. I odspavao sam gotovo puna dva i po sata pre nego to je telefon zazvonio. Ja sam, rekao je glas na drugom kraju. Naravno da si ti, rekao sam. Debora, zar ne? I naravno da je to bila ona. Nala sam hladnjau. Pa estitam, Deb. To je odlina vest. Nastala je prilino dugaka tiina na drugom kraju. Deb? konano sam rekao. To je dobra vest, zar ne? Ne, kazala je ona. O. Oseao sam kako mi potreba za snom dobuje u glavi kao praher po tepihu, ali sam pokuao da se usredsredim. Mmm, Deb - ta si... ta se dogodilo?

Uporedila sam, rekla je. Postarala se da budem savreno sigurna. Slike i serijski brojevi delova, i sve to. Pa sam kao dobar izvia rekla Laguerti. I ona ti nije poverovala? upitao sam u neverici. Verovatno jeste. Pokuao sam da trepnem, ali su moje oi elele da ostanu zatvorene, pa sam zato odustao. ao mi je, Deb, neko od nas dvoje pria kojeta. Da li sam ja taj? Pokuala sam da joj objasnim, rekla je Debora veoma tihim umornim glasom koji mi je unosio muno oseanje da sam pod naletom talasa, a nemam kofu za izbacivanje vode. Sve sam joj ispriala. ak sam bila i uljudna. To je veoma dobro, rekao sam. ta je ona rekla? Nita, rekla je Deb. Uopte nita? Uopte nita, ponovila je Deb. Samo ree hvala, i to kao nekom uvaru na parkingu. I onda mi se osmehne tim udnim osmehom i okrene od mene. Dobro, ekaj, Deb, rekao sam, ne moe stvarno da oekuje od nje da... Aonda sam otkrila zato se tako smekala, kazala je Deb. Kao da sam ja neka vrsta neopranog maloumnika, a ona je konano shvatila gde da me zatvori. O, ne, rekoh. Misli, skinula te je sa sluaja? Svi smo skinuti sa sluaja, Dekstere, kazala je Deb, a njen glas je bio umoran taman koliko sam i ja to bio. Laguerta je uhapsila nekog.

Iznenada je na liniji bilo mnooogo tiine a ja nisam uopte mogao da mislim, ali sam barem bio potpuno budan. ta? rekao sam. Laguerta je uhapsila nekoga. Nekog tipa koji radi u dvorani. Dri ga u pritvoru i sigurna je da je on ubica. To nije mogue, rekao sam, iako sam znao da je bilo mogue, kuka bez mozga. Laguerta, ne Deb. Znam, Dekstere. Ali nemoj ni da pokua to da kae Laguerti. Ona je sigurna da ima pravog oveka. Koliko sigurna? pitao sam. Vrtelo mi se u glavi i oseao sam kao da mi se povraa. Nisam mogao da kaem zato. Deb je zareala. Ima zakazanu konferenciju za tampu za sat vremena, rekla je. Za nju je to sigurno. Bubnjanje u mojoj glavi je postalo toliko glasno da nisam mogao da ujem i ako je Deb potom rekla jo neto. Laguerta je nekoga uhapsila? Koga? Kome je to mogla da prikai? Zar je zaista mogla da ignorie sve nagovetaje, miris i ukus i oseaj koji su ostavljala ova ubistva, i uhapsi nekoga? Jer niko ko je mogao da uradi ono to je ovaj ubica bio uradio - tj. to je i dalje radio! - ne bi mogao da dozvoli iru kao to je Laguerta da ga uhvati. Nikada. Mogao sam da se kladim u ivot. Ne, Debora, rekao sam. Ne. Nije mogue. Ona ima pogrenog oveka. Debora se nasmejala, onom vrstom umornog policijskog smeha koji je govorio da joj je bilo dosta svega. Jeste,

rekla je. Znam to. Ti zna to. Ali ona to ne zna. I da uje neto smeno? Ne zna ni on. To tek uopte nije imalo smisla. Ma ta pria, Deb? Ko ne zna? Ona se ponovo nasmejala tim groznim smehom. Tip koga je uhapsila. Valjda je i on zbunjen koliko i Laguerta, Dekse. Jer je priznao. ta? Priznao je, Dekstere. Kopile je priznalo.

P O G L A V L J E 12

On se zvao Daril Erl Makhejl i bio je, kako se to obino kae, potpuni gubitnik. Dvanaest od svojih poslednjih dvadeset godina proveo je o troku drave Floride. Dragi narednik Douks je uspeo da iskopa njegovo ime iz dosijea o radnicima ledene dvorane. U raunarskoj potrazi za onima koji su bili osuivani za nasilnitvo i zloine, Makhejlovo ime se pojavilo dvaput. Daril Erl je bio pijanica i tukao je ene. Izgleda da je povremeno takoe pljakao i pumpe, prosto zarad zabave. Na njega se moglo osloniti da e se zadrati na najloije plaenim poslovima mesec ili dva. Ali bi onda nekog pe tka, za lepih noi, sasuo u sebe par gajbica piva i poinjao da veruje da je on Boji gnev. Vozikao bi se dok ne bi pronaao pumpu koja ga je prosto ljutila do ludila. Uletao bi mlatei orujem, pokupio novac i odvozio se dalje. Zatim bi svoj bogati plen od 80 ili 90 dolara bacio na kupovinu jo gajbica piva, sve dok se ne bi oseao taman toliko bolje da bi morao nekoga da prebije. Daril Erl nije bio krupan ovek: 5,6 stopa i kost i koa. I poto je ovek igrao nasigurno, ispostavljalo bi se da je taj neko koga je obino premlaivao bila njegova ena. Kako su stvari stajale, uspelo mu je da se izvue nekoliko puta. Dok jedne noi nije otiao malo predaleko sa svojom enom, ostavivi je mesec dana na ekstenziji u

ortopediji. Ona je podnela tubu, a kako je Daril Erl ve imao dosije, odsluio je prilino dugo. I dalje je pio, ali ga je Reford28 oigledno dovoljno zastraio pa se malo popravio. Zaposlio se kao ista u ledenoj dvorani i zaista se zadrao na tom poslu. Koliko smo mogli da shvatimo, ve odavno nije izmlatio enu. I vie od toga, na deko je ak imao par trenutaka slave kada su Panteri uestvovali u Stenli kupu. Deo njegovog posla sastojao se u tome da istri na teren i poisti predmete koje su navijai bacali na led. U toj godini Stenli kupa, ovaj posao je bio vaan, jer su navijai na teren bacali po tri-etiri hiljade plastinih pacova29 kad god bi Panteri postigli pogodak. Daril Erl je morao da se dovue i da ih sve pokupi; dosadnog li posla, nesumnjivo. I tako, popivi hrabrost iz nekoliko cugova veoma jeftine votke jedne veeri, on je pokupio jednog plastinog pacova i odigrao mali pacovski ples. Gomila je to progutala i traila jo. Poeli su da trae kad god je Daril Erl izlazio na led. Daril Erl je cele sezone izvodio taj ples. Plastini pacovi su danas zabranjeni. ak i kada bi bili obavezni po dravnim propisima, niko ih vie ne bi bacao. Panteri nisu pogodili gol jo od dana kada je Majami imao potenog gradonaelnika, a to je bilo negde u prolom veku. Ali se Makhejl i dalje pojavljivao na ledu tokom
28 29

uveni zatvor na Floridi, sa izuzetnim obezbeenjem.

U hokeju, navijai su bacali eire kad njihov tim da gol (otud i het trik); sredinom 1990-ih navijai su het-trikove slavili bacanjem plastinih pacova na led. Poelo je kada je igra Pantera, Skot Malenbi ubio pacova u svlaionici, a potom je u igri postigao het-trik; navijai su zatim uobiajili da bacaju plastine pacove na led kad god su Panteri postizali het-trikove.

utakmica nadajui se makar jo jednoj, poslednjoj prilici da odigra dvokorak pred kamerama. Laguerta je svoj divno odigrala na konferenciji za tampu. Zvualo je tako kao da je uspomena na njegovu kratku slavu povukla Darila Erla preko ivice, u ubistvo. I naravno, uz njegovo pijanstvo i dosije nasilnitva prema enama, bio je savreni osumnjieni za seriju glupih i brutalnih ubistava. A majamske kurve su mogle da se opuste; sa ubistvima je bilo gotovo. Pod ogromnim pritiskom intenzivne i bespotedne istrage, Daril Erl je priznao. Sluaj zatvoren. Devojke, vratite se poslu. tampa je to progutala. Nisu oni bili krivi, pretpostavljam. Laguerta je odradila maestralni posao predstavljajui taman dovoljno injenica sa veoma sjajnim glancom to je babi milo..., da bi gotovo svakoga uverila. I naravno, test inteligencije nije neophodan da bi se postalo reporter. Svejedno, ja se uvek nadam makar i najmanjem traku. I uvek se razoaram. Moda sam gledao previe crno-belih filmova kada sam bio deak. I dalje sam mislio da cinini pijanac iz velikog dnevnog lista jedne metropole, umoran od sveta, treba da postavlja teka pitanja i primora istraitelje da paljivo preispitaju dokaze. Meutim, tuna istina je bila da ivot ne imitira uvek umetnost. I na Laguertinoj konferenciji za tampu, ulogu Spensera Trejsija igrala je serija mukih i enskih modela sa savrenim frizurama i u odelima tropske teine. Njihova prodorna pitanja svela su se na Kako ste se oseali kada ste pronali glavu? i Moemo li da slikamo?

Jedan usamljeni reporter, Nik Kakobee iz lokalnog studija televizije NBC pitao je Laguertu da li je bila sigurna da je Makhejl ubica. Ali kada je ona kazala da je postojalo preobilje nepobitnih dokaza koji su ukazivali da je tako, i da je u svakom sluaju priznanje bilo dovoljno, on nije dalje pitao. Ili je bio zadovoljan, ili su rei bile suvie krupne. I eto tako. Sluaj zatvoren, pravda zadovoljena. Mona mainerija impresivnog mehanizma za borbu protiv kriminala Majamijevog Metroa jo jednom je trijumfovala nad mranim silama koje su okupirale NA VRLI GRAD. Bila je to lepa predstava. Laguerta je podelila veoma ozbiljne snimke Darila Erla s kriglom, priheftane za one nove sjajne njene fotografije kako istrauje fotografa visoke mode od 250 dolara na sat na Saut Biu. Bio je to divan ironini paket; opasan izgled i smrtonosna realnost, tako razliite. Jer koliko god sirovo i brutalno izgledao Daril Erl, prava opasnost po drutvo bila je Laguerta. Ona je opozvala pse, prekinula hajku i poviku i poslala ljude nazad u krevet u zgradu koja je jo gorela. Zar sam ja bio jedini koji je mogao da vidi da Daril Erl Makhejl nije mogao nikako da bude na ubica? Da je ovde bilo stila i pameti koje tupoglavac kao Makhejl nije mogao ni da razume? Nikada nisam bio usamljeniji nego tada u mome divljenju prema dlu pravog ubice. Sami delovi tela kao da su mi pevali rapsodiju beskrvnog uda, koja je inila da mi srce zaigra i punila moje vene otrovnom zaviu. Ali to se sigurno nee umeati u moj elan u hvatanju pravog, hladnog i razvratnog ubice nedunih, koji apsolutno mora

da bude izveden pred pravdu. Je l' tako, Dekstere? Je l' tako? Alo, ima li koga? Sedeo sam u svom stanu trljajui oi krmeljive od sna i razmiljao o predstavi koju sam upravo odgledao. Bila je onoliko blizu savrenstvu koliko to konferencija za tampu moe da bude, bez dabe hrane i golotinje. Laguerta je oigledno povukla svaku vezu koja joj je ikada dopala aka ne bi li od toga napravila najveu, najsenzacionalniju moguu konferenciju za tampu, i tako je i bilo. I verovatno po prvi put u svojoj karijeri lizanja Gucci peta, Laguerta je zaista i iskreno verovala da je imala pravog oveka. Morala je u to da veruje. Bilo je nekako tuno, zaista. Mislila je da je ovoga puta sve uradila kako treba. Nije vukla samo politike poteze; u svojoj glavi ona je unovavala ist i sasvim dobro rasvetljen posao. Reila je zloin, uradila to na svoj nain, uhvatila loeg momka, zaustavila ubijanje. Dobrano zasluen aplauz za dobrano obavljen posao. A kako e se samo lepo iznenaditi kada se pojavi sledei le. Jer ja sam znao, bez imalo mesta za sumnju, da je ubica jo uvek bio tamo negde. On je verovatno gledao konferenciju za tampu na Kanalu 7, omiljenom kanalu onih ljudi koji su voleli klanice. Trenutno se previe smeje da bi mogao da dri no, ali to e proi. A kada proe, njegov oseaj za humor e ga, bez sumnje, podstai da prokomentarie situaciju. Iz nekog razloga, ta misao me nije preplavila strahom i gnuanjem i smrknutom odlunou da zaustavim ovog ludaka pre nego to bude suvie kasno. Naprotiv, oseao sam mali nalet iekivanja. Znao sam da je to bilo veoma

pogreno, to je verovatno sav oseaj inilo jo boljim. Oh, eleo sam da ovaj ubica bude zaustavljen, izveden pred pravdu, da, svakako - ali da li je to moralo da bude uskoro? Gotovo da je bio neophodan sitan kompromis. Da bih ja odigrao svoju malu ulogu u zaustavljanju pravog ubice, treba valjda da uinim da se istovremeno dogodi i neto pozitivno. I dok sam tako razmiljao, zazvonio je telefon. Da, video sam, rekao sam u slualicu. Isuse, rekla je Debora na drugom kraju. Mislim da e mi pozliti. Ja ti sigurno neu stavljati hladne obloge, sestro. Imamo puno posla. Isuse, ponovila je. Kakvog posla? Reci mi, upitao sam. Da l smrdi sestro? Umorna sam, Dekstere. I nikada u ivotu nisam bila ovoliko ljuta. ta to znai na jeziku obinih smrtnika? Pitam te da li si ti sada u onome to je Tata zvao tenarom? Da li blate tvoje ime u Odeljenju? Da li ti je ukaljana, oteena, ispljuvana, obojena, dovedena u pitanje profesionalna karijera? Izmeu Laguertinih noeva u lea i Ajntajna? Moja profesionalna reputacija je sranje, rekla je kiselije nego to sam mislio da je mogue za nekog tako mladog. Dobro. Vano je da nema ta da izgubi. Zareala je. Milo mi je da pomognem. Jer sam ovde, Dekstere. Ako potonem jo dublje u Odeljenju, kuvau kafu u javnim akcijama. Na ta cilja, Dekse?

Zatvorio sam oi i potpuno se zavalio u stolici. Zvanino e izjaviti - pred kapetanom i celim Odeljenjem - da veruje da je Daril Erl pogrean ovek i da e se dogoditi jo jedno ubistvo. Iznee par veoma ubedljivih razloga prikupljenih na osnovu tvoje istrage, i svi e ti se neko vreme smejati u majamskom Metrou. Ve mi se smeju, rekla je. Nije vano. Postoji li neki razlog za tako neto? Odmahnuo sam glavom. Ponekad mi je bilo teko da poverujem da moe da bude toliko naivna. Najdraa sestro, rekao sam, ne veruje uistinu da je Daril Erl kriv? Nije odgovorila. Mogao sam da ujem kako die i sinulo mi je da mora da je i ona umorna, isto koliko sam i ja bio, ali bez onog energetskog naboja koji je meni ulivala sigurnost da sam u pravu. Deb? ovek je priznao, Dekstere, rekla je konano, i ja sam uo potpuni umor u njenom glasu. Ja ne - greila sam i ranije, ak i kada - hou rei, ali on je priznao. Zar to ne, ne... Sranje. Moda treba jednostavno da odustanemo Dekse. O, vi, neverne Tome!, rekao sam. Ona ima pogrenog oveka, Debora. A ti e sada napisati novo POGLAVLJE u politici. Kako da ne. Daril Erl Makhejl nije taj, rekao sam. To je izvan svake sumnje. ak i ako si u pravu, pa ta? rekla je ona. Sada je na mene doao red da trepem i pitam se. ta ree?

Dobro, vidi, da sam ja taj ubica, zato da ne shvatim da sam sada izvan opasnosti? Sada kad je ovaj drugi tip uhapen, i guva se stiala, shvata. Zato prosto ne stanem? Ili ak odem negde drugde i ponem iz poetka? Nemogue, rekao sam. Ne razume kako taj ovek razmilja. Nije nego, rekla je. A kako to da ti razume? Izabrao sam da to zanemarim. On e ostati upravo ovde i ubie ponovo. On mora da nam pokae svima ta misli o nama. to znai? Da nije dobro, priznao sam. Uradili smo glupost hapsei oiglednog peka kao to je Daril Erl. To je smeno. Ha, ha, rekla je Deb nimalo zabavljena. Ali smo ga i uvredili. Pripisali smo ovom grubijanu bez mozga i ela visoka 'tri prsta' sve zasluge za njegov rad, a to je kao da kae Deksonu Poloku da je i tvoj estogodinjak to mogao da naslika. Deksonu Poloku? Slikaru? Dekstere, ovaj ovek je kasapin. Debora, on je umetnik na svoj nain. I on tako misli o sebi. Za ime boga. To je najgluplja... Veruj mi, Deb. Sigurno, verujem ti. to ti ne bih verovala? Dakle, imamo ljuto zabavljenog umetnika koji ne ide nikud, je l tako?

Tako je, rekao sam. On to mora da uradi ponovo, i to mora da bude pod naim nosevima, i verovatno mora da bude malo vee. Misli da e sada ubiti debelu kurvu? Veih razmera, Zapljusnue ee. Debora. Vee po konceptu.

O! Zapljusnue. Naravno. Recimo, kao balegom. Ulozi su porasli, Debs. Odbacili smo ga i malo ga uvredili i to e se odraziti na sledeem ubistvu. A-ha, rekla je. I kako e to izvesti? Uistinu ne znam, priznao sam. Ali si siguran. Tako je, rekao sam. Superika, rekla je ona. Sad tano znam ta traim.

P O G L A V L J E 13

im sam uao na vrata svoga stana u ponedjeljak posle posla, znao sam da neto ne valja. Neko je bio u mom stanu. Vrata nisu bila razvaljena, prozori nisu bili uraeni, i nije bilo nikakvih znakova vandalizma, ali sam znao. Zovite to estim ulom ili kako god vam drago. Neko je bio ovde. Moda sam namirisao feromone koje je nametljivac ostavio u molekulima vazduha. Ili je moda aura moje naslonjae sa pokretnim naslonom marke Len-O-Guz bila poremeena. Nije ni bilo vano kako sam znao - znao sam. Neko je bio u mom stanu dok sam ja bio na poslu. Nije to moralo da znai nita. Ovo je ipak bio Majami. Ljudi su svakodnevno dolazili kui i otkrivali da im je nestao TV, da su im odneti nakit i elektronika; bilo je provaljeno u njihov prostor, njihova svojina ispremetana, a pas osemenjen. Ali je ovo bilo drugaije. ak i dok sam na brzinu pretraivao po stanu, znao sam da nee nita nedostajati. I bio sam u pravu. Nita nije nedostajalo. Ali je neto dodato. Trebalo mi je par minuta da pronaem. Pretpostavljam da me je neki refleks steen na poslu naterao da prvo potraim oigledne stvari. Kada neko upadne u stan,

prirodno je da e nestati stvari: igrake, vrednosti, privatne relikvije, barem nekoliko okoladnih keksia. Te sam proverio. Meutim, nita od mojih stvari nije bilo unereeno. Raunar, muziki stub, TV, video - svaki na svom mestu. ak i moja mala kolekcija dragocenih staklenih ploica bezbedno sklonjena na polici za knjige, svaka sa po jednom kapljicom isuene krvi na svom mestu. Sve je bilo tano onako kako sam ja ostavio. Zatim sam proverio privatne prostorije, tek da se uverim: spavau sobu, kupatilo, ormari s lekovima. Sve je bilo u redu i tu, sve oigledno neporemeeno, a ipak je u vazduhu visio oseaj u vezi sa svakim predmetom koji sam pregledao, dodirnuo, i zamenio - uz takvu savrenu brigu da su ak i estice praine bile na svom pravom mestu. Vratio sam se u dnevnu sobu, spustio u svoju stolicu i gledao okolo, odjednom nesiguran. Bio sam potpuno uveren da je neko bio ovde, ali zato? I ko je po mom miljenju mogao da bude toliko zainteresovan za malog starog mene da bi doao i ostavio moj skromni dom tano u stanju u kome je bio? Jer nita nije nedostajalo, nita nije pomereno. Gomila novina u kanti za reciklau je moda bila nagnuta malko ulevo - ili sam i to umislio? Moda ih je pomerila vazduna struja iz klime? Nita nije bilo zaista drugaije, nita promenjeno, nita falilo; nita. I zato bi iko uopte provaljivao u moj stan? Nije bilo nieg posebnog u vezi s njim - postarao sam se za to. I on je bio deo izgraivanja mog HARIJEVSKOG PROFILA. Utopiti se. Ponaati se normalno, ak dosadno. Ne initi i ne

posedovati nita to bi izazivalo komentare. I tako sam i radio. Nisam imao prave dragocenosti osim sterea i raunara. Bilo je drugih, znatno privlanijih ciljeva u mom neposrednom komiluku. A u mom sluaju, zato bi neko provalio unutra i zatim sve ostavio, ne inei nita, ne ostavljajui nikakvog znaka? Zavalio sam se i zatvorio oi; sve sam umislio, nema ta. Sigurno su bili u pitanju samo istroeni nervi. Posledica nedovoljno sna i previe brige oko Deborine kritino ranjene karijere. Samo jo jedan mali znak da je jadni stari Dekster polako plovio u duboke vode. Krenuo putem poslednje bezbolne tranzicije od sociopate ka psihopati. U Majamiju nije nuno biti lud da bi posumnjao da si okruen anonimnim neprijateljima - ali ponaati se tako, to je bilo drutveno neprihvatljivo. Konano e morati da me zatvore. Ali, oseaj je bio jak. Pokuao sam da ga se otresem: samo hir, nervni tik, prolazno loe varenje. Ustao sam, protegao se, duboko udahnuo i pokuao da mislim na lepe stvari. Nita mi nije padalo na pamet. Protresao sam glavom i otiao u kuhinju po au vode, kad - eno je. Ona je bila tu. Stajao sam pred friiderom i gledao, ne znam koliko dugo, prosto sam glupavo buljio. Privrena za friider, prikaena za vrata jednim od mojih malih magneta u obliku tropskog voa, bila je Barbikina glava. Ne seam se da sam je tu ostavio. Ne seam se ni da sam imao lutku. A liilo je na stvar koja se pamti.

Pruio sam ruku da dodirnem malu plastinu glavu. Ona se lagano zaljuljala i udarila o vrata zamrzivaa uz mali tup. Ljuljala se u majunim etvrtkrugovima dok Barbi nije pogledala u mene s paljivim interesovanjem, pogledom jednog kolija. Uzvratio sam pogled. Ne znajui tano ta to radim niti zato, otvorio sam vrata zamrzivaa. Unutra, paljivo poloeno povrh posude za led, bilo je Barbikino telo. Ruke i noge su bile iupane, i telo je bilo rastavljeno u struku. Komadi su bili uredno sloeni, upakovani i povezani ruiastom trakom. A gurnut u jednu siunu Barbikinu aku bio je mali pribor, Barbikino ogledalo-ogledalce moje. Posle jednog dugog trenutka, zatvorio sam zamrziva. Poeleo sam da legnem i prislonim obraz o hladan linoleum. Umesto da tako uradim, maliem sam unuo Barbikinu glavu. Ona je tup-tupkala o vrata. Ponovo sam je unuo. Tup tup. Ura. Imao sam novi hobi. Ostavio sam lutku gde je i bila i vratio se svojoj stolici, duboko uranjajui u jastuke i zatvarajui oi. Znao sam da treba da oseam uznemirenost, ljutnju, strah, uzurpiranost, da budem prepun paranoidnog neprijateljstva i pravednog besa. Ali nisam. Umesto toga oseao sam - ta? Vie nego blagu vrtoglavicu. Nestrpljenje moda - ili je to bila egzaltacija, ushienost? Naravno, nije postojala ni mogunost sumnje u to ko je bio u mom stanu. Osim ako sam u stanju da progutam ideju da je neki stranac, iz nepoznatih razloga, nasumino izabrao moj stan kao idealno mesto za izlaganje svoje obezglavljene Barbike.

Ne. Mene je bio posetio moj omiljeni umetnik. Kako me je pronaao, nije imalo znaaja. Bilo je veoma jednostavno zaas pribeleiti broj moje tablice na nasipskom putu one noi. Imao je dovoljno vremena da me posmatra iz svog skrovita iza pumpe. A onda bi svako iole raunarski pismen mogao da pronae moju adresu. A poto bi je pronaao, sasvim bi bilo lako uunjati se, paljivo porazgledati i ostaviti poruku. Poruka je bila sledea: glava ostavljena da visi zasebno, delovi tela naslagani na posudi za led, i opet to prokleto ogledalo. Kombinovano sa kompletnim nedostatkom interesovanja za ita drugo u stanu, sve je to ukupno znailo samo jednu stvar. Ali koju? ta je sve to govorilo? Mogao je da ostavi sve i nita. Mogao je da zarije u moj linoleum krvavi no proboden kroz kravlje srce. Bio sam zahvalan to nije - kakav nered - ali zato Barbika? Na stranu oigledna injenica da je lutka odraavala telo njegove poslednje rtve, zato meni pria o tome? I da li je ovo bilo ozbiljnije od neke druge, sentimentalnije poruke ili manje ozbiljno? Je li to bilo, Motrim na te i doi u po tebe? Ili je to govorilo, 'Bar dan! Da se igramo? A eleo sam. Naravno da bih se igrao. I ta je s ogledalom? Staviti i njega, ovoga puta, nosilo je smisao koji je znatno prevazilazio kamion i jurnjavu po nasipskom autoputu. Sada je moralo da znai mnogo vie.

Sve to mi je padalo na pamet bilo je Pogledaj se samo. Kakvog je to smisla imalo? Zato bih ja pogledao samoga sebe? Nisam dovoljno sujetan da bih u tome uivao - barem ne u pogledu svog fizikog izgleda. I zato bih ja uopte eleo da vidim sebe, kada je ono to zaista elim bilo da vidim ubicu? Prema tome, ogledalo je moralo da ima neko sasvim drugo znaenje, koje ja naprosto nisam shvatao. ak ni u to nisam mogao da budem siguran. Bilo je mogue da i nije bilo nekog stvarnog znaenja. Nisam eleo da razmiljam na takav nain o ovako elegantnom umetniku, ali je i ta mogunost postojala. Poruka je sasvim lako mogla da bude i privatna, nezdrava i pretea. Apsolutno nije postojao nain da znam. I apsolutno nije bilo naina da znam ta treba da uradim tim povodom. Ako je, uistinu, trebalo uopte neto da preduzimam. Moj izbor je bio sasvim ljudski. udno, kad bolje razmislim; ja pravim ljudski izbor. Hari bi se ponosio. Ljudski sam odluio da ne preduzimam nita. Da ekam i vidim. Neu prijaviti ta se dogodilo. Na kraju, ta je tu bilo da se prijavljuje? Nita nije nedostajalo. Nita nije bilo za zvaninu izjavu, osim: O, kapetane Metjus, mislio sam da treba da znate da je neko oigledno provalio u moj stan i ostavio mi Barbiku u zamrzivau. To je veoma dobro zvualo. Bio sam siguran da bi u Odeljenju prolo sasvim lepo. Moda bi narednik Douks lino istraivao sluaj i konano bi mu bilo dozvoljeno da zadovolji svoj skriveni talenat za nesputano ispitivanje. Ili bi me prosto bacili na spisak mentalno nesposobnih za posao, zajedno sa sirotom Deb, jer se zvanino sluaj

zatvarao, a ak i da je jo uvek bio otvoren, nije imao nikakve veze sa Barbikama. Ne, zaista nije bilo nieg za kazivanje, niega to bih mogao da objasnim na razumljiv nain. I zato, rizikujui jo jedno divlje lupanje po rebrima, neu rei ni Debori. Iz razloga koje ne mogu ni da ponem da objanjavam, ak ni sebi, ovo je bilo lino. Zadravajui to kao linu stvar, anse su bile vee da u prii blie svom posetiocu. Da bih ga priveo pravdi, naravno. Prirodno. Donevi konano odluku, bilo mi je mnogo lake. Gotovo vrtoglavo, u stvari. Pojma nisam imao ta bi moglo da ispadne od toga, ali sam bio spreman da se nosim sa im god trebalo. Tako sam se oseao cele noi, ak i celog sledeeg dana na poslu, dok sam pripremao laboratorijski izvetaj, teio Deb, i krao krofnu Vinsu Masuki. Pratilo me je dok sam vozio kui kroz veseli samoubilaki veernji saobraaj. Bio sam u stanju zen pripravnosti, spreman na svako iznenaenje. Ili sam bar tako mislio. Tek to sam se vratio u stan, zavalio se u stolicu i opustio, kad je zazvonio telefon. Pustio sam ga da zvoni. Hteo sam da diem par minuta, i nisam mogao da se setim niega to nije moglo da saeka. Pored toga, platio sam gotovo 50 dolara za telefonsku sekretaricu. Pa nek onda radi i dokae da toliko vredi. Zvoni dva puta. Zatvorio sam oi. Udahnuo. Opusti se, staro mome. Zvoni trei put. Izdahni. Telefonska sekretarica je kljocnula i moja boanstveno urbana poruka se oglasila.

Zdravo, nisam trenutno kod kue, ali u vas pozvati odmah ukoliko budete ljubazni da ostavite poruku, posle zvunog signala. Hvala. Kakav fantastian ton u glasu. Kakva otrovna pamet! Izistinski velianstvena poruka, sve u svemu. Zvuao sam gotovo ljudski. Bio sam veoma ponosan. Ponovo sam udahnuo, sluajui melodian biiiiip! koji je usledio. Zdravo, ja sam. enski glas. Nije Debora. Osetio sam tik iziritiranosti u jednom kapku. Zato toliko ljudi poinje svoje poruke sa Ja sam? Naravno da si ti. To svi znamo. Ali koji TI do avola!? U mom sluaju, izbor je bio prilino ogranien. Znao sam da nije Debora. Nije zvualo kao Laguerta, mada je sve bilo mogue. To znai da ostaje samo... Rita? Oh, ao mi je, ja... Dugaak udah i uzdah. Sluaj, Dekstere, ao mi je. Mislila sam da e me pozvati i onda kada nisi, ja sam prosto... Sada jedan dugaak izdah. Svejedno. Treba da razgovaramo. Jer sam shvatila... Mislim - o do vraga. Moe li, ovaj, da me pozove? Ako ... pa zna ve. Nisam znao. Uopte. Nisam ak ni bio siguran ko je to. Da li je to stvarno bila Rita? Jo jedan dugaak uzdah. ao mi je ako... I veoma dugaka pauza. Dva puna udisaja. Duboko udahni, izdahni. Duboki udah, zatim iznenadni izdah. Molim te pozovi me, Dekstere. Samo... Dugaka pauza. Jo jedan uzdah. Zatim je spustila slualicu.

Mnogo sam se puta u ivotu oseao kao da mi nedostaje neto, neki bitan deo slagalice koji su svi oko mene nosili sa sobom bez razmiljanja. Obino mi to ne smeta jer se u veini sluajeva ispostavi da se radi o zapanjujue glupom delu ljudskosti, kao to je, recimo, razumevanje bejzbolskih pravila ili znaenja fraze ne ii do kraja na prvom sastanku. Ali u drugim prilikama sam se oseao kao da mi nedostaje ogroman rezervoar tople mudrosti, verovanje u neko ulo koje ja nemam a kojim ljudi oseaju tako duboko da i ne moraju o tome da razgovaraju, niti da to uopte verbalizuju. Ovo je bio jedan od tih sluajeva. Znao sam da se trailo da razumem ta to Rita, u stvari, govori sasvim odreeno, da su njene pauze i mucanje znaile odlinu i divnu stvar koju bi muki pripadnici ljudskog roda intuitivno shvatili. Ali ja nisam imao ni najblau ideju ta bi to moglo biti, niti kako da to shvatim. Treba li da brojim uzdisaje? Merim pauze i prevedem ih u brojeve biblijskih stihova da bih otkrio tajni kod? ta je to pokuavala da mi kae? I, kad smo ve kod toga, zato je uopte pokuavala da mi neto kae? Kako sam ja razumevao stvari, kada sam poljubio Ritu gonjen udnim i glupim impulsom, prevrio sam meru koju smo postavili zajedniki i prihvatili da je ne smemo prei. Vie nije bilo naina da rainim ve uinjeno, nije bilo povratka. Na svoj nain, poljubac je bio in ubistva. U svakom sluaju, bilo je uteno tako razmiljati. Ubio sam nau paljivu vezu proburazivi jezikom njeno srce i

gurnuvi je sa litice. Bum, mrtva stvar. Nisam ak ni razmiljao o Riti od tada. Ona je nestala, izgurana iz mog ivota nerazumljivim hirom. A sada je ona zvala mene i snimala svoje disanje da me zabavi. Zato? Je li elela da me kazni? Da me naziva pogrdnim imenima, natrlja mi nos zbog moje gluposti, primora me da uvidim razmere uvrede? Cela stvar je poela prekomerno da me nervira. Hodao sam uzdu i popreko po stanu. Zato uopte moram da mislim na Ritu? Momentalno sam imao vanije brige. Rita je bila prosto moja brada, glupavi deji kostim koji sam nosio vikendom ne bih li sakrio injenicu da sam i ja bio vrsta oveka to se bavi istim poslom koji je onaj drugi zanimljivi momak trenutno mogao da upranjava, a ja nisam. Da li je to bila ljubomora? Naravno da sada nisam radio te stvari. Tek sam nedavno privremeno bio zavrio. I sigurno to neu raditi u dogledno vreme. Previe riskantno. Nita nisam pripremio. A opet... Otiao sam u kuhinju i kvrcnuo Barbikinu glavu. Tup. Tup tup. Kao da sam neto oseao. elju za igrom? Duboku i jaku zabrinutost? Profesionalnu ljubomoru? Nisam mogao da kaem, a Barbika nije govorila. To je jednostavno bilo previe. Oigledno folirantsko ispovedanje, povreda mog unutranjeg svetilita, i sada Rita? ovek moe da podnese samo toliko. ak i lani

ovek poput mene. Poeo sam da oseam nemir, vrtoglavicu, zbunjenost, hiperaktivnost i letargiju u isto vreme. Otiao sam do prozora i pogledao napolje. Bilo je mrano, a daleko preko vode uzdizala se svetlost na nebu, i na sam njen prizor u susret joj se podigao siuni i zli glas negde iz mojih dubina. Mesec. apat u mom uhu. Ne ak ni zvuk; samo blagi oseaj da neko izgovara moje ime, na granici ujnosti, negde u blizini. Veoma blizu, moda prilazi jo blie. Uopte nema rei, samo suvo utanje neglasa, ton ispod tona, misao u dahu. Lice mi je bilo vrue i iznenada sam mogao da ujem svoje disanje. Glas se ponovo javio, meki zvuk je pao na spoljanju ivicu mog uha. Okrenuo sam se premda sam znao da nikoga nema i da nita nije palo na moje uho, ve da je to bio dragi unutranji prijatelj, koji je udarao, mesecom i ko zna ime jo, po mojoj podsvesti. Kakva debela srena alapaa, taj Mesec. Koliko je samo on imao da kae. I koliko god se ja trudio da mu ukaem da je bilo pogreno vreme, da je bilo prerano, da je bilo drugih vanih stvari koje treba sada uraditi - Mesec je za sve to imao odgovor, ak i vie od toga. I mada sam tako stajao etvrt sata i ubeivao sebe, dalji tok stvari, nikada nije ni dolazio u pitanje. Postao sam oajan, iskoristio sve trikove koje sam znao u toj borbi, i kada su svi pokuaji propali uradio sam neto to me je sutinski okiralo. Pozvao sam Ritu. O, Dekstere, rekla je ona. Ja sam prosto - bojala sam se. Hvala ti to si pozvao. Ja prosto...

