UNIVERZITET U NOVOM SADU Graevinski fakultet Subotica

MENTOR: dr Danica GOLE, dipl.gra.in.

KANDIDAT: Katinka HARKAI, M2/2013

KROVNI NOSAI MONTANIH ARMIRANOBETONSKIH HALA

-Seminarski rad iz predmeta MONTANE BETONSKE KONSTRUKCIJE-

Subotica, januar 2014.

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

KROVNI NOSAI MONTANIH ARMIRANOBETONSKIH HALA

1 Uvod
Montani nain graenja je najrazvijeniji oblik industrijskog graenja u dananje vreme. Niz prednosti u odnosu na klasian nain graenja ine montanu gradnju sve zastupljenijom. Prefabrikovani elementi se proizvode u stacionarnom pogonu izvan gradilita ili na poligonu gradilita. Prefabrikacijom se ubrzava proces proizvodnje, a samim tim skrauje vreme izgradnja itavog objekta. Poboljani kvalitet rada u pogonima za prefabrikaciju obezbeuj e veu tanost u pogledu kvaliteta ugraenog betona i armature. Tipizirani elementi (ronjae, glavni nosai, stubovi, itd.) smanjuju trokove oplate, odnosno obezbeuju jeftiniju proizvodnju elemenata. Kada prefabrikovani elementi dostignu potrebnu vrstou, vade se iz kalupa, i tada su oni spremni za korienje, tj. za montau i eksploataciju objekta. Transportuju se odgovarajuim sredstvom na gradilite gde se posebnim sredstvima (dizalicama) dovode u projektovani poloaj i montiraju u gotov objekat. U ovom seminarskom radu se obrauje tema prefabrikovanih krovnih nosaa montanih armiranobetonskih (AB) hala. U nastavku su prikazani najzastupljeniji oblici poprenih i podunih preseka glavnih nosaa nosee konstrukcije i postupci usvajanja oblika i dimenzija istih u funkciji raspona. Predstavljeni su postupci analize optereenja, dimenzionisanja, naina armiranja kao i detalji veza krovnih nosaa sa stubovima. Poseban deo rada se bavi nainom transporta od pogona za prefabrikaciju do gradilita i transportom na samom gradilitu. U poslednjem poglavlju je prikazan numeriki primer.

Slika 1. Prefabrikovani nosai u fazi izrade- pripremljeni za ugradnju betona [ ]

Student: Katinka HARKAI

2/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

2 Oblici i dimenzije krovnih nosaa

Krovni nosai AB montanih hala mogu biti: puni nosai, reetkasti nosai i dvopojasni nosai. Oblik podunih preseka moe biti:

konstantne visine: horizontalno postavljene grede i grede u nagibu; promenljive visine: grede sa jednostranim I dvostranim padom, reetkasti nosai, dvopojasni nosai.

Popreni preseci mogu biti:

T- preseci bez ili sa vutama, I-preseci i pravougaoni preseci.

2.1 Puni nosai 2.1.1 "I" nosa I nosai su nosai iji je poduni presek konstantne visine. Naziv "I" nosa su dobili zbog oblika poprenog preseka koji podsea na slovo I: visoko rebro, u gornjem i donjem delu sa poveanom irinom. irina rebra moe biti promenljiva du raspona nosaa, esto se u zoni oslonaca podebljava presek zbog veih smiuih sila. U tim zonama esto je potrebno proiriti rebro toliko, da popreni presek ima oblik T-preseka. "I" nosai se postavljaju horizontalno ili u nagibu - kada se oslonci nalaze na nejednakim nivoima, to podrazumeva stubove razliitih visina. Obino armirani "I"-nosai se preporuuju za raspone L=12-25 m, a za raspone do 30 m se izvode kao prednapregnuti nosai. Mogu da se izvode saotvorima na rebru u cilju smanjenja sopstvene teine, pa i cene proizvoda.

Slika 2. Prefabrikovani I-nosa [ ]

Student: Katinka HARKAI

3/31

Montane betonske konstrukcije 2.1.2 "A" nosa

k. 2013/2014

Seminarski rad

"A" nosai su krovni nosai sa obostranim padom,koji su razvijeni za izvoenje dvovodnih krovova. Poduni presek ovakvih nosaa je promenljive visine, a pad nosaa treba da odgovara savremenim krovnim pokrivaima. Za manje raspone, do 15 m, popreni preseci "A" nosaa mogu biti T -preseci, najee klasino armirani. Za vee raspone, do 20-22 m se oni izvode sa poprenim presecima oblika I- preseka, a za jo vee raspone, ak i do 33 m kao prednapregnuti nosai. "A" nosai se takoe mogu izraditi u olakanom obliku, sa otvorima na rebru nosaa.

Slika 3. Prefabrikovani A-nosa [ ]

Slika 4. Prefabrikovani A-nosa sa otvorima na rebru[ ]

2.1.3 Nosai sa padom u jednom pravcu Najei oblik poprenog preseka ovakvih nosaa je "I" presek. Primenjuju se za raspone do 24 m. Nosai sa padom u jednom pravcu se primenjuju kod dvobrodn ih hala dosta velikih raspona (do ~ 48 m).