Znam, rekao sam, iako, naravno, nisam znao. Da li bismo mogli... Ne znam ta ti... Moemo li se videti kasnije, i samo... Ja bih zaista volela da te vidim. Naravno, rekao sam, i dok smo se dogovarali da se naemo kasnije kod nje, pitao sam se ta je to mogla da ima na umu. Nasilje? Suze protivoptube? Pogrde iz sveg glasa? Ovde sam bio na tuem - mogao sam da naletim na bilo ta. Kada sam spustio slualicu, shvatio sam da mi je cela stvar divno odvukla panju na gotovo pola sata, pre nego to se unutranji glas ponovo uvukao u moj mozak sa svojim mirnim insistiranjem da ova no zaista treba da bude specijalna. Ponovo sam osetio privlanu snagu prozora, a tamo je opet bio on, ogromno sreno lice na nebu, smeljivi Mesec. Navukao sam zavesu i okrenuo se, kruio stanom iz sobe u sobu, dodirivao stvari, govorio sebi da jo jednom proveravam da li je neto nestalo, znajui da nita nije nedostajalo, i znajui takoe i zato. I svaki krug po stanu bivao je sve blii malom stolu u dnevnoj sobi na kome sam drao raunar, znajui ta elim da uradim i ne elei da to uradim, sve dok konano, posle tri etvrt sata, privlanost nije postala prejaka. Vrtoglavica je jo uvek bila isuvie snana da bih stajao i pomislio sam da u se samo strovaliti u stolicu jer mi je bila pri ruci, a kad sam ve bio tu ukljuio sam raunar, a kada sam ga ve ukljuio... Ali jo nisam sve obavio, pomislio sam, nisam spreman.

I naravno, to nije bilo vano. Bio ja spreman ili ne, to nije imalo znaaja. Ono je bilo spremno.

P O G L A V L J E 14

Malo je falilo da budem siguran da je on taj, ali samo malo, a nikada ranije se nije dogodilo da malo fali. Oseao sam se slabo, zatrovano, polubolesno od kombinacije uzbuenosti i nesigurnosti i potpune pogrenosti - ali naravno, sada je Mrani putnik upravljao sa zadnjeg sedita i to kako sam se ja oseao nije bilo naroito znaajno jer se on oseao snanim i hladnim, nestrpljivim i spremnim. Mogao sam da osetim kako raste u mojoj unutranjosti, nadolazei iz deksterovski tamnih uglova mog guterskog mozga, narastanje i nadolaenje koje je moglo da se zavri samo na jedan nain, a kad je ve takav sluaj, onda je bolje da to bude ovako. Pronaao sam ga pre nekoliko meseci, ali posle neto posmatranja bio sam odluio da je sigurnije tipovati na svetenika i da ovaj moe da ostane na ledu jo neko vreme dok se ja sasvim ne uverim. Koliko sam samo pogreio. Ispostavilo se da on nije mogao uopte da eka. iveo je u maloj ulici u Kokonat Grouvu. Nekoliko blokova u jednom smeru od njegove bezvredne male kue, komiluk se sastojao od kua siromanih crnaca, mesta na kojima se prodavao rotilj, i ruevne crkve. Na pola milje u suprotnom smeru iveli su milioneri u prevelikim modernim kuama okruenim koralnim zidovima,

podignutim da bi zadrali ljude kao to je bio on. A Dejmi Javorski je bio tano u sredini, u kui koju je delio sa milionima buba i najrunijim psom kojeg sam ikada video. I takva kua je bila previe za njegova primanja. Javorski je radio pola radnog vremena kao ista u srednjoj koli Pons de Leon, i koliko sam mogao da razaberem, to je bio njegov jedini izvor prihoda. Radio je tri dana u nedelji, to je bilo taman dovoljno da se preivi, teko neto vie od toga. Naravno, nisu me zanimala njegova primanja. Bio sam veoma zainteresovan za injenicu da je dolo do malog ali znaajnog porasta nestanaka dece iz Ponsa otkad je Javorski tamo poeo da radi. Sve su bile svetlokose devojice od dvanaest-trinaest godina. Svetlokose. To je bilo vano. Iz nekog razloga to je bio detalj koji je policija uvek nekako previala ali je nekome poput mene to uvek iskakalo u prvi plan. Moda to nije delovalo politiki ispravno; tamnokose devojice, i tamnopute devojice, trebale su da budu jednako dobra prilika za kidnapovanje, seksualno zlostavljanje i zatim kasapljenje pred kamerom, zar nije tako? Takoe se nekako ispostavljalo da je Javorski uvek bio poslednji koji je video nestalo dete. Policija je razgovarala s njim, zadravala ga preko noi, ispitivala, ali nije bila u stanju da mu ita prikai. Naravno, oni su morali da zadovolje neke pravne standarde. Muenje je, na primer, u poslednje vreme bilo doekivano uglavnom sa neodobravanjem. A bez poneto veoma prisilnog ubeivanja, Dejmi Javorski se nikada ne bi otvorio u pogledu svog hobija. Ja znam da ne bi.

Ali sam znao da je on to radio. Pomagao je tim devojicama da nestanu u veoma brzoj i fatalnoj filmskoj karijeri. Bio sam gotovo siguran. Nisam naao delove tela i nisam ga video da to radi, ali se sve uklapalo. A na internetu sam uspeo da pronaem neke izuzetno inventivne slike tri od nestalih devojica. One na tim slikama nisu delovale veoma sreno, premda su neke od stvari koje su radile trebale da donose radost, bar se tako prialo. Nisam mogao definitivno da poveem Javorskog sa slikama. Meutim, potanska adresa je bila Juni Majami, par minuta od kole. A on je iveo iznad svojih mogunosti. I u svakom sluaju, sa zadnjeg sedita su dolazili sve snaniji podsetnici da mi vreme istie, da ovo nije bio sluaj gde je potpuna sigurnost bila od izuzetnog znaaja. Brinuo me je runi pas. Psi su uvek bili problem. Nisu me voleli i esto nisu odobravali ono to sam radio njihovim vlasnicima, posebno zato to nisam sa njima delio najbolje komade. Morao sam da smislim nain da proem pored psa i stignem do Javorskog. Moda e on izai. Ako ne, ja sam morao da naem nain da uem. Provezao sam se triput pored kue Javorskog, ali mi nita nije sinulo. Trebalo mi je malo sree, i to pre nego to me Mrani putnik primora da uradim neto brzopleto. I taman kada je moj dragi prijatelj poeo da mi priaptava nesmotrene predloge, dolo je moje malo pare sree. Javorski je izaao iz kue i uao u svoj izanali crveni pikap marke tojota ba kada sam ja prolazio. Usporio sam

koliko sam mogao i u sledeem trenutku on je poao u rikverc i naglo usmerio svoj mali kamion prema Daglas Roudu. Okrenuo sam i poao za njim. Pojma nisam imao kako u ovo da izvedem. Nisam bio spreman. Nisam imao bezbednu sobu, ni ist radni kombinezon, nita osim kotura lepljive trake i noa za filete ispod sedita. Morao sam da budem nevidljiv, neprimetan i savren, a nisam imao pojma kako. Mrzeo sam improvizacije, ali trenutno nije bilo izbora. Ponovo mi se posreilo. Saobraaj je bio veoma slab dok je Javorski vozio na jug ka Old Katler Roudu, i posle otprilike jedne milje, okrenuo je levo, prema vodi. Jo jedan ogroman novi stambeni kompleks bio je na putu da svima nama pobolja ivot pretvarajui drvee i ivotinje, u cement i starce iz Nju Dersija. Javorski je polako vozio kroz gradilite, pored nezatravljenog terena za golf ali sa postavljenim zastavicama, dok nije gotovo sasvim priao vodi. Skelet velikog, poludovrenog bloka stanova zaklanjao je mesec. Zaostao sam podosta, iskljuio farove i zatim se pribliio dovoljno da vidim ta smera moj deko. Javorski je parkirao pored bloka buduih stanova. Izaao je i stao izmeu svog malog kamiona i brda peska. Na trenutak je samo osmatrao, a ja sam parkirao uz bankinu i iskljuio motor. Javorski je gledao u stanove a zatim niz put prema vodi. Izgledao je zadovoljno i uao u zgradu. Bio sam sasvim siguran da je gledao gde je uvar. I ja sam, takoe. Nadao sam se da je on odradio svoj domai zadatak. Najee, na ovako ogromnim graevinskim kompleksima jedan uvar se vozikao od jedne do druge

lokacije u vozilu za golf. Tako je bilo jeftinije, a pored toga ovo je Majami. Odreena koliina reijskih trokova od svakog projekta odlazila je na materijal za koji se oekivalo da u tiini nestane. Meni se inilo kao da Javorski planira da pomogne preduzimau da ispuni svoju kvotu. Izaao sam iz svog auta i gurnuo no za filete i lepljivu traku u jeftin zembilj koji sam poneo sa sobom. Gumene batenske rukavice i neto slika su ve bile u njemu, nita posebno. Samo sitnice koje sam skinuo sa interneta. Bacio sam zembilj preko ramena i polako krenuo kroz no dok nisam stigao do njegovog trokavog malog kamiona. Sve je bilo prazno, i kabina i teretni deo. Gomile aa i kartonskih pakovanja iz Burger Kinga, prazne paklice kamela na podu. Nita to nije bilo malo i prljavo, kao i sam Javorski. Pogledao sam gore. Iznad ivice poluizgraenih stanova mogao sam da vidim sjaj meseine. Noni vetar je duvao preko mog lica, donosei sa sobom sve zanosne mirise naeg tropskog raja: dizel ulja, povra u raspadanju i cementa. Duboko sam udahnuo i vratio misli ka Javorskom. Bio je negde u kosturu graevine. Nisam znao koliko sam vremena imao, a jedan tihi glas me je terao da urim. Ostavio sam kamion i otiao u zgradu. Kako sam kroio kroz vrata, tako sam ga uo. Ili bolje reeno, uo sam udno angrljanje, zveketavi zvuk koji je morao da bude njegov, ili... Zastao sam. Zvuk je dolazio odnekud sa jednog kraja i ja sam laganim hodom krenuo tamo. Cev za sprovoenje

elektrinih vodova se protezala du zida. Pipnuo sam cev i osetio da vibrira, kao da se neto unutra kretalo. U mozgu mi se upalila lampica. Javorski je izvlaio kablove. Bakar je bio veoma skup i crno trite bakra u svim oblicima je cvetalo. Bio je to jo jedan mali prilog za dopunu slabe istake plate, koji je pomagao da se pokriju dugaki periodi siromatva izmeu nestanaka omladinaca. Mogao je da zaradi nekoliko stotina dolara na jednom tovaru bakra. Poto sam sada znao ta smera, maglovita skica ideje je poela da se ukorenjuje u mom mozgu. Na osnovu zvuka, nalazio se negde iznad mene. Lako sam mogao da ga naem, pratim kao senka dok ne doe pravo vreme, a zatim udarim. Ali sam ovde bio praktino go, potpuno izloen i nespreman. Navikao sam da ove stvari radim na odreen nain. Iskorak iz mojih paljivo postavljenih granica inio je da se oseam izuzetno neprijatno. Mali drhtaj mi se uspuzao uz kimu. Zato sam ovo radio? Brz odgovor je bio, naravno, da ja uopte nita nisam ni radio. Radio je moj dragi prijatelj sa mranog zadnjeg sedita. Bio sam s njim samo zato to sam ja imao vozaku dozvolu. Ali smo mi postigli sporazum, on i ja. Postigli smo paljivo, uravnoteeno postojanje, nain da ivimo zajedno, kroz harijevsko reenje. A sada je on vrljao izvan Harijevih paljivih, odlino povuenih linija. Zato? Gnev? Da li je invazija na moj dom bila zaista tako neuveni postupak da ga je probudila ne bi li udario iz osvete?

Meni se nije inilo da je ljut - kao i uvek, delovao mi je hladnokrvan, miran, zabavljen, eljan lovine. A ni ja nisam bio ljut. Bio sam - polupijan, visoko kao zmaj, balansirao na seivu euforije, teturao preko niza unutranjih nabora, oseajui se onako kako sam mislio da se osea kada se imaju emocije. I to pijanstvo me je vuklo na ovo opasno, neisto, neplanirano mesto, da neto, to je ranije uvek bilo paljivo planirano, sada uradim bez mnogo razmiljanja. Bez obzira na to to sam sve ovo znao, toliko sam eleo da to uradim. Morao da uradim. Pa dobro onda. Ali nisam morao da radim neobuen. Pogledao sam okolo. Velika gomila gipsanih ploa za pregradne zidove nalazila se na udaljenom kraju prostorije, u originalnom pakovanju od plastine folije. Par minuta posla i isekao sam sebi kecelju i udnu providnu masku od plastike; prosekao sam otvore za nos, usta i oi da bih mogao da diem, govorim i vidim. Tesno sam je vezao, oseao kako mi gnjei lice u neto neprepoznatljivo. Uvrnuo sam krajeve na potiljku i vezao grubi vor. Savrena anonimnost. Moda je delovalo smeno, ali sam navikao da lovim s maskom. I na stranu neurotini nagon da sve bude ispravno, to je bila i jedna briga manje. Dozvoljavala mi je da se malo opustim, pa je i zato ideja bila dobra. Uzeo sam rukavice iz zembilja i navukao ih. Sada sam bio spreman. Javorskog sam naao na treem spratu. Hrpa elektrine ice izvuena kod njegovih nogu. Stajao sam u senci stepenita i posmatrao ga kako vue icu. Povukao sam se pod stepenite i otvorio zembilj. Uz pomo lepljive trake

okaio sam slike koje sam poneo sa sobom. Slatke male slike nestalih devojica, raznovrsnost draesnih i eksplicitnih poza. Zalepio sam ih trakom na betonski zid gde e Javorski moi da ih vidi, kada bude krenuo kroz vrata na stepenite. Pogledao sam ponovo Javorskog. Izvukao je jo dvadeset jardi ice. Zaglavila se negde i vie nije mogao da izvue. Javorski je cimnuo dvaput, zatim izvukao teke makaze za icu iz zadnjeg depa i presekao je. Pokupio je icu koja mu je leala kod nogu i vrsto je namotao u kotur preko ake i nadla-ktice. Zatim je krenuo prema stepenitu - prema meni. Skupio sam se pod stepenitem i ekao. Javorski je nastojao da bude tih. Nije oekivao da ga neko prekine - sigurno nije oekivao mene. Sluao sam njegove korake i tiho angrljanje kotura ice koji se vukao za njim. Blie... Proao je kroz vrata i proao pored mene ne primetivi me. Zatim je ugledao slike. Vuuuh, rekao je, kao da ga je neko jako udario u stomak. Blenuo je oputene vilice, nesposoban da se pokrene, a ja sam bio iza njega s noem pod njegovom guom. Ne mrdaj i da nisi pisnuo, rekli smo. Ej, vidi... rekao je. Malko sam okrenuo zglob i gurnuo vrh noa u kou ispod njegove brade. Zaitao je kada je uznemiravajui

gadan mali mlaz krvi krenuo. Tako nepotrebno. Zato ljudi nikada ne sluaju? Rekao sam, da nisi pisnuo, kazasmo mu, i sada je bio tih. I onda je jedini zvuk bio ukanje lepljive trake, njegovo disanje i tihi zadovoljni smeh Mranog putnika. Prelepio sam mu usta, delom istaeve dragocene bakarne ice uvezao mu ruke i odvukao ga do jedne od gomila naslaganih gipsanih ploa. Za samo nekoliko trenutaka bacio sam ga na improvizovani sto i privezao ga za njega. Sada da priamo, rekli smo prijatnim hladnim glasom Mranog putnika. Nije znao da li mu je bilo dozvoljeno da govori, a lepljiva traka je to u svakom sluaju oteavala, te je ostao tih. Priajmo o nestalima, rekli smo, skidajui trzajem lepljivu traku sa njegovih usta. Jaaaooo - 'a - kako misli? rekao je. Ali nije bio mnogo ubedljiv. Mislim da ti zna ta ja mislim, rekli smo mu. N-ne, rekao je. D-da, rekli smo mi. Mnogo se pravio pametan. Moje vreme je isticalo, celo vee je isticalo. Ali je on poeo da se pravi hrabar. Pogledao je u moje sjajno lice. ta si ti, neki pandur ili tako neto? pitao je. Ne, rekli smo i odsekli mu levo uho. Ono je bilo najblie. No je bio otar i na trenutak on nije mogao da

poveruje ta mu se dogodilo, trajno i zauvek bez levog uha. Spustio sam uho na njegove grudi da bi poverovao. Oi su mu postale ogromne i napunio je plua vriskom, ali sam mu na vreme strpao guvu plastike u usta. To neemo, rekli smo. I gore stvari mogu da se dogode. I hoe, to sigurno, ali on to jo uvek nije morao da zna. Nestali? pitali smo neno, hladno, i priekali trenutak, posmatrajui njegove oi da bismo bili sigurni da nee vrisnuti, a zatim uklonili ep. Isuse, rekao je hrapavo. Moje uho... Ima drugo, nita loije, rekli smo. Priaj nam o devojicama sa ovih slika. Nam? Kako to misli, nam? Isuse, ovo boli, kmeao je. Neki ljudi prosto ne kapiraju. Vratio sam mu plastiku u usta i bacio se na posao. Gotovo sam se zaneo; to je lako, u datim okolnostima. Srce mi je tuklo kao ludo i morao sam da vodim teku borbu da spreim drhtanje ruku. Ali sam radio, istraivao, traio neto to mi je uvek bilo ba pod prstima. Uzbudljivo - i veoma frustrirajue. Pritisak je rastao u meni, peo se u moje ui i vritei traio oslobaanje - koje nije dolazilo. Samo narastajui pritisak, i oseaj da je neto divno bilo na dohvat mojih ula, ekalo na mene da ga pronaem i uronim. Ali ga nisam naao, i nijedan od mojih starih standarda nije mi pruio nikakvu radost. ta initi? Sav zbunjen, otvorio sam venu i jeziva bara krvi se napravila na plastici oko istaa. Zastao sam na trenutak, traei

odgovor, ne nalazei nita. Pogledao sam u stranu, kroz prozorsku koljku. Buljio sam, zaboravljajui da diem. Mesec se video preko vode. Iz nekog razloga koji nisam mogao da objasnim, to je izgledalo tako ispravno, tako nuno, da sam neko vreme samo gledao preko vode, posmatrajui kako se ljeska, tako savreno. Zateturao sam i udario u improvizovani sto, to me je osvestilo. Ali mesec... ili je to bila voda? Tako blizu... Tako sam bio blizu neemu to sam gotovo mogao da namiriem - ali emu? Proela me je jeza - i to je takoe bilo ispravno, tako ispravno da je povuklo ceo lanac jeze, sve dok mi zubi nisu zacvokotali. Ali zato? ta je to znailo? Tu je bilo neto, neto znaajno, neka preovlaujua istota i jasnoa jahanja na mesecu i na vodi, sasvim na dohvat vrha mog noa za filete, a ja nisam mogao da ga uhvatim. Vratio sam pogled na istaa. Toliko me je ljutio, nain na koji je tu leao, pokriven improvizovanim znakovima i nepotrebnom krvlju. Meutim, teko je bilo ostati ljut uz divan floridski mesec koji je lupao o mene, duvanje tropskog povetarca, divne zvukove noi, savijanje lepljive trake i uspanieno disanje. Gotovo da sam morao da se nasmejem. Neki ljudi odaberu da umru zbog tako neobinih stvari, ali ova gnusna mala buba, umirala je zbog bakarne ice. A izraz na njegovom licu: povreen i zbunjen i oajan. Da nisam bio toliko isfrustriran, bilo bi smeno. On je zaista zasluio vie truda s moje strane; na kraju, nije on bio kriv to sam ja izvan svoje uobiajene forme. Nije ak bio ni dovoljno podao da bi bio na vrhu mog

spiska stvari koje treba obaviti. Bio je samo gnusni mali ljigavac koji je pobio decu zbog novca i napaljivanja, i samo etvoro ili petoro koliko sam ja znao. Gotovo da sam ga alio. Uistinu nije bio spreman za prvu ligu. Pa ta sad. Nazad na posao. Stao sam uz Javorskog. Sada se vie nije toliko bacakao ali je i dalje bio previe iv za moje uobiajene metode. Naravno, veeras nisam pri sebi imao sve moje visokoprofesionalne igrake i postupak mora da je bio pomalo teak za Javorskog. Ali kao pravi vojnik, on se nije alio. Osetio sam nalet simpatije i usporio moj nasumini pristup, posveujui posebnu panju njegovim rukama. On je reagovao sa pravim entuzijazmom i ja sam se poneo, izgubljen u srenom istraivanju. Konano su me njegovi prigueni vrisci i divlje bacakanje osvestili. Onda sam se setio da se ak nisam ni uverio u njegovu krivicu. Priekao sam da se smiri, a zatim sam izvadio plastiku iz njegovih usta. Nestali? pitali smo. O, Isuse. O, Boe. O, Isuse. rekao je slabo. Ne bih rekao, rekli smo. Mislim da smo njih ostavili za sobom. Molim te, rekao je. O, molim te... Priaj mi o nestalima, rekli smo. Okej, izbrektao je. Ti si oteo one devojice. Da... Koliko njih?

Neko vreme je samo dahtao. Oi su mu bile zatvorene i pomislio sam da sam ga moda prerano izgubio. Konano je otvorio oi i pogledao me. Pet, rekao je konano. Pet malih lepotica. Nije mi ao. Naravno da nije, rekli smo. Spustio sam aku na njegovu ruku. Bio je to divan trenutak. A sada ni meni nije ao. Gurnuo sam mu plastiku u usta i vratio se poslu. Ali tek to sam zaista ponovo uhvatio ritam, uo sam kako dole stie uvar.

P O G L A V L J E 15

Odalo ga je pucketanje s njegovog radija. Bio sam duboko uronio u neto to nikada pre nisam pokuao, kada sam ga uo. Radio sam na torzou vrhom noa i mogao sam da osetim prvo pravo peckanje reakcije niz kimu i kroz plua i nisam eleo da stanem. Ali radio... To je bila gora vest od samog dolaska uvara. Ako pozove pojaanje ili zatrai blokadu puteva, bilo je sasvim mogue da u imati potekoe da objasnim neke od stvari kojima sam bio zabavljen. Pogledao sam u Javorskog. Sada je bio skoro gotov, a ja jo uvek nisam bio zadovoljan kako su stvari tekle. Previe nereda, i nisam bio naao ono za im sam tragao. Bilo je par trenutaka kada sam osetio da sam na ivici neeg divnog, nekog zadivljujueg otkrovenja koje je imalo veze sa... im? Moda vodom koja je tekla tamo ispod prozora? Meutim, nita se nije dogodilo, ta god da je oseaj nagovetavao. I sada sam zateen sa nedovrenim, neistim, neurednim, nezadovoljavajuim silovateljem dece, a uvar iz obezbeenja je bio na putu da nam se pridrui. Mrzim kada zakljuujem na brzinu. To je tako znaajan trenutak i pravo olakanje za nas obojicu, Mranog putnika i mene. Ali kakvog sam izbora imao. Jedan dugi trenutak predug, zaista, i toga se prilino stidim - razmiljao sam da

ubijem straara i nastavim. To bi bilo lako i mogao bih da nastavim s istraivanjem uz sveinu poetka... Ali ne, naravno da ne. To ne bi ilo. Straar je bio neduan, neduan onoliko koliko to neko moe da bude i da pri tom ivi u Majamiju. Verovatno je bio kriv samo za poneki pucanj u druge vozae na ekspresnom autoputu Palmeto. Gotovo ist kao sneg. Ne, morao sam da se povuem na brzinu i u tome je bila cela mudrost. A ako sam morao da ostavim istaa nepotpuno dovrenog i sebe nedovoljno zadovoljnog - pa, vie sree drugi put. Gledao sam u malog zgnjeenog insekta i osetio kako me ispunjava gnuanje. Stvor je isputao slince i krv zajedno. Odvratna mokra bljuzga brborila je preko njegovog lica. Mlaz, grozno crven, curio mu je iz usta. U nastupu ozlojeenosti, prerezao sam Javorskom grkljan. I odmah zaalio zbog urbe. Veliki mlaz uasne krvi je iknuo i sam pogled na to uinio je da sve postane jo alosnija, neurednija greka. Oseajui se neisto i nezadovoljno, potrao sam ka stepenitu. Pratilo me je hladno i zlovoljno gunanje Mranog putnika. Naao sam se na drugom spratu i, drei se zida, pogledao kroz nezastakljeni prozor. Ispod sam video uvarevo vozilo za golf, usmereno ka Old Katleru - to je znailo, nadao sam se, da je doao iz suprotnog pravca i da nije video moj auto. Stojei pored vozila, debeo mladi ovek maslinaste boje koe, crne kose i tankih crnih brkova gledao je nagore prema zgradi - na moju sreu, pogled mu je trenutno bio uperen u njen suprotan kraj.

ta je uo? Da li je bio prosto u svom uobiajenom obilasku? Morao sam da se nadam da je tako. Ako je stvarno neto uo... Ako je stajao napolju i zvao pomo, verovatno e me uhvatiti. Ma koliko ja bio pametan i reit, nisam verovao da sam dovoljno dobar u tome da bih se izvukao iz ovoga. Mladi uvar je palcem dodirnuo brk i gladio ga kao da e to doprineti njegovom boljem rastu. Namrtio se, preao pogledom po zgradi. Povukao sam se. Kada sam opet provirio trenutak kasnije, mogao sam samo da vidim njegovo teme. Ulazio je unutra. Priekao sam dok nisam uo njegove korake na stepenitu. Zatim sam se spustio kroz prozor, visei na prstima sa grube cementne prozorske sokle, na pola puta izmeu drugog i prvog sprata; zatim sam se pustio. Loe sam pao, iskrenuo lanak o stenu, odrao zglavak na aci. Ali sam svojim najbrim opavim korakom pourio u senku i jurnuo ka kolima. Srce mi je tuklo kada sam konano seo na vozaevo sedite. Pogledao sam nazad i nisam video ni traga od uvara. Pokrenuo sam motor i sa jo uvek iskljuenim svetlima, odvezao se najbre i najtie to sam mogao na Old Katler Roud, kreui se ka Junom Majamiju i duim putem kui, preko autoputa Diksi. Puls mi je i dalje dobovao u uima. Kako sam glupo rizikovao. Nikada ranije nisam uradio nita tako impulsivno, nikada nisam nita radio bez paljivog planiranja. To je bio HARIJEV NAIN: budi paljiv, igraj na sigurno, pripremi se. Mrani izviai.

I umesto toga, sad ovo. Mogao sam da budem uhvaen. Mogao sam da budem vien. Glupo, glupo - da nisam na vreme uo mladog uvara mogao sam i njega da ubijem. Nasilno ubiti nedunog oveka; bio sam prilino siguran da Hari to ne bi odobravao. I bilo je tako neuredno i neprijatno, takoe. Naravno da jo uvek nisam bio bezbedan - uvar je lako mogao da zapie broj tablica ako je proao pored mojih kola u svom malom vozilu za golf. Izloio sam se groznom bezmozgnom riziku, protivno svim mojim paljivim procedurama, stavio na kocku sav svoj paljivo izgraeni ivot - a zato? Ubistvo zarad uzbuenja? Sram me bilo. A u dubokom senovitom uglu mog uma uo se eho O, kako da ne, sram, i poznati kikot. Duboko sam udahnuo i pogledao u svoje ruke na volanu. Bilo je uzbudljivo, zar ne? Bilo je divlje uzbudljivo, puno ivota i novih oseanja i duboke frustracije. Bilo je neto potpuno novo i zanimljivo. A tek udan oseaj da je sve vodilo neemu, nekom vanom mestu koje je bilo novo, a opet poznato - zaista u morati sve to da istraim malo bolje sledeeg puta. Nije da e biti sledeeg puta, naravno. Sigurno nikada vie neu uraditi nita tako budalasto i impulsivno. Nikada. Ipak, bilo je zabavno - uraditi to makar jednom. Nema veze. Otii u kui na jedno izuzetno dugo tuiranje i dok budem troio vreme na to... Vreme. Palo mi je na um neeljeno i nezvano. Bio sam se dogovorio s Ritom da se naemo - nekako upravo u ovo vreme, ako je verovati satu na komandnoj tabli. I iz kog

mranog razloga? Nisam mogao da znam ta se odvijalo u umu jednog enskog ljudskogbia. Zato sam uopte morao da razmiljam iz kog razloga u ovakvom trenutku, kada su svi moji nervni zavreci bili najeeni i jodlovali su od frustracije? Nije me bilo briga zbog ega je Rita elela da vie na mene. Nee me zaista pogoditi, kakvu god otru primedbu napravila o mojim karakternim manama, ali me je iritiralo to sam bio primoran da provodim vreme sluajui je, kad sam imao druge, mnogo vanije stvari na koje sam morao da mislim. Najpreciznije, eleo sam da razmislim o tome ta je trebalo da uradim, a nisam, na dragom pokojnom Javorskom. Sve do surovog prekida i nedovrenog klimaksa, dogodilo se toliko novih stvari za koje je bio neophodan moj najbolji mentalni napor; trebalo je da razmislim, da sagledam, da razumem gde me je sve to vodilo. I u kakvom je to odnosu bilo prema onom drugom umetniku, koji motri na mene i provocira me svojim delom? Sa svim tim na umu, ta mi je trebala Rita upravo sada? Ali naravno da u otii. I naravno, imae to neku svoju skromnu svrhu ako mi zatreba alibi za avanturu sa malim istaem. Ali, detektive, kako uopte moete da pomislite da ja... ? Uostalom, svaao sam se s devojkom u to vreme. Bivom devojkom, u stvari. Jer apsolutno nije bilo nikakve sumnje u mom umu da je Rita prosto elela da se - kako se ono kae u poslednje vreme? Izduva? Da, Rita je elela da odem tamo da bi mogla da se izduva na meni. U mom karakteru su postojale odreene mane na koje je elela da

mi ukae uz pratei izliv emocija, te je moje prisustvo bilo neophodno. Kad je ve bilo tako, utroio sam malo vie vremena na pranje. Okrenuo sam krug nazad do Kokonat Grouva i parkirao na udaljenoj strani mosta preko neke vode. Tu je proticao dobar duboki kanal. Dokotrljao sam par velikih koralnih kamenova iz drvea na ivici vode, stavio ih u zembilj u kome su ve bili natrpani plastika, rukavice i no, i sve to bacio u centar kanala. Zaustavio sam se jo jednom u malom tamnom parku odmah blizu Ritine kue i paljivo se oprao. Morao sam da izgledam isto i pristojno; vikanje besne ene na mene mora se tretirati kao poluformalna prilika. I zamislite moje iznenaenje kada sam pozvonio kod nje nekoliko minuta kasnije. Ona nije irom otvorila vrata i poela da me gaa nametajem i zlostavlja me. U stvari, otvorila je vrata veoma polako i paljivo, poluskrivajui se iza njih, kao da se pribojava onoga to bi moglo da je saeka s druge strane. Imajui u vidu da sam je ja tu ekao, pokazala je retko zdrav razum. Dekstere? rekla je, neno, stidljivo, zvuei kao da nije bila sigurna da li eli da joj odgovorim sa da ili ne. Ja... nisam mislila da e doi. Ali eto mene, rekao sam veselo. Nije odgovorila mnogo due nego to je izgledalo ispravno. Konano, otvorila je vrata jo malo i rekla, Hoe li... ui? Molim te?

I ako je njen nesiguran, hramajui ton, drugaiji od svega to sam kod nje ikada do tada uo, bio iznenaenje, zamislite koliko sam tek bio zapanjen njenom odeom. Mislim da se ta stvar zove penjoar; ili moda neglie, jer je sigurno bilo zanemarljivo30 u pogledu koliine tkanine utroene na njegovu izradu. Kako god da se ispravno zvalo, ona je to nosila. I ma koliko ta ideja bila bizarna, verujem da je ta odea bila namenjena meni. Molim te? ponovila je. To je ve bilo previe. Mislim, stvarno, ta sam ja to sada trebao da uradim? U meni je kljualo zbog nezadovoljavajueg eksperimenta sa istaem; sa zadnjeg sedita je i dalje prolazilo kroz filtre nezadovoljno mrmljanje. A brzi pregled opte situacije otkrivao je da sam bio na klackalici izmeu drage Deb i mranog umetnika, a sada se od mene ovde oekivala nekakva ljudska reakcija, kao na primer - da, kao na primer, ta konano? Sigurno nije bilo mogue da eli - mislim, zar nije bila BESNA na mene? ta se ovde deavalo? I zato se to deavalo meni? Poslala sam decu u komiluk, rekla je Rita. Gurnula je vrata kukom. Uao sam. Na pamet mi pada mnogo naina na koje bih opisao ono to je usledilo, ali nita od toga ne deluje adekvatno. Ona je otila do kaua. Ja sam je pratio. Ona je sela. Seo sam i ja. Izgledalo je da joj je neprijatno i stiskala je svoju levu
30

U originalu, igra rei: negligee (od fr. nglig = oskudna domaa haljina, ali i nebriljivo) i negligible = zanemarljivo.

aku desnom. Kao da je oekivala neto, a kako nisam ba bio siguran ta, uhvatio sam sebe kako razmiljam o svom nedovrenom poslu sa Javorskim. Da sam imao samo jo malo vremena! ta sam sve mogao da uradim! I dok sam razmiljao o tako nekim stvarima, postao sam svestan da je Rita poela tiho da plae. Zurio sam u nju na trenutak, pokuavajui da potisnem slike odranog i beskrvnog istaa. Tako mi svega, nisam mogao da razumem zato je plakala, ali poto sam dugo i naporno uvebavao imitiranje ljudskih bia, znao sam da se od mene oekuje da je teim. Nagnuo sam se k njoj i rukom joj obuhvatio ramena. Rita, rekao sam. De, de. Reenica koja nije ba bila dostojna mene, ali su je mnogi strunjaci jo odavno dobro promislili. I delovala je. Rita se bacila napred i naslonila lice na moje grudi. Ja sam je jo vre obujmio, to je uinilo da ugledam svoju aku. Pre manje od sat vremena, ta je aka drala no za filete nad malim istaem. Od te misli mi se zaljuljalo. I stvarno, ne znam kako se to dogodilo, ali jeste. Jednog momenta sam je milovao i govorio De, de i zurio u ile na mojoj aci, uz ivo seanje na oseaj pulsiranja u prstima, nalet moi i sjaj dok je no istraivao Javorskov abdomen. A u sledeem trenutku... Pretpostavljam da je Rita podigla pogled ka meni. I prilino sam siguran da sam joj ja uzvratio pogled. A opet nekako ja nisam video Ritu nego uredno naslaganu gomilu hladnih i beskrvnih udova. I nisu to bile Ritine ruke koje sam osetio na kopi mog opasaa, ve sve buniji hor nezadovoljnog Mranog putnika. A neto malo potom...

Eto. I dalje je nekako nezamislivo. Mislim, ba tu, na kauu. Kako je, za ime sveta, dolo do toga?

Dok sam stigao da se uvuem u svoj mali krevet, bio sam potpuno zdrobljen. Meni obino nije potrebno mnogo sna, ali sam oseao kao da e mi noas trebati dobrih trideset est sati. Usponi i padovi te veeri, napregnutost od previe novih iskustava - sve je to bilo iscrpljujue. Mnogo vie iscrpljujue po Javorskog, naravno, nevaljala mokra mala stvar, ali sam ja iscrpio svoj celomeseni adrenalin tokom te plahovite veeri. Nisam ak mogao ni da ponem da razmiljam o znaenju svega to sam uinio, poevi od udnog impulsa da tako ludo i ishitreno izletim u no, pa sve do nezamislive stvari koja se dogodila sa Ritom. Ostavio sam je da spava, oigledno mnogo sreniju. Ali jadni mrani poremeeni Dekster je i dalje bio bez objanjenja, i kada je moja glava pala na jastuk, zaspao sam gotovo istog trenutka. Naao sam se iznad grada kao ptica bez kostiju, u letu, okruen brzim i hladnim vazduhom koji me nosi, vue me tamo gde se meseina mrekala na vodi i ja se fijukom sputam u tesnu hladnu prostoriju za ubijanje gde mali ista gleda u mene i smeje se, orlovski rairen pod noem i smeje se, i taj mu napor izobliuje lice, menja ga, i sada on vie nije Javorski nego ena, a ovek koji dri no gleda gore prema meni koji lebdim iznad ustalasane crvene utrobe i dok se lice podie, napolju ujem Harija i okreem se asak pre nego to uspevam da vidim ko je na stolu ali...

Budim se. Bol u glavi raspolutio bi dinju. Oseam se kao da sam jedva oi sklopio, ali sat pored kreveta kae da je 5.14. Jo jedan san. Drugi meugradski poziv na mojoj fantomskoj liniji. Nije ni udo to sam uporno odbijao da sanjam tokom veeg dela svog ivota. Tako je glupo; tako nesvrsishodni, oigledni simboli. Potpuno nekontrolisan orbuljak anksioznosti, mrnje, sutog besmisla. I sada nisam mogao ponovo da zaspim, razmiljajui o infantilnim slikama. Ako ve moram da sanjam, to to nisu snovi vie nalik meni - zanimljivi i drugaiji? Seo sam i protrljao slepoonice u kojima je bubnjalo. Uasno monotona nesvesnost je iskapavala kao drenirani sinus i ja sam seo na ivicu kreveta u maglovitoj zbunjenosti. ta mi se to dogaalo? I zato se nije dogaalo nekom drugom? Ovaj san je ostavljao nekako drugaiji oseaj i nisam bio siguran u emu je bila razlika niti ta je ona znaila. Poslednji put sam bio potpuno siguran da e se dogoditi jo jedno ubistvo, ak sam znao i gde. Ali ovoga puta... Uzdahnuo sam i odvukao se u kuhinju po au vode. Barbikina glava je tup tupnula dok sam otvarao friider. Stajao sam i posmatrao pijuckajui hladnu vodu iz velike ae. Svetle plave oi su gledale u mene ne trepui. Zato sam to sanjao? Je li to bila samo napetost koju su mi iz moje izudarane podsvesti vraale avanture od protekle noi? Nikada ranije nisam oseao napetost; u stvari, uvek je dolazilo do oslobaanja od napetosti.

Naravno, nikada nisam ni bio tako blizu katastrofe. Ali zato bih sanjao o tome? Neke slike su bile prebolno oigledne: Javorski i Hari i nevieno lice oveka s noem. Pa stvarno. Zato bih se muio s elementarnom psihologijom? Zato bih se muio sa snovima uopte? Nije mi to trebalo. Trebao mi je odmor - a umesto toga, evo me u kuhinji gde se igram Barbikom. Opet sam zvrcnuo glavu: tup tup. Kad smo ve kog toga, o emu se radilo s Barbikom? I kako sam uopte oekivao da smislim sve na vreme da spasem Deborinu karijeru? Kako da izbegnem Laguertu kad je, jadni stvor, bila potpuno zaokupljena mnome? I tako mi svega svetoga, ako mi je ita uopte bilo sveto, zato je Riti trebalo da radi ONO sa mnom? Sve je iznenada delovalo kao uvrnuta sapunica, a to je mnogo - mnogo je. Pronaao sam aspirin i naslonivi se na kuhinjski radni sto pojeo tri odjednom. Nije me bilo briga za ukus. Nikada nisam mnogo mario za medicinu u bilo kom obliku, osim kada je bila korisna. Posebno otkad je Hari umro.

P O G L A V L J E 16

Hari nije umro brzo, niti je umro lako. Trebalo mu je strano mnogo vremena, prva i poslednja sebina stvar koju je ikada uradio u svom ivotu. Hari je umirao godinu i po, u malim fazama, nestajui po nekoliko nedelja, zatim se izborivi gotovo do potpunog oporavka, i svi smo bili izbezumljeni pokuavajui da pogodimo. Hoe li otii sada, ovoga puta, ili je opet njegova pobeda potpuna. Nikada nismo znali, ali poto je to bio Hari delovalo je budalasto da dignemo ruke. Hari e uraditi ono to je ispravno, bez obzira na to koliko bilo teko, ali ta je to znailo kada je u pitanju umiranje? Da li je bilo ispravno boriti se i drati se i pri tom uvlaiti sve nas u patnju dok umiranje beskrajno traje, kada je smrt sigurno dolazila pa ma ta Hari radio? Ili je bilo ispravno skliznuti milosrdno i bez buke? Sa devetnaest, ja sigurno nisam znao dogovor, iako sam ve znao vie o smrti od veine drugih bubuljiavih praznoglavaca sa prve godine na Univerzitetu u Majamiju. Jednog lepog jesenjeg popodneva, posle asa hemije, dok sam hodao preko univerzitetskog kompleksa ka studentskom klubu, Debora se pojavila pored mene. Debora, pozvao sam je, zvuei veoma univerzitetski, tako sam mislio, hajde da popijemo koka-kolu. Hari mi je rekao da se motam po klubu i da pijem koka-kole. Rekao mi je da e mi to pomoi da proem kao ljudsko bie, i

nauim kako se druga ljudska bia ponaaju. Naravno, puno sam uio o toj neprijatnoj vrsti. Debora, koja je sa sedamnaest ve bila previe ozbiljna, odmahnula je glavom. U pitanju je tata, rekla je. Ubrzo smo se vozili preko grada do bolnice u koju je Hari odveden. Mesto nije obeavalo nita dobro. Slalo nam je doktorsku poruku da je Hari spreman da umre, i predlagalo da bi mu bolje bilo da sarauje. Hari nije izgledao dobro kada smo stigli. Bio je miran i toliko zelen naspram arava da sam pomislio da smo stigli prekasno. Kost i koa, i iscrpljen od duge borbe, u svemu je izgledao kao da je neto iznutra progrizalo svoj put napolje. Aparat za disanje pored njega je itao, dartvejderski zvuk ivog mrtvaca. Strogo uzevi, Hari je bio iv. Tata, rekla je Debora, uzimajui ga za ruku. Dovela sam Dekstera. Hari je otvorio oi i glavu okrenuo ka meni, gotovo kao da ju je neka nevidljiva ruka gurnula sa dalje strane jastuka. Ali oi nisu bile Harijeve. Bile su to zamagljene plave jame, tupe i prazne, nenastanjene. Harijevo telo je moda bilo ivo, ali on nije bio kod kue. Ne valja, rekla nam je sestra. Sada se samo trudimo da ne pati suvie. Zatim je poela da posluje oko velike potkone igle sa stalka, punei je i podiui je da bi istisnula mehurie vazduha. ekajte... Bilo je toliko slabano da sam isprva pomislio da je to bio respirator. Pogledao sam po sobi dok mi pogled konano nije pao na ono to je ostalo od Harija. Iza tupe praznine njegovih oiju sijala je mala iskra.

ekajte... rekao je ponovo, pokazujui glavom prema sestri. Ili ga ona nije ula ili je odluila da ga ignorie. Stala je uz krevet i neno podigla njegovu koatu ruku. Poela je da je trlja komadom vate. Ne..., borio se Hari za vazduh, gotovo neujno. Pogledao sam u Deboru. Ona kao da je stajala u stroju u pozi savrene formalne nesigurnosti. Ponovo sam pogledao u Harija. Njegove oi su susrele moje. Ne..., rekao je, a u oima mu se pojavilo neto veoma blizu uasu. Bez... injekcije... Iskoraio sam napred i spustio ruku zabrane na sestru, trenutak pre nego to je zabola iglu u Harijevu venu. ekajte, rekao sam. Ona je podigla pogled ka meni i za deli sekunde se neto pojavilo u njenim oima. Gotovo da sam pao niice od iznenaenja. Bio je to hladan bes, neljudski, JA HOU guterskog mozga, verovanje da je svet bio njen rezervat divljai. Samo taj jedan bljesak, ali sam ja bio siguran. Ona je elela da zabije iglu u moje oko zato to sam je prekinuo. Ona je elela da je zarije u moje grudi i uvre dok mi se rebra ne raspuknu i srce ispadne u njene ruke da bi mogla da ga stisne, iscedi, iupa ivot iz mene. Bilo je to udovite, lovac, ubica. Bilo je to preda tor, bezduna i zla stvar. Ba kao i ja. Ali se njen instant osmeh brzo vratio. ta je, duo? rekla je, tako slatka, tako savrena POSLEDNJA SESTRA.

Moj jezik je odjednom bio preveliki za moja usta i izgledalo je kao da mi treba nekoliko minuta da odgovorim, ali sam konano uspeo da izustim, On ne eli injekciju. Ona se nanovo osmehnula, divna stvar koja je stajala na njenom licu kao blagoslov nekog premudrog boga. Tvoj tata je veoma bolestan, rekla je. On je u velikim bolovima. Drala je iglu nagore a melodramatini zrak svetlosti s prozora ju je sakrio. Igla se caklila kao njen sasvim lini Sveti Gral. Treba mu injekcija, rekla je. On je ne eli, rekao sam. On je u bolovima, rekla je ona. Hari je rekao neto to nisam mogao da ujem. Moje oi su bile prikovane za sestru kao i njene za mene, dva udovita koja su stajala nad istim mesom. Ne gledajui u nju nagnuo sam se pored njega. JA-ELIM... bol..., rekao je Hari. Ovo me je nateralo da ga pogledam. Iza skeleta u nastajanju, ugneen udobno pod marinskom frizurom koja je sada iznenada bila prevelika za njegovu glavu, Hari se vratio i krio sebi put kroz maglu. Klimnuo je prema meni, veoma sporo potraio moju ruku i stisnuo je. Pogledao sam prema Poslednjoj sestri. On eli bol, rekao sam joj i negde u njenoj maloj bori na elu, pritvornom odmahivanju glavom, uo sam urlik divlje zveri koja posmatra kako joj lovina izmie u rupu. Morau da kaem doktoru, rekla je. U redu, kazao sam joj. Mi emo saekati ovde.

Posmatrao sam kako isplovljava na hodnik kao neka ogromna i smrtonosna ptica. Osetio sam pritisak na svojoj ruci. Hari je posmatrao mene kako posmatram Poslednju sestru. Ti... moe da prepozna..., rekao je Hari. Misli na sestru? upitao sam ga. On je zatvorio oi i lagano klimnuo, samo jednom. Da, rekao sam. Mogu da prepoznam. Ona kao... ti..., rekao je Hari. ta? traila je Debora da zna. O emu priate? Tata, jesi li dobro? ta to znai, ona kao? Kao da joj se dopadam, rekao sam. On misli da se dopadam sestri, Deb, rekao sam, i okrenuo se ponovo Hariju. Kako da ne, promrmljala je Debora, ali sam se ja ve usredsredio na Harija. ta je ona uradila? upitao sam ga. Pokuao je da odmahne glavom i uspeo je samo da malo klimne. Zgrio se. Bilo je jasno da se bol vraa, ba kao to je on eleo. Previe, rekao je. Ona... daje previe... sada je pokuavao da uhvati vazduh i zatvorio je oi. Mora da sam bio prilino glup toga dana jer nisam shvatio odmah na ta je on mislio. Previe ega? rekao sam. Hari je otvorio jedno Morfijuma, proaputao je. oko ispunjeno bolom.

Oseao sam se kao da me je preplavio veliki talas svetlosti. Prevelike doze, rekao sam. Ona ubija prevelikim dozama. A na ovakvom mestu, gde je to u stvari gotovo njen posao, niko to ne dovodi u pitanje - pa to je... Hari je ponovo stegao moju ruku i prestao da govori nerazgovetno. Nemoj joj dozvoliti, rekao je hrapavim glasom iznenaujue snage. Ne dozvoli joj - da me ponovo drogira. Molim vas, rekla je Debora glasom koji je bio na ivici pucanja, o emu vi to govorite? Pogledao sam u Harija, ali je Hari zatvorio oi kada je iznenadni ubod bola ponovo poeo da ga kida. On misli, ovaj..., poeo sam, a zatim odlutao. Debora nije imala pojma ta sam ja bio, naravno, a Hari mi je rekao, nedvosmisleno, da je drim u neznanju. Prema tome, svaki pokuaj da joj priam o ovome a da ne otkrijem nita, predstavljao bi prilian problem. On misli da mu sestra daje previe morfijuma, konano sam rekao. Namerno. To je ludost, rekla je Deb. Ona je sestra. Hari ju je pogledao ali nije nita rekao. A istini za volju, ni ja nisam mogao da smislim ta bih rekao na Debinu neverovatnu naivnost. ta da radim? pitao sam Harija. Hari me je gledao veoma dugo. U poetku sam mislio da je u mislima odlutao s bolom, ali kada sam mu uzvratio pogled video sam da je Hari bio veoma prisutan. Njegova vilica se tako vrsto ocrtavala da sam pomislio da e mu

kosti probiti njegovu nenu bledu kou, i oi su mu bile jasne i otre kao to su nekada bile, kao kada mi je prvi put govorio o svom reenju za sreivanje mog problema. Zaustavi je, rekao je konano. Veoma veliko uzbuenje je protralo kroz mene. Da je zaustavim? Je li bilo mogue? Zar je mislio - da je zaustavim? Do sada mi je Hari pomagao da kontroliem svog Mranog putnika, hranim ga psima lutalicama, lovom na jelene; jednom velianstvenom prilikom iao sam s njim u lov na podivljalog majmuna koji je terorisao Juni Majami. To je bilo tako blisko, tako gotovo ljudski - ali ipak nije bilo ono pravo, naravno. Teoretski smo preli sve korake prikradanja, uklanjanja dokaza, i tome slino. Hari je znao da e se TO jednoga dana dogoditi i eleo je da budem spreman da bih TO uradio kako treba. Uvek me je zadravao da zaista TO URADIM. Ali sada - da je zaustavim? Da li je mogue da je mislio na TO? Idem da razgovaram s doktorom, rekla je Debora. On e joj rei da ti podesi dozu. Otvorio sam usta da progovorim, ali mi je Hari stisnuo ruku i jednom klimnuo, bolno. Idi, rekao je, a Debora ga je gledala trenutak pre nego to se okrenula i otila da pronae doktora. Kada je izala, sobu je ispunila divlja tiina. Nisam mogao da mislim ni na ta drugo do na ono to je Hari bio rekao: Zaustavi je. I nisam to mogao da protumaim ni na koji drugi nain osim da me je konano oslobaao, davao mi dozvolu da uradim najzad PRAVU STVAR. Nisam se usuivao da ga pitam da li je za ista na to mislio, iz straha da bih moda uo da je mislio na neto

drugo. Te sam samo tako stajao najdue mogue, zurei kroz mali prozor u batu napolju, gde je mozaik crvenog cvea okruivao fontanu. Vreme je prolazilo. Usta su mi se osuila. Dekstere... konano je progovorio Hari. Nisam odgovorio. Nita to sam mogao da smislim nije odgovaralo. Evo ovako, rekao je Hari, polako i bolno, a njegove oi su privukle moje. Dao mi je uzdrani poluosmeh kada je video da ga konano pratim. Uskoro me nee biti, rekao je Hari. Ne mogu te spreiti da... bude ono to jesi. ta da budem, tata rekao sam. Odagnao je pitanje slabom, krhkom rukom. Pre ili kasnije... imae - potrebu - da to uradi oveku, rekao je, a ja sam osetio kako moja krv peva na samu pomisao. Nekome kome to... treba uraditi... Kao sestri, rekao sam otealog jezika. Da, kae on, zatvarajui oi i to traje prilino dugo, a kada je nastavio, njegov glas je postao nesiguran od bola. Njoj to treba, Dekstere. To je... Isprekidano je udahnuo. uo sam kako mu jezik udara kao da su mu usta bila previe suva. Ona namerno - predozira pacijentima... ubija ih... namerno... Ona je ubica, Dekstere... Ubica... Proistio sam grlo. Osetio se nekako nespretnim i zanesenim, ali na kraju ovo jeste bio veoma vaan momenat u ivotu mladog oveka. Da li eli... rekao sam i zastao jer mi je glas pukao. Je li u redu ako je ja... zaustavim, Tata? Da, rekao je Hari. Zaustavi je.

Iz nekog razloga osetio sam kao da moram da budem apsolutno siguran. Misli, zna ve. Kao to sam ve radio? Sa, zna ve, majmunom? Harijeve oi su se zatvorile i bilo je jasno da se gubi u nadolazeem talasu bola. Udahnuo je slabo i neravnomerno. Zaustavi... sestru, rekao je. Kao... majmuna... Malko je povio lea u luk, i poeo da die bre, ali i dalje hrapavo. Dobro. To je bilo to. Zaustavi sestru kao majmuna. U tome je bio nekakav divlji prizvuk. Ali u mom mozgu koji je ludo zujao, sve je bilo muzika. Hari me je oslobaao. Imao sam dozvolu. Govorili smo o tome da u jednoga dana to raditi, ali me je on zadravao. Sve do sada. Sada. Razgovarali smo... o ovome, rekao je Hari, i dalje zatvorenih oiju. Zna ta da radi... Razgovarala sam s doktorom, rekla je Debora, ulazei urno u sobu. Doi e i podesie doze na kartonu. Dobro, rekao sam, oseajui kako se neto budi u meni, od baze moje kime pa sve do temena, elektrini naboj koji je potekao kroz mene i prekrio me kao tamna kukuljica. Idem da razgovaram sa sestrom. Debora je bila iznenaena, moda mojim tonom. Dekstere... rekla je. Zastao sam, borei se da kontroliem divlji pokli koji sam oseao kako buja u meni. Ne elim nikakve

nesporazume, rekao sam. Moj glas je zvuao udno ak i meni. Proao sam pored Debore pre nego to je mogla da primeti moj izraz. A u hodniku bolnice, traei put kroz naslage istog, sveeg, belog rublja, osetio sam po prvi put kako Mrani putnik postaje novi pokreta. Dekster je bio potisnut, gotovo nevidljiv, svetle pruge na otrom i transparentnom tigru. Utopio sam se, gotovo me je bilo nemogue videti, ali sam bio tu i bio sam na tragu kruei po vetru da bih pronaao svoju lovinu. U ogromnom naletu slobode, na putu da uradim TO prvi put, po odobrenju svemogueg Harija, povukao sam se, izbledeo u pejzau sopstvenog mranog sebe, dok se drugi ja prikradao i reao. Konano u TO uraditi, uraditi ono zbog ega sam stvoren. I uradio sam.

P O G L A V L J E 17

I jesam. Tako davno, a seanje je jo uvek pulsiralo u meni. Naravno, i dalje sam uvao tu prvu suvu kapljicu krvi na staklenoj ploici. To je bio moj prvenac i mogao sam u svako doba da prizovem uspomenu uzimajui ploicu i gledajui u nju. To sam i inio, redovno i esto. Bio je to sasvim poseban dan za Dekstera. Poslednja sestra je bila PRVI PARTNER U IGRI i ona je otvorila toliko predivnih vrata za mene. Nauio sam tako mnogo, otkrio mnotvo novih stvari. Ali zato sam se sada priseao POSLEDNJE SESTRE? Zato me je ceo taj niz dogaaja vraao kroz vreme? Nisam mogao da priutim drage uspomene na prvi par dugakih pantalona. Bilo mi je potrebno da eksplodiram u akciji, da donesem ogromne odluke, i zaponem vana dela. Umesto patetine etnje niz aveniju uspomena, valjao sam se u slatkim uspomenama moje prve ploice s krvlju. Koju, sada kada ve razmiljam o tome, nisam uzeo od Javorskog. To je bila ona vrsta sitnih apsurdno nevanih detalja koji su jake ljude od akcije pretvarali u nervozne, cmizdrave neurotike. Ploica mi je bila potrebna. Smrt Javorskog bila je uzaludna bez toga. Cela idiotska epizoda sada je bila gora od glupe i impulsivne budalatine; bila je nepotpuna. Nisam imao ploicu.

Protresao sam glavom, pokuavajui grevito da razdrmam dve sive elije u istoj sinapsi. Napola sam eleo da sednem u amac, izvezem se u ranojutarnju turu. Moda bi slani vazduh oistio glupost iz moje lobanje. Ili bih mogao da poem na jug do Turki Pointa i da se nadam da u od radijacije mutirati i opet postati racionalno stvorenje. Umesto svega toga, napravio sam kafu. Nema ploice, stvarno. To je celo iskustvo uinilo jeftinim. Bez ploice, mogao sam isto tako da ostanem i kod kue. Ili tako nekako, u svakom sluaju. Bile su tu druge nagrade. Osmehnuo sam se s ljubavlju, priseajui se prepletaja meseine i priguenih krikova. O, kakvo sam suludo malo udovite samo bio. Epizoda razliita od svih drugih. Bilo je dobro razbiti monotoniju rutine s vremena na vreme. A tu je bila i Rita, naravno, ali nisam imao pojma ta sada da mislim o tome, te i nisam. Umesto o Riti, razmiljao sam o hladnom povetarcu koji tee preko koprcavog malog oveka koji je voleo da povreuje decu. To je bio gotovo srean trenutak. Ali naravno, kroz deset godina uspomena e izbledeti, a bez ploice neu moi da je vratim. Bio mi je potreban moj suvenir. Pa dobro, videemo. Dok je kafa vrila, proverio sam da li su stigle novine, vie u nadi nego u oekivanju. Retko kad su stizale pre est i trideset, a nedeljom su esto stizale i posle osam. Bio je to jo jedan jasan primer dezintegracije drutva zbog koje je Hari toliko brinuo. I zaista. Ako ne moete da mi dopremite novine na vreme, kako moete da oekujete da se uzdrim od ubijanja ljudi?

Nema novina; nema veze. Nikada mi nije bilo naroito zanimljivo kako je tampa pokrivala moje avanture. I Hari me je upozorio na idiotizam uvanja bilo kakvih iseaka iz novina. Nije ni morao to da radi; retko sam uopte bacao pogled na prikaze mojih izvedbi. Ovoga puta je bilo malo drugaije, naravno, jer sam bio nepaljiv i blago zabrinut da nisam ispravno prikrio tragove. Bio sam samo malko znatieljan da vidim ta je moda reeno o mojoj sluajnoj zabavi. I tako sam sedeo uz kafu otprilike etrdeset pet minuta dok nisam uo udar novina o vrata. Uneo sam ih i otvorio. ta god priali o novinarima - a ima mnogo toga da se kae, gotovo itava enciklopedija - njih veoma retko mue seanja. Ista novina koja je ne tako davno trubila POLICIJA PRITERALA UBICU sada je vikala TOPI SE PRIA O LEDENOM OVEKU! Bio je to dugaak i simpatian lanak, veoma dramski napisan, sa detaljima o otkriu veoma unakaenog tela na gradilitu nedaleko od Old Katler Rouda. Glasnogovornik majamskog Metroa - to je znailo detektivka Laguerta, bio sam siguran - rekla je da je bilo prerano da se bilo ta kae sa sigurnou, ali da je ovo verovatno bilo samo kopiranje ranijih ubistava. Novina je izvukla sopstveni zakljuak - jo jedna stvar koje su se retko stideli - i sada se glasno pitala da li je potovani gospodin iz pritvora, Daril Erl Makhejl, zaista bio taj ubica. Ili je ubica i dalje bio na slobodi, to je dokazivao ovaj poslednji ispad koji ugroava javni moral? Jer, paljivo su istakli u novini, kako je mogue poverovati da na slobodi mogu biti dvojica takvih ubica u isto vreme? Bilo je to veoma lepo zakljueno,

i meni je sinulo: da su utroili toliko energije i mentalne snage u pokuaju da razree ubistva, cela stvar bi ve bila gotova. Naravno, bilo je to zanimljivo tivo. I nateralo me je na spekulacije. Nebesa, da li je zaista bilo mogue da je ova luda ivotinja i dalje bila na slobodi? Je li iko bio bezbedan? Telefon je zazvonio. Pogledao sam na moj zidni sat; bilo je 6.45. To je mogla da bude samo Debora. Upravo itam, rekao sam u slualicu. Rekao si vee, kazala je Debora. Da e zapljusnuti estoko. Pa zar nije? upitao sam veoma nevino. ak nije ni kurva, rekla je. Neki ista sa pola radnog vremena iz srednje kole Pons, iskasapljen na gradilitu na Old Katleru. Koji ti je avo, Dekstere? Znala si da nisam savren, je l' tako, Debora? ak se i ne uklapa u ablon - gde je hladnoa za koju si rekao da e je biti? ta je bilo sa tesnim prostorom? Ovo je Majami, Deb, ljudi kradu svata. Nije ak ni kopija, rekla je ona. Nije ni blizu drugima. ak je i Laguerta to shvatila. Ve je tako rekla novinama. Neka sve ide do avola, Dekstere. Moja guzica je sasvim na reetu, a ovo je samo neko sluajno klanje, ili ima veze s drogom. Nije ba fer da meni prebacuje zbog svega. Prokletstvo, Dekse, rekla je i spustila slualicu. Ranojutarnji TV program posvetio je punih devedeset sekundi okantnom otkriu iskasapljenog tela. Kanal 7 je

imao najbolje prideve. Ali niko nije znao nita vie od novina. Iz njih je zraio neuveni bes i mraan oseaj katastrofe koja se prenela ak i na vremensku prognozu, ali sam siguran da je velikim delom to bilo prouzrokovano nedostatkom slika. Jo jedan divan majamski dan. Unakaeni leevi sa ansom za popodnevne pljuskove. Obukao sam se i otiao na posao. Priznajem da sam imao i male tajne motive za tako rani odlazak na posao, a sve sam potkrepio zaustavivi se da kupim pecivo. Kupio sam dve krofne, jedan utipak s jabukama i rolnicu s cimetom veliine moje rezervne gume. Pojeo sam utipak i jednu krofnu dok sam vedro probijao put kroz ubistveni saobraaj. Ne znam kako mi polazi za rukom da jedem toliko testa. Uopte se ne gojim niti mi izlaze bubuljice, i mada to moda nije fer, ne mogu da kaem da bih se zbog toga poalio. Prilino sam dobro proao u genetskom izvlaenju: brz metabolizam, dobra veliina i snaga, to mi je sve pomagalo u mom hobiju. A reeno mi je da me nije muka pogledati, to verujem da bi trebalo da bude kompliment. Nije mi trebalo ni mnogo sna, to je jutros bilo dobrodolo. Nadao sam se da budem tamo dovoljno rano da preteknem Vinsa Masuku, i izgledalo je da jesam. Njegova kancelarija bila je mrana kada sam stigao nosajui moju belu papirnu vreu kao kamuflau - ali moja poseta nije imala nikakve veze sa krofnama. Nije mi trebalo mnogo da pogledom ispitam njegov radni prostor, traei

izdajniku kutiju sa dokazima na kojoj je pisalo Javorski i jueranji datum. Pronaao sam je i brzo zdipio nekoliko uzoraka tkiva. Tu bi moglo da bude dovoljno. Navukao sam par lateks rukavica i na trenutak pritisnuo uzorak na moju istu staklenu ploicu. Shvatam koliko je bilo glupo rizikovati jo jednom, ali sam morao da imam moju ploicu. Upravo sam je bio spremio u kesicu sa rajsferlusom kada sam ga uo kako ulazi iza mene. Munjevito sam spremio stvari na mesto i okrenuo se prema vratima u trenutku kada je Vins uao i ugledao me. Boe, rekao sam. Tako se tiho kree. Znai stvarno si trenirao ninda tehnike. Imam dva starija brata, rekao je Vins. To mu doe na isto. Podigao sam belu papirnu kesu i naklonio se. Gospodaru. Donosim darove. Znatieljno je pogledao u kesu. Neka te Buda blagoslovi, tetrebe. ta je to? Dobacio sam mu kesu. Udarila ga je u grudi i kliznula na pod. Toliko o ninda tehnikama, rekao sam. Mom fino natimovanom telu treba kafa da bi funkcionisalo, rekao mi je Vins, saginjui se da dohvati kesu. ta ima unutra? To je bolelo. Zavukao je ruku u kesu mrtei se. Bolje bi ti bilo da nisu delovi tela. Izvukao je ogromnu rolnicu sa cimetom i osmotrio je. Aj, karamba. Moje selo nee gladovati ove godine. Veoma smo

zahvalni, tetrebe. Poklonio se, drei rolnicu visoko. Vraeni dug je blagoslov za sve nas, dete moje. U tom sluaju, rekao sam, ima li dosije od onoga pronaenog sino na Old Katleru? Vins je uzeo veliki zalogaj rolnice sa cimetom. Usne su mu sijale od preliva dok je polako vakao. Mmmhmm, rekao je i progutao. Je l' se to oseamo zapostavljenim? Ako pod mi misli na Deboru, da oseamo se, rekao sam. Obeao sam joj da u baciti pogled na dosije. Ba'm, rekao je, usta punih peciva, ia doa kv ogapt. Oprostite, gospodaru, rekao sam. Ne razumem jezik kojim mi se obraate. On je savakao i progutao. Rekao sam da barem ima dosta krvi ovoga puta. Ali tebe i dalje dre za ukras. Zvali su Bredlija. Mogu li da vidim dosije? Zagrizao je. Bo'e o'ek iv... Sasvim tano, siguran sam. A hteo si da kae? Vins je progutao. Rekao sam da je bio jo uvek iv kada mu je otpala noga. Ljudska bia su tako otporna, zar ne? Vins je zagrizao u pecivo i uzeo dosije, pruajui mi ga i odgrizajui ogroman zalogaj, sve u isto vreme. Dohvatio sam omotnicu. Moram da idem, rekao sam. Pre nego to pokua ponovo da govori. Izvukao je pecivo iz usta. Prekasno, rekao je.

Hodao sam polako ka mom malom radnom prostoru, pregledajui usput sadrinu omotnice. Hervasio Sezar Martez je otkrio telo. Njegova izjava je bila prva. On je bio radnik obezbeenja, zaposlen u Sago Sekjuriti Sistemsu. Radio je za njih ve etrnaest meseci i nije imao kriminalni dosije. Martez je pronaao telo oko 10.17 uvee i odmah je pretraio podruje pre nego to je pozvao policiju. Hteo je da uhvati pendejo31 koji je to uradio, jer niko ne treba tako neto da radi, pogotovo ne dok je on, Hervasio, bio na dunosti. Isto kao da su to uradili njemu, znate? Zato e on sam da uhvati udovite. Ali to nije bilo mogue. Nije bilo znaka od izvrioca, nigde, pa je zato pozvao policiju. Jadni ovek je to shvatio lino. Delio sam njegov neuveni bes. Takva brutalnost bila je nedopustiva. Naravno, bio sam takoe i veoma zahvalan to je njegovo oseanje asti meni dalo vremena da uteknem. A vidi, ja uvek mislio da je moralnost beskorisna. Skrenuo sam za ugao do moje tamne male prostorije i naleteo pravo na detektivku Laguertu. Ha, rekla je. Ne gleda dobro. Ali se nije pomerila. Jutro nije moje doba, rekao sam joj. Moji bioritmovi su iskljueni sve do podne. Pogledala je u mene s udaljenosti od jednog ina. Meni izgledaju kao da su okej, rekla je. Kliznuo sam mimo nje do mog stola. Mogu li da dam svoj skromni doprinos njegovom velianstvu zakonu od jutros? upitao sam je.
31

Drkadija.

Posmatrala me je. Ima poruku, rekla je. Na sekretarici. Pogledao sam u telefonsku sekretaricu. Naravno, lampica je treperila. Ova ena je stvarno bila detektiv. Ostavila ju je neka devojka, rekla je Laguerta. Zvui prilino pospano i sreno. Ima devojku, Dekstere? U njenom glasu se osetio blagi prizvuk izazova. Znate kako je, rekao sam. ene su danas veoma napredne, a kada je neko ovako zgodan kao to sam ja, one se prosto bacaju same u naruje. Moda nesrean izbor rei; im sam ih izgovorio nisam mogao a da ne pomislim na ensku glavu baenu na mene nedavno. Pazi se, rekla je Laguerta. Pre ili kasnije neka e se zalepiti. Nemam pojma ta je mislila time da kae, ali je slika bila prilino uznemiravajua. Sigurno ste u pravu, rekao sam. Do tada, carpe diem32. ta? To je latinski, rekao sam. Znai 'iskoristite dan'. ta ima o ovome od sino? iznenada je upitala. Podigao sam dosije. Upravo ga gledam, rekao sam. Nije isti, rekla je, mrtei se. Bez obzira ta kau oni upci od reportera. Makhejl je kriv. Priznao je. Ovaj nije isti.

32

Carpe diem, quam minimum credula postero. Iskoristi (dananji) dan, to manje se uzdaj u sutranji.

Valjda je tu suvie koincidencije, rekao sam. Dva brutalna ubistva u isto vreme. Laguerta je slegnula ramenima. Ovo je Majami, ta si mislio? Ovde takvi tipovi dolaze na odmor. Napolju je mnogo loih momaka. Ne mogu sve da ih pohvatam. Istini za volju, ona nije mogla da uhvati nijednog, osim kad bi se neko od njih bacio sa neke zgrade i pao pravo na prednje sedite njenog auta, to je bilo malo verovatno u ovom trenutku. Laguerta mi je prila blie i kvrcnula po omotnici tamno-crvenim noktom. Treba mi da mi pronae neto u ovome, Dekstere. Da pokae da nije isto. Svetlo je sinulo. Ona je bila pod neprijatnim pritiskom, verovatno od strane kapetana Metjusa, oveka koji je verovao svemu to je itao u novinama dokle god je njegovo ime bilo pravilno napisano. I njoj je bila potrebna municija da bi uzvratila vatrom. Naravno da nije isti, rekao sam. Ali zato ste doli kod mene? Ona je malo zurila u mene kroz poluzatvorene oi, jedan veoma udan efekat. Mislim da sam isti pogled video u nekim od filmova na koje me je Rita odvlaila, ali zato bi se, za ime sveta, detektivka Laguerta okrenula meni, to nisam mogao da kaem. Pustila sam te da prisustvuje sedamdesetdvoasovnom sastanku, rekla je. Iako te Douks eli mrtvog, pustila sam te da ostane. Mnogo vam hvala. Jer ti ima oseaj za ovakve stvari ponekad. Za serijske. To svi kau. Dekster ponekad ima oseaj.