Slika 5. Prefabrikovani nosa sa padom u jednom pravcu [ ]

Student: Katinka HARKAI

4/31

Montane betonske konstrukcije 2.1.4 Nosai punog pravougaonog preseka

k. 2013/2014

Seminarski rad

Nosai iji popreni presek ima oblik punog pravougaonika se retko primenju kao krovni nosai hala zbog velike sopstvene teine nosaa. Oni mogu biti optimalni po pogledu utroka betona kod krovnog nosaa kalkanske konstrukcije. Ipak, zbog neisplativosti izrade posebnih oplatnih sistema, za glavne nosae kalkanske konstrukcije se najee primenjuje isti nosa koji ramova konstrukcije hale. 2.2 Reetkasti nosai Kao krovni nosai montanih AB hala mogu da se primenjuju i reetkasti nosai. Reetkasti nosa je formiran od niza tapova koji su meusobno kruto povezani u vorovima reetke. Primenjuju se za raspone konstrukcija do 15-30 m. Oni su racionalni sa aspekta utroka materijala, poto su tapovi reetke preteno aksijalno napregnuti. Ipak, zbog dosta komplikovane oplate, odnosno tekog ostvarivanja projektovanih vorova, retko se primenjuju. Glavna karakteristika reetkastih nosaa je stinjenost reetke, tj. odnos ukupne visine reetke (H) i raspona (L). to je stijnjenost manja, sile u tapovima za isto optereenje su vee . Uobiajena stinjenost kod krovnih konstrukcija se kree u granicama 1/10 do 1/7. Treba teiti da ravan oslanjanja nosaa lei iznad teita ukupne mase reetke, kako bi se spreilo prevrtanje reetke oko oslonaca, od dejstva horizontalnih sila upravno na ravan reetke . Razmak vorova reetke treba da se usaglasi sa tipom krovnog pokrivaa. Dijagonalne tapove postaviti pod uglom to priblinijem 45 . tapove ispune treba projektovati tako da su pritisnuti tapovi krai, a zategnuti dui, kako bi se smanjio uticaj izvijanja. tapovi reetke su aksijalno napregnuti, ali kao posledica krute veze u vorovima, u ravni reetke se javljaju mali momenti savijanja. Smanjenje momenata savijanja u ravni reetke postie se usvajanjem tapova koji u ravni reetke imaju malu krutost. Radi postizanja dovoljne nosivosti tapova na aksijalne sile, poveava se dimenzija poprenog preseka upravno na ravan reetke.
o

se primenjuje kod ostalih

Slika 6. Prefabrikovani reetkasti krovni nosai [ ]

Student: Katinka HARKAI

5/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 7. Prefabrikovani reetkasti krovni nosai [ ]

2.3 Dvopojasni nosai Dvopojasni nosai su gredni nosai sa zategnutim elementima izvan poprenog preseka u zategnutoj zoni, koji se esto primenjuju kao krovni nosai AB hala. Pomou ovakvih nosaa se mogu premostiti vei rasponi nego kod klasinih grednih nosaa, sa znaajno smanjenom sopstvenom teinom cele krovne konstrukcije. Greda sistema se izvodi od AB, vertikale od betona ili elika, a zatega od elika (elini profili ili armatura) ili od kablova za prednaprezanje. Greda moe da bude horizontalna ili prelomljena, u zavisnosti od oblika grede se postavljaju vertikale na odgovarajuim razmacima. Kod manjih raspona dovoljno je postaviti samo jednu vertikalu. Za uobiajena optereenja veliina strele se bira u granicama od f = L/15 do f=L/7. Greda se oslanja na krajevima na nepomerljive oslonce (stubove), a na mestima vertikala je elastino oslonjena na zategu. Zbog toga se gredni nosa proraunava kao kontinualna greda sa elastinim srednjim osloncima. Momenti savijanja u ovakvoj gredi su znatno smanjeni u odnosu na gredu koja je oslonjena samo na krajevima, a sidrenjem zatege se u gredu unosi znatna sila pritiska. Zbog ovoga preseci se najee nalaze u oblasti malog ekscentriciteta sa silom pritiska, pa se armiraju minimalnom potrebnom armaturom. Zatega se proraunava na isto zatezanje. Greda je obino pravougaonog poprenog preseka, sa irinom veom od visine, zbog postizanja dovoljne bone krutosti na izvijanje, a moe biti izveden i sa dva paralelna nosaa mestimino meusobno povezana poprenim ukruenjima, a za velike raspone se preporuuju razueni ili sanduasti popreni preseci greda. Formiranjem dvopojasnog nosaa osobine materijala se iskoriavaju na najbolji nain - betonska greda je pritisnuta, dok armatura zatege prima silu zatezanja. 2.4 Odreivanje dimenzija poprenog preseka Orijentaciono moemo usvajati dimenzije preseka prema sledeem : ( ( Student: Katinka HARKAI ) ) 6/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

3 Analiza optereenja
Montane AB hale pripadaju grupi ramovskih konstrukcija. Nastaju tako to se okviri jednog pravca postavljaju u niz na odreenom meusobnom rastojanju i meusobno se povezuju gredama upravnog pravca. Ovako se formiraju popreni i poduni ramovi koji ine skelet konstrukcije. Ravanski okvir prima optereenje samo u svojoj ravni, dok je skeletna konstrukcija u stanju da prima optereenje iz bilo kog pravca, odnosno da sva optereenja koja deluju na krovnu konstrukciju i stubove preko temelja prenesi na tlo. Poto su ovom seminarskom radu tema krovni nosai montanih AB hala, u sledeem su navedeni uticaji koji na njih deluju, odnosno uticaji koje obavezno treba uzeti u obzir pri analizi optereenja krovnih nosaa. Optereenja koja deluju na krovni nosa AB montane hale moemo razvrstiti u sledee grupe optereenja: 1. Osnovna optereenja: 1.2 Stalna optereenja Potiu od sopstvene teine konstrukcije i od teine pojedinih elemenata na konstrukciji, npr.: teina krovnog pokrivaa, instalacija. 1.3 Korisna optereenja Optereenje od snega se odreuje prema SRPS EN 1991-1-3:2012. Vetar deluje upravno na krovnu ravan. Dejstvo vetra zavisi u najveoj meri od brzine vetra, ali i itavog niza drugih faktora koji su dati standardom SRPS EN 1991-1-4:2012. 2. Dopunska optereenja: Promena temperature i skupljanje betona, izaziva uticaje u statiki neodreenim sistemima. Za nae podneblje se za proraun usvaja promena temperature od +/- 15C(prema SRPS EN 1991-1-5:2012), a skupljanje se uzima kao pad temperature u osi tapa od 15C. 3. Naroita optereenja: Ova optereenja se javljaju izuzetno. U njih spadaju delovanje zemljotresa. Dejstvo seizmikih sila kod hala se proraunava metodom ekvivalentnog statikog optereenja . 3.1 Analiza optereenja za krovne nosae srednjih ramova Krovni nosa preuzima optereenje od krovnog pokrivaa preko ronjaa. Povrinsko optereenje koje deluje na krovni pokriva se redukuj e na linijsko optereenje u osi ronjaa. Reakcije ronjaa se prenose na krovne nosae. Statiki sistem ronjaa je prosta greda, njihov raspon je jednak razmaku poprenih ramova, a oslonci su im na glavnim nosaima.To znai da srednji krovni nosai preuzimaju reakcije ronjaa iz dva susedna polja. Teina krovnog pokrivaa se iskazuje za m kose krovne povrine. Optereenje vetrom je takoe zadato kao povrinsko optereenje koji deluje preko kose krovne povrine, a optereenje snegom je zadato kao povrinsko optereenje za m povrine krova u osnovi. Pri redukciji povrinskih optereenja na linijsko optereenje i pri odreivanju merodavnih kombinacija moramo voditi rauna o pravcu delovanja uticaja (vertikalno, ho rizontalno ili upravno na krovnu ravan), odnosno o duinama kojim mnoimo povrinsko optereenje da bi dobili linijsko. Optereenje od vetra koje deluje na fasadne zidove prenosi se na stubove, a preko veze stuba i krovnog nosaa izaziva uticaje u krovnom nosau.
2 2

Student: Katinka HARKAI

7/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

3.2 Analiza optereenja za krovne nosae kalkanskih ramova Krovni nosa kalkanske konstrukcije se razmatra posebno iz razloga to prima samo polovinu vertikalnih uticaja koji deluju na krovne nosae srednjih poprenih ramova. Osim toga, kod krajnjih krovnih nosaa treba uzeti u obzir i horizontalno optereenje od vetra. Ako vetar deluje upravno na sleme, prenosi se preko fasadne obloge na stubove. Ukoliko postoji veza izmeu kalkanskih stubova i krovnog nosaa tada stubovi predaju gornju reakciju na krovni nosa.

4 Merodavni statiki uticaji za dimenzionisanje i principi dimenzionisanja

Konstrukcijski elementi treba da budu projektovani tako da sa odereenim stepenom sigurnosti prihvate sva optereenja koja se u toku izrade, transporta, montae i eksploatacije mogu pojaviti. Prvi korak je odreivanje moguih kombinacija optereenja, pri emu treba razmotriti koja optereenja realno mogu istovremeno delovati na konstrukciju. 4.1 Statiki sistem krovnih nosaa Krovni nosai montanih AB hala se najee zglobno vezuju za stubove konstrukcije, pa je njihov statiki sistem prosta greda. U zavisnosti od raspona potrebno je odrediti broj preseka koje treba dimenzionisati, ali za uobiajene raspona izmeu 10-20 m preporueno je dimenzionisati nosa bar u desetinama raspona. Za vreme montae, odnosno manevrisanja krovni nosa funkcionie kao greda sa dva prepusta. 4.2 Dimenzionisanje prema graninim uticajima- klasino armirani nosai Za proraun preseka prema graninom stanju nosivosti sraunavaju se statiki uticaji u merodavnim presecima konstrukcije od sledeih dejstava: Sg- dejstvo sopstvene teine i stalnog optereenja, Sp- dejstva promenljivih optereenja (korisno pokretno, sneg i vetar) i S- dejstvo od promene temperature, seizmiko optereenje. Prema graninom stanju nosivosti treba dokazati da je granina nosivost preseka Nu vea ili jednaka graninom uticaju Su u tom preseku, prema PBAB '87:

4.2.1 Dimenzionisanje preseka prema momentima savijanja U poglavlju 2 su prikazani mogui oblici poprenih preseka krovnih nosaa. Preseci pravougaonog preseka se dimenzioniu prema pravilima vezanog dimenzionisanja pravougaonih preseka. Pri dimenzionisanju I-preseka i T-preseka polazimo od pretpostavke da se neutralna linija nalazi u ploi, pa se presek dimenzionie kao pravougaoni presek, dimenzije bxd. Ako nakon izvrenog prorauna dobijamo da presek tanim (iteracionim) postupkom. U svakom sluaju mora se obezbediti da se nosa T -preseka, kao i nosai pravougaonog preseka, armira barem minimalnom koliinom armature prema minimalnim procentima armiranja. , tada se proraun T- i I-preseka sprovodi za T-

pri emu

- irina rebra,

Student: Katinka HARKAI

8/31

Montane betonske konstrukcije za glatku armaturu, za rebrastu armaturu.

k. 2013/2014

Seminarski rad

Pri armiranju treba voditi rauna o tome da u gornju zonu postavimo dovoljan broj ipki. Kod I - i Tpreseka u uglovima flane preseka se obavezno stavlja konstruktivna armatura. Uzengije se postavljaju na jednakom meusobnom razmaku duini se proguuju, i postavljaju se na razmacima poprenih preseka, uzengije se sastoje od dva dela: dok u zonama oslonaca, na . Zbog uobiajenih oblika

Slika 8. Oblik uzengija poprenog preseka oblika T Rebro preseka se armira konstruktivnim ipkama manjeg poprenog preseka, u cilju zadovoljenja uslova da najvee rastojanje ipki u vertikalnom pravcu bude manje od 30 cm. 4.2.2 Dimenzionisanje preseka prema transverzalnim silama Usled prevelikih napona smicanja u zonama oslonaca mogu se pojaviti prsline koje mogu dovesti do loma nosaa. Dimenzionisanje se vri prema merodavnoj transverzalnoj sili Rauna se nominalni napon smicanja, , koja zavisi od MB. Ukoliko je potrebno je osigurati presek raunskom poprenom armaturom prema PBAB 87. Poto krovni nosai premouju dosta velike raspone , formiranje oblika poprenog preseka nosaa zahteva panju u cilju dobijanja to racionalnijih preseka po pogledu teine nosaa. Zato su najrasprostreniji preseci I- i T-oblika, sa tankim rebrom. U zonama najveih tranzverzalnih sila esto se zbog male irine rebra dobijaju preveliki naponi smicanja. Zato se proiruje rebro, uvoenjem horizontalnih vuta iji nagib je do 1:6. Duinu na kojoj se rebro proiruje i potrebnu irinu rebr a za tu duinu odreujemo proraunom. , prema PBAB '87. , koji se uporeuje sa raunskom vrstoom pri smicanju,