E stvarno, rekao sam, samo sam dvaput triput imao sree da pogodim. I treba mi neko u laboratoriji ko je u stanju da nae neto. Zato onda ne odete Vinsu? On nije tako zgodan, rekla je ona. Nai neto. I dalje je bila neprijatno blizu, tako blizu da sam mogao da osetim miris njenog ampona. Nai u neto, rekao sam. Pokazala je glavom ka telefonskoj sekretarici. Hoe li joj uzvratiti poziv? Nema vremena za jurenje pikica. Jo uvek se nije povukla, i trebao mi je trenutak da shvatim da je govorila o poruci na mojoj telefonskoj sekretarici. Uputio sam joj moj najbolji politiki osmeh. Ja mislim da ona juri mene, detektivko. Ha. Tu si u pravu. Uputila mi je jedan dug pogled, zatim se okrenula i odetala. Ne znam zato, ali sam je posmatrao dok odlazi. Nita mi drugo nije palo na pamet da radim. Upravo pre nego to je zala za ugao i izvan pogleda, zagladila je suknju preko kukova i okrenula se da me pogleda. Zatim je nestala, tamo u nejasnim misterijama ubilake politike. A ja? Jadni, dragi, zabludeli Dekster? ta sam drugo mogao da radim? Uronio sam u svoju kancelarijsku stolicu i pritisnuo dugme na telefonskoj sekretarici. 'Dan, Dekstere. Ja sam. Naravno da jesi. I ma koliko to udno bilo, spori, malo prozukli glas koji je zvuao kao ja bila je Rita. Mmm... Razmiljam o prethodnoj noi. Javi mi se,

momak. Kao to je Laguerta primetila, zvuala je nekako umorno i sreno. Oigledno sam sada imao pravu devojku. Gde e biti kraj ludilu?

P O G L A V L J E 18

Nekoliko minuta sam samo sedeo i razmiljao o okrutnim ironijama ivota. Posle mnogo godina samotnog oslanjanja na samoga sebe, iznenada su me progonile gladne ene sa svih strana. Deb, Rita, Laguerta - sve su bile oigledno nesposobne da opstanu bez mene. S druge strane, jedina osoba sa kojom sam eleo da provedem kvalitetno vreme bila je srameljiva i ostavljala Barbike u mom zamrzivau. Da li je sve to bilo fer? Stavio sam ruku u dep i osetio malu staklenu ploicu, udobno smetenu i bezbednu u kesici. To je uinilo da se, na trenutak, oseam za nijansu bolje. Na kraju sam radio neto. A jedina obaveza ivota bila je, konano, da bude zanimljiv, to je sigurno trenutno i bio. Zanimljivo nije ni izbliza bilo dovoljno da ga opie. Dao bih godinu svog ivota samo da pronaem vie o toj neuhvatljivoj svetlosti lutalici koja me je tako bespotedno zavitlavala svojim elegantnim delom. U stvari, suvie sam mu se bio pribliio, pa bi me moda kotao i vie godina zbog mog malog interludijuma zvanog Javorski. Da, stvari su zasigurno bile zanimljive. Da li se zaista prialo po Odeljenju da imam oseaj za serijska ubistva? To je bilo veoma uznemiravajue. To bi moglo da znai da sam veoma blizu tome da se moja paljiva kamuflaa otkrije. Bio sam previe dobar previe esto. To bi moglo da

postane problem. Ali ta sam mogao da uradim? Da budem glup neko vreme? Nisam bio siguran da znam kako, ak ni posle toliko mnogo godina paljivog posmatranja. Ah, dobro. Otvorio sam dokumentaciju o Javorskom, siroti ovek. Posle punog sata prouavanja, doao sam do par zakljuaka. Najpre, i najvanije, izvui u se, uprkos neoprostivo aljkavoj impulsivnosti. I drugo - moda je postojao nain da Deb unovi sve to. Ako bi ona mogla da dokae da je ovo bilo delo naeg prvobitnog umetnika, dok je Laguerta bila posveena svojoj teoriji imitatora, Deb bi odjednom od nekog kome nisu verovali ni toliko da im donese kafu, postala linost meseca. Naravno, to nije bio rad istog oveka, ali bi u ovom momentu takav prigovor bio pravo sitniarenje. Poto sam znao izvan svake sumnje da e uskoro biti pronaeno jo tela, nije vredelo brinuti zbog toga. I prirodno, u isto vreme, morao sam da obezbedim dosadnoj detektivki Laguerti dovoljno konopca da se njime obesi. to bi takoe moglo, sinulo mi je, da doe zgodno i na linijem planu. Saterana u oak i napravljena budalom, Laguerta bi prirodno pokuala da svali krivicu na slaboumnog laboratorijskog tehniara koji joj je dao pogrene zakljuke - dosadni drznik Dekster. I tako bi moja reputacija pretrpela neophodan povratak meu mediokritete. Naravno, to ne bi ugrozilo moj posao jer je on bio da analiziram krvne ablone a ne da se bavim profilisanjem. Kad je ve bilo tako, bilo bi korisno uiniti da Laguerta ispadne slaboumnik kao to je i bila, a da Deborine akcije skoe jo vie.

Divno je kad stvari ispadnu tako dobro. Pozvao sam Deboru. U pola dva sledeeg dana naao sam se sa Deb u malom restoranu nekoliko blokova severno od aerodroma. Bio je uukan izmeu radnje za prodaju automobilskih delova i prodavnice oruja. To mesto smo oboje dobro poznavali, nije bilo daleko od glavne zgrade Metro-Dejda, i tu su pravili najbolje kubanske sendvie na svetu. Moda to i nije toliko bitno, ali vas uveravam da ima prilika kada samo sendvi medianoche moe da pomogne, a u tim prilikama kafe Relampago je bio jedino mesto gde ga treba jesti. Morganovi tu dolaze jo od 1974. Oseao sam da je u tom momentu bilo u redu napraviti mali elegantni potez - ako ne pravu proslavu, onda barem odati priznanje da su stvari izgledale svetlije, bez obzira na to koliko neznatno. Moda sam prosto bio ivahniji jer sam se malo izduvao sa mojim dragim prijateljem Javorskim, ali u svakom sluaju sam se oseao neobjanjivo dobro. ak sam naruio batido de mam, kubanski milkejk jedinstvenog ukusa, neto kao kombinacija lubenice, breskve i manga. Debora, naravno, nije bila u stanju da sa mnom podeli moje iracionalno raspoloenje. Izgledala je kao da je dugo prouavala izraz lica veoma velike ribe, ekstremno nevesela i potonula. Molim te, Debora, preklinjao sam je, ako ne prestane, lice e ti ostati takvo. Ljudi e pomisliti da si grge. Sigurno nee misliti da sam policajka, rekla je. Jer to uskoro i neu vie biti.

Kojeta, rekao sam. Zar nisam obeao? Jest'. Obeao si takoe i da e ovo da funkcionie. Ali nita nisi rekao kako e me kapetan Metjus gledati. O, Deb, rekao sam. On te je gledao? ao mi je. Jebi se, Dekstere. Nisi bio tamo, i ne odlazi tvoj ivot niz vodu. Rekao sam ti da e biti teko neko vreme, Debs. Tu si barem bio u pravu. Prema Metjusu, ja sam na ovolicko od suspendovanja. Ali ti je dozvolio da se pozabavi ovime malo vie u slobodno vreme? Frknula je. Rekao je 'Ne mogu te spreiti, Morganova. Ali sam veoma razoaran. I pitam se ta bi tvoj otac imao da kae na ovo.' A jesi li ti rekla 'Moj otac nikada ne bi zakljuio sluaj sa pogrenim momkom u zatvoru'? Pogledala je iznenaeno. Ne, rekla je. Ali sam pomislila. Otkud si znao? Ali nisi rekla, zar ne, Debora? Ne, rekla je. Gurnuo sam au prema njoj. Uzmi malo mama, sestro. Stvari dobro stoje. Pogledala me je. Sigurno me ne zavlai? Nikada, Deb. Kako bih mogao? Neverovatno lako. Stvarno, sejo. Treba da mi veruje.

Gledala me je u oi neko vreme a zatim je pogledala dole. ejk jo uvek nije ni takla, to je bilo teta. Bio je odlian. Verujem ti. Ali se kunem Bogom da ne znam zato. Pogledala me je, a udan izraz na njenom licu je u talasima nastajao i nestajao. Ponekad stvarno mislim da ne bi trebalo, Dekstere. Osmehnuo sam joj se najboljim ohrabrujuim osmehom velikog brata. Pojavie se neto novo u narednih dva ili tri dana. Obeavam. To ne moe znati, rekla je. Znam da ne mogu, Deb. Ali, znam. Zaista znam. Zato onda zvui tako sreno? eleo sam da kaem da je to bilo zato to me je i samo razmiljanje o tome inilo srenim. Zato to me je pomisao da u videti jo beskrvnih divota inila srenijim od bilo ega drugog. Ali naravno, to nije bilo oseanje koje bi Deb mogla da podeli sa mnom, te sam ga zadrao za sebe. Prirodno, samo sam srean zbog tebe. Zareala je. Tano, zaboravila sam, rekla je. Ali je barem uzela gutljaj ejka. Sluaj, rekao sam. Ili je Laguerta u pravu... to znai da sam ja sjebana i mrtva. Ili Laguerta grei, a ti si devianska i iva. Prati li me za sada? Mmm, rekla je, neverovatno dangrizava imajui u vidu koliko sam strpljenja pokazao. Kad bi bila enska sklona klaenju, da li bi se kladila da je Laguerta u pravu? Po pitanju bilo ega?

Moda po pitanju mode, rekla je. Zaista se dobro oblai. Stigli su sendvii. Konobar ih je kiselo spustio na sred stola bez rei i otperjao nazad za ank. Svejedno su bili odlini. Ne znam ta ih je inilo boljim od svih ostalih sendvia medianoche u gradu, ali su to nesumnjivo bili; hleb hrskav spolja i mekan iznutra, taman prava ravnotea izmeu svinjetine i krastavia, savreno otopljen sir - isto blaenstvo. Uzeo sam veliki zalogaj. Debora se igrala slamicom za ejk. Progutao sam. Debs, ako moja hladna logika ne moe da te oraspoloi, i Relampagovi sendvii ne mogu da te oraspoloe, onda je za sve prekasno. Ti si ve mrtva. Pogledala me je svojim grgekim licem i zagrizla svoj sendvi. Veoma je dobar, rekla je bezizraajno. Vidi kako mi se raspoloenje popravlja? Jadnica nije bila ubeena, to je bio uasan udarac za moj ego. Ali napokon, hranio sam je tradicionalnim akonijama porodice Morgan. I doneo sam joj odline vesti, ak i ako ih ona nije prepoznavala kao takve. Ako sve to nije moglo da je natera da se osmehne - onda stvarno! Ne moe se od mene oekivati da radim sam ba sve. Meutim, druga mala stvar koju sam mogao da uradim bila je da nahranim Laguertu - neto to ne prija ba toliko nepcima kao jedan od Remapagovih sendvia, mada je ipak ukusno na svoj nain. I tako sam to posle podne posetio dobru detektivku u njenoj kancelariji, divnom malom odeljku u uglu velike sobe sa pola tuceta drugih malih odeljaka. Laguertin je, naravno, bio najelegantniji, sa

nekoliko veoma dobrih njenih fotografija sa zvezdama, okaenim o tkaninu koja je oblagala pregrade. Prepoznao sam Gloriju Estefan, Madonu i Horhea Mas Kanosa. Na stolu, na daljem kraju adzelene mape u konom okviru, stajao je elegantni zeleni dra za olovke od oniksa sa kvarcnim satom u sredini. Laguerta je telefonirala na brzometnom panskom kada sam uao. Pogledala je ne opaajui me i skrenula pogled. Ali trenutak kasnije, njene oi su se vratile meni. Ovoga puta me je pogledala potpuno smrknuto, i rekla, Okej okej. Ta luo, to je bio kubanski za hasta luego. Spustila je slualicu i nastavila da gleda u mene. ta ima za mene? konano je progovorila. Radosni glasovi, rekao sam. Ako to znai dobre vesti, dobro bi mi dole. Zakaio sam stolicu na rasklapanje nogom i dovukao je u njen pregradak. Izvan svake sumnje je, rekao sam sedajui na stolicu, da ste pravog momka strpali u zatvor. Ubistvo na Old Katleru je delo druge ruke. Nakratko me je samo gledala. Pitao sam se da li joj toliko treba da obradi podatke i da odgovori. To moe da dokae? konano me je upitala. Sigurno? Naravno da sam mogao da dokaem, sigurno, ali nisam nameravao, bez obzira koliko bi priznanje bilo dobro za duu. Umesto toga, spustio sam omotnicu na njen radni sto. injenice govore same za sebe, rekao sam. Nema apsolutno nikakve sumnje u to. I naravno da nije bilo apsolutno nikakve sumnje, to sam samo ja izvrsno znao.

Vidite... rekao sam joj i izvukao stranicu sa paljivo izvuenim poreenjima koju sam otkucao. Prvo, ova rtva je mukarac. Sve ostale su bile ene. Ova rtva je pronaena na Old Katleru. Sve Makhejlove rtve bile su u blizini Tamijami Trejla. Ova rtva je pronaena relativno cela, i na mestu gde je ubijena. Makhejlove rtve su bile sasvim iskasapljene i prenete su na drugo mesto gde ih je odloio. Nastavio sam, a ona je paljivo sluala. Spisak je bio dobar. Trebalo mi je nekoliko sati da izvuem najoiglednija, najapsurdnija, providno smena poreenja, i moram rei da sam obavio veoma dobar posao. I Laguerta je svoju ulogu odigrala boanstveno. Kupila je paket u celini. Naravno, sluala je ono to je elela da uje. Da sumiram, rekao sam, ovo novo ubistvo ima peat ubistva iz osvete, moda u vezi s drogom. Tip u zatvoru je obavio ostala ubistva i ona su apsolutno, definitivno, stoprocentno dovrena i gotova zauvek. Nee ih vie b iti. Sluaj zavren. Spustio sam omotnicu na njen sto i podigao svoj spisak. Uzela je papir od mene i dugo ga pregledala. Mrtila se. Oi su joj prelazile gore-dole po stranici nekoliko puta. Ugao donje usne joj je zaigrao. Zatim ga je paljivo spustila na svoj sto, pod teku, adzelenu heftalicu. Okej, rekla je, ispravljajui heftalicu tako da bude savreno poravnata sa ivicama njene mape. Okej. Prilino dobro. Ovo bi trebalo da pomogne. Pogledala je ponovo u mene sa izrazom koncentracije i dalje priivenim na istom

mestu, a zatim se iznenada osmehnula. Okej. Hvala, Dekstere. Bio je to tako neoekivan i iskren osmeh, da kada bih uopte imao duu, sigurno bih oseao prilinu krivicu. Ona je stajala, i dalje se smeei, i pre nego to sam mogao da se povuem, bacila je svoje ruke oko mog vrata i zagrlila me. Zaista cenim ovo, rekla je. Oseam se tako VEOMA sam ti zahvalna. Oeala je svoje telo o moje na takav nain da samo mogu rei da je bio sugestivan. Sigurno da nije dolazilo u obzir - mislim, eto je tu, branilac javnog morala, a opet direktno tu, javno - ak i da smo u privatnosti bankarskog sefa, bio bih uistinu nezainteresovan da o mene trlja svoje telo. Da i ne pominjem injenicu da sam joj upravo uruio konopac s nadom da e se njime obesiti, to sigurno nije bilo za proslavu inom... Pa stvarno, je l' ceo svet poludeo? Koji je to vrag ljudskim biima? Je l' to sve o emu razmiljaju? Oseajui da sam veoma blizu panici, pokuao sam da se ispetljam. Molim te, Dekstere... Zovi me Magdia, rekla je, grlei me i pripijajui se jae. Ruku je spustila na prednji deo mojih pantalona i ja sam skoio. Sa pozitivne strane, moj potez me je oslobodio detektivke raspoloene za ljubav. Sa negativne strane, ona se zanela u stranu, udarila o sto kukom, saplela se o svoju stolicu i prizemljila opruena po podu. Ja, ovaj - zaista moram da se vratim poslu, promucao sam. Imam neto vano, ovaj... Meutim, niega vanijeg nisam mogao da se setim osim da se spasavam, tako da

sam se izvukao unazad iz njenog oka, ostavljajui je da gleda za mnom. I to ne naroito prijateljskim pogledom.

P O G L A V L J E 19

Osvestio sam se nad lavaboom u kome je tekla voda. Na trenutak sam bio u totalnoj panici, oseajui kompletnu dezorijentaciju; srce mi je tuklo dok su mi krmeljivi kapci podrhtavali u naporu da uhvate tempo. Mesto je bilo pogreno. Lavabo nije izgledao poznato. Nisam bio siguran ni ko sam bio ja - u mom snu sam stajao ispred mog lavaboa sa vodom koja tee, ali to u stvari nije bio lavabo. Ribao sam ruke, jako trljajui sapunom, istei kou od svake mikroskopske trunice jezive crvene krvi, spirajui vodom tako vruom da mi se koa crvenela i bila kao nova i dezinfikovana. A vrelina vode je estoko ujedala posle hladnoe sobe koju sam upravo ostavio za sobom, igraonice, sobe za ubijanje, sobe za suvo i paljivo odsecanje. Zatvorio sam vodu i stajao tako trenutak, zanosei se pored hladnog lavaboa. Sve je bilo previe stvarno, premalo nalik na snove kakve sam poznavao. I tako jasno sam pamtio sobu. Mogao sam samo da zatvorim oi i vidim je. Stojim iznad ene, posmatram je kako se previja i opire ispod trake koja je dri, vidim kako ivi uas raste u njenim tupim oima, vidim procvat bespomonosti, i oseam ogroman nalet pitanja koja rastu i teku niz moje ruke sve do noa. I kada podignem no da ponem...

Ali ovo nije poetak. Jer pod stolom je jo jedna, ve suva i uredno zapakovana. A u udaljenom uglu je jo jedna koja eka na svoj red sa beznadenim crnim strahom razliitim od svega to sam ikada ranije video. Nekako poznato i neophodno, ovo tako kompletno oslobaanje od svake druge mogunosti poliva me istom i sutastvenom energijom koja opija vie nego... Tri. Ovoga puta su njih tri. Otvaram oi. U ogledalu sam bio ja. Zdravo, Dekstere. Opet si sanjao, staro mome? Zanimljivo, zar ne? Njih tri, a? Ali samo san. Nita vie. Nasmeio sam se sebi, isprobavajui miie lica, potpuno neuveren. Ma koliko ekstatino da je bilo, sada sam bio budan i samo sa mamurlukom i mokrim rukama. Ono to je trebalo da bude prijatan interludijum u mojoj podsvesti, dovelo me je do drhtavice i nesigurnosti. Bio sam ispunjen uasom na samu pomisao da je moj um pobegao iz grada i ostavio me da platim stanarinu. Pomislio sam na tri paljivo privezana saigraa i eleo da im se vratim i nastavim. Mislio sam na Harija i znao da ne mogu. Bio sam rastrzan izmeu uspomene i sna, a nisam mogao da razaznam ta je od toga bilo snanije. Ovo prosto vie nije bilo zabavno. eleo sam nazad svoj mozak. Osuio sam ruke i vratio se u krevet, ali nije bilo vie sna te noi za dragog desetkovanog Dekstera. Jednostavno sam leao na leima i posmatrao mrane bare kako se

razlivaju plafonom, sve dok nije zazvonio telefon u petnaest do est. Bio si u pravu, rekla je Deb kada sam podigao slualicu. To je divno oseanje, rekao sam inei veliki napor da budem uobiajeni vedri ja. U pravu u vezi sa im? Sa svim, rekla mi je Deb. Evo me na mestu zloina na Tamijami Trejlu. I zna ta? Bio sam u pravu? On je, Dekstere. Mora da jeste. I kao da se pakao oslobodio koliko je estoko, takoe. estoko na koji nain, Deb? pitao sam, mislei pri tom tri tela u nadi da e to izgovoriti, i uzbuen zbog sigurnosti da e tako biti. Izgleda da ima vie rtava, rekla je. Kroz mene je proao trzaj, od stomaka pravo nagore, kao da sam progutao ivu bateriju. Uinio sam ogroman napor da nastavim neim karakteristino pametnim. To je divno, Deb. Govori kao izveta sa mesta ubistva. Jest', pa? Oseam se kao da bih jednom mogla da napiem reportau. Ali mi je drago to to nee biti o ovome. Previe je uvrnuto. Laguerta ne zna ta da misli. Niti zna kako. ta je tu uvrnuto, Deb? Moram da idem, rekla je iznenada. Dovuci se ovamo, Dekstere. Mora da vidi ovo. Dok sam stigao, gomila je ve napravila pojas oko barijere, a veinu su inili izvetai. Uvek je teko probiti se kroz gomilu izvetaa koji osete krv u nozdrvama. Moda

ne mislite tako, jer pred kamerom oni izgledaju kao mlakonje sa modanim oteenjima i ozbiljnim poremeajem u ishrani. No, stavi ih na policijske barikade i dogaa se udovina stvar. Oni postaju snani, agresivni, voljni i sposobni da uklone sve i svakoga s puta i pregaze koga treba. To podsea na prie o ostarelim majkama koje podiu kamione kada su im deca ispod zarobljena. Snaga dolazi iz nekog misterioznog mesta - i na neki nain, kada je lokva na tlu, ova anoreksina stvorenja mogu da probiju sebi put kroz bilo ta. I da pri tom ne pokvare frizure. Sreom po mene, jedna od uniformi na barikadi me je prepoznala. Pustite ga da proe, narode, rekao je reporterima. Pustite ga da proe. Hvala, Hulio, rekao sam pubu. ini se da svake godine ima sve vie izvetaa. Frknuo je. K da ih neko klonira. Meni svi oni lie jedan na drugog. Provukao sam se ispod ute trake i kada sam se ispravio s druge strane imao sam udan oseaj da se neko poigravao sa koliinom kiseonika u majamskoj atmosferi. Stajao sam u neredu gradilita. Gradili su neto to e verovatno biti trospratna poslovna zgrada, ona koju su nastanjivali marginalni preduzetnici. I dok sam polako gazio napred, sledei aktivnost oko poluizgraene konstrukcije, znao sam da nije sluajno to smo svi dovedeni ovde. Nita nije bilo sluajno kod ovog ubice. Sve je bilo namerno, paljivo odmereno zbog estetskog utiska, istraeno iz umetnike neophodnosti.

Bili smo na graevinskoj lokaciji jer je to bilo neophodno. Davao je izjavu kao to sam i rekao Debori da e biti. Imate pogrenog oveka, govorio je. Zatvorili ste kretena zato to ste svi vi kreteni. Previe ste glupi da biste to uvideli, osim ako vam se to ne stavi pod nos; zato, evo vam. Ali i vie od toga, vie od njegove poruke policiji i javnosti, on se obraao meni; muei me, zavitlavajui me, citirajui odlomke mog ishitrenog dela. Doneo je tela na graevinu jer sam ja tu ostavio Javorskog. Igra se ugice sa mnom, pokazivao je svima nama koliko je bio dobar a govorio jednom od nas - meni - da motri. Znam ta si uradio, i ja to isto mogu. Bolje. Pretpostavljam da je to trebalo da me malo zabrine. Ali nije. Uinilo je da osetim gotovo zanos, kao srednjokolka koja posmatra kapitena fudbalskog tima to skuplja hrabrost da joj prie i pozove je da izau. Misli sa mnom? Misli, stara mala ja? O, svih mi zvezdica, stvarno? Priekaj trenutak dok istrepem okicama. Duboko sam udahnuo i pokuao da drim u svesti: ja sam dobra devojka i nisam ovo uradio. Ali sam znao da ih je on uradio, i zaista sam eleo da poem s njim. Molim te Hari? Jer pored prostog injenja zanimljivih stvari sa novim prijateljem, bilo mi je potrebno da pronaem ovog ubicu. Morao sam da ga vidim, da razgovaram s njim, da dokaem sebi da je bio stvaran i da... Da ta?

Da on nije bio ja? Da ja nisam bio taj koji radi tako uasne, zanimljive stvari? Zato bih ja razmiljao o tome? To se graniilo s glupou; uopte nije bilo vredno panje mog nekada ponosnog mozga. Osim - sada kada je ideja u stvari angrljala unutra, nisam mogao da nateram misao da sedne i smiri se. ta ako sam doista to bio ja? ta ako sam nekako radio sve te stvari a da nisam znao? Nemogue, naravno, apsolutno nemogue, ali... Budim se uz lavabo, spiram krv sa ruku posle sna u kome paljivo i radosno prljam ruke krvlju do lakata radei stvari o kojima obino samo sanjam da ih radim. Nekako znam stvari o celom nizu ubistava, stvari koje nije bilo naina da znam osim ako... Osim ako nita. Uzmi neto za smirenje, Dekstere. Pon i iz poetka. Dii, ti smeni stvore; udahni ist vazduh, izdahni zagaen. To je samo jo jedan simptom moje nedavne slaboumnosti, nita drugo. Prosto sam trajno senilio od napetosti zbog sveg mog istog ivota. Priznajem da sam iskusio par trenutaka ljudske gluposti u poslednjih nekoliko nedelja. Pa ta? To nije nuno dokazivalo da sam bio ljudsko bie. Ili da sam bio kreativan u snu. Ne, naravno da ne. Tano tako; nije znailo nita slino. Dakle, ovaj - kako sam to mislio? Uzeo sam da ja prosto ludim, da mi je nekoliko aka klikera ispalo u kantu za reciklau. Veoma uteno - ali ako sam bio spreman da pretpostavim tako neto, zato ne bih

priznao da je bilo mogue i da sam poinio seriju oaravajuih malih obeenjakluka ne seajui ih se, osim fragmentarno u snovima? Da li je zaista bilo lake prihvatiti ludilo, nego odsustvo svesti. Na kraju, bila je to samo forma hodanja u snu dovedena na vii stepen. Ubijanje u snu. Verovatno veoma esta pojava. to da ne? Ve sam redovno preputao upravljako mesto svojoj podsvesti kada je Mrani putnik kretao na svoje vonje iz zadovoljstva. I nije bio tako veliki skok, prihvatiti da se ista stvar dogaala ovde, sada, u neto razliitoj formi. Mrani putnik je prosto pozajmljivao kola dok sam ja spavao. Kako inae to objasniti? Da sam se astralno projektovao dok sam spavao i prosto podesio moje vibracije na ubiinu auru zbog nae povezanosti u prolim ivotima? Sigurno, to bi moglo da ima smisla - kad bi ovo bila juna Kalifornija. U Majamiju, to je bilo nekako tanko. I tako, ako sam doao u ovu poluizgraenu zgradu i video tri tela rasporeena na nain koji mi je neto govorio, morao bih da uzmem u obzir mogunost da sam sam i napisao poruku. Zar to nije imalo vie smisla nego da verujem da sam bio na nekoj vrsti podsvesne zabave? Stigao sam do spoljanjeg stepenita zgrade. Tu sam na trenutak stao i zatvorio oi, oslanjajui se o goli betonski zid. On je bio neto hladniji od vazduha, i grub. Otro sam obraz o njega, to je bilo negde izmeu zadovoljstva i bola. Bez obzira na to koliko sam eleo da se popnem uz stepenite i vidim ta je tamo imalo da se vidi, isto toliko sam eleo da to uopte ne vidim.

Priaj mi, proaptao sam Mranom putniku. Reci mi ta si uradio. Ali naravno odgovora nije bilo, osim uobiajenog hladnog dalekog kikota. A to nije bila prava pomo. Oseao sam se pomalo bolesno, blago lelujavo, nesigurno, i nije mi se dopadao ovaj utisak da imam oseanja. Tri dugaka udaha, ispravio sam se i otvorio oi. Narednik Douks me je posmatrao na tri stope od mene, pored stepenika, jednom nogom na prvom. Njegovo lice je bilo tamna izrezbarena maska radoznalog neprijateljstva, kao rotvajler spreman da otkine ruku ali ga zanima da prvo otkrije kakvog je ukusa. U njegovom izrazu bilo je neega to nikada do tada nisam video ni na ijem licu, osim u ogledalu. Bila je to duboka i obuzimajua praznina, koja je videla kroz aradu ljudskih ivota i razumela podtekst. S kim pria? upitao me je pokazujui svoje sjajne gladne zube. Jo neko je s tobom tu unutra? Njegove rei i znalaki nain na koji ih je rekao direktno su me presekle pretvarajui moju utrobu u pihtijastu masu. Zato je izabrao te rei? ta je podrazumevao pod sa mnom tu unutra? Da li je mogue da je znao o Mranom putniku? Nemogue! Osim... Douks je znao ta sam ja. Upravo kao to je to znala Poslednja sestra. Stvor iznutra doziva kroz prazninu kada ugleda svoju vrstu. Da li je narednik Douks takoe imao Mranog putnika? Kako je to bilo mogue? Narednik u Ubistvima, deksterski mrani predator? Nezamislivo. Ali kako

drugaije objasniti? Nisam mogao da smislim nita a ve sam previe dugo zurio u njega. I on je zurio u mene. Konano je protresao glavom, ne skidajui pogleda sa mene. Ovih dana, rekao je. Ti i ja. Prihvatam poziv za neki drugi put, rekao sam mu prikupivi sve dobro raspoloenje koje sam smogao. U meuvremenu, izviniete...? Stajao je tu zauzimajui celo stepenite i samo zurei. No konano je klimnuo gotovo neprimetno i pomerio se u stranu. Ovih dana, ponovio je, a ja sam se provukao pored njega i krenuo uz stepenice. ok od ovog susreta potpuno me je izvukao iz moje male, nedorasle, samoapsorbujue frke. Naravno da nisam poinio nesvesna ubistva. Pored istog besmisla same ideje, bio bi takoe ist i nezamisliv gubitak uraditi tako neto i ne zapamtiti. Moralo je da postoji neko drugo objanjenje, neto jednostavno i hladno. Sigurno da nisam bio jedini, u dometu svog glasa, sposoban za ovakvu vrstu kreativnosti. Na kraju krajeva, ovo je bio Majami, prepun opasnih bia kao to je narednik Douks. Brzo sam se popeo uz stepenice oseajui nadolazak adrenalina, zamalo pa opet onaj stari ja. U mom koraku bilo je zdrave urbe samo delimino zato to sam beao od dobrog narednika. Vie zato to sam bio eljan da vidim ovaj najnoviji udar na javnu dobrobit - prirodna radoznalost, nita vie. Sigurno nisam bio na putu da pronaem sopstvene otiske prstiju.

Popeo sam se na drugi sprat. Pregradni zidovi su samo delimino bili postavljeni, i prostor je veinom bio otvoren. Kada sam zakoraio sa stepeninog platoa u glavni prostor sprata, video sam Anhela-nije-mi-rod nepomino sagnutog u centru sprata. Laktove je bio oslonio o kolena, rukama podupro lice, i samo je gledao. Stao sam i pogledao ga, iznenaen. Bila je to jedna od najupeatljivijih stvari koje sam ikada video, tehniar iz majamskog Odeljenja za ubistva sateran u nepokretnost onim to je pronaao na mestu zloina. A ono to je pronaao, bilo je jo zanimljivije. Bila je to scena iz neke mrane melodrame, vampirskog vodvilja. Upravo kao to je to bilo na mestu na koje sam odveo Javorskog, i ovde je postojala hrpa gipsanih blokova za pregradne zidove, umotanih u plastiku. Bili su naslagani uz jedan zid i sada ih je preplavilo gradilino osvetljenje i osvetljenje koje su postavili istraitelji. Na vrhu gipsanih ploa, podignut kao oltar, bio je ben za teretane. Uredno je bio centriran tako da svetlost na njega pada ba kako treba - ili bolje, tako da na pravi nain osvetli ono to je bilo postavljeno na vrhu bena. Bila je to, naravno, glava ene. U ustima joj je bio retrovizor iz nekog auta ili kamiona, koji joj je lice razvukao u gotovo komian iznenaeni izraz. Iznad nje i ulevo bila je druga glava. Barbikino telo je bilo postavljeno ispod njene brade tako da je sve liilo na ogromnu glavu postavljenu na tanuno telo.

Sa desne strane nalazila se trea glava. Bila je uredno podignuta na komad gipsane ploe, uiju paljivo privrenih neim to su morali da budu rafovi za gipsane zidove. Nije bilo nereda od lokvi krvi oko eksponata. Sve tri glave bile su beskrvne. Ogledalo, Barbika i gipsane pregradne ploe. Tri ubistva. Suvo do kostiju. Pozdrav, Dekstere. Apsolutno nije bilo sumnje. Barbikino telo je jasna aluzija na onu u mom zamrzivau. Ogledalo je bilo s glave ostavljene na nasipskom putu, a gipsane pregradne ploe su bile podseanje na Javorskog. Ili je neko bio toliko duboko u mojoj glavi da je mogao taman da bude ja, ili sam to zaista bio ja. Udahnuo sam sporo i veoma isprekidano. Prilino sam siguran da moje emocije nisu bile iste kao njegove, ali sam eleo da se uurim tu nasred poda zajedno sa Anhelomnije-mi-rod. Trebao mi je trenutak da se prisetim kako da razmiljam, a pod je delovao kao dobro mesto za poetak. Ali umesto toga, zatekao sam sebe kako se polako primiem oltaru, vuen napred kao da sam bio na dobro podmazanim inama. Nisam mogao da se nateram i zaustavim, da usporim, da uradim bilo ta drugo. Mogao sam samo da se pribliavam, da posmatram, divim se i usredsredim na ispravno disanje. A svuda oko mene... Polako sam postajao svestan da, oigledno, nisam bio jedini koji nije mogao da veruje u ono to vidi.

Tokom svog posla - a o hobiju da i ne govorim - bivao sam na stotinak mesta ubistava, od kojih su mnoga bila gnusna i divlja toliko da su okirala ak i mene. I na svakom od njih ekipa Metro-Dejda je dolazila, postavljala opremu i obavljala posao oputeno i profesionalno. Na svakom od njih neko je srkutao kafu, neko je iao da donese pasteles33 ili krofne, neko se alio ili traario dok je sunerom skupljao krv iz lokve. Na svakom od uviaja video sam grupu ljudi koji su bili u toj meri neimpresionirani masakrom da je moglo da se radi i o kuglanju u crkvenoj ligi. Do sada. Ovoga puta je prostrana gola betonska soba bila neprirodno tiha. Policajci i tehniari su stajali u tihim grupama od po dvoje ili troje, kao da su se plaili da budu sami, i jednostavno posmatrali ono to je bilo izloeno na udaljenom kraju sobe. Ako bi neko sluajno pustio zvuk, svi su se trzali i bacali pogled na proizvoaa buke. Cela scena bila je tako pozitivno, komino udna da bih se sigurno glasno smejao da nisam i sam bio zauzet zurenjem kao i svi ostali krelci. Jesam li ja ovo uradio? Bilo je divno - na grozan nain, naravno. Ali opet, raspored je bio savren, divno beskrvan, i potpuno je zaokupljao. Pokazivao je odlinu pamet i divan smisao za kompoziciju. Neko se prilino pomuio da od ovoga napravi pravo umetniko delo. Neko sa stilom, talentom i
33

Pecivo.

morbidnim smislom za poigravanje. U celom svom ivotu poznavao sam samo jednog takvog. Da li je taj neko moda bio dremljivi demon Dekster?