Student: Katinka HARKAI

9/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 9. Ugraena armatura krovnog nosaa [ ] 4.3 Prednapregnuti krovni nosai Zbog velikih raspona, odnosno optereenja, krovni nosai se vrlo esto dimenzioniu kao prednapregnuti elementi. 4.4 Dimenzionisanje prema graninim stanjima upotrebljivosti Pri dimenzionisanju prema graninim stanjima nosivosti elementi konstrukcije poseduju potrebnu sigurnost u pogledu nosivosti, ali kompletno dimenzionisanje zahteva i dodatni proraun koji obuhvata stanje prslina i deformacija. 4.4.1 Proraun prema graninim stanjima deformacija Granini ugibi AB elemenata se odreuju tako da bude obezbeena funkcionalnost konstrukcije objekta, moemo ih odrediti u funkciji raspona. Za gredne elemente

4.4.2 Proraun prema graninim stanjima prslina Proraunom prema graninim stanjima prslina potrebno je dokazati da karakteristina irina prslina AB elemenata usled najnepovoljnije kombinacije optereenja u proizvoljnom trenutku vremena nije vea od granine irine prslina . Postupak odreivanja karakteristine irine prslina, kao i granine vrednosti prslina su dati u PBAB '87.

Student: Katinka HARKAI

10/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

5 Montaa krovnih nosaa

5.1 Sredstva za transport U zavisnosti od mesta proizvodnje prefabrikovanih elemenata razlikuje mo spoljanji i unutranji transport. Prevoz elementa u svakom sluaju treba da bude organizovan do zone rada dizalice. vrstoa betona prefabrikovanih elemenata mora dostii minimum 70% od projektovane vrstoe da bi se element mogao transportovati. Transportna sredstva treba da budu prilagoena dimenzijama elementa i duini transporta I treba da budu simetrino optereena. Transport moe da se odvija drumskim, eleznikim i vodenim putem, u zavisnosti od okolnosti. Drumska sredstva za transport krovnih nosaa su kamioni sa prikolicom ili kamioni sa dve prikolice.

Slika 10. Transport prefabrikovanog krovnog nosaa kamionom sa dve prikolice[ ]

Slika11. Transport reetkastog krovnog nosaa[ ]

5.2 Sredstva za montau 5.2.1 Osnovna sredstva za dizanje krovnih nosaa Na izbor odgovarajue dizalice utiu nosivost, potreban broj oslonakih mesta, itd. Najee se koriste samohodne ili hidrauline dizalice. Dizalica sa pneumatikim tokovima ne sme da se koristi za transport elemenata, dok dizalica na gusenicama moe na odreenim kraim rastojanjima obaviti transport elemenata. 5.2.2 Pomona sredstva koja se ugrauju u elemente Ova sredstva slue za zahvatanje pojedinih elemenata, ugrauju se u elemente na mesta zahvatanja. Mogu biti od betonskog elika, ali kada se ovi elementi nalaze van montanih elemenata mogu zbog korozije tetno delovati, pa ih treba odstraniti. Broj ovih elemenata je velik, pa njihovo odstranjivanje je skupo, zato su razvijeni i fabriki proizvodi od nereajueg elika ili plastike.

Student: Katinka HARKAI

11/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Poloaj zahvatnih mesta se odreuje tako dastatiki uticaji za vreme montae, odnosno za vreme transporta i premetanja elementa budu to pogodniji, da ne budu vei od graninih uticaja prema kojima se oni dimenzioniu.

Slika12. Pripremljena armatura krovnog nosaa sa kukama za zahvatanje[ ]

Slika 13. Elementi koji se ugrauju u prefabrikovane elemente [ ]

Student: Katinka HARKAI

12/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 14. Pomona sredstva za zahvatanje elemenata pri montai[ ]

Slika 15. Pomona sredstva za zahvatanje reetkastih krovnih nosaa [ ]

5.2.3 Pomona sredstva za zahvatanje elemenata pri montai Ovi elementi se nalaze izmeu kuka na dizalici i izmeu sredstva za zahvatanje elementa da osiguravaju elastian prihvat bez oteenja montanog elementa. To su: uad, lan ci ili specijalni ureaji od elika. Izbor vrste sredstva za zahvatanje vri se na osnovu veliine krovnog nosaa , kao i optereenja i naprezanja elementa u fazi montae.

Student: Katinka HARKAI

13/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 16. Gotovi prefabrikovani elementi spremni za montau [ ]

Slika 17. Dizanje krovnog nosaa u projektovani poloaj [ ]

Slika 18. Dizanje krovnog nosaa u projektovani poloaj [ ]

Student: Katinka HARKAI

14/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

5.2.4 Pomona sredstva za stabilizaciju elementa pri montai U zavisnosti od vrste veze krovnog nosaa sa stubovima, u prelaznoj fazi dok se ne izvri monolitizacija konstrukcije, krovni nosai mogu biti auto-nestabilni, pa ih treba na neki nain odreenim sredstvima stabilizovati.

Slika 19. Pomona sredstva za prihvatanje krovnog nosaa po izvrenoj montai[ ]

5.3 Odreivanje mesta zahvatanja Mesta zahvatanja treba paljivo odrediti. U najveem broju sluajeva kod krovnih nosaa mesta zahvatanja odreujemo tako da dobijamo grede sa prepustom na oba kraja nosaa, pa se na ovaj nain momenat savijanja preraspodeli za gornju i donju zonu nosaa. Preseci su u ovom sluaju manje napregnuti, nego kada je nosa prihvaen na krajevima , tj. kada funkcionie kao prosta greda. Krovni nosai, iji statiki sistem je u najveem broju sluajeva prosta greda, u gornjoj zoni se armiraju samo konstruktivnom armaturom, pa treba proveriti da li su momenti savijanja u gornjoj zoni prihvaeni ovim ipkama ili je potrebna dodatna armatura za prihvatanje uticaja koji se javljaju za vreme manevrisanja.

Slika 20. Mesta zahvatanja pri montai[ ]

Kod grednih elemenata vrednost koeficijenta x se raunava:

)+

Student: Katinka HARKAI

15/31

Montane betonske konstrukcije gde su: - duina elementa

k. 2013/2014

Seminarski rad

rastojanje neutralne linije od pritisnute ivice preseka - rastojanje neutralne linije od zategnute ivice preseka - rastojanje neutralne linije od mesta unosa sile zahvatanja u element Po Amerikom propisu, zahvate treba vriti na obostranoj udaljenosti od L/5 od oba kraja, za grede iji je odnos L/D50. Mesta zahvatanja u praktinim sluajevima i na naim prostorima se esto usvajaju prema ovome.

6 Veze krovnog nosaa sa stubovima

Kao to je ve prethodno napomenuto, statiki sistem krovnih nosaa je prosta g reda, koja se oslanja na stubove zglobno. Formiranje zglobne veze stuba i krovnog nosaa je mogue na razne naine. Svaki od njih zahteva posebno formiranje krajeva spojenih elemenata, tj. glave stuba i krajeva krovnog nosaa. Montane veze su izuzetno vane. On e treba da budu sposobne da prihvataju i prenesu odgovarajue uticaje koji se u montanom spoju javljaju u svim fazama izgradnje, montae i eksploatacije, kao i sva potrebna pomeranja. Ako se montana veza ispunjava betonom, onda taj beton mora da zadovolji potrebnu vrstou, i da skupljanje betona bude to manje. Zbog ostvarivanja to boljeg prijanjanja novog i starog betona potrebno je posebno obraditi spojne povrine i premazati ih nekim od polimernih premaza. U cilju to breg ovravanja betona u montanim vezama mogua je upotreba aditiva. Prilikom zavarivanja elinih delova ili ipki treba paziti da ne doe do pregrevanja okolnog betona. Kod svih montanih veza koje sadre eline elemente neophodno je provesti antikorozionu zatitu. Sve eline elemente koji ostaju izloeni atmosferskim uticajima treba zatititi slojem epoksida, zatitne boje ili bitumena. Montane veze, kao i celu konstrukciju, treba podvrgnuti protivpoarnoj zatiti. Ovo je posebno vano zato to visoke temperature prvo naruavaju nosivost montanih veza izvedenih pomou elinih zavrtnjeva. 6.1 Veza izmeu krovnog nosaa i stuba na vrhu stuba- sa ili bez leita od elinog elementa Mogui nain izvoenja veze stuba i krovnog nosaa je da se na vrh stuba oslanja glavni nosa. Prednost ovog naina je jednostavnost oblikovanja stuba. Nedostatak je nedovoljna stabilnost krovnog nosaa tokom montae, koji moe da se prevrne oko oslonakih taaka sve dok nije zavrena montolitizacija cele konstrukcije. Zglobna veza dozvoljava prenoenje transverzalnih sila proizvoljne veliine u zavisnosti od vrste materijala naleue povrine. Upotrebljavaju se modanici ili ankeri sa ili bez matice u zavisnosti od veliine aksijalne sile koju treba prihvatiti. U sluaju veih transverzalnih sila se veza ojaava elin im elementom. Ovako se smanjuje veliina naleue povrine.

Student: Katinka HARKAI

16/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 21. Veza stuba i krovnog nosaa na vrhu stuba [ ]

6.2 Veza imeu krovnog nosaa i stuba posebnim oblikovanjem glave stuba Pod posebnim oblikovanjem glave stuba se podrazumeva izrada leita krovnih nosaa u obliku slova U. Ovom vezom obezbeena je vea bona stabilnost krovnog nosaa tokom montae.

Slika 22. ema veze stuba i krovnog nosaa[ ]

Student: Katinka HARKAI

17/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 23. Izvedena veza stuba i krovnog nosaa [ ]

Slika 24. Izvedena veza stuba i krovnog nosaa [ ]

Slian efekat u pogledu sigurnosti za vreme montae se moe postii i u sluaju kada se glava stuba formira bez posebnog oblikovanja, kao u taki 6.1, ali se glavni krovni nosa oslanja na stub preko oslonakih zona elemenata za ukruenje objekta u podunom pravcu. U ovako formirane uvale se ugrauju elini elementi.

Student: Katinka HARKAI

18/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Slika 25. Formiranje vora stuba i krovnog nosaa [ ]

Student: Katinka HARKAI

19/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

7 Numeriki primer
Izvedena je analiza optereenja i dimenzionisanje krovnog nosaa armiranobetonske montane hale raspona L= 18, 00 m.Usvojen je A nosa, a popreni presek je T presek. Raster stubova u podunom pravcu je 7.0 m, razmak ronjaa je 2.20 m. Maksimalne dimenzije poprenog preseka se usvaja na osnovu: d b 1 ( 8 1 ( 2 1 ) 1800 15 1 ) 145 3 225 72,5 120cm usvojeno 145 cm 48,33cm usvojeno 60 cm

Najmanja visina nosaa je 78 cm, a nagib krovne ravni je 4.13, to odgovara predvienom krovnom pokrivau.