P O G L A V L J E 20

Stajao sam to je blie mogue uz ploe, ne dirajui nita, samo posmatrajui. Mali oltar nije jo uvek bio popraen za uzimanje otisaka; nita nije bilo uraeno, iako sam pretpostavio da su napravili snimke. Kako sam samo eleo da primerak jedne od tih slika ponesem kui! U veliini postera, i u punoj, beskrvnoj boji. Ako sam ja to uradio, bio sam mnogo bolji umetnik neko to sam ikada o sebi mislio. ak i iz ovakve blizine, glave kao da su plivale u prostoru, iznad smrtne zemlje u bezvremenoj, beskrvnoj parodiji raja, bukvalno odseene od svojih tela... Njihova tela: pogledao sam okolo. Nije bilo znaka telima, ni izdajnike gomile paljivo zapakovanih paketa. Bila je samo ova piramida od glava. Zurio sam jo malo. Uskoro potom doplovio je polako Vins Masuka, otvorenih usta i bleda lica. Dekstere, rekao je, i zavrteo glavom. Zdravo, Vinse, rekao sam. On je opet odmahnuo glavom. Gde su tela? On nije skidao pogled s glava. Zatim je pogledao u mene lica punog izgubljene nevinosti. Negde drugde, rekao je. Na stepenitu se ulo lupanje i arolija je nestala. Pomerio sam se od stola kada je Laguerta ula sa nekoliko paljivo odabranih izvetaa - Nik Kakobee i Rik Sangre sa

lokalne televizije, i Erik Viking, udan i cenjeni kolumnista iz novina. Zaas je u sobi zavladala uurbanost. Nik i Erik su pogledali i strali niz stepenice pokrivajui usta rukama. Rik Sangre se duboko namrtio, pogledao u osvetljenje i okrenuo se Laguerti. Ima li negde prikljuka za struju? Moram da dovedem kamermana, rekao je. Laguerta je odmahnula glavom. momke, rekla je. Priekaj ostale

Trebaju mi slike, insistirao je Rick Sangre. Narednik Douks se pojavio iza Sangrea. Izveta se osvrnuo i ugledao ga. Nema slikanja, rekao je Douks. Sangre je otvorio usta, pogledao u Douksa, a zatim zatvorio usta. Ponovo su izuzetni kvaliteti dobrog narednika spasli situaciju. Povukao se i stajao zatitniki pored izloenih delova tela, kao da se radilo o izlobi naunih radova a on je bio njihov uvar. Na vratima se uo zvuk napornog kalja, i Nik Kakobee i Erik Viking su se vratili, vukui se polako uz stepenice i nazad na sprat kao starci. Erik je izbegavao da pogleda u udaljeni kraj prostorije. Nik je nastojao da ne gleda, ali bi njegova glava sama odlutala ka groznom prizoru, a zatim bi je on vraao ka Laguerti. Laguerta je poela da govori. Priao sam dovoljno blizu da ujem. Vas trojicu sam zamolila da doete i vidite ovo pre nego to zvanino dozvolimo izvetaj za tampu, rekla je.

A mi moemo da izvetavamo nezvanino? prekinuo je Rik Sangre. Laguerta ga je ignorisala. Ne elimo nikakve proizvoljne spekulacije u tampi o onome to se ovde dogodilo, rekla je. Kao to moete da vidite, ovo je surov i bizaran zloin... zastala je za trenutak i zatim veoma paljivo rekla, DRUGAIJI OD SVEGA TO SMO DO SADA VIDELI. Prosto su mogla da se uju velika slova. Nik Kakobee ree, Eh, i izgledao je zamiljeno. Erik Viking je odmah shvatio. Eee, ekajte malo, rekao je. Kaete da je ovo potpuno novi ubica? Potpuno nova serija ubistava? Laguerta ga je pogledala veoma znaajno. Naravno, prerano je rei bilo ta sa sigurnou, rekla je zvuei ubeeno, ali pogledajmo na stvari logino, okej? Prvo, podigla je jedan prst, imamo oveka koji je priznao one druge stvari. On je u zatvoru, i mi ga nismo pustili, te nije mogao da uradi ovo. Drugo, ovo ne izgleda kao neto to sam ikada videla, je l' tako? Jer ima ih tri i sve su lepo nareane, okej? Duica draga, primetila je. to ne mogu da dovedem kamermana? pitao je Rik Sangre. Zar niste ogledalo nali i u jednim od prethodnih ubistava? Erik Viking je rekao slabano, uporno nastojei da ne gleda. Jeste li identifikovali... ono rekao je Nik Kakobee. Njegova glava je nevoljno poela da se okree ka eksponatima, ali je samoga sebe uhvatio u tome i brzo se

ponovo usmerio na Laguertu. Jesu li rtve prostitutke, detektivko? Sluaj, rekla je Laguerta. Zvuala je prilino iziritirano i tragovi kubanskog naglaska su se na sekund pokazali u njenom glasu. Da neto ovjasnim. Nije me briga ako su prostitutke. Nije me briga to je tu ogledalo. Nije me briga nita za to. Udahnula je i nastavila mnogo smirenije. Zatvorili smo drugog ubicu. Imamo priznanje. Ovo je kompletno nova stvar, okej? To je vano. Moete da vidite ovo je drugaije. Zato su ga onda dali vama? rekao je Erik Viking, sasvim razumno, pomislio sam. Laguerta je pokazala ajkuline zube. Reila sam ono drugo, rekla je. Ali sigurni ste da je ovo sasvim novi ubica, detektivko? pitao je Rick Sangre. Nema sumnje. Ne mogu da vam otkrijem detalje, ali imam laboratorijske rezultate da to potkrepim. Bio sam siguran da je mislila na mene. Osetio sam malu iskru ponosa. Ali ovo je nekako blizu, je l' da? Isti kraj, ista opta tehnika... poeo je Erik Viking. Laguerta ga je presekla. Potpuno drugaije, rekla je. Potpuno drugaije. Znai vi ste zadovoljni injenicom da je Makhejl poinio sva ostala ubistva i da je ovo drugaije, rekao je Nik Kakobee. Stoprocentno, rekla je Laguerta. Pored toga, nikada nisam rekla da je Makhejl poinio ostale.

Na sekundu, reporteri su sasvim zaboravili na uas nemogunosti da dobiju slike. ta? konano je rekao Nik Kakobee. Laguerta je pocrvenela, ali je bila uporna, Nikada nisam rekla da je Makhejl to uradio. Makhejl je rekao da je to uradio, okej? Dakle, ta ja treba da radim? Da mu kaem idi, ne verujem ti? Erik Viking i Nik Kakobee razmenili su znaajne poglede. I ja bih, takoe, da sam imao koga da pogledam. U nedostatku, pogledao sam u centralnu glavu na oltaru. Ona mi nije stvarno namignula, ali sam bio siguran da je bila zadivljena koliko i ja. To je aavo, promrmljao je Erik, ali ga je Rik Sangre pretekao. Jeste li voljni da nam dopustite da intervjuiemo Makhejla? traio je Sangre. Sa kamerama? Laguertinog odgovora nas je potedeo dolazak kapetana Metjusa. On je lupao petama uz stepenice i zaustavio se u mestu ugledavi nau malu izlobu. Isuse Hriste, rekao je. Zatim je njegov zapanjeni pogled preao na grupu reportera oko Laguerte. ta kog avola vi momci radite ovde gore? pitao je. Laguerta je pogledala po sobi, ali nije bilo dobrovoljaca. Ja sam ih pustila, konano je rekla. Nezvanino. Bez putanja u javnost. Niste rekli bez putanja u javnost, izletelo je Riku Sangreu. Samo ste rekli nezvanino.

Laguerta ga je prostrelila. Nezvanino znai bez putanja u javnost. Napolje, lanuo je Metjus. Zvanino i za javnost. Napolje. Erik Viking je proistio grlo. Kapetane, slaete li se sa detektivkom Laguertom da je ovo sasvim nova linija ubistava, drugi ubica? Napolje, ponovio je Metjus. Odgovarau na pitanja dole. Meni trebaju snimci, rekao je Rik Sangre. Potrajae samo minut. Metjus je glavom pokazao ka izlazu. Narednie Douks? Douks se materijalizovao i uhvatio Rika Sangrea za lakat. Gospodo, rekao je svojim mekim zastraujuim glasom. Tri reportera su ga pogledala. Video sam kako Nik Kakobee guta knedlu. Zatim su se sva trojica okrenula u tiini i izala napolje. Metjus ih je posmatrao kako odlaze. Kada su bili van dometa glasa, on se okrenuo Laguerti. Detektivko, rekao je glasom tako otrovnim da mora da je nauio od Douksa, ako ikada napravite neko slino sranje, biete sreni ako budete radili kao uvar na Volmartovom parkiralitu. Laguertino lice je postalo bledozeleno, a zatim jarkocrveno. Kapetane, samo sam htela... rekla je. Ali se Metjus ve okrenuo od nje. Ispravio je kravatu, zagladio kosu jednom rukom i strao niz stepenice za reporterima.

Ponovo sam se okrenuo oltaru. Nije se promenio, ali su poeli da skidaju otiske. Zatim e ga razmontirati da bi analizirali delove. Uskoro e sve biti samo divna uspomena. Sjurio sam se niz stepenice da bih pronaao Deboru. Napolju, Rik Sangre je ve snimao jednom kamerom. Kapetan Metjus je stajao u mlazu svetla sa mikrofonom ispod brade i davao zvaninu izjavu. ... uvek politika ovog Odeljenja da istraitelj ima autonomiju na sluaju, sve dok ne postane oigledno da niz ozbiljnih greaka u rasuivanju dovode u pitanje istraiteljevu kompetentnost. To se jo uvek nije dogodilo, ali ja budno nadgledam situaciju. Sa toliko rizika po zajednicu... Ugledao sam Deboru i proao pored njih. Stajala je uz barijeru od ute trake, obuena u plavu patrolnu uniformu. Fina odea, rekao sam joj. Meni se dopada, rekla je. Video si? Video sam, kazah. Video sam i kapetana Metjusa kako raspravlja o sluaju sa detektivkom Laguertom. Debora je zadrala dah. ta su priali? Pogladio sam je po ruci. Mislim da sam jednom uo tatu da koristi veoma slikoviti izraz koji e ti to opisati. On joj je 'pravio novu rupu na guzici'. Je l' ti poznato? Prvo je bila zapanjena, zatim zadovoljna. Odlino. Sada mi stvarno treba tvoja pomo, Dekse. Nasuprot onome to sam do sada inio, valjda? Ne znam ta misli da si radio, ali to nije dovoljno.

Tako nije fer, Deb. I tako nije lepo. Na kraju krajeva, ti si zaista na mestu zloina, i u uniformi si. Ili bi vie volela svoju seksi odeu? Stresla se. Nije u tome stvar. Ti neto taji sve vreme o ovome, a ja elim da znam. Na trenutak sam ostao bez teksta, to je uvek neprijatan oseaj. Nisam imao pojma da tako dobro zapaa. Ali, Debora... Sluaj, ti misli da ja ne znam kako te politike stvari funkcioniu, i moda nisam ba prepametna po tom pitanju kao ti, ali znam da e svi biti veoma zauzeti pokrivanjem sopstvenih guzica neko vreme. to znai da se niko nee baviti pravim policijskim poslom. to znai da ti vidi priliku da neto radi na svoju ruku? Bravo, Debs. I takoe znai da mi tvoja pomo treba vie nego ikada. Pruila je ruku i stisnula moju. Molim te, Deksi? Ne znam ta me je vie okiralo - njeno sagledavanje stvari, stiskanje ruke ili nadimak Deksi. To nisam uo od nje jo od kada mi je bilo deset godina. Da li joj je to bila namera ili ne, ali kada me je nazvala Deksi vratila nas je vrsto u HARIJEVU ZEMLJU, mesto gde je porodica bila vanija i obaveze su bile jednako stvarne kao i obezglavljenje kurve. ta sam mogao da kaem? Naravno, Debora, rekao sam. Deksi, nije nego. Jo malo pa u poeti da oseam emocije. Dobro, rekla je i opet je bila sasvim poslovna, oaravajue brza promena kojoj sam morao da se divim.

ta je to to sada stvarno pada u oi? pitala je pokazavi glavom prema drugom spratu. Delovi tela, rekao sam. Koliko ti je poznato, da li ih neko trai? Debora me je pogledala svojim novim pogledom SVETSKE POLICAJKE, onim kiselim. Koliko mi je poznato, vie je uniformi dodeljeno spreavanju kamera da uu nego to ih je zauzeto pravim radom na ovom sluaju. Dobro, rekao sam. Ako moemo da naemo delove tela, moda bismo mogli malo da preteknemo stvari. Okej. Gde traimo? Bilo je to poteno pitanje, koje me je prirodno dovelo u nezgodan poloaj. Nisam imao pojma gde da traimo. Da li bi udovi bili ostavljeni u sobi za ubistva? Mislio sam da ne meni je to delovalo neuredno, a ako je eleo da ponovo koristi istu sobu, to bi bilo nemogue sa takvom vrstom nereda okolo. Dobro, onda moram da pretpostavim da je ostatak mesa odnet negde drugde. Ali gde? Ili moda, sinulo mi je polako, pravo pitanje bi trebalo da bude: Zato? Izlaganje glava je bilo iz nekog razloga. Koji bi razlog bio za ostavljanje delova tela negde drugde? Prosto prikrivanje? Ne - nita nije bilo prosto sa ovim ovekom, a prikrivanje oigledno nije bila vrlina koju je preterano cenio. Posebno sada, kada se pomalo i razmetao. U tom sluaju, gde je ostavio pakete sa ostacima? Dakle? Debora e upitno. ta kae? Gde treba da traimo?

Odmahnuo sam glavom. Ne znam, rekao sam polako. Gde god da ih je ostavio, i to je deo njegove izjave. A mi jo uvek ne znamo tano kako glasi ta izjava, zar ne? Prokletstvo, Dekstere... Znam da eli da nam natrlja noseve time. Potrebno mu je da nam kae da smo uradili neto neverovatno glupo, i ak i ako nismo, on je i dalje pametniji od nas. Za sada je u pravu, rekla je, navlaei grgeki izraz. Dakle... gde god da ih je istresao, to mora da bude nastavak izjave. Da smo glupi - Ne. Greim. Da smo URADILI neto glupo. Tako. Veoma vana razlika. Molim te, Deb, povredie lice tako. Vano je, jer on komentarie IN a ne AKTERE. Aha. Ta ti je stvarno dobra, Dekse. Dakle, mi verovatno treba da krenemo do najblieg kabarea i pogledamo koji od glumaca imaju krvi do lakata, je l' tako? Odmahnuo sam glavom. Ne krv, Deb. Nita slino. To je jedna od najvanijih stvari. Kako moe da bude siguran? Zato to nije bilo krvi ni na jednom od mesta. To je namerno, to je vitalno za ono to on radi. I ovoga puta e ponoviti vane delove, ali e komentarisati ono to je ve radio, jer smo mi prevideli neto, zar ne shvata? Sigurno, shvatam. Savreno ima smisla. to onda ne odemo da proverimo sportski centar Ofis Depo? Verovatno je opet tela nagurao u mreu.

Otvorio sam usta za izuzetno pametan odgovor. Hokejako igralite je bilo potpuno pogreno, kompletno i oigledno pogreno. To je bio eksperiment, neto drugaije, ali sam znao da to nee ponoviti. Poeo sam da objanjavam Debori da je jedini razlog zbog koga bi uopte ponavljao to sa ledenom dvoranom bio - ali sam se ukopao u mestu otvorenih usta. Pa svakako, pomislio sam. Prirodno. Ko sada ima izraz glupaka, a? ta je bilo, Dekstere? Isprva nisam rekao nita. Bio sam prezauzet nastojei da uhvatim svoje misli u kovitlacu. Jedini razlog zbog kojeg bi ponovio hokejaki teren bio bi da nam pokae da smo zatvorili pogrenog oveka. O, Deb, konano sam rekao. Naravno. U pravu si, hokejaki teren. U pravu si iz sasvim pogrenih razloga, ali opet... Trista puta bolji oseaj nego kada nisam, rekla je i krenula ka svojim kolima.

P O G L A V L J E 21

Shvata da je prilino smela pretpostavka? rekao sam. Moda nita neemo nai. To znam, rekla je Deb. I nemamo nikakvu pravnu nadlenost ovde. U Brauvordu smo. A momci iz Brauvorda nas ne vole, te tako... Boga mu, Dekstere, planula je. Laprda kao srednjokolka. Moda je i to bilo tano, mada nije bilo lepo od nje da tako kae. Nasuprot meni, Debora je bila klupko elinih napetih nerava. Kada smo skrenuli sa ekspresnog puta Sogras i uvezli se u parkiralite centra Ofis Depo, ona je grizla jo jae. Gotovo sam mogao da ujem kako joj krckaju vilice. Prljava Harijet, rekao sam vie za sebe, ali je Debora oigledno prislukivala. Odjebi, rekla je. Skrenuo sam pogled sa Deborinog nenog profila na teren. Namah, uz rano jutarnje sunce koje je padalo na njega ba kao treba, inilo se kao da je zgrada bila okruena flotilom leteih tanjira. Naravno da je to bilo samo stadionsko osvetljenje koje je, uzdiui se oko dvorane, liilo na glomazne eline peurke. Mora da je neko rekao arhitekti da su bile izrazito mladalake i dinamine,

veoma verovatno. I sigurno i jesu pod pravim svetlom. Nadao sam se da e uskoro nai pravo svetlo. Provezli smo se jednom oko stadiona, traei znakove ivota. Tokom drugog kruga, razvaljena tojota se parkirala pored jednih vrata. Putnika vrata su bila privrena kanapom koji je bio provuen kroz prozor i obmotan oko prozorskog rama. Otvorivi vozaeva vrata im je parkirala, Debora je ve izlazila iz kola iako se ona jo nisu bila sasvim zaustavila. Izvinite, gospodine? rekla je oveku koji je izlazio iz tojote. Imao je oko pedeset, zdepast momak u izanalim zelenim pantalonama i plavoj sintetikoj jakni. Pogledao je u Deb u njenoj uniformi i odmah se unervozio. ta? pitao je. Nita ti ja nisam uradio. Radite li ovde gospodine? Jata. A ta u ovde u osam ujutru. Kako se zovete, gospodine? Petljao je traei novanik. Steban Rodriges. Imam linu. Debora je odbila rukom. Nije neophodno, rekla je. ta radite ovde u ovo doba gospodine? On je slegnuo ramenima i gurnuo novanik nazad u dep. To mi je pos da rano dolazim, al' tim je na turneji Vankuver, Otava i L. A. Pa ja do malo kasnije. Ima li jo nekog ovde, Stebane? Jok, sam' ja. Svi mnogo spavaju. A nou? Ima li uvara?

Razmahnuo je rukom ukrug. uvar ide po parkingu nou, al' ne mnogo. 'glavnom ja prvi stignem. Mislite, prvi uete unutra? Jes', ba to rek. Izaao sam iz kola i naslonio se preko krova. Da li ti vozi 'zamboni' za jutarnje klizanje? pitao sam ga. Deb me je pogledala, iznervirana. Steban me je pogledao popreko, odmeravajui moju havajsku koulju i gabardenske pantalone. Kakav si pa ti pandur, a? Ja sam pandur krelac, rekao sam. Ja samo radim u laboratoriji. Ooo, to li je, rekao je on, klimajui glavom kao da je to neto znailo. Vozi li 'zamboni', Stebane? ponovio sam. Jeste, zna. Ne daju mi da vozim dok se igra, zna. Jer je to za ljude u odelima. Vole da metnu klince, zna. Nekog poznatog ponekad. Voze se i mau, tako to. A ja to radim sam' ujutru, zna. Kad je tim u gradu. Ja vozim 'zamboni' samo mnogo rano. Al' sad su na turneji, pa ja do kasnije. eleli bismo da pogledamo unutra, rekla je Deb, oigledno bez strpljenja za mene koji govorim kad mi nije vreme. Steban se ponovo okrenuo k njoj, a znalaka iskrica mu je svetlela u polovini jednog oka. Jakako, rekao je. Ima nalog? Debora je pocrvenela. Bio je to divan kontrast naspram plavetnila njene uniforme, ali to mogue da nije bio najefikasniji izbor dokazivanja njenih ovlaenja. A poto sam je dobro poznavao, znao sam da e shvatiti da je

pocrvenela i pobesnee. Poto nismo imali nalog, i u stvari nismo imali ta da traimo ovde to bi makar izdaleka moglo da se smatra zvaninim poslom, nisam mislio da bi bes sada bio na najbolji taktiki potez. Stebane, rekao sam pre nego to je Debora mogla da kae neto zbog ega bi zaalila. A? Koliko dugo ve radi ovde? Slegnuo je. Otkad se mesto otvorilo. Pre toga radio dve godine na stari stadion. Znai radio si ovde prole nedelje kada su pronali mrtvaca na ledu? Steban je sklonio pogled. Njegov ten je dobio zelenkastu boju. Progutao je knedlu. Ne elim da ikad vie vidim tako neto, brajko, rekao je. Nikad. Klimnuo sam sa istinskom sintetikom simpatijom. Uopte te ne krivim, rekao sam. A zato smo mi ovde, Stebane. Namrtio se. Kako misli? Bacio sam pogled na Deboru da se uverim da nije potegla oruje ili neto slino. Ona me je posmatrala stegnutih usta u neodobravanju i lupkala nogom, ali nita nije rekla. Stebane, rekao sam, prilazei mu blie i dajui glasu poverljiv i muki ton koliko god sam to mogao, mislimo da postoji ansa da te i sada neto slino saeka kad otvori vrata. 'Be ga! izletelo mu je. Neu nita da imam s to.

Naravno da nee. Me cago en diez na to, rekao je. Ba tako, sloio sam se. Zato nas ne pusti da prvo mi pogledamo? Tek da budemo sigurni. Zinuo je u mene, zatim u Deboru koja je i dalje mrko gledala - veoma prikladan izgled za nju, lepo se isticalo naspram njene uniforme. Moglo bi da bude nezgodno, rekao je. Izgubim pos. Nasmeio sam se s autentinom simpatijom. Moe i da ue unutra i nae iskasapljene ruke i noge, sam samcijat. Samo mnogo vie ovoga puta. 'Be ga, ponovio je. Ako nadrljam, izgubim pos, a? to to da radim, a? A graanska dunost? Ajde!!! rekao je. Ne zajebavaj. Ko da e tebe da boli ako ja ostanem bez posla. Nije ba ispruio ruku, i sa svoje strane sam to smatrao veoma uljudnim, ali je bilo jasno da se nadao malom poklonu koji bi ga obezbedio u sluaju mogueg gubitka posla. Veoma razumno, imajui u vidu da je ovo bio Majami. Ali sam ja imao samo 5 dolara, i stvarno su mi trebali krofna i olja kafe. Zato sam samo klimnuo kao mukarac mukarcu. U pravu si, rekao sam. Nadali smo se da ti ne bi morao da vidi sva ta raskomadana tela - jesam li napomenuo da ih ima poprilino ovoga puta? Ali nikako ne elim da izgubi posao. ao mi je to smo te gnjavili,

Stebane. Prijatan dan! Osmehnuo sam se Debori. Idemo. Treba da stignemo na ono drugo mesto i potraimo prste. Debora je i dalje mrko gledala, ali je barem imala dovoljno uroenike pameti da prihvati igru. Otvorila je vrata od auta dok sam ulazei veselo mahao Stebanu. ek! viknuo je Steban. Pogledao sam ga sa izrazom pristojne zainteresovanosti. Kunem se bogom, neu da opet pronalazim sranje, rekao je. Pogledao me je verovatno u nadi da u olabaviti i dati mu aku zlatnika, ali kao to rekoh, nisam mogao da prestanem da mislim na krofnu i nisam poputao. Steban je oblizao usne, zatim se brzo okrenuo i unuo klju u bravu velikih duplih vrata. Ajde. Ja ekam ovde. Ako si siguran... rekao sam. Ajde brate, ta 'oe od mene? Napred! Stajao sam i smeio se Debori. On je siguran, rekao sam. Ona je samo odmahivala glavom gledajui me sa udnom kombinacijom ogorene mlae sestre i kiselog pubovskog raspoloenja. Obila je auto i povela kroz vrata, a ja sam sledio. Unutra, dvorana je bila hladna i tamna, to nije trebalo da me iznenadi. Napokon, bilo je to hokejako igralite u rano jutro. Nema sumnje da je Steban znao gde je bio prekida za svetlo, ali se nije ponudio da nam kae. Deb je otkaila veliku baterijsku lampu sa svog pojasa i snopom prelazila po ledu. Zadrao sam dah dok je svetlo obasjavalo mreu jednog gola, pa drugog. Prela je po obodu jednom

polako, zaustavljajui se jednom ili dvaput, zatim je uperila snop u mene. Nita, rekla je. oka. Zvui razoarano. Nacerila mi se i krenula nazad. Ostao sam nasred terena oseajui kako hladnoa izbija iz leda, zaokupljen lepim mislima. Ili preciznije, ne ba mojim lepim mislima. Jer kako se Debora okrenula da izae, tako sam uo tihi glas negde iza mog ramena; hladan i suv kikot, poznati dodir, lagan kao pero, sasvim ispod praga ujnosti. I dok je draga Debora demonstrativno odlazila, stajao sam bez pokreta tu na ledu, zatvorenih oiju sluajui ta moj prastari prijatelj ima da kae. Nije bilo mnogo - samo apat ispod ujnosti apata, natrunak neglasa, ali sam sluao. uo sam ga kako se kikoe i tiho mrmlja grozne stvari na jedno uho, dok mi je drugo uho stavljalo na znanje da je Debora rekla Stebanu da ue i upali svetla. to je par minuta kasnije i uradio, a tihi apat ispod glasa se zaorio iznenadnim kreendom zveketavog nestanog humora i dobronamernog uasa. ta to bi? pitao sam uljudno. Moj jedini odgovor bio je nalet gladi za zabavom. Nisam imao pojma ta je to znailo. Ali se nisam mnogo iznenadio kada je zapoela vriska. Steban je zaista oajno loe vritao. Bilo je to hrapavo zavijajue guenje, koje je vie liilo na opaku bolest nego na neto drugo. ovek nije unosio nikakav smisao za muziku u taj posao.

Otvorio sam oi. Bilo je nemogue koncentrisati se pod tim okolnostima, a ionako nije vie bilo ta da se uje. aputanje je prestalo kada je poela vriska. Na kraju, vrisci su sve rekli, zar ne? I tako sam otvorio oi taman na vreme da vidim kako se Steban katapultira iz male prostorije na daljem kraju igralita i iskae na teren. On je klatarao preko leda, sapliui se i proklizavajui i jeei hrapavo na panskom i konano se zakucavajui glavom u table. Pokupio se da ustane i poleteo prema vratima, zavijajui od uasa. Mala krvava mrlja kvarila je led tamo gde je pao. Debora je pourila kroz vrata, izvuenog pitolja, a Steban je prozujao pored nje, posrui napolje na svetlost dana. ta je bilo? rekla je Debora, drei oruje u pripravnosti. Nakrivio sam glavu, sluajui poslednji eho konanog suvog kikota, i sada, sa jezivim urlikom koji je i dalje odzvanjao u mojoj glavi, razumeo sam. Verujem da je Steban neto pronaao, rekao sam.

P O G L A V L J E 22

Policijska politika, kao to sam to uporno pokuavao da utuvim Debori, bila je ljigava stvar sa mnogo pipaka. A kada se na istom mestu nau dve organizacije za uvanje reda i mira koje se meusobno ne trpe, zajedniki rad ima tendenciju da se odvija veoma sporo, strogo po propisima i uz mnogo razvlaenja, krivinaenja i prikrivenih uvreda i pretnji. Sve je to zabavno gledati, naravno, ali se postupak odugovlaio za dlaku vie nego to je to bilo potrebno. Sledstveno tome, prolo je nekoliko sati po Stebanovom uasavajuem nastupu jodlovanja pre nego to se kavga oko nadlenosti razreila i na tim poeo zaista da istrauje lepo malo iznenaenje koje je na novi prijatelj Steban otkrio kada je otvorio vrata nusprostorije. Za sve to vreme, Debora je stajala po strani, zauzdavajui svoje nestrpljenje sa mnogo napora, ali bez preteranog truda da ga sakrije. Kapetan Metjus je stigao vukui za sobom detektivku Laguertu. Rukovali su se sa istim takvim timom okruga Brauvord, kapetanom Munom i detektivom Maklilanom. Bilo je dosta sparingovanja koje bi se jedva moglo nazvati pristojnim, to se konano svelo na sledee: Metjus je bio u razumnoj meri siguran da je otkrie est ruku i est nogu u Brauvordu bilo deo istrage njegovog Odeljenja u vezi sa tri glave kojima su ti isti delovi nedostajali u Majami Dejdu. On je poeo da objanjava, reima koje su bile tako prijatel jske i

jednostavne: kako je bilo sasvim neosnovano misliti da e on pronai tri glave bez tela, a da e se zatim pojaviti tri sasvim nova tela bez glava. Mun i Maklilan, jednako logino, ukazivali su da su ljudi stalno nalazili glave u Majamiju, ali da je to u Brauvordu bilo malo neobinije pa su oni moda stvar shvatili preozbiljno. Ipak nije bilo naina da se zasigurno zna da li su dve stvari bile povezane dok se ne odrade neke predradnje, koje, jasno, treba da odrade oni, jer je to bilo u njihovoj nadlenosti. Naravno da e rado proslediti rezultate. I naravno da je to Metjusu bilo neprihvatljivo. On je paljivo objasnio da ljudi iz Brauvorda nisu znali ta treba da trae i da mogu lako da propuste neto, ili unite kljuni dokaz. Naravno, ne zbog nekompetentnosti ili gluposti; Metjus je bio prilino siguran da su Ijudi iz Brauvorda, s obzirom na sve, bili sasvim kompetentni. Prirodno, ovo Mun nije prihvatio u duhu dragovoljne kooperativnosti, nego je primetio, ne krijui oseanja, da ovo kanda implicira da je njegovo Odeljenje puno drugorazrednih morona. Kapetan Metjus je sada bio ve dovoljno ljut da bi njegov odgovor bio ljubazan, o ne, ne drugorazredni, taman posla. Siguran sam da bi se sve zavrilo pesnienjem da se nisu pojavila gospoda iz FDLE34 da presude. FDLE je neka vrsta FBI na dravnom nivou. Oni imaju nadlenost svuda u dravi u svakom trenutku, a za razliku
34

Florida Deparment of Law Enforcement.

od federalaca, lokalna policija ih veinom potuje. Oficir u pitanju bio je ovek srednje visine i grae, obrijane glave i sasvim potkresane brade. Delovao mi je neobino, ali kada je stao izmeu dva mnogo krupnija policijska kapetana, oni su istog trenutka umuknuli i povukli se korak nazad. Za kratko vreme je sredio i organizovao stvari, i mi smo veoma brzo bili uredno i dobro organizovano mesto viestrukog ubistva. ovek iz FDLE je presudio da je istraga pripadala Majami Dejdu, osim i ukoliko uzorci tkiva ne pokau da ovdanji delovi tela i ondanje glave nemaju veze jedni s drugima. U praktinom i neposrednom smislu, to je znailo da rulja reportera okupljena napolju prvo moe da slika kapetana Metjusa. Anhel-nije-mi-rod se bacio na posao. Uopte nisam bio siguran ta da mislim o svemu, i pri tom ne podrazumevam svau oko nadlenosti. Ne, mene je mnogo vie brinuo sam dogaaj, koji mi je dao mnogo materijala za razmiljanje - ne samo injenice u vezi sa ubistvima i prerasporeivanjem mesa, to je bilo dovoljno pikantno. Ali sam ja ranije, naravno, kradomice virnuo u Stebanovu malu nusprostoriju strave, pre nego to su stigle trupe moete li me kriviti zbog toga, stvarno? Samo sam hteo da vidim masakr i pokuam da razumem zato je moj dragi nepoznati poslovni partner izabrao da naslae ostatke tamo; uistinu, samo da na brzinu bacim pogled. I tako, odmah poto je Steban skliznuo kroz vrata cvilei i skiei kao svinja koja se gui grejpfrutom, kriom i eljno

sam se vratio do nusprostorije da vidim ta ga je to izbacilo iz stroja. Delovi nisu bili paljivo umotani, ovoga puta. Bili su rasporeeni na podu u etiri grupe. I kada sam paljivije pogledao, shvatio sam predivnu stvar. Jedna noga je bila postavljena pravo du leve strane prostorije. Bila je bleda, beskrvno plavo-bela, a oko glenja je bio ak i mali zlatni lanac sa visuljkom u obliku srca. Veoma slatko, stvarno, nepokvareno uasnim krvavim mrljama; uistinu elegantan posao. Dve tamne ruke, jednako dobro tranirane, bile su savijene u laktovima i postavljene du noge, sa laktovima koji su pokazivali upolje. Odmah pored toga, preostali udovi, svi savijeni u zglobu, bili su postavljeni u dva velika kruga. Trebao mi je trenutak da shvatim. Trepnuo sam, a onda je iznenada sve bilo u fokusu, i morao sam veoma da se namrtim ne bih li suspregao grohotan smeh kao u srednjokolke, kako me je Deb ve jednom prokazala. Jer, on je rasporedio ruke i noge u slova, a slova su ispisivala samo jednu recu: BOO. Tri torzoa su paljivo bila postavljena ispod BOO u etvrtkrug, pravei simpatian mali osmeh koji je podseao na No vetica. Kakav nestako. Ali ak i dok sam se divio vragolastom duhu koji je ova obesna ala pokazivala, pitao sam se zato je izabrao da napravi predstavu ovde, u nusprostoriji, umesto napolju, na ledu, gde je mogao da dobije aplauze ire publike. Bila je

to veoma prostrana nusprostorija, priznajem, ali ipak zatvoren prostor, mesta samo koliko za postavku. Dakle, zato? I dok sam se pitao, spoljanja vrata igralita su se otvorila s treskom - prvi ljudi iz spasilake ekipe, bez sumnje. Vrata koja su sa treskom irom otvorena, i trenutak kasnije, struja hladnog vazduha preko leda i meni u lea... Hladan vazduh mi je dunuo po kimi a u odgovor mu je stigao dah topline koji se kretao nagore po istoj putanji. Potrao je lakonog nagore, u neosvetljeno dno moje svesti, a neto se promenilo negde u dubinama mrane bezmeseinaste noi mog guterskog mozga, i ja sam osetio kako se Mrani putnik estoko slae sa neim to ja nisam uo ni razumeo osim to je to nekako imalo neke veze sa iskonskim nagonom koji su stvarali hladan vazduh i zidovi to su se zatvarali oko mene, i iznenada oseam... Ispravnost. Nije bilo sumnje. Neto je ovde bilo jasno i izravno ispravno, i inilo je mog opskurnog stopera zadovoljnim i uzbuenim na nain koji nisam uspevao da razumem. A nad svim je plovilo udno oseanje da je sve ovo bilo veoma poznato. Nita od svega toga nije imalo smisla, ali je bilo tu. I pre nego to sam mogao da istraim dalje ovu udnu spoznaju, stameni mladi ovek u plavom poeo je da me pouruje da se udaljim i da drim ruke tako da ih vidi. Bez sumnje, on je bio prvi od jurinika i drao je oruje upereno u mene na veoma ubedljiv nain. Poto mu se preko celog lica pruala samo jedna tamna obrva a ela nije bilo nigde, odluio sam da e biti veoma dobro da se povinujem njegovim eljama. Izgleda da je bio ba ona sorta snagatora spore pameti koji bi mogao da puca u

nedune ljude - ak i u mene. Odstupio sam iz nusprostorije. Naalost, moje povlaenje je otkrilo deo diorame u prostoriji, pa je taj mladi ovek odjednom bio veoma zauzet traei neko mesto gde bi mogao da istrese doruak. Stigao je do velike kante za ubre nekih deset stopa udaljene, pre nego to je njegovo gadno, zvuno peglanje otpoelo. Stajao sam mirno i ekao da zavri. Loa navika, takvo razbacivanje projektilima polusvarene hrane. Tako nehigijenski. I to je jo bio uvar nae javne bezbednosti. Ukasali su i drugi policajci, i uskoro se mom majmunolikom prijatelju pridruilo jo nekoliko ortaka, da s njim podele kantu za ubre. Zvuk je bio izuzetno neprijatan, a o smradu koji se irio u mom pravcu da i ne govorim. Ali sam uljudno ekao da zavre, jer za pitolj vai fascinantna istina da moe da ga ispali jednako dobro i neko ko upravo povraa. Zatim se jedan od pubova konano uspravio, obrisao lice o rukav, i poeo da me ispituje. Uskoro su shvatili ko sam i gurnuli su me u stranu sa nalogom da ne mrdam nigde i ne diram nita. Kapetan Metjus i detektivka Laguerta su stigli uskoro potom, i kada su konano preuzeli teren, ja sam se malo opustio. Ali sada kada sam stvarno mogao da idem negde i diram neto, prosto sam sedeo i razmiljao. Stvari o kojima sam razmiljao bile su iznenaujue uznemirujue. Zato mi je izloba u nusprostoriji izgledala tako poznato? Osim ako nisam nameravao da se vratim svom idiotizmu od ranije i opet ubeujem sebe da sam to ja uradio, pojma nisam imao zato bi meni to izgledalo tako

oaravajue neiznenaujue. Naravno da to nisam ja uradio. Ve sam se stideo gluposti same takve primisli. Bu, stvarno. Nije ak zavredelo ni da se posveti vreme izrugivanju celoj ideji. Smeno u svojoj gluposti. Dakle, hmmm - zato mi je izgledalo poznato? Uzdahnuo sam i iskusio jo jedno novo oseanje, zabezeknutost. Prosto nisam mogao da osetim ta se to dogaalo, samo sam znao da sam nekako i ja bio deo svega. To nije bilo naroito korisno otkrie, jer se sasvim poklapalo sa svim mojim analitikim zakljucima koje sam dubokim razmiljanjem do sada izvukao. Ako odbacim to sam i uradio - apsurdnu ideju da je to bilo moje delo a da to nisam ni znao, onda je svako sledilo jo neverovatnije objanjenje. I tako je Deksterov rezime sluaja glasio ovako: on je nekako umean, ali nema pojma ta to znai. Mogao sam da osetim kako tokii mog nekada ponosnog mozga iskau iz svojih tranica i tandru po podu. Klipete-klap. Uiii. Dekster ispao iz ina. Sreom, od potpunog kolapsa me je spasila pojava drage Debore. Hajde, rekla je otro, idemo na sprat. Smem li da pitam zato? Idemo da razgovaramo sa kancelarijskim osobljem, rekla je. Da vidimo da li neto znaju. Mora da znaju neto im imaju kancelarije, ponudio sam reenje. Samo me je pogledala i okrenula se. Hajde, rekla je. Moda zbog zapovednog tona u njenom glasu, poao sam. Sa mesta na kome sam sedeo, krenuli smo na

suprotan kraj dvorane, pa u predvorje. Brauvordski pandur je tu stajao pored lifta, a kroz dugaak niz staklenih vrata mogao sam da vidim jo njih nekolicinu kako stoje pored barijere. Deb je domarirala do policajca pored lifta i rekla, Ja sam Morganova. On je klimnuo i pritisnuo dugme. Pogled kojim je mene pogledao bio je bezizraajan, to je mnogo govorilo. I ja sam Morganov, kazao sam mu. Opet me je samo pogledao, okrenuo glavu i pogled uperio kroz staklena vrata. uo se prigueni zveket i lift je stigao. Debora je ula i grubo tresnula po dugmetima, toliko jako da je policajac pogledao u nju dok su se vrata klizei zatvarala. emu toliki mrak, sestro? pitao sam je. Zar nisi elela da radi upravo ovo? Ovo je kobajagi posao, i svi to znaju, zareala je. Ali je kobajagi posao detektivske vrste, istakao sam. Ona kuka Laguerta je u njemu zaglavila svoje veslo, siktala je. im zavrim sa zamlaivanjem na ovom mestu, moram da se vratim kurvinskom poslu. O, brate. U svojoj slatkoj seksi odei? U mojoj slatkoj seksi odei, rekla je, i pre nego to sam stigao da formuliem magine rei utehe, stigli smo na sprat sa kancelarijama i vrata su se klizei otvorila. Deb je izala, a ja za njom. Brzo smo pronali sobu za dnevni boravak, u koju su slubenici bili saterani da priekaju dok njegovo velianstvo zakon ne stigne da im posveti malo svog vremena. Na vratima dnevnog boravka je opet stajao brauvordski policajac, valjda da bi pazio da niko od

radnika ne zadi ka kanadskoj granici. Debora je klimnula policajcu na vratima i ula u prostoriju. Vukao sam se za njom bez previe entuzijazma i pustio misli da se bave sopstvenim problemima. Trenutak kasnije, trgnuo sam se iz sanjarija kada me je Debora cimnula vodei prema vratima nadrndanog mladog oveka masnog lica sa dugom uasnom kosom. Opet sam je sledio. Prirodno, njega je odvojila od ostalih radi ispitivanja, veoma dobar policijski postupak, ali da budem potpuno iskren, to nije zapalilo vatru u mom srcu. I ne znajui znao sam zato niko od tih ljudi nije mogao da d znaajan doprinos. Sudei po prvom primerku, sasvim je bilo bezbedno generalizovati kako njegov ivot tako i ovo ubistvo. Ovo je bilo samo dosadno rutinsko izmiljanje posla za koje je bila zaduena Debi jer je kapetan mislio da je ona uradila neto dobro, ali je i dalje bila napast. Zato ju je sklonio dajui joj pravu detektivsku kojetariju da bi je neim uposlio i udaljio je s vidika. A ja sam se odvukao za njom zato to je Debora elela da poem. Verovatno zato to je elela da vidi mogu li moje fantastine parapsiholoke moi da ustanove ta su ove kancelarijske ovce jele za doruak. Jedan pogled na ten mladog gospodina govorio mi je prilino pouzdano da je on jeo hladnu picu, ips i litar pepsija. To je unitilo njegovu kou i dalo mu izgled ispraznog neprijateljstva. Svejedno, iao sam za njima dok je gospodin Namor vodio Deboru u salu za konferencije u zadnjem delu zgrade. Tamo se, u centru sobe, nalazio dugaak hrastov sto sa deset crnih stolica visokog naslona, a u uglu sto sa

raunarom i nekom audio-vizuelnom opremom. Kada su Deb i njen bubuljiavi mladi prijatelj seli i poeli da razmenjuju mrtenje, otiao sam do stola. Pod prozorom, pored stola, bila je mala polica sa knjigama. Pogledao sam kroz prozor. Gotovo direktno ispod mene, video sam kako gomila reportera postaje sve brojnija, a patrolna kola su sada potpuno okruila vrata kroz koja smo proli sa Stebanom. Pogledao sam policu sa knjigama, razmiljajui da malo raistim prostor i naslonim se, pristojno udaljen od razgovora. Tu je bila hrpa plastinih omotnica a na vrhu je bio mali sivi objekat. Bio je okast i izgledao je plastino. Crna ica je vodila od sprave pa do zadnje strane raunara. Podigao sam je da bih je pomerio. Hej! rekao je nadrndani treber. Ne diraj vebkam! Pogledao sam u Deb. Ona je pogledala u mene i kunem se da sam video kako joj nozdrve podrhtavaju kao trkaem konju na startnoj kapiji. Ne diraj ta? rekla je tiho. Fokusirao sam je na ulaz, rekao je. Sada moram ponovo da je fokusiram. ovee, to morate da brljate po mojim stvarima? Rekao je vebkam, kazao sam Debori. Kamera, kazala je ona meni. Da. Okrenula se mladom PRINCU IZ BAJKE. Je li ukljuena? On je zinuo u nju, i dalje usredsreen na odravanje svoje pravedne namrtenosti. ta? Kamera, rekla je Debora. Radi li?

On je mrknuo, a zatim obrisao nos prstima. A ta mislite, zar bih dabe dizao frku? Dve stotine dolara. Nego ta nego da radi. Pogledao sam kroz prozor u pravcu u kome je kamera bila postavljena, dok je on tonuo u lenji nepristojni namorluk. Postavio sam veb i sve. Kathouse.com. Ljudi mogu da vide tim kad dolazi i kad odlazi. Debora je doetala i stala pored mene gledajui kroz prozor. Bila je usmerena ka vratima, rekao sam. Daaa, rekao je na veseli ortak. Kako bi inae ljudi mogli da vide tim na mom vebu? Debora se okrenula i pogledala ga. Posle otprilike pet sekundi je pocrveneo i spustio pogled na sto. Je l' kamera bila ukljuena sino? rekla je. Nije podigao pogled, samo je promrmljao, Naravno. Mislim, valjda jeste. Debora se okrenula meni. Njeno znanje o raunarima bilo je ogranieno na popunjavanje standardizovanih saobraajnih izvetaja. Znala je da sam ja malo bolji poznavalac. Kako se sve to postavlja? obio sam pitanje o teme mladog oveka. Da li se slike automatski arhiviraju? Ovoga puta je podigao pogled. Upotrebio sam re arhiva u glagolskom obliku, te mora da sam ispravno rekao. Jes', rekao je. Osveava se svakih petnaest sekundi i prebacuje na disk. Obino briem disk ujutru. Debora je bukvalno zarila prste u moju ruku, zamalo da mi probije kou. Jesi li brisao od jutros? upitala ga je.

Opet je pogledao u stranu. Ne, rekao je. Vi ste uleteli i poeli da viete i tako. Nisam ni potu proverio. Debora me je pogledala. Pogodak, rekao sam. Doi 'vamo, rekla je naem nesrenom kamperu. A? rekao je on. Doi 'vamo, ponovila je, a on je ustao polako, zblanuto oputene vilice i trljajui lanke na rukama. ta, rekao je. Hoete li molim vas da doete ovamo? naredila je Debora tehnikom pravog veterana, a on je posrnuo u pokretu i priao. Moemo li da vidimo slike od sino, molim? On je zinuo u raunar, a zatim u nju. Zato? rekao je. Ah, misterije ljudske inteligencije. Zato, rekla je Debora, veoma sporo i paljivo, to mislim da si moda snimio ubicu. Buljio je u nju i trepnuo, a zatim pocrveneo. Nema anse !? rekao je. Ima anse, rekao sam mu. Zinuo je u mene, zatim u Deb, i dalje oputene donje vilice. Strava, dahnuo je. Sere!? Mislim - stvarno!? Mislim... Pocrveneo je jo vie. Moemo li da pogledamo slike? rekla je Deb. Stajao je mirno par sekundi, zatim je zaronio u stolicu za stolom i dodirnuo mia. Ekran je odmah oiveo i on je poeo da mahnito kuca i manipulie miem. Od kog vremena da ponem? U koliko sati su svi otili? upitala ga je Debora.

Slegnuo je ramenima. Sino smo bili prazni. Svi su otili, da kaem, oko osam? Poni od ponoi, rekao sam, a on je klimnuo. iva, rekao je. Radio je u tiini, a zatim: Ajde, promrmljao je. To je samo, ovaj, nekih est stotina megaherca, rekao je. Nee da se aurira. Stalno tvrde da je dobro, ali je taaako sporo jebo te, i nee - okej, rekao je, prekidajui iznenada misao. Na monitoru se pojavila tamna slika: prazan parking ispod nas. Pono, rekao je i zagledao se u ekran. Posle petnaest sekundi, slika se promenila u istu sliku. Je l' moramo da posmatramo pet sati ovoga? pitala je Debora. Idi napred, rekao sam. Trai farove ili neto to se mie. iva, rekao je. Neko vreme je brzo miem brljao po ekranu, i slike su poele da promiu brzinom od jedne slike u sekundi. U poetku nisu bile nita drugaije; isti mrani parking, sa jednom svetlom takom na ivici slike. Posle nekih pedeset slika, neto se pojavilo na vidiku. Kamion! rekla je Debora. Na ljubimac treber je klimnuo glavom. Obezbeenje, rekao je, i u sledeem kadru se lepo video auto obezbeenja. I dalje je terao slike, one su promicale, vene i nepromenjene. Svakih trideset ili etrdeset kadrova videli bismo kako prolazi kamion obezbeenja, i onda nita. Posle nekoliko minuta tog nita, ablon se prekinuo i krenula je

duga sekvenca niega. Puklo, rekao je moj novi masni prijatelj. Debora ga je opako pogledala. Kamera se pokvarila? Pogledao je u nju, opet pocrveneo, i skrenuo pogled. Tipovi iz obezbeenja, objasnio je. Oni nemaju pojma. Svake noi, oko tri, bie? Parkiraju tamo sa druge strane i odu na spavanje. Glavom je pokazao na nepromenljive slike koje su se smenjivale pred nama. Vidite? Alo momci! Obezbeenje! Teko se radi, a? Napravio je mokar zvuk duboko u nosu za koji sam morao da pretpostavim da je trebalo da bude smeh. I ne ba! Ponovio je hrktavi zvuk i poeo opet da bre prolazi kroz slike. A onda iznenada... Stani! viknuo sam. Na ekranu, u sliku se ubacio kombi pred vratima ispod nas. Zatim se slika promenila, i pred nama je stajao ovek pored svog kamiona. Moe li da priblii? upitala je Debora. Zumiraj, rekao sam u trenutku kada se on malo namrtio. Pomerio je pokaziva, istakao tamnu figuru na ekranu i pritisnuo miem. Dobili smo uveani prikaz. Ne moe da se izvue bolja rezolucija, rekao je. Pikseli... Umukni, rekla je Debora. Zurila je u ekran tako intenzivno da je mogla da ga otopi, a kada sam se udubio, video sam i zato. Bilo je mrano i ovek je bio predaleko da bi se reklo zasigurno, ali na osnovu par detalja koje sam mogao da razaznam, bilo je neto udno poznato u vezi s njim; nain

na koji je stajao zamrznut na slici na raunaru, teina rasporeena na obe noge, i kompletan izgled profila. Nekako se sve to, ma koliko nejasno bilo, svodilo na neto. Erupcija veoma glasnog talasa polifonog kikota iz dubina zadnjeg sedita moga mozga pogodila me je silinom koncertnog klavira, jer je on, u stvari, veoma mnogo liio na... Dekster...? rekla je Debora, nekom vrstom priguenog i zadavljenog kreketa. Da zaista. Potpuno je liio na Dekstera.

P O G L A V L J E 23

Prilino sam siguran da je Debora vratila gospodina jezivu kosu u dnevni boravak, jer kada sam podigao pogled, stajala je preda mnom, sama. Uprkos plavoj uniformi, trenutno nije izgledala uopte kao policajac. Bila je zabrinuta, kao da ne moe da odlui da li da vriti ili da plae, kao majka koju je njen divni mali sini izneverio na veliko. Dobro? zahtevala je odgovor, i to s punim pravom. Ne naroito, rekao sam. A ti? utnula je stolicu. Ova se prevrnula. Prokletstvo, Dekstere, nemoj sada da se pravi pametan! Reci mi neto. Reci da to nisi bio ti! Nita nisam rekao. Dobro onda, kai mi da jesi ti! Samo reci NETO! Bilo ta! Odmahnuo sam glavom. Ja... U stvari, nije imalo ta da se kae, pa sam samo jo jednom odmahnuo glavom. Prilino sam siguran da to nisam ja, rekao sam. Mislim, ne verujem da sam to ja. ak je i meni zvualo kao da sam sa obe noge vrsto stajao u zemlji jadnih odgovora. ta ti to znai 'prilino sam siguran'? insistirala je Deb. Da li to znai da nisi siguran? Da moda jesi ti na slici? Pa, odgovorio sam, prilino brilijantno kad se sve uzme u obzir. Moda. Ne znam.

A da li 'ne znam' znai da ne zna da li e mi rei, ili da ti stvarno ne zna da li si to ti na slici? Prilino sam siguran da to nisam ja, Debora, ponovio sam. Ali zaista ne znam zasigurno. Lii na mene, zar ne? Sranje, rekla je, i utnula ve oborenu stolicu. Ova je pak tresnula u sto. Kako moe da ne zna, proklet bio?! Teko je objasniti. Pokuaj! Otvorio sam usta, ali prvi put u mom ivotu nita nije izalo iz njih. Kao da sve ve nije bilo dovoljno loe, izgledalo je da sam ostao i bez mudrosti, takoe. Samo sam - imao sam te ... snove, ali - Deb, zaista ne znam, rekao sam, a moda sam u stvari i promrmljao. Sranje, sranje, SRANJE! rekla je Debora. Tres, tres, tres. Bilo je veoma teko ne sloiti se s njenim vienjem stvari. Sve moje glupo, samounitavajue kontanje vraalo mi se sjajnom i podrugljivom otricom. Naravno da to nisam bio ja - kako sam to mogao da budem ja? Zar ne bih znao da sam to bio ja? Oigledno ne, dragi deko. Oigledno da ti nisi u stvari znao apsolutno nita. Zato to nam nai mrkli magloviti mali mozgovi govore razne stvari koje uplovljavaju u realnost i isplovljavaju iz nje, a slike ne lau. Deb je oslobodila novi rafal divljih napada na stolicu, a zatim se ispravila. Lice joj je bilo jako crveno i oi su joj liile na Harijeve vie nego ikada. U redu, rekla je. Ovako emo, trepnula je i zastala na trenutak, jer nam je oboma sinulo da je upravo rekla neto to bi i Hari rekao.

Na sekund je Hari bio u sobi izmeu mene i Debore, nas dvoje koji smo bili tako razliiti, a opet smo oboje bili Harijeva deca, dve udne pesnice njegove jedinstvene zaostavtine. Iz Debinih lea je nestalo neto vrstine i izgledala je ljudski, to ve neko vreme nisam viao kod nje. Dugo me je gledala, a zatim mi je okrenula lea. Ti si mi brat, Dekse, rekla je. Bio sam veoma siguran da isprva nije nameravala to da kae. Niko te nee kriviti, kazao sam. Proklet bio, ti si moj brat! zareala je takvom estinom da sam bio potpuno zateen. Ne znam ta se dogaalo izmeu tebe i tate. Stvari o kojima vas dvojica nikada niste govorili. Ali znam ta bi on uradio na mom mestu. Priveo bi me, rekao sam, a Debora je potvrdila. Neto se presijavalo u uglu njenog oka. Ti si mi sva porodica koju imam, Dekse. Nisi ba izvukla premiju, zar ne? Okrenula se prema meni a u oima su joj se sada videle suze. Dugo me je samo posmatrala. Gledao sam kako joj suza klizi iz levog oka i kotrlja se niz obraz. Obrisala ju je, ispravila se, duboko udahnula okreui se opet prema prozoru. Tako je, rekla je. On bi te priveo. to u i ja sada uraditi. Gledala je u suprotnom pravcu od mene, kroz prozor, daleko preko horizonta. Moram da zavrim ovo ispitivanje, rekla je. Tebi preputam da ustanovi da li je dokaz relevantan. Odnesi ga na kuni raunar i smisli ta god morao da smisli. A

kada budem gotova sa ovim ovde, pre nego to budem morala da se vratim na posao, doi u da uzmem, da ujem ta ima da kae. Pogledala je na sat. Osam sati. I ako tada budem morala da te hapsim, uradiu to. Opet me je dugo posmatrala. Proklet bio, Dekstere, rekla je tiho i napustila sobu. Priao sam prozoru i sam malo razgledao. Ispod mene, cirkus od policajaca i reportera i blejaa bio je nepromenjeno uskomean. U daljini, preko parkinga, mogao sam da vidim autoput, pun automobila i kamiona koji su probijali dozvoljenu brzinu za Majami od devedeset pet milja na sat. A jo dalje, u izmaglici horizonta, uzdizao se Majami. Ovde, u prvom planu, stajao je drmnuti dikan Dekster, zurei kroz prozor u grad koji je utao, a ak i da je govorio, nikada mu nita ne bi rekao. Prokletstvo, Dekstere. Nisam znao koliko sam dugo tako zurio kroz prozor, ali mi je konano sinulo da se odgovori nisu nalazili tamo. Meutim, moglo ih je biti na raunaru kapetana Bubuljice. Okrenuo sam se stolu. Maina je imala reza CD-ova. U prvoj fioci pronaao sam kutiju praznih CD-ova. Stavio sam jedan u reza i kopirao celu datoteku sa slikama, a zatim izvadio CD. Drao sam ga, gledao ga; nije imao mnogo da kae, a ja sam verovatno zamiljao daleki prigueni smeh za koji sam mislio da dolazi od mranog glasa sa zadnjeg sedita. I samo bezbednosti radi, obrisao sam datoteku s diska.

Na izlazu, brauvordski policajci na dunosti nisu me zaustavili, nisu ni govorili, ali je liilo da me gledaju sa vrstom i sumnjiavom indiferentnou. Pitao sam se da li je to oseaj oveka koji ima savest. Pretpostavio sam da nikada neu saznati - za razliku od sirote Debore koju su razdirale mnogobrojne lojalnosti koje nikako nisu mogle da ive zajedno u istom mozgu. Divio sam se njenom reenju, ostaviti meni u nadlenost da ustanovim da li je dokaz bio relevantan. Veoma lepo. Sasvim je liilo na Harija, kao ostaviti napunjenu puku na stolu ispred grenog prijatelja i otii, znajui da e oseaj krivice povui obara i potedeti grad trokova suenja. U Harijevom svetu, ovekova savest nije mogla da ivi s takvom vrstom sramote. Meutim, kao to je Hari veoma dobro znao, njegov svet je bio odavno mrtav - a ja nisam imao nikakvu savest, niti sam oseao sramotu ili krivicu. Imao sam samo CD sa nekoliko slika na njemu. I naravno, te slike su bile mnogo dalje od pameti nego savest. Moralo je da postoji objanjenje koje nije sadralo Dekstera koji u snu vozika kombi po Majamiju. Naravno, veini vozaa na drumu je to kanda uspevalo, ali oni su barem delimino bili budni kada su kretali, zar ne? A vidi mene, bistrookog i vedro pozornog - ni po emu momak koji bi, naopako, bauljao po gradu i ubijao u odsustvu svesti; ne, ja sam bio vrsta momka koji je eleo da bude budan u svakom trenutku procesa. I da bismo preli odmah na sutinu problema, tu je bila no na nasipskom

putu. Fiziki je bilo nemogue da sm bacim glavu na sopstveni auto, zar ne? Osim ako sam mogao da dokaem sebi da mogu da postojim na dva mesta istovremeno, to je imalo prilino smisla - imajui u vidu da je jedina druga alternativa koja mi je padala na pamet bila da sam ja samo mislio da sam sedeo u svojim kolima i posmatrao nekog drugog kako baca glavu, dok sam, u stvari, ja bacio glavu na sopstveni auto, i zatim... Ne. Besmisleno. Nisam mogao da zahtevam od poslednjih par komadia mog mozga da poveruju u takvu bajku. Moralo je da postoji neko veoma jednostavno, logino objanjenje, i ja u ga nai, a bez obzira na to to sam zvuao kao ovek koji ubeuje sebe da ispod kreveta nema niega, izgovorio sam reenicu i naglas. Postoji jednostavno, logino objanjenje, rekao sam sebi. I poto nikada ne moe znati ko sve slua, doda o sam, I niega nema ispod kreveta. Meutim, jo jednom je jedini odgovor Mranog putnika bio znaajna tiina. Uprkos uobiajenoj vedroj udnji za krvlju kod ostalih vozaa, nisam naao odgovor vozei se kui. Ili, da se drimo istine, nisam naao odgovor koji je imao smisla. Bilo je mnogo glupih odgovora. Ali su se svi vrteli oko iste centralne premise da nije sve bilo kako treba unutar lobanje naeg omiljenog udovita, to sam veoma teko prihvatao. Valjda se jednostavno nisam oseao nita lue nego do tada. Nisam primetio nedostatak sive mase, nisam razmiljao nita sporije niti udnije, i do sada nisam vodio

razgovore sa nevidljivim drugarima, bar koliko sam ja znao. Izuzev u snu, naravno - da li se to stvarno rauna? Zar nismo svi bili ludi u snu? ta je, na kraju krajeva, bio san nego proces kojim smo svoj nezdrav razum bacali u tamnu jamu podsvesti, izlazei na drugu stranu spremni da jedemo itarice, a ne komijsku decu? Ako ostavimo po strani moje snove, sve je imalo smisla: neko drugi je bacio glavu na mene na nasipskom putu, ostavio Barbiku u mom stanu i rasporedio tela na udan nain. Neko drugi, ne ja. Neko drugi, a ne dragi drmnuti Dekster. A taj neko drugi je konano bio uhvaen, evo ovde, na slikama na ovom CD-u. Pregledau slike i jednom za uvek dokazati da... Koliko je bilo izgledno da sam ja mogao biti ubica? Dobro, Dekstere. Veoma dobro. Rekao sam ti da je postojalo logino objanjenje. Neko drugi ko je, u stvari, bio ja. Naravno. To je bilo sasvim razumno, zar ne? Stigao sam kui i paljivo provirio u stan. inilo se da niko nije ekao na mene. Naravno, nije ni bilo razloga za to. Ali znajui da ovaj arhiprijatelj koji terorie metropolu zna gde ivim, nije mi bilo svejedno. Dokazao je da pripada onoj vrsti monstruma koja moe da uradi bilo ta - mogao je ak i da doe i ostavi jo delova od lutki kad god je hteo. Naroito ako je on bio ja. to naravno on nije bio. Svakako nije. Slike e pokazati makar malo neega to e dokazati da je slinost bila samo koincidencija - i injenica da sam ja tako udno bio

natimovan za ubistva takoe je bila sluajnost, bez sumnje. Da, ovo je sasvim jasno bila serija savreno loginih monstruoznih koincidencija. Verovatno treba da zovem Ginisove ljude. Pitao sam se, koliki li je bio svetski rekord u nesigurnosti da si obavio niz ubistava? Stavio sam CD Filipa Glasa i seo u moju stolicu. Muzika je uzburkala prazninu u meni i posle nekoliko minuta vratilo se ono to je liilo na moju uobiajenu mirnou i ledenu logiku. Seo sam za raunar i ukljuio ga. Stavio sam CD i pregledao slike. Uveavao sam prikaze i umanjivao, radio sve to sam znao u nastojanju da ih oistim. Pokuao sam i stvari o kojima sam samo sluao, i stvari koje sam izmiljao na licu mesta - nita nije vredelo. Na kraju, nisam odmakao dalje od poetka. Jednostavno, bilo je nemogue dobiti dovoljnu rezoluciju da bi lice oveka sa slike postalo jasnije. Opet sam zurio u slike. Postavljao sam ih pod razliitim uglovima. tampao ih i podizao spram svetla. Radio sam sve to bi i normalni ljudi radili, ali bez obzira na to to sam bio zadovoljan svojom imitacijom, nisam otkrio nita osim da je ovek sa slike liio na mene. Prosto nisam mogao da dobijem jasan utisak ni o emu, ak ni o njegovoj odei. Nosio je koulju koja je mogla da bude bela, ili be, ili uta, ili ak svetloplava. Na parkingu ga je obasjavalo argonsko svetlo koje je bacalo crvenkastonarandasti sjaj; s tim i s loom rezolucijom slike, bilo je nemogue razaznati neto vie. Pantalone su mu bile dugake, irokog kroja, svetle boje. Sve u svemu, klasina odea koju moe da nosi svako - ukljuujui mene.

Imao sam pregrt takve odee, dovoljno da odenem ceo vod Deksterovih slika i prilika. Uspeo sam da zumiram bok kamiona taman toliko da razaznam slovo A, zatim ispod njega B pa R, i onda je bilo ili C ili O. Ali je kamion bio pod takvim uglom u odnosu na kameru da je to bilo sve to sam mogao da vidim. Nijedna od preostalih slika nije nudila nikakvu naznaku. Pregledao sam ponovo sve: ovek je nestao, ponovo se pojavio, zatim je kombi nestao. Nema dobrih uglova, nema sluajno direktno uhvaenih tablica - nema razloga da sa ikakvom pouzdanou kaem da je to bio ili nije bio domiljati dremljivi Dekster. Kada sam konano podigao pogled sa raunara, no je pala i napolju je bio mrak. Onda sam uradio ono to bi normalni ljudi gotovo sigurno uinili jo pre nekoliko sati: digao sam ruke. Nita drugo nisam mogao da uradim, osim da saekam Deboru. Morau da dopustim da me moja sirota namuena sestra odvue u zatvor. Na kraju krajeva, na ovaj ili onaj nain, bio sam kriv. Zaista me treba zatvoriti. Verovatno bih mogao ak da delim eliju sa Makhejlom. Mogao bi da me naui pacovskom plesu. I uz tu misao sam uradio zaista divnu stvar. Zaspao sam.

P O G L A V L J E 24

Nisam sanjao, nisam imao oseaj da sam naputao sopstveno telo; nisam video paradiranje sablasnih prikaza, niti obezglavljenih, beskrvnih tela. Nikakve raznobojne vizije nisu igrale po mojoj glavi. Nieg tu nije bilo, ak ni mene, nieg osim mranog i bezvremenog sna. Ipak, kada me je telefon probudio, znao sam da je poziv imao veze s Deborom, i znao sam da ona nee doi. Ruka mi se ve preznojavala dok sam je pruao da dohvatim slualicu. Da, rekao sam. Ovde kapetan Metjus, rekao je glas. elim da govorim sa detektivkom Morgan, molim vas. Ona nije ovde, rekao sam, dok je mali deo mene tonuo i na samu pomisao i njeno znaenje. Hmmm. Aaa, dobro, nije... Kada je otila? Instinktivno sam bacio pogled na sat; bilo je devet i etvrt i ja sam poeo jo jae da se preznojavam. Uopte nije ni dolazila, rekao sam kapetanu. Ali upisala se da ide do vas. Nije na dunosti - a treba da je tamo. Nije uopte dolazila. Dobro, do vraga, rekao je. Rekla je da imate neke dokaze koji su nam potrebni. Imam, rekao sam. I spustio slualicu.

Imao sam dokaze, bio sam posve siguran u to. Samo, nisam sasvim znao ta je to bilo. Morao sam da smislim, i mislio sam da nemam ba mnogo vremena. Ili, da budem jo precizniji, mislio sam da Deb nema mnogo vremena. S druge strane, nisam shvatao kako sam to znao. Nisam svesno sebi rekao, On ima Deboru. Nikakve uzbunjujue slike njene predstojee sudbine nisu iskrsavale u mom mozgu. I nisam morao da iskusim nikakve zaslepljujue spoznaje niti da mislim, Auh, Deb je trebala da stigne do sada; ovo ne lii na nju. Prosto sam znao, kao to sam znao kad sam se probudio da Deb nije dola po mene, da nije uspela da doe. I znao sam ta to znai. On ju je imao. On ju je pokupio iskljuivo zbog mene, to sam znao. Kruio je sve blie i blie - dolazio u moj stan, kroz svoje rtve pisao male poruke, alio se sa mnom dajui male naznake i letimian pogled na ono to radi. A sada se pribliio toliko da blie nije moglo, a da ne budemo u istoj sobi. Pokupio je Deb i ekao. ekao je na mene. Ali gde? I koliko dugo e ekati pre nego to postane nestrpljiv i pone da se igra bez mene? A bez mene, znao sam veoma dobro ko e biti njegov drug u igri - Debora. Ona se pojavila kod mene obuena za posao, u svojoj kurvinskoj odei, njemu bez dileme kao dar od Boga. Mora da je pomislio da je Boi. Imao ju je i ona e biti njegov sasvim poseban prijatelj noas. Nisam eleo da mislim o njoj na taj nain, oblepljenoj trakom, ispruenoj i vrsto vezanoj kako posmatra grozne

delie sebe koji polako nestaju zauvek. A tako e biti. Pod drugim okolnostima, moda bi to bila divna veernja zabava - ali ne sa Deborom. Bio sam prilino siguran da to nisam eleo, nisam eleo da on uradi ita trajno i divno, ne noas. Kasnije, moda, sa nekim drugim. Kada se budemo malo bolje upoznali. Ali ne sada. Ne sa Deborom. I sa tom milju, naravno, sve je izgledalo bolje. Bilo je tako krasno to razreiti. Radije bih da mi sestra bude iva, nego u malim beskrvnim delovima. Divno, gotovo humano s moje strane. A sad, poto sam razreio stvar: ta sad? Mogao sam da zovem Ritu, moda iznajmim film, ili proetam parkom. Ili, da vidimo - moda, ne znam... spasem Deboru? Da, to je obeavalo zabavu. Ali... Kako? Imao sam par tragova, naravno. Znao sam na koji nain on razmilja - na kraju krajeva, i sam razmiljam na takav nain. On je i eleo da ga ja naem. Tu poruku je slao jasno i glasno. Kad bih mogao da izbacim iz glave svu ometajuu glupost - sve snove i jurnjavu za bajkama Novog doba i sve to - tada bih zasigurno stigao do loginog i pravog mesta. On ne bi pokupio Deb da nije mislio da mi je dao sve mogue naznake koje bi bile potrebne jednom pametnom monstrumu da ga pronae. Dobro onda, pametni Dekstere - nai ga. Ulovi Debdrposlava. Pusti svoju neustraivu logiku da iba njegovim tragom kao kakav hladnokrvni opor vukova. Ubaci gigantski mozak u veliku brzinu; pusti vetar sprintom kroz raketne sinapse svog monog uma da pohrli divnom neizbenom zakljuku. Napred, Dekstere, napred!