Slika 26. Krovni nosa primera

Slika 27. Oblik i dimenzije poprenog preseka krovnog nosaa

Student: Katinka HARKAI

20/31

Montane betonske konstrukcije 1. ANALIZA OPTEREENJA 1.

k. 2013/2014

Seminarski rad

Stalno optereenje (g): teina krovnog pokrivaa (Fe sendvi panel)gk.p sopstvena teina ronjaegr instalacije.gi

0.1034 kN m2 (krova) 2.025 kN m (ronjae) 0.05 kN m2 (osnove)

- Sopstvena teina glavnog nosaa uzima sa automatski iz programskog paketa Radimpex "TOWER 6". 1.2. Raspodela i redukcija optereenja (ivine i meuronjae): gk.p 0.1034 cos4.13 0.1036 kN m2

gi 0.05 kN m2 ____________ gg 0.1036 0.05 0.1536kN m2

- vorno optereenje:
g

gg
2

l l

gig l gr l

.15

1.1

15. 5 k

ivina greda

Gg

gg

0.1536 2.2 7

2.025 7

16.54 kN meuronjae

2. Promenljivo optereenje: - snegso

0.75 kN m2 osnove

2.1.Raspodela i redukcija optereenja (ivine i meuronjae): A. Pun intenzitet snega po itavom rasponu Ivine ronjae s so 2 l l 0.75 1.1 7 5.775 kN Ronjae POS R 0.75 2.2 7 11.55 kN

so

B. Pola raspona je sa punim intenzitetom, a pola raspona sa pola intenziteta snega Ivine ronjae s s so so 2 so so 2 2 2 l l l l 0.75 1.1 7 5.775 kN

0.75 1.1 7 2.8875 kN 2 Ronjae POS R 0.75 2.2 7 11.55 kN 0.75 2 2.2 7 5.775 kN

s s

C. Pola raspona sa punim intenzitetom snega Ivine ronjae s so l 0.75 1.1 7 5.775 kN
2

Ronjae POS R 0.75 2.2 7 11.55 kN

so

Student: Katinka HARKAI

21/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

4. Vetar Osnovno optereenje vetrom je sraunato na osnovu standarda SRPS U.C7.110. i SRPS U.C7.111. i SRPS U.C7.112. Vetar sa leva (vorna optereenja na krov unose se preko ronjaa) nadpritisak u objektu Optereenja na krov: - leva strana krova: ivine W1 srednje W2 - desna strana krova: ivine W3 srednje W4 Optereenja na zid: levi zidw5 desni zidw6 0.104 7 0.312 7 0.728 KN m 2.184 KN m 0.3381 7 2.205 3.3548 kN 2 0.4347 7 2.205 6.709 kN 0.4347 7 2.205 2

2.609 kN 5.218 kN

0.3381 7 2.205

Vetar sa leva ( vorna optereenja na krov unose se preko ronjaa ) podpritisak Optereenja na krov: - leva strana krova: ivine W srednje W - desna strana krova: ivine W
3 1 2

2.205 0.1243 kN 2 0.0161 7 2.205 0.2485kN 0.0161 7 2.205 2

0.1127 7
4

0.869 kN 1.739 kN

srednje W Optereenja na zid: levi zidw

0.1127 7 2.205

5 6

0.3462 7 0.1232 7

2.4234 kN m 0.8624 kN m

desni zidw

Student: Katinka HARKAI

22/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

2. DIMENZIONISANJE GLAVNOG NOSAA Dimenzionisanje vrimo na L/10 raspona, odnosno na svakih 1,8 m. Vano je izvriti dimenzionisanje za vei broj preseka zbog toga to je za A-nosa karaketristino da se od mesta najveeg momenta savijanja, tj. od sredine nosaa prema oslonc ima momenti savijanja ne smanjuju toliko brzo kao nosivost (moment inercije) preseka. Zbog simetrije, dimenzionie se samo 5 preseka. 2.1. Dimenenzionisanje prema momentima savijanja MB30 fb 2.05 kN cm2
v

RA400 500

40 kN cm2 2.1.1. Dimenzionisanje preseka (g g):

ranino optereenje u preseku g g:

g Mg u g 1558.66 kNm Ng u

20.27 kN dpl 15 cm.

- pretpostavlja se da se neutralna linija nalazi u ploi a1 h k

pret pret

( d

1 8

1 10 pret a1

)d

18.125

14.5

usvojeno a1

pret

9.6 cm

145 9.6

135.4 cm 3.803
a b

hpret

fb b
g Mg u

2.05 0.6 135.4 1558.66

10 1.489 1M 7.259 s 0.129 0.953 b

x Aa1

s hpret 1M 100

0.112 137 17.466 cm dpl 20 cm fb 7.259 2.05 b hpret 60 135.4 100 40 v b d 0.2 100 60 145 17.4 cm2

30.22 cm2

usvojeno

R 22 (34.21 cm2 )

min Aa1 eu
u

min 100 b 1 3
u

15

1 3 a0 d - astv 1

15 2,2 33 cm 60 cm 30 cm 2.2 7.33 cm

usvojeno 30 cm usvojeno UR 8/30

astv 1 hstv

2.5 0.8 6.3 9.6 cm 2 145 9.6 135.4 cm 2.1.2. Dimenzionisanje preseka (h h):

ranino optereenje u preseku h h:

h Mh u h 1470.93 kNm Nh u

25.27 kN dpl 15 cm.

- pretpostavlja se da se neutralna linija nalazi u ploi a1 h k

pret pret

( d

1 8

1 10 pret a1

) 132

16.5

13.2

usvojenoa1

pret

9.6 cm

132 9.6

122.4 cm 3.539 10 1.644 1M 8.429

hpret

fb b
h Mh u

2.05 0.6 122.4 1470.93

Student: Katinka HARKAI

23/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014 s 0.141 0.948 31.72 cm2 usvojeno

Seminarski rad

s hpret Aa1

0.141 122.4 17.258cm dpl 20 cm 1M fb 8.429 2.05 b hpret 60 122.4 100 100 40 v b d 0.2 100 60 132 15.84 cm2 usvojeno 30 cm usvojeno UR 8/30

R 22 (34.21 cm2 )

min Aa1 eu
u

min 100 b

15

astv 1

1 1 2.2 7.33 cm 3 3 pret a1 9.6 cm

15 2,2 33 cm 60 cm 30 cm

2.1.3. Dimenzionisanje preseka (i i): ranino optereenje u preseku i i: Miui 1269.10 kNm Niui 30.62 kN dpl 15 cm.

- pretpostavlja se da se neutralna linija nalazi u ploi a1 h k

pret pret

( d

1 8

1 10 pret a1

) 119

14.875

11.9

usvojenoa1

pret

9.6 cm

119 9.6

109.4 cm 3.406 10 1.736 1M 9.124 s 0.148 0.946 b

hpret

fb b Miui

2.05 0.6 109.4 1269.1

x Aa1

s hpret 1M 100 15

0.148 109.4 16.19cm dpl 20 cm fb 9.124 2.05 b hpret 60 109.4 30.69 cm2 100 40 v 15 2,2 33 cm 60 cm 30 cm

usvojeno R 22 (34.21 cm2 )

eu
u

usvojeno 30 cm

1 3
pret

min Aa1 astv a1 1

1 2.5 8.33 cm usvojeno UR 8/30 3 min 0.2 b d 60 119 14.28 cm2 100 100 9.6 cm 2.1.4. Dimenzionisanje preseka (j j):

ranino optereenje u preseku j j: Mjuj 953.81 kNm Njuj 35.8kN dpl 15 cm.

- pretpostavlja se da se neutralna linija nalazi u ploi a1 h

pret pret

( d

1 8

1 10 pret a1

) 106

13.25

10.6

usvojenoa1

pret

9.6 cm

106 9.6

96.4 cm 24/31

Student: Katinka HARKAI

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

hpret

fb b Mjuj

96.4

2.05 0.6 953.81

3.462

10 1.695 1M 8.811 s 0.145 0.947 b

x Aa1

s hpret 1M 100 15

0.145 96.4 13.98cm dpl 20 cm fb 8.811 2.05 b hpret 60 96.4 26.118 cm2 100 40 v 15 2,2 33 cm 60 cm 30 cm

usvojeno

R 22 (26.64 cm2 )

eu
u

usvojeno 30 cm

1 3

min Aa1 astv 1 h

stv

1 2.5 8.33 cm usvojeno UR 8/30 3 min 0.2 b d 60 106 12.72 cm2 100 100
u

a0 d-

astv 1

2.5 0.8 4.81 8.11 cm 2 106 8.11 97.88 cm hpret 96.4

usvojena armatura zadovoljava

2.1.5. Dimenzionisanje preseka (k k): ranino optereenje u preseku k k:

k Mk u k 529.25 kNm Nk 40.82 kN u

- pretpostavlja se da se neutralna linija nalazi u ploi a1 h k

pret pret

dpl

15 cm.

( d

1 8

1 10 pret a1

) 93

11.625

9.3

usvojenoa1

pret

6.8 cm

93 6.8 86.2

86.2 cm 2.05 0.6 529.25 4.155 10 1 1M 6.057 s 0.117 0.958 b

hpret

fb b
k Mk u

x Aa1

s hpret 1M 100 15

0.117 86.2 10.08 cm dpl 20 cm fb 6.057 2.05 b hpret 60 86.2 16.05 cm2 100 40 v

usvojeno 5R 22 (19.0.1 cm2 )

eu
u

1 3
pret

min Aa1 astv a1 1

15 2,2 33 cm usvojeno 30 cm b 60 cm 30 cm 1 2.2 7.33 cm usvojeno UR 8/30 3 min 0.2 b d 60 93 11.16 cm2 100 100 6.8 cm

Student: Katinka HARKAI

25/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014 2.2. Kontrola smiuih napona

Seminarski rad

Kontrola smiuih napona se vri na karakteristinim presecima na mestima dejstva koncentrisane sile tj. na mestima oslanjanje ronjae. MB30
r

0.11 kN cm2 kontrola smiuih napona u lameli 4 3:

4 T4 ul 3 T3 u

Granino optereenje u lameli 4 3: 41.29 kN 73.52 kN

Proraun nominalnog napona smicanja usled transverzalne sile

n

Tul b z
3 T3 u b z

Tul b h
3 T3 u b h

41.29 24 0.9 133.96 73.52 24 0.9 118.06

0.01427 kN cm2

0.11 kN cm2

0.0288 kN cm2

0.11 kN cm2

-u ovoj lameli nije potrebno osiguranje uzengijama usled transverzalnih sila. kontrola smiuih napona u lameli 3 2:
3 T3 ul

Granino optereenje u lameli 3 2: 123.55 kN 155.05kN

2 T2 u

Proraun nominalnog napona smicanja usled transverzalne sile

n 3 T3 ul b z 2 T2 u b z 3 T3 ul b h

b 2 b

123.55 24 0.9 118.06 155.05 24 0.9 103.66

0.0484 kN cm2

0.11 kN cm2

T2 u b h

0.0692 kN cm2

0.11 kN cm2

-u ovoj lameli nije potrebno osiguranje uzengijama usled transverzalnih sila. kontrola smiuih napona u lameli 2 1:
2 T2 ul

Granino optereenje u lameli 2 1: 202.82 kN 230.28 kN

1 T1 u

Proraun nominalnog napona smicanja usled transverzalne sile

n 2 T2 ul b z 1 T1 u n 2 T2 ul b h 1 T1 u

202.82 24 0.9 103.66 230.28 24 0.9 89.08

0.0905 kN cm2

0.11 kN cm2 0.11 kN cm2 0.36 kN cm2

b z

b h

0.1196 kN cm2 ,

- u ovoj lameli treba osiguranje usled transverzalnih sila.