Dekstere? Alo? Ima li koga? Oigledno ne. Nisam uo nikakav vetar od raketnih sinapsi mog monog uma. On je bio prazan kao nikad. Nije bilo vrtloga iscrpljujuih emocija, naravno, jer nisam ni imao emocije koje bi se vrtloile. Ali je rezultat bio jednako obeshrabrujui. Bio sam isto toliko utrnuo i isceen kao i da sam zaista mogao neto da oseam. Debora je nestala. Bila je u stranoj opasnosti da postane fascinantno delo umetnosti performansa. Njena jedina nada da odri ikakvu vrstu postojanja, izvan bitisanja u formi mrtve prirode postavljene na stolu u policijskoj laboratoriji, bio je njen istroeni brat umrtvljenog mozga. Siroti, pasje zaglupeli Dekster, koji sedi u stolici dok mu se mozak vrti u krugovima jurei sopstveni rep, zavijajui na mesec. Duboko sam udahnuo. Od svih prilika kada sam morao da budem ja, ovo je bila ona najvanija. estoko sam se usredsredio i uposlio, i dok se mali deo Dekstera vratio da popuni eho u modanoj upljini, shvatio sam koliko sam postao ovek i zaglupeo. Nije bilo nikakve velike misterije u ovom sluaju. U stvari, bilo je savreno oigledno. Moj prijatelj je uradio sve, samo to mi nije poslao formalnu pozivnicu na kojoj pie, Biemo poastvovani vaim prisustvom prilikom vivisekcije vae sestre. Crno srce nije obavezno. ak i ovaj mali mehur logike bio je zbrisan iz moje pulsirajue lobanje novom pomisli koja se kao crv uvlaila, sipei trulu logiku. Spavao sam kada je Debora nestala.

Da li je to moglo opet da znai da sam to uradio ja i ne znajui? ta ako sam ve raskomadao Deb negde, naslagao je u delovima u nekom malom, hladnom skladitu i... Skladite? Otkud mi to doe? Oseanje zatvorenosti... Ispravnost nusprostorije u hokejakoj dvorani... Hladan vazduh koji mi duva uz kimu... Zato je to bilo vano? Zato sam se neprestano vraao na to? Jer, bez obzira na sve drugo to se dogodilo, bilo je vano; vratio sam se na one iste nelogine oseajne uspomene, bez nekog posebnog razloga, koliko sam mogao da sagledam. ta je to znailo? I zato bih davao piljiva boba na to znaenje? Jer, bez obzira da li je imalo nekog znaaja ili ne, to je bilo sve ega sam mogao da se drim. Morao sam da pronaem mesto koje je davalo isti oseaj hladnoe i neophodne ispravnosti. Prosto nije bilo drugog puta: nai kvadratni prostor. I tamo u nai Deb, i takoe nai sebe samoga, ili ne-sebe samoga. Zar nije bilo jednostavno? Nije. Uopte nije bilo jednostavno, samo uproeno. Uopte nije imalo smisla obratiti ikakvu panju na sablasne tajne poruke koje mi izranjaju iz snova. Snovi nisu postojali u stvarnosti, na javi nisu ostavljali fredikrugerovske tragove ukrtenih kandi. Nisam mogao prosto da izjurim iz kue i besciljno vozim okolo u psihikom fanku. Bio sam hladno i logino bie. Zato sam na hladan i logian nain zakljuao vrata stana i odetao do kola. I dalje nisam imao pojma kuda sam krenuo, ali je potreba da brzo stignem na odredite upravljala uzdama i bievala me ka parkiralitu zgrade, gde su mi bila kola. Meutim, dvadeset stopa od

mog vernog vozila naglo sam se zaustavio kao da sam naleteo na nevidljivi zid. Svetlo u kabini je gorelo. Ja ga sigurno nisam ostavio tako - parkirao sam po danu, a mogao sam da vidim da su vrata bila dobro zatvorena. Obian lopov bi ostavio vrata otkrinuta da bi izbegao buku pri zatvaranju. Polako sam priao, nimalo siguran ta oekujem da vidim, ili da li zaista elim da vidim. Sa udaljenosti od pet stopa primetio sam da neega ima na suvozaevom seditu. Poao sam paljivo oko kola i zavirio, golicavih nerava. I bila je tu. Opet Barbika. Postajala je to prava kolekcija. Ova je na sebi imala mornarsku kapu i majicu, golog struka, i u tesnim ruiastim vruim pantalonama. U jednoj ruci je stiskala koferi na ijoj je strani pisalo CUNARD. Otvorio sam vrata i uzeo lutku. Uzeo sam koferi iz Barbikine ruke i otvorio ga. Neto siuno je ispalo i otkotrljalo se na pod. Podigao sam ga. Veoma je liilo na Deborin kolski prsten. Sa unutranje strane obrua bilo je ugravirano D. M., Deborini inicijali. Sruio sam se na sedite, stiskajui Barbiku u znojavim rukama. Okrenuo sam je. Savio joj noge. Mahnuo njenim rukama. I ta si radio sino, Dekstere? O, igrao sam se lutkama dok je jedan prijatelj kasapio moju sestru. Nisam gubio vreme pitajui se kako je Barbi, kurva sa krstarenja, dospela u moj auto. Ovo je jasno bila poruka - ili naznaka? Ali bi naznake trebalo da budu u stvari tragovi

koji vode nekuda, a ovaj je izgleda vodio u pogrenom pravcu. Jasno da je imao Debi - ali Cunard? Kako se to uklapalo u tesan i hladan prostor za ubijanje? Nisam mogao da vidim vezu. Meutim, u Majamiju je postojalo samo jedno mesto kome bi to pasovalo. Povezao sam uz Daglas i okrenuo desno kroz Kokonat Grouv. Morao sam da usporim da bih polako probijao put kroz paradu srenih imbecila koji su igrali izmeu radnji i kafea. Izgledalo je da svi imaju previe vremena i novca i veoma malo iega izvan toga, i trebalo mi je mnogo due od uobiajenog vremena da ih proem, ali je bilo teko potresati se suvie jer, u stvari, nisam ni znao kuda idem. Napred u neto; preko Bejfrod Drajva, do Brikla, pa u centar grada. Nije bilo ogromnih neonskih znakova sa nasaenim treptavim strelama i ohrabrujuim reima koje pokazuju pravac: Ovuda do seciralita! Svejedno sam vozio dalje, pribliavajui se dvorani Amerikan Erlajnza, i odmah malo dalje od nje, nasipskom putu Makartur. Koliko sam mogao da obuhvatim pogledom na brzinu, u Gaverment Katu je bio ogroman trup broda za krstarenje, koji naravno nije bio Cunard Lines, ali sam nervozno traio ma kakav znak. inilo se da me, oigledno, ne usmerava na brod za krstarenja; previe guve, previe radnika koji tumaraju okolo. Ve na neto u blizini, neto u vezi s tim, to bi naravno trebalo da znai: ta? Daljih naznaka nije bilo. Toliko sam estoko zurio u brod za krstarenja da bi mu se paluba otopila od mog pogleda da je to mogu e, ali Debora nije iskoila iz brodskog skladita i zaigrala niz prolaz.

Traio sam dalje. Pored broda, kranovi za utovar uzdizali su se u nono nebo, kao naputeni rekviziti iz Ratova zvezda. Malo dalje bili su naslagani kontejneri, jedva vidljivi u tmini ispod kranova, ogromna neuredna gomila razbacana po placu kao da je gigantsko dete, kome je bilo veoma dosadno, istreslo svoje kocke za slaganje iz kutije sa igrakama. Neki kontejneri su bili hladnjae. A dalje od kontejnera... Odbij samo as, dragi deko. Ko mi to apue, kakve to nene rei mrmlja sasvim samotnom sumorno spregnutom Deksteru? Ko je sedeo sada iza mene; iji je suvi zadovoljni prigueni smeh okupirao zadnje sedite? I zato? Kakva je poruka zvearski zveketala u mojoj bezmozgnoj glavi lienoj eha? Kontejneri. Neki od njih hladnjae. Ali zato kontejneri? Iz kog bi to razloga mene interesovala gomila hladnih, stenjenih prostora? O, da. Dobro. Kad ve tako razmilja. Da li bi ovo moglo da bude mesto, budui dom muzeja Deksterova rodna kua? Sa autentinim, kao ivim eksponatima, ukljuujui retki performans uivo u izvedbi Deksterove jedine sestre? estoko sam motao volanom, presecajui BMW sa veoma snanom trubom. Pokazao sam mu srednji prst, konano vozei kao roeni majamanin, to sam i bio, ubrzavajui preko nasipskog puta.

Brod za krstarenja bio je tamo, levo. Prostor sa svim kontejnerima nalazio se desno, okruen ianom ogradom na ijem je vrhu bila ica otra kao brija. Provezao sam se jednom po pristupnom putu, rvui se sa nadolazeom plimom sigurnosti i narastajuim horom neega to je zvualo kao navijaka pesma Mranog putnika. Put je bio slepa ulica koja se zavravala kod uvarske kabine, znatno ispred kontejnera. Tu je bila kapija oko koje se motala nekolicina uniformisane gospode, i nikakva ansa da se tuda proe bez odgovaranja na prilino neprijatna pitanja nije postojala. Da gospodine, pitao sam se mogu li da uem i malo razgledam. Vidite, meni se ini da bi to bilo dobro mesto na kome bi moj prijatelj mogao da kasapi moju sestru. Presekao sam kroz red narandastih kupa na sredini puta, i na trideset stopa od kapije okrenuo, nazad putem kojim sam i doao. Brod za krstarenja uzdizao se sada zdesna. Skrenuo sam levo malo pre nego to sam stigao do mosta ka kopnu i uvezao se u veliki prostor sa terminalima na jednom kraju i ianom ogradom na drugom. Ograda je bila veselo dekorisana znakovima koji su pretili stravinom kaznom svakome ko zaluta u taj prostor, u potpisu Carinska sluba SAD. Ograda je vodila nazad na glavni put du ogromnog parkinga, praznog u ovo doba noi. Polako sam kruio po njegovom obodu, posmatrajui kontejnere na udaljenom kraju. Oni su verovatno iz stranih luka, treba da prou carinu, pristup je strogo kontrolisan. Bilo bi previe teko svakome da ue u taj prostor i izae iz njega, posebno sa

sumnjivim prtljagom kao to su delovi tela i slino. Trebalo je ili da naem drugi prostor, ili da priznam da gubim vreme jurei za maglovitim oseanjima iskipovanim iz munih snova i oskudno odevene lutke. I to pre to priznam, vee su anse da pronaem Deb. Nije bila ovde. Nema razloga da bude ovde. Logina misao, konano. Ve sam se oseao bolje, i tren pre no to se sasvim uobrazih ugledah poznati pikap parkiran odmah sa unutranje strane ograde tako da se lepo vide slova na boku, ALONZO BROTHERS. Privatna urka u podrumu moga mozga pevala je preglasno da bih uo sebe kako se zlobno smekam, te sam zaustavio i parkirao. Moj pametni deo je kucao na vrata mog mozga i vikao Brzo! Brzo! Ajde, idi, idi!, ali je iz pozadine guter dogmizao do prozora palacajui svojim opreznim jezikom, i ja sam nepomino sedeo neko vreme pre nego to sam konano izaao iz kola. Doao sam do ograde i stajao kao statista u filmu o logorima iz drugog svetskog rata, prstiju zakaenih za okca ograde, virei gladno u ono to je lealo tamo, samo par nedostinih jardi dalje. Bio sam siguran da je morao da postoji veoma jednostavan nain da se zadivljujue inteligentno bie kao ja uvue, ali je pokazatelj stanja u kome sam se nalazio bilo to to nekako nisam bio u stanju da poveem misli. Morao sam da uem, ali nisam mogao. I tako sam stajao drei se za ogradu i gledajui unutra, znajui sasvim dobro da se sve to je vano nalazi upravo tamo, samo par jardi udaljeno, i bio sam potpuno nesposoban da moj divovski mozak bacim na problem i

uhvatim reenje u letu. Um ponekad bira veoma loe vreme za odlazak u etnju, zar ne? Moj alarm sa zadnjeg sedita se ukljuio. Morao sam da se sklonim, odmah. Stajao sam sumnjiv u dobro obezbeenom prostoru, i bila je no; svakog trenutka, neko od uvara e se zainteresovati za zgodnog mladog oveka koji inteligentno viri kroz ogradu. Morau da se sklonim i smislim nain da se uvuem unutra dok se odvozim kolima. Odstupio sam od ograde, bacajui na nju poslednj i zaljubljeni pogled. Upravo tu gde su mi noge bile dodirivale ogradu, nalazila se primetna rupa. Okca ograde su bila preseena taman toliko da omogue prolaz jednom ljudskom biu, ili ak dobroj kopiji nekog takvog, kao to sam bio ja. Odvojeni kraj je na mestu drala teina parkiranog kamiona, da se ne bi pomerao i na taj nain odao. Mora da je to bilo uraeno nedavno, veeras, otkad je kamion stigao. Poslednji poziv upuen meni. Polako sam se udaljio, automatski oseajui neku vrstu zdravo ti tamo odsutnog osmeha koji mi se javljao na licu kao maska. Zdravo deurni, samo etam. Divno vee za ereenje, zar ne? Veselo sam se odvukao do kola, ne gledajui ni u ta osim u mesec iznad vode, radosno zviduui dok sam sedao i odvozio se. Izgleda da niko nije uopte obraao panju - osim, naravno, hora koji je pevao aleluja u mom umu. Smestio sam kola na parking, tamo pored kancelarija za krstarenja, moda nekih stotinak metara od mojih malih vrata raja rune izrade. U blizini su

bili retko ratrkani automobili. Niko nee obratiti panju na mene. Ali dok sam parkirao, druga kola su kliznula na mesto pored mog, svetloplavi evrolet za ijim je volanom sedela ena. Sedeo sam mirno neko vreme. I ona takoe. Otvorio sam vrata i izaao. Isto je uradila i detektivka Laguerta.

P O G L A V L J E 25

Uvek sam bio veoma dobar u udnim prilikama, ali moram da priznam da me je ova sasvim oborila s nogu. Jednostavno nisam znao ta da kaem i neko vreme sam samo gledao u Laguertu, kao to je i ona u mene bila uperila oi koje nisu treptale, a onjaci su joj bili ogoljeni tek malo, kao u velike make koja odmerava da li da se poigra s plenom ili da ga pojede. Nikako nisam mogao da smislim opasku koja ne bi poela mucavo, a ona je izgleda bila zainteresovana da me samo posmatra. Zato smo dugo jednostavno stajali. Na kraju je ona probila led lakom dosetkom. ta ima tamo? pitala je, pokazujui glavom prema ogradi udaljenoj nekih stotinak jardi. O, detektivko, pokuljalo je iz mene, u nadi da ona nee primetiti ta je rekla, valjda. ta vi radite ovde? Pratila sam tebe. ta ima tamo? Tamo? rekao sam. Znam, zaista glupa opaska, ali iskreno, ponestale su mi one pametne, a od mene se ne moe oekivati da smislim neto dobro pod ovakvim okolnostima. Zabacila je glavu na stranu i izbacila jezik, prevlaei njime preko donje usne; polako ulevo, udesno, ulevo i eto ga nazad u ustima. Onda je klimnula glavom. Mora da misli da sam glupa, rekla je. Naravno da mi je ta misao

padala na pamet par puta, ali nije bilo uputno to rei. Ali mora da zapamti, nastavila je, ja sam kompletna detektivka, a ovo je Majami. Kako misli da sam stigla dovde, a? Dobro izgledate? pitao sam, uputivi joj blistavi osmeh. Nikada ne boli laskati enama. Pokazala mi je svoje divne zube, svetlije ak i od visokog kriminalistikog osvetljenja koje je padalo na parking. Ta ti je dobra, rekla je i namestila usne u udan poluosmeh koji joj je ispraznio obraze i uinio da izgleda staro. Na takva sam sranja padala kada sam mislila da ti se dopadam. Dopadate mi se, detektivko, rekao sam joj, moda sa previe ara. Ona kao da me nije ula. A onda si me gurnuo na pod kao neku svinju, i sada se pitam ta mi to fali? Smrdi mi iz usta? I onda mi sine. Nisam ja u pitanju. Ti si. Tebi neto fali. Naravno da je bila u pravu, ali i dalje nije bolelo da ujem ta ima da kae. Ja ne... Kako to mislite? Opet je odmahnula glavom. Narednik Douks eli da te ubije a uopte ne zna zato. Trebalo je da ga sluam. S tobom neto nije u redu. I povezan si nekako sa ovim kurvinskim poslom. Povezan... Kako to mislite? Ovoga puta je u njenom osmehu bilo malo divlje radosti, a tragovi akcenta su se vratili u njen govor. Sauvaj svoj arm za advokate. I moda sudiju. Jer mislim da te sada imam.

Gledala me je dugo i tvrdo, a njene tamne oi su sijale. Izgledala je jednako neljudski kao i ja, to je nateralo malo jeze niz moj vrat. Da li sam je uistinu potcenio? Da li je zaista bila tako dobra? I tako ste me pratili? Jo zuba. Jest', ba tako, rekla je. Zato pregleda ogradu? ta ima tamo? Siguran sam da bih se u redovnim okolnostima ovoga setio ranije, ali se branim prinudom. Zaista mi nije palo na pamet sve do tada. Ali kad je stiglo, bilo je kao malo i bolno svetlo uprto ka unutra. Kada ste me pokupili? Pred kuom? U koje vreme? Zato stalno menja temu? Tamo ima neto, je l' da? Detektivko, molim vas - ovo bi moglo da bude veoma vano. Kada i kako ste poeli da me pratite? Ona me je ispitivaki gledala, a ja sam poeo da shvatam da sam je, u stvari, potcenio. U toj eni je bilo mnogo vie od politikog instinkta. Zaista kao da je imala neto uz to. I dalje nisam bio ubeen da je ita od toga bila inteligencija, ali jeste imala strpljenja, to je ponekad bilo vanije od mudrovanja, u poslu kojim se bavila. Bila je voljna da jednostavno eka i posmatra me i ponavlja pitanja sve dok ne dobije odgovor. A onda bi verovatno pitala dalje jo nekoliko puta, jo ekala i posmatrala ta u da uradim. Obino sam mogao da je nadmudrim, ali veeras ne, veeras nikako nisam mogao da je nadmudrim. Zato sam navukao svoje najbolje ponizno lice i ponovio, Molim vas, detektivko...

Ponovo je pokazala jezik, a zatim ga konano sklonila. Okej, rekla je. Kada tvoje sestre nije bilo par sati a nije se znalo gde je, poela sam da mislim da moda neto smera. A znam da nita ne moe sama, dakle gde bi otila? Podigla je jednu obrvu na mene, zatim nastavila s trijumfom u glasu. Kod tebe, eto gde! Da razgovara s tobom! Zabacila je glavu, zadovoljna svojom deduktivnom logikom. I zato neko vreme razmiljam o tebi. Kako se uvek pojavljuje i muva se okolo ak i kada ne mora. Kako si nekada uspevao da provali serijske ubice, a ovoga ne? A zatim kako si me prejebao svojim glupavim spiskom, napravio me glupaom, gurnuo me na jebeni patos... Njeno lice je izgledalo otrije i neto starije. Zatim se osmehnula i nastavila. Neto sam prokomentarisala glasno, u mojoj kancelariji, a narednik Douks kae, 'Govorio sam ti o njemu ali ti ne slua.' I onda iznenada celo mesto preplavi tvoje lepo lice, a ne bi trebalo da bude tako. Slegnula je ramenima. Zato sam otila do tvog stana. Kada? U koje vreme, jeste li zapazili? Naaa, rekla je. Ali tamo sam samo dvadeset minuta, i onda ti izlazi i igra se sa pederskom Barbikom i dovozi se ovamo. Dvadeset minuta... Znai nije bila tamo na vreme da vidi ko je ili ta je pokupilo Deboru. Veoma verovatno govori istinu i zaista me je jednostavno pratila da vidi... ta da vidi? Ali zato ste me uopte pratili?

Slegnula je. Povezan si s ovom stvari. Moda nisi ti to uradio, ne znam. Ali u saznati. A neto od onoga to saznam, prilepiu tebi. ta je tamo, u onim kontejnerima? II' e da mi kae, il' stojimo ovde celu no? Na svoj nain, ne bi se moglo rei da nije ubola stvar. Nismo mogli da stojimo ovde cele noi. Nismo mogli, bio sam siguran, da stojimo jo dugo jer e se strana stvar dogoditi Debori. Ako se ve nije dogodila. Morali smo da krenemo, odmah, poemo, naemo ga i zaustavimo. Ali kako sam uspeo ovo, da poem u vonju sa Laguertom za vratom? Oseao sam se kao kometa sa repom koji nije elela. Duboko sam udahnuo. Rita me je jednom povela na radionicu za sticanje svesti o svom zdravlju u novoj epohi, gde je istaknut znaaj dubokog proiavajueg disanja. Te sam to primenio. Nisam se oseao nita istije, ali mi se barem od toga mozak nakratko pokrenuo, i shvatio sam da moram neto da uradim to sam ranije retko inio - da kaem istinu. Laguerta je i dalje zurila u mene, ekajui odgovor. Mislim da je ubica tamo, rekao sam Laguerti. I mislim da ima Morganovu. Posmatrala me je ne miui se. Okej, rekla je konano. I zato ti doe da stoji uz ogradu i gleda unutra? Zato to voli sestru toliko da eli da posmatra? Zato to elim da uem. Traio sam ulaz kroz ogradu. Zato to zaboravlja da radi za policiju?

Moralo je da iskrsne, naravno. Odmah je prela na problematino mesto, i to bez iije pomoi pride. Na to nisam imao dobar odgovor. Ceo ovaj posao sa govorenjem istine kao da nikada nije mogao da proe bez neke vrste udne neprijatno-sti. Samo sam - eleo sam da se uverim pre nego to dignem frku. Klimnula je. A-ha. Odlino, stvarno, rekla je. A sad da ti ja kaem ta mislim. Ili si uradio neto to ne valja, ili zna za to. Dakle, ili prikriva tu stvar, ili hoe sm da je otkrije. Sm? Ali to bi mi to trebalo? Odmahnula je glavom da bi mi pokazala koliko je to bilo glupo. Da bi pokupio svu slavu. Ti i ta tvoja sestra. Mislite da nisam shvatila? Rekoh ti da nisam glupa. Nisam ja va kasapin, detektivko, rekao sam, preputajui se njenoj milosti i sada potpuno uveren da je znala manje od mene. Ali mislim da je on onamo, u jednom od kontejnera. Obliznula je usne. Zato tako misli? Oklevao sam, ali je ona svoj guterski pogled bez treptanja drala na meni. Koliko god da mi je to bilo neprijatno, morao sam da joj kaem jo poneku istinu. Pokazao sam glavom na kombi Alonzo Brothers parkiran odmah s one strane ograde. Ono je njegov kamion. Ha, rekla je, i konano trepnula. Ispustila me je iz fokusa na trenutak i kao da je odlutala u mislima. Ka svojoj kosi? Svojoj minki? Svojoj karijeri? Nije mi bilo jasno. Meutim, sada se nametalo mnogo nezgodnih pitanja koje

bi dobar detektiv mogao da postavi: Otkud sam znao da je kamion njegov? Kako sam ga pronaao ovde? Zato sam bio tako siguran da on nije jednostavno napustio kamion i otiao na neko drugo mesto? Ali je konana analiza pokazala da Laguerta nije bila dobra detektivka; ona je prosto klimnula, ponovo obliznula usne, i rekla: Kako emo ga nai me svim tim kontejnerima? Jasno, zaista sam je potcenio. Prela je sa ti na mi tako glatko. Zar ne elite da pozovete pojaanje? pitao sam je. Radi se o veoma opasnom oveku. Priznajem da sam je samo bockao. Ali je ona shvatila veoma ozbiljno. Ako ne uhvatim ovog tipa sama, za dve nedelje baviu se parking satovima, rekla je. Naoruana sam. Niko mi nee izmai. Pozvau pojaanje kad ga budem imala u rukama. Prouavala me je bez treptanja. A ako nije tamo, onda u im predati tebe. Bilo je mudro prei preko toga. Moete li nas uvesti unutra? Nasmejala se. Nego ta. Imam znaku, uvela bih nas svuda. I ta onda? Ovo je bio upav deo. Ako se sada upeca, eto mene kod kue slobodnog. Onda se razdvojimo i traimo dok ga ne naemo. Paljivo me je gledala. Opet sam na njenom licu video isto to i ranije, odmah po izlasku iz auta - pogled lovca koji odmerava plen, procenjujui kada i na kom mestu da napadne, i koliko kandi da upotrebi. Bilo je strano -

gotovo da sam se zagrejao za enu. Okej, konano je rekla i pokazala glavom ka svojim kolima. Ulazi. Uao sam. Odvezla nas je na put ka kapiji. I u ovo doba je bilo saobraaja. Izgledalo je da su to veinom bili Ijudi iz Ohaja u potrazi za svojim brodom kojim e otii na krstarenje, ali malo ih je stizalo do kapije, jer su ih uvari vraali tamo odakle su i doli. Detektivka Laguerta ih je sve ispreticala i ispresecala, siledijski uvlaei svoj veliki evrolet na elo reda. Vetina vozaa sa Srednjeg zapada nije mogla da se meri sa jednom Kubankom iz Majamija, sa dobrim socijalnim osiguranjem, i za volanom auta do koga joj nije bilo stalo. Uz jeku sirena i priguene uzvike, stigli smo do uvarske kabine. uvar je izvirio, vitak, miiav crnac. Gospoo, ne moete... Podigla je znaku. Policija. Otvorite kapiju. Rekla je to tako strogo i autoritativno da sam gotovo iskoio iz auta da sam otvorim kapiju. Straar se ukoio, duboko udahnuo na usta, i nervozno pogledao u kabinu. ta e vam... Otvarajte prokletu kapiju, Rentale, rekla je, mlatarajui svojom znakom, pa se on konano otkoio. De, da vidim znaku, rekao je. Laguerta ju je mlitavo podigla, primoravajui ga da prie korak blie da bi je pogledao. Namrtio se na znaku, ali nije naao nita emu bi prigovorio. A-ha, rekao je. Moete li mi rei kakvog posla imate tamo?

Mogu da ti kaem da u te, ako ne otvori kapiju za dve sekunde, strpati u ptrljanik mog auta i odvesti u centar grada u pritvor, u eliju punu gej biciklista, a onda u da zaboravim da si tamo. Straar je ustao. Samo pokuavam da pomognem, rekao je, i viknuo preko ramena, Tavio, otvaraj kapiju! Kapija se podigla i Laguerta je proiala. Kukin sin radi neto i ne eli da ja saznam za to, rekla je. U njenom glasu bilo je zabave koja je dobro ila uz podizanje nivoa uzbuenja. Samo mene noas ne zanima krijumarenje. Pogledala me je. Gde emo? Ne znam, rekao sam. Valjda treba da ponemo od mesta na kome je ostavio kamion. Klimnula je, ubrzala niz put izmeu gomila kontejnera. Ako nosi telo, verovatno je parkirao prilino blizu mesta na koje se uputio. Dok smo se pribliavali ogradi, ona je usporila, tiho usmeravajui auto na oko pedeset stopa od kamiona, a zatim je zaustavila. Pogledajmo ogradu, rekla je, gurnuvi menja u rikverc i izaavi iz auta koji se jo uvek nije sasvim smirio. Sledio sam je. Laguerta je stala u neto to joj se nije dopalo i podigla stopalo da pogleda cipelu. Prokletstvo, rekla je. Proao sam pored nje, oseajui da mi puls udara glasno i brzo, i otiao do kamiona. Obiao sam ga, probajui vrata. Sva su bila zakljuana, i mada su postojala dva mala prozora pozadi, bila su prefarbana sa unutranje strane. Stao sam na branik i svejedno pokuao da provirim, ali nije bilo pukotina u farbi. Sa ove strane nije imalo ta da

se vidi, no svejedno sam se sagnuo i pregledao tlo. Vie sam osetio nego uo da je Laguerta dogmizala do mene. ta ima? pitala je, a ja se uspravih. Nita, rekao sam. Prozori pozadi su ofarbani iznutra. Moe li da vidi napred? Obiao sam kamion i otiao napred. Ni tu nije bilo nikakvih naznaka. Sa unutranje strane vetrobrana, par titnika za sunce veoma popularnih na Floridi, bilo je sputeno preko komandne table, blokirajui tako pogled u kabinu. Popeo sam se na prednji branik pa na haubu, prepuzao je zdesna nalevo, ali nije bilo rupa ni u titnicima. Nita, rekao sam i siao. Okej, rekla je Laguerta, gledajui me sputenih kapaka, dok joj je samo vri jezika provirivao. Kojim putem 'oe da ide? Ovim putem proaputao je neko duboko u mom mozgu. Ovamo. Pogledao sam desno, tamo gde su pokazivali zadovoljno nasmejani mentalni prsti, a onda ponovo u Laguertu, koja je ne trepui zurila u mene pogledom gladnog tigra. Ja u levo i okolo, rekao sam. Nai emo se na pola puta. Okej, Laguerta je rekla uz podivljali osmeh. Ali ja idem levo. Pokuao sam da izgledam iznenaeno i nesreno, i pretpostavljam da sam prilino dobro to uradio jer me je posmatrala i potvrdila glavom. Okej, ponovila je, i okrenula niz prvi red naslaganih teretnih kontejnera.

Zatim sam ostao sam sa mojim stidljivim unutranjim drugom. I sada ta? Sada kada sam prevario Laguertu da mi prepusti desnu putanju, ta da radim s njom? Na kraju, nije bilo razloga da mislim da je ova strana bila ita bolja od leve - isto tako sam mogao i da ostanem uz ogradu i ongliram kokosovim orasima. Vodio me je samo moj sibilantni unutranji amor, a da li je to zaista bilo dovoljno? Kada si ledena kula istog razuma kakva sam bio ja, prirodno je potraiti logine putokaze za akciju. Podjednako je prirodno ignorisati neobjektivnu, iracionalnu buku muzikalnih glasova sa donjeg sprata tvog mozga koji bi da te strmoglavo poalju niz put, bez obzira na to koliko su oni alarmantno odzvanjali pod namrekanom meseevom svetlou. A to se ostalog tie - pojedinosti kuda da krenem sada pogledao sam oko sebe, niz dugaak nepravilan red kontejnera. Tamo na strani kojom je otila Laguerta lupajui visokim potpeticama, bilo je nekoliko redova jarko ofarbanih kamionskih prikolica. A ispred mene, proteui se desno, bili su pediterski kontejneri. Iznenada, postao sam veoma nesiguran. Nije mi se dopadao oseaj. Zatvorio sam oi. im sam to uradio, aptanje je postalo oblak zvuka, i ne znajui zato, shvatio sam da se kreem prema razbacanim pediterskim kontejnerima, tamo uz vodu. Nisam imao svesno saznanje da su ba ti kontejneri bili drugaiji ili bolji, ili da je taj pravac bio ispravniji, da je vie obeavao. Moje noge su se jednostavno stavile u pokret i ja sam ih sledio. Bilo je kao da su pratile neku putanju poznatu samo nonim prstima,

kao da je aputavi lament mog unutranjeg hora pevao neku neodoljivu pesmu, a moje noge su je prevodile i vodile me. Dok su se kretale, zvuk je rastao u meni, utiani grohotan urlik, vukui me bre od mojih nogu, cimajui me nespretno monim nevidljivim trzajevima niz krivudavu putanju izmeu kontejnera. A opet, u isto vreme novi glas, tih i razuman, gurao me je nazad, govorei mi da nisam eleo da budem ba ovde, kvocajui mi da beim, da idem kui, gubim se odavde, i taj glas nije bio mnogo smisleniji od svih ostalih glasova. Neto me je vuklo napred i guralo nazad u isto vreme, tako mono da nisam mogao da nateram noge da rade kako treba, pa sam teturao i pao licem pravo na tvrdo stenovito tlo. Podigao sam se na kolena, suvih usta i poludelog srca, i zastao da opipam poderotinu na mojoj divnoj kuglakoj koulji od dakrona 35. Progurao sam prst kroz rupu i pretio sebi njime. Alo, Dekstere, kuda si krenuo? Alo, gospodine Prstu. Ne znam, ali skoro da sam stigao. ujem kako me prijatelji dozivaju. I tako sam se podigao na, odjednom, nestabilne noge i sluao. Sada sam jasno uo, ak i otvorenih oiju, i osetio to tako snano da nisam mogao ni da hodam. Stajao sam malo, oslonjen na jedan od kontejnera. Veoma otrenjujua misao, koja kao da mi je bila neophodna. Neto bez imeno se rodilo na tom mestu, neto to je ivelo u najtamnijim rupama-skrivalicama onoga to se zvalo Dekster, i po prvi put koliko sam mogao da se setim, bio sam uplaen. Nisam
35

Vrsta sintetikog vlakna.

eleo da budem ovde gde vrebaju jezive stvari. A ipak sam morao da budem tu da bih pronaao Deboru. Nevidljivo nadmetanje u povlaenju konopca me je cepalo na pola. Oseao sam se kao (zlo)upotrebljeno dete na nekom frojdovskom plakatu, i hteo sam da idem kui i u krevet. Ali mesec je urlikao na tamnom nebu iznad mene, voda je zavijala du Gaverment Kata, a blagi noni povetarac je vritao preko mene kao jato vila narikaa koje predskazuju smrt, primoravajui moja stopala da idu napred. I pesma je nadolazila u meni kao neka vrsta gigantskog mehanikog hora, terajui me napred, podseajui me kako da pokreem noge, gurajui me, oduzetih kolena, niz red kontejnera. Srce mi je ekialo i kakotalo, kratko hvatanje vazduha bilo je preglasno, i po prvi put, koliko moje seanje see, oseao sam se slabo, nestabilno i glupo - kao ljudsko bie, kao veoma malo i bespomono ljudsko bie. Teturao sam neobino poznatom stazom pozajmljenim nogama, sve dok vie nisam mogao da teturam i ponovo se oslonio rukom o kontejner kome je pozadi bio montiran klimatizerski kompresor ije se kloparanje mealo sa vriskom noi, a sve to je bubnjalo u mojoj glavi takvom snagom da sam jedva gledao. Kako sam se naslonio na kontejner, tako su se irom otvorila vrata. Unutranjost kontejnera bila je osvetljena uraganskim lampama sa akumulatorskim napajanjem. Uz zadnji zid je bio postavljen privremeni operacioni sto napravljen od ambalanih gajbica. A bez pokreta, privezana za mesto, na stolu je leala moja draga sestra Debora.