Student: Katinka HARKAI

26/31

Montane betonske konstrukcije Odreivanje duine osiguranja: l (1

r ) d n(T)

k. 2013/2014

Seminarski rad

220

(1

0.11 ) 0.1196

17.658 cm

Merodavna transverzalna sila: Tmu T1 u TRu T1 u

1 1

230.28 kN Tbu

Redukovana transverzalna sila: Tbu TRu TRu zb 1 2 3

r n

b z

1 2

3 0.11 0.1196

24 80.172

202.418 kN

230.28 202.42 27.86 kN 27.86 102 80.172 34.76 kN m

Osiguranje uzengijama na duini: - dvosene uzengije m R

u 8,

0.17658 m

A(1) au

0.50 cm2 20 cm
v

- na razmaku eu TRu ( ) zb TRu ( ) zb m A(1) au eu

2 0.50 40 0.2 ( TRu ) zb

200kN

200 kN m

34.76 kN m

kontrola smiuih napona u lameli 1 0:

Granino optereenje u lameli 1 0:

1 T1 ul

279.01 kN 303.34 kN

T0 u

Proraun nominalnog napona smicanja usled transverzalne sile

n 1 T1 ul b z 0 T0 u b z 1 T1 ul b h

b 0 b

279.01 24 0.9 89.08 303.34 24 0.9 75.6

0.145 kN cm2 ,

r r

0.12 kN cm2 0.36 kN cm2 0.12 kN cm2 0.36 kN cm2

T0 u b h

0.1857 kN cm2 ,

u ovoj lameli treba osiguranje usled transverzalnih sila. Odreivanje duine osiguranja: 220 cm

Student: Katinka HARKAI

27/31

Montane betonske konstrukcije Merodavna transverzalna sila: Tmu T0 u TRu T0 u

0 0

k. 2013/2014

Seminarski rad

303.34 kN Tbu

Redukovana transverzalna sila: Tbu TRu TRu zb 1 2 3

r n

b z

1 2

3 0.11 0.1857

24 68.04

117.81 kN

303.34 117.81 185.53 kN 185.53 102 68.04 272.677 kN m 2.2 m

Osiguranje uzengijama na duini: - dvosene uzengije m R

u 8,

A(1) au

0.50 cm2 10 cm
v

- na razmaku eu TRu ( ) zb TRu ( ) zb m A(1) au eu

2 0.50 40 0.1 ( TRu ) zb

400 kN

400 kN m

272.677 kN m

3. DIMENZIONISANJE NA DODATNE UTICAJE ZA VREME MANEVRISANJA 3.1. Analiza optereenja Za vreme premetanja i transporta krovni nosa nosi samo sopstvenu teinu. 3.2. Statiki uticaji

Slika 28. Statiki uticaji za vreme transporta i montae krovnog nosaa

Student: Katinka HARKAI

28/31

Montane betonske konstrukcije 3.3. Kontrola nosivosti za vreme manevrisanja

k. 2013/2014

Seminarski rad

U presecima zahvatanja gornja strana nosaa je zategnuta. Glavni nosa u gornjoj zoni je armirana ipkama R 22, koje u fazi eksploatacije imaju samo konstruktivnu ulogu.U daljem emo proveravati da li je ova koliina armature ( R 22 u stanju da prihvati dodatne uticaje iz take 3.2.

Popreni presek na mestima zahvatanja

Polazimo od pretpostavke da se neutralna linija nalazi a rebru, pa presek dimenzioniemo kao pravougaoni presek irine 24 cm. MB30 fb RA400 500 a1
pret

2.05 kN cm2 40 kN cm2 v 4.4 cm

2.5 d a1
pret

hpret k

105 4.4 100.6cm 2.05 0.24 100.6 79.46 7.916 10 0.7 1M 2.023 s 0.065

hpret

fb b Mu

x Aa1

s hpret
1M 100

0.065 100.6 b hpret

fb
v

6.539 cm
100

d
2.05 40

80 cm 2.5 cm2 4R 22

2.023

24 100.6

(15.21 cm2 ) - konstruktivna armatura u gronjem delu preseka zadovoljaval po pogledu nosivosti za vreme transporta i montae.

Student: Katinka HARKAI

29/31

Montane betonske konstrukcije 4. PRORAUN PRSLINA Ea Eb n a0 bz hz 210 GPa 9.25 fbk Ea Eb 21000 3163.45
3

k. 2013/2014

Seminarski rad

21000 kN cm2 10 9.25 30 6.638

3

10

31.6345 GPa

3163.45 kN cm2

2.5 cm 24 cm a0 0.8 bz hz Aa1 Abz

u

e 2.2 3

2 2.2

7.5 3 2.2 2 7.5 2.2 31.3cm

2.5 Abz
z

24 31.3

751.2 cm2 4.55 4.55 proraun prslina nije neophodan

34.21 751.2 2.2 30 0.2

0.0455 3.666

Kp au au Kp

0.2 mm 30 ( RA 400 500 )

5. PRILOG Priloen je plan armature glavnog nosaa ( POS- GN). Potrebna povrina armature du nosaa odreuje se prema liniji zateuih sila.

Student: Katinka HARKAI

30/31

Montane betonske konstrukcije

k. 2013/2014

Seminarski rad

Literatura
[ ] Inenjerski prirunik,http://www.vibrobeton.net/upload/inz_prirucnik.pdf, 18. 01.2014. [ ] Vasbeton ipari csarnokvzak, http://www.epito.bme.hu/met/oktatas/feltoltesek/BMEEOMEASA6/vbcsarnok.pdf , 18.01.2014. [ ] Montane betonske konstrukcije, http://www.scribd.com/doc/151030028/Montazne-betonske-konstrukcijepdf, 25.01.2014. [ ] Precast Concrete Frames Guide Irish Precast Concrete Association, http://www.irishconcrete.ie/downloads/Precast_concrete_frames_guide.pdf, , 18.01.2014. [ ] Ronald Rejo dipl.ing.gra, Gradnja predgotovljenim elementima , http://www.gradst.hr/Portals/9/docs/katedre/Betonske%20konstrukcije/Alen/2_Montazna%20izgradnjatehnoloski%20proces%20montaze.pdf, 18.01.2014. [ ] Katalog UNIBET SISTEMI Armiraobetonski montani system, http://www.putinzenjering.com/pdf/scc_katalog.pdf, 18.01.2014. [ ] Milan R. Trivunovi, Jasmina J. Drai, Montaa betonskih konstrukcija zgrada, AGM Knjiga, Beograd, 2009. [ ] Ronald Rejo dipl.ing.gra, Izgradnja hala od gotovih predgotovlljenih armirano betonskih elemenata. http://www.grad.unizg.hr/_download/repository/montaza_hala.pdf , 18.01.2014.

Student: Katinka HARKAI

31/31