P O G L A V L J E 26

Prvih nekoliko sekundi izgledalo je da nije neophodno disati. Samo sam gledao. Dugake glatke lepljive trake bile su obavijene oko ruku i nogu moje sestre. Ona je nosila zlatno lamirane vrue pantalone i oskudnu svilenu bluzu vezanu iznad pupka. Kosa joj je bila pokupljena vrsto pozadi, oi neprirodno velike, a disala je brzo kroz nos, jer su joj usta, takoe, bila prelepljena lepljivom trakom, koja joj je ila preko usana i do stola da bi joj glava bila mirna. Pokuao sam da smislim ta da kaem, ali sam shvatio da su mi usta previe suva da bih govorio, pa sam samo gledao. Debora je uzvratila pogled. U njenim oima je bilo puno toga, ali je najjasniji bio strah koji me je drao prikovanog za vrata. Nikada ranije nisam video taj pogled kod nje i nisam bio siguran ta da mislim. Priao sam pola koraka ka Debori i ona se trznula pod lepljivom trakom. Boji se? Naravno - ali da se boji mene? Bio sam tu da je spasem, najverovatnije. Zato bi me se bojala? Osim... Da li sam ja ovo uradio? ta ako je, tokom moje male dremke ranije te veeri, Debora bila dola u moj stan, po dogovoru, i pronala Mranog putnika za volanom deksteromobila? I bez mog znanja ja sam je bio doveo ovde i trakom je privezao muiteljski za sto bez svesne spoznaje - to nije imalo nikakvog smisla, naravno. Da li sam otrao kui i sam sebi

ostavio Barbiku, zatim se popeo na sprat i strovalio u krevet i probudio se ponovo kao ja, kao da sam trao neku vrstu ubilake tafetne trke? Nemogue: ali... Kako bih inae mogao da znam da doem dovde? Protresao sam glavom; nije bilo naina na koji bih mogao da izaberem ovaj kontejner-hladnjau od svih moguih mesta u Majamiju, ako nisam ve znao gde se tano nalazi. A znao sam. Jedini mogui nain jeste da sam ve bio ovde ranije. I ako to nije bilo veeras sa Deb orom, onda kada i s kim? Bio sam gotovo siguran da je ovo pravo mesto, rekao je glas toliko nalik mome da sam za trenutak pomislio da sam to ja izgovorio, i pitao se ta sam pod tim podrazumevao. Dlake na vratu su mi se nakostreile i ja sam jo za pola koraka priao Debori - a on je izaao iz senke. Osvetljavalo ga je meko svetlo fenjera i nae oi su se susrele; za momenat se soba zaljuljala napred-nazad i nisam bio sasvim siguran gde se nalazim. Pogled mi je prelazio sa mene na vratima na njega za malim improvizovanim radnim stolom, i video sam sebe kako vidim njega, a onda sam video njega kako vidi mene. U zaslepljujuem blicu video sam sebe na podu, kako sedim mirno i ne miem se, i nisam znao ta je ta vizija znaila. Veoma uznemiravajue a opet, bio sam ponovo svoj, iako donekle nesiguran u smisao svega.

Gotovo siguran, rekao je on ponovo, tih i srean glas kao problematino dete gospodina Rodersa36. Ali sada, eto te ovde, dakle ovo mora da je pravo mesto. Slae li se? Ne postoji lep nain da se ovo kae, ali istina je da sam zurio u njega otvorenih usta. Prilino sam siguran da sam gotovo balavio. Samo sam blenuo. To je bio on. Nije bilo sumnje. Ovde je stajao ovek sa slike koju smo nali na vebkamu, ovek za koga smo i Deb i ja mislili da to sasvim mogu da budem ja. Iz ove blizine mogao sam da vidim da on, u stvari, nije ja; ne sasvim, i osetio sam mali talas zahvalnosti zbog te spoznaje. Ura - bio sam neko drugi. Jo uvek nisam sasvim lud. Ozbiljno asocijalan, naravno, i sporadino ubilaki nastrojen, ega ima loeg u tome? Ali ne lud. Bio je to neko drugi, a taj neko nije bio ja. Triput ura za Deksterovu pamet. Ali je bio veoma slian meni. Moda in-dva vii od mene, krupniji u ramenima i grudima, kao da se mnogo bavio podizanjem tegova. To, u kombinaciji s bledilom njegovog lica, nateralo me je da pomislim da je moda do nedavno bio u zatvoru. Ispod bledila, meutim, njegovo lice bilo je veoma slino mome; isti nos, iste jagodice, isti pogled u oima koji je govorio da su svetla bila upaljena, ali nikoga nije bilo kod kue. ak je i njegova kosa imala isti udni polutalas. Nije sasvim izgledao kao ja, ali je bio veoma slian.
36

zlostavljanje

Dejms Roders iz Virdinije, koji je 2001, godine, sa 68 godina, osuen za tri devojice, poinjeno jo 1964. godine.

Da, rekao je. U prvom momentu malo okira, zar ne? Samo malo, rekao sam. Ko si ti? I zato je sve ovo tako... ostavio sam misao nedovrenu jer nisam znao ta je bilo sve ovo. Napravio je grimasu, veoma deksterski razoaranu grimasu. Pobogu. A bio sam tako siguran da si sve shvatio. Odmahnuo sam glavom. Ne znam ak ni kako sam dospeo ovde, rekao sam. On se neno osmehnuo. Neko drugi je upravljao veeras? I dok mi se kostreila dlaka na vratu, on se samo malo zasmeuljio, mehaniki zvuk koji nije bio vredan pomena - ali guterski glas iz onostranog u mom mozgu bio je potpuno isti, tano u notu. A nije ak ni pun mesec, zar ne? Ali nije ni prazan, rekao sam. Teko da je bilo mnogo domiljato, ali sam se barem potrudio, to je u datim okolnostima izgledalo znaajno. Shvatio sam i da sam polupijan od spoznaje to konano postoji neko ko zna. Nije pravio beskorisne primedbe koje su pukom sluajnou pogaale usred moje line srede. Bila je to i njegova sreda. Znao je. Ali, prvi put sam mogao da pogledam preko ogromnog zaliva izmeu mojih i nekih tuih oiju i kaem bez imalo brige On je isti kao ja. ta god da sam bio ja, on je bio isto to. Sad ozbiljno, rekao sam. Ko si ti?

Njegovo lice se rasteglo u deksterovski osmeh nalik maku iz Alise u zemlji uda, ali poto je toliko liio na moj osmeh, mogao sam da vidim da se iza njega nije krila prava srea. ega se sea od ranije? rekao je. Eho tog pitanja se odbio o zidove kontejnera i gotovo smrskao moj mozak.

P O G L A V L J E 27

ega se sea od ranije? Hari me je pitao. Niega, Tata. Osim... Slike su se uvlaile u moj podmozak. Mentalne slike snovi? uspomene? - veoma jasne vizije, ta god da su bile. I bile su odavde - iz ove sobe? Ne; nemogue. Ovaj kontejner nije mogao da bude ovde mnogo dugo, a ja sasvim sigurno nikada pre nisam bio u njemu. Meutim, teskoba prostora, hladan vazduh to dotie iz kompresora koji pumpa, prigueno svetlo - sve je to dopiralo do mene u simfoniji povratka kui. Naravno da nije bio ovaj isti kontejner - ali su slike bile tako jasne, tako sline, tako potpuno gotovo prave, samo da nije... Trepnuo sam; jedna slika je treperila u pozadini mojih oiju. Zatvorio sam ih. Zaskoila me je unutranjost drugaijeg kontejnera. Nije bilo kartona u drugom kontejneru. Ali je tamo bilo - one stvari tamo. Tamo pored ... mama? Mogao sam da joj vidim lice, i ona se nekako krila i virila preko - neega - samo se videlo njeno lice, njeno nenamigujue netrepue nepokretno lice. eleo sam da se smejem u poetku, jer se mama tako dobro sakrila. Nisam mogao da vidim ostatak, samo njeno lice. Mora da je napravila rupu u podu. Mora da se krila u rupi i virila iz nje - ali zato mi nije odgovarala sada kad sam je video? Zato nije ni namignula? ak

ni kada sam je pozvao sasvim glasno, nije odgovorila nije se pomerila nije uradila nita osim to me je gledala. A bez mame sam bio sm. Ali ne - ne sasvim sm. Okrenuo sam glavu i uspomena se okrenula sa mnom. Nisam bio sm. Neko je bio sa mnom. Veoma zbunjujue u poetku, jer to sam bio ja - ali je to bio neko drugi ali je izgledao kao ja - ali smo obojica izgledali kao ja... Ali ta smo radili ovde u kontejneru? I zato se mama nije micala? Ona treba da nam pomogne. Sedeli smo ovde u dubokoj bari, bari - mama treba da se pomeri, da nas izvede iz ove... Krvi...? proaputao sam. Setio si se, rekao je on iza mene. Tako sam srean. Otvorio sam oi. U glavi mi je nemilosrdno tuklo. Gotovo sam mogao da vidim drugu sobu naslojenu na ovu. A u toj drugoj sobi mali Dekster je sedeo tano tu. Mogao sam da postavim noge tano na to mesto. A drugi ja je sedeo pored mene, ali on nije bio ja, naravno; bio je drugi neko, neko koga sam znao dobro koliko i sebe, neko ko se zvao... Bini...? rekao sam oklevajui. Zvuk je bio isti, ali ime nije zvualo sasvim ispravno. On je sreno klimnuo. Tako si me ti zvao. U to vreme nisi mogao da izgovori Brajan. Govorio si Bini. Pomilovao me je po ruci. U redu je. Lepo je imati nadimak. utao je, lice mu se smeilo dok su mu oi bile prikovane za moje lice. Mali brate. I dalje sam sedeo. Seo je pored mene. ta... bilo je to sve to sam uspeo da kaem.

Brat, ponovio je. Irski blizanci. Rodio si se samo godinu dana posle mene. Naa mama je bila malo nepaljiva. Njegovo lice se izvilo u odvratan, veoma srean osmeh. Na vie naina, rekao je. Pokuao sam da progutam. Nije ilo. On - Brajan - moj brat - nastavio je. Neke stvari samo nagaam, rekao je. Ali sam imao dosta vremena, i kada se ukazala prilika da nauim koristan zanat, iskoristio sam je. Postao sam veoma dobar u pronalaenju stvari pomou raunara. Pronaao sam stari policijski dosije. Najdraa majka se druila sa veoma nezgodnom gomilom. Bavili su se uvozom, ba kao ja. Naravno, njihov proizvod je bio neto osetljiviji. Zavukao je ruku u kartonsku kutiju i izvadio gomilu eira sa slikom pantera u skoku. Moje stvari su napravljene na Tajvanu. Njihove su dolazile iz Kolumbije. Samo nagaam da su mama i njeni prijatelji hteli da se okuaju u nezavisnom projektu sa nekim proizvodom koji joj, strogo uzevi, nije zaista pripadao, pa su njeni poslovni partneri postali nezadovoljni njenim nezavisnim duhom i odluili da je obeshrabre. Paljivo je vratio svoje eire u kutiju i osetio sam da gleda u mene, ali nisam mogao ak ni da okrenem glavu. Posle nekog vremena, odvratio je pogled. Pronali su nas ovde, rekao je. Upravo ovde. Rukom je krenuo ka podu i dotakao tano mesto na kome je neki drugi mali, a ne ja, sedeo u tom davnom drugom kontejneru. Dva i po dana kasnije. Prikovane za pod u osuenoj krvi, dubokoj jedan in. Na ovom mestu, njegov

glas je postao kao rende, straan, izgovorio je tu groznu re, krv, upravo na nain na koji bih je i ja izgovorio - sa prezrivim i potpunim gnuanjem. Prema policijskim izvetajima, ovde je bilo vie ljudi. Verovatno trojica ili etvorica. Jedan ili vie njih su mogli biti nai oevi. Naravno, motorna testera je znatno oteala identifikaciju. Ali su prilino sigurni da je bila samo jedna ena. Naa draga stara mati. Tebi je bilo tri godine. Meni etiri. Ali, rekao sam. Nita drugo nije izalo. Sasvim tano, kazao mi je Brajan. I tebe je bilo veoma teko nai. Diu toliku frku oko dokumenata o usvajanju, u ovoj dravi. Ali sam te naao, mali brate. Naao sam te, zar ne? Ponovo me je pomilovao po ruci, udan gest koji nikada nisam video ni od koga u mom ivotu. Naravno, nikada ranije nisam video svoj rod roeni, svoju krv i meso. Moda je milovanje ruke bilo neto to sam trebao da vebam sa svojim bratom, ili sa Deborom onda sam shvatio, sa blagim dodirom zabrinutosti, da sam potpuno zaboravio na Deboru. Pogledao sam prema njoj, nekih est stopa udaljenoj, uredno prilepljenoj za mesto. Ona je dobro, rekao je moj brat. Nisam eleo da ponem bez tebe. Moda je moje prvo koherentno pitanje bilo udno, ali sam ga ipak postavio, Kako si znao da u eleti? to je verovatno imalo prizvuk kao da sam istinski eleo da istraujem Deboru, to naravno nije bila istina. Pouzdano ne. A opet - ovde je bio moj veliki brat, eleo je da se igra, definitivno, sasvim retka prilika. Mnogo vie od

zajednikog roditelja, daleko vie, vezivala nas je injenica da je on bio kao i ja. Ne moe zaista znati, rekao sam, zvuei daleko nesigurnije nego to sam drao da je mogue. Nisam znao, rekao je. Ali sam mislio da je ansa prilina. Obojici nam se isto dogodilo. Njegov osmeh je postao iri i podigao je kaiprst u vazduh. TRAUMATINI DOGAAJ - poznat ti je taj pojam? Jesi li ita itao o udovitima poput nas? Da, uzvratio sam. I Hari - moj pooim - ali on nikada ne bi ispriao ta se zaista bilo dogodilo. Brajan je pokretom ruke obuhvatio unutranjost malog kontejnera. Ovo se dogodilo, mali brate. Motorna testera, razleteli delovi tela,... krv... Opet sa onim istim jezivim naglaskom. Dva i po dana sedenja u njoj. udo da smo uopte preiveli, zar ne? Gotovo da poveruje u Boga. Njegove oi su sijale i, iz nekog razloga, Debora se uzvrpoljila i putala priguene zvuke. Ignorisao ju je. Pomislili su da si dovoljno mali da se oporavi. Ja sam taman bio preao starosnu granicu. Ali smo obojica preiveli klasian TRAUMATINI DOGAAJ. Sva literatura se u tome slae. To me je uinilo ovim to jesam - i inilo mi se da je moda isto uinilo i s tobom. Jeste, rekao sam, identino. Zar to nije lepo, rekao je on. Porodine veze. Pogledao sam u njega. Mog brata. Ta strana re. Da sam je glasno izgovorio, siguran sam da bih zamucao. Bilo je potpuno neverovatno poverovati - a jo apsurdnije poricati.

Pogledao je u mene. Voleli smo iste stvari. ak je imao i moj nesreni ukus za ale. Ja prosto... zatresao sam glavom. Da, rekao je. Treba par minuta da bi se navikao na ideju da nas ima dvojica, zar ne? Moda malo vie, rekao sam. Ne znam da li ja... O, pobogu, postajemo li to kenjkavi? Posle onoga to se dogodilo? Dva i po dana sedenja ovde, brale. Dva deaia, sedela ovde dva i po dana u krvi, rekao je, a ja sam se oseao bolesno, vrtoglavo, sa potonuem u srcu i ekianjem u glavi. Ne, guio sam se, i osetio sam njegovu ruku na mom ramenu. Nije vano, rekao je. Vano je ono to e biti sada. ta - e biti, rekao sam. Da. ta e biti. Sada. Pustio je mali, udan, nazalni, grgotavi zvuk koji je sigurno trebalo da zvui kao smeh, ali moda nije nauio da ga imitira tako dobro kao ja. Mislim da treba da kaem neto poput: Ceo moj ivot je vodio ovome! Ponovio je nazalni zvuk. Naravno, nijedan od nas dvojice nije uspeo sa pravim oseanjima. Na kraju, mi i ne moemo da oseamo, zar ne? Obojica provodimo ivote igrajui uloge. Kreui se kroz ovaj svet, izgovarajui tekst i pretvarajui se da pripadamo jednom svetu napravljenom za ljudska bia, mada nikada sami nismo bili ljudi. I uvek, oduvek, traei naina da osetimo neto! Tragajui, mali brate, za upravo ovakvim trenutkom! Stvarnim, istinskim, nepatvorenim oseanjem! Oduzima dah, zar ne?

Zaista je bilo tako. U glavi mi se vrtelo i nisam se usuivao da ponovo zatvorim oi, iz straha od onoga to je moglo da me saeka. Jo daleko gore, moj brat je bio pored mene, motrei na mene, zahtevajui da budem ono to jesam, da budem isti kao on. A da bih bio ja, da bih bio njegov brat, da bih bio onaj ko stvarno jesam, morao bih, morao bih - ta? Pogled mi se sam od sebe okrenuo Debori. Da, rekao je on, i sva hladna srena furija Mranog putnika bila je sada u njegovom glasu. Znao sam da e shvatiti. Ovoga puta emo uraditi zajedno, rekao je. Zanekao sam glavom ali ne ba ubedljivo. Ne mogu, rekao sam. Mora, odvratio je on, a obojica smo bili u pravu. Opet perolak dodir po mom ramenu, gotovo isto kako me je i Hari gurao a to moj brat nikada ne bi mogao da razume, ali to je svakim svojim deliem bilo jednako mono kao njegova ruka koja me je sada podizala na noge i podsticala napred; jedan korak, dva - Deborine netrepue oi su bile prikovane za moje, ali uz prisustvo onog drugog iza mene nisam mogao da joj kaem da sasvim sigurno neu... Zajedno, rekao je. Jo jednom. Staro ostaje za nama. Novo je pred nama. Unapred, nagore, ka unutra...! Jo jedan polukorak - Deborine oi su vriskale na mene, ali... On je sada bio pored mene, stajao sa mnom, i neto je bljesnulo u njegovoj ruci, par nepoznatih predmeta. Jedan za obojicu, obojica za jednog - Jesi li ikada itao Tri musketara? Bacio je jedan no u vazduh; on je napravio luk a ovaj ga je uhvatio levom rukom i pruio ga meni. Slabo

mutno svetlo pokazalo se na pljosnatoj strani otrice koju je podigao, urezivalo se u mene snagom koja je bila jednaka ljeskanju Brajanovih oiju. Hajde, Dekstere. Mali brate. Uzmi no. Zubi su mu sijali kao noevi. Predstava poinje. U svom tesno upakovanom stanju, Debora je pravila batrgavi zvuk. Pogledao sam u nju. Njene oi su odavale frenetino nestrpljenje, sve jae ludilo. Pobogu, Dekstere! Da li sam zaista mislio da to uradim njoj? Oslobodi je i hajdemo kui. Je l' u redu, Dekstere? Dekstere? Alo, Dekstere? Ti si to, zar ne? A ja nisam znao. Dekstere, rekao je Brajan. Naravno da nemam nameru da utiem na tvoju odluku. Ali otkad sam saznao da imam brata koji je isti kao ja, samo sam o ovome razmiljao. I ti osea isto, mogu da ti vidim na licu. Da, rekao sam, ne skidajui i dalje pogleda sa Debinog veoma uspanienog lica, ali da li to mora da bude ona? Zato ne ona? ta ti je ona? Zaista ta. Moje oi su bile prikovane za Deborine. Ona nije bila uistinu moja sestra, ne prava, ne pravi rod ma koje vrste, apsolutno nikakav. Naravno da mi je bila veoma draga, ali... Ali ta? Zato sam oklevao? Naravno da je bilo nemogue. Znao sam da je bilo nezamislivo, ak i dok sam pomiljao na to. Ne samo zato to je to bila Deb, mada se o njoj radilo, naravno. Ali mi se u jadnoj smuenoj istroenoj

glavi javila jedna udna misao koje nikako nisam mogao da se oslobodim: ta bi Hari kazao? Zato sam tako stajao nesiguran, jer bez obzira na to koliko sam eleo da ponem, znao sam ta bi Hari kazao. On je to ve bio rekao. To je bila nepromenljiva Harijeva istina: Kasapi loe momke, Desktere. Nemoj kasapiti svoju sestru. Ali Hari nikada ne bi mogao da predvidi ovako neto kako je mogao? Nikada nije ni pomiljao, dok je pisao HARIJEV KODEKS, da u se suoiti sa ovakvim izborom; da stanem na stranu Debore - moje neprave sestre - ili da se pridruim mom autentinom stoprocentno pravom ivom bratu, u igri koju sam tako arko eleo da igram. Hari to nije mogao ni da zamisli kada me je postavljao na moj put. Hari uopte nije bio znao da sam imao brata koji bi... Ali, stani malo. Stavite telefon na ekanje, molim. Hari je znao... Hari je bio tamo kada se to dogodilo, zar ne? I to je uvao za sebe, nikada mi nije rekao da sam imao brata. Sve one usamljene prazne godine kada sam mislio da sam bio jedini ja koji je postojao - a on je znao da nije tako, znao je i nije mi rekao. Najvaniju injenicu o meni - da nisam bio sam - on je zatajio od mene. ta sam zaista dugovao Hariju sada, posle tako fantastine izdaje? I jo vie u prilog trenutnom stanju, ta sam dugovao ovom gmizavom komadu ivotinjskog mesa koje se migoljilo preda mnom, ovom stvoru koji je pravio roaku maskeradu? ta sam to mogao da joj dugujem u poreenju sa mojom vezom sa Brajanom, mojom krvi, mojim bratom, ivom replikom moje istojastvene dragocene DNK?

Kap znoja sa Deborinog ela skotrljala se u njeno oko. Treptala je zbog toga sumanuto, pravei rune grimase u naporu da i dalje gleda u mene i istovremeno ukloni znoj iz oka. Zaista je izgledala nekako jadno, bespomono, prelepljena trakom, borei se kao gluvonema ivotinja; gluvonema ljudska ivotinja. Ni nalik meni, ni nalik mom bratu; ni malo nalik pametnom pedantnom beskrvno urednom brijaki britkom MESEEVOM IGRAU, no-oruju Deksteru i samom njegovom bratu. Dakle? rekao je on, a ja sam uo nestrpljenje, osudu, poetak razoaranja. Zatvorio sam oi. Prostorija je potonula oko mene, postala mranija i nisam mogao da se pomerim. Odande me je posmatrala mama, ne trepui. Otvorio sam oi. Moj brat je stajao sasvim iza mene, oseao sam njegov dah na mom vratu. Moja sestra je gledala u mene, oiju tako velikih i netrepuih kao to su bile i mamine. Nain na koji me je gledala fiksirao se u meni kao i majin. Zatvorio sam oi; majka. Otvorio sam oi; Debora. Uzeo sam no. ula se mala buka i nalet toplog vetra osetio se kroz hladan vazuh kontejnera. Okrenuo sam se. Laguerta je stajala u vratima, gadan mali automatski pitolj u njenoj ruci. Znala sam da e ovo pokuati, rekla je. Trebalo bi da vas ubijem obojicu. Moda i sve troje, rekla je, pogledajui ka Debori, zatim ponovo ka meni. Ha, rekla je, gledajui u otricu u mojoj ruci. Narednik Douks bi

morao ovo da vidi. Bio je u pravu to se tebe tie. I usmerila je pitolj u mene, samo na pola sekunde. To je bilo dovoljno. Brajan je brzo krenuo, bre nego to sam verovao da je mogue. Laguerta je ipak dobila priliku za jedan pucanj i Brajan je malo posrnuo pre nego to je otrica kliznula u Laguertin pleksus. Trenutak su samo tako stajali, a zatim su oboje bili na podu, ne miui se. Po podu je poela da se iri lokva krvi, pomeana Brajanova i Laguertina krv. Nije bila duboka, i nije bila velika, ali sam ustuknuo od nje, od te uasne stvari, uz oseanje koje je bilo sasvim blizu panike. Povukao sam se samo dva koraka unazad, a zatim udario u neto to je pravilo priguene zvuke koji su se lepo slagali s mojom panikom. Debora. Odlepio sam traku s njenih usta. Isuse Hriste, to je bolelo, rekla je. Za ime boga oslobodi me ovog sranja i prestani da se ponaa kao jebeni ludak. Pogledao sam u Deboru. Traka je ostavila krvavi prsten oko njenih usana, gadna crvena krv koja me je vratila u pozadinu mojih oiju i u davnanji kontejner sa mamom. A ona je leala tu - ba kao mama. Isto kao proli put, kada je hladan vazduh u kontejneru nakostreio dlake na mom vratu i kada su mrane senke brbljale oko nas. Zapravo, ba kao i proli put, po nainu kako je leala tu sva oblepljena trakom i zurila i ekala, kao neka... Prokletstvo, rekla je. Hajde, Dekse. Prizovi se sebi.

A opet, ovoga puta sam ja imao no, a ona je i dalje bila bespomona, i mogao sam sve sada da promenim, mogao sam... Dekstere? rekla je mama. Hou rei, Debora. Naravno da sam to mislio. Nikako mama, koja nas je ovde ostavila, na sasvim istom mestu upravo ovako, ostavila nas na ovom mestu gde je sve poelo i gde je moglo konano da se zavri; gorui nagon onoga to je moralo da se uradi galopirao je ve na svom velikom mranom konju pod divnim mesecom gonjen hiljadom prisnih glasova koji apuu Uini to - uini to sada uini to i sve moe da se promeni - onako kako treba da bude ponovo sa... Mama? neko je rekao. Hajde, Dekstere, rekla je mama. Mislim Debora. Ali je no krenuo. Dekstere, za ime boga, prestani! To sam ja! Debi! Protresao sam glavom i naravno da je to bila Debora, ali nisam mogao da zaustavim no. Znam, Deb. Stvarno mi je veoma ao. No je iao sve vie. Mogao sam samo da posmatram, nisam mogao sada nikako da ga zaustavim. Mali dodir, pauinasti Harijev dodir, i dalje je ibao po meni, zahtevajui da obratim panju i dovedem se u red, ali je to bilo tako daleko i slabo, a potreba tako velika i jaka, jaa nego ikada ranije, jer je ovo bilo sve, poetak i kraj, i uzdiglo me je gore i izvan mene samog i poslalo me u talasu niz tunel izmeu deaka u krvi i poslednje prilike da se sve ispravi. Ovo e promeniti sve, pokazae mami, pokazae joj ta je uradila. Jer mama je trebalo da nas spasi,

a ovoga puta je moralo da bude drugaije. To je ak i Debora morala da uvidi. Spusti no, Dekstere. Njen glas je bio sada malo mirniji, ali oni drugi glasovi su bili preglasni i ja sam je jedva uo. Nastojao sam da spustim no, zaista se trudio, ali sam samo uspeo da ga spustim par ina. ao mi je, Deb, prosto ne mogu, rekao sam, borei se da uopte govorim dok me je okruivao huk oluje koja se stvarala dvadeset pet godina - a sada kada smo se moj brat i ja konano nali kao gromovnici u mranoj meseinastoj noi... Dekstere! rekla je zla mama, koja je htela da nas ostavi ovde same u toj gadnoj hladnoj krvi, i glas mog brata je iznutra itao zajedno s mojim Kuko! i no se povukao sasvim unazad... Sa poda je dola buka. Laguerta? Nisam mogao da razaberem i nije bilo vano. Morao sam da dovrim, da obavim ovo, da pustim da se to dogodi sada. Dekstere, rekla je Debi. Ja sam ti sestra. Ne eli to da mi uini. ta bi Tata kazao? I to je zabolelo, priznajem, ali... Spusti no, Dekstere. Drugi zvuk iza mene, i malo krkljanje. No u mojoj ruci se podigao. Dekstere, pazi! rekla je Debora i ja sam se okrenuo. Detektivka Laguerta je bila na jednom kolenu, hvatajui vazduh, napreui se da podigne svoje odjednom tako teko oruje. Burence se polako, polako podizalo - sada je upereno u moju nogu, u koleno...

Ali da li je to bilo vano? Jer ovo se sada moralo dogoditi pa ta god bilo, i mada sam mogao da vidim da Laguertin prst stee obara, no u mojoj ruci uopte nije usporio. Pucae u tebe, Dekse! vrisnula je Deb, zvuei sada pomalo frenetino. Pitolj je bio uperen u moj pupak, Laguertino lice je sjebavalo samo sebe u gru ogromne koncentracije i napora; zaista je bila na putu da puca u mene. Napola sam se okrenuo Laguerti ali je moj no i dalje probijao sebi put nadole prema... Dekstere! rekla je mama/Debora sa stola, ali je Mrani putnik viknuo glasnije i krenuo napred, zgrabio me za ruku i poveo no nadole... Dekse...! Ti si dobro dete, Dekse, proaputao je Hari negde iza mene svojim paperjasto-otrim glasom duha, taman dovoljno da se no opet vrati malo nagore. Ne mogu da se oduprem, odgovorio sam apatom, snano urastajui u drku drhtave otrice. Bira ta ... ili KOGA ... ubija... rekao je posmatrajui me sada svojim vrstim i plavim pogledom kroz Deborine iste takve oi, posmatrajui sada dovoljno glasno da no odgurne itavih pola ina. Mnogo ljudi to zasluuje... rekao je Hari tako tiho iznad ljutitog dobovanja unutranjeg stampeda. Vrh noa je posustao i ukoio se u mestu. Mrani putnik nije mogao da ga spusti. Hari nije mogao da ga odbaci. Pat pozicija.

Iza sebe sam uo hrapavi zvuk, teak udarac, a zatim jeanje tako puno praznine da je preko mojih ramena premilelo kao svileni al na pauinastim nogama. Okrenuo sam se. Laguerta je leala, ruke, u kojoj je drala pitolj, prikovane za pod Brajanovim noem, donje usne zarobljene izmeu zuba, i oiju ivih od bola. Brajan je, zgren pored nje, posmatrao kako joj se strah krade preko lica. Teko je disao kroz mraan osmeh. Hoemo li da poistimo, brate? rekao je. Ja... ne mogu, odvratio sam. Moj brat se podigao na noge i stajao preda mnom klatei se malo sa strane na stranu. Ne moe? rekao je. Mislim da ne poznajem tu re. Oteo mi je no iz ruke a ja nisam mogao da ga zaustavim i nisam mogao da mu pomognem. Njegov pogled je sada bio na Debori, ali je njegov glas ibao po meni i sukljao po fantomskim Harijevim prstima na mom ramenu. Mora, mali brate. Apsolutno mora. Nema drugog naina. Traio je vazduha i na trenutak se presamitio, sporo se ispravljajui, sporo podiui no. Da li moram da te podsetim na vanost porodice? Ne, rekao sam, dok su oko mene bile obe moje porodice, iva i mrtva, govorei mi da radim i da ne radim. Uz poslednji apat iz harijevski plavih oiju u seanju, moja glava je poela da nee sama od sebe i ja sam ponovo rekao, Ne, i ovoga puta sam to zaista mislio, Ne. Ne mogu. Ne, Deboru.

Moj brat me je pogledao. Ba teta, rekao je. Tako sam razoaran. I no se spustio.

EPILOG

Znam da je to gotovo ljudska slabost, i moda nije nita vie od obine sentimentalnosti, ali uvek sam voleo pogrebe. Najpre, oni su bili tako isti, tako uredni, tako potpuno preputeni paljivoj ceremoniji. A ovaj je bio zaista dobar. Bilo je redova policajaca i policajki uniformisanih u plavo, sveanog i urednog izgleda, i - pa dobro, ceremonijalnog. Bio je tu ritualni plotun, paljivo savijanje zastave, kompletan dekor - prava i divna predstava upokojenom. Bila je, na kraju, jedna od naih, ena koja je sluila zajedno sa malobrojnima, ponosnima. Ili to bee vai za marince? Nema veze, bila je majamska policajka, a majamski policajci znaju kako da pripreme pogreb za jednog od svojih. Imali su puno prakse. O, Debora, uzdahnuo sam, veoma neno, i naravno znao sam da ona ne moe da me uje, ali je to zaista izgledalo kao prava stvar koju treba uraditi, a ja sam ovo eleo da uradim ispravno. Gotovo sam poeleo da mogu da prizovem par suza koje bih obrisao. Ona i ja smo bili veoma bliski. A smrt je bila neuredna i neprijatna, nije to bio nain na koji policajac treba da ode, isekiran do smrti od strane ubilakog manijaka. Spas je stigao prekasno; bila je gotova znatno pre nego to je iko mogao da stigne do nje. A opet, svojim primerom nesebine hrabrosti, pokazala je kako policajac

treba da ivi i umre. Ja sada, naravno, citiram, ali to je sr. Zaista veoma dobra stvar, sasvim potresna ako u sebi ima neto to moe da se potrese. to ja nemam, ali prepoznajem kad ujem, a ovo je bila prava stvar. Veoma ponesen tihom hrabrou policijskih oficira u njihovom istom plavom, i plakanjem civila, nisam mogao da se uzdrim. Teko sam udahnuo. O, Debora, uzdahnuo sam, ovoga puta malo glasnije, gotovo oseajno. Draga, draga Debora. Prekini, moronu! proaputala je i nabola me laktom. Izgledala je divno u svojoj novoj odei - konano narednik, najmanje to su mogli da urade za nju posle napornog posla koji je obavila identifikujui i gotovo hvatajui TAMIJAMSKOG TRBOSEKA. Sa APB-om37 za petama, nema sumnje da e pronai mog jadnog brata pre ili kasnije - ako ne bude on njih naao prvi, naravno. Poto sam tako nasilno dobio podsetnik o znaaju porodice, nadao sam se da e ostati na slobodi. A Debora e se oporaviti, sada kada je dobila unapreenje. Ona je zaista elela da mi oprosti, ve je bila napola ubeena u HARIJEVU MUDROST. Mi smo takoe bili porodica, i to se pokazalo na kraju, zar ne? Nije bio naroito veliki korak prihvatiti me onakvog kakav sam, zar ne? Kad su stvari ve takve kakve su. Kakve su, u stvari, oduvek i bile. Ponovo sam uzdahnuo. Prekini! prosiktala je, i pokazala glavom niz red ukruenih majamskih policajaca. Pogledao sam u pravcu koji je pokazala; narednik Douks
37

American Police Beat, najvei policijski asopis u SAD sa preko 60 000 pretplatnika.

me je posmatrao. Nije skidao oi sa mene, nijednom za sve vreme, ak i kada je spustio aku zemlje na koveg detektivke Laguerte. Bio je tako vrsto ubeen da stvari nisu bile onakve kakve su izgledale. Znao sam sa potpunom sigurnou da e sada krenuti na mene, loviti me kao kakav lovaki pas, to je on i bio, reati na moje korake i njukati mojim tragovima i loviti me, da me satera uza zid zbog onoga to sam uradio i onoga to u sasvim prirodno uraditi ponovo. Stegao sam sestrinu ruku, a drugom rukom sam napipao hladnu ivicu staklene ploice u mom depu, sa jednom malom kapljicom osuene krvi koja nee otii u grob sa Laguertom ve e iveti zauvek na mojoj polici. Pruala mi je utehu, i nije mi smetao narednik Douks, niti ono to je on mislio ili radio. Kako je moglo da mi smeta? Nije mogao da kontrolie ono to je bio, nimalo vie od svih ostalih. On e krenuti na mene. Iskreno, ta bi drugo i mogao da uradi? ta iko od nas moe da uradi? Bespomoni, kao to svi mi jesmo, u zagrljaju naih linih tihih glasova, ta zaista moemo da uradimo? Gotovo sam poeleo da mogu da pustim suzu. Sve je bilo tako divno. Divno onoliko koliko e biti divan i sledei pun mesec, kada u ja posetiti narednika Douksa. A stvari e ii svojim tokom, kao to je oduvek bilo, pod tim ljupkim sjajnim mesecom. Divnim, debelim, muzikalnim, crvenim mesecom.

OAUTORU

DEF LINDZI ivi na jugu Floride sa enom i kerima. Trenutno dovrava drugi roman o Deksteru.